Javna Dobra i Zajednicki Resursi

Visoka Visoka Tehnološka Tehnološka škola strukovnih studija Šabac

SEMINARSKI RAD Tea! Tea! "avna dobra i #ajedni$ki resursi

%ro&esor

Student

Miroslava %etrevska

Marija %aji' ()*+ Aleksandra %aunovic ()*,

Šabac- art .+,/0 1

Sadr1aj

2vod000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000/ Klju$ne re$i000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000003 Ra#li$ite vrste dobara00000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000( "avna dobra000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000* 4ajedni$ki resursi00000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000,, 4aklju$ak000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000,3 5iteratura000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000,(

2

2vod Re$i jedne stare 6ese ka1u da je --najbolje u 1ivotu ono što je bes6latno70 Ako se #a trenutak  #aislio- otkri'eo $itav ni# dobara na koje se ove re$i o8u odnositi0 Neka dobijao od  6rirode 9 reke- 6lanine- 6la1e- je#era i ora0 :d dr1ave dobijao neka dru8a dobra- recioi8rališta- 6arkove i 6riredbe0 2oba slu$aja- ljudi ne oraju da 6late kad odlu$e da koriste ta dobra0 ;es6latna dobra su 6osebni i#a#ov #a ekonosku anali#u0 Ve'ina dobara u ekonoiji alociraju se na tr1ištia- 8de ku6ci 6la'aju ono što dobiju- a 6rodavcia se 6la'a #a ono što obe#be
3

Ključne reči

• •

• • • • •

•

 Isključivost: svojstvo dobra 6o koje jedna osoba o1e biti s6re$ena da 8a koristi0  Rivalitet: svojstvo dobra 6o koje nje8ovo koriš'enje od strane osobe sanjuje koriš'enje to8 dobra od strane dru8e osobe0  Privatna dobra: dobra kojia su svojstveni i isklju$ivost i rivalitet0  Javna dobra: dobra kojia nisu svojstveni ni isklju$ivost ni rivalitet0  Zajednički resursi: dobra koja iaju svojstvo rivaliteta- ali ne i isklju$ivosti0  ,,Besplatna vožnja“: kada osoba sti$e korist od neko8 dobra- ali i#be8ava da 8a 6lati0  Analiza troškova i koristi: anali#a koja u6ore
4

Različite vrste dobara  Privatna dobra iaju osobine i isklju$ivosti i rivaliteta0 Ra#otrio- na 6rier- kornet sladoleda0 Kornetu sladoleda je svojstvena isklju$ivost- jer je o8u'e neko8 s6re$iti da 8a jede 9   jednostavno u 8a ne'ete dati0 Kornetu sladoleda je svojstven i rivalitet- jer ako jedna osoba jede kornet sladoleda- dru8a ne o1e da jede taj isti kornet0 Ve'ina dobara u ekonoiji jesu 6rivatna dobra 6o6ut sladoleda0

Da

Rivalitet?

Privatna dobra Kornet sladoleda :de'a 4akr$eni 6utevi s druarino

Ne

•

•

•

•

•

•

Zajednički resursi Riba u okeanu =ivotna sredina 4akr$eni 6utevi be# druarine • • •

Prirodni monopoli 4aštita od 6o1ara Kablovska TV  Ne#akr$eni 6utevi s druarino

Javna dobra Sirena #a tornado  Nacionalna odbrana  Ne#akr$eni 6utevi be# druarine • • •

 Javni" dobri"a nisu svojstveni ni isklju$ivost- ni rivalitet0 :dnosno- ljude ne o1eo s6re$iti da koriste javno dobro- a koriš'enje neko8 javno8 dobra od strane jedne osobe ne sanjuje s6osobnost dru8e osobe da 8a koristi0 Na 6rier- sirena koja u6o#oravana dola#ak  tornada u alo 8radu jeste javno dobro0 Kada sirena #asvira- neo8u'e je s6re$iti neko8 da je $uje0 :si to8a- kad neko stekne korist od ovo8 u6o#orenja- on ne uanjuje tu istu korist neko dru8o

 Zajednički" resursi"a  je svojstven rivalitet- ali ne i isklju$ivost0 Na 6rier- riba u oru ia osobinu rivaliteta! ako neko uhvati ribu- anje ih ostaje neko dru8o #a ulov0 I6ak- riba nea svojstvo isklju$ivosti jer- iaju'i u vidu o8ronu veli$inu okeana- teško je s6re$iti ribare da ulove ribu u njeu0 Kad neko dobro ia svojstvo isklju$ivosti- ali ne i rivaliteta- ono 6redstavlja 6rier 6rirodno8 ono6ola0 Na 6rier- ra#otrio 6rotiv6o1arnu #aštitu u alo 8radu0 5ako je isklju$iti ljude i# njeno8 koriš'enja! vatro8asna stanica o1e jednostavno da 6usti da ku'a i#8ori0 I6ak- #aštita od 6o1ara nea svojstvo rivaliteta0 Vatro8asci 6rovode dosta vreena $ekaju'i da i#bije 6o1ar 6a je alo verovatno da 'e #aštita dodatne ku'e sanjiti #aštitu koja stoji na ras6ola8anju ostalia0 Dru8i re$ia- kad 8rad jedno 6lati vatro8asnu stanicu- dodatni troškovi #aštite jos 5

 jedne ku'e su ali02 6o8lavlju ,(6ot6unije 'eo de&inisati 6rirodne ono6ole i detaljnije ih  6rou$iti0

Javna dobra Da biso shvatili kako se javna dobra ra#likuju od ostalih dobara i kakve 6roblee 6redstavljaju #a društvo- ra#otrio jedan 6rier! vatroet0 :vo dobro nea isklju$ivost jer je neo8u'e  bilo ko8a s6re$iti da 8leda vatroet- a nea ni svojstvo rivaliteta- jer u1ivanje jedne osobe u vatroetu ne sanjuje u1ivanje dru8e osobe0  Problem ,,Besplatne vožnje“! Stanovnici Soltaunau SAD vole da 8ledaju vatroet #a 6ra#nik 

30 "uli0 Svaki od (++ stanovnika ovo8 8rada 6ri6isuje to do1ivljaju vrednosti od ,+ dolara0 Trošak or8ani#acije vatroeta i#nosi ,0+++ dolara0 %ošto je korist u vrednosti od (0+++ dolara ve'a od troškova u i#nosu od ,0+++ dolara- #a stanovnike Soltauna je e&ikasno da or8ani#uju vatroet #a 30 juli0 Da bi individualno tr1ište obe#bedilo e&ikasan ishod> Vetovatno ne bi0 4aislite da Elen 6redu#etnica i# Soltauna- odlu$i da or8ani#uje vatroet0 Elen bi si8urno iala 6roblea sa  6rodajo karata#a vatroet jer bi njihovi 6otencijalni ku6ci br#o shvatili da vatroet o8u da 8ledaju i be# karte0 %ošto vatroet nea osobinu isklju$ivosti- ljudi su 6odstaknuti da bes6latno okoriste0 ?;es6latno vo1njo7 osoba sti$e korist od neko8 dobra- ali i#be8ava da 8a 6lati0 :vaj tr1išni neus6eh o1e da se shvati ako se ia u vidu da je on 6osedica eksternalije0 Kad bi Elen #aista or8ani#ovala vatroet- i#a#vala bi eksternu korist #a one koji bi 8a 8ledali a da #a nje8a nisu 6latili0 Kad odlu$uje da li da or8ani#uje vatroet- Elen ne u#ia u ob#ir ove eksterne koristi0 Mada je or8ani#ovanje vatroeta društveno 6o1eljno- ono nije 6ro&itabilno #a 6ojedinca0 Kao re#ulatat to8a- Elen donosi društveno nee&ikasnu odluku da ne or8ani#uje vatroet0 Mada individualno @6rivatno tr1iište ne us6eva da 6onude vatroet koji 6otra1uju stanovnici Soltauna- rešenje ovo8 6roblea je o$i8ledno! lokalna vlada o1e da s6on#oriše 6roslavu 30  jula0 Bradska o6ština o1e da 6ove'a 6ore# svi stanovnicia #a . dolara i iskoristi taj 6rihod da 6lati Elen da or8ani#uje vatroet0 Svi u Soltaunu su u bolje 6olo1aju #a C dolara) ,+ dolara vrednost vatroeta uanjeno #a . dolara 6ore#a0Elen o1e da 6oo8ne Soltaunu da  6osti8ne e&ikasn ishod kao dr1avni slu1benik- ada to ne bi o8la kao 6rivatni 6redu#etnik0 %ri$a o Soltaunu je 6ojednostavljena- ali realna0 2 stvari- no8e lokalne vlade u SAD #aista  6la'aju vatroet #a 30 juli0 Štaviše- ova 6ri$a uka#uje na o6šti #aklju$ak o javni dobria! 6ošto  javna dobra neaju svojstvo isklju$ivosti- 6roble ?bes6latne vo1nje7 s6re$ava individualno tr1ište da ih nudi0 Vlada- o1e edjuti 6otencijalno da reši ovaj 6roble0 Ako da je uku6na korist ve'a od troškova- o1e da obe#bedi javno dobro i da 8a 6lato dodatni 6oreski  6rihodo- 6a su tako svi u bolje 6olo1aju0

Neka važna javna dobra 6

Mno8o je 6riera javnih dobara ovde 'eo ra#otriti sao najva1nije0

 #a$ionalna odbrana :dbrana #aelje od strane a8resije je klasi$ni 6rier javno8 dobra0Kad  je #elja odbranjena- nije o8u'e bilo koe #abraniti da u1iva koristi od te odbrane0 Štavišekad neko u1iva korist od nacinalne odbrane- on ne sanjuje korist biolo ko8a dru8o80 Daklenacionalna odbrana nea ni osobine isklju'ivosti ni rivaliteta0  Nacionalna odbrana je jedno od najsku6ljih nacionalnih dobara0 Bodine .++.0 aeri$ka save#na vlada 6otrošila je uku6no /3C ilijardi dolara na nacionalnu odbranu- ili oko ,.++ dolara 6o osobi0 Ne 6ostoji sa8lasnost dali je ovaj i#nos 6reni#ak ili 6revisok-ali skoro niko ne sunja da je  jedan deo dr1avne 6otrošnje neo6hodno odvojiti #a nacionalnu odbranu0 ak i ekonoisti koji su #a8ovornici vlade sa anji broj $lanova sa8lasni su da je nacionalna odbrana javno dobro koje vlada treba da obe#bedi0

%unda"entalna istraživanja Kreiranje #nanja je javno dobro0 Ako ateati$ar doka1e novu teoreu- ta teorea 6ostaje deo uku6no8 kor6usa #nanja koje8 svako bes6latno o1e da koristi0 %ošto je #nanje javno dobro- 6redu#e'a koja su u 6otra#i #a 6ro&ito obi$no bes6latno koriste #nanje koji su dru8i kreirali i- kao re#ultat to8a- itdvajaju 6realo resursa #a kreiranje novih #nanja0 Kada vršio 6rocenu od8ovaraju'e 6olitike u 6o8ledu kreiranja #nanja- va1no je da 6ravio ra#liku i#e
 Borba protiv siro"aštva Mno8i vladini 6ro8rai iaju #a cilj da 6oo8nu siroašnia0 Siste socijalne 6oo'i @koji se $esto na#iva %rivreena 6oo' 6orodicaa u nevolji oe#be
hranu subvencioniše se ku6ovina hrane #a one sa niski dihocia- a ra#li$iti 6ro8rai vlade #a stanovanje $ine krov nad 8lavo 6ristu6a$niji0 :vakvi 6ro8rai 6rotiv siroaštva &inansiraju se od 6ore#a koje 6la'aju &inansijski us6ešnije 6orodice0 Me
 Pri"er iz prakse MO! "# KON$R!% D& R&%POD!"# '!R!' POR!Z& N& P"&'!? %ojedina dibra o8u da 6rela#e i# kate8orije javnih u kate8oriju 6rivatnih dobara u #avisnosti od okolnosti0 Na 6rier- vatroet je javno dobro ako se or8ani#uje u 8radu sa 6uno stanovnika0 I6ak- ako se or8ani#uje u 6rivatno #abavno 6arku kao što je Di#nilend- vatroet je više nalik   6rivatno dobru- jer6osetioci 6arka 6la'aju #a svoje 6risustvo0 "oš jedan takav 6rier je svetionik0 Ekonoisti ve' du8o navode svetionike kao 6rier javno8 dobra0 Svetionici se koriste #a o#na$avanje odre
8

ežak zadatak analize troškova i koristi Dosad so videli da vlada obe#bedjuje javna dobra- jer 6rivatno tr1ište ne'e saostalno  6roi#vesti e&ikasnu koli$inu0 I6ak- #aklju$ak da vlada treba da interveniše 6redstavlja sao 6rvi korak0 Vlada #ati treba da odredi koje vrste javnih dobara da obe#bedi i u koji koli$inaa0 %red6ostavio da vlada ra#atra javni 6rojekat- recio- i#8radnju novo8 auto6uta0 Da bi  6rocenila da li da 8radi- vlada ora da u6oredi uku6nu korist od auto6uta svih onih koji bi 8a koristili sa troškovia nje8ove i#8radnje i odr1avanja0 Da bi donela ovu odluku- vlada 'eo1da- an8a1ovati ti in1enjera i ekonoista koji 'e i#raditi studiju 6od na#ivo anali#a troškova i koristi- $iji je cilj da i#vrši 6rocenu uku6nih troškova i koristi od 6rojekta #a društvo u celini0 Anali#a troškova i koristi ia te1ak #adatak0 %ošto 'e auto6ut biti svia bes6latno dostu6an- ne  6ostoji cena na osnovu koje bi se i#vršila 6rocena nje8ove vrednosti0 Nije 6ou#dano ni  jednostavno 6itati ljude koliku vrednost bi u 6ri6isali! kvanti&ikovanje koristi teško je i#vesti na osnovu re#ulatata i# u6itnika- a is6itanici neaju 6uno 6odsticaja da ka1u istinu0 :ni koji bi koristili auto6ut 6odstaknuti su da navedu 6reveliku korist koju bi stekli i#8radnjo auto6uta0 :ni koji bi bili ošte'eni i#8radnjo auto6uta iaju 6odsticaj da navedu 6revelike troškove koje  bi #bo8 to8a snosili kako bi s6re$ili nje8ovu i#8radnju0 E&ikasno obe#bediti javna dobra- je dakle- u suštini no8o te1e ne8o e&ikasno obe#bediti  6rivatna dobra0 %rivatna dobra se obe#be
 Pri"er iz prakse  &'(I&' )R*+I I)'4aislite da ste i#abrani #a $lana lokalne 8radske sku6štine0 Blavni o6štinski in1enjer dola#i va s 6redlo8o! 8rad o1e da 6otroši ,+0+++ dolara na 6ostavljanje i rukovanje sea&oro na 8lavnoj raskrsnici na kojoj sada 6ostoji sao #nak ?sto670 Korist od sea&ora jeste 6ove'ana  be#bednost0Na osnovu 6odataka o sli$ni raskrsnicaa- in1enjer 6rocenjuje da bi sea&or  sanjio ri#ik od saobra'ajnih nesre'a sa srtni ishodo sa ,-* na ,-, 6osto0 Treba li da  6otrošite novac na novi sea&or> Da biste od8ovorili na ovo 6itanje- vra'ate se anali#i troškova i koristi0 Ali- ubr#o naila#ite na  6re6reku! da bi 6ore
9

1ivota ili 1ivota voljene osobe0 To #na$i da ljudski 1ivot ia beskona$nu vrednost i#ra1enu u novcu0 Kad je re$ o našoj anali#i troškova i koristi- e "edan 6ristu6- koji se 6onekad koristi u sudski 6rocesia kada se odre
Z&J!DN#(K# R!%)R%# 10

4ajedni$ke resurse- kao i javna dobra- ne karakteriše isklju$ivost! oni su bes6$latno dostu6ni svia koji 1ele da ih koriste0 4ajedni$ki resursi- e
ra!edija zajedničko! poseda Ra#otrio 1ivot u jedno srednjevekovno 8radi'u0 "edna od najva1nijeh ekonoskih aktivnosti u to 8radu je u#8ajanje ovaca0 Mno8e 6orodice i# 8rada 6oseduiju stada ovaca i i#dr1avaju se od 6rodaje vune od koje se 6ravi ode'a0  Na 6o$etku naše 6ri$e- ovce 6rovode ve'inu vreena 6asu'i na #elji koja okru1uje 8rad- a #ove se Bradski 6ašnjak0 Nijedna 6orodica nije vlasnik te #elje0 2esto to8a- stanovnici 8rada kolektivno 6oseduju #elju i svi stanovnicia je di#voljeno da svoje ovce na njoj na6asaju0 Kolektivna svojina dobro &unkcioniše jer #elje ia u i#obilju0 Sve dotle dok svi o8u koliko 8od 1ele da koriste #elju #a na6asanje- Bradski 6ašnjak ne  6redstavlja dobro sa svojstvo rivaliteta-a to što stanovnici bes6latno na6asuju svoje ovce na njeu ne i#a#iva nikave 6roblee0 Svi u 8radu su #adovoljni0 Kako 8odine 6rola#e- broj stanovnika u 8radu raste- kao i broj ovaca koje se na6asaju na Bradsko 6ašnjaku0 Sa sve ve'i broje ovaca i stalno koli$ino #elje- #elja 6o$inje da 8ubi s6osobnost obnavljanja0 Na kraju- 6ašnjak se u tolikoj eri koristi da #elja 6ostaje ne6lodna0 %ošto na Bradsko 6ašnjaku više nea trave- u#8ajanje ovaca nije o8u'e-6a nestaje nekad us6ešna industrija vune u 8radu0 Mno8e 6orodice 8ube svoj jedini i#vor 6rihoda Šta je u#rok tra8edije> 4ašto su 6astiri do#volili da se ovce toliko nano1e i unište Bradski  6ašnjak> 4ašto se društveni i 6rivatni 6odsticaji ra#likuju0 2ništavanje #elje #a is6ašu o1e da se i#be8ne sao klektivno akcijo 6astira0 Kad bi svi 6astiri delovali #ajedeni$ki- o8li bi da sanje broj ovaca na nivo koji bi Bradski 6ašnjak o8ao da i#dr1i0 I6ak- nijedna 6orodica nea  6odsticaj da sanji veli$inu so6stveno8 stada- jer svako stado 6redstavlja sao ali deo  6roblea0 2 suštini- Tragedija zajedničkog poseda nastaje #bo8 eksternalija0 Kada se stado jedne 6orodice na6asa na #ajedni$koj #elji- ono sanjuje kvalitet #elje koja stoji na ras6ola8anju dru8i  6orodicaa0 %ošto ljudi #anearuju ovu ne8ativnu eksternaliju kad odlu$uju koliko ovaca da  6oseduju- re#ultat je 6revelik broj ovaca0 Da je neko 6redvideo ovu tra8ediju- 8rad je o8ao da reši svoj 6roble na nekoliko ra#li$itih na$ina0 Mo8ao je da 6ro6iše broj ovaca u stadu svake 6orodice- da internali#uje eksterni e&ekat o6ore#ivanje ovaca- ili da na aukciji 6roda o8rani$en broj do#vola #a is6ašu ovaca0 To jestsrednovekovni 8radi' o8ao je da reši 6roble 6rekoerno8 na6asanja na na$in na koji savreeno društvo rešava 6roble #a8a
11

I# 6ri$e o Tragediji zajedničkog poseda o1e se i#vu'i o6šti #aklju$ak! kad jedna osoba koristi #ajedni$ki reesurs- ona sanjuje koriš'enje to8 resursa od starane dru8e osobe0 4bo8 ove ne8ativne eksternelije- #ajedni$ki resursi se 6rekoerno koriste0 Vlada o1e da reši taj 6roble tako što 'e sanjiti koriš'enje #ajedni$ko8 resursa uvo
 #eki važni zajednički resursi Mno8o je 6riera #ajedni$kih resursa0 2 skoro svi slu$ajevia javlja se 6roble kao i u Tra8ediji #ajedni$ko8 6oseda! 6ojedina$ni @6rivatni  donosioci odluka 6rekoerno koriste #ajedni$ki resurs0 Da bi ubla1ile 6roble 6rekoerno8 koriš'enja vlade $esto 6ristu6aju re8ulaciji 6onašanja i tajedni$ko8 resursa0

.ist vazdu/ i voda

Kao što so videli u %o8lavlju ,+-tr1išta ne štite adekvatno 1ivotnu sredinu0 4a8a
 0aobra1ajne !užve na putevi"a

%utevi o8u da budu ili javni ili dobra ili #ajedni$ki resursi0 Ako na 6utu nea 8u1ve- onda nje8ovo koriš'enje od strane dru8e osobe ne uti$e ni na ko8a0 2 to slu$aju- koriš'enje 6ute nea svojstvo rivaliteta- a 6ut je javno dobro0 Me
dana0 :ve eksternalije o8u se e&ikasno rešiti na6lato ve'ih 6utarina u vree ?š6ica70 Ta  6utarina bi 6redstavljala 6odsticaj #a vo#a$e Da 6roene ras6ored svojih obave#a i sanjila bi saobra'aj kada su 8u1ve najve'e0 "ošjedna era koja bi rešila 6roble saobra'ajnih 8u1vi- o kojoj so ras6ravljali u 6redhodno  6o8lavlju- jeste o6ore#ivanje ben#ina0 ;en#in je dobro ko6leeterno s vo1njo! 6ove'anje cene ben#ina sanjuje tra1eni obi vo1nje0 4ato 6ore# na ben#in sanjuje saobra'ajne 8u1ve0 %ore# na ben#in- e
 Ribe, kitovi i dru!e životinje Mno8e 1ivotinjskevrstesu #ajedni$ki resursi0 Ribe i kitovi- na  6rier- iaju koercijalnu vrednost i svako na okeanu o1e da ulovi sve što je n ras6ola8anju0 Svaki 6ojedinac ia al$i 6odsticaj da odr1ava vrste #ha slede'u 8odinu0 ;aš kao što  6rekoerno na6asanje o1e da ujništiBradski 6ešnjak- tako i 6rekoerni ulov ribe i kitova o1e da uništi koercijalno vredno orsku 6o6ulaciju0 :kean je i dalje jedan od najslabije re8ulisanih #ajedni$kih resursa0 Dva su 6roblea koja oo8u'avaju lako rešenje ovo8 6roblea0 %rvo- no8e #elje iaju 6ristu6 okeania- 6a bi svako rešenje #ahtevalo e
Z&K"J)(&K, ZN&(&J %-OJ#N%K#. PR&-& 13

2 ovo i 6redhodno 6lo8lavlju videli so da 6ostoje neka ?dobra7 koja tr1ište ne obe#be
5iteratura

14

•

•

•

• •

;o8danovi' D0- Ivaniševi' B0 snovi ekonomije  @ 4avod #a ud1benike i nastavna sredstva- ;eo8rad- .++3  %as6alj M0- Nicin N0- !konomija @ ;eo8radska 6oslovna škola 9 Visoka Škola Strukovnih Studija- ;eo8rad- .+,+  MankiH N0 Bre8or-  Princip ekonomije @ Jentar #a i#dava$ku delatnost Ekonosko8 &akulteta- ;eo8rad- .++C  "ednak "0- Toi' R . !konomija @ ;eo8radska 6oslovna škola- ;eo8rad .++*  HHH0Hiki6edia0or8

15