Muzicko Skripta Word

METODIKA MUZIČKOG VASPITANJA (SKRIPTA ZA POLAGANJE ISPITA)

PSIHOFIZIČKE OSOBINE DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA

Proces individualnog razvoja odvija se po određenim periodima koji su u međusobnoj vezi. Dete se rađa bespomoćno i zahteva mnogo pažnje. Odmah po rođenju, čulo ukusa i sva ostala čula se razvijaju. U trećem mesecu dete počinje da razlikuje predmete, radosno reaguje na roditelje, smeje se, maše rukama i nogama. Sva aktivnost deteta ispoljava se kroz igru. pojavljuje se govor – prve reči koje dete dete najčešće sluša i koje su najlakše najlakše U šestom mesecu pojavljuje za izgovor. Kada napuni godinu dana, dete počinje da hoda. Prvi dečji pokreti su u vidu puzanja, na razne načine. U drugoj godini dete interesuju složenije igre koje zahtevaju i umnu razvijenost (igre kockama). Tako stiče iskustva, razvija maštu, govor i mišljenje. Planiran režim života, higijenskih navika – spavanja, ishrane, čistog vazduha i igre, od presudnog je je značaja za za pravilan pravilan razvoj deteta. deteta. U predškolsko doba, od navršene treće do sedme godine, dete se snažno razvija. Uporedo sa razvijanjem visine i težine, razvija se i grudni koš pa se povećava sposobnost za duboko disanje. Zbog nedovoljnog pročišćavanja udisanog vazduha, potrebno je da dete udiše što je svežiji vazduh, da što više boravi u prirodi. Formira se i muskulatura. muskulatura. Osećanja predškolskog deteta su nestabilna i izazivaju promenljive reakcije. Deca brzo prelaze iz jednog raspoloženja u drugo i brzo se zamaraju. Dečja pažnja i aktivnost su zavise od raznih uticaja. Posle pete godine, primećuju se veći porast i koncentracija pažnje. Na razvijanje namerne pažnje najviše najviše utiče igra, zbog čega čega je potrebna raznovrsnost, raznovrsnost, upadljivost upadljivost,, emocionalna emocionalna povezanost i kratkoća nastavnog rada. Dete lako pamti ono što ga interesuje i privlači. Od kratkotrajnog pamćenja prelazi na namerno pamćenje. Dete se u ovom uzrastu može koncentrisati na 10 minuta rada, igre učenja, koje ga interesuju. Čitav predškolski period obeležen je biranjem interesantnih igara, priča, muzike, gde se deca razvijaju umno i estetski. U izvršavanju zadataka u igri, kod dece se razvija smisao za organizaciju, život u društvu, poštovanje prema drugima, drugima, pozitivan pozitivan odnos odnos prema stvarima stvarima i svakom korisnom korisnom radu. radu.

Metodika muzičkog vaspitanja, Tijana Todorić

Page 2

MUZIČKI RAZVOJ DECE Muzički razvoj dece u prve tri godine života Prvi kontakt sa muzikom i muzički razvoj deteta počinju još u prenatalnom periodu, u utrobi majke, dete se nesvesno sreće sa muzikom. Učestvovanje buduće majke u muzičkom životu, ili pevanje, sviranje, sviranje, pa i samo slušanje slušanje muzike muzike od izuzetnog izuzetnog su značaja za budući budući razvoj deteta. Ova faza u razvoju deteta naziva se PERIOD SLUŠANJA. Kod novorođenčeta mogu se primetiti primetiti prve reakcije na zvukove kontrakcijom kontrakcijom mišića, treptanjem, treptanjem, pomeranjem pomeranjem glave i ruku. Dete postaje nemirno kad čuje glas majke. Na radost majke dete reaguje smeškom, pomera ruke i noge, nog e, oslušk osluškuj ujee i ogla oglašav šavaa se. Muzik Muzikaa na dete dete delu deluje je umiru umirujuć juće, e, majk majkaa mu peva peva pesme pesme i uspavanke. Kasnije dete sluša muziku, radosno je. PERIOD POKRETA se pojavljuje kad se kod deteta razvija motorika, pa ono uz muziku počinje i da se kreće: kreće: neka se deca deca njišu levo-desno, levo-desno, napred-nazad. napred-nazad.

Prve igre uz pokrete i muziku Da bi dete prihvatilo muziku, slušanje treba povezivati sa pokretima koje sa decom izvode odrasli. Ove igre u raznim prilikama mogu izvoditi roditelji ili neka druga osoba, već od trećeg meseca života. Najčešće igre u prvoj godini života su: - Igre prsti prstićima ćima – odrasla odrasla osoba osoba drži drži dečju dečju ruku ruku i dodiru dodiruje je prste prste detet detetaa dok peva peva - Štip Štipal alic icee – odra odrasl slaa osob osobaa štip štipka ka redom redom rupic rupicee na gornj gornjoj oj stran stranii šake šake ili prsti prstića ća na nogama - Tapšalic Tapšalicee – majka majka ili ili druga druga osoba osoba pljesk pljeskaa rukama rukama ritmi ritmički čki izgova izgovaraju rajući ći reči reči - Cup Cupkali kalice ce – dete dete sedi sedi u krilu krilu odrasle odrasle osobe osobe koja koja mu izgov izgovara ara reči reči i cupka cupka ga ga u krilu krilu - Lazal Lazaljke jke (puza (puzalj ljke ke)) – izvod izvodee se sa dec decom om dok dok puz puzee - Prohodal Prohodalice ice (korač (koračnice nice)) – odrasla odrasla osoba osoba drži drži dete dete za ruke, ruke, hoda hoda s njim njim i izgovar izgovaraa reči

Druga godina U drugoj godini godini počinje počinje hodanje i nastaje govor. govor. Pokreti Pokreti ruku i prstiju prstiju su razvijen razvijeniji iji,, pa lakše rukuju igračkama. Dete oponaša glasove koji su jednostavniji za izgovor. Dete uz muziku počinje da se okreće i pevuši. To je važna etapa u razvijanju pokreta uz muziku. Razvijenija motorika i govor doprinose boljem kretanju uz ritam. Kod dece se budi interes za ples i ona plešu sa lutkom, odraslima ili sa drugom decom.


Page 3

Treća godina Dete već u trećoj godini uživa u slušanju muzike. Sluša je tiho, nečujno, sedi mirno 5 minuta ili duže. Iskusni vaspitači i roditelji upućuju decu u sadržaj kompozicije i detalje o pesmi: naziv pesme, tekst, tekst, lik koji koji se javlja javlja u pesmi, pesmi, instrumentu instrumentu koji svira. svira. Ritm Ritmičk ičkii pok pokre reti ti javl javljaj jajuu se prvo prvo posle posle višed višednev nevnog nog pon ponavl avlja janja nja poz poznat natee pesm pesme. e. U razvija razvijanju nju osećaja osećaja za ritam posebno posebno su značajni značajni ritmički ritmički tekstovi, tekstovi, koje deca doživlja doživljavaju vaju kao muziku. Zato treba često koristiti tapšalice, cupkalice, brojalice. Deca u trećoj godini počinju da pevaju, prvo je to mumlanje, zatim se čuju određeni glasovi. Treba birati narodne i umetničke dečje pesme, kompozicije o godišnjim dobima, Deda Mrazu, majci, prirodnim pojavama, životinjskom svetu, uspavanke, plesove itd.

Muzički razvoj deteta od treće do sedme godine U četvrtoj godini javlja se nova vrsta pesama – stvaralačke. Ove su pesme veoma raznovrsne i u njima dete izmišlja melodiju na već poznati tekst ili dodaje tekst na poznatu melodiju. Ovo je uzrast kada dete uživa da igra uz pesmu. Da bi se taj razvoj stimulisao neophodno je koristiti najrazličitije muzičke igre. Tokom pete godine dete počinje da usvaja tekst pesmice i oseća povezanost melodije i reči, prepoznaje da li je pesma vesela, tužna, radosna, kakvi su instrumenti koji sviraju. Od šeste godine dolazi do nag naglog log razvoja razvoja melodij melodijskih skih i ritmički ritmičkihh vidova vidova muzički muzičkihh godine dolazi sposobnosti. U mogućnosti je da opaža kraće muzičko delo. Glasovni aparat se još više razvija. Pokreti su slobodniji, raznovrsniji i koordinirani sa muzikom.

Značaj muzike u životu predškolske dece Umetnost omogućava da se upoznamo sa bogatstvom i lepotom života. Ta lepota nalazi se u sadržajima, oblicima, bojama, rečima, melodiji, ritmu. Deca rado slušaju i uče napamet stihove, razgledaju umetničke slike, zapažaju lepotu okoline, boje, sve što se kreće i sjaji. Muzika izaziva najveće interesovanje kod dece jer budi razne emocije. Pevanje je najprimetniji oblik muzike u predškolskom uzrastu. Pesma razvija pažnju, maštu, radost, pokreće energičnost, disciplinovanost itd.


Page 4

Smetnje u muzičkom razvoju Odmah u početku rada zapaža se da među decom postoje razlike u muzičkim sposobnostima. sposobnostima. One se ispoljavaju u razvoju sluha, osećaju za ritam, muzičkom pamćenju. Razlog često može biti nepravilno odabrana pesma koja ne motiviše dete. Takvom detetu je potreban rad u grupi, kao i rad sa vaspitačem više nego inače. U radu sa decom vaspitač primeti ako neka deca imaju trom ili spor sluh. To može biti usled: - Psihič Psihičkog kog razvoja razvoja detet detetaa – uzrok uzrok ned nedov ovol oljna jna koncent koncentrac racija ija,, neraz nerazvij vijen enee sposob sposobnos nosti ti zapažanja tona, mišljenja, sporo reagovanje. - Fizički Fizički razvo razvojj deteta deteta – nepokr nepokretn etnost ost organa organa za pevanj pevanje, e, mišića mišića vrata vrata,, usta i usnica usnica Prividna nemuzikalnost zapaža se kod neke dece tako što im glas luta i nemaju dobru intonaciju. Takvu decu vaspitač ne sme da izoluje već da strpljivo radi sa njima. Pored navedenih smetnji može se pojaviti i teškoća u muzičkom pamćenju, koje se ispoljava u proizvoljnom izvođenju melodije i ritma. Deci De ci sa potešk poteškoća oćama ma u pev pevanj anjuu treb trebaa prila prilazit zitii sa pažnjo pažnjom m i po pomo moći ći im da steknu steknu samopouzdanje, interesovanje i ljubav za pevanje.

NEGA I KULTURA DEČJEG GLASA Dečji glas ima specifične osobine koje ga izdižu nad ostalim instrumentima. Organi koji proizvode glas su nežni i osetljivi. Osobine glasa zavise od strukture glasovnog aparata i grudnog koša, nasleđa, načina ishrane, običaja, vaspitanja i aktivnosti. aktivnosti. Jedan od najvažnijih najvažnijih zadataka vaspitača je da razvija i sačuva neoštećen nežni dečji glas. ORGANI ZA PROIZVOĐENJE GLASA -

-

Orga rgani za ppri ripr preemu to tona Organi za stvaranje tona Organ rganii za za obl oblik ikov ovan anje je tona tona

ORGANI ZA PRIPREMU TONA To su: pluća sa plućnom maramicom, dušnik i dušnice. Metodika muzičkog vaspitanja, Tijana Todorić

Page 5

oksidacija, Pluća se sastoje od dva plućna krila i ona su glavni organ za disanje. U plućima se vrši oksidacija, razmena gasova između spoljašnje sredine i krvi. Pluća su odvojena plućnom maramicom i tako je olakšan njihov rad u grudnoj duplji. Veza između pluća i grkljana čini cev dušnika, koja se račva u dve cevi dušnice.

ORGANI ZA STVARANJE TONA smešten u vrhu dušnika. dušnika. Unutrašnji Unutrašnji mišići mišići grkljana dele se na: Grkljan je smešten - Resp Respir irat ator orne ne (za (zadu duže ženi ni za za disa disanj nje) e) - Fonat Fonatorn ornee (zad (zaduže uženi ni za za proi proizvo zvođe đenje nje glaso glasova) va)

Glasne žice su dva horizontalno položena nabora. Smeštene su u grkljanskoj duplji. Veličina grkljana i glasnih žica je individualna.

ORGANI ZA OBLIKOVANJE OBLIKOVAN JE TONA TO NA To su: -

ždrelo, usna duplja i nosna duplja.

DISANJE PRI PEVANJU Pri disanju pluća se pune vazduhom, koji se u njima ne zadržava. Punjenje pluća odvija se pomoću mišića koji okružuju grudni koš. Sa strane, pluća su obavijena pokretnim rebrima koja uz pomoć mišića šire grudni koš. Od trbušnih organa pluća su odvojena čvrstim mišićem koji se naziva dijafragma. Dijafragma ima oblik kupole. Radom mišića postaje pljosnatija i tako nastaje udisaj.

Postoje različite vrste disanja, a najčešće su: 1. Visoko disanje je takav način gde se podižu ramena i vazduhom se puni samo gornji deo pluća. Metodika muzičkog vaspitanja, Tijana Todorić

Page 6

nepodesno, jer se i tada vazduhom puni samo gornji gornji deo pluća, 2. Rebarno disanje je takođe nepodesno, pošto se rebra rebra šire u stranu. stranu. 3. Dijafragmalno disanje ima nedostatak jer se šire samo donji delovi grudnog koša. 4. Kosto-abdominalno disanje ima prednost u odnosu na pomenute načine jer je teret procesa raspoređen raspoređen na ceo disajni disajni aparat. aparat.

VEŽBE UDISANJA

Otvorenim ustima: - Dete leži na leđima i pokušava da naduva veliki balon. Udisanje na nos: - Želimo Želimo da da prepoz prepoznam namoo vrstu vrstu cve cveta ta,, pa udiše udišemo mo mir miris is na nos nos - Deca Deca leže leže na podu podu i „spavaju „spavaju“, “, pri tome tome dišu dišu duboko duboko na na nos zatvore zatvorenih nih usta usta Zadržavanje daha: - De Deca ca dub duboko oko uda udahnu hnu,, broj brojim imoo do do 3 pa izdah izdahnu nu - Prisl isluški uškiva vanj njee u mra mraku ku

VEŽBE VEŽBE IZDI IZ DISANJA SANJ A -

Zujanje pčela Hlađenje supe Duvan vanje u ccve vett ma masla slačka čka Duvanje perja Hukan ukanje je u zale zaleđe đenn pro prozo zor r Zujanje ko komarca

Brzo izduvavanje vazduha: - Ga Gaše šenj njee rođe rođend ndan ansk skih ih sveć svećic icaa - Duvanje prašine - Opona ponaša šanj njee rad radaa lok lokom omot otiv ivee

POSTAVKA GLASA – IMPOSTACIJA

Impostacija prestavlja prestavlja način stvaranja tona, pomoću posebnog nameštanja grlene i usne šupljine radi što bolje rezonance. Impostacija se sastoji u usklađivanju svih funkcija glasa i tela pri pevanju. Metodika muzičkog vaspitanja, Tijana Todorić

Page 7

Kod predškolaca muzički sluh i govor još su nerazvijeni pa to stvara teškoće pri pevanju. Čist i lep ton zavisi od koordinacije organa za disanje, glasnih žica i rezonatorskog prostora. Vaspitač treba decu da uputi u neusiljeno pevanje, jer ona vole da viču, da održava na glasne žice, zbog čega glas postaje hrapav i grub. U cilju zagrevanja mogu se koristiti onomatopejska oglašavanja životinja: av-av, mijaumijau, mu-mu, ga-ga, gu-gu jer ih deca lako pamte i usvajaju. INTONACIJA DEČJEG GLASA

Intonacija je početni ton koji se daje pre pevanja. Intonaciju Intonaciju treba prilagoditi prilagoditi glasovnim mogućnostima dece pojedinih uzrasnih grupa. Vaspitač treba da pronađe ton na kojem dete najlakše peva i taj ton smatra početnim u dečjoj pesmici. REPRODUKTIVNE MOGUĆNOSTI DECE – OBIM GLASA

Obim glasa predstavlja tonski raspon od najnižeg do najvišeg tona u okviru kog možemo pevati lako i bez naprezanja. Utvrđeno je da obim glasa u predškolskom periodu iznosi: - U mlađ mlađoj oj grupi rupi od e1 do a1 - U sred srednj njoj oj grup grupii od od d1 d1 do do h1 h1 - U sta stari rijo jojj gru grupi pi od c1 do c2 IZGOVOR REČI – DIKCIJA Ako želimo da deca pravilno i jasno izgovaraju tekst, moramo voditi računa o aktivnosti njihovih govornih organa: usana, jezika, zuba, usne duplje. Saradnja svih organa obezbeđuje jasan izgovor vokala (samoglasnika) i konsonanata (suglasnika). Primer za izgovaranje samoglasnika kratko, a veća pažnja se posveti suglasniku: - Buban ubanjj lup lupa: a: bum bum, bum bum,, bum bum - Zvon Zvonoo zvo zvoni ni:: bim bim-b -bom om,, bim bim-b -bom om - Malo alo zvo zvonc ncee zvo zvoni ni:: cin cin,, cin cin,, cin cin - Vraba rabacc peva peva:: dži dživ, v, dživ dživ,, dži dživ Sa decom se vežba dug izgovor samoglasnika u sklopu sa suglasnicima: - Svira truba: tu, tu, tu, tu - Golub olub guče: uče: gu, gu, gu, gu, gu, gu gu - Ptić Ptićii peva pevaju ju:: ćiju ćiju,, ćij ćiju, ćij ćijuu


Page 8

PRINCIPI MUZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA Didaktički principi su opšti zahtevi, kojih se pridržavaju i vaspitači i deca u realizaciji vaspitno-obrazovnog rada. To su: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Princip Princip primere primerenost nostii dečjem dečjem uzrastu uzrastu Princip Princip postupno postupnosti sti i siste sistemat matičnos ičnosti ti Prin Princi cipp očig očigle ledn dnos osti ti Princi Principp svesne svesne aktiv aktivnos nosti ti Princip Princip intereso interesovanj vanjaa i zanimlj zanimljivos ivosti ti Prin Princi cipp razno raznovr vrsn snos osti ti Prin Princi cipp doživl doživlja java vanj njaa Princi Principp indi individ vidual ualiza izacij cijee Prin Princi cipp traj trajno nost stii

Princip primerenosti dečjem uzrastu U organizovanju aktivnosti neophodno je voditi računa o uzrasnim osobinama, sposobnostima i potrebama potrebama dece, davanjem prilika koje deluju slobodno, samostalno samostalno i stvaralački, stvaralački, jer deca imaju prava, želje želje i mogućnosti. mogućnosti.

Princip postupnosti i sistematičnosti U izboru programa vaspitač se pridržava određenih pravila: od lakšeg ka težem, od poznatog ka nepoznatom, bližeg ka daljem, od jednostavnog ka složenijem itd. Postupnost se odnosi na: biranje igre po jednom tonu, zatim po intervalu sekunde, pa terce itd. Postupnost se primenjuje i u razvijanju osećaja za ritam.

Princip očiglednosti U muzičkom vaspitanju princip očiglednosti, princip primera, ima poseban značaj. Muzičke aktivnosti sa decom zasnivaju se na upoznavanju sadržaja preko više čula, od kojih su najvažniji sluh i vid. Princip očiglednosti ostvaruje se raznovrsnim sredstvima i postupcima: pevanjem, svira sviranje njem, m, reprod reproduk ukci cijo jom m muzi muzike ke pomo pomoću ću kaset kasetofo ofona, na, cd-a, cd-a, prisus prisustvo tvova vanje njem m ko konce ncerti rtima ma,, posmatranjem posmatranjem slika, slika, fotografija fotografija itd. Metodika muzičkog vaspitanja, Tijana Todorić

Page 9

Princip svesne aktivnosti Muzičke aktivnosti pružaju najviše mogućnosti da se i ta osobina svesnosti počne negovati. Ako se radi o pevanju, vaspitač će podsticati izražajno pevanje, a ne samo mehaničko oponašanje. Poznato je da su deca veoma uporna u želji da nešto nauče i to sa zadovoljstvom pokazuju odraslima. odraslima. Sve su to razlozi koji nam daju za pravo da kod predškolske dece u granicama granicama normale razvijamo i negujemo svesnu aktivnost.

Princip interesovanja i zanimljivosti Da bi se dečja pažnja što duže održala, muzičke aktivnosti aktivnosti moraju da budu zanimljive zanimljive i tako utiču na dečje emocije, a samim tim i na njihovu svest.

Princip raznovrsnosti Ovaj princip polazi od zadatka muzičkog vaspitanja, koji se u predškolskoj ustanovi ostvaruju kroz doživljavanje muzike u svim njenim oblicima: pevanje, slušanje, sviranje i muzičke igre.

Princip doživljavanja Prak Praksa sa je poka pokaza zala la da je u radu radu sa deco decom m od po pose sebn bnog og znač značaj ajaa po pove vezi ziva vanj njee grad gradiv ivaa sa doživl dož ivljaj jajim ima. a. Do Doživ življ ljaji aji imaj imajuu snagu snagu unu unutr trašn ašnje je moti motivac vacije ije koja koja pojača pojačava va volju, volju, intel intelek ekt, t, stvaralaštvo. U okviru ovog principa valja razlikovati: - Spontane doživljaje (doživljaji koji se dešavaju van aktivnosti vaspitača) - Izazvane Izazvane doživlja doživljaje je (doživl (doživljaji jaji koji su deo deo nastav nastavnog nog rada rada u vrtiću) vrtiću)

Princip individualizacije Izbor građe i metodski postupci treba da su prilagođeni uzrasnoj grupi i psihičkom razvoju dece. Zbog toga je vaspitač dužan da obrati pažnju na osobine svakog deteta pojedinačno, jer su im muzičke sposobnosti još uvek nejednako razvijene. U svakoj grupi ima povučene i plašljive dece ili su im glasovne mogućnosti ograničene. Metodika muzičkog vaspitanja, Tijana Todorić

Page 10

Princip trajnosti U predškolskom uzrastu treba nastojati da se aktivnosti organizuju tako da vremenom postanu dečja trajna znanja, veštine i navike. Trajnost se postiže smišljenim vežbanjem, ponavljanjem i utvrđivanjem.

METODE MUZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA Nastavna metoda je naučno provereni način postupaka vaspitača i dece u procesu rada. Sama reč metodos znači put, način, sredstvo. U muzičkom vaspitanju metoda je provereni sistem puteva i načina pomoću kojih se postiže svestan i aktivan odnos dece prema radu.

Izbor metoda uslovljavaju: - Sadržaj Sadržaj ili materij materijaa koja koja se obrađuje obrađuje (pevanje (pevanje,, slušanj slušanje, e, sviran sviranje) je) - Tip muzičke muzičke aktivnos aktivnosti ti (obrad (obradaa nove nove građe, građe, ponav ponavlja ljanje, nje, utvrđiva utvrđivanje nje)) - Etapa Etapa muzič muzičke ke aktiv aktivnosti nosti (priprem (pripremaa za aktivnos aktivnost,t, tok tok i završeta završetak) k) - Uz Uzras rasna na grupa grupa dece dece (mla (mlađa, đa, srednj srednja, a, starij starija) a) Metode su: 1. Meto Metoda da usmeno usmenogg izl izlag aganj anjaa 2. Metod etodaa razg razgov ovor oraa 3. Meto Metoda da demo demons nstr trac acij ijee 4. Metoda ig igre 5. Meto Metoda da stvar stvaral alačk ačkog og rada rada Metoda usmenog izlaganja Ova metoda se koristi u vidu pripovedanja i objašnjavanja. Pripovedanje vaspitač koristi prilikom upoznavanja dece sa novom pesmom, muzikom za slušanje ili muzičkom igrom. U toku pripovedanja vaspitač ima priliku da više puta kaže tekst i tako pokrene dečje interesovanje. upoznavanja dece sa rukovanjem i sviranjem na dečjim Objašnjavanje se koristi prilikom upoznavanja instrumentima, pri izvođenju pokreta u muzičkoj igri itd. Metodika muzičkog vaspitanja, Tijana Todorić

Page 11

Metoda razgovora Metoda razgovora – pitanja i odgovora koristi se u cilju aktiviranja dečje pažnje i radoznalosti, boljeg shvatanja shvatanja muzike muzike koju koju će deca slušati, slušati, a i posle posle slušanja slušanja za iznošenje iznošenje utisaka. utisaka.

Metoda demonstracije Pokaz Pokaziva ivanje nje vaspit vaspitača ača u znatn znatnoj oj meri meri pomaže pomaže u usvaj usvajanj anjuu vešti veština na i nav navik ika. a. De Demo monst nstrac racija ija vaspitača je uvek povezana sa objašnjavanjem.

Metoda igre Ovu metodu mnogi smatraju osnovnim postupkom rada u vaspitno-obrazovnom radu sa decom predškolskog uzrasta. Igrama se podstiče sposobnost da deca pokretom izražavaju muziku, muziku, njen karakter ili izražajne elemente, a muzika pomaže da pokreti postanu skladniji. U predškolskom uzrastu ova metoda se primenjuje u igrama s pevanjem i igrama uz instrumentalnu muziku. Dečji pokreti mogu da budu obogaćeni i zvučnim percepcijama, kao što su bubanj, doboš, doboš, činele, činele, triangl, zvečke, zvečke, štapići i dr.

Metoda stvaralačkog rada Ova metoda se koristi u vidu muzičkih improvizacija, muzičkih dopunjalki, likovnog izražavanja u vezi sa slušanom muzikom i u muzičkim kreativnim igrama – plesu. Kad odslušaju muziku ili čuju priču, deca se pozivaju na stvaralačko stvaralačko kretno ispoljavanje rečima: „Kojim pokretima biste pratili muziku koju čujete?“, „Izrazi pokretom ono što ti muzika kaže“. Stvaralačke aktivnosti dece, pored intelektualnih sposobnosti, unapređuju radoznalost, otvorenost za nove doživljaje i saznanja, spremnost za ispitivanje ispitivanje svoje okoline, okoline, eksperimentisanje eksperimentisanje bez straha od grešaka i drugo.

OBLICI MUZIČK ČKIIH USTANOVAMA

AKTIVNOSTI


U

PREDŠKOLSKIM Page 12

u pogledu muzičkog izražavanja i stvaranja, postavljaju se opšti zadaci u cilju: - Upoznavanja dece sa bogatstvom i raznovrsnošću sveta muzike - Razvijanja interesovanja za muziku - Omogućavanja otkrivanja bogatstva i raznovrsnosti zvukova - Podsticanja navika aktivnog slušanja muzike - Kultivisanja prirodne sklonosti sklonosti za učešće učešće u muzičkim muzičkim aktivnostima aktivnostima - Negovanja raznih oblika muzičkog stvaralaštva - Obezbeđivanja uslova za razvoj estetskih interesovanja - Bogaćenja slušne osetljivosti i muzičkog senzibiliteta - Stvaranja osnove za razvoj muzičkih sposobnosti U muzičkom vaspitanju predškolske dece, za sve tri uzrasne grupe, koriste se sledeći oblici aktivnosti: 1. Pevanje 2. Sluš Slušan anje je muz muzik ikee 3. Dečj Dečjee muzi muzičk čkee igr igree 4. Sviranje na dečjim instrumentima (udaraljke)

PEVANJE Pevanje je za decu najdraža i najpristupačnija aktivnost jer kroz pesmu najlakše i najlepše izražavaju svoja osećanja. Zato je potrebno da vaspitač na pogodan način otkriva deci lepotu pesme i pokaže pokaže kako je je treba najbolje najbolje izvesti. izvesti.

Uloga pesme u razvoju ličnosti Aktivno Aktivnost st deteta deteta pri pevanju pevanju doprinosi doprinosi većem angažovan angažovanju ju emocija emocija i intele intelekta kta i ima veliku veliku vaspitnu vrednost. Pesma razvija ljubav i estetski odnos prema muzici, razvoj muzičkog ukusa i estetska osećanja. Tekstovi pesama obogaćuju dečji govor novim rečima i pojmovima i podstiče razvoj umnih sposobnosti. Uvežbavanje tačnog pevanja zahteva savlađivanje niza poteškoća, što doprinosi razvoju samodiscipline, upornosti i radovanja postignutim uspehom.

Izbor pesme Metodika muzičkog vaspitanja, Tijana Todorić

Page 13

Prilikom izbora pesme treba voditi računa o umetničkoj i vaspitnoj vrednosti teksta. Vaspitnu vrednost ima ona pesma čiji tekst upućuje na pravilan odnos prema ljudima, prirodi, stvarima i svemu što nas okružuje. Tekst treba da je jednostavan i interesantan. Deca rado pevaju o svojim radostima, o onima koje najviše vole, o igrama, igračkama, životinjama, likovima iz priča, prirodi, godišnjim dobima, životinjama, odraslima, poslovima itd. Pri izboru pesme moramo voditi računa o: - Obimu glasa - Trajanju - Muzičkoj formi - Disanju - Tempu - Dinamici

Individualna priprema vaspitača Ona podrazumeva: - Savl Savlađi ađivan vanje je pesm pesmee i sigu sigurno rnost st u repr reprodu odukov kovanj anjuu - Detal etaljn jnuu anal analiz izuu pesm pesmee - Izbor Izbor najpo najpogo godni dniji jihh meto metoda da i pomo pomoćni ćnihh sred sredsta stava va - Izraža Izražajno jno,, emot emotiv ivno no i muz muzika ikalno lno pev pevanj anjee - Jedn Jednos osta tavn vnaa inte interp rpre reta taci cija ja - Mala do doza mi mimike Važno je prvo izvođenje pesme. Ono detetu ostaje najsnažnije urezano u pamćenje. Ispravke i naknadne ispravke su teže za izvesti.

Metodski postupak obrade pesme Metodski postupak je praktično izvođenje pesme po utvrđenim zahtevima. Vaspitač bira metodske postupke koji treba treba da izazovu interesovanje interesovanje i emocije emocije dece. dece. Uvodni deo aktivnosti – stvaranje raspoloženja i buđenje interesovanja Glavni deo aktivnosti – obrada pesme Završni deo aktivnosti – utvrđivanje pesme

Trajanje muzičkih aktivnosti Metodika muzičkog vaspitanja, Tijana Todorić

Page 14

-

U mla mlađo đojj gru grupi pi do 20 minu minutta U sre sredn dnoj oj grup grupii oko oko 25 minut inutaa U star starij ijoj oj grup grupii oko oko 30 minu minuta ta

Stvaralačko pevanje Pored Pored peva pevanja nja obliko oblikova vanih nih pesama pesama,, veli veliki ki znača značajj ima ima i stvar stvaral alačk ačkoo pevan pevanje je.. Stvar Stvarala alački čkim m pevanjem dete dete razvija maštu, maštu, oslobađa se napetosti, napetosti, stvarajući stvarajući u sebi osećanje prijatnosti prijatnosti i izražava izražava svoja osećanja. U raznim prilikama dete treba navoditi na razmišljanje da peva lutki, medi ili kad „čita“ knjigu. Prema odnosu reči i melodije, pevačko izmišljanje može biti: - Na Nara rati tivn vno, o, koj kojee u prvo prvom m pla planu nu ima ima reč rečii - Izmišlja Izmišljanje nje koje u prvom prvom planu planu ima ima ritam, ritam, melodij melodijuu itd. itd.

Zadaci vaspitača u pogledu pevanja To su: -

Svaki Svaki rad rad sa decom decom treba treba dobro dobro organi organizova zovati ti jer jer od toga toga zavisi zavisi i uspeh uspeh U početk početkuu rada rada deca deca sede sede u polukrug polukrugu, u, da ih vaspit vaspitač ač dobro dobro vidi vidi i oni njega njega Za rad rad je potr potreb ebna na mirna mirna sred sredina ina,, bez buke buke i drug drugih ih smet smetnji nji Pevanje Pevanje treba treba da bude bude tiho tiho i umereno umereno,, deci deci ne treba treba dozvoli dozvoliti ti da da viču viču Ne treba treba pevati pevati kad kad su su deca deca umor umorna na ili ili neposr neposredno edno posle posle jela jela Deca De ca koja koja kašlj kašlju, u, kija kijaju, ju, bol boles esna na su ne trebaj trebajuu da pevaj pevajuu

Pevanje u mlađoj grupi PROLEĆE Visibaba mala, zvoniti je stala, cin cin cin, don, don, don, čujte mali zvon

Pevanje u srednjoj grupi MAMIN OSMEH Metodika muzičkog vaspitanja, Tijana Todorić

Page 15

Kada se mamica smeje, Njeno nas nas lice greje, greje, Srećni smo braca i ja, Greju nas sunca dva, Sunca dva.

Pevanje u starijoj grupi JESENSKA PESMA Tiho, tiho pada list za listom žut, Pokrio je staze, ceste, šumski put. Vetar grane ljulja nežno ko u snu, Blagi mir je šumu obuzeo svu. Nestale su ptice daleko daleko na jug, jug, Otišle sa suncem, put je njihov dug. Vetar grane ljulja nežno ko u snu, Blagi mir je šumu obuzeo svu.

SLUŠANJE MUZIKE Slušanje muzike ima veliki značaj za razvoj muzičkih sposobnosti dece. Smišljenim i dobro organizovanim slušanjem muzike utičemo na emocionalni život deteta, njegovu estetsku kulturu, muzičke sposobnosti i doprinosimo svestranom razvijanju.

Sa decom slušamo muziku da bismo u njima razvili radost slušanja, a zatim i proširili njihova muzička iskustva.

Izbor muzike za slušanje Izboru Izboru kompoz kompozici icije je treba treba posve posveti titi ti poseb posebnu nu pažnj pažnjuu jer jer oda odabra brana na ko kompo mpozi zicij cijaa mora mora da ima ima određenu umetničku vrednost, da je primerena dečjem shvatanju i da pri slušanju bude zastupljen princip postupnosti postupnosti.. Metodika muzičkog vaspitanja, Tijana Todorić

Page 16

Imajući na umu uzrast i sposbnosti dece, u početku biramo lake, kratke kompozicije, kompozicije, u trajanju od dva do tri minuta, a dela složenijeg sadržaja i dužeg trajanja uvodimo postepeno. Deca rado slušaju pesme, uspavanke, koračnice, narodna kola, valcere, polke, klavir, harmoniku, violinu, gitaru, udaraljke ili trubu. Pesme za slušanje su: narodne pesme, dečje pesme, pesme o likovima iz priče, bićima iz sveta životinja, posebno mesto zauzimaju uspavanke, nežne, prijatne pesme iz kojih zrači ljubav.

Priprema vaspitača za slušanje muzike Dokazano je da su utisci iz ranog detinjstva najdublji najdublji i da se najduže zadržavaju u sećanju čoveka. Zato moramo nastojati da utisci o muzici, koje deca tada stiču, budu dubok i snažni. Uz roditelje vaspitač je ličnost koja najviše utiče na formiranje muzičkog ukusa dece. Za pravilno slušanje muzike sa decom potrebna je svestrana priprema vaspitača, koja podrazumeva i pravilan izbor kompozicije. U tom cilju vaspitač vaspitač će toliko toliko puta odslušati odslušati izabranu izabranu kompozic kompoziciju iju,, kako bi je lično lično doživeo, da li je vesela ili tužna, živahna ili nežna, da li je osetna ili odlučna. Da bi deci omogućio da dožive prijatno, odabranu kompoziciju, vaspitač prvo obraća pažnju na karakter kompozicije, glasova koji se čuju u njoj, tempo i dinamiku i mogućnosti povezivanja izabrane muzike sa ostalim vaspitno-obrazovnim područjima.

Metodski postupak pri slušanju muzike -

-

Prvi Prvi sus susre rett sa kom kompo pozi zici cijo jom m je važa važann Glavni Glavni posredn posrednik ik između između muzike muzike i dece dece je vaspi vaspitač, tač, koji koji mora mora naći naći najprik najpriklad ladniji niji način način da decu pripremi, zainteresuje i uvede u slušanje. Vaspitaču treba da se dopada kompozicija Vaspi Va spita tačč mora mora dobro dobro da upo upozna zna komp kompozi ozici ciju ju Mora Mora da ispla isplanira nira način način da najbolj najboljee motiviše motiviše decu i pobu pobudi di inter interesov esovanje anje

Ponovno slušanje U cilju proširivanja muzičkih znanja, iskustava i održavanja dečjih emocija, vaspitač treba da organizuje ponovo slušanje iste kompozicije


Page 17

Ponovnim slušanjem i analizom dela deca zapažaju nove osobine i stiču iskustva koja se nadovezuju na već stečena. Analizu dela možemo izvesti i ako ga uporedimo sa delima sličnih ili suprotnih osobina. U analizi dela učestvuju sva deca, koja najpre pažljivo slušaju a zatim odgovaraju na pitanja i izražavaju svoje svoje utiske. utiske. U mlađoj grupi usmerena aktivnost traje oko 15 minuta. U srednjoj grupi usmerena aktivnost traje 20-25 minuta. U starijoj grupi usmerena aktivnost traje 30 minuta. Ponovno slušanje iste kompozicije treba da bude kraće od slušanja nove kompozicije. Slušanje muzike treba da postane sastavni deo svakodnevnih aktivnosti. aktivnosti. Muzika dete dočekuje pri p ri ulasku u vrtić, prisutna je za sve vreme boravka u njemu, do dolaska kući.

Zadaci vaspitača Pred vaspitača se postavlja niz zadataka a to su: 1. Da otkriva otkriva deci deci svet muzike, muzike, budi interesovanja interesovanja i ljubav prema muzici 2. Da obezbeđ obezbeđuje uje deci povol povoljne jne uslove uslove za pažljivo pažljivo slušanj slušanjee muzike muzike 3. Da u početku početku planira planira kratke kratke i vedre vedre kompozicije, kompozicije, zatim dečje i narodne narodne pesme pesme živog živog ritma 4. Da upozn upoznaa decu decu sa delima delima veli velikih kih majst majstora ora 5. Da zadovoljava zadovoljava dečje muzičke muzičke želje, želje, da usmerava usmerava decu decu na muziku muziku visokog visokog kvaliteta. kvaliteta.

MUZIČKE IGRE Dečja igra, neodoljivo osvaja svako zdravo dete i donosi mu najveće zadovoljstvo, prve životne radosti i saznanja. Ona je svojstvena čoveku u svim etapama razvoja ljudske vrste. Pod pojmom muzičke igre podrazumevamo takvu vrstu igara u kojima je muzička misao pokretač i nosilac svih radnji koje se zbivaju u igri.

Značaj muzičkih igara -

Muzičke Muzičke igre igre u znatnoj znatnoj meri meri doprinos doprinosee svestra svestranom nom razvoj razvojuu ličnost ličnostii i intelek intelekta, ta, Oboga bogaću ćuju ju psih psihič ički ki živo živott Dopr Do prin inos osee est estet etsk skom om vasp vaspit itan anju ju Razvi azvija jaju ju pokr pokreete i rit ritam am..


Page 18

-

Muzič Muzički kim m igrama igrama razvi razvijam jamoo sposobno sposobnost st dece dece da zapaža zapažaju ju,, dož doživl ivljav javaj ajuu i cene cene lepo u muzici i na taj način utičemo na muzički ukus. U muzičkim igrama se razvija motorika.

Muzičke igre predstavljaju polaznu osnovu u radu svakog vaspitača. U organizovanju muzičkih igara koriste se frontalni, grupni i individualni oblik rada. Sledeće vrste igara se koriste: - Igre sa pevanjem - Igre Igre uz inst instru rume ment ntal alnu nu prat pratnj njuu - Narod arodna na kola ola i ple plesovi sovi - Stvaralačke igre - Igre Igre iz obla oblast stii teo teori rije je muzi muzike ke - Muzič uzičkke dra dramatizac zacije Među muzičkim igrama razlikuju se: - Igre Igre koj kojee se se izvo izvode de po određe određenim nim pravi pravili lima ma - Slobodne dečje ig igre - Igre u kojim kojimaa deca deca spontano spontano imit imitiraj irajuu zvukom zvukom i pokret pokretima ima razne razne pojave pojave i životi životinje. nje. Za brojalice se kaže da predstavljaju početak ili uvod u igru.

BROJALICE Brojalice su omiljene dečje igra koje se organizuju kao uvod u ostale igre, a koriste se za razvijanje ritma i negovanje vaspitnih osobina. Brojalice omogućuju da se ostvare: - Vaspit Vaspitni ni zadaci zadaci (ostva (ostvaruju ruju se pridržav pridržavanje anjem m pravila pravila igre igre koja koja važe važe za svu svu decu) decu) - Obrazov Obrazovni ni zadaci zadaci (doživlj (doživljavan avanje je notni notnihh traja trajanja, nja, tempa, tempa, ritm ritma) a) - Praktični zadaci (korelacija sa razvijanjem govora)

Izbor brojalice Prilikom izbora brojalice mora se voditi računa o uzrastu i prosečnim mogućnostima dece. Treba da budu poznate, lake za pamćenje i izgovor i da imaju svoj tempo i ritam. Metodika muzičkog vaspitanja, Tijana Todorić

Page 19

Metodski postupak u obradi brojalice Za početni rad u mlađoj uzrasnoj grupi grupi nisu potrebne posebne pripreme, pripreme, već vaspitač bira poznatu brojalicu brojalicu ili jednostavnu jednostavnu pesmu pesmu (Ringe, (Ringe, ringe, raja; raja; Taši, taši, tanana).

Izvođenje brojalica Izvodi se na više načina: 1. U početnoj početnoj fazi treba se zadovoljit zadovoljitii pravilnim pravilnim ritmički ritmičkim m izgovorom izgovorom teksta teksta i otkucav otkucavanje anjem m jedinice brojanja. 2. Odredit Odreditii visinu visinu tona tona na kom kom će se izvodi izvoditi ti brojal brojalica. ica. 3. Obratit Obratitii pažnju pažnju na tempo tempo kojim kojim se izvodi izvodi brojal brojalica ica 4. Brojali Brojalica ca se izvodi izvodi uz zvučno naglašav naglašavanje anje jedinice jedinice brojanj brojanja, a, ritma. ritma. Naglašavan Naglašavanja ja se vrše pokretima. pokretima.

Utvrđivanje brojalica Dok deca ne nauče tekst brojalice, vaspitač sam vrši prebrojavanje. Kada se pomoću zanimljivih igara nauči brojalica, može se pristupiti uvežbavanju njenog ritma. Deca vole da pevaju brojalice, pevaju ih često na svoj svoj način. Najznačajnija Najznačajnija vrednost brojalica je njihov ritam, a ritam je temelj temelj muzičkih igara i važan izražajan element izvođenja muzike.

IGRE SA PEVANJEM Najpopularniji Najpopularniji i najčešći oblik muzičkih muzičkih igara su igre sa pevanjem. pevanjem. U njima se, osim pokreta, od dece traži i pravilno tekstualno, ritmičko i melodijsko izvođenje pesme. Da bi muzička igra bila interesantna, interesantna, mora biti jednostavna. jednostavna. Sadržaji pesama u igrama sa pevanjem tematski su bliski deci – cveće, ptice, ptice, životinje, životinje, igračke, igračke, rad ljudi i slično. Pesma postaje igra onog trenutka kad se dete kreće, pljeska rukama ili svira na udaraljkama, uživajući u skladu melodije, ritma i svog pokreta.

IGRE UZ INSTRUMENTALNU MUZIKU Igre uz instrume instrumental ntalnu nu muziku su najslože najsloženiji niji vid igara. igara. Nema Nema teksta, teksta, koji bi deci olakšao olakšao shvatanje igre, već se pokreti izvode isključivo uz pratnju jednog ili više instrumenata. Muzika može da bude u izvođenju vaspitača uživo ili puštena preko cd plejera. Metodika muzičkog vaspitanja, Tijana Todorić

Page 20

Prednost se daje živom izvođenju, pogodniji je za uvežbavanje pojedinih delova, dobro je da učestvuju dva vaspitača, jedan da koriguje pokrete dece a drugi da svira. Igre uz instrumentalnu muziku mogu biti sa tematskim sadržajem ili bez njega. U igrama sa sadržajem deca se sa oduševljenjem pretvaraju u konjiće, mace, zeke itd. Igre uz instrumentalnu muziku moraju imati duži tok usvajanja. One zahtevaju dobru pripremu vaspitača, vaspitača, pravilan pravilan izbor izbor kompozicije kompozicije i metoda koje koje će se primenjiva primenjivati ti u radu sa decom. Kompozicija mora biti kratka, jasna, jednostavna, lako shvatljiva i laka za pamćenje. Organizovanje Organizovanje instrumentalnih instrumentalnih igara veoma je složeno jer vaspitač istovremeno mora da svira i da posmatra, posmatra, podstiče decu i uključuje se povremeno povremeno u igru. Zato je preporučljivo preporučljivo da bude dva vaspitača.

NARODNE IGRE I PLESOVI Ova grupa igara izvodi se uz pevanje ili instrumentalnu muziku. Pokreti su određeni a deca treba da se pridržavaju pravila igre. Prilikom učenja koristi se frontalni oblik rada. Vaspitač će najpre rasporediti decu u polukrug, zatim će igru detaljno opisati. Jednostavnije igre se odmah uče u celini, a složenije se uče iz delova. Sa decom treba prvo praktikovati igre u kojima pokretima prate sadržaj pesme (Ja posejah lan, Kako mi se mak seje itd).

PLESNE IMPROVIZACIJE Plesne improvizacije su stvaralačke ili kreativne igre u kojima deca sama stvaraju pokrete uz muziku. Ove aktivn Ove aktivnost ostii se organi organizuj zujuu tek tek pošto pošto su deca deca savl savlada adala la osnov osnovne ne oblike oblike kreta kretanja nja:: trčan trčanje je,, skakanje, hodanje unazad, hodanje u stranu, poskakivanje, okretanje i održavanje ravnoteže. Plesne improvizacije iniciraju se literarnim sadržajem i određenom muzikom. Kad deca odslušaju muziku, stvaralačko ispoljavanje sledi na reči vaspitača: „pokažite pokretom ono što vam muzika kaže“

IGRE IZ OBLASTI TEORIJE MUZIKE Osno Osnovn vnee pojm pojmov ovee iz teor teorij ijee muzi muzike ke deca deca mogu mogu up upoz ozna nati ti kroz kroz muzi muzičk čkee igre igre ko koje je bu bude de interesovanje i izvođačku radost. Takve igre nisu nimalo jednostavne ali su neophodne. Treba ih dobro osmisliti i pripremiti kako bi deca na jednostavan način upoznala: Metodika muzičkog vaspitanja, Tijana Todorić

Page 21

-

Vrste zvukova Tonske osobine Ritam Dinamiku Vrste tempa Muzič uzičkke instru strum mente nte

MUZIČKE DRAMATIZACIJE Muzičke Muzičke dramatiz dramatizacij acijee su složene složene igre igre u kojima kojima se kombinu kombinuje je pripove pripovedan danje je i pevanje pevanje pojedinih uloga, ples i instrumentalna muzika. Za muzičku dramatizaciju vaspitač bira muziku i interesantnu priču u kojoj će sva deca imati uloge (neko peva u horu, neko glumi, neko svira). U radu na muzičkim dramatizacijama neophodan je duži tok usvajanja. Decu treba prvo upoznati sa pričom u celini, zatim ih podeliti na uloge. Uloge se ne vežbaju pojedinačno već ih sva deca usvajaju ponavljanjem priče.

Zadaci vaspitača Da bi vaspi vaspita tačč uspešn uspešnoo obradi obradioo muzič muzičku ku igru igru potreb potrebno no je da oba obavi vi deta detalj ljnu nu pripre pripremu mu.. To podrazumeva: podrazumeva: - Izbor Izbor igre igre prem premaa mogućn mogućnost ostima ima dece dece i njiho njihovim vim interes interesovan ovanjim jimaa - U početku početku bira bira jednos jednosta tavne vne i poznat poznatee igre, igre, a kasni kasnije je prela prelazi zi na kompli kompliko kovan vanee i nov novee igre Vaspitač mora voditi računa o: - Godišnjem dobu - Prazni azniccima koj kojii dol dolaaze - Teks Tekstu tu,, tem tempu pu,, rit ritmu mu i din dinam amic icii - Novim po pokretima - Ko Kore rela laci cija ja sa drug drugim im obla oblast stim imaa - Osig Osigura urava vanju nju emot emotivn ivnog og dož doživ ivlj ljaja aja igre igre Vaspitač treba da se pripremi za aktivnost, a pod tim se podrazumeva da: - Uv Uvežb ežbaa ili ili prouči prouči instr instrum umen enta talnu lnu pratn pratnju ju - Upozna ritam igre Metodika muzičkog vaspitanja, Tijana Todorić

Page 22

-

Upozn poznaa ppok okre rete te i tok tok pokr pokret etaa Savlada Savlada ritmičko ritmičko-mel -melodij odijski ski niz sa tekstom tekstom i pokre pokretim timaa Odabere Oda bere najbolji najbolji metod metod i oblik oblik rada, rada, koje koje će se koristit koristitii u obrad obradii igre igre

Muzičke igre treba planirati i organizovati u radnoj sobi, u dvorištu, na izletu itd. U toku rada ne treba praviti razlike između dečaka i devojčica. U realizaciji muzičkih igara vaspitač posebnu pažnju posvećuje improvizaciji. improvizaciji. Tom prilikom vodi računa da muzika, reč, pokret i držanje tela predstavljaju predstavljaju celinu. celinu.

SVIRANJE NA DEČJIM INSTRUMENTIMA – UDARALJKAMA Da bismo decu pripremili za rukovanje udaraljkama, treba da planiramo vreme koje ćemo posvetiti ritmičkim i zvučnim vežbama uz pomoć ruku i nogu. Pored toga što se ovim vežbama neguju muzičke sposobnosti, ne treba zanemariti ni telesni značaj pokreta rukama i nogama. Može se pljeskati, lupkati, pucketati, tapkati, udarati šakom.

ORFOF INSTRUMENTARIJ KARL ORF – istaknuti nemački kompozitor i pedagog XX veka, prilagodio je izvestan broj klasičnih i narodnih instrumenata deci. Instrumentima se lako rukuje, pogodni su za rad, može se postići maksimalna maksimalna aktivnost prisutne prisutne dece. Uz to Orf je napisao jedinstveno jedinstveno muzičko-pedagoško delo „Muzika za decu“. Kao i kod klasičnih instrumenata instrumenata postoji podela na : ritmičke i melodijske instrumente. RITMIČKI INSTRUMENTI To su: -

Štapić Štapićii (nap (napra ravlj vljeni eni od drvet drveta, a, oko oko 20 cm) cm) Zvečk Zvečkaa (napra (napravl vlje jena na od od drve drveta ta,, razni raznihh obli oblika) ka) Marakas Marakas (vrsta (vrsta zvečk zvečke, e, kruška kruškastog stog oblika oblika i ispun ispunjena jena zrncima zrncima)) Kast Ka stan anje jete te (udara (udaračk čkii inst instru rume ment nt koji koji se sast sastoj ojii od dve ploč pločic icee od drve drveta ta u ob obli liku ku školjke) Drveni Drveni bubanj bubanj (ima (ima oblik oblik kutije kutije sa prorez prorezanim anim otvor otvorom om služi služi kao rezo rezonato nator, r, palice) palice) Tamb Tambur urin in (ruč (ručni ni buba bubanj nj ili ili dai daire re)) Praporci Praporci (meta (metalni lni zvončić zvončićii u kojima kojima se nala nalazi zi kuglic kuglica, a, ima ih ih 5-8 na meta metalnom lnom okviru) okviru) Činele Činele (sastoj (sastojee se od od dva tanka tanka metal metalna na tanjir tanjiraa sa držače držačem m na sred sredini) ini)


Page 23

-

Triangl Buban Bu banjj (ima (imamo mo mali mali - doboš doboš i veli veliki ki buba bubanj) nj)

MELODIJSKI INSTRUMENTI -

Blok Blok flauta flauta (drveni (drveni ili plasti plastični čni instru instrument ment,, razlikuje razlikujemo mo sopran, sopran, tenor, tenor, alt alt flautu) flautu) Zvončići Meta Metalof lofon on (ima (ima plo pločic čicee od od lak lakog og metal metala) a) Ksil Ksilofo ofonn (sliča (sličann meta metalof lofonu onu,, ima ima drvne drvne plo pločic čice) e) Timpani Timpani (mali (mali bubnje bubnjevi, vi, pali palice ce su im presv presvučene učene kožo kožom m ili ili gumom) gumom) Melodik Melodikaa (instrume (instrument nt ne pripada pripada Orfovom Orfovom instru instrumen mentari tariju, ju, slično slično sintisaj sintisajzer zeru) u)

DEČJI ORKESTAR Orfof instrumentarij sadrži raznovrsne instrumente, koji su jednostavni za rukovanje i na njima se relativno lako uči sviranje. Pre formiranja orkestra, deca treba pojedinačno da upoznaju svaki instrument i da odrede koji koji im najvi najviše še odgo odgovar vara. a. U orkes orkestru tru deca deca izraž izražava avaju ju svoje svoje emoc emocije ije preko preko muzik muzike, e, posta postaju ju kreativnija. Tako se formira dečji orkestar sa 6-10 članova. U radu sa predškolskom decom decom uglavnom se koriste koriste ritmičke udaraljke, udaraljke, a melodijske melodijske se upotrebljavaju ređe, i bez obaveze da sva deca savladaju sviranje.

IZRADA UDARALJKI OD POGODNOG MATERIJALA -

Male udaraljke i zvečke Prazne plastične čaše Dve male kuhinjske cediljke Drvena varjača Kastanjete Viseći zvučni predmeti Saksije

Zadaci vaspitača -

Posve Posveti titi ti pažnj pažnjuu razl različi ičiti tim m inst instrum rument entim imaa Podstiče Podstiče decu decu u prona pronalaže laženju nju predm predmeta eta za pravlj pravljenje enje instrum instrumenat enataa Omog Omoguć ućii deci deci da da upoz upozna naju ju ins instr trum umen ente te Zaint Zaintere eresuj sujee decu decu za broja brojali lice ce i pratn pratnju ju uz inst instrum rument entee Pmaž Pmažee razv razvij ijan anju ju stva stvara rala lašt štva va


Page 24

-

Podst Podstiče iče,, omog omoguća ućava va,, zaint zaintere eresuj suje, e, upozna upozna i pomaže pomaže deci deci u pov povez eziva ivanju nju muzičk muzičkog og izražavanja.

FORMIRANJE MUZIČKOG KUTKA Važnost muzičkog kutka je u tome što se dete može igrati zvucima, a to povećava interesovanje dece za akustičke efekte i podstiče vlastitu inicijativu u aktivnostima. Svaki vrtić treba da ima osnovna nastavna sredstva koja obezbeđuju dobar rad, a to su: klavir, harmonika, violina, orfof instrumentarij, radio, gramofon, kasetofon, cd plejer itd. Pomoćn Pomoćnaa nasta nastavna vna sredst sredstva va su: su: flanel flanelogr ograf af sa aplika aplikaci cija jama ma,, zidne zidne slike slike istakn istaknut utih ih kompozi kompozitora tora,, slike slike za ilustra ilustraciju ciju sadržaja sadržaja pesme, pesme, grafičke grafičke prikaze prikaze,, slikovni slikovnice ce sa muzički muzičkim m instrumentima i albume sa fotografijama instrumenata i muzičkih sastava. Muzički kutak dopunjavamo pravljenim udaraljkama i crtežima nastalim pod utiskom muzike. Dečji instrumenti mogu se čuvati u zasebnom ormanu ili zajedno sa rekvizitima za telesno vežbanje, kako bi deca sama mogla da dođu do njih.


Page 25

Muzicko Skripta Word

Recommend Documents