Javna dobra
1
Pojam i karakteristike • Čisto Čisto javn javnoo dobro dobro:: dobro dobro koje koje je je neriv nerivaln alnoo i iz čije čije potroš potrošnje nje se se niko ne može isključiti • Iskl Isklju juči čiva va i nei neisk sklj ljuč učiv ivaa dobr dobra: a: – dobro je isključivo ako se iz njegove potrošnje bilo ko može može relativno lako isključiti – dobro je neisključivo neisključivo ako je isključivanje nekoga iz potrošnje potrošnje vrlo skupo ili nemoguće
• Rivalna i nerivalna dobra: – dobro je rivalno ako ulazak dodatnog korisnika, korisnika, nakon što se dobro obezbedi, implicira pozitivne granične troškove – dobro je nerivalno ako su troškovi ulaska dodatnog korisnika, nakon što se obezbedi, jednaki nuli 2
Vrste dobara
• Privatno dobro: dobro koje je rivalno i iz njegove potrošnje pojedinac može da se isključi • Kvazijavno dobro: dobro koje je rivalno i/ili zadovoljava uslov isključivosti samo u odreĎenom stepenu
3
Vrste dobara
Rivalna
Da
Da
Privatna dobra
Isključiva
Ne
Zajednička dobra
Ne
Prirodni monopoli Javna dobra 4
Karakteristike javnih dobara •
Čak i ako svi troše javno dobro u istim količinama, nije nužno da ga svi jednako
•
Svrstavanje nekog proizvoda u javno dobro nije definitivno – ono zavisi od tržišnih uslova i stanja tehnologije
•
Kvazijavna dobra: proizvod može da zadovolji jedan, ali ne i drugi deo definicije
vrednuju
javnog dobra
•
Neke stvari imaju karakteristike javnog dobra iako se o njima obično ne razmišlja kao o robi (poštenje, informacije, fundamentalna naučna istraživanja, suzbijanje siromaštva i dr.)
•
Ako neko dobro obezbeĎuje javni sektor to ne znači da je ono javno dobro
•
Postoje javna dobra koje obezbeĎuje javni sektor, ali ih proizvodi privatni sektor (odnošenje smeća, javni prevoz, vatrogasne usluge, zdravstvene usluge i dr.)
(obrazovanje, stanovanje i dr.)
5
Uslovi efikasnosti za javna i privatna dobra • OdreĎivanje efikasne količine javnih dobara se razlikuje od odreĎivanja efikasne količine privatnih dobra • U slučaju privatnog dobra (npr. pice) svako može da troši onu količinu koja mu uz date cene i dohodak odgovara: – pojedinci mogu da imaju različit nivo tražnje pri bilo kom datom niovu cena
• U slučaju čistog javnog dobra (npr. odbrana) svi troše istu količinu bez obzira koliko iznosi njihova individualna tražnja
6
Efikasno obezbeĎenje privatnih dobara Cena Adam (D A f )
Eva (D A f )
Tržište
(D A+E ) f
$11
5
1
6
$9
7
3
10
$7
9
5
14
$5
11
7
18
$3
13
9
22
$1
15
11
26 7
Ravnoteža na tržištu privatnih dobara • Horizontalno sabiranje: tržišna kriva tražnje za privatnim dobrima se formira sabiranjem traženih količina od strane svih pojedinaca, za bilo koji dati nivo cena
• Tržišna ravnoteža se uspostavlja kada su ponuda ( S p ) i tražnja jednake:
A E
D p
S p
• Ravnoteže koja se uspostavlja na tržištu privatnih dobara je
Pareto efikasna, pod uslovima definisanim prvom osnovnom teoremom ekonomije blagostanja
8
Cena pica u $ 12 11 10
Sp 9 8 7 6 5 4 3
DpA+E
2 1
DpA
DpE
0 0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
Količina pica
25 9
26
Uslovi za Pareto-efikasnost u slučaju privatnih dobara • Granična stopa supstitucije pica za jabuke jednaka je odnosu njihovih cena:
MRS pa = P p/Pa
• Ako je cena jabuka Pa = 1; tada je MRS pa = P p • Kriva tražnje za picom D pA pokazuje MRS pa za Adama, a E kriva D p pokazuje MRS pa za Evu
• Kriva ponude pice Sf pokazuje MRTfa • Neophodan uslov za Pareto-efikasnost je: MRS paAdam = MRS paEva = MRT pa 10
Efikasno obezbeĎenje javnih dobara • Pretpostavimo da postoje dve osobe koje treba da odluče koju količinu nekog javnog dobra treba da koriste: – npr. koliko puta mesečno treba čiste zajedničke prostorije u zgradi koja ima dva stana Adamov i Evin
• Zbog različitih ukusa i dohotka Adam i Eva ne moraju jednako da vrednuju higijenu ( h) 11
Efikasno obezbeĎenje javnih dobara Broj čišćenja mesečno/ cena u dinarima
1
2
3
4
Adamova tražnja (Dh A)
300
250
200
150
Evina tražnja(DhE)
250
200
150
100
Tržišna tražnja
550
450
350
250
(Dh A+E)
12
Efikasno obezbeĎenje javnih dobara • Neka je na x osi data tražnja za čišćenjem (p), a na vertikalnoj osi cena (Ph)
• Adamova kriva tražnje za čišćenjem označena je sa D , a A
h
Evina sa
E
Dh
• S obzirom da je čišćenje zajediničkih prostorije javno dobro, i Adam i Eva koriste istu količinu tog dobra – pa nema smisla sabirati količine koje žele da troše pri datoj ceni • Sabiranje po vertikali: agregatna kriva tražnje za javnim dobrom formira se sabiranjem cena koje je svaki pojedinac
spreman da plati za datu količinu tog dobra 13
u dinarima 800 750 700 650 600 550
Sh
500 450 400 350
DhA+E
300 250
DhA
200 150 100
DhE
50 0 1
2
3
Broj čišćenja
14
4
OdreĎivanje tržišne traženje za privatnim i javnim dobrima • Kada su u pitanju standardna privatna dobra, svi su suočeni sa istom cenom, a zatim svako pojedinačno odlučuje koju količinu želi da kupi: – uz datu cenu, ukupna tražnja jednaka je zbiru pojediničnih tražnji
• Kada su u pitanju javna dobra, svi su suočeni sa istom količinom, a zatim svako pojedinačno odlučuje koju cenu je spreman da plati za datu količinu javnog dobra: – uz datu količinu, ukupna tražnja jednaka je zbiru cena koje su pojedini spremni da plate za tu količinu 15
Uslovi Pareto-efikasnosti u slučaju javnih dobara • Granična stopa supstitucije čišćenja (h) u odnosu na npr. plaćanje baštovana (b) jednaka odnosu cena ovih usluga: MRShb = Ph/P b
• Ako odredimo da je cena usluga bašovana P b = 1, tada je granična stopa supstitucije MRShb = Ph
• Adamova kriva tražnje za čišćenjem zajedničkih prostorija je Eoznačana sa A Dh i ona pokazuje njegovu MRShb, a Evina kriva tražnje Dh pokazuje MRShb za nju
• Kriva ponude Sh pokazuje graničnu stopu transformacije izmeĎu usluga čišćenja i usluga baštovana MRThb • Neophodan uslov za Pareto-efikasnost u slučaju javnih dobara je : MRShbAdam + MRShbEve = MRThb
16
Problemi u dostizanju efikasnosti u ponudi javnih dobara • Besplatno korišćenje ( free fider ): podsticaj da se drugima prepusti da plate javno dobro čije ćete blagodeti vi uživati: – Adam može da tvrdi da njemu čistoća zajedničkih prostorija nije bitna, sa namerom da prevali na Evu plaćanje ukupnih troškova čišćenja
• Tržišno rešenje problema besplatnog korisnika je moguće je primenom savršene cenovne diskrimnacije: – proizvoĎač svakome naplaćuje maksimum koji je ovaj spreman da plati za odreĎeno dobro
• Uslovi za savršenu cenovnu diskrominaciju su: – pružalac usluge zna krivu tražnje svakog pojedinca za odreĎenim javnim dobrom i
– teško je ili nemoguće tranferisati dobro s jedne osobe na drugu osobu – prvi uslov je praktično neostvariv
• Tržišna ponuda nerivalnog dobra će verovatno biti neefikasna (niska) čak i kada postoji mogućnost isključenja iz potrošnje 17
Relevantnost problema besplatnog korisnika • Postoje mišljenja da problem besplatnog korisnika nužno dovodi do neefikasnih (malih) količina javnih dobara: – da bi se dostigla efikasnost, neophodno je da takva dobra obezbeĎuje država – država ipak može da utvrdi stvarne preferencije pojedinaca, a da onda, koristeći prinudu, svakog natera da plaća javna dobra
• Drugi smatraju da pojedinci često mogu da se dogovore o zajedničkom finansiranju javnih dobara:
– navode se primeri crkava, biblioteka, naučnih laboratorija, muzeja, bolnica, pa čak i svetionika
• Besplatno korišćenje nije činjenica – ono je posledica hipoteze da ljudi
maksimiraju funkciju korisnosti, koja zavisi samo od njihove sopstvene
potrošnje dobara:
– stoga su raĎeni pokušaji empirijske provere da li se ljudi ponašaju skladu sa ovom hipotezom
18
Testiranje hipoteze o besplatnom korisniku u laboratorijskim eksperimentima • Opis eksperimenta: – svi pojedinci u grupi su dobili odreĎen broj žetona – ako žeton zadrže za sebe dobijaju 4 USD – ako žeton prilože u zajednički fond svi članovi grupe (uključujući i donatora) dobijaju po 3 USD
• Rangiranje rezultata eksperimenta: – – – –
najpovoljniji rezultat za grupu kao celinu je da svi prilože sve žetone najnepovoljniji ishoda za grupu je da niko ne priloži ni jedan žeton najpovoljniji ishod za pojedinca je da svi osim njega prilože sve žetone, najnepovoljniji ishod za pojedinca je da samo on priloži sve žetone
19
Rezultati laboratorijskih eksperimanata o besplatnom korisniku • Rezultati variraju od jednog do drugog eksperimenta, ali su uočene neke pravilnosti: – ljudi u proseku ulažu oko 50% svojih sredstava u zajednički fond tj. za obezbeĎenje javnog dobra – sa povećanjem broja ljudi koji su uključeni u opisanu igru, smanjuje se verovatnoća da će učesnici davati priloge u zajednički fond – mogućnost da igrači meĎusobno komuniciraju pre započinjanja igre podstiče saradnju – stope doprinosa u zajednički fond opadaju kada oportunitetni troškovi davanja rastu (to jest, kada se poveća nagrada za zadržavanje žetona)
20
Tumačenje rezultata eksperimenata • Neophodna je odreĎena opreznost pri tumačenju rezultata eksperimenata – nije sigurno da li bi se ljudi u stvarnom svetu ponašali kao u eksperimentu
• Ipak eksperimenti navode na sledeće zaključke: – problem besplatnog korisnika je relevantan, ali da on ne bi doveo do nulte ili zanemarljive ponude javnih dobara u odsustvu državne prinude – nasuprot uobičajenoj pretpostavaci od koje se polazi u ekonomiji da ljudi isključivo tragaju za uskim ličnim interesima, oni često žele da pomognu i drugima
21
Rasprava o privatizaciji • Privatizacija: proces u okviru kojeg država prepušta privatnom sektoru pružanje i/ili proizvodnju dobara – javni sektor može da obezbeĎuje (finansira), neko dobro, a da to dobro proizvodi privatni sektor (obrazovanje, zdravstvene usluge i dr.)
• Neke usluge koje obezbeĎuje javni sektor mogu da se dobiju i od privatnog sektora:
– obrazovanje, zdravstvene usluge, komunalne usluge i dr.; čak i klasične državne usluge kao što je bezbednost ili rešavanje sporova
• Posmatrano istorijski učečće javnog i privatnog sektora u obezbeĎenju dobara se menjalo:
– do sredine 19 veka javni sektor je skromno učestvovao u ponudi dobara (spoljna bezbednost, pravni poredak, osnovna infrastruktura)
– od sredine 19 veka do 70tih godina 20 veka broj dobara koji obezbeĎuje javni
sektora neprestano raste – od kraja 70 tih godina 20 – tog veka pokrenut je proces prepuštanja privatnom
sektoru pružanja i/ ili proizvodnje dobara
22
Koja je prava kombinacija javnog i privatnog
pružanja usluga? • Na izbor da li neku uslugu treba da pruža javni ili privatni sektor utiču sledeći faktori: – Troškovi: prednost ima sektor koji isti nivo i kvalitet pruža uz niže troškove; naročito su značajni: • troškovi rada i materijala • administrativni troškovi
– PrilagoĎenost ukusima: prednost ima sektor koji svoje usluge bolje prilagoĎava različitim ukusima – Pogodnost za ostvarenje robnog egalitarizma: postoji široko rasprostranjeno uverenje da neki proizvodi moraju da budu dostupni svima 23
Javna ili privatna proizvodnja?
• Pri izboru sektora koji će proizvoditi neku uslugu relevantni su kriterijumi: – efikasnost proizvodnje u javnom i privatnom sektoru • pri poreĎenju se mora uzeti u obzir kako troškovi tako i kvalitet usluga
– mogućnost sastavljanja potpunih ugovora pri ustupanju usluga privatnom sektoru • reputacija može uticati da privatnici unapreĎuju usluge iako to ugovorom nije predviĎeno 24
Javna ili privatna proizvodnja? – važan kriterijum u raspravi o privatizaciji je i tržišni ambijent u kojem funkcionišu javna, ili privatna preduzeća • Monopol podstiče neefikasno ponašanje kako u javnom tako i u privatnom sektoru
• UvoĎenje konkurencije (liberalizacija) može značajno da unapredi efikasnost javnog sektora – Primer Telekoma Srbija u mobilnoj telefoniji
25
