Жене у Илијади и Одисеји
Илијада и Одисеја су хеленски историјски херојски епови. Оба опевају хеленску историју кроз причу у чијем је центру, као и у епској поезији других народа, човек, јунак, изузетних врлина и способности чији живот одликују стални физички или духовни ратови. Ствараоцем ових дела сматра се Хомер, и верује се да је он био тај који је хеленску историју, али истовремено и легенде обликовао кроз своју машту и створио ова два јединствена, повезана дела. Други научници пак верују да та дела у ствари појединачне песме које је непозната рука повезала у целовита дела. Ни данас се са сигурношћу не може тврдити која од ове две теорије је исправна, али једна ствар је сигурна - пред нама стоје два дела непроцењиве књижевноисторијске вредности која, иако су вековима стара и данас су разумљива и пријемчива читаоцима. Да ли су оригиналне и чак каткад и нестварне приче те које привлаче пажњу, или је то веза са историјом, или су јунаци који су представљени као снажне и дефинисане личности ти који ова дела чин посебнима? Могло би се рећи да је све од наведеног. Да би смо се осврнули на ликове у делима, морамо се најпре позабавити питањем колико има повезаности са историјом, и да ли су ликови били реални, стварни људи или само плод ствараочеве маште. Можемо рећи да се у делима јављају бројни јунаци које стваралац приказује на истом простору у исто време а за које се зна да су живели у различитим добима хеленске историје. Такође се, као и у грчким трагедијама, јављају богови као учесници догађаја. Они су антропоморфни, тачније описани су тако да изгледају као људи, понашају се као људи и имају људске карактерне ососбине. Ови су мотиви дакле преузети из хеленске религије и митологије. Такође је важно поменути да су и у Илијади и у Одисеји ликови који воде главни ток радње мушкарци. То су јунаци, борци, који стају иза својих речи и дела, који се боре и страдају за своје идеале и бране земљу и жену као два најсветија појма. Жене се у овим делима јављају као покретачи радње, узрочници сукоба или пак верни пратиоци и заштитници јунака. Оне су обично те које су нападнуте, отете, украдене, које су слабе и незаштићене и које јунаци треба ја бране. Међутим, на исти начин оне могу бити и охоле и превртљиве, прорачунате и заједљиве па се јунацима могу и светити и наносити бол. Битно је следеће - женски ликови се у епопејама Илијади и Одисеји могу сврст ати у две групе:
женски ликови људског порекла или једноставно жене
женски ликови божанског порекла, односно богиње
Ова подела је извршена како би се ликови груписали према сродним особинама, према идентитету и према сличностима које груписани ликови имају већ према самом свом пореклу. Јасно је видљиво и лако је претпоставити и пре самог читања да су жене много ближе и присније јунацима док су богиње њихове заштитнице, њихове крвнице или ретко непристрасне када су у питању животи јунака. Богиње су те које све виде и све знају и које у сваком сукобу бирају страну којој ће бити наклоњене. Размотрићемо сада кључне особине жена припадница обе групе у оба поменута дела.
