muzicko

1.

INIVIUALNA PRIPREMA VASPITAČA Porazumeva savlađivanje pesme, brojalice ili ramatizacije i sigurnost u reproukovanju melodije, ritma, i teksta, detaljnu analizu karaktera, oblika i tonaliteta pesme, izbor najpogodnijih

metoa i pomodnih srestava. Pevanje vaspitača treba a je izražajno, emotivno i muzikalno. Interpretacije treba a je jenostavna i sračna, bez ramatike i patetike. Mimika treba isto a bue izražajna. Voiti računa o besprekornoj ikciji, tačnim metričkim akcentima, nije opušteno menjanje teksta i meloije. Instrumentalna pratnja je poželjna, i treba svirati i pevati tiho. Prvo izvođenje pesme je veoma važno, zbog toga što ostavlja prvi trag u pamdenju eteta. 2.

METODSKI POSTUPAK OBRADE PESME

Je praktično izvođenje pesme po utvrđenim zahtevima. Vaspitač bira metoske postupke koji treba a izazovu interesovanje i emocije ece, i na taj način obezbei ečiju aktivnu saranju. Posle izbora pesme slei ra na njenoj obrai koji zahteva sleedi tok: UVODNI DEO AKTIVNOSTI-stvaranje raspoloženja i buđenje interesovanja. GLAVNI EO -obrada pesme. ZAVRŠNI- utvrđivanje pesme. Ove tri etape u okviru aktivnosti čine ne raskiivu celinu, međusobno su povezane i uslovljene. Uvoni eo aktivnosti služi kao emocionalna priprema za stvaranje raspoloženja i buđenje interesovanja, onosno uvođenje ece u aktivno učestvovanje.Uloga učestvovanje.Uloga teksta u pripremnom elu , veoma je značajna jer omogudava a se pričom, razgovorom eca zainteresuju i uveu u saržaj. Prvo izvođenje pesme eca treba a čuju u celini, tako se ostvaruje prvi susret sa pesmom, i omogudava oživljavanje muzičkog ela putem pevanja vaspitača. Izbegavajte puštati eci C. Posle motivacije i oživljaja pesme pristupa se njenoj obrai i usvajanju. U toku jene aktivnosti nije mogude usvojiti celu pesmu. Na prvoj aktivnosti obrađuje se 1 ili 2 strofe što zavisi o užine i oblika pesme. Sa ecom preškolskog uzrasta pesme se obrađuju po sluhu, vaspitač peva a deca imitiraju (ponavljaju). Način usvajanja zavisi o vrste i oblika pesme, kao i o uzrasne grupe ece i prosečnih mogudnosti pamdenja i imitiranja meloije, vedine ece u grupi. Pošto izvee pesmu u celini vaspitač prelazi na obrau: prvi stih peva 1-2 puta i traži a ga eca posle pažljivog slušanja ponove 2-3 puta dok ga ne usvoje. Na is ti način obrađuje se i rugi stih, zatim ga vaspitač povezuje sa prvim i peva celu strofu. U srenjoj sr enjoj i starijoj grupi pre izvođenja pesme treba ati intonaciju (početni ton pesme) sa nekim o instrumenata (harmonika, klavir). Poželjno je a se eca u ra uključuju pojeinačno ili grupno. Obično se biraju muzikalnija eca koja treba a buu posticaj rugoj eci. Vaspitač stalno peva sa njima, postiče ih, pohvaljuje i pomaže. Ne treba ih terati a pevaju ako nede neka eca. Vaspitač treba a insistira na pravilnoj ikciji, ritmu i meloiji i interpretaciji teksta u celini. Prilikom utvrđivanja pesme možemo organizovati takmičenje, ali na početku moramo a kažemo a li tu jean pobeđuje ili svi. eca mogu ilustrovati saržaj npr.a nacrtaju zvučnu sliku, da je opišu, mogu pokretom tela a pokažu, na taj način se zaovoljava ečija potreba, a pesma pretvara u igru. 3. TRAJANJE MUZIČKE AKTIVNOSTI Mlađa uzrasna grupa: 15-20minuta Srednja: do 25minuta Starija: do 30minuta

4.

5.

6.

7.

8.

Slušanje muzike ima veliki značaj za razvoj muzičke sposobnosti. Na osnovu osaašnjih saznanja može se konstatovati a eca o 3goine pokazuju sposobnost a slušaju muziku. Smišljenim i organizovanim slušanjem muzike utičemo na emocionalni život eteta, njegovu estetsku figuru, muzičku sposobnost i oprinosimo svestranom razvijanju. eca slušaju i zapažaju a li je tužna ili vesela, brza ili spora, a li sarži pretežno uboke ili visoke tonove, a li je tiha ili glasna. U okviru ovog oblika aktivnosti ecu treba pripremiti a muziku slušaju aktivno, sa pažnoj i interesovanjem. Najjači pokretač aktivnog slušanja je pobuđeno interesovanje. IZBOR MUZIKE ZA SLUŠANJE Oabrana kompozicija mora a ima oređenu muzičku vrenost. a je primerena ečijem shvatanju i a pri slušanju bue zastupljen princip postupnosti. U početku biramo lake, kratke kompozicije u trajanju od 2-3minuta, a ela složenijeg saržaja i užeg trajanja uvoimo postepeno. Posebno mesto u izboru zauzima programska muzika ge se najčešde iz naslova može naslutiti saržaj, i šta je kompozitor hteo muzikom a prestavi. eca rao slušaju pesme, uspavanke, narodna kola, valcere kao i klavir itd. Poželjno je a prvo biramo vokalnu muziku. eca se prvo vežu za tekst, reči pesme. PRIPREMA VASPITAČA ZA SLUŠANJE MUZIKE Za pravilno slučanje muzike sa ecom potrebna je svestrana priprema vaspitača koja porazumeva pravilan izbor kompozicije. U tom cilju vaspitač de nekoliko puta poslušati izabranu kompoziciju kako bi je lično oživeo. Prvo obrada pažnju na karakter kompozicije, vrstu, instrumenata ili glasova koji se čuju u njoj, tempo i inamiku-da li je tiha ili glasna, a zatim razmišlja o saržaju. METOSKI POSTUPAK PRI SLUŠANJU MUZIKE Glavni posrenik između muzike i ece je vaspitač koji mora nadi najpriklaniji način a ecu pripremi, zaineresu je i uvee u slušanje. Vaspitač mora obro a upozna kompoziciju i isplanira na koji de način najbolje motivisati ecu (prvo demo pričati eci). Najčešde se koristi rečima. a stvori priklanu atmosferu. Može i pričom, recitacijom, razgovorom ili igrom. Prvi susret sa novom kompozicijom slei posle motivacije: U potpunoj tišini eca slušaju elo u celini bez prekia. Vaspitač postavlja jean o zaataka na koji eca treba a obrate pažnju: *a li se čuje solo pevač ili hor *a li se čuje jean ili više instrumenata * koji se glasovi ili instrumenti čuju *a li je pevanje ili sviranje brzo ili sporo,tiho ili glasno. a li hodete još jenom, a li vam se svielo it ne smemo eci postavljati, trebalo bi namestiti pano, životinje, kostime. PONOVNO SLUŠANJE MUZIKE U cilju proširivanja muzičkih znanja i iskustva i oržavanja ečijih emocija vaspitač treba a organizuje ponovno slušanje iste kompozicije. Ponovljenom analizom ela eca zapažaju nove osobine i stiči iskustva koja se naovezuju na ved stečena. eca primeduju, zapažaju oređene osobine kompozicije kao što su: *raspoloženje i karakter(Tužna ili vesela), *tempo (spora ili brza), *inamika (jaka ili tiha) it. U analizi ela učestvuju sva eca koja najpre pažljivo slušaju zatim izražavaju svoje utiske. MUZIČKE IGRE Po pojmom muzičke igrer porazumevamo takvu vrstu igara u kojima je muzička misao pokretač i nosilac svih ranji koji se zbivaju u igri. U muzičkoj igri u prvom reu moraju odi i izražaja.

9.

OSNOVNI ZAACI MUZIČKOG VASPITANJA Mzičkim igrama razvijamo sposobnost ece a zapažaju, oživlajvaju i cene lepo u muzici i na taj način utičemo na muzički ukus, govorne i muzičke sposobnosti. Razvija se i ečija motorika, pokreti postaju tačni. Razvijamo osedaj za ritam. Muzičke igre prestavljaju polaznu osnovu u rau svakog vaspitača. Osnovna oela muzičkih igara je na: igre sa pevanjem, igre uz instrumentalnu pratnju.

Vrste igara: igre sa pevanjem, igre uz instrumentalnu pratnju, narona kola i plesovi, stvaralačke igre (plesne improvizacije), igre iz oblasti teorije muzike, muzičke ramatizacije. Među muzičkim igrama razlikuju se: Igre koje se izvoe po oređenim pravilima, Slobone ečije igre u kojima deca stvaraju pokrete uz muziku, Igre u kojima deca spontano imitiraju zvukom i pokretima razne pojave i životinje. 10. BROJALICE

Brojalice prestavlja uvo u igru, koriste za razvijanje ritma. Brojalice omogudavaju a se ostvare vaspitno-obrazovni zaaci i praktični zaaci muzičkog vaspitanja. 11. IZBOR BROJALICE

Prilikom izbora brojalice mora se voiti računa o uzrasnoj grupi i prosečnim mogudnostima ece. Voiti računa o nepoznatim rečima, prvo eci objasnimo uz oređeni ritam. Moramo voiti računa o brzini takta. 12. METOIČKI POSTUPAK U OBRAI BROJALICE prvi zaatak jeste a orži karakter igre. Vaspitač treba kroz priču ili razgovor a pripremi ecu za tekst tj saržaj brojalice. Brojalica se uglavnom obrađuje memorisanjem u glavnom elu aktivnosti, kombinovanjem metoa emonstracije i imitacije. Vaspitač sam izvee brojalicu nekoliko puta a zatim se prelazi na obradu po delovima. Brojalica se izvodi uz stalno otkucavanje

 jeinice brojanja. U obrai brojalice eci treba omoguditi a je i vizuelno ožive. U tom cilju koriste se ritmičke slike sa istaknutim taktom(najmanjamuzička celina jene kompozicije), notnim vrednostima-slikovite note. 13. IZVOĐENJE BROJALICE

Brojalica se može izvoiti na više načina: *u početnoj fazi treba se zaovoljiti pravilnim ritmičkim izgovorom teksta i otkucavanjem jeinice brojanja. *Oreiti visinu tona na kojem de se izvoiti brojalica. *Obratiti pažnju na tempo kojim se izvoi brojalica što zavisi o karaktera brojalice. *Brojalica se izvoi uz zvučno naglašavanje jeinice brojanja. *Naglašavanja se vrše oređenim pokretima (ruka, noga, bilo koji deo tela) koji treba da se usklade sa ritmom i tekstom. Postupak je isti za sve aktivnosti 14. MUZIČKA RAMATIZACIJA

Su složene igre u kojima se kombinuje pripoveanje i pevanje pojeinih uloga, ples, instrumentalna muzika. 15. ORFOV INSTRUMENTALIJUM

Karl Orf istaknuti nemački kompozitor i peagog 20 veka prilagoio je izvestan broj klasičnih i naronih instrumenata ečjem uzrastu. Zajenička osobina ovih instrumenata je a se njima veoma lako rukuje, pogoni su za ra, a može se postidi maksimalna aktivnost prisutne ece. Poela Orfovog instrumentalija vrši se prema zvuku, na ritmičke i meloijske. Ritmički su štapidi,

zvečka, maraks, kastanjete, rveni bubanj, praporci, tamburin, činele, trijangl, bubanj... Meloijski su blok flauta (frulica), zvončidi(gloken špil), metalofon, ksilofon, timpani, meloika. 16. MUZIČKI RAZVOJ ECE PREŠKOLSKOG UZRASTA Rano izlaganje strukturiranim muzičkim iskustvima, aktivno učestvovanje u muzici uz irekciju oraslih, ali i uvažavanjem ečije potrebe a samo istražuje, eksperimentiše u oblasti tonova utiče i na tempo i na nivo muzičkog razvoja. Nasleni činioci svakako oređuju vreme kaa de se pojaviti neki vi muzičkog reagovanja kao i tempo njegovog razvoja. Tu su još i sreina u kojoj ete raste, vaspitač i peagog. 17. MUZIČKI RAZVOJ U PRVE TRI GOINE ŽIVOTA Prvi kontakt sa muzikom nastaje kaa i sam život, u prenatalnom periou. Učestvovanje buude majke u muzičkom životu o izuzetnog su značaja za razvoj eteta. Na osnovu istraživanja  japanskog peagoga Suzukija ošlo se o zaključka a eca koja su bila po uticajem muzičkih aktivnosti majke brže napreuju u muzičkom razvoju, ranije obradaju pažnju na zvučne utiske iz okoline, oponašaju glas oraslih, i pre progovore o ece koja nisu izlagana prenatalnoj muzičkoj stimulaciji. olaskom na svet ečija muzička aktivnost se zasniva na potrebi a ostvari zvučni kontakt sa svojom sreinom. Aparat čula sluha o rođenja uveliko je osposobljen za obavljanje svoje funkcije, tako a se ko novorođenčeta mogu primetiti prve reakcije na sluhove:*kontakcijama mišida,*treptanjem,*pomeranjem glave i ruku,*dete postaje nemirno kaa čuje glas majke,jer se ona rauje i često mu peva. Za vreme kupanja, povijanja i uspavljivanja mama treba a mu peva. Na raost majke ete ogovara smeškom i u tom kontaktu veselo pomera ruke i noge, ivodi glasove, posmatra okolinu i osluškuje sve što se u njoj može čuti. Ova faza u razvoju ete naziva se PERIO SLUŠANJA. O 3-5 meseca muzika na dete eluje umirujude, majka to prva zapazi kaa ljulja te i ka mu peva uspavanke,narone ili ečije pesme. Dete reaguje na meloiju bez obzira na karakter i ritmičku strukturu kompozicije. U periou između 4-6 meseca ete sluša muziku i okrede se u pravcu zvuka a ka muzika prestane pogleom i smeškom traži još. Ka sluša muziku raosno guče i klikde pa čak prekia i obrok hrane, to je perio slušanja koji traje o 6 meseca. 18. ETAPA RAZVOJA-PERIOD POKRETA

Pojavljuje se između 5-8 meseca kaa se ko eteta razvija motorika. Neka eca se njišu levodesno, neka napred-nazad, a neka cupkaju gore-ole. Na ečije pesme i instrumentalnu muziku najčešde reaguju pokretima kao ogovor na muzički naražaj. Počinje a guče i a proizvoi raosne krike, što prestavlja prvu fazu u procesu razvijanja govora. Počinje vokalima koji se uzastopno ponavljaju i tako slažu u slogove, onosno u reči. Pevušenje se javlja u kasnijoj razvojnoj fazi govora kaa je ete sposobno a stvara teže glasove i prehoi prvoj izgovorenoj reči. Pevušenje je ogovor na muziku i ono ne liči na pesmu. Pre kraj prve goine života počinje se razvijajti govor deteta. Tako a se ko neke ece može zapaziti sličnost sa pesmom kao povremena podudarnost sa zvukom teksta. 19. PRVE IGRE UZ POKRETE I MUZIKU

a bi ete prihvatilo muziku, slušanje treba povezati sa pokretima. Najjenostavnije ritmičke igre su pokretanje ečijih ruku ili mogu uz govor i pevanje. Najčešde igre u prvoj goini života su one u kojima se razvija osedaj za ritam a to su: igre prstidima, štipalice tapšalice,čupkalice, lazaljke puzaljke,prohoalice. IGRE PRSTIDIMA izvoi orasla osoba koja rži ečije ruke i oirivajudi

svaki prstid o palca o malog prsta ritmički izgovara neki tekst. IGRE ŠTAPALICE obezbeđuju oživljaj govora i oira u ritmu. Tokom ritmičkog izgovaranja ili pevanja štipkati reom rupice na gornjoj strani šake ili prstide na nogama. TAPŠALICE su igre odraslih sa decom u najranijem uzrastu. Majka ili ruga osoba pljeska rukama ritmički, izgovarajudi reči. ČUPKALICE su igre koje se izvoe sa etetom kaa počne a sei u krilu orasle osobe koja mu ritmički izgovara tekst i priržavajudi ga cupka, užudi i spuštajudi pete.LAZALJKE izvoe se sa ecom kaa ona puze. Taa im se kazuju reči uz ritam kretanja. PROHOALICE su igre uz prve ečije korake. Orasla osoba rži ete za obe ruke, hoa zajeno sa njm i izgovara rimovane reči ogovarajudim ritmom. 20. METOE MUZIČKOG VASPITANJA ECE

Nastavna metoa je naučno provereni način postupaka vaspitača i ece u procesu raa. U muzičkom vaspitanju, metoa je provereni sistem puteva i načina pomodu kojih sepostiže svestan i aktivan odnos dece prema radu. Iz bor metoa uslovljavaju saržaj ili materiju koja se obrađuje (pevanje, sviranje, slušanje muzike, muzička igra), tip muzičke aktivnosti (obraa nove građe, ponavljanje, utvrđivanje), etapa muzičke aktivnosti (priprema ece za aktivnost), tok i završetak muzičkog zanimanja, uzrasna grupa ece, broj ece u grupi, ličnost vaspitača, materijalna opremljenost vrtida. 21. METOE: Metoa usmenog izlaganja (prepričavanja), Metoa razgovora, Metoa emonstracije, Metoa igre, Metoa stvaralačkog raa. 1.METODA USMENOG IZLAGANJA-Izlaganje vaspitača veoma snažno pokrede ečije emocije koje su primerena u shvatanju ili pamdenju saržaja. U preškolskim aktivnostima ova metoa se koristi u viu pripoveanja i objašnjavanja. PRIPOVEANJE-Vaspitač koristi priliku upoznavanje ece sa novom pesmicom, muzikom za slušanje ili muzičkom igrom. Vaspitač ima priliku a više puta kaže tekst pesme i tako pokrene ečije interesovanje i emocionalno oživljavanje. Vaspitač priklanim pripoveanjem stvara obru atmosferu za slušanje i usmerava ečiju pažnju na značajna, izražajna srestva muzike. OBJAŠNJAVANJE-se koristi prilikom upoznavanja dece sa rukovanjem i sviranjem na ečijim instrumentima, pri izvođenju pokreta u muzičkoj igri kao i ko oređivanja inamike ili tempa u interpretaciji pesme i izgrađivanju ikcije. 2.METODA RAZGOVORA-se koristi u cilju aktiviranja ečije pažnje i raoznalosti boljeg shvatanja muzike i iznošenja njihovog utiska(a li je muzika vesela ili tužna...)Veoma je važno a se razgovorom ne naruši interesovanje ece za kompoziciju u svrhu podsticanja radoznalosti. Posle slušanja muzike treba organizovati sloboan razgovor u kojem de eca izneti svoje mišljenje, utiske, opisujudi sve ono što su čula. Osnovni zahtev ove metoe je a se ko ece razvija trajna radoznalost za muziku. 3.METODA DEMONSTRACIJE-emonstracijom se intnzivira saznajni proces ko ece, mobiliše

njihova pažnja i ona motivišu za aktivno učešde u procese obrazovanja i razvoja sposobnosti. Pomaže u usvajanju veština navika, npr pravilno i izražajno pevanje, rukovanje instrumentima, izvođenje sklanih pokreta i precizno izvođenje ritma i meloije. Poželjno je koristiti razna nastavna srestva u cilju izražavanja ečije pažnje. Ova metoa se zasniva na principu očiglenosti. 4.METODA IGRE-je osnovni i najpristupačniji postupak raa u vaspitno obrazovnom procesu ece preškolskog uzrasta. Kroz igru se izražavaju najraličitije situacije karakteristične za životnu i

ranu elatnost ece. Igrajudi se ona svesno ili nesvesno stiču nova znanja, fizički jača ju i izoštravaju svoja čula. Igrama se postiče sposobnost a pokretom izražavaju muziku, njen karakter, izražajne elemente, a sama muzika pomaže a pokreti postanu ritmički izražajniji. Ova metoda se primenjuje u igrama sa pevanjem i igrama uz instrumentalnu pratnju

5.METOA STVARALAČKOG RAA-se koristi u viu muzičkih improvizacija, muzičkih opunjavki, likovnog izražavanja u vezi sa slušanom muzikom, u muzički kretivnim igrama-plesu. U svim oblicima stvaralačkog izražavanja a posebno u igri eca stvaraju svoje prve simbole pomodu kojih prestavljaju stvarnost. Stvaralačke aktivnosti unapređuju raoznalost, otvorenost za nove oživljaje i saznanja, spremnost za ispitivanje svoje okoline, eksperimentisanje it. 22. OBLICI MUZIČKIH AKTOVNOSTI U PREŠKOLSKIM USTA NOVAMA Oblici aktivnosti su isti za sve tri uzrasne grupe ece, ali imajudi u viu razlike u psihofizičkom razvoju razlikuju se po složenosti zaataka i zahteva za njihovo ostvarivaje. Koriste se sleedi oblici aktivnosti: pevanje, slušanje muzike, ečije muzičke igre, sviranje na ečijim instrumentima. 23. IZBOR PESME

prilikom izbora pesme treba voiti računa o umetničkoj i vaspitnoj vrenosti teksta. Kao i o ritmičko meloijskom nizu. Saržaj treba a je pristupačan i r azumljiv, a je uzet iz poručja ečjeg znanja i interesovanja, da zadovoljava estetske kriterijume. Tekst treba da je interesantan i jenostavan jer preko njega eca istovremeno oživljavaju meloiju, ritam i tempo. Saržaj usmerava mišljenje, pažnju, pamdenje, emocije i maštu, postičudi ete na stvaralački ra. obra pesma za pevanje je ona koja se lako pamti i ima pevnu i pristupačnu meloiju bez vedih intervalskih skokova, umerenog tempa i jednostavnog ritma. (interval-razmak između bilo koja va tona). Pri izboru ečje pesme voimo računa o prosečnim mogudnostima, grupe, njenim muzičkim sposobnostima, obradajudi pažnju na meloiju, ritam, formu, tempo i inamiku. 24. TEORIJA MUZIKE

Muzika je umetnost koja se služi tonovima kao srestvom svoga izražavanja. Zvuk je sve što čujemo. Zvuk može biti oređen i ne oređen. Neoređen je šum (nema boju, nema visinu). Oređen artikulisan zvuk nazivamo ton. Muzički ton je oređen zvuk koji ima 4 glavne osobine: boju, visinu, jačinu i trajanje. Visina tona zavisi o broja treptaja zvučnog izvora u sekuni. Me ra za frekvenciju je herc. Ton o 440 herca ima 440 treptaja u sekuni i zove se kamerton. Jačina tona zavisi o veličine amplitue treperenja zvučnog tela. Trajanje tona uslovljeno je postojanošdu treperenja zvučnog tela. Ton traje onoliko ugo koliko tre peri materija koja se proizvodi. Boja tona zavisi od vrste i sastava materije koja t reperi, kao i od toga da li se proizvede gudalom, duvanjem, trzajem ili udarom. 25. IMENA TONOVA

Tonove raspoznajemo pomodu 7 osnovnih imena abecenog niza c,,e,f,g,a,h ili u solmizaciji do,re,mi,fa,sol,la,si. Tonski sistem-svi tonovi koji se koriste u muzici raspoređeni su po visini o najubljeg ka najvišem i taj niz zove se tonski sistem. Osnovna lestvica-lestvica je niz od sedam postupno poređanih tonova po visini sa ponavljanim prvim tonom. Svaki pojedini ton u lestvici prestavlja istovremeno i jean stupanj lestvice. Stupanj pokazuje položaj i mesto tona u lestvici. IS-POVIŠEN TON Note su znaci kojima se beleže tonovi. ES-SNIŽEN TON (hes-be) Razrešilice služe a vratimo ton u prvobitno stanje. linijki sistem se

sastoji od 5 jednako razmaknutih horinzontlnih linija i 4 praznine. Prvo ide spojnica pa violinski

kljuc. Taktna crta razvaja va takta. Imamo i pomodne crte koje su ispo linijskog sistem. Nota ima notnu glavu, notni vrat, i notni barjačid.