MUZI^KA KULTURA za ~etvrti razred osnovne {kole
Vodi~ zadatak slu{amo sviramo pevamo slu{amo i pevamo (karaoke) taktiramo crtamo i bojimo igramo se ispri~aj re{avamo o kompozitoru seti se {ta smo nau~ili re~nik
2
re~nik
Teme 1. Nedavno sam bio tre}ak 2. Vreme je za nova znawa 3. [kola za note 4. Novogodi{we raspolo`ewe 5. Muzi~ke pustolovine 6. Prole}e nam donosi radosti nove 7. Kulturno nasle|e Srbije
1
NEDAVNO SAM BIO TRE]AK
PONOVI]EMO – {ta su note, pauze i ritam – {ta su takt, taktica i znak za ponavqawe – {ta je melodija – od ~ega se sastoji linijski sistem – u koje instrumente spadaju metalofon
i blok-flauta – {ta je narodna, a {ta umetni~ka muzika – {ta je kolo, kako se igra i na kojim instrumentima se svira
TVOJ ZADATAK ]E BITI – da na odgovaraju}a mesta upi{e{ nazive nota i pauza – da upi{e{ taktice na odgovaraju}im mestima – da slu{a{ i prepozna{ kompozicije iz prethodnog razreda – da napi{e{ nazive pesama koje smo pevali prilikom u~ewa nota – da prona|e{ i ispravi{ note ili pauze koje su nepravilno napisane – da sa drugarima iz odeqewa smisli{ korake za pesmu Igra kolo – da pove`e{ imena kompozitora sa nazivima wihovih dela – da napravi{ spisak za svoju fonoteku 5
ZNAWE ZLATA VREDNO
Upoznaju}i se sa crtanim likovima i pri~om ~iji su oni glavni junaci, u toku pro{le {kolske godine nau~ili smo note i pauze. Podsetimo se: Znak kojim se obele`ava trajawe i visina tona naziva se nota. Znak kojim se obele`ava ti{ina u muzici naziva se pauza. Smewivawem nota i pauza razli~itog trajawa nastaje ritam. Zapo~eti niz popuni notama i pauzama koje nedostaju. Na odgovaraju}a mesta upi{i nazive nota i pauza.
osmina note 6
Ponovimo: Kao {to su u stanu sobe razdvojene zidovima, tako su i u notnom zapisu taktovi razdvojeni takticama. Za ponavqawe kompozicije ili nekog wenog dela umesto prepisivawa mo`emo upotrebiti znak za ponavqawe, repeticiju ( ).
Pi{u}i ovu pesmu, neko je zaboravio taktice. Nacrtaj taktice na odgovaraju}im mestima.
Slu{aj i prepoznaj kompozicije iz prethodnog razreda. Napi{i wihove nazive.
7
SVIRAM, PEVAM, RADUJEM SE 5 4 3 2 1
4 3 2 1
Podsetimo se: Niz tonova odre|enog ritma i tonske visine naziva se melodija. Da bismo neku melodiju mogli da zapi{emo, potreban nam je linijski sistem. Wega ~ine 5 linija i 4 praznine. Na po~etku linijskog sistema pi{u se violinski kqu~ i oznaka za vrstu takta. Napi{i na odgovaraju}im mestima sve note koje smo u~ili. Zatim pored svake note napi{i naziv pesme koju smo pevali kada smo je u~ili.
8
Ponovimo: Metalofon i blok-flauta su melodijski instrumenti, jer se osim ritma na wima mo`e svirati i melodija.
Na odgovaraju}oj plo~ici metalofona napi{i naziv tona mi. Oboj one otvore na slici blok-flaute koji bi trebalo da budu zatvoreni prilikom svirawa tona sol.
Prona|i note ili pauze koje nisu pravilno napisane i ispravi ih crvenim flomasterom.
Franc [ubert, Muzi~ki trenutak
Da li prepoznaje{ zvuk nekog instrumenta? Kog? 9
MUZI^KO NASLE\E Podseti se pesme koju si u~io u tre}em razredu.
Podsetimo se: Muzika koja je nastala u narodu naziva se narodnom muzikom. Muzika koju stvaraju muzi~ki obrazovani pojedinci naziva se umetni~kom muzikom. Pesma U Budimu gradu nastala je u narodu, ali ju je zapisao i u Drugu rukovet uvrstio Stevan Stojanovi} Mokrawac. Prebroj taktove, note i pauze pesme U Budimu gradu. Ova pesma ima taktova, note i pauze.
10
Prepi{i u obla~i}e taktove koje si na osnovu oznaka za dinamiku pevao glasno.
Ponovimo: Kolo je najpopularnija srpska narodna igra. Igra se u nizu, a svira na mnogim instrumentima – fruli, tamburi, harmonici, trubi...
Sa drugarima iz odeqewa smisli korake za pesmu Igra kolo, pa igrajte zajedno.
Na predvi|enim mestima napi{i nazive dvorskih igara (plesova) koje smo pomiwali i slu{ali u tre}em razredu.
Narodno kolo Radmilino kolo Da li prepoznaje{ zvuke nekih instrumenata? Kojih?
11
MOJA MALA FONOTEKA U tre}em razredu slu{ali smo razne narodne i umetni~ke kompozicije.
1. Flomasterima razli~itih boja
pove`i ime kompozitora s nazivom dela.
Poloneza i Valcer Mar{ na Drinu Opera ^arobna frula Svetosavska himna Bumbarov let Balet Krcko Ora{~i} Druga rukovet
2.
V. A. Mocart
iz svoje kolekcije (fonoteke). Spisak sredi po azbu~nom redu, prema nazivu dela. redni broj
moja mala fonoteka
S. St. Mokrawac
N. R. Korsakov P. I. ^ajkovski
S. Bini~ki
F. [open K. Stankovi}
Podseti se kompozicije koju si slu{ao u tre}em razredu. Upi{i ime kompozitora na liniju ispred naziva dela. , Mar{ patuqaka
12
3. Napravi spisak kaseta i diskova
fonoteka
2
VREME JE ZA NOVA ZNAWA U^I]EMO – tro~etvrtinski takt – koje su igre pisane
u tro~etvrtinskom taktu – {ta su prima i sekunda volta – koji su na~ini za produ`ewe note i pauze
TVOJ ZADATAK ]E BITI – da taktira{, svira{ i peva{
u tro~etvrtinskom taktu – da upi{e{ nazive nekih instrumenata – da peva{ i igra{ valcer – da zaokru`i{ znake koje do sada nisi u~io
13
DE^JI SVET
14
Na odgovaraju}e linije upi{i nazive znakova koji su obojeni, pa objasni wihovu funkciju.
J. Hajdn, De~ja simfonija
Jozef Hajdn Jozef Hajdn (1732–1809) je ~uveni nema~ki kompozitor. Napisao je mnogo zna~ajnih dela. Bio je u~iteq muzike i slavnom Mocartu. U izvo|ewu De~je simfonije pored guda~kog orkestra koriste se i neki de~ji instrumenti: truba sa jednim tonom, „slavuj“, „kukavica“, bubaw, triangl i zve~ka. Opi{i ose}awa koja je u tebi izazvalo slu{awe De~je simfonije. Da li je brzina izvo|ewa kompozicije sve vreme ista?
simfonija, guda~ki orkestar
15
TRO^ETVRTINSKI TAKT Osim dvo~etvrtinskog takta, postoji i takt koji ima tri dela. Prvi deo je nagla{en, a drugi i tre}i su nenagla{eni. Svaki deo jednak je jednom potezu ruke pri taktirawu, odnosno jednoj ~etvrtini note. On spada u grupu trodelnih taktova, a wegov naziv je tro~etvrtinski takt. Taktira se na tri, potezima ruke nadole, nadesno, nagore, kao {to radi devoj~ica na slici.
Taktiraj i ti na tri, broje}i: prva, druga, tre}a. Ne zaboravi na pravilno smewivawe nagla{enog taktovog dela i nenagla{enih taktovih delova.
16
Pesmu Razgranala grana jorgovana taktiraj izgovaraju}i slog ta. Pevaj je solmizacijom, a zatim nau~i i tekst. Ovu pesmu mo`e{ i da svira{. Prvi taktov deo sviraj na bubwi}u, drugi na trianglu, a tre}i {tapi}ima.
N. Srbin, Heruvimska pesma
17
IGRE U TRODELNOM TAKTU Menuet je igra pisana u trodelnom taktu. Bio je najpopularnija dvorska igra u XVII i XVIII veku, ne samo u Francuskoj u kojoj je nastao ve} i u ostalim evropskim dr`avama. Komponovali su ga mnogi kompozitori. Najpoznatiji su menueti Bokerinija, Baha, Hajdna, Mocarta i Betovena. V. A. Mocart, Menuet iz Male no}ne muzike
VIOLA
Napi{i na predvi|enim mestima nazive instrumenata koje si ve} upoznao.
18
Valcer je vrsta plesa o kojoj si u~io u toku pro{le {kolske godine. Kao i menuet, i valcer je pisan u trodelnom taktu. Prvi taktov deo je nagla{eniji od drugog i tre}eg. Zato je prvi korak u igrawu valcera du`i od ostala dva koji se igraju u mestu.
Koraci u valceru isti su i za de~ake i za devoj~ice. Prvi korak de~ak pravi desnom nogom unapred, a devoj~ica levom nogom unazad. Dok igra{, glasno izgovaraj: „je’n, dva, tri“.
2
31
13
2
Johan [traus Sin, Na lepom plavom Dunavu
19
PRIMA I SEKUNDA VOLTA
Pa`qivo pogledaj notni zapis pesme Pevajmo. [ta prime}uje{? Prvi red uporedi sa drugim, pa objasni za{to su samo posledwi taktovi uokvireni. U kompozicijama se ~esto ponavqa neki deo. Ukoliko kraj ponovqenog dela treba da se izvede ne{to druga~ije, onda se to obele`ava posebnim znacima: prima volta i sekunda volta (prvi put i drugi put). Tokom prvog izvo|ewa izvodi se ono {to se nalazi u prima volti. Kod ponavqawa prima volta se preska~e, a izvodi se ono {to se nalazi u sekunda volti.
Da bismo izbegli nepotrebno prepisivawe teksta, pesmu }emo na kraju zapisati ovako:
20
Nau~i da taktira{, svira{ i peva{ slede}u pesmu. Povedi ra~una o po{tovawu znaka za ponavqawe, prima i sekunda volte.
Pesmu Razgranala grana jorgovana (str. 17) prepi{i tako da stane u dva reda. U tome }e{ uspeti ako bude{ primenio svoje znawe o prima i sekunda volti.
F. Mendelson, Svadbeni mar{
21
PRODU@EWE NOTE I PAUZE
Ta~ka koja se nalazi uz notu ili pauzu produ`ava notu ili pauzu za polovinu wenog trajawa. Tako polovina note sa ta~kom traje do tri. Luk trajawa je drugi znak za produ`ewe trajawa. On se upotrebqava samo za spajawe tonova iste visine, ~ime se trajawe tih tonova sabira.
22
Pa`qivo pogledaj notni zapis pesme Postoj, sunce. U ovoj pesmi ta~kom je za polovinu prvobitnog trajawa produ`ena ~etvrtina note.
Zaokru`i zelenim flomasterom znak u notnom zapisu koji do sada nismo u~ili.
Snimak pesme Postoj, sunce slu{aj prate}i wen notni zapis.
Korona je znak koji notu produ`ava za vreme koje nije strogo odre|eno. Ona se naj~e{}e koristi na samom kraju kompozicije, ali se mo`e na}i i u wenim ostalim delovima.
Narodna pesma Postoj, sunce
23
SETI SE {ta smo nau~ili... 1. Napi{i ime kompozitora koji
2. Napi{i nazive slede}ih znakova:
je napisao De~ju simfoniju.
1.
3. Kombinuju}i note i pauze koje si do sada
2.
nau~io, dovr{i slede}u ve`bu u tro~etvrtinskom taktu.
4. Napi{i naziv igre koju izvodi ovaj plesni par.
5. Napi{i naziv valcera Johana [trausa koji smo slu{ali.
6. Nacrtaj znake kojima produ`avamo notu i pauzu.
24
3
[KOLA ZA NOTE U^I]EMO – tonove la, si i do – o slavnim kompozitorima – ~etvoro~etvrtinski takt – celu notu i pauzu
TVOJ ZADATAK ]E BITI – da svira{ na metalofonu i blok-flauti – da taktira{ – da smisli{ ritmi~ku pratwu – da zaokru`i{ koronu – da prepozna{ zvuke nekih instrumenata – da napi{e{ ritam de~je igre Ringe, ringe, raja – da napi{e{ naziv tona koji se u pesmi naj~e{}e pojavquje – da napi{e{ naziv tona koji u pesmi nedostaje – da smisli{ i zapi{e{ dinami~ke oznake za pesmu Vivak 25
TON LA
DO
RE
MI
FA SoL LA
Pevaj i na tabli redom zapisuj tonove do, re, mi, fa i sol. Otpevaj zatim po~etni ton pesme Lazara majka karala i prona|i wegovo mesto u linijskom sistemu. Ton la je vi{i od tonova koje smo do sada nau~ili, pa }e wegovo mesto biti iznad tona sol, u drugoj praznini linijskog sistema.
26
Pesmu Rodno je nebo zvezdama sviraj na metalofonu ili blok-flauti. Pevaj je solmizacijom. Zatim nau~i i tekst.
Smisli pratwu za pesmu Rodno je nebo zvezdama. Odsviraj je na nekom od ritmi~kih instrumenata. Prona|i i obi~nom olovkom zaokru`i sve tonove la u ovoj pesmi. Napi{i naziv tona koji smo u~ili, a koji se u ovoj pesmi ne pojavquje. F. M. Toroba, Burgalesa
27
JUTARWE RASPOLO@EWE Pa`qivo pogledaj notni zapis pesme Lepo ti je rano uraniti. [ta prime}uje{? Upi{i crvenim flomasterom na mesto predvi|eno za odgovor oznake za vrste taktova u kojima je pesma pisana.
i
Zaokru`i koronu plavim flomasterom.
28
E. Grig, Jutro Slu{aj zvuk flaute i oboe, instrumenata koji se smewuju na po~etku kompozicije. Prepoznaj zvuk jo{ nekog instrumenta.
Edvard Grig
Edvard Grig (1843–1907) je norve{ki kompozitor. Celog `ivota bavio se komponovawem. Na brojnim koncertnim turnejama izvodio je naj~e{}e sopstvena dela. Komponovao je mnoga dela, a jedno od najzna~ajnijih je svita Per Gint. Kompozicija Jutro je deo te svite. Sadr`aj svite Per Gint Per Gint je mladi seqak koji je odrastao sam. Bio je usamqeni osobewak. Na jednoj svadbi upoznaje Solvejgu i u wu se istog trena zaqubquje. Per je poziva na ples, ali ga ona odbija, upla{ena wegovom divqom prirodom. Iznerviran, Per otima nevestu Ingrid i be`i sa wom u planinu, ali je posle nekoliko dana vra}a. Solvejga, koja je u me|uvremenu uvidela Perovu dobrotu, odlazi u {umu, nadaju}i se da }e ga na}i u wegovoj kolibi. Ali Per je ve} oti{ao u svet da luta i tra}i svoj `ivot. Solvejga `rtvuje sve da bi ga prona{la i spasava ga svojom qubavqu. U rukama `ene koja ga je mnogo volela Per na kraju umire, sre}niji nego {to je ikada bio.
Napi{i oznaku za takt u kome je pisana ova kompozicija.
flauta, flautista, oboa, oboista
29
^ETVORO^ETVRTINSKI TAKT Koje smo vrste taktova do sada nau~ili? Nau~ili smo i takt. Da bismo nau~ili jo{ jednu vrstu takta, priseti}emo se razbrajalice Ta{i, ta{i tanana. Pogledaj dobro ova dva zapisa razbrajalice, pa ka`i po ~emu se oni razlikuju.
slo`eni takt
30
druga
ta ~e
U ~etvoro~etvrtinskom taktu nagla{eni su prvi i tre}i taktov deo, ali je tre}i taktov deo mawe nagla{en od prvog.
prva
Spajawem dva dvodelna takta dobili smo jedan takt od ~etiri dela. Wegov naziv je ~etvorodelni takt. Po{to je svaki taktov deo jednak jednoj ~etvrtini note, potpuniji naziv ovog takta je ~etvoro~etvrtinski takt. On spada u vrstu slo`enih taktova, jer je sastavqen od dva mawa takta. Taktira se na ~etiri, potezima ruke nadole, nalevo, nadesno, nagore, kao {to se vidi na slici.
tre}a Kao {to vidi{, ~etvoro~etvrtinski takt mo`e se obele`iti i latini~nim slovom C. Ono predstavqa skra}enicu za ceo takt.
Napi{i ritam de~je igre Ringe, ringe, raja.
Nepoznati autor, Zeleni rukavi Da li prepoznaje{ zvuk nekog instrumenta? Kog? Napi{i naziv kompozicije koju smo slu{ali, a u kojoj se ~uje zvuk tog instrumenta.
31
CELA NOTA I PAUZA Napi{i notu, a zatim i pauzu koja traje koliko i jedan dvo~etvrtinski takt.
Napi{i notu, a zatim i pauzu koja traje koliko i jedan tro~etvrtinski takt.
Pa`qivo pogledaj notni zapis pesme U livadi, pa znak koji do sada niste u~ili zaokru`i crvenim flomasterom.
32
nota
pauza
Znak koji vidi{ tj. do ~etiri. Ovaj znak
naziva se cela nota. Ona traje koliko i jedan ~etvoro~etvrtinski takt, naziva se cela pauza. Kao i cela nota, i cela pauza traje do ~etiri.
Slede}e ve`be taktiraj na ~etiri, izgovaraju}i slog ta.
Nau~i da taktira{ i svira{ na metalofonu ili blok-flauti slede}u ve`bu, a zatim i pesmu U livadi.
J. Jovi~i}, Makedonska rapsodija Napi{i naziv instrumenta na kome je izvedena ova kompozicija.
33
TON SI
Sviraj redom tonove do, re, mi, fa, sol, la. Zapi{i ih na tabli. Zatim otpevaj po~etni ton pesme Sino} sam pevao – ton si. Prona|i wegovo mesto u linijskom sistemu. Ton si je vi{i od svih tonova koje smo do sada nau~ili. Wegovo mesto bi}e iznad tona la, na tre}oj liniji linijskog sistema.
DO
34
RE
MI
FA SoL LA
SI
Pa`qivo pogledaj notni zapis pesme Budila majka Ivana. Objasni oznake koje vidi{ u notnom zapisu. Pesmu najpre sviraj, a zatim je pevaj. Ne zaboravi da peva{ izra`ajno.
Pro~itaj jo{ jednom tekst pesme Budila majka Ivana. Na odgovaraju}e mesto u notnom zapisu plavim flomasterom upi{i oznaku za dinamiku koja odgovara karakteru pesme. Na predvi|eno mesto upi{i naziv tona koji se naj~e{}e pojavquje u pesmi. S. St. Mokrawac, Deveta rukovet
35
TON DO2 Otpevaj pesmu, pa na ozna~eno mesto upi{i naziv tona koji nedostaje.
Kao {to prime}uje{, ton koji je nedostajao jeste ton do. On je osmi ton u nizu, a ima ulogu ponovqenog prvog tona. Pi{e se u tre}oj praznini i predstavqa po~etak novog niza tonova. Kao {to posle ponedeqka, utorka, srede, ~etvrtka, petka, subote i nedeqe ponovo dolazi ponedeqak, utorak, sreda... tako i u muzici posle nota do, re, mi, fa, sol, la i si ponovo dolaze do, re, mi...
DO
36
RE
MI
FA SoL LA
SI
DO
Razmisli, pa napi{i dinami~ke oznake za pesmu Vivak. Mesta na kojima }e{ uzimati dah obele`i zarezima iznad linijskog sistema. @. Bize, Svita – De~ja igra
37
SETI SE {ta smo nau~ili... 1. Zavr{i zapo~etu ve`bu po svojoj `eqi. Potrudi se da melodija bude {to zanimqivija.
2. Napi{i redom nazive tonova koje si nau~io, tako {to }e{ najpre napisati tonove koji se pi{u na linijama, a zatim i one koji se pi{u u prazninama linijskog sistema.
3. Napi{i nazive instrumenata sa slike.
4. Re{i rebuse.
,,
a.)
OR b.)
VI V=N 38
4
NOVOGODI[WE RASPOLO@EWE U^I]EMO – pesmu Sre}na Nova godina – {ta je kanon – da pevamo i sviramo dvoglasno
TVOJ ZADATAK ]E BITI – da za postoje}i tekst smisli{ druga~iju melodiju – da napi{e{ svoje `eqe za Novu godinu – da prepozna{ zvuke nekih instrumenata – da flomasterima razli~itih boja zaokru`i{ tonove u pesmi – da smisli{ melodiju za poruku koju si napisao 39
Sre}na Nova godina
40
Smisli druga~iju melodiju za ovu pesmu, pa je otpevaj.
Napi{i svoje `eqe za Novu godinu.
Ne zaboravi da svom najboqem drugu ili drugarici po{aqe{ ~estitku za Novu godinu.
N. Majdevac, Deca mogu da polete
41
DVOGLASNO PEVAWE I SVIRAWE Nau~i da peva{ i svira{ prvi glas pesme Prvi sneg.
42
Zaokru`i plavim flomasterom tonove la u pesmi Prvi sneg. Zaokru`i zelenim flomasterom sve oznake za dinamiku.
Pesmu Prvi sneg mo`emo izvesti i pevawem dva glasa, odnosno svirawem dva melodijska instrumenta. Takav na~in izvo|ewa nazivamo dvoglasno pevawe ili svirawe. Izvo|a~i istovremeno izvode razli~ite melodije. Notni zapis pesme Prvi sneg uporedi sa ilustracijom.
Najboqem drugu ili drugarici napi{i poruku kojom ih poziva{ na sankawe. Zatim smisli melodiju za poruku, pa je otpevaj.
43
KANON USRED ZIME
Pa`qivo pogledaj ilustraciju dece koja se sankaju. Kompozicija u kojoj svi glasovi pevaju istu melodiju, ali ne po~iwu istovremeno, naziva se kanon. To je nalik na sankawe dece koja se niz isto brdo spu{taju u razli~ito vreme. Prilikom pevawa kanona glasovi se smewuju kao da imitiraju jedni druge.
Kao {to prime}uje{, ovaj kanon nema kraj, ve} se melodija stalno ponavqa. Zato on spada u vrstu beskrajnih kanona.
44
Pogledaj kako se na jednostavniji na~in mo`e zapisati kanon koji ste pevali. Notni zapis uporedi s novom ilustracijom dece na snegu.
1
2 Kada prvi glas (polovina odeqewa) stigne do uokvirenog broja 2, drugi glas (druga polovina odeqewa) zapo~iwe kompoziciju od po~etka.
J. Pahelbel, Kanon
Da li prepoznaje{ zvuke nekih instrumenata i kojih?
45
SETI SE {ta smo nau~ili...
DVOGLASNO PEVAWE
1. Otpevaj i odsviraj pesme o zimi i Novoj godini koje smo u~ili.
3. Nacrtaj novogodi{wu jelku sa ukrasima u vidu nota i pauza koje smo do sada u~ili.
KANON
2. Prona|i i pro~itaj dva muzi~ka pojma:
4. Re{i rebuse: a.)
,
,
,
b.)
K=P 46
G
5
MUZI^KE PUSTOLOVINE U^I]EMO – {ta je lestvica – {ta je stupaw – {ta je stepen, a {ta polustepen – {ta je tempo – kako se u muzici obele`ava sporo, umereno sporo, umereno brzo, brzo i veoma brzo – {ta je interval
TVOJ ZADATAK ]E BITI – da napi{e{ redom tonove koje smo u~ili – da opi{e{ muziku koju slu{a{ – da dopi{e{ re~i koje nedostaju – da prepozna{ melodiju pesme – da napi{e{ nazive intervala 47
C-DUR LESTVICA Odgovaraju}im bojama napi{i redom, po visini, tonove koje smo u~ili, po~ev{i od najni`eg. Upi{i nazive tonova na crte ispod linijskog sistema.
Kada ve`bu pevamo izgovaraju}i imena tonova do, re, mi, fa, sol, la, si i do, ka`emo da pevamo solmizacijom. Isti ovi tonovi nazivaju se i: C, D, E, F, G, A, H, C i obele`avaju se velikim {tampanim latini~nim slovima. Kada ve`bu pevamo izgovaraju}i ove nazive tonova, ka`emo da pevamo abecedom.
Niz od 8 tonova koji su postupno pore|ani od najni`eg do najvi{eg naziva se lestvica. U muzici postoje razne lestvice. Svaka od wih naziv dobija po tonu kojim po~iwe. Tako je lestvica koja po~iwe tonom C dobila naziv C lestvica. Kao {to si primetio, lestvica koju si otpevao zvu~i veselo. Sve lestvice koje zvu~e veselo nazivamo durskim lestvicama. One se obele`avaju velikim slovima, a u svom nazivu imaju re~ dur.
48
Rimski brojevi koje vidi{ u notnom zapisu slu`e za obele`avawe stupweva. Stupaw je mesto odre|enog tona u lestvici. Pogledaj ilustraciju, pa reci izme|u kojih stupweva u lestvici je razmak ve}i, a izme|u kojih mawi. Ve}i razmak izme|u dva susedna tona u lestvici naziva se ceo stepen. Mawi razmak izme|u dva susedna tona u lestvici naziva se polustepen. U svakoj durskoj lestvici polustepeni se nalaze izme|u III i IV, kao i izme|u VII i VIII stupwa. Izme|u svih ostalih stupweva nalaze se celi stepeni.
T. Albinoni, Ada|o
49
TEMPO Sigurno si primetio da se kompozicije koje si slu{ao razlikuju po mnogo ~emu. Razli~iti su wihovi izvo|a~ki sastavi, ja~ina, du`ina, karakter, kao i mnogo toga {to muziku ~ini zanimqivom za slu{awe.
Pa`qivo slu{aj jo{ jednu kompoziciju iz svite Per Gint Edvarda Griga. E. Grig, U pe}ini gorskog kraqa
[ta ti je najzanimqivije u kompoziciji koju si slu{ao? Da li je brzina izvo|ewa ove kompozicije sve vreme ista? Kao i u mnogim drugim kompozicijama, i u ovoj, brzina izvo|ewa nije uvek ista. Neke kompozicije ili wihovi delovi izvode se sporije, a neke br`e. ^esto se ~uje i postepeno ubrzavawe ili usporavawe.
50
Brzina kojom se izvode muzi~ka dela naziva se tempo. Svirawe ili pevawe mo`e biti: lagano – adagio (ada|o) umereno lagano – andante (andante) umereno brzo – moderato (moderato) brzo – allegro (alegro) veoma brzo – presto (presto) Pa`qivo pogledaj ilustraciju, pa reci da li de~ak svira brzo ili sporo. Napi{i re~ koja nedostaje u narodnoj izreci:
kô vetar.
Zaokru`i crvenim flomasterom note koje do sada nisi u~io. Poku{aj da odredi{ imena tih nota. Ne zaboravi {ta smo rekli o smewivawu dana u nedeqi.
51
INTERVALI
Razmak izme|u bilo koja dva tona u lestvici naziva se interval. Postoje slede}e vrste intervala: prima, sekunda, terca, kvarta, kvinta, seksta, septima i oktava.
Pa`qivo pogledaj notni zapis u kome su predstavqeni intervali. Upi{i crvenim flomasterom na odgovaraju}a mesta ispod notnog zapisa brojeve koji nedostaju.
Prima je ponovqeni ton na istom stupwu. Sekunda je razmak izve|u 2 susedna tona. Terca je razmak izme|u uzastopna tona. Kvarta je razmak izme|u uzastopna tona. Kvinta je razmak izme|u uzastopnih tonova. Seksta je razmak izme|u uzastopnih tonova. Septima je razmak izme|u uzastopnih tonova. Oktava je razmak izme|u uzastopnih tonova.
52
Dvoglasnu ve`bu koja sledi izvode dva svira~a na metalofonima ili blok-flautama.
Melodija koju je odsvirao prvi svira~ jeste melodija narodne pesme koju si u~io u prvom polugodi{tu. Seti se koja je to pesma. Napi{i naziv pesme na liniji iznad notnog zapisa. Dvoglas koji si odsvirao napisan je u okviru C-dur lestvice. Na kom stupwu pesmu zavr{ava prvi, a na kom drugi glas? Prvi glas pesmu zavr{ava na , a drugi na stupwu C-dur lestvice. Napi{i na odgovaraju}im linijama nazive intervala koje ~ine uokvirene note.
P. Ozgijan, Mala svita za orkestar harmonika
53
SETI SE {ta smo nau~ili... 1. Napi{i C-dur lestvicu, pa u woj obele`i polustepene. Nazive tonova napi{i abecedom.
2. Upi{i na predvi|ene linije oznake za tempo, po~ev{i od najbr`eg.
3. Re{i ukr{tenicu tako {to }e{ pored svakog broja napisati naziv odgovaraju}eg intervala. Re{ewe pro~itaj odozdo nagore.
L 6 8 4 3 5 2 7 54
4. Napi{i naziv kompozicije kojoj odgovara ova ilustracija.
6
PROLE]E NAM DONOSI RADOSTI NOVE U^I]EMO - pesmu Ptice se vra}aju - pesmu U aprilu - pesmu Bli`i se, bli`i leto - o poznatim kompozitorima i wihovim delima
TVOJ ZADATAK ]E BITI – da dopi{e{ note i znake koji nedostaju – da prepozna{ delove kompozicije ~ije su melodije iste – da prepozna{ zvuke nekih instrumenata – da re{i{ rebus – da nacrta{ instrument – da smisli{ ritmi~ku pratwu – da napi{e{ melodiju drugog glasa – da komponuje{ 55
PROLE]NE IGRARIJE Pesmu Na livadi pevali ste po sluhu pro{le {kolske godine. Pevaj pesmu, pa dopi{i note i znake koji nedostaju.
Pesmu Na livadi nau~i da svira{ na metalofonu i blok-flauti.
56
Zaokru`i plavim flomasterom delove kompozicije ~ije su melodije iste. A. Vivaldi, Prole}e Nacrtaj instrument na kome je izvedena ova kompozicija.
57
PROLE]NE ^AROLIJE Posle duge i hladne zime prole}e je ponovo zakucalo na na{a vrata. Wegovom dolasku raduju se sva deca. Pesma koja sledi nastala je u Nema~koj. Ona opisuje ~arolije koje nam donosi prole}e.
Pa`qivo pogledaj notni zapis pesme Ptice se vra}aju. Koliko ova pesma ima delova? Koji su delovi isti?
Koje prole}ne ~arolije najvi{e voli{?
58
Re{i rebus:
Pesma koju }e{ slu{ati jedna je u nizu pesama ~iji su stvaraoci deca. Pa`qivo slu{aj wen tekst.
J. Dragovi}, Prole}ni san
P
,, 59
KARNEVAL @IVOTIWA U prethodnim razredima imao si priliku da se upozna{ s ve}inom glavnih junaka iz Karnevala `ivotiwa Kamija Sen-Sansa. Seti se koje si kompozicije iz Karnevala `ivotiwa slu{ao, pa wihove nazive upi{i na linije.
Sada }e{ ~uti jo{ neke kompozicije iz Karnevala `ivotiwa. Pa`qivo slu{aj snimak, pa prepoznaj muziku koja do~arava antilope, korwa~e, ribe u akvarijumu i kengure. Upi{i redne brojeve na predvi|ena mesta pored ilustracija. Upi{i ispod svake ilustracije nazive instrumenata ~ije zvuke prepoznaje{.
60
Koja ti se kompozicija najvi{e dopala? Za{to? Da si kompozitor, kojim bi instrumentom predstavio vevericu, a kojim mi{a? Kompozicija kojom se Karneval `ivotiwa zavr{ava naziva se Finale. U Finalu je predstavqeno slavqe na kome u~estvuju sve `ivotiwe iz Karnevala `ivotiwa. One se ogla{avaju u zanosnom vesequ.
Da li si prepoznao ogla{avawe nekih `ivotiwa i kojih?
61
TOPLO LETO LAGANO SE BUDI
Zaokru`i crvenim flomasterom tonove koje nisi uspeo da odsvira{ na metalofonu i blok-flauti. Napi{i nazive tih tonova. Ispod prve pomo}ne linije linijskog sistema je ton Na ~etvrtoj liniji linijskog sistema nalazi se ton
62
. .
Antowin Dvor`ak (1841–1904) je ~e{ki kompozitor. Kao de~ak provodio je mnogo vremena poma`u}i ocu u mesarskoj radwi. Me|utim, wegova qubav prema muzici bila je ogromna. Seoski u~iteq po~eo je da ga u~i da svira violinu. Ubrzo je svima postalo jasno da je de~ak veoma talentovan, pa se uz o~evu podr{ku u potpunosti posvetio muzici. Napisao je mnogo kompozicija, a najpoznatije su wegove Slovenske igre; ima ih 16.
A. Dvor`ak, Prva slovenska igra Antowin Dvor`ak
Smisli ritmi~ku pratwu za Prvu slovensku igru. Napi{i je, pa kompoziciju odsviraj sa drugarima iz odeqewa.
63
P. I. ^ajkovski,
Labudovo jezero
Jedno od najboqih i najpoznatijih dela slavnog ruskog kompozitora Petra Iqi~a ^ajkovskog jeste balet Labudovo jezero, koji je pravo remek-delo. Smatra se jednim od najboqih baleta koji su ikada napisani. Labudovo jezero ima bajkoviti sadr`aj, kao i drugi baleti ^ajkovskog. Kompozitor je ~esto koristio melodije koje je ~uo tokom svojih ~estih putovawa u inostranstvo. U Napuqu je ~uo serenadu koju je pod prozorom svoje drage pevao zaqubqeni mladi}. U baletu Labudovo jezero Napolitansku pesmu izvodi svira~ na trubi.
Slu{aj snimak ove kompozicije, a zatim nau~i da je svira{ na metalofonu ili blok-flauti.
U kom tempu je izvedena Napolitanska pesma?
64
serenada
Odsviraj Napolitansku pesmu svojoj simpatiji. Neka ti u tome pomogne najboqi drug ili drugarica. U notni zapis pesme grafitnom olovkom upi{i melodiju drugog glasa, koji je za tercu ni`i od prvog. Kao primer pogledaj prvi takt notnog zapisa. Posledwi ton drugog reda, kao i ceo tre}i red, zajedni~ki su za oba svira~a.
P. I. ^ajkovski, Labudovo jezero (Valcer, Igra labudova) Seti se koraka koje smo nau~ili, a zatim odigraj valcer s nekim od drugara iz odeqewa.
65
Modest Musorgski,
Slike sa izlo`be
Modest Musorgski (1839–1881) je ruski kompozitor. Talenat za muziku nasledio je od roditeqa. Prve ~asove klavira davala mu je majka. Brzo je napredovao zahvaquju}i tome {to je mnogo ve`bao. Ve} sa devet godina svirao je veoma te{ka klavirska dela. Veliki deo svog `ivota Musorgski je posvetio komponovawu. Jedno od wegovih najzna~ajnijih dela jeste kompozicija Slike sa izlo`be. Nastala je nakon izlo`be slika wegovog prijateqa. Ose}awa koja su u wemu izazvale te slike Musorgski je izrazio kroz muziku.
Modest Musorgski
66
Igra pileta u qusci od jajeta jedna je od najzanimqivijih slika koje je Musorgski predstavio u svojim Slikama sa izlo`be. Na interesantan na~in kompozitor je prikazao igru malih baletana – razigranih pili}a.
Baba Jaga je li~nost iz ruskih bajki. Slu{aj muziku, pa razmisli o tome na koji je na~in kompozitor predstavio weno letewe na drvenoj metli.
Komponuj svoju „sliku sa izlo`be“ na osnovu neke od ponu|enih ilustracija. Ispri~aj {ta vidi{ na ilustraciji. Zatim smisli melodiju za taj tekst, pa kompoziciju otpevaj drugarima iz odeqewa. Ne zaboravi da smisli{ naslov za kompoziciju koju si komponovao.
67
SETI SE {ta smo nau~ili... 1. Napi{i ime kompozitora sa slike.
2. Napi{i naziv kompozicije kojom se zavr{ava Karneval `ivotiwa.
3. Napi{i naziv kompozicije kojoj odgovara ova ilustracija.
4. Napi{i nazive tonova:
5. Re{i rebuse. a.)
,
b.)
v.)
R=B 68
V=J
S
^=P
7
KULTURNO NASLE\E SRBIJE U^I]EMO – pesmu Domovina – o srpskim narodnim instrumentima – srpske narodne pesme
TVOJ ZADATAK ]E BITI – da u notnom zapisu prona|e{ znak koji nisi u~io – da napi{e{ naziv svog rodnog mesta – da prepozna{ zvuke nekih instrumenata – da prona|e{ tonove H i C2 u notnom zapisu 69
SRBIJA – MOJA DOMOVINA Nau~i da peva{ po sluhu pesmu koja sledi.
U pesmi se na vi{e mesta pojavquje znak koji do sada nisi u~io. Prona|i ga i zaokru`i crvenim flomasterom. Napi{i naziv svog rodnog mesta. Po ~emu je poznato tvoje rodno mesto?
70
Isidor Baji} (1878–1915) je poznati srpski kompozitor. @iveo je u Novom Sadu. U tom gradu je osnovao prvi muzi~ki ~asopis, muzi~ku biblioteku, kao i muzi~ku {kolu koja po wemu nosi ime. U ve}ini dela koja je komponovao koristio je elemente izvorne narodne muzike. Zato se za mnoge wegove kompozicije ~esto misli da su narodne. Jedna od takvih kompozicija jeste i kolo Srpkiwa iz opere Knez Ivo od Semberije.
Isidor Baji}, Srpkiwa Isidor Baji}
Ko izvodi kompoziciju koju si slu{ao?
71
SRPSKI NARODNI INSTRUMENTI Me|u instrumentima na kojima je od davnina izvo|ena srpska narodna muzika jedno od najzna~ajnijih mesta zauzimaju gusle. Najvi{e guslara bilo je u centralnoj Srbiji, na Kosovu i Metohiji i u Crnoj Gori. Prave se od drveta i koriste za peva~ku pratwu. Vuk Karaxi} je slu{aju}i Filipa Vi{wi}a, Te{ana Podrugovi}a, Starca Miliju i druge guslare zabele`io mnogo narodnih pesama. Zahvaquju}i tome one su sa~uvane od zaborava.
Narodna pesma iz Srbije Dim se vije navrh ^akora
Zaokru`i zelenim flomasterom sve tonove H u ovoj pesmi. Zaokru`i plavim flomasterom sve tonove C2.
72
Pored toga {to se ~esto koristi u izvo|ewu umetni~ke muzike, truba je jedan od va`nih instrumenata za izvo|ewe srpske narodne muzike. Nastala je veoma davno, a od davnina je poznata i na na{im prostorima. Naj~e{}e se svira u ju`nim i zapadnim krajevima Srbije. Svake godine se u selu Gu~i odr`ava ~uveni Draga~evski sabor truba~a.
Narodna pesma iz Srbije Oj, Moravo
Napi{i naziv kompozicije koju si slu{ao u prvom polugodi{tu, u kojoj je kori{}ena truba s jednim tonom. Re{i rebus:
,
,,
,,
TRU 73
JO[ NEKI NARODNI INSTRUMENTI Tambura je narodni instrument poznat u celoj Srbiji, a posebno je omiqena u Vojvodini. Pravi se od drveta, a zvuk se stvara trzawem `ica. Postoje razli~ite tambure, od kojih neke daju vi{i, a neke ni`i ton. Zajedno ~ine tambura{ki orkestar. Zvonko Bogdan, Ve} odavno spremam svog mrkova
74
U tre}em razredu u~ili smo o tome da je frula najstariji srpski narodni instrument. Od davnina je kori{}ena u celoj Srbiji, a najvi{e u [umadiji. Uz frulu su pevane mnoge pesme i igrana mnoga kola. Narodna pesma iz Srbije Frula{ki razgovor
Pored frule, gusala, tambure i trube, postoje jo{ neki instrumenti koji su karakteristi~ni za srpsku narodnu muziku. To su gajde i daire. Me|utim, sve pomenute stare narodne instrumente u novije vreme smewuju neki noviji instrumenti. Pre svih to su harmonika, violina i klarinet.
Narodno kolo ^o~ek
75
SETI SE {ta smo nau~ili... 1.
Muzi~ka osmosmerka Prona|i i precrtaj ove re~i u osmosmerci: interval, menuet, korona, harmonika, kanon, polustepen, tempo, lestvica, oktava, karneval, svita, gusle, tambura, violina, truba.
76
@
^
I
N
T
E
R
V
A
L
T
V
E
V
G
O
M
R
A
A
X
E
A
I
I
J
P
N
T
R
G
C
K
S
C
N
T
O
A
I
E
S
E
K
U
K
I
V
O
I
L
K
F
P
I
M
M
R
S
W
N
R
N
I
V
I
E
T
A
E
P
L
L
M
O
O
N
A
N
T
N
O
I
N
O
A
E
K
M
A
I
R
S
A
S
M
P
U
E
V
A
V
R
A
G
U
B
A
O
E
S
E
F
E
S
R
A
O
L
B
D
E
T
O
L
T
K
N
M
R
H
O
V
M
F
O
K
I
R
U
L
R
S
M
P
V
A
A
O
K
T
A
V
A
O
A
K
A
N
O
N
T
L
T
I
T
S
S
A
K
C
O
I
K
T
R
U
B
A
A
O
P
2. Nacrtaj svoj omiqeni instrument.
[ta ti je bilo najlak{e da nau~i{ iz predmeta muzi~ka kultura?
Da li ti je ne{to bilo posebno te{ko?
Da li ti se dopada predmet muzi~ka kultura?
DA
ONAKO
NE 77
JO[ NEKOLIKO PESAMA Priseti se svega {to ste dosad nau~ili, a zatim bez pomo}i u~iteqa nau~i da svira{ i peva{ jednu od slede}ih pesama.
78
79
RE[EWA strana 12. 1. Poloneza i Valcer
V. A. Mocart
Mar{ na Drinu
2. Edvard Grig
S. St. Mokrawac
Opera ^arobna frula
N. R. Korsakov
Svetosavska himna
P. I. ^ajkovski
Bumbarov let
S. Bini~ki
Balet Krcko Ora{~i}
F. [open
Druga rukovet
K. Stankovi}
strana 24. 1. Jozef Hajdn 2.
1.
prima volta
2.
sekunda volta
3. Jedan od na~ina je:
80
4. menuet 5. Na lepom plavom Dunavu 6.
strana 38. 1. Jedan od na~ina je:
2.
DO
MI
SOL
SI
RE
FA
LA
DO2
3.
harmonika
gitara
flauta oboa
4.
a.) orkestar b.) violina
strana 46. 2. dvoglasno pevawe; kanon
3. a.) Nova godina b.) Pada sneg
81
strana 54. 1. C
2.
D
PRESTO
3. interval
E
F
ALLEGRO
G
A
MODERATO
H
C
ANDANTE
4. U pe}ini gorskog kraqa
strana 68. 1. Antowin Dvor`ak
2. Finale
3. Napolitanska pesma
4.
si 5. a.) korwa~e
82
b.) Baba Jaga
re
v.) Napolitanska pesma
la
ADAGIO
strana 76. 1.
@
^
I
N
T
E
R
V
A
L
T
V
E
V
G
O
M
R
A
A
X
E
A
I
I
J
P
N
T
R
G
C
K
S
C
N
T
O
A
I
E
S
E
K
U
K
I
V
O
I
L
K
F
P
I
M
M
R
S
W
N
R
N
I
V
I
E
T
A
E
P
L
L
M
O
O
N
A
N
T
N
O
I
N
O
A
E
K
M
A
I
R
S
A
S
M
P
U
E
V
A
V
R
A
G
U
B
A
O
E
S
E
F
E
S
R
A
O
L
B
D
E
T
O
L
T
K
N
M
R
H
O
V
M
F
O
K
I
R
U
L
R
S
M
P
V
A
A
O
K
T
A
V
A
O
A
K
A
N
O
N
T
L
T
I
T
S
S
A
K
C
O
I
K
T
R
U
B
A
A
O
P
83
Re~nik muzi~kih pojmova guda~ki orkestar - orkestar koji se sastoji od guda~kih instrumenata (violina, viola, violon~elo i kontrabas) oboa - duva~ki instrument napravqen od drveta. Zvuk se dobija duvawem kroz pisak na vrhu istrumenta. oboista - umetnik koji svira obou serenada - pesma koja se peva voqenoj osobi, obi~no no}u pod prozorom simfonija - veliko muzi~ko delo za orkestar koja se sastoji obi~no od 3 ili 4 dela koji se izme|u sebe razlikuju tempom i karakterom slo`eni takt - takt sastavqen od vi{e prostih taktova flauta - duva~ki instrument od drveta koji proizvodi ton duvawem kroz otvor koji se nalazi sa strane instrumenta flautista - umetnik koji svira flautu fonoteka - zbirka zvi~nih zapisa (gramofonskih plo~a, magnetskih traka, kompakt diskova...) na kojima su sa~uvani dokumenti, razgovori, muzika...
84
Spisak pesama I. L. Kalinski, Ide mali patak /7 D. Basrak, \ak /9 S. St. Mokrawac, U Budimu gradu /10 Narodna iz Srema, Igra kolo /11 M. Subota, Deca su ukras sveta /14 Narodna sa Kosova, Razgranala grana jorgovana /17 N. Hercigowa, Mali |a~ki valcer /19 V. Ili}, Pevajmo /20 Pretorijus, Glasi}i nam tiho bruje /21 B. Stan~i}, Danas /22 Narodna iz Srbije, Postoj sunce /23 Narodna iz Srbije, Lazara majka karala /26 Narodna iz Srbije, Rodno je nabo zvezdama /27 Narodna iz Banata, Lepo ti je rano uraniti /28 Narodna iz Srbije, Zeledni se, jagodo /31 Narodna iz Srbije, U livadi /32 V. Ili}, Sino} sam pevao /34 Narodna iz Srbije, Budila majka Ivana /35 V. Ili}, Jedna nota fali s kraja /36 J. Ce, Vivak /37 S. Bari}, Sre}na Nova godina /40 B. Stan~i}, Prvi sneg /42 Nepoznati autor, Kanon /44
B. Stan~i}, Zima /45 A. Vlasak, Lestvica /48 F. Lu~i}, Polustepen /49 B. Stan~i}, Vetar /51 V. Ili}, Interval /52 M. Milojevi}, Na livadi /56 K. Orf, Kompozicija za dva metalofona /57 Iz Nema~ke, Ptice se vra}aju /58 B. Stan~i}, U aprilu /59 B. Stan~i}, Bli`i se, bli`i leto /62 P. I. ^ajkovski, Napolitanska pesma /65 N. Vukomanovi}, Domovina /70 Narodna sa Kosova, Je~am `ela Kosovka devojka /72 Narodna iz Vojvodine, Poranila devoj~ica /74 X. Pirpont, Zvon~i}i /78 Nepoznati autor, Brate Ivo /78 Nepoznati autor, Zavi~ju moj /79 Nepoznati autor, Sanak snilo /79
85
Kompozicije za slu{awe F. [ubert, Muzi~ki trenutak /9 Narodno kolo Radmilino kolo /11 E. Grig, Mar{ patuqaka /12 J. Hajdn, De~ja simfonija /15 N. Srbin, Heruvimska pesma /17 V. A. Mocart, Menuet iz Male no}ne muzike /18 J. [traus Sin, Na lepom plavom Dunavu /19 F. Mendelson, Svadbeni mar{ /21 Narodna pesma Postoj, sunce /23 F. M. Toroba, Bugarlesa /27 E. Grig, Jutro /29 Nepoznati autor, Zeleni rukavi /31 J. Jovi~i}, Makedonska rapsodija /33 S. St. Mokrawac, Deveta rukovet /35 @. Bize, Svita - De~ja igra /37 N. Majdevac, Deca mogu da polete /41 J. Pahelbel, Kanon /45 T. Albinoni, Ada|o /49 E. Grig, U pe}ini gorskog kraqa /50 P. Ozgijan, Mala svita za orkestar harmonika /53 A. Vivaldi, Prole}e /57 J. Dragovi}, Prole}ni san /59 K. Sen Sans, Karneval `ivotiwa (Kenguri, Korwa~e, Antilope, Akvarijum, Finale) /60- 61 A. Dvor`ak, Prva slovenska igra /63 P. I. ^ajkovski, Labudovo jezero (Napolitanska pesma) /64 P. I. ^ajkovski, Labudovo jezero (Valcer, Igra labudova) /65 M. Musorgski, Slike sa izlo`be (Igra pileta u qusci od jajeta, Baba Jaga) /66 I. Baji}, Srpkiwa /71 Narodna pesma iz Srbije Dim se vije navrh ^akora /72 Narodna pesma iz Srbije Oj, Moravo /73 Z. Bogdan, Ve} odavno spremam svog mrkova /74 Narodna iz Srbije Frula{ki razgovor /75 Narodno kolo ^o~ek /75
86
Literatura D. Plav{a, B. Popovi}, D. Eri}, Muzika u {koli I, Beograd 1961. B. D. Stefanovi}, Pesme za pred{kolsku decu i u~enike ni`ih razreda osnovne {kole, Beograd 1964. B. Stefanovi}, Muzi~ka nastava I, Beograd 1966. B. Popovi}, A. Vlasak, Mi pevamo, Beograd 1971. D. Lazarevi}, Muzi~ko vaspitawe u razrednoj nastavi, Sarajevo 1972. B. Stefanovi}, Nota za notom - pesma za pesmom, Kwa`evac 1978. J. Gavrilovi}, Moja harmonika III, Kwa`evac 1987. V. Proti}, Muzi~ka kultura za 3. i 4. razred osnovne {kole, Beograd - Kwa`evac 1988. M. Ozgijan, Pesma u {koli, Beograd 1988. J. Gavrilovi}, Moja harmonika, Kwa`evac 1989. G. Stojanovi}, N. ]iri}, Muzi~ka kultura za 7. i 8. razred osnovne {kole, Beograd - Kwa`evac - Novi Sad 1990.
87
Sadr`aj
88
Vodi~ Teme
2 3
1. NEDAVNO SAM BIO TRE]AK Znawe zlata vredno Sviram, pevam, radujem se Muzi~ko nasle|e Moja mala fonoteka
5 6–7 8–9 10–11 12
2. VREME JE ZA NOVA ZNAWA De~ji svet Tro~etvrtinski takt Igre u trodelnom taktu Prima i sekunda volta Produ`ewe note i pauze Seti se {ta smo nau~ili
13 14–15 16–17 18–19 20–21 22–23 24
3. [KOLA ZA NOTE Ton LA Juratwe raspolo`ewe ^etvoro~etvrtinski takt Cela nota i pauza Ton SI Ton DO2 Seti se {ta smo nau~ili
25 26–27 28–29 30–31 32–33 34–35 36–37 38
4. NOVOGODI[WE RASPOLO@EWE Sre}na Nova godina Dvoglasno pevawe i svirawe Kanon usred zime Seti se {ta smo nau~ili
39 40–41 42–43 44–45 46
5. MUZI^KE PUSTOLOVINE C-dur lestvica Tempo Intervali Seti se {ta smo nau~ili
47 48–49 50–51 52–53 54
6. PROLE]E NAM DONOSI RADOSTI NOVE Prole}ne igrarije Prole}ne ~arolije Karneval `ivotiwa Toplo leto lagano se budi P. I. ^ajkovski, Labudovo jezero Modest Musorgski, Slike sa izlo`be Seti se {ta smo nau~ili
55 56–57 58–59 60–61 62–63 64–65 66–67 68
7. KULTURNO NASLE\E SRBIJE Srbija - moja domovina Srpski narodni instrumenti Jo{ neki narodni instrumenti Seti se {ta smo nau~ili
69 70–71 72–73 74–75 76–77
Jo{ nekoliko pesama Re{ewa Re~nik muzi~kih pojmova Spisak pesama Kompozicije za slu{awe Literatura Sadr`aj
78–79 80–83 84 85 86 87 88–89
89
MUZI^KA KULTURA za ~etvrti razred osnovne {kole prvo izdawe autor
Vladica Ili}
ilustrovao
Dragan Maksimovi}
recenzenti
Mr Katica Nikoli}, Fakultet muzi~kih umetnosti, Beograd Afrodita Krsti}, nastavnik razredne nastave, O[ „ Vuk Karaxi}“, Beograd
lektor grafi~ko oblikovawe priprema za {tampu izdava~
Mr Aleksandra Markovi} Du{an Pavli} Neboj{a Miti} Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
urednik za izdava~a {tampa tira` copyright
90
Mr Sla|ana Ili} Mr Qiqana Marinkovi} Publikum 20.000 Kreativni centar, 2006
