Nas svet knjiga
~0~
Nas svet knjiga
ZABRANI ME II Deo serijala Dobri stari dečaci
Prevod I obrada Naš svet kNjiga
~1~
Nas svet knjiga
Prolog Lili “Stani.” Džejkob me je upozorio dok sam pokušavala da ga privučem bliže uz pomoć njegove majice. “Oh, ma daj svi su unutra. Niko nas neće videti.” Pao je mrak. Pun mesec sijao je na horizontu. Stojali smo napolje na plaži koja je sadržala toliko mnogo uspomena. Davala mi je osećaj konfora kao onda kad sam bila dete. Proverili smo bezbroj noći napolje zajedno. Samo tako. Pogledao je ka kući iza mene. “Mala, mogu ih videti. Ako ih ja mogu videti, onda oni mogu isto videti nas.” Slegnula sam ramenima. “Nije me briga,” iskreno sam rekla. “Ne misliš tako.” “Vidiš... u tome je problem, Džejkobe. Ja oduvek mislim tako.” Udahnuo je duboko, njegovi mišići na grudima su se podigli pre nego što je prekrstio svoje mišićave ruke preko grudi. Taj gest me je odmah podsetio kakav je osećaj njih obmotanih oko mog tela. “Volim te. To je za mene jednostavno.” Opet sam slegnula ramenima. “I ja volim tebe. Znaš to. Uvek sam te voleo, ali to ne menja činjenicu da je ovo pogrešno. Ovo što radimo, ovo što radimo od kako si ti napunila petnaest iza svačijih leđa je jebeno pogrešno.” “Zašto? Zašto je pogrešno? Nisam više dete. Imam dvadesetčetiri godine. Znam da si plašljiv i sve, ali jebiga.” Nacerila sam se, pokušavajući da razvedrim raspoloženje. On je uzdahnuo. “Ti malo govno.” “Shvati ćemo sve. Ima pravo da zna. Svi oni imaju.” Klimnuo je, znajući da sam u pravu. “Neću te izgubiti opet. Ti si moja Lilian.” Posesivnost njegovih reči osećale su se svuda oko mene. Njegov glas me je zagrejao svuda. Pognula sam glavu, gledajući ga kroz trepavice. Iskreno sam volela kad me je zvao punim imenom. Navodilo bi me da se osećam starije iz nekog ~2~
Nas svet knjiga razloga. Znam da to nema smisla, koja žena želi da bude starija? Niko ne bi razumeo dok ne bi saznao celu našu istoriju. Trebalo nam je mnogo da bi stigli do ove tačke, ali stigli smo dovde sve jedno. Opet ni blizu onoga gde bi trebali biti. Bog zna hoćemo li tamo ikada stići. Da li ste ikada želeli nešto tako jako da je to obuzimalo celo vaše biće? Nešto što praktično možete osetiti na jeziku? Nešto o čemu ste mislili dan i noć? Osećaj je intenzivan i postane deo vas. Možete ga osećati pod kožom, u srcu, kako obuzima vaš um. Džejkob je bio to za mene. On je bio moj biće. Ne mogu da se setim vremena kad ga nisam želela. Kada nisam mislila o njemu. Kad ga nisam volela. Obmotao je svoje ruke oko mene, obuzimajući me svojim mirisom i snažnim stiskom. Nagnuo se nada mnom, čineći da se osećam tako sitnom naspram njega. Volela sam i to takođe. Popela sam se na prste, zabadajući svoje lice u krivu njegovog vrata i zamumlala. “Ostani sa mnom noćas.” Trljala sam svoj nos uz njegovu kožu. “Znaš da ne mogu.” Zastenjao je. Znam da moj dodir ima efekta na njega. “Znam da si star i da je davno prošlo tvoje vreme za spavanje. Mislim ipak imaš trideset jednu.” Zagrizao je moj vrat od čega sam ciknula. “Pazi se.” Zakikotala sam se. “Ostani i daću ti da mi radiš svašta.” “Baš,” znam da se nasmejao osetila sam to uz svoje obraze. “U tome je i problem ne mogu zadržati odeću na tebi. Sve što želiš od mene je da ti radim te stvari.” “To je još jedan razlog više da ostaneš.” “Mala, odsedaš ovde večeras u njegovoj kući.” “Pa...” “Pa?” “On neće saznati, obećavam, biće to naša mala tajna,” šaputala sam koristeći njegovu rečenicu koju je on koristio na početku, našem početku. ~3~
Nas svet knjiga Odmakao se od mene i pratio situaciju. Džejkob me je pogledao pravo u oči sa pronicljivim osmehom na licu čitao mi je misli. On mi je bio sve. Moje srce. Moja duša. Bilo je sve njegovo... Moje telo. Moj um. Bilo je tako i uvek će bit. Osim, što je postojao jedan problem. Jednostavan problem koji smo imali od samog početka, i suočićemo se sa njim brže nego što smo mislili.
Džejkob Okean je bacao malene kapljice vode koje su uspele malo da ohlade toplotu među nama. Kunem se da ta devojka ima temperaturu. Vrelu. Ne na dobar način. Ali dođavola, ona je bila tako jebeno božanstvena kad je spavala. Ona bi uvek bila na mojoj strani kreveta, bliže meni što je više moguće, pola njenog tela uplitalo se sa mojim. Nije bila teška, ali nekako je uvek uspevala da zauzme ceo krevet bez obzira koliko bio. Tvrdila je da tako spavaju jastozi. Pretpostavljam da smo mi jebeni jastozi. Nikada nisam razumeo pola sranja koja su izlazila iz njenih usta, ali sam ih voleo uprkos tome. Bila je mnogo mudrija s godinama. Niko nije bio kao Lili. Verujte mi ja bih znao. Jebao sam se sa dovoljno žena da je izbacim iz srca. Ni jedna joj nije prišla čak ni blizu. Ni jedna. “Hej, ostavljaš me?” pitala je uspavanim glasom. Mrzela je da ustaje rano. Devojka bi mogla da prespava celo jutro kad bih je pustio. Poljubio sam njeno zatvoreno oko i šapnuo. “Dođavola da, trebao sam da odem još sinoć.” “Gde bi onda bila zabava u tome?” zgrabila je ivicu mojih bokserica i povukla me ka sebi. “Pokri me, hladno mi je.” ~4~
Nas svet knjiga Ona je momentalno prevukla moje telo na svoje, obmotao sam svojim rukama njeno lice. Nikada joj nisam mogao reći ne, što je oduvek bio jedan od naših problema. Jedan. Nacerila se ne otvarajući oči. “MMM... mnogo bolje,” uzdahnula je zadovoljno. “Moj drugar je ustao,” poljubila me je u vrat pa onda u jagodicu. “Moram da idem.” “Ne moraš da ostaneš.” “Mala...” protrljala je svoju macu od moj kurac, razbijajući moju volju i prevrnula me. “Sunce još nije ni izašlo. Nikada nisam videla Lukasa da ustaje pre podneva.” Uhvatila je moje bokserice povlačeći ih dole trljajući moj kurac. Trebao sam da razmislim o tome kako su stvari sada bile drugačije. Lukas. Kuća. Sve, ali nisam. Znao sam u pozadini mog uma da ću zažaliti zbog svoje odluke da ne odem, nego da ostanem ovde sa njom. To je bila lepota u Lili kad sam bio sa njom ništa drugo nije bilo važno, sve je bledilo u poređenju sa njom. Lili je bila moj lični pakao. Obuzimajući. Intenzivan. Destruktivan. Poljubila me je niz grudi. Ne skidajući svoje oči sa mojih, uvukla je moj kurac u svoja topla usta. Leđa su mi se izdigla sa kreveta, a ruka mi je poletela ka pozadini njenog vrata, obmotavajući ga i gurajući je dublje na moju alatku. “Jebiga.” Zastenjao sam, gledajući njeno golo telo kako se uvija dok vodi ljubav sa mnom svojim ustima. Uspravio sam se da bih dobio bolji pogled i dodirnuo je, ali pre nego što sam i stigao do nje vrata su se otvorila i ja sam spojio oči sa Lukasom. Srce mi je ispalo. Njegov ubitačni pogleda prešao je od mene na lili, koja je i dalje... Jebeno pušila moj kurac. “IMA DA TE JEBENO UBIJEM!” vrištao je dok se naginjao nad mene u isto vreme. Lili je ciknula skočila sa kreveta, dopuštajući mi da se odmaknem na vreme i pokušam da pokrijem njeno telo. Tanka bela posteljina nije učinila ~5~
Nas svet knjiga mnogo da sakrije njeno golo telo. Jebeno sam joj rekao da moram da odem sinoć. Znao sam da će se nešto ovako desiti. “Moraš se smiriti Lukase,” govorio sam sa rukama ispred sebe, zgrabio sam svoje bokserice sa ivice kreveta i navukao ih. Ne da je to pomoglo našoj trenutnoj situaciji. Nije moglo biti gore. “Lukase prekini! Volim ga.” Lili je vrištala iza mene. Jebiga! Da, to pomaže. Oči su mu se raširile, a usta otvorila, sva boja sa njegovog lica je nestala. Ona nije odstupila, iako nisam to ni očekivao. Nikada nije znala kako da drži usta zatvorenim. “Lukase, volim ga od kako sam bila dete. Ti od svih ljudi to treba da razumeš. Preboli to!” Okrenuo sam se i pogledao je. “Ne pomažeš!” rekao sam. Ona je zatresla glavom. “Nije me briga. Volim te i vreme je da sazna! I ovako to nije njegov problem.” “Luk...” njegova pesnica susrela je sa mojom vilicom pre nego što sam završio reč. Glava mi je poletela unazad, noseći pola mog tela sa sobom. Spotaknuo sam se, otresao glavu, susrećući opet njegov intenzivan pogled. Nikada nisam pomislio da će doći do ovoga... Gluposti... Da znao sam. Što je razlog što sam se trudio kao vrag da ostanem podalje od mlađe sestre najboljeg drugara.
~6~
Nas svet knjiga
Poglavlje 1 Lili Onda Volim da kažem da sam bila njuškalo od deteta, ili više kao radoznalo. Volela sam da čitam i gledam dokumentarce koji bi mog starijeg brata Lukasa uspavali. Bilo je šest skoro sedam godina razlike među nama. Imala sam deset godina, a on je imao šesnaest. Moja mama je govorila da sam ja sretno iznenađenje, ali nisam bila glupa znala sam da sam ja nesrećni slučaj. Lukas nikada nije bio zao prema meni. Nije bio kao većina braća mojih drugarica. Nikada me nije zadirkivao imenima. Nikada me nije naveo da se osetim kao da nisam željena. Oduvek smo bili bliski. On me je voleo i štitio, često mi dopuštajući da visim sa njim i njegovim najboljim prijateljima, koji su mi takođe bili kao braća. Dilan Mc Grev imao je skoro sedamnaest, imao je oči boje lešnika i kosu koja je prelazila njegove uši. Volela sam da ga zadirkujem, govoreći mu da ima frizuru kao devojčica. Njegova devojka Obri izgleda nije marila, izgleda da je to jedino bilo važno. Austin Tejlor bio je najmlađi u bandi. Imao je petnaest i crvenu kosu, svetlo zelene oči, i pege svuda po telu. Puštao me je da zaokružujem pege po njegovoj ruci olovkom. Pravila sam razne crteže, a kasnije u životu zaista je napravio tetovaže po svom telu. Onda je tu bio Džejkob Foster. Od same pomisli na njega stomak bi mi se uskomešao. Bio je najstariji, već je imao sedamnaest, ali nisam marila... on je bio moj jastog. Volela sam ga. Zvao me je mala od dana kad sam rođena, bar mi je tako rekao. Nekako sam to mrzela jer nisam želela da me vidi kao malu, ali doći će i vreme kada ću žudeti da me zove baš tako. Imao je prozirno zelene oči koje su pričale same za sebe. Mislim da je to nasledio od svoje mame. Nije imao nikakve sličnosti po ocu, ni jedne, njegove dve mlađe sestre bile su izmešane i od oca i od majke. Džejkob je bio kao svoja osoba, imao je samo nekoliko crta na svoju majku. Mogla sam uvek prepoznati njegovo raspoloženje po njegovim očima, menjale bi sve nijanse zelene u skladu sa njegovim osećanjima. ~7~
Nas svet knjiga Njegove oči bile su kao ekran njegovog raspoloženja. Bio je visok, mnogo veći od mene, ali nisam marila. Znala sam da ću jednog dana porasti i da neće više biti tako ogroman naspram mene. Takođe je bio mnogo ozbiljniji od drugih dečaka sa drugačijim pogledima na budućnost. Mislim da se rodio sa bejzbolskom kapom na glavi, jer je nikad nije skidao. Jedini put kad bi je skinuo bio je taj kad bih je ja ukrala od njega i stavila na svoju glavu. Činila me je da se osećam sigurnom, kao da me niko ne može povrediti kad je ona na mojoj glavi. Moje drugarice su sve bile zaljubljene u mog brata, što sam naravno ja smatrala odvratnim. Njegova tamna kosa i svetlo plave oči navodilo je devojke da padaju pred njim od kako se rodio. Ali to nije bilo važno. On je već imao svog jastoga njeno ime je Mrvica, pa ne zaista tako ali su je svi tako zvali. Njeno pravo ime bilo je Aleksandra, Aleks skraćeno. Imala je četrnaest i tamnu braon kosu i braon oči kao ja. Lukas je stalno govorio da ga ja podsećam na nju. Ja nisam mislila tako. Volela sam je. Oni su voleli jedno drugo. Trebali bi biti budale da to ne primetite. Ali dečaci nisu primećivali. Pa sam rano u svom životu naučila da su dečaci glupi. Aleks je trpela mnogo gluposti, od Lukasa, od dečaka i od naših porodica. Ja sam marširala po žicama svoje lične gitare. Ako vam se to ne sviđa šteta. Znate gde možete ići... Pa, ne želim da se hvalim ili nešto tako, ali ja sam pevala i svirala gitaru kao da to nije ničiji problem. Moja mama voli da kaže da sam ja izašla iz nje pevajući. Da sam pevala čak i pre nego što sam propričala. Bio je to moj bogom dan talenat. Muzika je za mene uvek bila poput odeće, mogla sam uvek da se izrazim kroz stihove. Bilo je terapeutski za mene da se izgubim u akordima ili rečima neke pesme. Pokazala sam dovoljno talenta sa gitarom da su me roditelji upisali na časove sa šest godina. Sada moja gitara nikada nije daleko od mene. Možete me uglavnom naći kako visim u svojoj sobi sviram i pevam u svako doba dana, pogotovo tokom leta. “Hej mala,” Džejkob... Pocrvenela sam, pogledavši u njega sa svog kreveta i gitarom u krilu. “Novi tonovi?” ~8~
Nas svet knjiga Ja sam samo klimnula. Uvek bi primetio kad bih svirala novu pesmu, što je bio razlog što sam uvek pokušavala da naučim nove. “Sviđa mi se.” Nasmejala sam se, divlje i veliko, zabacila sam kosu iza uha da bi mogao da vidi moje lice ozareno zbog njega. Prišao je mom stolu i seo na stolicu. Znala sam šta je želeo. Džejkob je voleo klasiku kao što je Džimi Hendrihs, led Cepelin, Santana, Rolinstonsi i Aerosmit. Nisam imala pojma ko su ti ljudi, ali sam ih potražila na kompjuteru. Čak sam kupila i note od svog džeparca da bi mogla da sviram za njega, molila sam svog učitelja da me nauči kako da sviram Džejkobove omiljene pesme. Neke od njih bile su komplikovane, ali na njegovo iznenađenje naučila sam ih veoma brzo. To je mog učitelja motivisalo da me nauči brže. Zvao me je čudo. Ovo će mi pomoći dalje u budućnosti. Pretpostavljam da me je na neki način Džejkob gurnuo ka uspehu koji ću osetiti godinama kasnije, iako mu nikada za to nisam zahvalila. Svirala sam ~Crna magična žena~ na svojoj gitari, prsti su mi plesali po žicama kao da su oni odraz mog tela. Proizvodila sam visoke i niske tonove veoma lako, sa veštinom gitariste koji je bio mnogo izvan mojih godina, intenzivnost vibrirala je mojim bićem. Izgubila sam se u muzici, baš kao što sam i uvek. Postajala sam jedno sa gitarom. Pogađajući sve note, čineći zvukove napetijim kako se kraj pesme približavao. Zatvorila sam oči i zanjihala glavom uz ritam, grizući usnu kad je bila gotova otvorila sam oči. Njegove oči bile su oduševljene i usne otvorene. “Dođavola, Lilijan. Tako si talentovana,” izdahnuo je, a ja sam pocrvenela. Nasmejala sam se opet. Nazvao me je Lilijan! “Hej, drkadžijo, šta radiš ovde?” Lukas nas je prekinuo, na moje razočarenje. “Zauzeo sam prednji red na šou svog života.” Volim ga. “Znam, svira tu pesmu poslednjih nekoliko nedelja. Postaje sve bolja. Hajde, dečaci su u mojoj sobi.” “Gde je Mrvica?” “Uči.” Klimnuo je i Lukas je otišao. “Hoćeš sa nama?” Džejkob je pitao. ~9~
Nas svet knjiga “Ne, vežbaću još malo.” “OK, sviraj glasno tako da mogu da te čujem odande.” Nasmešila sam se. “Okej.” Ustao je umrsio moju kosu prstima pre nego što je otišao nateravši me da se zakikoćem. Nastavila sam da sviram još neko vreme, još jednom se izgubivši u muzici. Ali buka iz bratove sobe me je prekinula. Radoznalost o čemu pričaju obuzela me je i navela moja stopala da se pokrenu. Pre nego što sam znala stajala sam pred Lukasovim vratima. “Isuse Hriste, nemaš jebenog pojma kako je ukusno. Zašto to ne probaš sa Stejsi? Već si imao seks sa njom,” Džejkob je pitao, dok sam se ja sakrivala dublje uza zid pored vrata. “Nema reči da se to objasni. Jednostavno moraš da probaš.” Austin je dodao. Popela sam se na svoje prste, čekajući da čujem šta su to jeli. Možda i ja mogu da jedem takođe? “Začepi. Završio sam sa ovom raspravom.” Lukas je odgovorio besnim glasom. To je zato što je hteo to da jede sa Aleks. Stejsi je bila samo maska, kao Ken i Barbi. “Već si jeo njenu macu!” Džejkob je viknuo ni odakle i svi su se nasmejali ja nisam ništa zabavno videla u tome. “Samo jebeno to uradi. Možeš mi zahvaliti posle. Veruj mi, način na koji će ti zahvaliti posle biće dovoljan razlog da poželiš opet da je jedeš“ Zatresla sam glavom i otišla. Zgađena njihovim razgovorom. “Mala!” Džejkob je vikao malo posle. Skočila sam sa kreveta. “Da?” viknula sam nazad. “Siđi dole. Ja sam u kuhinji.” Udahnula sam duboko i sišla dole, ulazeći u kuhinju. “Šta?” “Kako misliš šta?” nasmejao se. “Dođi da probaš ovo. To je moja omiljena hrana.” Pogledala sam u tanjir sa hranom ispred njega i zatresla glavom za ne. “Svideće ti se dođi jedi.” Zgrabila sam viljušku i podigla komad mesa. “Doneo sam ovo specijalno za tebe Mala,” obavestio me je i ja sam ispustila viljušku na tanjir, što je napravilo buku. “Šta je tvoj problem?” pitao je. “Ništa.” ~ 10 ~
Nas svet knjiga “Zašto me onda ne gledaš? Da li sam uradio nešto?” “Ne.” “Lilijan,” zarežao je. Dođavola, opet Lilijan. Uzela sam još jedan dubok udah i podigla oči. Zabrinutost i zbunjenost videlo se svuda po njegovom zgodnom licu. “Šta se dešava Mala?” Prekrstila sam ruke preko grudi i šapnula. “Ti jedeš mačke?” On se odmakao i gledao me kao da sam luda. “Možda sam načula neke stvari danas.” “Koje stvari?” pratio me je uzimajući gutljaj pića. “Rekao si.” Zagrizla sam usnu i njegove obrve su se suzile. “Rekao si... svideće ti se da jedeš mace.” On je momentalno ispljunuo svoje piće i zagrcnuo se. Potrčala sam iza njega i dohvatila mu papirni ubrus. “Da li si OK?” udarila sam ga po leđima da mu pomognem. Pročistio je grlo i zakašljao se još par puta. “Da, samo nisam očekivao da ćeš to reći.” “Pa, bar razumeš odakle dolazi sve ovo, neću da jedem mačke Džejkobe. Čak mislim da to nije ni legalno. Možeš upasti u nevolje. Ne želim da vi društvo upadnete u nevolje. Mislila sam da ti voliš mačke?” šizila sam i tresla se, bacala sam previše pitanja koliko god sam mogla i gledala kako čisti nered nervoznim pokretima. Pocrveneo je. Oči su mu lutale svuda radije nego da me pogleda. Bilo je sad ili nikad. “Šta je to Seks?”
Džejkob “Za ime božije,” prevrnuo sam očima, ruka mi je trljala pozadinu vrata. “Jebiga, mislim sranje, mislim prokletstvo, Isuse.” Zbunio sam se od čega se ona zakikotala. Skinuo sam svoju kapu, spuštajući je na pult. Lili se odmah nasmejala i uzela je, stavljajući je na svoju glavu, nikada nisam razumeo zašto to radi, ali osećaj mira kao da ju je odmah obuzeo. Prošao sam obema rukama kroz kosu i povukao je unazad u isfrustriranom gestu, trljao sam svoje slepoočnice. ~ 11 ~
Nas svet knjiga “Mislim da ja nisam prava osoba sa kojom bi trebala da pričaš o tome.” Ona je slegnula ramenima. “Koga onda treba da pitam?” “Tvoju mamu.” “Pokušala je da priča sa mnom oko toga, ali nije mi imalo smisla. Mumlala je uglavnom. Mislim da ona zaista i ne zna,” rekla je i bio je moj red da se nasmejem. “Šta želiš da znaš?” “Da li je voliš?” “Koga?” “Devojku?” Zabacio sam glavu u stranu. “Zapravo koliko mnogo ti znaš?” “Moja mama kaže da treba da voliš tu osobu. Da ne znači ništa ukoliko je ne voliš.” Tužan izraz prekrio je njeno lice. “Dakle ti nju voliš?” Zatresao sam glavom. “Ne baš. Mada, tvoja mama je u pravu, jeb... mislim vođenje ljubavi... treba biti između dvoje ljudi koji se vole. Treba nešto da znači.” “Oh,” izdahnula je. “Da li je to ono što ti radiš?” “Hajde da ne pričamo o meni. Pričam o onome što se tiče tebe, što je jedino što je bitno.” Klimnula je. “Pa, možda. Možda jednog dana... kad budem starija. Mislim... nebitno.” Nasmejao sam se. “Jednog dana, Lilijan, imaćeš momke koji će čekati u redu zbog tebe. Veruj mi to.” Zagrizla je svoju usnu kao da je želela da kaže još nešto. “I ja ću prebiti svakog kretena koji i pomisli da te povredi.” Ona je pocrvenela opet. Volim to što može da iskaže svoje emocionalno stanje kroz rumenilo. Ona je dete. Slatko dete. Želeo sam da je održim nevinom koliko god sam to mogao.
~ 12 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 2 Džejkob Sada Bio sam jebeno iscrpljen. Radio sam šezdeset i nešto sati nedeljno u poslednje tri godine u Džons i McAlister, jednoj od najprestižnijih pravnih firmi u San Francisku. Koja god bi strana pokušala da napravi partnera lakšim moj slučaj bi bio da im rasturim guzice. Mnogo se sranja desilo u proteklih nekoliko godina. Mnogo više nego što sam i želeo da se setim. Imao sam osećaj kao da imam pedeset, a ne dvadeset devet. Moj avion je sleteo u Nešvil i jedva sam imao vremena da pogledam okolinu a već sam morao da podignem svoj rent-akar i prijavim se u Mariot Hotel. Nije kao da je bilo jebeno bitno, jer nisam planirao dugo da budem tamo, bilo je samo privremeno ako stvari pođu kao što sam planirao. Bacao sam se na posao sve ove godine da mi pomognu da zaboravim. Pokušao sam jebeno da je izbacim iz uma tako što sam imao seks sa pozamašnim brojem žena koje mi nisu značile ništa. Ni jedna. Sve moje kolege i prijatelji su se oženili i zasnovali porodice, ali ja sam bio sam. Svaki put ja bi zamišljao svoju budućnost, uvek je Lili bila pored mene. Bilo je gotovo sa bežanjem, bilo je vreme da stanem i zahtevam ono što je moje, ono što je oduvek bilo moje. Kada me je Mark, prijatelj iz pravne škole koji je imao dete na putu pitao da dođem u njegovu firmu i pomognem mu nekoliko meseci, ja sam skočio na tu šansu, bilo je to kao da mi sudbina daje šut u guzicu, pojačavajući moju odluku. Imao sam sreće što me je moj šef jebeno voleo. Drugačije nikada ne bi mogao da dobijem tako dugačko odsustvo. Ja sam zaradio milione za firmu, a na kraju dana novac je jedino bio bitan. “Halo,” Javio sam se na telefon. “Gde si jebeno ti?” Cimnuo sam se. “Na putu sam.” ~ 13 ~
Nas svet knjiga “Pa požuri. Ja sam u Bodleru čekam tvoju guzicu već sat vremena.” “Mislio sam da ćemo pričati o tvojoj pravnoj firmi.” “Bože, čoveče možeš li da ne pričaš o poslu samo jednu jebenu sekundu? Tifani nije u gradu. Nedostaje mi moja žena i utapam tugu u pivu. Plus tu je ova riba što peva na bini. Ona je jebeni nokaut. Potpuno tvoj stil, sitna, baš onakva kakve voliš.” “Ne treba mi da mi ti nalaziš pičke. Dolazim za pet.” Prekinuo sam, brzo odbacujući uspomene koje su pokušavale da isplivaju na površinu gledajući u pun mesec. Parkirao sam pored puta plaćajući parking za jedan sat. Izvukao sam svoju ličnu karti, pokazao je obezbeđenju koji mi je brzo klimnuo pre nego što sam ušao unutra. Bilo je ljudi svuda. Nije bilo jebene šanse da nađem Marka. Pogledao sam dole u svoj telefon da mu pošaljem poruku kada sam čuo. Nežno sviranje gitare odmah je napalo moja čula, ali nije bilo to ono što mi je podiglo dlake na rukama u stav mirno. Zatvorio sam oči trebajući da sredim emocije i misli koje su napadale moj mozak neverovatnom brzinom. Jedna za drugom. Bile su užasne i neoprostive. Sviranje gitare je bilo sigurno i odlučno. Prepoznao bi to svuda. Niko nije mogao sa svira kao što je mogla ona. Niko... Taj glas... Bio je kao svila, ali dovoljno grub da te celog prodrma. Ta pesma... Biće stalni podsetnik onoga što sam izgubio. Ta noć... Zauvek će me progoniti. Danju i noću. Bože... nisam mogao da mislim o toj noći, a da mi kurac ne očvrsne i sram me je obuzeo gotovo momentalno. Metalika zvuk pesme Ništa više nije važno vratila me je u neko drugo vreme, drugo mesto, gde sam se ja pretvarao da je ona moja... Ja sam oduvek bio njen. Oduvek... Njeno lice... Njene oči... ~ 14 ~
Nas svet knjiga Njeno telo... Sećao sam se svega, a nisam čak ni pogledao gore da je pogledam, nisam morao. Bila je ugravirana u mom umu. U mom srcu. U mojoj duši. Pesma je počela opet. Emocije građena na žicama njene gitare i njen glas. Solo gitare naveo je publiku da zavrišti i time pozdrave njen talenat. Njena energija bila je jebeno zarazna, uvek je bila. Osećao sam je svuda oko sebe iako nisam otvorio oči da je upijem. Znao sam da grize svoju jebenu usnu, nije bilo važno koliko bih joj puta rekao da je ne grize. Zapamtio sam ukus njenih usana na mojim, način na koji sam i sam grizao tu njenu donju usnu. Želeći deo nje. Trebajući deo nje. Njen glas je pao na niži ton, kao i njena gitara. Pesma se završavala i publika je podivljala u želju za njom. “Pa zdravo jebeni Nešvilu!” Publika je zavrištala. Uvek je znala da privuče publiku. “Dobrodošli u Bodler! Da li se dobro provodite večeras?” “Da!” oni su vrištali. “Ko će jebeno da kresne večeras?” Oni su zavrištali opet i pljeskali ovaj put. Zatresao sam glavom sa osmehom na licu koji se nisam trudio da sakrijem. “O tome vam pričam! Brzo i prljavo u jebenoj uličici!” vikala je iste rečenice koje je mrzela kao dete. “Ja ću da uzmem malu pauzu...” “Uaaaa..” Nasmejala se i moj se kurac trznuo. “Znam dragi moji, ja sam jebeno previše lepa za gledanje. Ali vratiću se, obećavam! U međuvremenu, kupite mi jebeno piće! Moje ime je Mala.” Ja sam odmah pogledao gore, pravo u nju. Kunem se bogom grudi su mi se stegle i nestalo mi je vazduha. Nosila je kraku majčicu i kratku suknju na majci je pisalo “Viski me čini svežom.” Izgledala je kao da je stara isto koliko i ja. Ceo stomak joj je bio go video joj se pirsing na pupku kosa joj je padala niz leđa, skoro je dodirivala njeno dupe. Njeno sitno telo koje sam obožavao ostalo je isto, ali izgledala je starije. Odraslo. Njene noge, njene jebene noge. Sećam ih se obmotanih oko mene i morao sam da zatresem glavom i odbacim slike svog kurca u njenom središtu. ~ 15 ~
Nas svet knjiga Nacerio sam se, jebeno sam se nacerio, kada sam video kaubojske čizme koje je nosila. Ja sam ih joj kupio. Mislio sam da ih je bacila. Pretpostavljam da nije. Što mi je dalo nadu da nije odbacila i mene takođe. Jebiga, ići ću u pakao. Sada kad sam je video... Nema povratka nazad. Ona je moja. Posledice neka su proklete.
Lili “Mala,” neki tip je mumlao iza mene. Okrenula sam se na barskoj stolici, tresući glavom sa jedne na drugu stranu uz osmeh. “Kako bi bilo da ti kupim piće?” pokazao je u moju majicu. “Viski zar ne?” Klimnula sam ka Semu barmenu, podižući dva prsta i tip je stavio dvadeseticu na šank. Onda se okrenuo opet ka meni. Navikla sam da mi se muškarci nabacuju. Nije bilo to ništa novo. Išlo je sa poslom. Ali. Nikad se nisam jebala tu gde sam radila, to je bio recept za propast. “Pa šta neko kao ti radi u velikom gradu kao što Nešvil?” “Zabava,” jednostavno sam rekla. “Ah, da li je ovo jedini vid zabave koji nudiš?” Polizala sam svoje usne i nagnula se napred. “Koji drugi vid zabave imaš na umu?” “Jedan koji uključuje mene i tebe. Same. Bez odeće. Bez priče.” “Vau, to pali kod tebe tamo kući?” “Zapravo i pali.” Gledala sam ga kako uzima piće, predajući mi moje. Stavila sam ga ispred sebe i on me je pratio. “Evo za muškarce i konje i žene koje ih jašu.” “Nazdravlje tome.” Nasmejao se dok sam se kucala sa njim, onda smo oboje ispili svoje piće. Moje je otišlo lagano, ja sam bila viski devojka, ali njegovo, s druge strane, nije. ~ 16 ~
Nas svet knjiga Zatvorio je oči i zatresao glavom. Pičkica. “Pa... pričaj mi o svom imenu?” Podigla sam obrve, stavljajući praznu čašu na šank. “Mala. To ne može biti tvoje pravo ime, pa odakle potiče?” Namrštila sam se. “Potiče...” “Od mene. Potiče od mene, drkadžijo.” Sav vazduh iz pluća nestao je u treptaju oka, kao i moj osmeh. Boja je nestala sa mog lica dok mi je srce potonulo u stomak. Džejkob. Bio je tu, stojao je pored tipa i ispred mene, drčan i samouveren kao i uvek. Nisam želela ništa više nego da obrišem taj njegov samouvereni pogled sa lica. Nisam čula ništa o njemu niti smo pričali tri godine, a ponajmanje ga videla. Aleks je bila jedina koja je znala za nas, i znala je bolje nego da mi pominje njegovo ime. Jebeno sam ga mrzela. “Izvini?” tip je zarežao, njegov pogled bio je na Džejkobovom profilu, čiji je pogled bio fokusiran samo na mene. “Čuo si me. Sada zašto sebi ne bi učinio uslugu i otišao pre nego što ne budeš u stanju da uopšte odeš,” upozorio ga je mirnim i ozbiljnim tonom od čega sam poželela da mu slomim facu. Džejkob se nikada nije plašio nikog i imao je ožiljke da to i dokaže, i ne pričam o onim fizičkim. Naši pogledi su se zaključali, baš kao što su i srca navikla da budu. Bar kao što sam mislila da jesu. Laž. Ništa dugo do laži. “Nemoj da se ponavljam, seronjo,” dodao je sa istim tonom, strpljenje nikada nije bila njegova vrlina. Jedva da sam obraćala pažnju na tipa kada se odmakao i otišao, Umesto toga nakrivila sam glavu u stranu, naslanjajući se u barskoj stolici, prekrstila sam ruke na grudi i prekinula kontakt očima. “Šarmantan kao i uvek, koliko vidim.” Stisnuo je svoju usnu na isti način kao što je radio dok sam bila dete. Nosio je zelenu košulju, crnu kravatu koja je bila olabavljena oko njegovog vrata i crne pantalone što me je nateralo da se zapitam. Večeras je izabrao kravatu nad njegovom bejzbol kapom. Bio je ovo odrasli Džejkob. ~ 17 ~
Nas svet knjiga Užasavajuće zgodan. “Dobro je znati da još uvek imam efekat na tebe Mala.” Suzila sam svoje oči na njegovo samouvereno pričanje. “Volim da sedim ovde i procesiram kako tvoj sjeban um funkcioniše Džejkobe, ali ne mogu da odmaknem glavu daleko od tvog dupeta.” I... jebeno se nasmejao. Velikim divljim osmehom. “Ista devojka drugačija garderoba.” “Sigurno ću se setiti toga sledeći put kad budem kupovala gaćice sa rupom. Lakši pristup i sve to.” Namrštio se, oči su mu potamnele podivljale, poprimile su tamniju boju zelene. Znam da je mrzeo sliku koju sam mu upravo dala. “Volela bih kad bih mogla reći da mi je drago što te vidim, ali budimo iskreni, zadovoljstvo je svo tvoje.” Rekla sam i ustala. “Ako bi me izvinuo moram se vratiti na posao.” Zakoračila sam da odem, ali u zadnjoj sekundi okrenula sam se da pogledam u njegova leđa. Primičući se bliže da oseti moju toplotu. Popela sam se na prste i protrljala nosem po njegovom vratu kao što sam znala da voli, udišući ga. Moj miris napao je sva njegova čula, baš kao što sam i želela. “Sada ti Džejkobe,” šaputala sam mu na uvo. “Možeš da ideš dođavola.” I sa tim sam otišla, ne obretajući se ni na sekund.
~ 18 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 3 Džejkob Onda Bili smo kući na Božićnom raspustu iz Ohajo Stejta, gde smo Dilan, Lukas i ja bili primljeni. Bila je naša prva godina i ispostavilo se da je bilo izazovno i drugačije. Svi smo imali devetnaest i odrasli smo u malom gradu Oak Islanda, Severna Karolina. Preseljenje u veliki grad kao što je Kolumbus bila je drastična promena za nas, ali mislim da je to bilo ono što je svima bilo potrebno. Mada suočavanje sa Lukasovim i Dilanovim jadikovanjem svaki dan me je navelo da se zapitam zbog svoje odluke da se uselim sa njima. Živeli smo van kampusa u trosobnom apartmanu, napokon smo bili sami za sebe i daleko od kuće, mislio sam da će ovo biti vreme naših života. Ali Dilan je bio jadan i učinio je i nas ostale jadnim takođe. Nedostajalo mu je ono govno od Obri, njegova trogodišnja devojka. Ona je i dalje bila kući završavala je zadnju godinu srednje zajedno sa Austinom, koji je takođe primljen na Ohajo pre par nedelja. Nisam mogao reći da li će biti primljen ili ne. Nikad nisam razumeo šta se dešava sa njim, osim što je jebao sve što je imalo rupu i hodalo na dve noge. Uvek je pokušavao da bude buntovnik na bilo koji način. Dilan je pokušavao većinu svog vremena u pokušajima da priča sa Obri, koja je kako se ispostavilo uvek bila zauzeta. Mislim da smo svi videli šta dolazi sem njega. Sad Lukas... jebiga, sva sranja koja su se događala između njega i Aleks godinama. On je mislio da niko ne zna, oboje su. Mislili su da smo slepi za sve to. Nismo bili. Pogotovo ja. Bilo mi je muka u stomaku da mislim o njima na taj način, ona nam je bila kao mlađa sestra, uvek je bila i uvek će biti. Jebeno nas je pratila okolo od kako je prohodala. Svi smo je voleli. Lukas nije bio dovoljno dobar za nju i ja sam ga na to konstantno podsećao, čineći da zvučim kao jebena pokvarena ploča. Bio sam iscrpljen od ponavljanja istog sranja iznova i iznova, a mislim da je i njemu bilo muka da to sluša. Uradio sam sve što ~ 19 ~
Nas svet knjiga sam mogao da ih držim razdvojene. On je morao da izvadi svoju jebenu glavu iz guzice i počne da je gleda na način na koji smo mi svi nju videli. Na način na koji je i trebao. Svi smo sedeli u Lukasovom dnevnom boravku, raspravljali se oko toga šta da gledamo na TV. Dilan i Obri su se mazili na fotelji, dok je Aleks ležala na podu sa ćebetom i jastukom, Lukas nije bio daleko od nje. Austin se raširio na kauču, a ja sam se raširio po sofi. “Šta gledate društvo?” Lili je pitala ulazeći u sobu sa svojom gitarom oko vrata. Imala je trinaest, ali izgledala je mnogo mlađe, slatka i nevina, kao Aleks. Nasmejao sam se. “Spremamo se da gledamo Fredi protiv Džonsona.” “Šta je to?” odgovorila je, pomerajući moje noge da sedne pored mene. “Horor Lili ti ne možeš da gledaš to. Nećeš spavati. Mama i tata će mi isprašiti guzicu kada se vrate kući.” Lukas je rekao sa poda, gledajući u nju. Njeno lice je pocrvenelo, bilo je brzo, ali video sam. Pogledala je dole u svoje krilo pre nego što sam i uspeo da dobro pogledam. “Da hoću,” nežno je šapnula, dirajući žice na gitari. “Lili ti mrziš strašna sr...” “U redu sam,” svađala se, gledajući ga divljim očima. Lukas je uzdahnuo i zatresao glavom. “Kako god. Džejkob će prespavati ovde večeras pa nećeš moći da mi se ušunjaš u sobu.” “Neću.” Pogledala je u mene uglom svog oka. A ja sam prebacio svoj pogled nazad na TV. Pretpostavljam da je bila postiđena pošto smo mi svi bili mnogo stariji od nje. Lukas se vratio da legne, smeštajući se malo bliže Aleks. Zatresao sam glavom u razočarenju. Lili je spustila svoju gitaru na zemlju pored kauča. Povukao sam ćebe sa naslona sofe i dodao joj ga. Ona se nasmejala uzela ga i prebacila preko naših tela. Film je počeo i nije joj trebalo mnogo pre nego što se sklupčala u malu loptu, grickajući nokte i krijući lice ispod ćebeta. Vrištala je i poskočila par puta tokom filma, potpuno prestravljena svaki put kad bi se nešto strašno desilo. Kada se film završio Lukas je ponudio da odvede Mrvicu kući, Austin je otišao govoreći da se nalazi sa devojkom, a Dilan i Obri su otišli ubrzo nakon filma takođe. Ostao sam na kauču menjajući kanale sa nervozno Lili pored sebe. “Zašto si toliko nervozna?” Pitao sam gledajući u nju. ~ 20 ~
Nas svet knjiga Zagrizla je usnu pre nego je šapnula. “Moram da idem u kupatilo.” Ja sam coknuo, “Pa idi u kupatilo.” Zagrizla je usnu opet. “Bojim se,” rekla je dovoljno glasno da je čujem. “Lilian.” Ona je momentalno okrenula glavu na zvuk svog imena, kao da je trebala da me čuje kako to govorim. “Lažno je, nije stvarno. To je samo film.” Ona je klimnula i pogledala opet u TV. Nekoliko minuta kasnije je ustala. Kuća je bila mračna, jedino svetlo bilo je od televizijskog ekrana. Ja sam ustao. “Gde ideš?” pitala je pokušavajući da sakrije paniku u glasu. “U kuhinju. Odmah se vraćam. Da li želiš nešto?” “Ne,” rekla je nesigurno. Otišao sam do prekidača i upalio sva svetla u dnevnoj sobi. Takođe sam palio svetla i na svom putu do kuhinje. Uzeo sam bocu vode i krenuo ka kupatilu iako mi se nije išlo. Postarao sam se da upalim svako svetlo na svom putu kao i ono u kupatilu. Vratio sam se do kauča ne govoreći joj ni reč, skinuo sam svoju bejzbol kapu, i namestio se u istu poziciju u kojoj sam bio satima pre. Ne razmišljajući dvaput o onome što sam upravo uradio.
Lili Pokušala sam da sakrijem gomilu emocija koje sam osetila za njega u tom trenutku. Znala sam da je upalio svako svetlo zbog mene. Nije morao to da mi prizna ili kaže. Uradio je to jer me je voleo. Otišla sam pre nego što sam stigla da vidim da je to ispisano svuda po njegovom licu, zgrabila sam njegovu kapu sa kafenog stolića i stavila je na svoju glavu. Krenula sam ka kupatilu, pobrinula sam se da proverim sve čim sam nestala iz njegovog vidokruga. Takođe sam ostavila vrata kupatila otvorenim za svaki slučaj. Ostavila sam sva svetla popaljena kada sam se vratila na kauč, i nije trebalo mnogo pre nego što je Džejkob opet navodno morao do kuhinje po vodu i sve ih pogasio. Sedeli smo u tišini sve dok se Luksa nije vratio kući, praćen mojim roditeljima ubrzo nakon njega. Svi su se spremali za spavanje i ja sam se ~ 21 ~
Nas svet knjiga užasavala činjenice da ću morati da spavam sama. Mentalno sam istukla sebe što sam gledala horor film. Zašto li sam gledala film, gde strašni tip može da uđe u tebe dok spavaš? Lukas je krenuo da ugasi TV i ja sam momentalno počela da paničarim. Možda mogu spavati pred njegovim vratima da on to ne primeti? “Lukase,” Džejkob je reko iz čista mira, zbog čega smo ga oboje pogledali. “Hajde da spavamo ovde večeras, jebeno je pretoplo u tvojoj sobi.” On je slegnuo ramenima. “Kako hoćeš.” Skliznula sam sa kauča pre nego što se predomisli. “Ja ću otići po ćebad.” Napravila sam svakom po mali krevet. Lukasu na kauču, Džejkobu na sofi, a meni na fotelji pošto sam bila najmanja. Lukas se onesvestio čim je dotakao jastuk pre nego što su moje oči počele da se sklapaju od umora. Čula sam gašenje TV-a i ubrzo nakon toga Džejkoba “Noć, mala.” Nasmejala sam se u svoje ćebe napola uspavana, sa njegovom kapom na svojoj glavi, znajući da on spava u dnevnoj sobi... Zbog mene.
~ 22 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 4 Lili Sada “Nije li karma kučka?” objavila sam, hvatajući Džejkoba nespremnog dok je on zurio u sada prazno parking mesto na kom je pretpostavljam njegov auto bio. “Pretpostavljam da nisi pretpostavio da će ti izlazak u ovaj deo grada biti tako sretan, huh?” rekla sam vadeći ključeve svog auta iza tašne. Udahnuo je duboko, njegov dubok pogled pomerao se od mene do praznog parking mesta. Bio je besan, što me je samo navelo da ga i dalje provociram. Ako je mislio da sam naivna devojka koju je ostavio pre tri godine onda ne zna šta ga čeka. “Gledanje u parking mesto neće učiniti da se auto magično pojavi.” Pogledao me je opet, ali ovaj put bilo je nešto drugo iza njegovog intenzivnog pogleda što nisam baš uspela da dokučim. Kao da ga je bolelo da me pogleda. Zašto? “Usrane stvari se dešavaju usranim ljudima.” Rekla sam smejući se. On i dalje nije govorio ništa, a to nije bilo uopšte nalik Džejkobu. Pogotovo kad zezanje dolazi iz mojih usta. Njegova tišina navela me je da se osećam nesigurno, znam da je to osetio. Džejkob me poznaje kao što ja poznajem njega. Sati... Dani... Godine... Ne mogu to promeniti, pakao ne može to promeniti. “Šta radiš ovako kasno ovde u svakom slučaju? Bar je zatvoren pre sat vremena,” pitala sam, uglavnom jer sam želela da sklonim fokus sa onoga kako sam se zbog njega osećala. “Čekam tebe,” napokon je rekao iskrenim izrazom lica od čega mi je srce zaigralo. Coknula sam. “Nisam dete Džejkobe, nije mi potreban bebisiter više.” ~ 23 ~
Nas svet knjiga On je odmah zakoračio napred, navodeći mene da zakoračim korak unazad. Moj odgovor ga nije iznenadio. Skoro kao da ga je očekivao. “Kasno je Lilijan.” Jebem ga, što koristi moje puno ime. “Ne seri Šerlok.” “Koji gazda pušta devojku da ide do kola sama ovako kasno noću?” “Onaj koji gleda svoja jebena posla. Ne treba mi neko da me pazi. Ide mi dobro samoj poslednjih nekoliko godina.” Napravio je grimasu, ne zamarajući se da je sakrije. To me je zbunjivalo više nego išta. Zašto? “Nikada nisi trebala nekog da pazi na tebe mala, ali to me nije sprečilo pre, a sigurno neće ni sada.” Progutala sam. “Nemoj...” zakoračila sam unazad opet. Peta moje čizme skliznula je sa ivičnjaka, i izvrnula sam zglob. Džejkob me je zgrabio za struk, povlačeći me u svoj snažni zagrljaj. Moje ruke uhvatile su njegove mišićave nadlaktice, uzdišući od iznenadne bliskosti među nama, gledala sam gore ka njemu kroz trepavice. Njegove divlje oči bile su prvo što sam primetila. Onda su to bile njegove usne, tako jebeno blizu mojih. Sve što je bilo potrebno je da jedan od nas napravi trzaj i one bi se dodirnule. Bili smo na milimetar jedno od drugog. Njegovo disanje je ubrzalo kao i moje, oboje smo želeli da onaj drugi napravi prvi pokret. Mrzela sam što moje telo želi jednu stvar, a što mi um govori drugu, vodeći rat jedno s drugim. Moje srce. Upozorilo me je još jednom. Želim njega. I to... mrzela sam i to takođe.
Džejkob Sve što je bilo potrebno je da kažem samo jednu reč. Jedna jebena reč i moje bi usne bile na njenim. Bilo je tako jednostavno, I baš kad sam krenuo da izgovorim tu reč i bacim svoje usne na njene da ih potvrdim kao što sam tvrdio njeno srce pre toliko godina, magija je razbijena. Zvuk kante za ~ 24 ~
Nas svet knjiga smeće u blizini razbilo je strast koja je bila među nama. Ista strast koja je bila tu od kako sam je učinio svojom. Gurnula je moje grudi. “Zovi taksi Džejkobe, idi kući.” Bilo je sve što je rekla, odmičući se od mene da ode. “Moj telefon je prazan.” Okrenula se sa svojim telefonom u ruci. “Ne sećam se imena hotela,” lagao sam, ali nije morala to da zna. Zabacila je glavu u stranu sa upitnim pogledom. “Jedva da znam kako da se vratim na aerodrom. Mogu zvati taksi, ali šta da radim sa njim? Nemam ideju gde mi je auto odvučen. Hotelska adresa mi je uneta u GSP, i nisam obraćao pažnju na ime hotela.” Da je ovo pre par godina znala bi da je svaka reč koju sam rekao čisto sranje. Sada sam ja bio advokat. Dovoljno je samo to da kažem. Zagrizla je svoju donju usnu. Upotrebio sam sve u sebi da je ne zagrizem umesto nje. “Hoćeš li da budeš odgovorna za to što spavam na ulici?” dodao sam čisto onako. Hladan stav i izraz koji je pokušavala da zadrži nije me prevario. Lili je bila slatka koliko god se trudila to da prikrije. Uzdahnula je. “U redu. Hajde.” Okrenula se i ja sam se nacerio, stavljajući ruke u džepove pantalona, pratio sam je nekoliko ulica niže do njenog kamioneta. I dalje je vozila isti kamionet za koji je molila svoje roditelje da joj ga kupe za šesnaesti rođendan. Bio je isti kamionet kakav je i Lukas vozio. Nije marila što je jedva mogla da vidi iznad volana. Volela je svog brata i ugledala se na njega. Slagao bih kad bih rekao da me nije bolelo srce znanje da smo u istoj poziciji iz koje nikada nećemo izaći. Ona je i dalje bila mlađa sestra mog najboljeg druga. Upalila je radio dovoljno glasno da ne možemo pričati. Znao sam da je to ono što radi, i dopustio sam joj to buntovničko ponašanje. Dopustio sam joj da sabere misli, jer šta god ona želela ili ne stavićemo sve na jebeni sto. Dojadilo mi je bežanje. Nije nam trebalo mnogo da se parkiramo pred njenim vratima. Visoka svetiljka osvetljavala je njen bungalov, i sve oko njega vrištalo je Lili, a nisam čak ni ušao unutra. Pratio sam je unutra, ~ 25 ~
Nas svet knjiga zatvorio vrata za sobom, dok je ona bacala ključeve i torbu na sto pored vrata. Njena kuća bila je mala, ali tako savršena za nju. Otvoren prostor vodio je do kuhinje i dnevne sobe, levo je bio mali hodnik koji je pretpostavljam vodio do njene sobe i kupatila. Crno bele slike bile su okačene na različite zidove. Primetio sam da mene nema ni na jednoj slici čak ni na grupnoj slici. Jebem ti... Sećam se te slike, bio sam odmah pored Mrvice na njoj, malo govno me je odseklo. Spremio sam se da je prozovem za to, ali sam čuo predenje, siva mačka uplitala mi se oko nogu. Sagnuo sam se i podigao je. “Hej ti. ” Češkao sam je iza ušiju. “Kako ti se mačka zove?” “Džejkob.” Rekla je iz kuhinje. “Jel?” pogledao sam gore dok se ona vraćala u dnevnu sobu, naslanjajući se na zid sa bocom vode u ruci. “Džejkob. To joj je ime.” Zabacio sam glavu u stranu, zabavljeni izraz brzo je našao put do mog lica. “Nazvala si mačku po meni?” Prekrstila je ruke preko grudi u odbrani, i znao sam da će sledeća stvar koja padne sa njenih usana biti totalna budalaština. “Pa, on je seronja koji me koristi.” Nasmejala se divlje i široko. “Ista poklapanja.” Dodala je. Stajao sam zapanjen. Nisam to očekivao. Klimnula je ka mački. “Nemoj je pojesti.” Nasmejao sam se, ali to je bila Lili. Hladna u jednoj sekundi i topla u sledećoj. Bilo je lepo videti da se neke stvari nisu promenile. “Znači sećaš se?” “Sećam se mnogo stvari i zbog tih stvari imaš sreće što si uopšte u mojoj kući.” “Lilijan...” “Nemoj,” prekinula me je i dopustila da jedna njena jednostavna reč potone. “Gostinska soba je dole niz hodnik s desna, imam samo jednu sobu i ona je preko puta tvoje. Moram negde da budem rano ujutru. Pobrini se da odeš pre nego što se vratim.” Njen odsečan ton me je vratio u stvarnost. “Znači ne možemo biti.” ~ 26 ~
Nas svet knjiga “Ne,” Stego sam usne pokušavajući da smislim način da ovo popravim. “Bar mi dopusti da ti napravim doručak.” Sve što mi treba je malo više vremena sa njom, da je podsetim šta mi znači. “Molim te,” dodao sam. Nije rekla ni reč pre nego što se okrenula i otišla u sobu. Jedva me i pogledavši. Prihvatio sam to kao dobar znak. Pobrinuo sam se da sačekam da ona ode u sobu pre nego odem tamo. Bio sam u njenoj kući i jedino o čemu sam mogao da mislim je... Kako da ostanem tu.
Lili Mrzela sam što sam mu dozvolila da dođe kući sa mnom. Mrzela sam što je u mojoj jebenoj kući. Mrzela sam što spava vrata do mene. Najviše od svega mrzela sam što sam želela da prihvatim njegovu ponudu da mi napravi doručak. Činjenica da sam želela da vežem svoje telo za krevet, jer sam mogla da osetim kako me privlači kao magnet u njegovo naručje nije pomogla. Očajnički sam se trudila da ne dopustim svom umu da zaluta u vreme kada sam ga volela. Izlazila sam sa nekoliko muškaraca tokom ovih par godina i nikada im nisam dopustila više od nekoliko izlazaka. Nikada nisam bila privučena drugim muškarcem. Nije mi to bilo u kartama i deo mene ga je mrzeo zbog toga, takođe. Oduvek sam bila zaljubljena u ideju o ljubavi, i prvi put kada sam je izrazila pokazalo se da je to zaista bila samo fantazija u mojoj glavi. Bila sam usamljena. Moj brat bio je oženjen sa Aleks, u braku su skoro dve godine. Bila sam presretna zbog njih. Rečima nije moglo da se opiše koliko sam žudela za vezom poput njihove. Trebalo im je mnogo vremena da dođu do mesta gde su sad. Aleks je uvek za mene bila poput sestre i sada je to i zvanično. Ja zaista nikada nisam ni želela drugog muškarca kao što sam želela Džejkoba. Nisam to dopustila. Naravno, imala sam seks, ali ipak nisam se davala tako lako. Nikada nisam bila takva devojka, i sigurno neću postati takva samo zato ~ 27 ~
Nas svet knjiga što me je Džejkob povredio. Plus imala sam pun orman muškaraca i većina nije mogla da završi ono što su mogli nasumični. Tražila sam Džejkoba u svakom od njih kao što sam i uvek. Ali i dalje sam ga mrzela, i nadam se da ta emocija nikad neće nestati. Samo moram da ostanem čvrsto na zemlji. Na kraju dana, on će i dalje biti dobar stari dečak koji me je zajebao. Saberi se mala, samo se seti da je seronja. Ponavljala sam mantru u svojoj glavi. Bacakala sam se i prevrtala celu noć, probudivši se pre mog alarma, koji je bio podešen na sedam sati. Lagala sam. Nisam morala nigde da budem rano ujutru. Jednostavno nisam želela da provedem više vremena sa njim nego što je neophodno, pa sam uzela gitaru i otišla u svoj omiljeni park malo niže niz ulicu od svoje kuće. Izgubila sam se u muzici, puštajući da moja zbunjenost bude ispoljena kroz note i zvukove na žici. Bilo je deset kada sam se vratila kući. Spustila sam gitaru i ušla u gostinsku sobu, krevet je bio namešten kao da niko nije spavao na njemu. Na delić sekunde, dozvolila sam sebi da žalim što se nisam pozdravila, ali sam odmah oterala tu pomisao iz srca. Slušala sam svoj ajpod, to je bio jedini način da se zaštitim od misli i osećaja koje su me preplavljivale. Dvoumila sam se oko toga da li da operem posteljinu ili ne, mogla sam ga osetiti svuda, njegov miris bio je primamljiv za mene kao da sam ovisnik. Zatvorila sam vrata i okrenula se da odem u svoju sobu da se istuširam, trebajući da sperem sa sebe misli oko Džejkoba. Otvorila sam vrata i ciknula, stavljajući ruku preko srca dok mi je druga bila na kvaci. Tu je bio Džejkob u svoj svojoj slavi, sveže okupan umotan u peškir. Moje oči poletele su na mesto gde bi svaka žena prvo pogledala njegov kurac. Isuse. Izgledao je bolje nego što ga se sećam. Savršeno isklesano slovo V na njegovom stomaku navodilo me je da poželim da se sagnem i poližem ga jezikom. Upala sam u njegovo snažno, isklesano telo sinoć, ali nije bio isti osećaj kao što je sada kad mogu da vidim njegove savršene pločice. Ruke su mu veće nego što ih se sećam, a čak ih i ne steže. Prestala sam disati. ~ 28 ~
Nas svet knjiga Kad je moj pogled napokon sreo njegov, primetila sam da napaljena boja zelene jebeno ispunjava njegove oči, i odmah sam odbacila svu požudu koju sam osetila za njim u tom trenutku. Nije me bilo briga što je vidljivo koliki uticaj ima na mene. Jebeš njega. Trgnula sam se iznenađeno. “Šta radiš ovde?” pitala sam sedajući. “Baš ono što i izgleda.” Odgovorio je, brišući se peškirom ne zamarajući se da pokrije svoj kurac. “Ne seru. Ali zato se tuširaš ovde? Rekla sam ti da odeš pre nego što se vratim.” “Pitao sam te da ideš na doručak sa mnom,” jednostavno je rekao samo me još više ljuteći. “Nisam rekla da.” Nasmejao se, ne trudeći se da se pokrije. “Ali takođe nisi rekla ni ne.” “Džejkobe...” “Lilijan, samo me pusti da te jebeno nahranim,” rekao je zaigranim tonom, ulazeći u svoje pantalone od sinoć. “Dobro, ako je to ono što je potrebno da te se rešim iz svog života onda neka bude.” Prevrnula sam očima i otišla, odlučujući da se istuširam kasnije. Vozili smo se u restoran u tišini. Odvela sam ga na jedno od svojih omiljenih mesta, ako moram da patim tokom doručka, onda nek to bar bude na mestu koje volim. Konobarica je uzela našu porudžbinu dok sam ja pijuckala svoj čaj. On je naručio pola jebenog menija i ja sam znala zašto je to uradio, kupovao je više vremena da bude sa mnom. “Koliko dugo radiš u baru kao zabavljač?” pitao je gledajući me istim pogledom koji je imao i sinoć. “Tri godine,” jednostavno sam rekla ne želeći da mu dajem više informacija nego što zaslužuje. Oči su mu podivljale i iznenađen izraz je brzo prekrio njegovo lice. “Da li želiš da radiš nešto drugo u svom životu? Mislim koliko još možeš dugo raditi u baru?” Podigla sam obrvu. Bio je moj red da stavim iznenađeni izraz na lice i baš kao i inače kad je u pitanju Džejkob bes me je pratio.
~ 29 ~
Nas svet knjiga Nasmejala sam se. “Pa ovo je zabavno,” cinično sam rekla. “Lepo je ćakati sa tobom.” Ustala sam i pogledala dole u njegovo zbunjeno lice “Zovi me Nikad.” On je zgrabio moj zglob pre nego što je zadnja reč spala sa mojih usana. “Nisam mislio tako.” Uzdahnula sa trudeći se da ignorišem njegov dodir oko moje ruke i osećaj toplote koji je obuzeo moje telo i srce navodeći ga da ubrza. Nakon svih ovih godina, i dalje ima efekat na mene. I dalje sam njegova. “Šta hoćeš Džejkobe? Zašto si zaista ovde?” Cimnuo se, bilo je brzo, ali sam videla. Pustio je moj zglob i prešao na ruku povlačeći me da sednem dole. Rekao je samouvereno, “Tebe, Lilijan.... Želim tebe.”
~ 30 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 5 Džejkob Onda Nisam spavao tri jebena dana. Bio sam iscrpljen mentalno, fizički i pogotovo emocionalno. Austin i Aleks su imali saobraćajnu nesreću. Dozvolite da parafraziram Austin je vozio pijan, poveo je kamionet kroz šumu i zabio se u jebeno drvo. Oboje su bili u komi. Austin je bio u mnogo gorem stanju od Mrvice. Želelo sam da obmotam svoje jebene ruke oko njegovog vrata, ali to ne bi pomoglo situaciji, ništa ne bi promenilo rezultat njegove odluke. Dovoljno je što Lukas možda nikad više neće pričati sa njim. Dilan i ja smo se trudili da se najbolje ponašamo kao da ne želimo da ga jebeno probudimo i ubijemo. Kad bi dali Lukasu malo podsticaja on bi mogao povući ručicu na svojoj jebenoj životnoj podršci. Svi smo doleti najbrže što smo mogli čim smo dobili pozive od naših majki. Ja sam popio već nekoliko kafi i energetskih pića. Mislim da moje telo ne može više da podnese, očajnički treba san pre nego me zvanično izda. Verovatno nisam spavao danima, a ipak se ne osećam mrtvo, znam da se nećemo naspavati sve dok se oni ne probude. Napustio sam Austinovu sobu i krenuo ka Aleksinoj. “Hej,” šapnuo sam, idući prema Lukasu, koji je sedeo u istoj stolici u uglu sobe na kojoj je sedeo već tri dana. “Jesi bio da vidiš Austina skoro?” “Juče.” “Lukase...” “Nemoj,” prsao je. “Svi smo ljuti na njega, ali sranja se dešavaju. On nikada ne bi doveo Aleksin život u opasnost namerno. Bio je glup i neodgovoran, ali sad plaća zbog toga.” Pogledao sam ka Aleksinom krevetu, stavljajući najbolje pokersko lice koje sam imao dok sam bio sa Lukasom. Ovo je loše. Ovo je početak dugog puta unazad za sve nas. ~ 31 ~
Nas svet knjiga Ovo je mesto gde smo svi stavili svoja kola na različiti put koji će nas voziti do lične propasti. Sve je počelo ovde. “I ona takođe,” dodao je navodeći me da se okrenem i pogledam ga. Grubo sam klimnuo i pratio njegov dubok uzdah. Bio je u pravu i to je nešto što nisam mogao poreći. “Ideš kući da odspavaš?” pitao sam. “Ideš li ti?” pitao je. Klimnuo sam opet sa razumevanjem, stavljajući ruke u džepove pantalona, naslanjajući se na zid sa jednim stopalom preko drugog. Pokušao sam da zatvorim oči, ali bilo je jebeno beznadežno, nisam mogao zaspati. Lukasova i Aleksina mama ušle su u sobu sa Lili pored njih, bili su ovde celo vreme samo su odlazili u kafeteriju na pauzu s vremena na vreme. Nije me bilo više od nekoliko meseci od kako sam ih sve video. Nasmejao sam se, sećajući se poslednjeg puta kada sam video Lili, bila je preplašena. Svaki put kad je vidim sve više i više me podseća na Aleks, mislim da je njihov personalitet bio sličan. Naučiću kasnije u životu da nisam mogao više pogrešiti u vezi toga. “Hej mala,” pozdravio sam je. Ona je obmotala svoje ruke oko mog struka i ja sam je privukao sebi. Bila je tako jebeno tužna. Imala je trinaest godina i znam da su je plašile ovakve situacije koje su menjale život. Jebiga ja sam imao dvadeset i jedva sam se držao. Iz nekog razloga skinuo sam svoju kapu i stavio je na njenu glavu, uvek mi ju je krala i ovo je bio zapravo prvi put da sam joj sam stavio kapu. Osećaj smirenosti obuzeo ju je momentalno, čineći i mene da se osećam bolje. “Hej,” nežno je rekla svom bratu. On joj se nasmejao kad ju je pogledao. “Da li si OK Lukase?” pitala je, sa brigom i tugom koja je bila evidentna na njenom licu. “Bio sam i bolje.” Ona je pognula glavu u empatiji. Lili je bila osećajna i saosećala se mnogo sa drugima, što je bio i blagoslov i prokletstvo. Devojka je volela sve. ~ 32 ~
Nas svet knjiga “Lili je iscrpljena. Možeš li je odvesti kući?” njihova mama je pitala, povlačeći nas sve iz misli. “Ne mogu da ostavim Džinu,” šapnula je da je ne bi uznemirila. Džena je bila u svo malom svetu, držeći Mrvicinu ruku. Oduvek sam znao da Aleks i Lukas vole jedno drugo, svi smo znali, ali mislim da sam ja bio toga svesniji od Dilana i Austina iako nisam baš siguran zašto. Pokušao sam sve da ih držim razdvojene, ali u tom trenutku nisam mogao da budem jebeni seronja. Lukas je bio povređen. Ne mogu ni da zamislim kako mu je ako sam se ja osećao kao da umirem... mora da je njemu bilo kao da je već u grobu. Krenuo je da otvori usta da nešto kaže, ali sam ga preduhitrio. “Ja ću je odvesti kući.” “Siguran si? Robert je na telefonu i neće da napusti bolnicu dok se nešto ne desi sa Aleks ili Austinom. Da li bi ti smetalo da prenoćiš? Lili ne može biti...” “Mama,” Lili ju je prekinula postiđeno. Nasmejao sam se opet. Oduvek je imala efekat na mene. “U redu je mala, to je više u moju korist, ja ne volim da spavam sam u kući.” Ona je napravila grimasu, znam da je znala da lažem, ali je cenila moje laganje. “Hvala ti,” njihova mama mi je rekla. Namignuo sam joj dok je Lili grlila Lukasa. Njihova mama je poljubila vrh njene glave, a onda je Lili opet obmotala ruke oko mene i izašli smo iz sobe zajedno. “Da li si gladna?” pitao sam je, gledajući vreme iznenađen da je deset i petnaest Zatresla je glavom za ne, gledajući kroz prozor suvozača. “Mala dozvoli mi da te nahranim.” Ona je samo slegnula ramenima, bilo je totalno ne nalik njoj da neće da priča. Većinu vremena ona nije mogla biti tiha. U prolazu sam stao u Dairy Queen naručio dva sladoleda sa vrućim kikirikijem, smrvljenim keksom i čokoladnim čipsem. Video sam da se smeje uglom svog oka. Uzela je svoj sladoled i nije trebalo da joj se kaže još jednom da nešto pojede. Ja sam jeo svoj tokom vožnje, a ona je svoj završila pre nego što sam sa svojim bio na pola, gledajući u moj. Predao sam joj ga. Rajderovi su svi imali slatke zube. ~ 33 ~
Nas svet knjiga Poželeo sam Lili laku noć dok smo se penjali uz stepenice, otišao sam u Lukasovu sobu uzeo šorc i majicu iz njegovog ormara. Čuo sam tiho kucanje na vratima. “Uđi.” Lili je ušla obučena za krevet, opet je izgledala tužno i uznemireno. “Hoćeš li ostati sa mnom dok ne zaspim? Nije više neki strašan tip u pitanju prerasla sam to, samo poslednjih noći imam noćne more Austina i Aleks. Moja mama mi je rekla šta se desilo i ja sad to procesiram u svojim snovima.” “Oh, mala...” simpatizirao sam se s njom.. Njene oči su zasuzile, i ja sam bio ispred nje u dva koraka, obmotavajući svoje ruke oko njenog tankog, malog tela. “Oni će biti OK.” “Obećavaš?” “Obećavam.” Lagao sam znajući da je to verovatno loša ideja, ali ona je bila dete i morala je biti zaštićena od stvari za odrasle. Pratio sam je u njenu sobu i seo u stolicu. Nije trebalo mnogo da joj se disanje umiri i to mi da doznanja da je zaspala. Potajno sam želeo da i ja mogu tako lako da zaspim. Otišao sam do kupatila da nađem nešto što će mi pomoći da zaspim. Našao sam tabletu i poneo je sa sobom u Lukasovu sobu. Uzeo sam više od jedne preporučene jer sam trebao prokleti odmor. Nisam želeo da mislim ni o čemu drugom, nisam želeo da brinem ni o čemu drugom, i jebeno nisam želeo da sanjam ništa. Legao sam u Lukasov krevet i nije mi trebalo mnogo da zaspim čvrstim snom.
Lili Uzdahnula sam i sela uspravno u krevetu od iste proklete noćne more koju sam imala i proteklih noći. Lampa mi je bila upaljena, i nisam se dvoumila nego sam ustala iz kreveta i otišla u Lukasovu sobu. Uvek mi je dopuštao da se uvučem u njegov krevet kad sam uplašena. Takav je tip neverovatnog brata bio. Nedostajao mi je. Nedostajalo mi je da mi roditelji budu ovde. Nedostajala mi je Mrvica i Austin. Želela sam da stvari budu kao pre par dana. Molila sam se svake noći svakog jutra da oni budu OK, da se ~ 34 ~
Nas svet knjiga probude. Ušla sam u njegovu sobu i onda sam se setila da Lukas nije kući sa mnom, Džejkob je. Ugrizla sam usnu pokušavajući da odlučim šta da radim. Nisam želela da se vratim u svoju sobu i budem sama. Džejkob je bio onesvešćen od sna u Lukasovom krevetu. Ležao je na leđima sa jednom rukom iza glave, a drugom na stomaku, imao je jorgan povučen do grudi. Boca leka stojala je na noćnom stočiću. Osetila bi se loše da sam ga probudila da ga pitam da ostane sa mnom opet, izgledao je iscrpljeno na putu do kuće. Uvukla sam se u krevet, ekstremno pažljivo da ga ne probudim, ostavljajući dosta mesta među nama kao što sam radila sa Lukasom. Čim sam legla pored njega osetila sam se bolje. Zatvorila sam oči i po prvi put u tri noći... Spavala sam bez noćnih mora. Ja sam bila prva koja se probudila narednog jutra, gledala sam kroz prozor i jedva da je svanulo. Krenula sam da se izvučem iz kreveta kad sam shvatila da držim Džejkobovu ruku. On je bio u istoj poziciji kao i sinoć i ja sam bila takođe, ipak naše ruke su nekako našle put jedna do druge. Pretpostavljam da smo oboje bili iscrpljeni. Nisam želela da pomisli da sam beba, nesposobna da spava sama, ovo je bio drugi put da je morao da ostane sa mnom. Pažljivo sam se izvukla iz kreveta i otišla pre nego što sam ga probudila. Primakla sam svoju ruku koja je držala njegovu do svog lica. Smešeći se.
~ 35 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 6 Lili Sada Radila sam duple smene u paru proteklih nekoliko dana, držeći um zaokupljenim i daleko od Džejkoba. Nisam mogla da verujem da mi je zapravo rekao da me želi. Naravno da jeste, to nikada nije bio problem među nama. On je navikao da me podseća svaki prokleti put koliko me jako želi, osim što mi se sada jebalo za to. Telefon mi je zazvonio Aleks je zvala. “Helo ja sam,” javila sam se standardnim pozdravom za sve. “Helo ti si!” odgovorila je svojim. “Pa, kada si planirala da mi kažeš da se družiš sa Džejkobom?” “Kako ti to znaš?” prsla sam. “To je tvoj odgovor?” “Nisam se družila sa njim. Čak mi se i ne sviđa.” “Lili...” “Šta? Ozbiljna sam. Nisam se družila sa njim, samo se pojavio u baru pre nekoliko noći. Onda je inscenirao tako da bi mogao provesti noć u mojoj kući.” “Spavala si...” “Ne! Auto mu je odvučen jer je jebeni idiot. Naveo me je da padnem na to kako on ne zna gde mu je hotel. Verovatno je lagao. U tome je dobar. Kako ti znaš da sam ga videla?” “Rekao mi je.” Jednostavno je rekla. Zagrizla sam usnu od radoznalosti da čujem šta joj je rekao, ali nisam pitala. “Rekao je da je naleteo na tebe i da ste se družili.” Znala sam da će mi sigurno reći. “Da li Lukas...” “Naravno da ne.” Rekla je, a onda oklevala nekoliko sekundi. “Lili, zašto ga ne saslušaš?” “Da li si ozbiljna?” coknula sam. “Nakon svega što mi je uradio? Misliš da bi ga uzela nazad? Žao mi je Mrvice, ali ja nisam ti.” Očigledno sam se istresla na pogrešnu osobu, momentalno zažalivši zbog svojih reči. “Žao mi ~ 36 ~
Nas svet knjiga je, nisam mislila tako. Volim te. Volim što si se udala za mog brata, volim što si moja sestra.” “Znam. Uvek kažeš nešto pre nego razmisliš o rečima, to je Rajder crta.” Nasmejala sam se, jer je bila. “Ti si svoja osoba, Lili, takva si od kako si prohodala. Znam da mi je Lukas priredio put do pakla i nazad, ali ja nikada nisam pomislila da me on ne voli. Ni jednom. Džejkob te voli...” “Džejkob voli samo sebe. Oh, i dobre stare momke ne mene, Mrvice. Nikad mene. Kad se sve svede, on je doneo svoju odluku. Ja to nisam uradila zbog njega.” Iskreno sam rekla znajući u svom srcu da govorim istinu. “To je teška situacija za svakog. Mislim pogledaj kako su me dečaci tretirali i ja nisam ljuta. Ti si oduvek bila Lukasova mlađa sestra čak i za mene. Oni su mene videli kao dete, a samo sam dve godine mlađa od njih. Ti si sedam, ali to ne od klanja činjenicu da te on voli. Da te još uvek voli.” “On ne...” “O da voli Lili,” napravila je pauzu. “Voli te.” “Onda ima zaista usran način da to pokaže.” “Da. Nisam oduševljena njegovim ponašanjem. Pogrešno je, ali to sve radi jer te voli.” Zatresla sam glavom. “Ja to ne vidim na taj način. Znam da je on tvoj najbolji prijatelj...” “Pa i ti si. Mislim da duguješ sebi da ga saslušaš. To je sve. Može se završiti na jedan ili drugi način, ali morala sam ti to reći. Želim da budeš sretna.” “Ja jesam sretna. Volim svoj život.” “Bilo je ovo teških par godina...” “Aleks ne želim da pričam više o tome. On je van mog života i tamo će i ostati. Kraj priče.” Uzdahnula je. “Pa, dobila sam menstruaciju jutros.” “Oh, sranje, žao mi je Aleks.” Pokušavaju da ona ostane trudna od kako su se venčali pre dve godine. “OK je. To je Rajder, doći će kad bude želeo.” Rekla je to više zbog mene. “Moram da se vratim na posao, čujemo se uskoro OK?” “Volim te.” ~ 37 ~
Nas svet knjiga “Volim i ja tebe, zagrli i poljubi Lukasa umesto mene.” “Uvek.” Prekinula sam, na mom skrin severu se pojavila slika punog meseca, ista ona koja je i dalje progonila moje snove.
Džejkob Isuse Hriste. Možeš da uđeš u njenu kuću tako jebeno lako. Jedva da sam malo škljocnuo bravu i ušao unutra. Njeni sused me čak nije ni zaustavio, a bio je napolju i gledao svo vreme. Kakva vrsta komšije je to? Spustio sam svoj alat na sto i otišao u kuhinju. Doručak nije prošao po planu, bukvalno je pobegla čim sam joj rekao da je želim. Malo govno je tvrdoglavije nego obično, a mislio sam da to nije moguće. Nisam očekivao da će me dočekati raširenih ruku, ali je izgledalo kao da me je zauvek odsekla. Ako je mislila da će me se rešiti tako lako onda nije ni svesna da je čeka jedna luda vožnja. Ja ne idem nigde osim nazad u njen život gde i pripadam. Bila je skoro ponoć kad sam završio sa spremanjem stvari u Lilinoj kući. Uzeo sam hladno pivo iz frižidera, i raskomotio se kao kod kuće pošto se ona neće još vratiti. Čuo sam da se ulazna vrata da se otvaraju, ali me to nije iznenadilo. Ono što me je šokiralo je da je ona ušla sa pištoljem u svojoj ruci. Veliki roze pištolj. “Šta koji kurac Mala?” prozvao sam je. Ona je poskočila i okrenula se u pravcu mog glasa, pištolj joj je sad bio uperen u mene. “Oh moj bože! Mogla sam te jebeno upucati, idiote! Šta dođavola radiš ovde??” vikala je. “Skloni pištolj,” rekao sam kroz stisnute zube. “Ne dok mi ne kažeš šta radiš u mojoj kući nepozvan!” Bio sam pred njom u tri koraka, zgrabio pištolj iz njene ruke pre nego što je i primetila šta se dešava. “Šta dođavola radiš sa ovim?” pitao sam spuštajući ga na noćni stočić i okrećući se da je opet pogledam. ~ 38 ~
Nas svet knjiga “Zašto neko inače nosi pištolj, Džejkobe?” sarkastično je rekla, ljuta što sam uspeo da joj ga oduzmem tako lako. “Mislila sam da si provalnik. Vrata su mi bila otključana. Gde je dođavola tvoj auto?” “Pa si jebeno ušla unutra?” vikao sam na nju. “Mogao sam biti jebeni silovatelj, Lilijan! Šta bi uradila da ima sto pet kila?” “Upucala ga!” vrištala je sa rukama ispred sebe. “Zato imam pištolj.” Bio sam unesen u njeno lice u deliću sekunde. Besan što je samo tako ušla u kući kada sam ja mogao biti bilo ko, besan što je podigla glas na mene, i što je zapravo imala muda da uperi pištolj u mene. “Prvo, da otkočiš pištolj bi pomoglo, a drugo, pazi na jebena usta,” “Oh, idi dođavola.” “Bio sam tamo.” Zgrabio sam poleđinu njenog vrata i povukao je ka svojim usnama, grudi su joj se nadimale, dah postao isprekidan, nisam joj dao šansu ni da razmisli o tome. Ni... Jedne... Jebene... Sekunde... “Protekle poslednje jebene tri godine.” Moje usne su bile na njenim pre nego je stigla da trepne, nemilosrdne, zahtevne i hitne. Susrela je svako guranje i povlačenje koje sam joj dao. Moje ruke obuhvatile su njeno lice, moj jezik je pustošio njene savršene pune usne, grizao sam joj donju usnu, baš kao što sam i zamišljao da hoću kad sam je video pre dva dana. Njen nežan jezik, njen miris peperminta i viskija, ukus nje svuda oko mene me je obuzimao. Uspomene na nju ne mogu se porediti sa ovim. Sa njom. Ona je očajnički stisnula moju majicu, privlačeći me bliže sebi, stapajući nas u jednu osobu i ljubeći me kao da joj život ovisi o tome. Stenjala je u moja usta, od čega mi je kurac poskočio. Iznenada odmakla me je od sebe, pomislio sam da će mi skinuti odeću, ali umesto toga... Ona me je jebeno ošamarila...
~ 39 ~
Nas svet knjiga
Lili Dođavola. Gurnula sam ga najjače što sam mogla znajući da mi treba mnogo snage da ga odgurnem od sebe. Ponosan izraz na njegovom licu me je naveo da reagujem po čistom impulsu i adrenalinu. Podigla sam ruku i ošamarila ga preko lica najjače što sam mogla. Njegova glava zabacila se unazad. Dlan mi je brideo od udara, otresla sam ga. Tresući glavu u gađenju, nesigurna da li to radim zbog njega ili sebe. On se okrenuo sa rukom na obrazu. Već se video crveni trag na njegovom zgodnom licu. Načinjen mojom rukom, odmah sam se nasmejala zadovoljno. “Šta jebeno?” režao je. “Napolje.” “Nema jebene šanse.” “Ti si provalnik. Ti kao advokat vi trebao da znaš da mogu pozvati policiju da te uhapsi.” “Pokušaj,” provocirao me je. “Samo idi Džejkobe, u tome si dobar. Ne želim te ovde.” “Gluposti.” On se opet unosio u moje lice, prislanjajući me od zid i opkolivši me rukama. Njegovo lice bilo je na milimetar od mog, nisam odmakla. Podigla sam bradu visoko, susretajući njegov intenzivan pogled. Nisam odustajala. “Ne želim te,” izdahnula sam, svaku reč naglašavajući jače nego prethodnu. On je zabacio glavu u stranu i podigao obrvu. “Ma nemoj?” pomerio je svoje lice malo bliže, jedva nas je milimetar razdvajao. Bila sam okružena dominacijom koja je isijavala iz njega nada mnom, i kunem se da je mogao namirisati moju napaljenost odatle. “Pa,” nežno me je poljubio. “Ako posegnem u tvoje gaćice...” poljubio me je opet. “Zar neću naći...” nastavio je da napada moje usne. “Tebe...” prelazio je jezikom preko mojih usana. “Mokru...” poljubio me je opet. “Zbog mene.” Šapnuo je. Moje telo je bilo zapaljeno. Nije bilo ni inča koji nije žudeo za njim, koji ga nije želeo. Žudela sam za njegovim dodirom sada čak i više nego pre i ~ 40 ~
Nas svet knjiga on je to znao. Polizala sam usnu trebajući da osetim trag koji je ostavio. Njegove oči pratile su taj moj gest jezika. Njegova želja me je preplavila, ali njegova ljubav... Njegova ljubav... Jebeno me je obuzela. “Mrzim te,” lagala sam, videvši udar tuge u njegovim očima. “Ne ne mrziš,” režao je. “Ne mrziš me uopšte bebo. Ono što mrziš je to da me i dalje voliš.” Odmakao se od zida i zakoračio unazad. “Ovo nije gotovo. Daleko je od jebenog kraja, Mala.” I sa tim je otišao. Osim što ovaj put, sam znala da će se vratiti.
~ 41 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 7 Lili Onda “Mama, dosadno mi je.” Bilo je leto. Imala sam četrnaest skoro petnaest i trebala sam krenuti u višu školu. Hvala bogu Austin i Aleks su OK i brzo su se oporavljali. Aleks se selila u Kaliforniju da živi sa Obri, što je takođe značilo da će biti bliže Kolu. Kol je ušao u njen život pre par godina i sve što je radio je to da je izazivao probleme za nju i mog brata. Pretvarao se da je fin, ali duboko u sebi ja sam znala da nije. “Srce, što si budna?” Izgledala je umorno. Izgledala je ekstra umorno proteklih nekoliko nedelja. Lukas je došao kući iz vedra neba pre nekoliko nedelja. Rekao je da mu nedostajemo, pogotovo ja, ali nisam nasela. Nešto se dešavalo. “Ne znam. Ne spava mi se više.” “Pa dečaci još uvek spavaju. Sinoć su kasno stigli kući.” “Da li su svi ovde?” “Tvoj brat Dilan i Džejkob. Dilan je u gostinskoj sobi, Džejkob je u dnevnoj na kauču.” Klimnula sam. “Ja ću malo leći srce, videćemo se malo kasnije.” Poljubila mi je glavu i otišla. Napravila sam sebi sendvič sa kikiriki puterom i šunkom, pobrinuvši se da napravim jedan i za Džejkoba, znajući da je on gladan kad se probudi. On je uvek gladan. Pojela sam moje prva, a onda donela njegovo na tanjiru zajedno sa mlekom. On je voleo mleko takođe. Bilo je skoro deset, ali je on i dalje spavao. On nikad ne spava do kasno što znači da mora da su zaglavili sinoć. Zatresla sam glavom, spuštajući čašu i tanjir na stočić za kafu. Ležao je na leđima sa jednom rukom ispod glave, a drugom na grudima, ćebe je bilo preko njega. Sa bezobraznim osmehom odlučila sam da ću da ga probudim, a pod tim sam mislila da ću skočiti na njega i golicati ga svuda. ~ 42 ~
Nas svet knjiga On se odmah probudio, čineći da se nasmejem i zabavljam, iznenađeni izraz mu se pojavio na licu. “Vreme je za buđenje!” govorila sam dok sam ga golicala ispod ruku. On se pospano smejao, pokušavajući da me skloni napola uspavan. “Hajde, napravila sam ti hranu! Nikada ne kažeš ne hrani!” on i dalje nije obraćao pažnju na mene, pa sam odlučila da legnem na njega, nadajući se da će ga težina probuditi. Smestila sam celo telo na njega, i tek onda sam ga čula da naređuje, “Lilijan, Ne.” Moje oči su se raširile u isto vreme kada su se njegove zatvorile, lice mu je preplavila sramota baš kad su se moja usta otvorila i zaledila. OH MOJ BOŽE, šta je to? Da li se to dešava uvek, svako jutro? Nikada nisam bila više zahvalna što sam devojka. Trebala sam se pomeriti. Trebala sam skočiti sa njegovog tela. Trebala sam reći da mi je žao. Ali nisam uradila ništa od toga. Samo sam ležala tamo zamrznuta na njemu ne znajući šta je ispravno, a šta pogrešno za uraditi. On nije rekao ni učinio ništa takođe, mislim da je samo bio šokiran kao i ja. “Džejkobe!” Dilan je viknuo iz kuhinje. “Jebeno se budi!” Oboje smo skočili, od čega sam poletela sa njegovog tela i sletela pored sofe. Gledala sam svuda po sobi osim u njega. “Budan sam!” viknuo je nazad, sedeći uspravno sa ćebetom preko kukova. Zatresla sam glavom, mentalno udarajući sebe, jer sam upravo pogledala u njegovo međunožje. Šta dođavola nije u redu sa mnom? Mogla sam da osetim kako mi obrazi crvene. On je posegao napred zgrabio svoju bejzbol kapu i stavio je na glavu. On ju je obično nosio unazad, ali umesto toga sad ju je stavio kako treba i ja sam se momentalno zapitala da li pokušava da se sakrije od mene. Uzeo je mleko sa stolića, popio pola na iskap. “Hvala,” promumlao je, stavljajući je nazad na sto. Klimnula sam, jer nisam mogla da nađem reči koje sam želela da kažem. “Žao mi je što sam dirala tvoju stvar.” Zagrizla sam usnu, želeći kao pakao da je moja gitara sa mnom, bar bi mogla da sviram i izbegnem neprijatnost među nama. Po prvi put odlučila sam da odem u sobu, kaznim samu sebe. ~ 43 ~
Nas svet knjiga On se okrenuo i pogledao pravo u mene sa izrazom koji nikad pre nisam videla. “Mala...” “Žao mi je što sam dodirnula tvoju stvar,” mumlala sam, i on je odmah prsnuo u smeh. Zatresla sam glavom, osećajući se glupo. “Znaš... tvoju slavinu, tvog pobednika...” nastavila sam dok mu je glava padala u nazad smejući se sve jače i jače. “Tvog prijatelja. Žao mi je što sam dodirnula tvog prijatelja.”
Džejkob Dođavola. Ovo dete. Jedne minute sam razmatrao šta dođavola da kažem kako da objasnim šta je osetila na svom stomaku, a u sledećoj je ona bacala imena kao što su tvoja stvar i tvoj prijatelj. Stomak me je prokleto boleo od jakog smeha, mišići su mi se zatezali. “U redu je,” nasmejao sam se, dolazeći do daha. “Zaboravila sam na to. Pretpostavljam da sam mislila da nećeš imati jednu... mislim ne da nećeš... ti si momak... naravno, da imaš to... ne da mislim o tome... tvom pobedniku... samo... samo nisam znala da on radi to... zaista je rano... znaš... i ti si spavao... da li se to dešava svako jutro? Šta ako... se otkriješ ili nešto tako...” mumlala je i dalje ne skidajući oči sa mene. “Prestaću da pričam sad.” “Lilijan.” Pogledala me je kroz trepavice. “Nemoj, slatko je.” Zagrizla je svoju usnu. “Okej.” “Hvala za sendvič i mleko. Bio sam gladan.” Ona se nacerila, poniženje je napustilo njeno lice. “Ti si uvek gladan.” “Ja sam odrastao momak.” Rekao sam od čega se nasmejala jače. Dilan je ušao u dnevnu sobu dajući nam intenzivan pogled koji nisam mogao da razaznam, gledajući od mene na nju pa opet ispočetka, tresući glavom. ~ 44 ~
Nas svet knjiga Šta je dođavola to bilo? “Spreman si?” pitao je, sedajući pored Lili nameštajući joj kosu. “Gde je Lukas?” “On je onesvešćen. Ne ide on nigde.” Okrenuo se ka Lili sa pogledom prepoznavanja. “Gde su moj sendvič i mleko?” Ona je slegnula ramenima, postiđeno. “Sviđam joj se više nego ti,” prekinuo sam ga, trudeći se da joj bude manje neprijatno. On je zabacio glavu u stranu želeći da kaže nešto, ali je odustao. Podigao sam obrvu sa upitnim pogledom, ali je on coknuo, gledajući me kao da sam budala, jer nisam znao šta se krilo iza njegovog pogleda. “Hvala za doručak mala.” Ustao sam, pomazivši je po kosi dok sam kretao ka kupatilu da se spremim za dan surfovanja. Aleksini roditelji su bili vlasnici restorana odmah pored plaže gde smo proveli većinu našeg detinjstva. I dalje smo ostavljali naše daske u kancelariji pozadi, iako smo ih retko koristili od kako smo se preselili u Ohajo. Kada se vratimo kući jašemo talase u svakoj mogućoj prilici. Bilo je to kao da vozimo bicikli, nikada ne zaboraviš kako se to radi. Proveli smo većinu dana na vodi, izlazeći samo kad smo bili gladni. Alek bi nam pripremila ručak kao u stara dobra vremena. “Dobri talasi danas?” pitala je, donoseći nam hranu. “Možeš se kladiti,” Dilan je odgovorio. “Kada ideš u Kaliforniju?” “Za nekoliko nedelja. Obri je sad u našem stanu. Znaš kakva je. Voli te stvari. Sve što ja trebam je krevet,” nasmejala se. Spustio je oči na svoju hranu ne primećujući Aleksin tužan osmeh zbog njega. Obri je raskinula sa Dilanom pre godinu dana tek tako, i koliko god se pretvarao da mu nije bitno, svi smo znali da jeste. Tri godine je dug period za nekog, i ona je obožavala zemlju kojom on hoda. Verujte mi, to je bilo jako teško kad je Dilan bio u pitanju, on je... pa da kažem blago... On je bio seronja. Opsednut kontrolom, dominantan, opak, grub i to su bile prijatni kvaliteti. “Ipak, sam nervozna. Nikada nisam bila daleko od kuće, a sad se selim preko pola zemlje.” ~ 45 ~
Nas svet knjiga “Zbog Kola?” Dilan je pitao ni odakle, zbog čega smo ga oboje pogledali. Ona je odmah zatresla glavom. “Ne zbog mene.” “Mrvice,” prekinuo sam privlačeći njenu pažnju na sebe. “Bićeš dobro. Kalifornija je prelepa, dobro je to mesto za probanje novih stvari. Možda nešto i naučiš.” Ona je klimnula i lagano se nasmejala. “Plus, dolazićemo ti u poseti što više budemo mogli, znaš to.” Dodao sam. “I bolje vam je.” Pogledala je još jednom u Dilana i otišla. Aleks je bila očigledna od čega sam se posle zapitao da li je ona shvatila šta se to dešava sa Dilanom. Da li je ona očekivala ono što će mi on reći, jer ja svakako nisam. “Šta je jebeno tvoj problem? Šta se dešava sa tobom? Ekstra si nadrndan danas.” Pitao sam Dilana čim smo ostali sami. “Brinem za Mrvicu, takođe, ali odrasla je. Ne možemo je zadržati detetom doveka. Ona je odrasla sad.” On je slegnuo ramenima, praveći grimasu. “Da sam ja ti Džejkobe, više bi brinuo o sebi nego bilo kom drugom.” Nagnuo sam se nad sto, suzio oči na njega. “Molim te obrazloži?” “Toliko si nepažljiv. Kao da gledam Lukasa i Aleks sve iznova.” Podigao sam obrvu u iznenađenju. “O čemu jebeno pričaš?” “Lili. Znaš mala? Lukasova mlađa sestra? Njegova četrnaestogodišnja mlađa sestra?” coknuo je naglašavajući poslednju reč- “Znam da voliš sitne Džejkobe, ali zar ne misliš da je sedam godina razlike malo puno?” Nasmejao sam se morao sam. “Mora da me zajebavaš? Ne možeš biti ozbiljan. Ona je dete.” “Ne seri.” “Vidim je kao...” “Vidiš je kao nešto u redu, samo nisam još uvek siguran šta je to.” Zatresao sam glavu divljih očiju. Kompletno šokiran da uopšte vodimo ovu raspravu. “Ovo je šala, zar ne? Zajebavaš me?” “Znaš da je ovo potpuno drugačije od Lukasa i Aleks. Da... Aleks je kao naša mlađa sestra, pratila nas je svuda i pokušavala da bude jedna od dečaka od kako je prohodala. Lukas nije dovoljno dobar za nju i mi oboje to znamo, što je razlog zašto smo im to i rekli par puta. Ali Lili, Lili je ~ 46 ~
Nas svet knjiga Lukasova mlađa sestra. Ona je njegova krv. Kunem ti se jebenim životom da će te živog zakopati u grob ako samo spustiš i prst na njegovu jebenu sestru.” Sedeo sam tu, oduvan, pokušavajući da upijem sve što mi je upravo rekao, ali moj um nije mogao to da procesira, bio sam tupav. “Imam osećaj kao da me već optužuješ, a nisam uradio ništa. Šta god da misliš, moraš da prestaneš. Nije tako. Jako je daleko od toga. Totalna je ludost da budem optužen za nešto što nikako nije istina.” “Slušaj, ne kažem da radiš nešto pogrešno, ali pustiti je...” “Pustiti je?” prekinuo sam uhvaćen nespreman. “Oh ma daj Džejkobe. Nisi jebeno slep. Devojka je zaljubljena u tebe. Ona je zaljubljena u tebe oduvek.” “Prvo ona ima četrnaest. Ne zna čak ni šta je ljubav. Sranje ja imam dvadeset jednu pa ni ja baš ne znam šta to znači.” On je uzdahnuo. “Znaš na šta mislim.” “Očigledno ne znam.” “Sve što kažem je da joj se sviđaš, da je zaljubljena u tebe, zovi to kako hoćeš, ali čini mi se da je tako... oduvek. Jebeno je očigledno. Lukasova glava ne miče se daleko od Aleksinog dupeta da bi to primetio. Misliš da Mrvica to nije primetila? Oh veruj mi itekako jeste. Ali je ona devojka, i njoj je to verovatno romantično i ta sranja. Džejkob ne možeš jebeno sedeti tu i govoriti mi da jebeno nisi primetio?” “Ja... Ja mislim... Ja...” mucao sam. “Vau,” rekao je u neverici. “Nije tako, bar ne na mene. Volim je kao što volim Aleks. Ja ne... ja ne znam šta drugo da kažem. Ne znam šta drugo očekuješ da kažem.” On je ustao naginjući se nada mnom. “Ona neće imati četrnaest zauvek, Džejkobe. Drži svoj kurac u pantalonama. Ne želim da čujem da te nisam upozorio. Da li me razumeš?” Klimnuo sam pošto nisam imao reči da opišem ono što sam mislio. Uzimajući u obzir da nisam imao predstavu šta je dovelo do ove rasprave uopšte. Moja veza sa Lili bila je ista od kako se rodila. Gledao sam kako joj se menjaju pelene, učili smo je da vozi bicikli bez pomoćnih točkova. Bože bio sam deo njenog života isto koliko i Lukas. Svi smo bili. Naše familije su bile najbolji drugovi pre nego što smo se i rodili. ~ 47 ~
Nas svet knjiga Pokušao sam da jedem svoju hranu, ali apetit mi je nestao. Nisam mogao da prestanem misliti o onome što je inicirao, proveo sam ostatak noći i narednih nekoliko dana čeprkajući po mozgu za odgovorom. Nisam ih našao do par godina kasnije kada sam shvatio da nisam trebao Dilanovo upozorenje da shvatim tako olako.
~ 48 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 8 Lili Sada Izašla sam iz kade, obmotavajući peškir oko svog tela i osiguravajući ga dok sam hodala do ulaznih vrata. “Maverik!” vrisnula sam, otvarajući vrata. “Isuse Hriste! Šta radiš ovde? Ti si kao pokisla mačka koja neće da ode.” Džejkob je klimnuo njegov pogled je sa mog lica krenuo dole niz moje telo i opet nazad gore, ostavljajući talas žudnje na svom putu. Toplota u njegovim očima odmah je naježila moju kožu. A onda je sve sjebao pričom. “Tako otvaraš vrata?” “Naravno. Naravno da ne bih uopšte otvorila vrata da sam znala da ti stojiš ispred.” “Ko je jebeni Maverik, Lilijan?” Coknula sam. “Jedini čovek u mom životu. Jedini čovek kojeg trebam. On je sve što sam ikad želela.” “Mala...” upozorio je sa dozom nestrpljenja u glasu. “Gotov sam sa igranjem igrica. Ko. Je. Jebeni. Maverik?” Nacerila sam se i slegnula ramenima. “Zašto ga ne vikneš i saznaš?” Pogledao je u daljinu, stisnuo pesnice i prošao pored mene idući pravo u moju dnevnu sobu. “Maverik! Dovuci svoju guzicu ovamo, ti jebena pičkice!” prozivao je. “Interesantan izbor reči,” rekla sam, dajući mu ciničan osmeh. Kao po komandi, Maverik je čio svoje ime i dotrčao prema njemu, trljajući svoje telo od njegove noge. Izdajica. Predeo je na zemlji nekoliko sekundi, tresući svoju glavu. “Malo govno, mačka ti se zove Maverik, lagala si me.” Rekao je gledajući u mene. “Učila sam od najboljeg,” odgovorila sam, zalupivši vrata da se zatvore. “Zar ne možeš da shvatiš da nisi poželjan?” Maverik je zamjaukao i dotrčao do mojih nogu. ~ 49 ~
Nas svet knjiga Koristoljubljiv. Tipično muški. “Opet si u mojoj kući nepozvan! Ovo je kao loši deja vu. Nazvaću Dilana kako bi uhapsio tvoju jadnu guzicu!” Naslonio se na zid, jednu nogu prebacio je preko druge, a mišićave ruke prekrstio je preko svojih razvijenih grudi. Još jednom skenirajući me od glave do pete. Skot. Izgledao je seksi kao sam vrag. Moj lični pakao. “Moraš da odeš,” naredila sam, moja odbrana puca sve više dok gledam svaki njegov seksi milimetar na telu. Nacerio se, ljutiti izraz zamenio se onim koji mi je govorio da može da mi čita misli. Progutala sam pljuvačku koja se iznenada skupila u mojim ustima. Koža mi je pocrvenela svuda, a nije me čak ni dodirnuo. Odgurnuo se od zida i na sekundu pomislila sam da ide ka meni, ali umesto toga otišao je do kuhinje. Otvorio je frižider i uzeo hladno pivo. Neverovatno. Skinuo je čep i stavio ga na pult ne zamarajući se da ga baci. Uzeo je par gutljaja iz boce, a onda zastenjao snažno iz grudi. Normalno ovaj scenarijo bi me napalio. Izgledao je dobro u mojoj kuhinji. Moja kuća je bila mala, ali Džejkob ju je činio da izgleda još manje. Izgledao je ogromno na tom malom mestu. “Pošto si se raskomotio, da li bi se udostojio da mi kažeš razlog ovog neprijatnog iznenađenja.” Intenzitet koji je isijavao iz njega učinio me je slabom u kolenima i bilo mi je teško da dišem. Polako je polizao svoje usne kao predator koji zuri u svoj plen odmerivši me od vrha do dna, i znala sam šta mu se mota po umu. Trebala sam se pomeriti, trebala sam otići, ali moja stopala me jednostavno nisu slušala. Nisam se mogla pomeriti sve i da sam htela. A tužni deo je bio... Što nisam želela. Uradila sam jedinu stvar koju sam mogla. Podsećala sam sebe kakav je, ko je on, i šta mi je uradio. “Hmmm pretpostavljam da me ovih dana koristiš zbog slabosti?” “Ja te nikad nisam koristio Lilijan,” jednostavno je rekao, reči su mu se skotrljale niz usne prelako. ~ 50 ~
Nas svet knjiga “Onda šta Džejkobe? Šta si radio?” “Voleo te,” napravio je pauzu da mu reči potonu. “Volim te.” Želela sam da mu verujem. Kunem se da jesam, ali nisam mogla. Nisam želela opet da idem tim putem. Ne bih to preživela. “Mrzim te. Mrzim te tako jako,” svađala sam se, oči su mi suzile, ali sam oterala suze. “Ne ne mrziš.” Nežno je coknuo, zakoračivši prema meni, ali ovaj put nisam se odmakla. “Voliš me ceo svoj život. Ja sam ti u koži. U krvi. U srcu.” Pre nego sam i znala stojao je preda mnom, sklanjajući mi kosu sa lica, prelazeći prstima preko mog obraza, brisajući moje suze. Tek tada sam shvatila da plačem. “Ja sam deo tebe bebo i ne idem nigde.” Zatvorila sam oči i dozvolila sebi da utonem u njegov zagrljaj. U njegovu utehu. Njegov dodir. U njegove reči. “Obećavam ti.” šapnuo je. Njegove reči bile su kao kofa hladne vode preko mog zagrejanog tela i momentalno sam otvorila oči, udaljavajući se od njega. Nije bilo dosta. Nikad nije ni bilo. Trebalo mi je mesto na drugoj strani planete da se udaljim od njega. “Ti si lažov. To si oduvek bio. To si oduvek radio. Dela Džejkobe, dela uvek govore glasnije od reči.” “Zajebao sam. Zar misliš da to ne znam? Da li ti izgledam sretno Bebo?” “Prestani me tako zvati. Nisam tvoja beba! Nisam tvoje ništa!” vikala sam na njega, brišući suze. “Tu grešiš. Ti si moje sve.” “Izlazi napolje.” Vrištala sam kroz stisnute zube. “Prestani jebeno govoriti to. Ovde sam Lilijan. Jebeno sam ovde.” “Da jesi, ali koliko dugo? Uvek si ovde kad tebi odgovara. Pa šta? Bićeš ovde narednih nekoliko nedelja? Nekoliko meseci? Dok se opet ne vežem za tebe? Dok se opet ne zaljubim u tebe? I onda šta? Hmm? Gde uopšte živiš? Jer znam da ovde ne živiš. Pa reci mi... koliko dugo će proći dok opet ne odeš? Igrali smo već ovaj ples Džejkobe. Zapamtila sam ga. Znam da i ti to znaš, ti si me tome naučio.” Besno sam rekla. ~ 51 ~
Nas svet knjiga On se odmakao, vidno povređen, videlo se svuda po njegovom zgodnom licu. Ubijalo me je da ga gledam povređenog iako sam ja to namerno izazvala. Mrzela sam da ga povređujem. Nisam bila ta vrsta osobe i mrzela sam ga još malo više, jer me je naveo da postanem takva. “Sad odlazi.” I na moje iznenađenje... Otišao je.
Džejkob Otišao sam. Iskoristio sam svu snagu u sebi da odem, ali jesam, uradio sam to zbog nje. Baš kao što sam uradio i pre tri godine. Mislio sam da dopirem do nje, mogao sam to videti u njenim očima. Napokon sam se probio kroz debeli zid koji je podigla zbog mene, ali nisam mogao stići nigde sa njom večeras. Obećao sam joj besmisleno obećanje i čim je izašlo iz mojih usta znao sam da sam zajebao. Sedeo sam u svom autu ne znam koliko dugo, gledajući je kroz zavese. Čekajući. Telefon mi je zazvonio i trgnuo me iz misli. “Da?” javio sam ne pogledavši ko je. “Hej,” Aleks je rekla. “Loša noć?” “Moglo bi se reći.” “Lili?” “Moglo bi se tako reći.” Zabacio sam glavu u nazad. “Borim li se za već unapred izgubljenu bitku Mrvice? Da li me zaista mrzi?” “Mržnja je zaista jaka reč. Lili ne može mrzeti nikog. Povredio si je Džejkobe. Jako.” “Kao što je Lukas povredio tebe?” “Slično.” “Sjeban sam.” Nasmejala se. “Ali hej... Ja sam udata za njega. Sve je moguće Džejkobe.” “Koliko loše, Aleks?” pitao sam, trebajući da znam. “Nije važno. U prošlosti je.” ~ 52 ~
Nas svet knjiga “Koliko loše?” Uzdahnula je. “Koji put?” “Isuse...” protrljao sam čelo. “Lili je borac. Ona je jaka. Ona je kao njen brat. Ona je Rajder.” “Uradio sam to zbog nje. Moraš mi verovati. Uradio sam to zbog nje. Bio je to takav nered tada Aleks. Da sam ostao, uništio bih nas,” mumlao sam. “Žao mi je Džejkobe, ali ona to ne vidi tako. Ja razumem jer sam bila u sličnoj situaciji kao i ona. Ona ne može to razumeti. Izdao si je kada je ona želela jedino tebe, tako je od kad se sećam. Znaš da bi odustala od svega zbog tebe. Plus nisi bio potpuno iskren prema njoj. Možda bi imala više razumevanja kada bi sve znala.” Udarao sam glavom od naslon, ali ono što sam želeo bilo je da povredim nekog. Najviše mene. “Šta da radim Mrvice? Ona mi ne veruje. Nije bitno šta kažem, ona misli da lažem. Kunem se bogom da ne lažem. Volim je. Volim je kao što nikoga nisam voleo pre. Ona je sve što želim. Ona je sve što sam ikad želeo.” Uzdahnula je. “Prilaziš na pogrešan način Džejkobe. Reči su samo reči, moraš joj to dokazati.” “Kako?” “Dela, Džejkobe, dela uvek govore glasnije od reči.” U tom trenutku, kunem se da su njeni delikatni prsti provirili kroz zavesu. Nasmejao sam se kada sam video njene oči kako izviruju. Naše oči su se zaključale kroz daljinu, zapalivši moju dušu. “Rešeno.” Rekao sam. Ona. Je. Moja.
~ 53 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 9 Lili Onda Rak. Nađena je žlezda na njenim grudima... Uradiće biopsiju... Stadijum tri... Rak dojke... Reči. Izjave. Rečenice. Sve su skakale zajedno. Nije mi bilo važno šta sam pokušavala da kažem ili da li neko razume, krajnji rezultat je bio isti. Ona bi mogla umreti. Upravo kao moja baka koja je umrla kad sam ja imala jedva sedam. Jedva da je se i sećam, ali onog čega se sećam je tuga koja nas je okružila. Plakanje... Molitve... Očaj... Pozdravi... Zašto se sve ovo dešava? Sedela sam na plaži sa gitarom u rukama i po prvi put nije mi pružala utehu. Spas koji sam trebala nije bio na vidiku. Nisam čak mogla da nateram ni prste da se pomeraju. Kad napokon jesam zvuk je bio poput buke. Nije bilo života u mom sviranju kao što neće biti života ni u mojoj majci. Pun mesec će biti večeras, tama me je opkolila kao i tuga koja je bila svuda oko moje duše. “Svi te traže,” Džejkob je šapnuo, sedajući blizu mene dok je svoju kapu spustio na moju glavu. Osim što ovaj put nisam osetila njegovu ljubav. Nisam osetila ništa. “Moja mama... moja mama ima...” mumlala sam nisam bila u stanju da kažem to naglas. Sve je sad imalo smisla, nasumične noći kad bi Lukas dolazio kući. Njena izmorenost svo vreme. ~ 54 ~
Nas svet knjiga Moj tata koji je jedva govorio. Dečaci koji su bili blizu Lukasa. Svi tragovi bili su ispred mene, ali ja ih nisam videla. “Koliko dugo si ti znao?” zapitala sam se. “Dovoljno dugo.” “Ona zna već mesecima, moja cela porodica je znala osim mene.” “Lili nisu želeli da te uznemiravaju.” “Zato što misle da sam dete.” “Ne nego zato što je ona tvoja mama.” “Sećaću je se, zar ne? Mislim imam petnaest. Imam puno godina sa njom, puno uspomena sa njom. One neće nestati? Čak ako ona nestane. Zar ne?” “Oh bebo,” saosećao se. Nije me držao, nije se usuđivao da me dotakne. Znao je da ako to uradi da ću se raspasti. Raspala bih se upravo pred njegovim očima. Svaki milimetar mene bi nestao. “Biće ona dobro, ona je borac.” “Obećavaš?” “Mala, ne želim da dajem obećanja koja ti ne mogu održati, ali obećavam ti ovo, ja ću biti tu sa tobom na svakom koraku toga,” rekao je iskreno. “Dobrom ili lošem, ja sam uvek tu za tebe.” Klimnula sam, bledo gledajući u vodu, i to kako se pun mesec reflektuje od nju. “Da li veruješ u raj.” “Naravno.” “Da li veruješ i u pakao?” “Mala...” “Ja nikad nisam verovala u pakao. Zašto bi neko želeo da veruje u nešto tako zlo? Nešto tako loše?” Suze su pale niz moje lice, osetila sam ih kako kaplju pored mog lica. “Pakao na zemlji, Džejkobe. I ja sam u njemu.” On nije rekao ništa. Nije ni morao. Znao je da sam u pravu. “Ne možeš tako misliti. Moraš ostati jaka. Znam da je teško. I ja volim tvoju mamu takođe, ona mi je kao druga mama. Ne znam šta da kažem da ti bude bolje. Voleo bih kad bih mogao da otklonim tvoj bol Lili. Tako mi je žao zbog svega što se dešava.” ~ 55 ~
Nas svet knjiga “Znaš da sam vrištala na Lukasa? Jako smo se posvađali. Vikala sam na njega. Mi se nikada pre nismo svađali. Učinila sam da se moj brat oseti loše, jer mi nije rekao. Rekla sam mu da mu nikada neću oprostiti za ovo. Povređen je isto koliko i ja, a sad još i više zbog mojih reči. On je uvek bio neverovatan prema meni, a ja sam ga povredila. “Zna da nisi tako mislila. Zna da si uznemirena. Povređuješ one koje voliš, Mala.” Naučiću dovoljno brzo da je to zaista istina. “Sećam se svakog ko je došao u našu kuću nakon bakine sahrane, sećam se da su donosili hranu. Sećam se da mi mama nije dala da jedem više od nekoliko kolača da me posle stomak ne bi boleo. Sećam se da sam bila jako tužna da sam izašla napolje i ljuljala se u ljuljašci. Nisam je čak ni čula kad je izašla, samo se sećam tanjira sa svakim kolačem poznatim čoveku ispred mene pogledala sam gore i videla tebe kako stojiš tu. I po prvi put tog dana ja sam se nasmejala.” Mogla sam da osetim kako zuri u moje lice. “Sećaš se toga?” Zgrabio je moju ruku, izgledajući uništeno isto kao što sam se ja i osećala. “Umreće Džejkobe, osećam to. Znam u svom srcu da će umreti.” Plakala sam. “Lili...” glas mu je bio rastrgan. “Znam da ne bi trebala tako da razmišljam, ali ne mogu si pomoći. Jednostavno znam to, a ne želim da znam...” jecala sam, jedva sam i mogla da ga vidim od suza. “Ne želim da umre... ne želim da umre... ne želim da umre Džejkobe...” On me je povukao u svoje ruke, lice mi se zagnjurilo u koren njegovog vrata. Slomila sam se. Plakala sam toliko jako da mi se telo treslo. Nisam mogla kontrolisati cunami emocija i osećaja koji se kovitlao mojim telom. Držao me je čvrsto kao da ću se slomiti ako me pusti. U tom momentu, trebala sam da me grli. “Učini da nestane...” mumlala sam dovoljno glasno da me čuje. “Šta? Šta mogu da uradim?” pitao je, čista panika čula se u njegovom tonu dok se odmicao od mene gledajući me u oči. “Samo učini da nestane...” ~ 56 ~
Nas svet knjiga Obrve su mu se suzile uzdahnuo je u odbrani dok je lagano prelazio prstom preko mog obraza, a onda i celim dlanom. “Osećam se kao da umirem Džejkobe, osećam se kao da jebeno umirem.” Lice mu se nagnulo napred i poljubio me je odnoseći sve moje suze, sve i jednu od njih. Pokušavala sam da kontrolišem disanje, ali nije bilo svrhe. Sa njegovim rukama oko mog lica šaputao je “Ššš...” iznova i iznova uz moju kožu. Udisala sam vazduh koji nije bio tu, a on nije prestajao da miluje moje lice prstima i ljubi svuda po licu. Bio je to tako nevin gest, ali kad sam se polako okrenula da nešto kažem, bilo šta njegove usne bile su na milimetar od mojih. “Šhhh...” mumlao je još jednom, osećala sam njegov dah na mojim usnama. Pre nego što sam znala naše su se usne spojile jedne uz druge. Njegove usne bile su mokre od mojih suza ili možda njegovih, ali jedino u šta sam mogla biti sigurna je taj momenat, taj sat, ta sekunda... Bila je ona u kojoj sam ga trebala. Trebala sam ga celog. Ostali smo tako ne znam koliko dugo imala sam osećaj kao da je prošla večnost, ali je zapravo bilo prošlo samo nekoliko sekundi? Ili možda minuta? Koga briga? Iznenada me je ispunio poriv da želim još, trebam još... To me je navelo da otvorim usta.
Džejkob Ići ću u pakao. Ne znam kako smo od jedne tačke stigli u tu drugu. U jednom trenutku bila je tako jaka, a u drugom se raspadala u mojim rukama, govoreći mi da učinim da nestane. Želeo sam da je utešim. Trebao sam da učinim da oseti nešto drugo sem očaja koji ju je obuzeo. Ona mi je slamala jebeno srce i bilo mi je teško da dišem. Nisam pretpostavljao da može postojati takav bol. Iz ~ 57 ~
Nas svet knjiga bilo kog razloga, uvek sam bio emocionalno povezan sa Lili. Uvek sam bio zaštitnički nastrojen prema njoj, naklonjen čak. Kada sam je povukao u svoje ruke, želeo sam da otklonim njen bol. Želeo sam da se oseća sigurno. Da je razuverim govoreći joj da će sve biti u redu, čak iako sam znao da neće. Nisam mario ako trebam da lažem samo da smanjim njen očaj koji je osećala, ali kad sam se okrenuo da joj nešto kažem nisam mogao, nisam mogao da slažem. Nikada nisam želeo da joj lažem. Ne oko nečega nad čim nemam kontrolu. Pa sam uradio jedino što sam umeo, držao Sam je, ljubio sam je i brisao suze, učinio sam da se oseti voljenom, očajnički želeći da budem tu za nju. Na bilo koji sam način mogao. Kada sam osetio njen dah na usnama nisam ni zamišljao da bi one mogle naći put do mojih. Kao jebeni prokleti magneti one su privukle jedne druge i ja nisam imao kontrolu nad tim. Moje telo pretvorilo se u tečnost. Nisam mogao da pomerim ni mišić. Ni ruke koje su i dalje bile na njenom licu, ni oči koje su i dalje bile zatvorene, a pogotovo ne usne koje su i dalje bile pritisnute uz njene. Nisam mislio, što je bilo interesantno, jer je moj mozak uvek divljao sto na sat, ali sada u njemu nije bilo ničega sem nje. U sekundi kad sam osetio da joj se usne otvaraju ja sam se prepustio, zaneo, pratio sam kretanje njenih usana, ali u sekundi kad sam osetio njen jezik kako dodiruje moj odmakao sam se. Morao sam. Bilo je instiktivno. Bilo je pogrešno. Ona je imala petnaest jebenih godina. Zašto sam onda osetio... Da je to toliko jebeno ispravno? Ovo je pogrešno... ići ću u pakao... Jebo me... Videla je paniku i strah u mojim očima i odmah se osetila loše. Ovo nije bilo u vezi mene, bilo je u vezi nje i njene mame. “Žao mi je. Nisam to trebala uraditi.” Izvinjavala se ne gledajući me od sramote. “Lili... Ja... Mi...” mumlao sam, jer nisam bio u stanju da nađem reči da joj kažem da se ovo ne sme dešavati, da ne bi trebalo da se desi, da je greška. “Neću reći nikome, biće to naša mala tajna.” ~ 58 ~
Nas svet knjiga I čuvši te reči znao sam da je ovo jebeno pogrešno onoliko koliko je zaista i bilo. Momentalno sam ustao, osećajući se prljavo. Ona je gledala u mene kroz trepavice sa brigom, tugom i žaljenjem sve obmotano u jednom. “Džejkobe, molim te nemoj bežati od mene. Žao mi je molim te nemoj ići.” Zakoračio sam od nje, trebajući prostora i distance među nama. “Lili žao mi je. Tako mi je jebeno žao.” zatresao sam glavom od krivice koja me je obuzimala na načine na koje nisam znao da je moguće. Još suza palo je niz njeno prelepo lice, i ja nisam mogao više podneti. Okrenuo sam se... I otišao...
~ 59 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 10 Lili Sada “Lilijan Rajder?” Mladi momak je viknuo u baru. Svo osoblje i stalni gosti pogledali su u mene i on je pratio njihov pogled idući ka meni. “Ovo je za tebe.” “Umm... Mislim da si pogrešio.” “Lilijan Rajder, zar ne?” Klimnula sam zbunjeno. “Onda je ovo definitivno za tebe.” Spustio je staklenu vazu punu moje omiljene bele Hortenzije na šank. Bila je još jedna vrsta cveća izmešana sa njom. “Molim vas potpišite ovde.” “Kome si popušila da bi dobila ovo, Lutajućoj pičkici?” Trejsi šankerka, je pitala kad je dostavljač otišao. Slegla je ramenima i nastavila. “Mislim, ko jebeno uopšte šalje biljke? Gde su ruže?” “Ja mrzim ruže.” “Stvarno?” Klimnula sam. “Da.” “Zašto?” “One uvenu prebrzo. Biljke mogu trajati zauvek.” Oči su mi se raširile, a usta otvorila. Postojala je samo jedna osoba koja je to znala. Ali on ne bi. Zar ne? Zgrabila sam koverat i izvukla papir. Nema više tajni. Volim te. Tvoj jastog. Zagrizla sam usnu dok sam udisala duboko, pokušavajući da se pretvaram kao da mi kartica ne znači ništa. Kao da nije imala efekat na mene. “Oprosti-mi-poruka.” “Huh?” pogledala sam gore sa cveća ka njoj još zbunjenija. ~ 60 ~
Nas svet knjiga “Cveće, sadrži oprosti mi poruku.” “Kako za boga miloga ti to znaš?” “Ja sam prepuna informacija, to je moja stvar.” Telefon mi je zazvonio za poruku i nisam mogla biti zahvalnija na ovoj distrakciji. Otključala sam ekran ne zamarajući se da pogledam ko je pošiljalac. Nije bilo ni jednog dana u poslednje tri godine kada ti nisi bila moja prva i poslednja misao. Nasmejala sam se. Lili: Zvuči kao lični problem. Mogla sam ga zamisliti kako se smeje i trese glavom. Džejkob: To malo govno. Lili: Vidim da si otkrio cvećarstvo u poslednje tri godine. Prelepo je. Džejkob: Da li je to značilo Hvala?” Lili: Možda. Džejkob: To je samo početak bebo. Pogledala sam po baru razmišljajući šta da kažem sledeće. Džejkob: Ta usna će otpasti, mala. Šta ću onda ja ljubiti? Lili: Moje dupe. Nasmejala sam se. Džejkob: Imam drugih planova za tvoje dupe, Bebo. Lili: Prljavi matorcu. Džejkob: Samo gledaj. Prevrnula sam očima.
~ 61 ~
Nas svet knjiga Lili: Nadam se da ovo nije pokušaj da me proglasiš svojom ovde na mestu gde radim, Džejkobe. Džejkob: Ne moram da proglašavam svojim ono što mi već pripada, mala. Lili: Ja ne pripadam nikome. Skoro da sam mogla da čujem njegov dominantan ton i preko poruke i to nije učinilo ništa dobro za moju odlučnost. Napola me je ljutilo, a napola palilo, samo nisam znala šta od ta dva će pobediti. Lili: Ćao, Džejkobe. Stavila sam telefon nazad u džep i vratila se poslu. Sledeće jutro probudila sam se od intenzivnog sna o Džejkobu, on me je ljubio svuda po telu, mazio me i dodirivao onako kako samo on ume. Jednini čovek koji je učinio da se osećam kao da sam stvorena samo za njega. Uvek je poznavao moje telo bolje nego ja. Nismo imali seks, ali nije bilo važno, glad za njim kad sam se probudila sledeće jutro bila je dovoljna da odmah posegnem u svoj noćni ormarić. Moja ruka nije napipala ništa u fioci. “Šta dođavola?” sela sam okretajući se da pogledam unutra. Bila je prazna i samo je jedna poruka stojala unutra tačno na sredini. Poznavala sam taj rukopis. Ako želiš da vidiš te igračke opet, moraćeš da izađeš na sastanak sa mnom. Ne mogu garantovati da će biti upotrebljene. Pogotovo rozi onaj što izgleda kao zec. Tvoj jastog. “Da li me jebeno zajebavaš?” vikala sam sama sebi, posežući za telefonom. Javio se nakon prvog zvona kao da je čekao moj poziv. “Mokro jutro Bebo?” javio se sa arogantnim tonom. “Prestani me tako zvati,” pukla sam. “Znaš da bih ti mogao pomoći sa tvojim problemom... sve što treba da kažeš je Molim te.” “Odjebi.” Coknuo je “Radije bi da jebem tebe.” “Džejkobe.” Upozorila sam. ~ 62 ~
Nas svet knjiga “Volim kako izgovoriš moje ime,” rekao je zaigranim tonom, ne pomažuću u trenutnoj situaciji. “Vrati ih nazad.” Naredila sam govoreći kroz zube, gubeći strpljenje. “Šta da vratim nazad?” “Znaš ti šta.” “Zapravo ne znam, s obzirom da je tamo bio čitav arsenal. Samo one koje su napravljene od vazduha mogu ti koristiti.” Posesivnost u njegovom glasu je zapalila moje telo. “Ili,” napravio je pauzu. “Možeš iskoristiti moju igračku. Koliko se sećam vi društvo ste bili jako dobri drugari, možda je vreme da se pomirite.” Dodao je. “Već smo raspravili ovo Džejkobe. Završila sam sa gledanjem kako ti odlaziš.” “Jedini razlog zbog kog ću te opet ostaviti bebo, biće da te odvedem u drugu sobu i izjebem do ludila.” Oči su mi se zatvorile grlo mi je postalo suvo. “Želim te na svojim usnama Lilijan. Mogu te osetiti u snovima. Budim se znajući da želim tebe za doručak,” zašištao je, puštajući da njegove reči potonu. “Želim te u svom krevetu, ali pre svega trebam te u svom životu.” “Džejkobe,” skoro sam popustila, moja volja da ga držim podalje polako je pucala. “Želiš me.” Rekao je polako da naglasi svaku reč. “Pokušaj to da porekneš. Izazivam te.” Nastavio je “Ne igraš fer.” “Ne igram se uopšte.” “Džejkobe, ozbiljna sam. Spustila sam se na noge. Vrati mi moje igračke.” Naredila sam, potpuno ozbiljna. Bio je to moj poslednji atom strpljenja sa njim. Nasmejao se, zaigranost i posednički ton pobegao mu je sa usana. “Tvoja stopala čak i ne prave buku kad udaraš njima.” Isplazila sam se na telefon iako me on nije mogao videti i prekinula. Odmah je zazvonio opet. Nisam se morala pitati ko je. “Šta je?” vikala sam u telefon. “Nemoj mi nikad više prekidati slušalicu.” “Šta ćeš uraditi? Prebaciti me preko kolena i istući?” ~ 63 ~
Nas svet knjiga “Volela bi to zar ne? Da ležiš preko mog kolena sa svojom slatkom macom na milimetar od mog kurca.” Nisam mogla naći reči da odgovorim, pa nisam rekla ni reč. Potrudila sam se da ne napravim ni zvuk, ali napaljeno disanje me je odalo. “Volim te Lilijan.” Padalo je sa njegovih usana tako lako, kao da je govorio to svaki dan protekle tri godine. Kao da nije bilo istorije među nama, loših događaja zbog kojih sam zažalila što sam mu čak i dozvolila da me dodirne. Svaki momenat sam mu dopuštala da me laže. “Ne mogu...” “Ne možeš ili ne želiš?” prekinuo je. “Ne možeš ili ne želiš mala?” zahtevao je opet. “Ja... Ne znam.” “Da znaš.” “Volela bi da je tako lako Džejkobe. Volela bih da je tako lako da zatvorim oči i pretvaram se da nema istorije među nama.” “Bebo istorija je upravo to, prošlost.” “Ne. Nije. Ona je tu svaki put kad me pogledaš. Svaki put kad mi nešto kažeš. Svaki put kad me dodirneš. Ona je tu preda mnom, podseća me da ti nisam bila dovoljna da ostaneš sa mnom.” On je uzdahnuo duboko, frustracija je bila očita. “Ništa se nije promenilo. Lukas je i dalje moj brat. On je i dalje tvoj najbolji prijatelj. Ja sam i dalje njegova mlađa sestra. Ti si i dalje sedam godina stariji od mene, osim što ja više nisam dete.” “Lili...” “Moram da idem.” Prekinula sam i ugasila zvono na telefonu. Otišla sam na posao nadajući se da će mi to skrenuti misli sa svega što se tiče Džejkoba. Što sam više pričala sa njim, to mi je bilo teže da mu odolim. Ironija je bila što je on navikao da mi kaže upravo isto to. Nisam imala ideju kad smo napravili pun krug. Imao je efekta na mene kao ni jedan drugi muškarac. “Hej, Maverik,” pozdravila sam mačora ulazeći u kuću upalivši svetlo. “Oh moj bože.” U uglu moje sobe bio je ogromni akvarijum. Spustila sam ključeve na sto prilazeći prelepom akvarijumu. Bile su tu u njemu sve prelepe ribice koje sam ikada želela. Hiljade njih je plivalo okolo. Svetlo plavo kamenje ~ 64 ~
Nas svet knjiga prekrivalo je dno, korali su bili svuda, tropiko biljke posađene po uglovima, masivni kameni dvorac bio je smešten od jednog kraja akvarijuma do drugog sa piratskim brodom u sredini. Bio je prelep oduzimao je dah. Ali ono što mi je otopilo srce bilo je da su dva jastoga bila postavljena u sredinu, kljove su im bile spojene. Zatresla sam glavom i izvukla telefon iz džepa. Ovo mora da ga je koštalo čitavo malo bogatstvo. Lili: Ne mogu da verujem da si uradio ovo. Kako si to izveo? Džejkob: Imam svoje načine. Lili: Ne mogu da verujem da se još uvek sećaš. Džejkob: Sećam se svega Lili. Nisam želela da pričam o tome. Imali smo fin momenat i nisam želela da ga kvarim. Lili: Da li treba sutra da očekujem ponija? Uvek sam želela jednog. Džejkob: Zašto bi želela ponija kad imaš Pastuva? Možeš me jahati kad god želiš. Nasmejala sam se. Lili: Prelepo je. Hvala. Džejkob: Ti si prelepa. Nasmejala sam se. Lili: Šarlatanu. Laku noć. Sledeći dan zatekla sam poruke oko svoje kuće, u mom kamionetu, i na poslu. Bili su to svi prelepi citati iz knjiga pesama. Kada sam ujutru ušla u kući zatekla sam svaki film koji smo ikada pogledali zajedno na svom noćnom stočiću, čak i Fredi protiv Džonsona. Nisam razumela kako ulazi u moju kuću, a da ja to ne primetim. Definitivno je uložio napor, i lagala bih kad bih rekla da nije imalo efekta. Ona je došla sreda i ja sam našla ~ 65 ~
Nas svet knjiga potpuno novu gitaru na svom kauči sa notama svih Džejkobovih omiljenih pesama. “Da li si jebeno lud?” Vikala sam na Džejkoba kad se javio na telefon. “Jednostavno hvala će biti dovoljno.” “Da li pokušavaš da kupiš moju naklonost?” “Zavisi. Da li pali?” “Oh moj bože, Fender Pro Balboa Džejkobe? Da li si ozbiljan? Ova gitara košta skoro četri hiljade dolara!” “Bebo ti si vredna toga.” Oči su mi se zatvorile. “Zašto?” “Zašto ne?” “Ne. Ne radi to. Ne odgovaraj na moje pitanje pitanjem.” “Samo da smo na čisto, da li vičeš na mene što sam ti kupio poklone?” Zatresla sam glavom iako me ne može videti. “Ne. Nemoj izvrtati stvari. Ne moraš trošiti novac na mene. Pogotovo ne toliko novca.” “Mala, zarađujem mnogo. Na koga bih drugog trebao da ih trošim ako ne na tebe?” “Ne želim da to radiš.” “Ne sećam se da sam te pitao za dozvolu.” “Uff, jebeno me frustriraš.” “Samo reci kada i gde, i sredićemo to.” “Ne mogu prihvatiti gitaru Džejkobe,” rekla sam ignorišući njegovu izjavu za koju sam znala u kom pravcu ide. “Lilijan samo me pusti da te jebeno razmazim.” Prekinula sam. Bilo je besmisleno raspravljati se sa njim i ja nisam mogla. Napustila sam kuću momentalno, prsti su me svrbeli da sviram na svojoj potpuno novoj gitari. Sreda veče je žensko veče u klubu u kom sam radila, ali večeras je bilo dobrotvorno veče nazvano Momci i lutke. Imali smo dosta dobrovoljaca koji su se javili da budu na aukciji za sastanak sa onim ko najviše ponudi. Promovisali smo ovo proteklih nekoliko nedelja i odziv je bio van naših očekivanja. Bio je to prvi put da radimo nešto takvo i svidela mi se promena. Svirala sam svoj poslednji set pre svoje pauze, kad sam izašla da zapalim cigaretu sa kolegom. Pušila sam samo kad sam bila pod stresom ili premorena, držalo me je mirnom, a sada sam to trebala očajnički. Gubila sam svoju kontrolu nad gomilom stvari. ~ 66 ~
Nas svet knjiga Uzela sam još jedan dim pre nego što je cigareta izbačena iz moje ruke i pre nego što sam se našla licem u lice sa Besnim... Džejkobom.
Džejkob Gledao sam je kako spušta gitaru. Njene nove gitare nije bilo na vidiku. Bila je tako jebeno tvrdoglava. Kunem se da je bila gora od svog prokletog brata. Pratio sam je iza da završimo naš razgovor od ranije, bilo je daleko od gotovog, ali kad sam je video kako pali cigaretu, mom strpljenju nad celom situacijom je bio kraj puko sam. Istrgao sam cigaretu iz njene ruke grublje nego što sam želeo, ali me je nerviralo što nije bila pažljivija sa svojim zdravljem. Nisam znao da je stekla ovu naviku i to me je nerviralo više nego išta. “Da li trebam da te podsetim na istoriju raka u tvojoj porodici, Lilijan?” “Ne, ne moraš, jer ja nisam tvoja odgovornost! Nisam dete!” vikala je hvatajući me nespremnog. “Onda se prestani ponašati kao dete i pazi na ton kojim mi se obraćaš.” Zakoračila je ka meni ne odustajući, mada nisam to ni očekivao od nje. “Zašto si ovde? Šta treba da uradim da bih bila jasna Džejkobe? Ništa se neće desiti među nama. Ništa. Da li razumeš? Ne želim te. Ne volim te. Taj brod je otplovio i neće se vratiti. Otplovio je jako daleko kao Titanik na dno jebenog okeana!” Podigao sam obrvu i prekrstio ruke na grudima, njen pogled je lutao sa mojih očiju na moje telo. “Nikada nisi bila dobar lažov, Lili. Mislim da je vreme da se prestaneš ponašati kao da te ne poznajem.” Ona je besno zatresla glavom. “Ne poznaješ me. Nikada i nisi.” Birao sam svoje reči pažljivo, spuštajući ton na tužni upućen njoj. Zakoračio sam ka njoj, očekivajući da će odstupiti. Ali nije. “Znači tako?” rekao sam arogantno, gledajući njene usne. “Ne poznajem te? Stvarno? Koji deo ne poznajem Lili? Možda ne znam kako pomeraš kosu na svoje lice kad si nervozna. Ili možda ne znam kako grizeš svoju donju usnu kada se uneseš u svoje misli. Ili možda misliš da ne znam kako odlepiš kad je totalni mrak u sobi pa nećeš čak ni da uđeš u nju? Ili možda ne znam kako grickaš svoje nokte kad misliš da te niko ne gleda. Oh čekaj, ~ 67 ~
Nas svet knjiga evo jedne dobre. Ne znam kako ti sve u koži treperi trenutno. Ne znam da tvoje srce kuca sa milion otkucaja u minuti, ruke ti se znoje i ne možeš da gutaš. Ne znam kako se milion misli trenutno mota po tvojoj glavi, ali ona najglasnija je kako očajnički želiš da te poljubim upravo sada. Kako očajnički želiš da te jebem. Kako očajnički želiš da dodirnem svaki jebeni deo tvog savršenog tela,” napravio sam pauzu puštajući da mi reči potonu, a njeno crvenilo mi je govorilo da je sve što sam rekao istina. “U pravu si. Ne poznajem te. Ne vidim tvoj prelepi osmeh u svom snu. Ne čujem to smešno kikotanje kada sam daleko od tebe. Ne vidim te tamne braon oči svaki put kad zatvorim svoje.” Nagnuo sam se malo bliže da bi mogla osetiti moj dah na svojim usnama. “Ja ne stežem kurac na sećanje te slatke mace kako pulsira svuda oko moje opreme kada kreneš da svršavaš.” Njeno disanje je zastalo, oči su joj poluzatvorene, sve što je trebalo je da je poljubim, zagrizem tu prokletu donju usnu u koju mi je bilo teško čak i da gledam. Ali nisam. Želeo sam je... Trebao sam je... Da mi sama dođe... “Poprilično sam siguran da te poznajem. Znam tačno ko si ti. Ti si devojka koja i dalje spava sa Koala igračkom koju sam ja osvojio za tebe pre toliko godina. Ista devojka koja spava u toplesu, ali zadrži gaćice jer se boji da će se nešto uspuzati do njene mace. Zar ne?” Polizala je svoju usnu, pokušavajući da suzdrži osmeh od reči koje mi je izrekla samo jedan put. “Još sumnji koje mogu da ti raščistim danas Bebo?” Sklonio sam joj kosu sa lica i taj maleni osećaj njenog obraza na mojim prstima pokolebala me je u mom impulsu da je na nabijem uza zid i podsetim je kome zaista pripada. “Ja nisam više ta osoba,” šapnula je tiho, lice ju je izdavalo. “Volim te. Možeš li me pustiti opet ovde?” dodirnuo sam njeno srce . “Ja pripadam tu.” Njena odlučnost je pucala, videlo se svuda po njenom prelepom licu. Pa me je skroz jebeno šokiralo kad je rekla... “Ne...” ~ 68 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 11 Džejkob Onda Bio je Lilin šesnaesti rođendan. Nisam je zapravo video niti pričao sa njom od one noći na plaži pre par meseci. Svaki put kad bih pomislio na to kurac bi mi očvrsnuo, to je samo povećavalo krivicu koja me je obuzimala. Išao sam na beskonačno uzaludnih susreta zvanih sastanak u pokušaju da je izjebem iz svog mozga. Ništa nije pomoglo. I dalje je bilo njeno lice ono što sam video dok sam do jaja bio zakopan u te druge žene. Žene je bila ključna reč. Lili je bila dete. Prokleti tinejdžer. Svi smo prošli kroz razna sranja, pogotovo Lukas i Aleks, ali najviše od svih je to bio Austin. Izgledalo je kao beskrajna bitka sa njim, ona koju niko od nas nije mogao da dobije. Ponajviše on. Što se tiče Lukasa... pa on je bukvalno jeo tamo gde je srao. On će sada biti otac malenog dečaka po imenu Mejson. Dilan, Austin i ja provodili smo letnji raspust sa Mrvicom. Niko od nas nije pričao sa njom o njima, nismo ni morali pošto je bol bio očit na licu oboje. Dilan je postao još veći seronja ako je to čak i moguće. Tretirao je žene kao jebeni seljak, a najgori deo svega je bio taj što su one to volele. Nisam mogao više da ga ispratim. Znao sam da njegovo šupačko ponašanje ima veze sa Obri. Siguran sam da nisam znao šta je uticalo da njih dvoje raskinu, ali sam znao da je to oboje promenilo. Zadržao sam to za sebe i gledao svoja prokleta posla. Bilo je sigurnije tako. Nisam mogao da prekinem da pišem Lili to jutro nakon poruke ’sretan rođendan’. Malo govno nije čak ni odgovorilo. Lili me je poznavala isto kao što sam ja poznavao nju, i jebeno je znala da mrzim kad me kulira. Bilo je mnogo gore što me je iskulirala nego da me je napala i izvređala. Nisam planirao da dolazim u grad. Klonio sam se Oak Islanda, jer mi je to omogućavalo da ostanem daleko od nje. Njen nedostatak odgovora naveo me je da napustim Severnu ~ 69 ~
Nas svet knjiga Kalorinu. Malo nakon deset posegao sam za svojim telefonom kad sam bio blizu izlaska iz Oak Islanda. Pokušao sam opet. Džejkob: Gde si? Nije mi stigao odgovor sve dok nisam stao na prilaz roditeljske kuće, a onda je zazvonio. Lili: Šta tebe to briga? Nasmejao sam se nisam si mogao pomoći. Džejkob: Vratio sam se u grad, Mala. Lili: Super za tebe. Nasmejao sam se glasnije ovaj put. Džejkob: Gde si? Lili: Napolje. Džejkob: Gde Lilijan? Lili: U Cove Džejkob: Kako si dođavola stigla tamo? Lili: To se zove moć sisa Džejkobe. Zažmurio sam pokušavajući da blokiram sliku njenih sisa u prvom planu. Ubacio sam svoj džip u rikverc i bacio telefon na suvozačevo sedište ne zamarajući se da pročitam sledeću poruku. Trebao mi je svaki atom samokontrole da ne udarim izbacivača posred face što je pustio nju u klub gde su mogli samo oni koji su imali dvadeset jednu i više godina. Mesto je bilo krcato kada sam ušao, nisam mogao da se pomerim ni korak, a da se ne sudarim sa nekom pijanom guzicom. Mrzeo sam klubove. Miris, ljudi, slatkoća, sve mi se gadilo. Očaj koji možeš da namirišeš kad uđeš unutra, droljaste devojke bile su svuda, a napaljeni muškarci bili su odmah iza njih. Sve u vezi toga mi se gadilo, i spoznaja da je Lili među njima činila je da mi krv proključa i narav pobesni. Nijedno od ta dva nije ~ 70 ~
Nas svet knjiga mi bilo potrebno kada je ona bila u pitanju. Bio sam tempirana jebena bomba koja se spremala da eksplodira što mi je trebalo više da je nađem. Dok sam se provlačio kroz gomilu, nije joj bilo ni traga. Osećao sam se kao čovek koji ide na svoje pogubljenje, nije bilo bitno kojim sam putem odabrao da idem, i ovako ću goreti na lomači. Nije više bilo onog ispravno ili pogrešno. Ni najmanje. Čim sam je video znao sam... Da ću ići u jebeni pakao. Požurio sam preko plesnog podijuma, gurajući ljude i pokazivajući im da se sklone. Srušio sam sve koji su mi stali na put mog uništenja, trebajući da je izvedem odatle što pre sam mogao. Igrala je nekom tipu u krilu, uvijajući njeno maleno telo na način ne da me je samo iznervirala nego me je i jebeno napalila. Njegove ruke su se pomerale po njenim kukovima i telu, osećajući svaki milimetar njene kože. Pogledala je gore kad sam bio na par koraka od nje. Bilo je kao da me je osetila. Kunem se da sam video podsmeh i cerek kad se uvila jače. Pesnice su mi bile skupljene dok sam činio zadnji korak i susreo se sa drkadžijovom vilicom pre nego što je i shvatio šta dolazi. Njegovo lice zabacilo se unazad, noseći pola tela sa sobom. Morao sam da povučem Lili za struk pošto ju je drkadžija krenuo vući sa sobom. Pičkica. “Ustani!” Vikao sam, udarajući ga u stomak, od čega se presavio. “O moj bože prestani!” Lili je vikala, pokušavajući da me povuče. “Čak ga i ne poznajem! Samo smo igrali!” Ignorisao sam je. Znam da sam bio iracionalan, ona je bila u klubu za odrasle za boga miloga i nije se ponašala kao MOJA Lili. Svaki i najmanji komad razuma izgleda da bi izleteo kroz prozor kad je ona u pitanju. “Ona je dete. Ona ima šesnaest! Voliš malene devojčice! Smeće jedno?” udario sam ga opet i on je zastenjao, kašljajući dok se prevrtao. “Zato si uznemiren?” Lili je vrištala, sa povređenošću u glasu, i ja sam se odmah okrenuo da je pogledam. “Takav si kreten!” rekla je i krenula da ode. Jebem ti. ~ 71 ~
Nas svet knjiga Okrenuo sam se i video kako izbacivači idu u našem smeru. Udario sam kurvinog sina još jednom i otišao, požurivši u istom smeru u kom je otišla Lili. Sustigao sam je napolje, izašla je iz kluba na zadnji izlaz, na parking gde je bilo parkirano gomilu automobila, sa punim mesecom koji je obasjavao nebo. Zgrabio sam joj ruku i grubo je okrenuo ka meni, tek tada sam primetio da je obučena kao drolja i da joj lice prekriveno šminkom. Njena pojava zapalila je vatru u meni do te tačke da mi je izazivala bol. “Šta to jebeno nosiš?” prsnuo sam, stiskajući njene ruke malo jače. “Zašto je bitno. Ja sam samo dete. Šta nije u redu Džejkobe? Da li je moje dečije telo previše izazovno za tebe?” “Dosta,” upozorio sam je, vilice stisnute od besa. Njeno droljasto prisustvo, debeli sloj crnog alajnera oko njenih prelepih očiju, zezalo se sa mojim umom. Nosila je sjaj na punim usnama, od čega su bile još privlačnije. Kratku, usku, crnu haljinu koja je malo toga ostavljala maštanju. Njene sise i dupe su poprilično bili istaknuti, i morao sam da podsetim sebe da ona ima samo jebenih ŠESNAEST. “Jebi se!” “Pazi na svoja usta. Imam još samo malo strpljenja, malena devojčice.” Upozorio sam je . “Ja nisam mala devojčica.” “Onda se prestani ponašati kao jedna.” “Momak unutra nije mislio da sam mala devojčica ili je to možda mislio samo njegov tvrdi kurac,” coknula je preblizu mog lica. “Neću ti ponavljati Lilijan, pazi na jebeni rečnik.” “Zabrani mi.” Slatkoća njenog glasa bilo je kao ništa što je do sada sklizalo sa njenih usana. Zarežao sam i odmah pustio njenu ruku otresajući neprikladne misli. “Šta radiš ovde?” pitao sam. Prekrstila je ruke preko grudi u odbrani. Što me je samo podsetilo koliko godina ima. Moj um se zajebavao sa mnom. “Ja bih trebala da budem ta koja postavlja to pitanje. Rođendan mi je, ja sam ovde da ga proslavim sa nekim prijateljima.” “Gde su ti prijatelji?” Slegnula je ramenima. “Otišle su sa nekim tipovima.” ~ 72 ~
Nas svet knjiga Zatresao sam glavom, razočarano. “Da li je to ono što si i ti želela, mala, šemu na jednu noć? Tipa koji će te jebati, iskoristiti i onda te ostaviti?” Pogledala je pravo u mene i samouvereno rekla “Kako znaš da ja ne koristim njih?”
Lili On se cimnuo malo unazad kao da sam ga udarila, i ja sam odmah zažalila zbog svojih reči. “Mislim... ja samo... bilo je...” mumlala sam jer nisam bila u stanju da nađem prave reči za ono kako sam se osećala povređenom zbog njega i onoga što sam prošla zbog njega. Nisam mogla ni sa kim da pričam o tome. “Bilo mi je teško. Nemam nikog.” “Imaš mene,” prekinuo me je oboje nas hvatajući nespremne tom izjavom. “Ja sam samo sestra tvog najboljeg druga, i više nikada nisi tu.” “Ne bi sada bio ovde da je to istina,” jednostavno je rekao zbunjujući me još više. “Naravno da bi. Ja sam samo dete sećaš se? Paziš na mene zbog Lukasa.” “Da li sam te i poljubio zbog Lukasa takođe?” Uzdahnula sam i zatvorila oči. Nismo pričali o tome još od te noći na plaži, dobila sam samo poruku sretan rođendan od njega jutros i sada dolazi ovde i napada momaka sa kojim sam igrala. “Zašto si ovde?” zapitala sam pre nego što sam izgubila hrabrost. “Zbog tebe. Ovde sam zbog tebe. Znam da prolaziš kroz svašta sa svojom porodicom. Želeo sam da se uverim da si OK.” Njegov ton je bio iskren. Spustila sam zid koji sam podigla čim je ušao. “Taj tip...” pogledala sam u zemlju. “Ne bih otišla kući sa njim... mislim... ne bi... Nisam...” Videla sam njegovu senku kako mi se približava. Očajnički sam se trudila da kontrolišem svoje disanje kad me je uhvatio za obraz i naveo me da ga pogledam. Nikada nisam videla takav pogled na njegovom licu, mešavinu bola, zadovoljstva i kompletne naklonosti. Bilo je užasavajuće na najlepši mogući način. ~ 73 ~
Nas svet knjiga “Te noći na plaži. To je bio moj prvi poljubac. Ti si moj...”
Džejkob Poljubio sam je. Jebeno sam je poharao. Jačina mog poljupca gurnula ju je u stranu uz terenac, i čuo sam jak udar njenih leđa uz vrata. Nisam se odmakao, nisam mogao naterati sebe da stanem. Bolesni deo mene nije ni želeo. Milion misli moralo mi se po glavi kao i pitanja, ali nije mi bilo važno, jer moje srce je već znalo odgovore. Sisao sam njene usne u početku, zadirkivajući je svojim jezikom, dužinom njenih ružičastih punih usana. Nežno, sam je poljubio moj jezik tražio je njen. Trebajući da je oseti. Trebajući da je okusi. Bilo je nečega nepoznatog i očajnog u načinu na koji su moje usne napadale njene. Njene ruke su poletele u pokušaju da me dodirnu, ali sam ih zaustavio. Zgrabio sam oba njena zgloba u svoju ruku, stavljajući ih iznad njene glave, blizu krova terenca. Nisam joj mogao dozvoliti da me dodirne. Ne bi bio u stanju da kontrolišem svoj kurac, taj jebač je imao svoj sopstveni mozak. Već ću ići u pakao što sam čak i pomislio da je povedem u raj. Njena koža pekla je moje prste. Paleći me i plašeći me na načine na koje nisam ni znao da je moguće. Moji prsti klizili su niz njene ruke i stali kod njenog lica. Želeo sam da milujem njeno telo, obuhvatim njene grudi i navedem je da preklinje za moj dodir. Da je učinim svojom. Umesto toga pomazio sam joj obraze i otišao rukama na pozadinu njenog vrata, povlačeći je bliže sebi, ali ne dovoljno blizu. Želeo sam da nas istopim u jednu jebenu osobu. Ja sam bio čovek koji je upravo istukao nekog tipa koji je slinio nad njom i želeo je na isti način na koji je ja želim u ovom trenutku. Ista želja koju sam imao mesecima. Šta jebeno nije u redu sa mnom? Osećaj njenog jezika kako se gura u moja usta njen ukus naveo me je da zastenjem osećaj njenog tela kako se oslanja na moje sa njenom macom ~ 74 ~
Nas svet knjiga savršeno prislonjenom na moj tvrdi kurac. Još jednom odoleo sam porivu da se protrljam od nju. Bila je tako čista, i jebi me želeo sam da je isprljam, obeležim svojim dodirom, pustim je da oseti moj kurac i navedem je da se seća mene i samo mene. Zgrabio sam strane njenog lica i ljubio je sa strašću i silom koju samo gladan čovek koji je napokon dobio svoju hranu može da pokaže. Ona je pratila svaki i poslednji pokret. “Kako da prestanem Bebo? Kako ja treba da prestanem da te želim kada znam da si ti samo moja?” režao sam između poljubaca uz njene usne iznova i iznova. Nisam mogao prestati. Bio sam lud čovek, opsednut potrebom za njom. “Džejkobe...” stenjala je dok sam joj grizao usnu. Kurac mi se cimnuo i srce mi je iskočilo iz grudi. Trebao sam da prestanem sa ovim razvratom, ali svaki put kad bi se pokušao povući, odmah bih bio privučen nazad. Njen slatkast ukus me je povlačio sa ivice nazad u ludilo, a sve što smo radili bilo je ljubljene. Poljubio sam je poslednji put, ostavljajući svoje usne na njenim još nekoliko sekundi. Oslonio sam svoje čelo na njeno, ruke su mi i dalje bile na njenom licu. Zatvorio sam oči, disao teško. Bili smo u našem malom svetu. Gde je sve ovo bilo tako ispravno. Oboje smo pokušavali da smirimo naše disanje, a kada sam napokon otvorio oči sve što sam video bila je... Moja budućnost.
~ 75 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 12 Džejkob Sada Nisam to uradio da je naljutim. Pa, možda malo... Ako je želela da igra grubo, onda joj neću nimalo olakšati. Naručio sam viski za šankom i uživao u predstavi. Nadajući se kao đavo da neću zažaliti zbog ovoga.
Lili Sedela sam u bekstejdžu pokušavajući da saberem svoje misli tako što sam udisala duboko, želeći da umirim svoje brzo disanje i ludačko udaranje srca nakon našeg razgovora. “Ne možeš uraditi to Lili. Uskoro će otići, on se neće zadržati. Samo nastavi sebi to da ponavljaš. On će otići.” Udahnula sam još jednom i vratila se na binu, grabeći mikrofon od Trejsi. Ona mi je namignula i moje obrve su se suzile u nerazumevanju njenog gesta, ali sam svejedno zgrabila mikrofon. “Da li su svi spremni da potroše novac?” Vikala sam. “Počećemo sa udavačama, a onda sa neženjama, i moram vam reći... Uhhh!” nasmejala sam se. “Ove udavače su jebeno seksi! Hajde da se na minut zadržimo na pravilima. Svi imaju preko dvadeset jednu, možete davati ponude sve dok je ženska u ponudi. Niko ne može davati više ponuda onog momenta kad je muškarac kupi. Neka ovo bude luda noć, zavucite ruke duboko u te džepove ljudi. Sva sredstva idu u dobrotvorne svrhe žena obolelih od raka dojke, spasite sise, spasite žene. I jebeno se dobro provedite. Najveći ponuđač osvaja udavaču ili neženju za izlazak.” Namignula sam. “Šta će se desiti posle toga zavisi samo od ponuđača i njegove nagrade. Zapamtite narode Ne znači Ne.” Oni su se nasmejali. “Počećemo sa našom sopstvenom šankericom Trejsi.” ~ 76 ~
Nas svet knjiga Svakom učesniku trebalo je oko deset, petnaest minuta da budu kupljeni nakon predstavljanja, donacije su se gomilale u količinama kojima se nismo ni nadali. Bio je na redu poslednji neženja noći i bilo je skoro tri ujutru, sve žene su bile izlicitirane i muškarci su bili poprilično velikodušni u svojim donacijama. Zgrabila sam poslednju tablu i kad sam videla ime pogledala sam gore, pravo u njega. Nisam shvatala do tog momenta da je uopšte na sceni. Da sve bude još gore on se cerio. Jebeni cerek od kog su mi vlažile gaćice i povećavao moje besno raspoloženje. Tada je posegao za svojom bejzbol kapom, stavljajući je tako da je vizir bio okrenut ka napred. Usne su mi se otvorile i oči podivljale. Kučkin sin. Zatresla sam glavom u neverici, jer je nosio tu kapu. Moju kapu. Nasmejao se veliko i divlje prekrštajući ruke preko grudi, ističući svoje mišiće. Mogla sam lako videti to sa mesta gde sam stajala. Šta je sad isplanirao? Publika je vrištala i zviždala jače i privukla je moju pažnju na njih. Pogledala sam po sobi mentalno se pripremajući se za ovo. Nagnuo je svoju glavu lagano mi klimnuo i stisnuo svoje usne arogantno me izazivajući. Nije mi trebala tabla, bacila sam je na pod. “Ovaj zgodni džentlmen je Džejkob Foster, i on je trn u dupetu. Znate onaj koji voli kontrolu, alfa tip koji obično dobija ono što želi. Osim ovaj put.” Dodala sam pre nego što sam pogledala u publiku. “Počećemo sa ponudama od pedeset dolara? Da li čujem pedeset?” “Pedeset!” devojka u prvom redu vikala je sa rukom u visu. “Da li čujem sto?” “Sto!” druga devojka je viknula. Nastavila sam ovako ko zna koliko dugo i sve što sam uspela je da ga mrzim samo još više sa svakim novim momentom. “Da li čujem osamsto dolara?” čula sam sebe kako govorim ignorišući odvratan osećaj koji se stvarao u dnu mog stomaka. “Dve hiljade dolara,” starija žena je rekla, bacajući pare pod moja stopala. To je bila najviša ponuda večeras. Većina ljudi su bile naših godina, možda malo stariji, ali ova žena je bila u četrdesetim. Ovo je bila žena za ~ 77 ~
Nas svet knjiga koju si mogao reći sa sigurnošću da je bila nokaut dok je bila mlađa, iako je i dalje izgledala neverovatno. Pogledala sam ka Džejkobu koji je bio naslonjen na zid, sa rukom na usnama trljajući ih napred nazad, obuzimajući me na način na koji nikad pre nisam videla. Sigurnost u njegovom pogledu me je protresla i preplavila sve do srži. “Šta tačno plaćam?” starija žena je zavodnički rekla, navodeći me da pogledam dole u nju. Ona je gledala pravo u Džejkoba, koji je i dalje zurio samo u mene. “On je jebeno prelep. Te oči. Jebeno ću se zabaviti sa njima. Tri hiljade dolara je moja poslednja ponuda.” Kunem se da je ceo bar bio tih. Nije bilo bitno što je bio krcat. Osetila sam kao da smo sami nas dvoje. Moje srce počelo je ludački kucati. Mogla sam ga osetiti u svom grlu. Kunem se da ga je i on mogao čuti. Uzela sam nekoliko dubokih udaha mogla sam da osetim njegov energičan pogled sa te daljine na kojoj je bio. Sve se srušilo kao da je samo eksplodiralo. Nisam mogla disati od osećaja koji su me obuzeli. “Da li me čuješ mala devojčice? Tri hiljade dolara, sad mi daj mog momka za igru,” rekla je tonom koji nisam cenila. Moje oči srele su njen pogled. Kad bi pogled mogao ubiti, ona bi bila mrtva. Zagrizla sam usnu. Ne želeći da pogledam u Džejkoba. Bila sam prestravljena time da vidim da je zainteresovan za drugu ženu... Koja nisam ja...
Džejkob Mogao sam čuti sve što je žena govorila Lili, tiho sam se molio da upali. Nadao sam se kao đavo da moj plan upali i da neću uprskati svojom jebenom facom. Pomisao da moram da odem sa nekim ko nije Lili je bio jebeni pakao. Mogao sam bukvalno osetiti njenu muku, godine povređenosti koje sam joj izazvao. Iskoristio sam sve u sebi da ne odem do nje i ne pokušam da otklonim sav njen bol, kako umem i znam, ali to ne bi pomoglo. Verovatno bi samo pogoršalo stvari. Ona mora da načini prvi korak. Ona mora da mi da nešto, makar i mali milimetar koji bi ja mogao pretvoriti u milju. ~ 78 ~
Nas svet knjiga Liline oči su podivljale dok su bacale bodeže ka ženi, gonjena svojim ličnim borbama. Bilo je takođe nešto na njenom licu što nisam mogao prepoznati, nešto što nisam video pre. Na sekundu, zamislio sam se da li treba da prekinem sa ovom maskaradom i samo uzmem ono što je moje. Nju. “Moje ime je Mala, ne devojčica,” Lili je rekla svađalačkim tonom i to me je navelo da se nasmejem. “Tri i sto hiljade dolara. Klađenje je završeno. On je moj.” Lili je dodala obarajući me sa nogu skoro. Žena se cimnula. Lili me nije ni pogledala ostatak noći. Pustio sam je da se krije... za sad. Čekao sam je napolju dok se bar zatvarao. Moj auto bio je parkiran na istom mestu kao i prvi put. Stojao sam naslonjen na suvozačeva vrata sa rukama prekrštenim preko grudi i jednom nogom preko druge. Čuo sam vrata kako se otvaraju i ona je izašla, izgledajući divnije i lepše nego ikad pre. “Interesantna mala stvar se upravo desila, otišla sam da uplatim svoju donaciju da bi saznala da si ti već platio.” Zabacio sam glavu u stranu i nacerio se. “Cenim gest onako kako ne možeš ni da zamisliš, ali sada mislim da si sve podigao na jedan mnogo viši nivo, Džejkobe. Da li shvataš da si upravo potrošio tri hiljade i sto dolara na izlazak sa samim sobom?” rekla je sa predivnim osmehom. “Ne, platio sam četri hiljade da me ti dobiješ bebo. Novac će se potrošiti ako me pitaš. Ne samo da će dobrotvorna organizacija dobiti novih sredstava nego ćeš me i ti dobiti nasamo.” Ona se nasmejala i to je ozarilo celo njeno lice. “Koliko novca imaš? Mora da si ovde na par nedelja. Da li čak i radiš?” “Sranje, to je sve što radim. Pre nego što sam došao ovde, radio sam šezdeset-sedamdeset sati nedeljno. Imao sam dosta ulaganja, fond mojih bake i deke, a znam da potrošim svoj novac mudro. Radio sam neprekidno da bih bio ovde, ali sam uzeo mali odmor.” “Zašto?” “Zbog tebe.” “Nisam baš toliko lakoverna. Nisi čak ni znao da sam ovde do noći kad si stigao, tako da pokušaj opet, seronjo.” ~ 79 ~
Nas svet knjiga Coknuo sam nespreman da joj još uvek kažem istinu. “Nakon što sam te našao. Odlučio sam da uzmem slobodnog vremena.” Odgurnuo sam se od auta. “Znam šta radiš bebo, nećeš pobeći od ovoga.” “Nisam ni planirala.” “Tako znači.” Šapnuo sam, zakoračivši bliže njoj. “Onda samo izvoli, šta si imala u planu?” “Zašto? Jesi li ljut što sam ti pokvarila dobar provod?” “Kao da mi se jebe za to. Gospođa Robinson je bila sredstvo do cilja. Mog dobrog vremena sa tobom. Uvek si bila ti,” podsetio sam je sklanjajući joj kosu sa lica. “Platio bi da ne odem sa njim koliko bi god želela.” Lice joj se namrčilo. “Lažove.” “Zar me ne razumeš uopšte? Ne lažem ti Mala. Ne mogu ti lagati. Što je razlog zašto sam proveo poslednje tri godine daleko od tebe. Zato sam te i ostavio. Radije bi ostao daleko od tebe nego da te moram lagati opet. Skoro me je ubilo kad sam to uradio prvi put...” Ona je okrenula lice u mojoj ruci. “Džejkobe...” “Molim bebo?” “Molim te...” “Molim te šta?” “Molim te nemoj me povrediti opet,” mumlala je dovoljno glasno da je samo ja čujem. Njene reči bile su kao čekić za moje srce. Znao sam da sam je slomio, ali zapravo čuti da ona to kaže, da kaže te reči bilo je kao da sam primio metak pravo u svoje srce. Odmah sam je povukao u svoje ruke i ona mi je to dopustila, topeći se uz moje telo na način na koji sam se molio svake noći da opet osetim. “Volim te.” Poljubio sam je u glavu, stežući je jače uz svoje grudi. “Daj mi šansu da ti to dokažem. To je sve što želim. Samo mi treba još jedna šansa.” Ona je oklevala nekoliko sekundi, a onda duboko udahnula, klimajući uz moj vrat i šaputajući “Okej.”
~ 80 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 13 Džejkob Onda Dilan, Austin i ja smo otišli u Kaliforniju na prolećni raspust. Odsedali smo kod Mrvice i Obri u stanu. Reći da su stvari među Obri i Dilanom bile čudne bilo je blago. Bili smo na žurci bratstva Aleksinog dečak Kola. Oni još uvek nisu objavili da su zajedno, ali sam ih uhvatio kako se ljube i drže za ruke par puta. Pretpostavili su da ih niko ne gleda. Bilo je čudno videti Mrvicu kako odrasta. Bilo je jebeno čudno videti je sa Kolom uopšte, ali izgledala je sretno. Pa mi je to bilo jedino važno. “Takav si seronja,” rekao sam Dilanu, koji se cerio. “Zašto, na šta misliš?” pitao je pametnim tonom, povlačeći još jednu devojku. “Koliko mnogo devojka planiraš da pojebeš dok smo ovde? Pokušavaš da poharaš celu kuću sestrinstva ili da povrediš Obri?” Nasmejao se. “Ovo nema nikakve veze sa njom.” “Ima sve veze sa njom. Gleda upravo u tebe, povređenost se vidi svuda po njenom licu i to me boli, Dilane, a nemam nikakve veze sa njom.” On je prevrnuo očima. “Trebala je misliti o tome pre nego me je ostavila.” “Zašto ne popričaš sa njom? Možda kad bi je saslušao?” “To bi impliciralo da mi je stalo do nje.” On je povukao drugu devojku ka sebi i ja sam video Obri kako spušta pogled ka podu. Zatresao sam glavom. Trebao sam da se sklonim od njih. Imao sam sopstvenih problema i oni su dolazili od šesnaestogodišnje mršave devojke, koja mi je pisala upravo sada dok sam ja u baru ispijao pivo. Lili: Nedostajem ti. Nasmejao sam se raspoloženje mi se odmah popravilo. ~ 81 ~
Nas svet knjiga Lili: Znam da ti nedostajem, ja sam taj tip devojke koji nedostaje. Džejkob: Da, slatka devojko, nedostaješ. Lili: Šta vi momci radite večeras? Džejkob: Na žurci smo Kolovog bratstva. Lili: Zašto se družiš sa tim zlikovcem? Džejkob: Sumnjam da je tvoj brat princ na belom konju. Lili: Ne seri. On je idiot. Džejkob: Pazi na rečnik. Lili: Oni su jastozi. Ne možeš stati između toga. Džejkob: Šta jebeno to znači? Mogao sam da zamislim kako se smeje. Lili: Jastozi nalaze partnere za ceo život. Džejkob: Da li si sigurna oko toga? Lili: Da. Proverena činjenica. Ima i na internetu, znači mora biti istina. Garantujem. Džejkob: Prestani biti tako slatka. Lili: Kada se vraćaš kući? Džejkob: Ne znam. Lili: Mogu li da dođem da te vidim? Džejkob: Lili... Lili: Biće to naša mala tajna. Možemo ostati u hotelu. Obećavam da neću zauzeti ceo krevet. Džejkob: Šta ćemo sa tvojim roditeljima i Lukasom? Lili: Šta sa njima? Uzdahnuo sam. Džejkob: Pusti me da razmislim o tome. Lili: Okej, pobrini se da misliš na mene ujutru. Zbog svog drugara. Nasmejao sam se tako jako da mi je glava pala unazad. Džejkob: Laku noć. Lili: Noć. ~ 82 ~
Nas svet knjiga Proveo sam ostatak noći za šankom, gledajući ljude i misleći na Lili. Želeo sam da prihvatim njenu ponudu i dopustim joj da dođe da me vidi. To bi značilo da bi mogao da provedem malo vremena nasamo sa njom, a da ne moram da se okrećem preko ramena svake sekunde. Nedostajala mi je. Nedostajala mi je ludo. Nedostajala mi je više nego što sam se usuđivao da priznam. Vikend sa njom u hotelu definitivno bi bio test na moju izdržljivost da joj odolim, ali želeo sam da je imam u blizini tako jako. U tom trenutku činilo mi se kao savršena ideja da je imam pored sebe na bilo koji način mogu. Nije bilo pogrešnog ili ispravnog kad je ona bila u pitanju, samo beskonačno mnogo pitanja na koje nisam imao odgovor ili jednostavno nisam želeo da odgovorim na njih. Gledao sam kako Aleks napušta kuću sa Austinom, ali kad se vratila izgledala je zaista besno. “Šta nije u redu?” pitao sam je prilazeći joj sa Dilanom iza sebe. “Austin... on... on... bože... On je u haosu. “Mrvice...” “Ne Dilane, rekao mi je.” “Šta ti je rekao?” Dilan ju je pitao. “Da je na ekstaziju. “Sranje,” izdahnuo sam. “Gde je?” Slegnula je ramenima. “Ne znam. Zaista sam zabrinuta za njega. On bi mogao...” “U redu je,” Dilan ju je prekinuo. “Mi ćemo ga naći. Ostani ovde dok se ne vratimo.” Ona je klimnula sa tužnim osmehom. Nije nam trebalo mnogo da nađemo Austina, bio je nekoliko ulica niže na praznom parkingu. “Šta koji kurac čoveče?” Dilan je rekao dok smo hodali ka njemu. On je ležao na podu sa rukama ispod glave gledajući u nebo. Pitao sam o čemu li misli. “Lepo od vas što ste mi se pridružili, ali ako ste došli da mi držite predavanje, pretpostavljam da se možete okrenuti i odjebati odvade. “Isuse Hriste Austine.” Mumlao sam. “Šta to radiš? Ovo nisi ti“ On je coknuo ustajući i stajući ispred nas. “Ko sam ja? Huh? Vi mi recite, momci, jer ja nemam jebenu ideju. Proveo sam dvadeset jednu ~ 83 ~
Nas svet knjiga godinu svog života marširajući po liniji sa svima vama. Gotovo je. Jeste me čuli? Jebeno sam gotov.” “O čemu dođavola pričaš? Ništa nema jebenog smisla,” Dilan je rekao, prekrštajući ruke preko grudi. “Jebiga čoveče, znamo da si prošao kroz svašta nakon nesreće, da jedva vidiš bistro.” Dilan je odmah zakoračio napred prema njemu spreman da ga istuče. Stavio sam svoju ruku preko njegovih grudi. “Opusti se,” naredio sam, gledajući u Austina. “Ovo je način na koji želiš da igraš? Mi smo tvoji prijatelji, a ne neprijatelji seronjo. Treba da se setiš toga na tom svom putu samouništenja na kom insistiraš. Šta je sledeće? Kokain? Huh? Šta je potrebno da bi sabrao svoja sranja, brate? Molim te reci nam da znamo šta da očekujemo sledeće.” On se iznenada nasmejao sa izgledom na licu koji nikad pre nisam video. “To... je... jebeno... jadno... kad dolazi od tebe, oh, svemoćni Džejkob.” Zatresao je glavom sa pogledom uperenim samo u mene. Mogao sam da vidim Dilana uglom oka. Bio je iznenađen isto koliko i ja. “Ti želiš da mi sudiš i uperiš prstom u mene? Ljudi koji žive u staklenoj kući ne bi trebali da bacaju kamenje...” Austin je govorio tonom koji mi se nije svideo. “Prestani pričati u šiframa i samo ispljuni to već jednom.” Zahtevao sam. “Hoćeš da pričamo o tome kako da živim svoj život? Da mi kažeš kako sam sjebao? Pa sranje, Džejkobe, zašto se jebeno ne pogledaš u ogledalo?” Odmakao sam se kao da me je udario u jebeno lice. “Video sam te. Video sam sve. Bio sam tamo te noći.” Austin je rekao. “Koje noći?” nesigurno sam pitao. “U Covu.” Moje oči su se raširile, stomak mi se stegao, sva boja iz mog lica je nestala. “Šta nije u redu Džejkobe, maca ti je pojela jezik?” Austin je zadirkivao. Dilan je lutao pogledom među nama. “O čemu on priča?” “Da li da mu ja kažem?” Austin je klimnuo, i ja nisam mogao da nađem reči da progovorim. Noć se ponavljala pred mojim očima iznova i iznova dok je on stojao ispred mene i čekao. ~ 84 ~
Nas svet knjiga “Oh, ma daj Džejkobe, svi smo drugari ovde, zar ne? Zar mi nisi upravo to rekao. Da nema tajni među drugarima?” “Ne znaš o čemu pričaš“ napokon sam rekao, vilica mi se stiskala do bola. “Ne znam? Pa onda zašto ti ne bi osvežio pamćenje Pa nek Dilan odluči da li sam pogrešio ili sam u pravu. Vidiš Dilane,” počeo je i dalje gledajući u mene. “Džejkob nije onakav kakav mislimo da je. Sav ispravan i pravičan kad bi trebao da gori u paklu zbog onoga što želi da uradi. Bio sam u gradu pre par nedelja, visio u nekom noćnom klubu. Video sam nekog ko je izgledao kao Lukasova mlađa sestra kad sam se iznenadio shvativši da je to baš ona.” Dilan je zatvorio svoje oči kao da je znao šta je sledeće. “Pa, naravno krenuo sam ka njoj. Ona se uvijala oko nekog drkadžije na plesnom podijumu. Nikada ne bih rekao da devojka može da se tako uvija i da je to mala sestra koju sam uvek video u njoj. Bilo mi je muka od toga., ali šta si ti uradio Džejkobe?” Progutao sam pljuvačku koja se skupljala u mojim ustima, pesnice su mi se stisle. “Onda se od nigde stvorio tip probijao se kroz gužvu. Spremio sam se da prebijem seronju koji je spustio ruke na nju, samo što me je bacilo na dupe što sam video da me je Džejkob preduhitrio. Zar nije tako? Nakon što si je zaštito tako što si istukao drkadžiju, krenuo sam da te nađem i potapšem te po leđima za dobro obavljen posao, ali Lili te je napala i pobegla od tebe. Džejkob je otišao odmah za njom.” Potrudio sam se da ostanem miran, ali svaka reč koja je sišla sa njegovih usana navela me je da shvatim koliko je sjebana situacija između nje i mene bila. “Pa sam te pratio, oboje. Da li želiš da kažeš Dilanu šta sam video? Ili bi ja trebao da imam tu čast“ Zatvorio sam oči, sram me je obuzeo. “Gledao sam kako je napadaš na parkingu pritisnutu uz terenac. Reci mi brate, da li od malih devojčica postaješ tvrd?” “Dosta,” Dilan je prekinuo, uzimajući mi reč iz usta. Nisam znao da li je to u moju ili njegovu korist, ali sam pretpostavio da je u korist oboje. ~ 85 ~
Nas svet knjiga “Da... pokušaj da gledaš. Možda ti Džejkob može prirediti predstavu kao što je i meni?” “Austine,” upozorio sam ga. “Oh, ili ti samo postane tvrd kada misliš da vas niko ne gleda?” Moje telo se napelo i mogao sam da osetim kako mi vena na vratu pulsira sa svakim udarom srca. “Sve je u redu Džejkobe, sve dok ima trave na terenu ja navijam za igru.” Hladno sam ga udario u vilicu, lice mu se zateturalo od udara moje pesnice, ali telo mu se nije mrdnulo kao da je očekivao udarac. Nisam nikad mislio da će doći do ovoga. Pogotovo da će Austin biti taj koji će sve to izazvati. “Možeš reći šta god hoćeš za mene, ali ako ikada budeš pričao o Lili tako onda ću te ubiti. Austine. I Jebe mi se ko si.” Zatresao sam rukom, bol je putovao mojom rukom. Austin se nagnuo i ispljunuo krv na travu. “Istina boli, zar ne drkadžijo?” Zakoračio sam ka njemu i Dilan se isprečio između nas. “Idi odavde, Austine,” naredio je. Austin je pogledao iznenađeno. “Dobri stari dečaci, Huh? Da... ne morate mi dvaput govoriti.” Odmakao se i dalje gledajući u nas, kao da je pokušavao da zapamti naša lica ili nešto tako, onda se okrenuo i otišao. Mogao sam da osetim kako Dilan buši rupu na mom licu. “Nemoj.” Rekao sam. On se odmakao. “Nema više ništa tu da se kaže.” Sa tim okrenuo se i otišao noseći svoje razočarenje sa sobom. Stojao sam tamo ne znam koliko dugo, moj um je bio u velikom haosu. Čekao sam. Šta? Koga. Ko dođavola zna... Kad mi je telefon zazvonio za poruku, posegao sam u džep ne gledajući u ekran. Lili: Ti si moj jastog. Zatresao sam glavom i odgovorio. ~ 86 ~
Nas svet knjiga Znam.
~ 87 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 14 Lili Sada Miris nečeg delikatnog zaposeo je moja čula pre nego što sam i otvorila ulazna vrata. Zakoračila sam unutra i aroma je bila svuda oko mene. Mirisala sam, hodala sam ka kuhinji da nađem Džejkoba koji mi je ponudio čašu vina. Predao mi ju je sa zaigranim izgledom lica. “Kako dođavola uspevaš da uđeš u moju kuću?” Nasmejao se. “Planiraš da me istučeš?” “Zavisi od tvojih kuvarskih sposobnosti.” “Ti malo govno.” Obmotao je ruke oko mog struka, povlačeći me u svoj zagrljaj. “Ako budeš dobra devojka dopustiću ti da imaš desert,” zaigrano je šapnuo na moje uvo, spuštajući nežne poljupce niz moj vrat. “Šta dobijam ako budem loša devojka?” zadirkivala sam, naginjući glavu u stranu da mu obezbedim lakši pristup. “Na šta impliciraš? Mmm, tvoj miris je dovoljan za jelo. Da li je to ono što želiš da uradim? Da ti raširim noge onako kako znaš da volim i kušam tu tvoju slatku macu?” Džejkob je uvek prljavo pričao, čak i pre. Nije se promenio, to me je uzbuđivalo na načine na koje nisam ni znala da je moguće. Moje telo je odmah počelo da gori svuda. Postalo mi je teško da umirim disanje, ujednačim glas. “Šta kažeš na to? Kako bi bilo da preskočimo večeru i odmah uzmemo desert?” šaputao je, pomerajući se dole ka mojoj ključnoj kosti. “Mislila sam da moram da budem dobra devojka?” napokon sam progovorila. “Da li je to uopšte u tvojoj prirodi?” preo je, radeći nešto neverovatno svojim jezikom na putu u moj grudnjak, ne popuštajući svoj snažan stisak na mom struku. “Jebiga... bebo... nedostajala si mi. Imaš li ideju koliko te mnogo volim?” ~ 88 ~
Nas svet knjiga Njegova dela su me zapalila, ali njegove reči su razorile moje biće, moje srce i dušu. Očajnički sam želela da mu kažem to isto, ali u mom umu sam se i dalje štitila od njega. Moje srce je žudelo da mu kaže te dve male reči koje sam i dalje osećala duboko u svom srcu. Skoro sam se izgubila upravo tada i tu kada je on iznenada podigao pogled i pogledao duboko u moje oči. Poljubio je moje čelo, a onda vrh nosa, baš kao što je radio dok smo bili deca. “Znam Lilijan.” Zagrizla sam usnu obrve su mu se suzile dok sam upijala tu njegovu jednostavnu, a ipak povređenu izjavu. “Sada zaista želim da poljubim te uzmi me usne, ali mislim da mi odrezak gori.” Nasmejala sam se. “Znači to miriše? Ne sećam se da sam videla odrezak? “Napolju je na roštilju.” “Ja nemam roštilj.” Nasmejao se povlačeći se od mene. “Imaš sad.” Zatresla sam glavom i krenula ka rerni. “Šta je ovde?” povukla sam vrata da ih otvorim, ali ih je on zatvorio opet. “Iznenađenje.” Udario je moje dupe pre nego što je krenuo ka balkonskim vratima. “Idi se istuširaj.” Prevrnula sam očima, ali sam ga voljno poslušala po prvi put, u dugo vremena. Nije mi trebalo mnogo da se spremim. Nikada nisam nosila puno šminke čak ni kada bih radila u baru. Uvek sam mislila da je manje bolje. Stavila sam alajner i maskaru, podsećajući se da Džejkob voli kako to istakne moje braon oči, malo rumenila i sjaj za usne. Nacerila sam se dok sam oblačila svoje gaćice. Obukla sam malu kratku letnju haljinu koja je imala V izrez napred. Pogledala sam se poslednji put u ogledalo, zadovoljna onim što vidim. Vratila sam se u kuhinju, i oči su mi se raširile kad sam videla moje uređeno i dekorisano dvorište. Bilo je tu prelepi deo za sedenje u mojoj omiljenoj boji. Lagano osvetljenje bilo je postavljeno oko nas, roštilj je izgledao ekstremno skupo i bio je smešten u ćošak sa toliko mnogo pomagala koje znam da ne bi umela koristiti bez njegove pomoći. Što me je odmah navelo da pomislim da li je to uradio namerno. Bilo je pomalo ~ 89 ~
Nas svet knjiga kičaste dekoracije na zidovima terase, što je izazivalo da ambijent bude romantičan, ali ujedno i malo kičast. Stajala sam zapanjena dok je Džejkob sedeo za stolom, naslonjen nazad sa prekrštenim nogama, prstima je prelazio preko usana izgledajući samozadovoljnije nego ikad, ali jebeno seksi. Tajanstveni osmeh igrao je na njegovom zgodnom licu, nije se brijao nekoliko dana i taj njegov muževan izgled radio je svašta samoj mojoj srži. Vrištala sam na pomisao njega na mojoj maci sa očima koje su gledale pravo u mene dok se raspadam. Sto je bio postavljen sa svim vrstama tanjira koji su bili pokriveni i boca vina bila je u centru. “Kada si uradio sve ovo?” pitala sam, privlačeći njegove oči na moju zapanjenu facu. “Danas,” jednostavno je rekao ne prestajući svojim prstima da prelazi preko usana. “Ja... Ja ne.... Ja ne znam ni šta da kažem,” izdahnula sam, zapanjeno. On se nacerio. “Jednostavno hvala biće dovoljno.” Oči su mu preletale po mom telu. Pocrvenela sam jer sam videla da mu se sviđa moja haljina. “Nema grudnjaka, Huh? Tako ćeš igrati večeras?” Ja sam slegnula ramenima, potpuno svesna da nosim krem providnu haljinu. Pročistio je svoje grlo i gestikulirao mi da sednem, izvlačeći stolicu pored sebe. “Pa... znaš kako da upadneš i provališ, popraviš stvari, kuvaš i dekorišeš. Ti si nešto kao moja lična Marta Stujart.” On se nasmejao tako glasno da mu je glava pala nazad. “Ja sam neženja, ako ne znam kako da kuvam, umro bi od gladi. Imam dve mlađe sestre i mamu, koje su me naučile par stvari oko dekoracije.” Klimnula sam. “Kako su Džesi i Amanda?” “Oni su dobro, obe su na koledžu kao što i trebaju biti.” Rekao je sa blagim osmehom. “Kako ti je mama? Aleks kaže da joj je bolje,” odgovorila sam ignorišući njegovo naglašavanje oko koledža. On je lagano klimnuo, naslanjajući se u stolici i pomerajući oči na sto. Znala sam da je to tema o kojoj nije voleo da priča. Pre nekoliko godina, negde oko vremena kad sam ja otišla i preselila se u Nešvil, njegovi roditelji razveli su se iznenada. Bilo je ogromno iznenađenje za sve nas pošto su se uvek činili kao savršen par. Bar ja nikada nisam srela nekog ko ~ 90 ~
Nas svet knjiga je govorio drugačije. Njegov tata Li, se iselio i napustio njegovu mamu, Džindžer, i sve njih. Posedovali su radnju nedaleko od moje kuće, gde su prodavali razne suvenire i hranu. Takođe su posedovali i farmu od njegovih dede i babe u Saut Portu koja se otvarala samo nedeljom, pretpostavljam da su je prodali i podelili pare. Njegova mama nije podnela dobro razvod. Iz onoga što sam čula bilo je loše. Aleks je rekla sa se Li preselio i da nije bio često tu. Ne znam šta se promenilo, ali pretpostavljam da nije dao Džejkobu smenu u radnji. Ustala sam hvatajući ga nespremnog i sela mu u krilo. “Pa... Šta imaš za mene?” pitala sam pokušavajući da malo razvedrim iznenadnu promenu raspoloženja. On se nasmejao i poljubio vrh mog nosa, znajući tačno šta radim. “To je najlošije pitanje koje sam do sada čuo,” tom mu je bio sretan i bio je zadovoljan opet. Udarila sam ga u grudi i pokušala da ustanem iz njegovog krila, ali me je povukao opet da sednem, kako god ovaj put ostala sam u njegovom krilu dok su naša lica bila na milimetar jedno od drugog. “Mislila sam da ćemo jesti?” zavodljivo sam rekla. “Ja znam šta ja želim da jedem.” Zabacila sam glavu u stranu, gledajući ga kroz trepavice. “Ali nahraniću prvo tebe,” rekao je, stavljajući nekoliko zalutalih pramenova iza mog uha. “Idi, pre nego se predomislim i prvo nahranim sebe.” Ja sam nevoljno ustala sa njegovog krila, želeći da prihvatim njegovu ponudu, ali me je nervoza iznenada obuzela pa sam uzela vino, puneći naše čaše. Nismo bili zajedno jako dugo, i bila sam nervozna da neće sve biti kao što je bilo.
Džejkob Znam da je nervozna, koliko god se pokušava pretvarati dok nam oboma sipa salatu. Njeno duboko disanje, koje je mislila da ne čujem, odavalo ju je. Pustio sam je da veruje da nisam primećivao šta se dešava, jer nisam želeo da upropastim izlazak prozivajući je za nesigurnost koja će nestati čim spustim ruke na nju. ~ 91 ~
Nas svet knjiga Podsetiću je svega i navesti da sve nestane. Završili smo sa jelom naših salata i onda smo počeli sa odreskom i pečenim krompirom. Izvodila je najdelikatnije zvuke kad je uzela prvi zalogaj odrezak i od toga mi se kurac cimnuo. Mislim da nije znala kakav uticaj ima na mene. “I čovek ume kuvati“ mumlala je između zalogaja. “Tu sam da udovoljim bebo.” “Da li si ti slatki Kristijan Grej? Šta je sledeće? Crvena soba?” “Kristijan Grej mi nije ni blizu. Do trenutka kad završim sa tobom, moje ime će ti jedino biti na pameti.” Samopouzdano sam rekao, od čega se ona namrštila. Jeli smo u tišini, i primetio sam da se Lili davi u vinu kao da pokušava nešto da dokaže. Dok sam ja strpljivo čekao desert, i pri tome ne mislim o tome da ona bude zakuska. Otišao sam unutra i uzeo svoje poslednje iznenađenje koje je bilo u frižideru. Kada sam se vratio napolje, ona je uzimala poslednje zalogaje mog pečenog krompira, pošto je već pojela svoj. Zurila je u to nekoliko sekundi sa izrazom koji nisam umeo da prepoznam, a kad je napokon pogledala u mene oči su joj bile zacakljene. Znao sam. “Kako?” rekla je toliko tiho da sam je jedva čuo. “Mrvica.” Njeno lice pocrvenelo i spustila je obrve. “Uzela je recept od tvoje mame.” Zagrizla je usnu i pogledala u puter od kikirikija sa čokoladnim mrvicama i prelivom od karamele. Bio je to njen omiljeni desert koji se nigde nije mogao naći. “Ne znam da li je ukus dobar kao kod tvoje mame, ali morao sam da pokušam.” Suze su sklizale niz njeno prelepo lice. Sranje. “Mala, nisam mislio da te rasp...” “Ne,” zajecala je. “Hvala ti Džejkobe, ovo... bože... ne mogu da verujem da si uradio ovo.” “Volim te,” jednostavno sam rekao. Pogledala je u mene šminka joj se krenula razlivati od suza, čineći to jednom od najlepših stvari koje sam u životu video. ~ 92 ~
Nas svet knjiga “Znam. Oduvek sam znala.” Nisam se to nadao da ću čuti, ali bilo je dovoljno za sad. Plakala je dok je jela desert, i to je bila verovatno jedna od najdivnijih stvari koje sam ikada gledao da neko radi. Rekla je da je ukus baš kao što treba da bude i to ju je samo rasplakalo još više. Pokušao sam da joj se ne smejem, ali osmeh na mom licu bio je dovoljan da shvati da sam zadovoljan. Završili smo skoro dve boce vina, pa smo počeli da se zadirkujemo i smejemo kao budale, znao sam da je jako pijana. Stalno se naginjala ka stolu, gledajući pod svoju suknju skoro neodoljivo. Skoro. To me nije zaustavilo od toga da upijam njenu kremastu kožu za koju sam znao da je poput svile, način na koji joj je kosa padala oko lica, rozi sjaj njenih obraza. Zabacila je glavu sa zajedljivim pogledom i rekla. “U šta gledate Gospodine Forster?” “U ono što je moje.” Ona je ustala, zakikotala se, zgrabila moju ruku i povela me unutra i ja sam je voljno pratio. “Vau, odakle se to stvorilo?” ona se spotakla, preko svojih sopstvenih stopala, ali sam je ja brzo uhvatio pre nego što je pala. Povela nas je u svoju sobu. Znam gde je ovo vodilo kad me je posela na ivicu kreveta. Prekrstio sam ruke preko grudi, zabavljen predstavom koju ju je pokušavala da mi pruži. “Ti si moj poznati,” nasmejala se, želeći da kaže omiljeni, bar mislim, ali i ja sam se nasmejao takođe. Bilo je zarazno. “Pomalo sam iznenađen koliko mnogo vina možeš da podneseš.” Ona je klimnula ponosna sobom, imajući najtupaviji ali najbožanstveniji izraz na svom licu. “Mislim da bi trebali da radimo stvari jedno drugom.” “Misliš?” “Mmmhhhmmm... Ja ću prva, a onda ti možeš da počneš sa svojom magijom... ili možemo da radimo to u isto vreme. Osim ako ne želiš da jebeš i onda... i to će biti kul.” “Da li imaš ideju šta si upravo rekla bebo?” Ona je klimnula sa tim svojim božanstvenim licem. “Jap... imam nešto da ti pokažem.” “Pretpostavljam da je to nešto što ću zaista želeti da vidim.” ~ 93 ~
Nas svet knjiga Zgrabila je ivicu svoje već prekratke haljine i povlačila je malo po malo otkrivajući svoje butine. Gledala me je kroz trepavice. “Spreman?” “Poprilično sam siguran da sam to video i pre Mala.” “Ne-ne,” rekla je, povlačeći haljinu da izloži svoje gaćice koje su na sebi imale isprintano lice mačke. Ja sam prsnuo od smeha. Smejao sam se tako jako da me je stomak zaboleo. “Lili da li je to maca na tvojim gaćicama?” “Da, da li želiš da je pomaziš? Žudi za tim da je pomaziš,” prela je, navodeći me da ustanem. “Jebeno-neverovatno, ja sam u mačijoj kući i sve što dobijam su plava jaja.” Prišao sam joj i prebacio je preko ramena. Udario sam je po dupetu ona se zakikotala, noseći je do kreveta da je smestim u svoje krilo. Obmotala je svoje ruke oko mog vrata dok sam je ja držao za njeno okruglo savršeno dupence. “Bebo pijana si.” “O jesamm...” ljubila me je svuda po licu. “Neću te jebati, ne večeras.” Ona se odmakla od mene sa povređenim izrazom na licu. “Ne želiš me?” šapnula je. “Želim te više nego što sam išta želeo u svom životu.” Ona se lagano nasmejala. “Ali ne ovako bebo. Pijana si večeras, i želim da se sećaš svega što sam planirao da radim tvom savršenom delu. Da li me razumeš?” Ona je klimnula. “Mmhhmm.” Poljubio sam je duž ključne kosti. “Da li to znači da me napuštaš?” pitala je tona mekog i tihog. Sa sumnjom u mene. U nas... To sam joj ja uradio. To sam uradio nama. “Jebeno ne,” odgovorio sam sirovo. “Da li to znači da se ne možemo uvijati?” njena reč za maženje. “Uvek,” izdahnuo sam, pokušavajući da se zaustavim da odem niže od njenog vrata. ~ 94 ~
Nas svet knjiga “Mmm-kej.” Posegla je za svojom haljinom pokušavajući da je skine, ali ja sam posegao i povukao je dole. “Zadrži je Mala, ostalo mi je još jako malo samokontrole.” Udario sam njeno dupe opet, ovaj put je zacvilila podigao sam je i polegao na krevet, povlačeći čaršav oko nje. Skinuo sam svoju odeću, ostavljajući bokserice. Lili je skinula svoju haljinu, bacajući je na zemlju. Zgrabila je majicu koju sam ja upravo skinuo i obukla ju je, baš kao što je radila uvek. Voleo sam da vidim svoju majicu na njoj, znajući da je to njena stvar. Okrenuo sam se da ugasim svetlo pre nego što sam legao pored nje, privlačeći je sebi što bliže, uklopila se savršeno. Uzdahnula je zadovoljno i onesvestila se u jebenoj sekundi. Ne znam koliko dugo sam ležao budan samo je držeći, upijajući osećaj njenog malenog tela uz moje grudi. Voleći osećaj nje u mojim rukama, ne želeći da se ovo ikad završi. Gledao sam je kako spava dok me oči nisu izdale. Ta noć je bila prva u dosta mnogo vremena da je nisam sanjao. Nisam morao. Bila je u mojim rukama. I... Zavetovao sam se da je nikad više neću pustiti.
~ 95 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 15 Lili Onda Zakucala sam na hotelska vrata. Da kažem da sam bila nervozna celim letom do Ohaja bilo bi razumljivo. Rekla sam svojim roditeljima da idem da obiđem par koledža sa nekim prijateljima. U normalnoj situaciji oni bi se raspravljali, ali su mislili da bi mi dobro došlo da na par dana odem iz kuće. Da pobegnem od haosa sa maminim rakom i tim što će mi brat postati otac. Trebalo mi je nekoliko nedelja da ubedim Džejkoba da mi dozvoli da mu dođem u poseti. Ponašao se pomalo neobično nakon povratka u Ohajo sa prolećnog raspusta kod Aleks. On mi je rekao da je samo umoran i preplavljen poslednjim semestrom na koledžu i pripremama za pravnu školu. “Iznenađenje!” uzbuđeno sam ciknula. “Hej mala,” odgovorio je otvarajući vrata sa velikim osmehom na licu dok sam mu ja skakala u ruke. On me je podigao sa zemlje i ja sam obmotala noge oko njegovog struka. “Kako si stigla ovde? Baš sam kretao da te pokupim. Mislio sam da ti avion sleće tek za trideset minuta.” “Nedostajao si mi, želela sam da te iznenadim,” rekla sam u njegov vrat. “Tako sam sretna što te vidim.” “I ja isto, slatka devojko, i ja isto.” Poljubio je vrh moje glave i onda me spustio na zemlju.” “Kako je protekao let?” “Neverovatno,” odgovorila sam dok je on uzimao moju torbu i gitaru sa poda u hodniku i odneo do ogromnog kreveta. “Jedan krevet?” podigla sam obrvu, dajući mu bezobrazan osmeh. On je coknuo. “Da li si želela sobu sa dva?” jednostavno je rekao sa zavodničkim osmehom. Skočila sam na levu stranu kreveta, spustivši lice na jastuk. “Ja spavam na ovoj strani.” “Šta ako ja želim tu stranu?” ~ 96 ~
Nas svet knjiga Nacerila sam se. “Onda ću ja spavati na tebi.” “Delio sam krevet sa tobom već mala. Poprilično sam siguran da ćeš svakako spavati na meni.” “Nasmejala sam se. Spavala sam sa njim i Lukasom nekoliko puta, jer su naši roditelji svi bili prijatelji pre nego što smo mi čak i rođeni. Odrasla sam sa svima njima, išli smo na odmore zajedno svako leto i na bezbroj prespavanja jedno kod drugih. Nikada nije bilo seksualno, ali sam znala da će ovaj put sa Džejkobom biti drugačiji. Mnogo drugačije. Stavio je ruke u džepove sa izrazom lica koji nisam umela da dokučim. “Šta sada?” pitala sam, prevrćući se da se naslonim na uzglavlje. “Kakvu si nam zabavu isplanirao?” “Prvo, mislio sam da ti pokažem Kolumbus.” “A onda šta?” “Onda ću te nahraniti. Možda ako budeš dobra devojka odvedem te na film,” nacerio se. “Kao na sastanak? Ili smo mi preskočili taj korak i prešli odmah na to da smo dečko i devojka?” pitala sam dok mi je srce ludački udaralo, trebajući da zna odgovor. To je jedina stvar o kojoj sam mislila tokom leta, pa ne jedina stvar. Imala sam šesnaest većina mojih drugarica je izgubila nevinost, sve su iskusile nešto. Ja sam bila poljubljena, dva puta, oba puta od strane Džejkoba, ne znam kako stvari funkcionišu, ali u srcu znam da želim da moj prvi bude Džejkob. Uvek sam želela. On mi ne bi dopustio da ga posetim da me ne želi zar ne? Pogotovo pošto ćemo deliti krevet... “Kako bi bilo da idemo korak po korak? Huh? Ti si ovde. Ja sam ovde. Počnimo sa tim.” Zagrizla sam usnu, nisu baš bile reči koje sam želela da čujem, ali nisu bile ni bezvredne takođe. Pretpostavljam da mogu to prihvatiti. “Okaj.” Pružio mi je svoju ruku i ja sam je brzo prihvatila. Otišli smo iz Hotela na naše prvo odredište, Džek Hana zoološki vrt i akvarijum. Držao je moju ruku čitavo vreme, vodeći me kroz zoološki vrt da vidim sve životinje na ~ 97 ~
Nas svet knjiga našoj turneji. Džejkob je znao da volim životinje, nije bilo važno koje su vrste, ako su bile i opasne, ja sam ih volela. “Ajjj! Vidi bebe. Želim da ponesem jednu kući.” Rekla sam gledajući u kavez sa lavovima. “Da li želiš da držiš jedno?” Pogledala sam odmah u njega sa zapanjenim pogledom na licu. “Mislim da je to da,” zakikotao se, klimajući iza mene. Čovek je iskočio ni odakle otvarajući kapiju i mi smo ga pratili. Morali smo ostati iza sve dok nije izneo jedno mladunče do nas. “Ovo je Džoši, ima šest meseci,” trener nam je rekao, spuštajući ga dole na zemlju. Ja sam klekla dole i pomazila ga i on nije prestajao da liže moju ruku. “Džoši voli dame,” dodao je, nasmejavši me. Džejkob nas je slikao. Bila sam tužna da napustim Džošija, ali morali smo nastaviti dalje. Sledeća prostorija u koju smo ušli bila je ogromni vodeni svet sa velikim akvarijumom u sredini. “Vau,” uzdahnula sam, puštajući Džejkobovu ruku hodajući potpuno zapanjena svim bojama i morskim ribama. “Ne mogu da verujem da ima tako mnogo riba! Ne vidiš ovakav okean u Oak Islandu.” “Takav ne vidiš. Samo plažu i pesak.” “Oh sviđa mi se ova!” Pogledao je u tom pravcu. “To je Kalarion Anđeoska riba. Crvena riba list.” “I ova mi se sviđa takođe!” “To je Japanski šaran.” “A ova ovde?” “Plavi tang.” Pokazala sam hiljade riba i on je znao ime svakoj. “Znaš šta nedostaje?” pitala sam gledajući u njega. “Hmm?” “Jastog.” On mi se nasmejao. “Ozbiljna sam. Pogledaj ovu stvar.” Pokazala sam. “Ima zamak, piratski brod, svetlo plavi kamenčići, tropske biljke, prelepe ribe. Gde su jastozi?” Slegnuo je ramenima na tipičan muški način, posmatrajući moju zabavljenost. ~ 98 ~
Nas svet knjiga “Jednog dana imaću akvarijum baš kao i ovaj, ali će moj imati i jastoge, tako da će razvaliti ovaj riblji akvarijum.” “Zvuči kao plan.” “Veliki plan.” Odveo me je kod Džejni na sladoled, što je pretpostavljam u Kolumbusu bila velika stvar. Kada smo ušli unutra razumela sam i zašto. Moja porodica je bila poznata po ljubavi prema slatkim. Čak su se i sprovodile šale kako bi verovatno poumirali da ne jedemo slatko koliko trebamo. Ovo mesto imalo je svaki ukus sladoleda poznat čovečanstvu. Džejkob je pitao damu iza pulta da li postoji opcija da ja izaberem sve ukuse koje želim. Ona je rekla da ne postoji, ali je on upotrebio svu svoju moć nagovaranja. Ali onda se nasmejao i rekao. “Molim vas.” “Samo za tebe. Ne govori nikom.” Odgovorila je. “Biće to naša mala tajna,” rekla sam cereći se Džejkobu. “Imaš zaista neverovatnog starijeg brata. Volela bih da je i moj bio takav.” Prestala sam se ceriti, a Džejkob je stisnuo usne. Atmosfera među nama se odmah promenila. Znala sam šta mu se mota po glavi. Nisam mislila da izgledam tako mlado. Zagrizla sam usnu, njegova nesigurnost je ispoljavala na površinu, i mrzela sam što je došlo do iznenadne promene u našoj vezi. Namrštila sam se zabacujući glavu u stranu. “Aj, matori, ona misli da si ti moj stariji brat, nije li to slatko.” Pogledala sam okolo pa se naslonila na pult. “Samo da smo na čisto... on je zapravo moj slatki tatica.” Namignula sam. Džejkob je prsnuo u smeh. Bukvalno sam pomislila da će da poludi na moje pametovanje. Dama je pocrvenela. Ignorisala sam sam ih oboje i počela da biram sve ukuse koje sam želela. Dodavajući samo još nekoliko, jer je bila takav davež
Džejkob To je definitivno bila jedna od stvari koje sam mnogo voleo kod Lili, ona je umela da svaku situaciju okrene u pretvori u pozitivu ili čak u šalu oko koje bi ste pukli od smeha. Što smo bliže bili da se vratimo u hotel to sam ~ 99 ~
Nas svet knjiga bio anksiozniji. Nisam znao da li ima određena očekivanja od našeg zajedničkog spavanja. Sve što sam želeo je da je držim dok spava, to je jedini razlog zašto sam uzeo veliki krevet, ali ako je bila jedna stvar koju sam znao u vezi Lili, bila je ta da šta god želi ona to i dobije. Živeo sam u Ohaju četri godine i ovo je bio prvi put da sam išao u obilazak mesta, ali to je nju činilo sretnom i za mene je to bilo jedino važno. Odveo sam je na još nekoliko mesta za koje sam znao da će joj se svideti, a onda sam je odveo na moje omiljeno mesto na večeru. Kad sam joj dao svoj telefon da izabere film, rekla je da želi da iznajmimo i gledamo film u našoj sobi. Uraditi to bila je jedna od najboljih stvari biti u hotelu. Prihvatio sam njen predlog jer jebiga... Koji sam drugi izbor imao? Ušli smo u sobu i ona je rekla da mora da se istušira. Nije joj trebalo mnogo da se pojavi u najmanjem mogućem peškiru koji je obavila oko svog tela. Sve što se motalo po mom umu je to da sam sjeban. “Osećam se mnogo bolje,” rekla je, sedajući na ivicu kreveta. Potpuno svesna reakcije koju je izazvala u meni sedajući na krevet u ničemu sem malenom peškiru sa mokrom kosom koja je kapala po njenom licu i goloj koži, i dalje pomalo vlažnoj. Klimnula je na zavodnički način koji nikad pre nisam video. Jebi me. Morao sam da odjebem odatle pre nego moj kurac počne da radi po ličnom nahođenju. Krenuo sam ka tušu. Nadajući se da će hladna voda umiriti vatru i misli u mojoj glavi... obe proklete glave. Slike Lili presavijene na krevetu i mene kako se zabijam u nju, Lili na komodi i mene na kolenima, dok pustošim njenu macu, Lili dok jaše moj kurac dok ja gledam njene sise kako poskakuju i dok ih mesim tako prokleto jako, želeći da je označim. Bila je to jedna slika za drugom, nemilosrdan i izazovna, sjaj svega činilo je sve mnogo primamljivijim ka zabranjenom voću što je zapravo i bila. Bio sam pod tušem tri sekunde, čekajući da se speru slike od Lili, od nas. Mlađe sestre mog najboljeg druga. Izgledala je tako nevino. Znao sam da ona nikad pre nije dodirnuta što mi je još više stvrdnulo kurac, jer ništa više nisam želeo od toga da uronim u tu usku slatkoću, devičansku mačkicu. ~ 100 ~
Nas svet knjiga Da uzmem ono što sam toliko očajnički želeo da bude moje. Spustio sam ruku na zid, lice sam postavio ispod hladne vode koja se slivala preko lica do mog tela. Zatvorio sam oči i moja ruka bila je na mom tvrdom kurcu u sekundi. Trebao sam olakšanje, nisam ga mogao imati sa Lili još, pa sam uradio jedinu stvar koju sam mogao. Počeo sam da gladim samog sebe sa slikama od... Nje kako stenje. Nje kako svršava. Nje dok je navodim da me moli za olakšanje. Udarao sam glavom od zid. “Šta to dođavola radim?” govorio sam u agoniji. Zamišljao sam kako joj se leđa izvijaju dok joj ja ližem i sisam bradavice svojim ustima. Zvuk koji je bežao sa njenim malih slatkih usana govoreći mi koliko i ona sama želi svoje olakšanje. Način na koji sam je naveo da svrši i vrišti moje prokleto ime iznova i iznova sve dok se ne utisne u svaku poru njenog bića da me zauvek pamti. Moja. Pumpao sam brže i jače, moji kukovi pomerali su se u suprotnom smeru od moje ruke, slike nje i njene mace kako pulsira i kako se steže oko mog kurca umanjivale su agoniju. “Kriste...” stenjao sam pomalo glasnije dok sam se približavao ivice koja mi je nekako izmicala. “Lili,” stenjao sam, čuvši kako neko zapravo stenje. Lili... Okrenuo sam se i otvorio oči da vidim nju kako stoji na vratima i gleda u mene, oboje smo imali isti pogled. Njene grudi su se podizale i spuštale sa svakim pumpanjem moje ruke na kurcu, i lagao bih kad bih rekao da me to nije jebeno palilo još više. Kurac mi je postao toliko tvrd da me je boleo. “Reci,” naredio sam. “Šta?” pitala je, upijajući prizor mene kako pumpam svoju opremu pred njom. “Reci moje prokleto ime.” Njene oči su podivljale, dah joj je stao, “Džejkob.” Svršio sam tako jebeno jako da sam video zvezde celo telo mi se treslo sa najintenzivnijim orgazmom koji sam ikada iskusio. Polizala je svoje usne, a onda je zagrizla donju i po milioniti put zatekao sam sebe kako ~ 101 ~
Nas svet knjiga želim da je ja zagrizem umesto nje. Izašao sam iz tuša, obmotavajući peškir oko svoj struka ne zamarajući se da se obrišem. Izbegao sam ogledalo koji bi pokazao moj prokleti odraz. Sramota me je obuzimala na načine na koje nisam znao ni da je moguće. Udahnuo sam duboko, dugo izdahnuo i šapnuo. “Lili...” A onda je pobegla trčeći.
~ 102 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 16 Džejkob Sada Prošlo je nekoliko nedelja od kako Lili opet spava u mojim rukama. Nisam napuštao njen krevet. “Dobro,” rekao sam u telefon pričajući sa Džimijem, mojim kolegom. “Kada planiraš da kreneš nazad?” pitao je dok sam ja gledao u Lili kako izlazi iz svog ogromnog kamioneta koji je i dalje bio prevelik za nju. “Ne znam još.” “Vraćaš se nazad zar ne?” Tišina. “Dođavola čoveče, otišao si od toga da si radio bukvalno po ceo dan do dva meseca odsustva. Ko si ti i šta si uradio sa Džejkobom?” “I dalje radim.” “Pomažeš,” ispravio je. “I dalje vodim firmu i zarađujem pare.” “Što je verovatno jedini razlog što se nisam pobunio zbog tvoj malog odmora.” “Ne zaboravi deo da sam prokleto dobar u onome što radim.” Podsetio sam ga. “Svađaš se?” “Branim se.” “Hej,” Lili je viknula kad je otvorila vrata. “Drkadžijo. Ovo sve objašnjava, navučen si na pičkicu, ko je ona?” Nasmejao sam se, tresući glavom, uhvatio sam je za struk i naveo je da zacvili kad je pokušala da prođe pored mene. “Moram da idem.” Prekinuo sam ljubeći joj pozadinu vrata. “Da li si pomislila da možeš da prođeš pored mene, a da te ja ne dodirnem? Pogotovo dok nosiš to.” “To je haljina.” “O je majica koju nosiš kao prokletu haljinu.” “ Imam uzak struk.” ~ 103 ~
Nas svet knjiga “Uska si svuda, pogotovo ti je ta tvoja maca uska. Može dovesti u iskušenje i sveca.” Coknula je. “Kako ti to znaš? Moj prijatelj i ja se nismo još lično upoznali. Moj arsenal igračaka mogao bi biti rasut svuda do sad.” Ugrizao sam joj vrat. “Jaoj. Zašto to sad?” “Znaš ti zašto.” “Da... da... da... ne želiš da pomislim da želiš samo jednu stvar.” Okrenula se ka meni i zabacila glavu u stranu, stavljajući svoju ruku na moje grudi. “Šta ako ja želim samo jednu stvar Džejkobe?” “Tako znači?” “Da gospodine.” Nagnuo sam se napred kao da ću da je poljubim, ali u zadnjoj sekundi sam stisnuo zube kao da ću da je ujedem. “Mogao bih se navići da me zoveš gospodine.” “Ja bi se mogla navići da me ti jedeš.” Zavodljivo se nasmejala. “Ili se izgleda nikad neće desiti.” “Da li si napaljena bebo? Da li se o tome radi?” “Uzeo si moje igračke Džejkobe, šta ti misliš? Umirem ovde. Ne mogu koristiti svoju ruku. Ne deluje. Ne ide dovoljno brzo. Ne znam kao pokvarena je. Trebaju mi nazad moje igračke.” Nasmejao sam se, glava mi je pala u nazad, a ona je iskoristila momenat da se odmakne iz mojih ruku. “Mislim da samo treba da odem u seks šop i kupim novi dildo.” Prestao sam se smejati. “Da devojka mora da uradi ono što mora da uradi. Uostalom vole me tamo, verovatno im nedostajem. Ja sam VIP član, znaš... Veoma Važna Pička.” Zakoračio sam ka njoj. “Da li pokušavaš da me isprovociraš?” “Zavisi, funkcioniše li?” “U čemu je stvar, bebo? Želiš li da pojedem tu tvoju slatku macu i izjebem te upravo sad?” Pogledala je u njen sat. “Mogla bi te ubaciti.” Nacerio sam se. “ Nisam to tako zapamtio.” Suzila je oči na mene i počela da ide unazad ka svojoj sobi sa mnom odmah za njom. Naše oči bile su povezane celo vreme, oboje smo znali ~ 104 ~
Nas svet knjiga kuda ovo vodi. Sela je na ivicu kreveta dok sam ja naslonio svoje rame na dovratak, ruke su mi bile prekrštene preko grudi sa jednom nogom preko druge. Gledao sam njen razočarani izgled, jer je nisam pratio do kreveta. Sačekao sam da nekoliko sekundi potone među nama, želeći da zapamtim nju i ovaj trenutak. Upravo takav. “Ustani,” naredio sam napaljenim tonom. Nije se dvoumila oko toga. “Skini svoju haljinu. Posegla je dole ka njoj. “Sporije.” Polako je podizala svoju haljinu preko kremastih butina, dok sam ja prelazio prstima preko usana već je osećajući na jeziku. Bacila je haljinu na pod i stala ispred mene u brusu i gaćicama. “Okreni se za mene.” I jeste. “Tako si prokleto lepa,” mumlao sam glasnije da me čuje. Posegla je za grudnjakom. “Ne.” Zabacila je glavu u stranu sa upitnim pogledom. “To je moj posao. Ja ću te skinuti skroz golu. Ja ću učiniti da budeš vlažna. Ja ću te zadirkivati. Ja ću te navesti da svršiš. Moja si. Da li me razumeš?” Klimnula je i progutala jako. Soba je jedino mesto gde je Lili primala naredbe, sama pomisao na to činila ju je mokrom. “Lezi na krevet i zatvori oči.” Krenula je nešto da kaže, ali sam ja podigao obrvu. “Budi moja slatka dobra devojka i nateraj me da se ponavljam.” Uspuzala se na krevet osiguravši se da ću videti njeno savršeno dupe sa svakim pokretom koji je napravila. Udahnula je duboko i zatvorila oči. Odgurnuo sam se od zida i uzeo jednu hortenziju iz vaze sa njenog noćnog stočića. Skinuo sam svoju kapu, stavljajući je na ivicu kreveta i spustio hortenziju na vrh njenog nosa. Obasipao sam njenu kuću njima, jer sam voleo da vidim svaki put kako se na smeje kad ih ugleda. Proveo sam prokleto mnogo godina bez njenog osmeha. ~ 105 ~
Nas svet knjiga Polako sam ga pomerao dole po njenom telu, jedva joj dodirivajući kožu, ali dovoljno da ona oseti. Kad sam stigao do njene mace, pritisnuo sam jače, pomerao je napred nazad uz njen klitoris. Udahnula je duboko. Nastavio sam da se igram sa njom nekoliko sekundi. Spustio sam hortenziju na stočić, skinuo sam joj grudnjak i gaćice, primakao ih licu i pomirisao njenu vlažnost. “One nisu za protrljati i pomirisati “ šalila se sa i dalje zatvorenim očima. Nacerio sam se. “Želiš da te stavim preko kolena? Zar ne?” legao sam pored nje, glava mi je bila oslonjena na ruku. Polizao sam srednji prst i kažiprst, trljao joj bradavice dok nisu očvrsnule, a onda ih uzeo u usta. Zastenjala je od osećaja mog jezika i zuba. Moji prsti našli su svoj put dole tamo gde su želeli najviše da budu. Do njene mace. Trljao sam joj usmine pre nego što sam je otvorio, njene bradavice su se ukočile. Trljao sam je od otvora do klitorisa ne zadržavajući se na jednom mestu predugo. Želeo sam da je zadirkujem, ali sam prvo morao znati... “Reci mi mala, sa koliko muškaraca si bila?”
Lili Odmah sam otvorila oči, delom od uspomene na njega kako mi je radio ovo i pre i delom zbog onoga što me je pitao. “Ne pitaj pitanja na koja ne želiš da znaš odgovor.” Coknula sam nadajući se da će upaliti. “Tako znači?” pitao je umilim glasom. Oči su mu bile ispunjene sa nestašlukom dok su mu prsti išli pravo ka mom klitorisu. Disao je u moj vrat, šaljući trnce mojom kožom i celim telom. “Nisi bila dobra devojka...” udario je moju macu, hvatajući me potpuno nespremnu, ali sam se ovlažila još više. “Jel bilo dobro bebo?” pitao je, dok je nastavljao napad na moj klitoris. “Da...” “Odgovori na pitanje ili ću prestati.” Naredio je. “Ne bi...” ~ 106 ~
Nas svet knjiga “Iskušaj me.” Prepoznavala sam taj ton. “Četiri.” Jednostavno sam rekla. Njegov pogled gledao me je predatorskim izrazom od čega su mi zadrhtale butine. “Uključujući i mene,” pitao je. “Da.” Nagnuo se napred, blizu mojih usana. “Da li su te naveli da svršiš?” pitao je tonom koji nisam prepoznala, ali me je napalio. “Ne teraj me opet da te pitam.” “Ne.” Mogla sam da osetim kako se smeje uz moje lice. Ruka mu se vratila na moj klitoris, manipulisao je nervima sve dok mi se noge nisu raširile jače za njega. Pomerao je svoje prste brzo po mom klitorisu, svirajući me kao da sam prokleta gitara. “Ja ću ti reći zašto sa njima nisi svršila.” Režao je, gledajući duboko u moje oči pre nego što je počeo da vodi ljubav sa mnom svojim usnama. Zagrizao je moju donju usnu. Bila sam blizu olakšanja, pomerala sam kukovima uz njegovu ruku. Nisam lagala. Izlazila sam sa tri tipa nakon njega i nijedan od njih nije me doveo ni blizu orgazma. Mislim bilo je dobro, ali nisam mogla svršiti bez svojih igračaka, celim arsenalom koji sam navikla da koristim. “Zato što sam ja jedini koji zna gde i kako da te dodirne, kako da te liže i kako jako da te jebe,” rekao je između poljubaca, glas mu je bio pun strasti. “Ti si moja.” Polizao je moju usnu i zarežao opet. Strastveno smo se ljubili, naši jezici su izvodili sopstveni ples želje i potrebe, prsti su mu se pomerali brže i zahtevnije. Zajecala sam u njegove usne kad je stao. Poljubio me je poslednji put i pomerio svoje usne upravo tamo gde sam ih želela. Lizao je, sisao, zadirkivao me tako da su mi se oči prevrnule na pozadinu glave, praveći razne zvukove koje nikad pre nisam čula. “Reci,” zahtevao je uz moj najintimnije deo. Stenjala sam, pokušavajući da uhvatim dah. “Džejkob... Džejkobe, Džejkobe, Džejkobe,” ponavljala sam svršavajući svuda po njegovom licu.
~ 107 ~
Nas svet knjiga
Džejkob Čuvši je kako govori da je bila sa drugim muškarcima bilo je kao da sam dobio metak u moje jebeno srce, ali na kraju nije bilo ni važno. Niko me nikad nije naveo da osetim ovu vrstu bola. Niko. Bio sam njen prvi i biću njen poslednji. Lili je bila stvorena za mene. Znao sam njeno telo bolje nego ona sama. Ja sam joj pokazao ono što voli, ono za čim cvili, ono što treba. Znao sam je do srži. Naveo sam je da svrši tako jako, njeni sokovi padali su niz moju bradu. Njene noge stiskale su moje lice tako jako da sam morao da je držim rukama i zadržim je. Napokon je svršila kada sam se nadvio nad njeno maleno telo, opkolivši je rukama pored lica, nadjačavajući je, konzumirajući je, tvrdeći je na jedini način na koji sam umeo. Njeno disanje bilo je duboko i teško, koža joj je bila roze boje, i bila je lagano lepljiva. Miris njene napaljenosti bio je svuda oko mene, a ona je imala taj zaslepljujući sjaj nakon orgazma. Nikad mi neće dosaditi da je gledam kako svršava. Ona je jebeno oduzimala dah. “Otvori oči. Pogledaj me.” Uradila je to oči su joj poprimile tamniju boju tako da su njene braon oči postale skoro crne. “Ne želim ništa među nama, moram da te osetim mala, svaki jebeni milimetar. Uvek sam koristio kondom osim sa tobom. Jedino tobom. Čist sam. Testirao sam se. Molim te reci mi da si na piluli?” Nasmejala se. Zgrabio sam njene noge i podigao ih gore, savijajući joj kolena tako da joj stopala budu na mom dupetu i lagano sam ušao. “Oh bože.” “Isuse, tako si jebeno uska, tako jebeno mokra, tako jebeno moja.” Prodirao sam unutra, malo po malo, sve dok napokon nisam bio u njoj, zastao sam da uživam u radosti i osećaju toga što sam napokon došao kući. Osećaj Lili i samo Lili. Moj um je bio preplavljen sa toliko mnogo emocija da ih nisam mogao ispratiti. Osećaj nje. ~ 108 ~
Nas svet knjiga Ukus nje. Miris nje. Samo nje. Uvek nje. Zarežao sam kad sam napokon ceo bio u njoj, naslonio sam svoje čelo na njeno, oči su nam se spojile, oboje smo bili u nekoj vrsti transa. Njena maca me je stiskala kao rukavica, mogao sam svršiti odmah i tada. Ljubili smo se i ona je pomerala kukove, poslušao sam njenu tihu molbu i počeo da prodirem unutra i napolje. Pomerila je svoje noge tako da su sad obmotane oko mojih donjih leđa. Primičući me bliže njoj, zagrlivši me oko vrata. Ljubili smo se svo vreme, nismo bili u stanju da se zasitimo jedno drugog. Izgledalo je kao da su prošli sati i kao da je ceo svet oko nas nestao. Da smo negde gde nije bilo istorije da je sve to nestalo i da je pred nama samo naša budućnost. “Kako mi ovo radiš? Kako si uvek jedino ti mogao ovo da mi radiš?” pitala je maca joj je pulsirala na mojoj alati, stiskala me, čineći mi teže da se pomeram. “Volim te,” jednostavno sam rekao. “Svršiću Džejkobe, molim te...” “Molim te šta bebo?” “Svrši sa mnom.” Njena maca se stiskala oko mene, a ja sam prodro unutra i napolje još nekoliko puta samo zato što je bila tako jebeno dobra, dok se nisam više mogao suzdržavati pa sam se oslobodio duboko u nju. Upravo tamo gde i pripadam.
~ 109 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 17 Lili Onda Čula sam zvuke kako dolaze iz kupatila. U početku sam krenula ka vratima pošto sam mislila da je povređen ili nešto tako. Krenula sam da dozovem njegovo ime kad sam čula kako psuje glasom koji je zvučao kao da umire. Otvorila sam vrata i on je momentalno zastenjao moje ime bez i da shvata da stojim tu. I gledam ga. Nikada nisam videla ništa ni približno slično ovoj sceni koja se odigravala pred mojim očima. Znala sam da muškarci masturbiraju, nisam bila toliko naivan, ali nikada pre nisam videla kurac. I Džejkobov... Pa Džejkobov... je bio jebeno ogroman, njegova velika ruka jedva ga je obuhvatala. Telo mu je bilo tako napeto, pokazivalo je svaki njegov mišić. Njegov stomak imao je pločice, zapanjujuće pakovanje od šest komada i slovo V odmah iznad sretnog puta, koje mi je činilo razne stvari. Mišići na leđima su mu se zatezali sa svakim povlačenjem. Njegovo telo bilo je zemlja čuda za istraživanje. Imala sam poriv da poližem kapljice vode koje su klizile niz njega, potpuno svesna njegove pojave. Želela sam ga u tom momentu više nego ikad pre. Nije stao kad me je video, ja sam gledala bez daha dok drka svoj kurac i gleda u mene predatorskim pogledom. Bilo je kao sudar vozova za koji ste znali da će biti gadan, ali ne bi pobegli sve i da možete. Nije bilo šanse da to želim. Bila sam zbunjena kad mi je rekao da izgovorim njegovo ime, ali to sranje učinilo je da moja dama ovlaži i zapulsira na način na koji nikad nisam osetila pre. Gledanje njega kako svršava čim sam rekla njegovo ime nije pomoglo mojoj situaciji tamo niže. Izazvalo je moju kožu da gori, pojačavajući plamenove u mom abdomenu. Stvarajući malene trnce senzacije po butinama i između nogu. Mehurići u mom stomaku podivljali su na način na koji nisam umela ni da opišem. Nije skidao svoje oči sa mene. Bili smo pod činima koje su nas oboje držale na mestu. Izašao je ispod tuša i kunem se da sam pomislila da dolazi ~ 110 ~
Nas svet knjiga da me uzme u ruke i natera me da osetim sve što sam već osetila. Pa kad je rekao moje puno ime, to me je podsetilo zašto volim kad me zove Lilijan, i pobegla sam kao da me đavo goni. Potrčala sam ka vratima koja su snažno zalupljena čim sam ih otvorila. “Šta koji kurac?” rekao je. “Zar ćeš zaista tako otići?” Okrenula sam se da ga pogledam. “Da... Ne... ne znam.” “Poslednja stvar koja nam treba sada je da se ponašaš kao dete.” Oči su mi podivljale povređeno. “Sranje,” izgovorio je. Odmah sam se okrenula ka vratima, ali ih je opet zalupio ispred mene. “Nisam mislio tako,” napola je šapnuo izvinjenje. Odmakla sam se od vrata, trebajući malo prostora među nama. Nisam mogla da mislim kad mi je bio tako blizu. “Zašto bežiš?” Slegnula sam ramenima ne znajući šta da odgovorim. Kada sam videla da mu kapa stoji na noćnom stočići, instiktivno sam je zgrabila i stavila je na svoju glavu. Lice mu se izobličio, gledao me je zbunjeno, pokušala sam svim snagama da ne zurim u njegovo telo koje je bilo obmotano samo peškirom. “Odgovori mi,” zahtevao je. Otvorila sam usta da nešto kažem, ali ništa nije izašlo. “Mala, to sam ja, OK? To sam ja.” Pogledala sam dole u zemlju. Prišao mi je, stavio je prst pod moju bradu da ga pogledam. “Zašto?” “Preplavilo me je, jer nikada pre nisam bila u takvoj situaciji,” objasnila sam, pokušavajući da sprečim glas da pukne. Pročistila sam grlo. Nisam želela da me vidi kako plačem. “Osetila sam stvari koje nikad pre nisam osetila, i nisam znala šta dalje,” mumlala sam, očajnički želeći opet da pogledam u zemlju. “Nemam iskustva kada su u pitanju ovakve stvari. Ti si jedina stvar koju znam, ono što mi radimo je jedino što znam. Žao mi je što nemam više iskustva, ali ako mi kažeš šta da radim. Ja ću raditi...” stavio je prst na moje usne, da me utiša.
~ 111 ~
Nas svet knjiga “Znanje da si tako čista, me i sprečava da te ne prebacim preko ramena i učinim svojom. Tvoja nevinost me jebeno izluđuje, mala. Ne želim da te oštetim, Lili.” “Oh...” mumlala sam, šokirana. Nasmešio se. “Da li to znači? Mislim da li ćemo?” “Ne.” Napravila sam grimasu. “Ne zato što te ne želim. Koliko god ne želimo da pričamo o tome, Lili, ti imaš šesnaest, ja dvadeset tri. Ne samo zato ti si Lukasova mlađa sestra. Imaš li ideju šta bi mi uradio da sazna da si ovde sa mnom? Šta bi tvoji roditelji uradili?” “Nije me briga. To mi nije važno. To nije njihova stvar. Moj je život. Ti si moj život. Volim te Džejkobe. Uvek sam te volela.” Bio je njegov red da napravi grimasu. Njegova reakcija me je mnogo povredila. “Slatka devojko, ti čak ne znaš ni šta to znači.” “Da, znam. Znam kako se osećam zbog tebe. Znam da sam sretna kad sam sa tobom. Znam da nisam sretna kad nisam. Znam da mislim o tebi svo vreme. Najviše od svega znam u svom srcu da i ti mene voliš takođe. Koliko god ti to ne želeo da priznaš, voliš me. Ne bih bila ovde da nije tako. Oduvek si me voleo. Mi smo jastozi.” Jecala sam nisam bila u stanju da zaustavim suze koje su padale iz mojih očiju. “Lili, nije tako...” Zakoračila sam u nazad kao da me je ošamario preko lica. Na neki način i jeste. “Ne misliš tako.” “Ono što radimo je pogrešno.” “Šta?” rekla sam zapanjeno. “To ti ne može biti iznenađenje.” “Onda zašto sam ovde?” “Lilijan, nisam te nikada trebao poljubiti onaj prvi put, nisam te trebao poljubiti ni drugi put i neka mi bog oprosti sigurno nisam smeo da te ohrabrim za vikend u sobi nasamo sa mnom. Ali tvoja svetlost, mala, privlači me, ne mogu da se držim podalje od tebe.” “Vidiš! Voliš me.” ~ 112 ~
Nas svet knjiga Slegnuo je ramenima. “Hajde da se samo opustimo okej? Uzmemo tajmaut. Gledamo film i samo se družimo. U redu?” Zagrizla sam usnu. “Pustiću te da zadržiš kapu,” nacerio se. “Ovo je tvoja omiljena kapa. Uvek je nosiš.” Klimnuo je, gledajući me kao da želi još nešto da kaže, ali se suzdržao. “Bez strašnih filmova?” dodao je sa blesavim osmehom. “Dogovoreno.” Pružio mi je ruku i ja sam je prihvatila.
Džejkob Pogledali smo dva filma pre nego što je Lili zaspala u mojim rukama. Kada sam se probudio, bio sam na ivici kreveta, a ona je poprilično spavala na meni. Koristila me je kao jastuk, glava joj je bila na mojim grudima, ruke oko mog stomaka, a njene noge prebačene preko mojih butina. Zapravo sam se nagnuo napred da pogledam ka potpuno praznoj drugoj strani kreveta, koja čak nije bila ni malo uništena. Istegao sam vrat, pogledao u sat. Bilo je devet i Lili je i dalje bila onesvešćena na meni. “Mala,” protresao sam je. “Još pet minuta.” Nasmejao sam se. “Hajde ovo je tvoj poslednji dan ovde. Idemo raditi nešto.” “Za pet minuta.” Uzdahnuo sam, nagnuo sam se nazad na jastuk i zatvorio oči. Kada sam se probudio bilo je jedanaest, što je iznenađujuće jer ja nikada ne spavam toliko. I dalje smo bili u istoj poziciji, osim što Lili ležala još više na meni, ako je to čak i moguće. Podigla je svoje koleno malo ka gore, odmah ga pomerajući nazad dole kad je osetila izbočinu u mojim gaćama. Divlji osmeh ju je odao da je budna. “Tvoj drugar je budan.” Nasmejao sam se, divlje iz srca, od čega se i ona više nasmejala. “Izgleda da se to stalno dešava kad si ti blizu mene,” rekao sam, stavljajući svoju ruku ispod svoje glave da je pogledam.
~ 113 ~
Nas svet knjiga Mazila se svojim licem od moje grudi. “Nismo se još ni sprijateljili, a već me voli. Zvuči obećavajući. Mogla bi se zvanično upoznati sa njim ako želiš?” prela je dok me je gledala kroz trepavice. Zatresao sam glavom za ne. Slegnula je ramenima. “Vredelo je pokušati.” “Pa, potrošili smo celo jutro na spavanje zbog tebe.” “Pa, Ohajo je prenatrpan. Radije bi provela vreme danas pored hotelskog bazena.” “Mislim da mogu to srediti.” Lili se presvlačila u kupatilu dok sam ja oblačio kupaći i preko šorc za surfovanje. Kad je izašla, imala je kosu vezanu u pletenice. Moja prva misao je bila da želim da zgrabim te pletenice i povučem je da okusi svaki cent mog kurca. Prokletstvo... Kad je pobegla od mene sinoć, bio je to jedan od najgorih trenutaka u mom životu. Već sam se osećao kao smeće što sam uopšte dozvolio da se nešto tako desi. Imati je u blizini jednostavno je pojačavao osećaj kao da sam u paklu. Osim što je Lili bila vatra. Nisam je lagao kad sam joj rekao da se ne mogu držati podalje od nje. Imala je tu snagu da me privlači iako nisam to razumelo i trebala mi je sva snaga da joj ne kažem da je volim. Ljubav nije bila nešto što se tek tako nekom baca u lice. Na stranu što su moji roditelji izgledali kao savršen par. Pretpostavljam da su na neki način i bili, ali ne na način na koji je bilo bitno. Dali su sve od sebe da sakriju to od mene i mojih sestara. Znao sam da se dosta loših stvari dešava između njih iza zatvorenih vrata. Nalazio sam majku kako plače više nego jednom i čini mi se da se to i pogoršalo kad sam otišao na koledž. Nisam znao gde ću biti primljen u pravnu školu. I nisam imao jebenu predstavu šta radim sa Lili u hotelskoj sobi. Stalo mi je do nje. Stalo mi je do nje više nego što je čak i moguće. Nisam to mogao poreći. Gde će me to odvesti... nas, još treba da vidimo. Nisam želeo da je navlačim, i ubijalo me je što možda to radim. Ali to me nije zaustavilo da je imam ovde, da je držim dok spava, i volim svaku sekundu kad sam s njom. Bio sam sebični skot. “Hej,” rekla je, sedeći pored mene. “Gde su ti misli odlutale?” ~ 114 ~
Nas svet knjiga “Hmm?” “Ostavim te da odem u WC i vratim se da te vidim kako izgledaš kao da preispituješ svoju muškost.” Nasmejao sam se pa je i ona. “U redu je ako si ti pola muškarac, bebo, uvek ću te voleti,” rekla je. “Slatko, stvarno slatko, Mala. Ne izazivaj me, da ti ne bi pokazao tačno koliko volim mace.” “Da li je to obećanje ili šta?” provocirala me, ustajući da uzme nešto iz tašne. Uzeo sam svoj telefon da proverim poruke. Lukas: Hej buraz. Lukas: Da li si tu? Treba da pričam sa tobom. Lukas: Pokušavam da te dobijem ceo dan. Lukas: Gde si dođavola? “Sranje,” šapnuo sam za sebe. Poslao mi je poruku nekoliko puta u poslednjih par sati. Telefon mi je bio na tiho podešen. Nisam želeo da me iko prekida. Dzejkob: Izvini čoveče. Bio mi je haos oko završnih ispita. Bio sam pun sranja. Lukas: Jesi li zauzet? Džejkob: Šta se dešava? Lukas: Lili je u pitanju. Sva krv nestala je iz mog tela. Nisam čak ni mogao da pomerim prsta da iskucam poruku. Bio sam u govnima. Nisam bio spreman da završim ovaj razgovor. Džejkob: Šta u vezi nje? Lukas: Jesi li pričao s njom skoro? Nije mi se sviđalo kuda ovo vodi. ~ 115 ~
Nas svet knjiga Džejkob: Zašto? Lukas: Ponaša se čudno. Tajanstveno. Znaš da to nije ona, jedva da možeš da je nateraš da ućuti. Znaš da je u Ohaju, zar ne? Džejkob: Rekla je nešto u vezi toga. Koledž zar ne? Lukas: Upravo. Znaš dobro kao i ja, da Lili nema jebene interese za koledž. Moji roditelji su previše okupirani sa maminom bolešću da vide njene laži. Mislim da je tamo zbog momka. Srce mi je potonulo u pete, ali sam se trudio da ostanem opušten. Šta jebeno da kažem na to? “Hej, bro, ja sam taj tip.” Džejkob: Možda se predomislila. Mlada je. Ima vremena. Lukas: Lili? Pričamo o mojoj mlađoj sestri, zar ne? Džejkob: Samo govorim da možda želi da proba nešto drugačije. Znaš, da ode sa ostrva i upiše koledž. Uradi nešto drugačije. Lukas: Zašto je onda bila sva tajnovita? Uvek mi je sve pričala. Imam jednostavno osećaj da je u pitanju tip, i činjenica da mi nije ništa rekla o tome me tera da pomislim da je jebeni kreten. Poslednja stvar koja mi sad treba je da se moja mlađa sestra zaljubi u nekog drkadžiju koji će je samo iskoristiti. Ume ona da se pazi, ali znam da je ovo sranje sa našom mamom živu izjeda. Džejkob: Da. Bilo je sve što sam rekao, udahnuvši duboko. Lukas: Ako budeš pričao sa njim, vidi da li možeš nešto da izvučeš iz nje okej? Rekao sam Dilanu isto. Džejkob: Naravno. Lukas: Hvala, brate. Moram da idem po Mejsona. Čujemo se. Gledao sam u poruke ne znam koliko dugo čitajući ih iznova i iznova. Napokon sam samo otresao glavom i ostavio telefon na sto, pogledavši gore u Lili. Kad jesam oči su mi ispale iz glave i bio sam na nogama u dve sekunde sa peškirom da je prekrijem pre nego što je neki od drkadžija vidi. “Šta to jebeno nosiš?” zarežao sam, obmotavajući peškir oko nje. ~ 116 ~
Nas svet knjiga “To se zove bikini, tata!” “Lilijan, nemoj me jebeno iskušavati. Ne sada.” “Zašto, šta se desilo?” “Idemo nazad u sobu, da možeš obući prokletu odeću.” Zgrabio sam je za ruku povukavši je za sobom. “Ovo je jedini bikini koji imam.” “Onda idemo u jebenu radnju da ti kupimo nešto što ima malo više jebenog materijala od nekoliko kanapa.” Zastala je, povlačeći svoju ruku od mene. “Ne. Ovde nema skoro nikog. Da li si pogledao okolo.” Jesam. Bila je u pravu. “Isuse Hriste! Svi osećaji prisebnosti odu dođavola kad si ti u pitanju.” Nasmejala se. “Šta da radim sa tobom?” prošaputao sam, mazeći njen obraz, trebajući da je dodirne. Pogledala me duboko u oči sa ničim sem ljubavi i odanosti i rekla, “Šta god želiš.”
~ 117 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 18 Lili Sada Prošlo je dva meseca od kako smo Džejkob i ja zajedno ne računajući mesec u kom nije želeo da me ostavi na miru. Ako bi pitali njega rekao bi vam tri meseca, ili bi čak rekao od dana kada sam se rodila. Ume da bude uobražen kad je to u pitanju. Sve je bilo dobro. Stvari su zapravo bile odlične. Nije napuštao moju kuću iako je imao hotelsku sobu ili je bar tako govorio, ja je nikad nisam videla. Svaki put kad bi ga pitala kada ide kući on bi mi odgovorio. “Ja sam kući bebo, ti si moja kuća.” Vidite? Uobražen. Volela sam to. Volela sam njega. Još uvek mu to nisam rekla, znala sam da nisam ni morala. Već je znao. Pokušavao je da postane partner u pravnoj firmi u San Francisku, ali nije mnogo pričao o tome. Bio je na telefonu ili laptopu mnogo, pa sam znala da i dalje radi. Džejkob je oduvek bio sjajan u dobijanju rasprava, što ga je sigurna sam učinilo neverovatnim advokatom. Ne znam ni jednog šefa koji bi ti dopustio da tek tako odeš. Nismo pričali o tome šta će biti nakon što ode, kako ćemo funkcionisati. Pretpostavljam da uživamo u igranju življenja zajedno i to previše. “Nemoj ići,” mumlao je u moj vrat iza mene. Nasmejala sam se i on me je poljubio u rame. “Moram da idem na posao Džejkobe.” “Ne, ne moraš,” “Kako ću plaćati račune?” “Ja,” “Kako ću kupovati stvari?” “Ja,” “Kako ću...” ~ 118 ~
Nas svet knjiga Podigao se i pogledao ka ogledalu gledajući me u odrazu. “Ja ću voditi računa o svemu. Ja ću se brinuti o tebi.” Nacerila sam se. “Šta ja onda treba da radim?” “Da budeš sa mnom.” Jednostavno je rekao. “Pa jesam sa tobom.” “Nisi kada si na poslu.” “Džejkobe...” “Znam da ti je ovo važno. Znam. Znam da voliš muziku i da napokon koristiš gitaru koju sam ti kupio i vidim da si počela opet da komponuješ pesme, ali iskreno kuda misliš da te to odvede?” Obrve su mi se podigle. “Šta?” Okrenuo me je da ga pogledan, obgrlivši me svojim rukama. “Saslušaj me.” “Mislila sam da je to ono što radim.” “Lilijan.” Upozorio je. “Pretvorila sam se u uvo.” “Radiš u baru skoro tri godine, skoro četri sad.” Klimnula sam. “Gde te je to dovelo?” “Samo želim da sviram i pevam.” “I ja volim to kod tebe, slatka devojko, ali šta je sa budućnošću?” “Samo živim dan po dan Džejkobe.” “Imaš neverovatan talenat. Oduvek sam to znao. Zar ne misliš da ga prodaješ jeftino? Ne možeš doveka raditi u baru.” “Znam.” “Slušaj, znam neke ljude. Zašto me ne pustiš...” Odmakla sam se. “Misliš da ne mogu uspeti sama?” “Nisam rekao to.” “Nisi ni morao.” “Lili samo hoću da pomognem.” “Koristeći svoje veze? Za šta tačno?” “Ne znam. Možda da proguram tvoju muziku do radija, ili bar da te ubacimo u studijo da snimiš demo. Mlada si. Mislim sada je to sve OK, ali neće biti tako doveka.” Uzdahnula sam. “Moram da idem na posao.” “Ovo nije gotovo.” ~ 119 ~
Nas svet knjiga “Ne bi sanjala o tome.” Poljubio je vrh mog nosa pre nego što se pomerio od mene. Provela sam celu vožnju do bara razmišljajući o onome što je rekao. Koliko god nisam želela da priznam, bio je u pravu. Nisam videla budućnost dok se Džejkob nije vratio u film i to me je plašilo više nego išta. Skakala sam pravo nazad. U sliku gde sam zavisna od njega, moram još da shvatim da li je to dobra ili loša stvar. Bilo je kasno, ostao je još jedan sat do zatvaranja bara. Odsvirala sam svoj poslednji set i otišla pravo do šanka. Trebalo mi je piće. “Hej mala devojko,” neki tip me je pozdravio sa dva tipa pored sebe. “Ime je Mala.” Bili su slatki, ako volite tipove iz bratstva. “Mala,” ispravio se. “Ja sam Feliks, ovo su Rajan i Erik.” “Šta se radi.” Odgovorila sam. “Možemo li te častiti pićem?” “Viski.” “Devojka po mojoj meri. Viski devojka.” “Jedna jedina.” Nacerili su se. Svako od njih uzeo je po čašicu i predali su meni jednu. Podigla sam čašu i oni su me pratili. “Za to da ostanemo pozitivni, a ispitivanja budu negativna.” Oni su prsnuli u smeh. Ispila sam svoje piće kao i oni. “Vidi ovo nije se ni stresla,” Erik je rekao. “Nisam pičkica. Ne mogu reći isto za tebe.” “Borbena... e to mi se sviđa.” Feliks je rekao. Nasmejala sam se naslanjajući se u stolici. “Šta kažeš na još jedno piće?” Rajan je pitao. “Svakako, momci.” Predali su mi još jedno i ja sam ga podigla u vazduh. “Ova je za devojke i žene, da se nikad ne upoznamo.” “U to ime,” viknuli su kroz smeh.” “Da li si ti devojka ili žena?” Feliks je pitao. “Ti prvo,” sarkastično sam odgovorila. Nasmejali su opet. “Još jedno piće?” Erik je pitao. “Dobro sam.” ~ 120 ~
Nas svet knjiga “To jesi,” Rajan je rekao odmeravajući me od glave do pete. “Vau, tu foru još nisam čula.” “Reci mi mala, da li daješ isto toliko dobro kao i tvoje usne?” Feliks je pitao. “Trebao bi vas drkadžije naučiti lekciju što pričate tako sa njom.” Džejkob se ubacio, učinivši da im sva boja nestane sa lica, srce mi je momentalno podivljalo i nabilo se u uši. Bilo je kao da mi nedostaje vazduha ili tako nešto. “Imaš sreće što je poštujem i što sam dovoljno miran da te ne prebijem na mrtvo ime. Idi kući i zahvali se jebenim zvezdama što nećeš spavati u prokletoj bolnici večeras, seronjo,” rekao je, gledajući svakog od njih sa pogledom koji nikada pre nisam videla. “Mala, tvoje stvari, idemo.” “Ne možeš...” zgrabio je Feliksa za vrat, odgurnuvši ga ka šanku. Oči su mi podivljale disanje isprekidalo. Nagnuo se i uneo mu se u lice. “Šta to ne mogu, drkadžijo?” zarežao je, glasno dovoljno da ga čujem. “Šta je to bilo? Ne mogu te čuti?” režao je, Feliksovo lice počelo je crveniti. “Džejkobe,” šapnula sam, birajući reči pažljivo. Okrenuo se i pogledao me od glave do pete, a onda mu pustio vrat. Feliks se zakašljao u želji za vazduhom dok su mu drugovi prilazili da ga pridrže. “Možda bi trebao da razmisliš o tome da nađeš nove prijatelje, neke koji nisu pičkice,” rekao je grabeći moju ruku, izvlačeći me iz bara. Pokušala sam da ga ispratim, njegovi koraci bili su preveliki za mene. “Ideš prebrzo,” rekla sam dok je on besno gurao vrata, zalupivši ih kad smo izašli. “Ne možemo li šetati...” “Ne ovde.” “Džejkobe...” Okrenuo se da me pogleda. “Rekao sam neću raditi ovo ovde. Pričaćemo kad stignemo kući.” Otvorio je vrata mog kamioneta i bukvalno me uneo na sedište, zatvarajući vrata pre nego što sam čak stigla da kažem hvala, pa je otišao do svog auta. Bila sam nervozna tokom cele vožnje kući, tiho sa se molila ~ 121 ~
Nas svet knjiga da se ohladi u toku vožnje. Njegov auto je bio već na mom prilazi kad sam stigla kući i roletne su bile spuštene. Učinila sam svoj već nervozni stomak anksioznim. Kada sam ušla, Džejkob je sedeo za stolom sa pićem u ruci. Došla sam do njega. “Pa reci mi mala...” Zastala sam kao ukopana na par koraka od njega. “Poslednji put kad sam bio sa tobom bila si moja devojka, pa postoji li razlog zašto te neki nasumični seronja pita da li si nečija devojka, a ti se čak nisi zamarala ni da kažeš da?” pitao je jednoličnim tonom dok je gledao u svoju čašu. “Džejkobe...” “Uzgred, daješ isto dobro kao i tvoja usta, u slučaju da se pitaš,” frknuo je. “Nisi fer.” Tako znači?” “Da. To je moje radno mesto. Tu radim. Zašto si bio tamo?” “Da li mi treba razlog da dođem da te vidim?” Uzdahnula sam, duboko. “Oni su glupi muškarci. To dolazi sa poslom Džejkobe, od kad se ti ponašaš tako nesigurno, gospodine uzvišeni i samouvereni?” Bio je pored mene u tri koraka, vrisnula sam kad me je uhvatio i pribio uza zid. “Pazi se,” režao je očiju tamnih i progonjenih. Sve je bilo u zabavi. Flertovanje bio je deo mog posla, uvek je bilo, ali iz izgleda na Džejkobovom licu nije bilo ničega zabavnog u tome.
Džejkob “Zar ti ne dajem dovoljno pažnje, Lilijan? Zar nisam izgubljen u tebi dovoljno? Da li je to prokleti problem?” “Ja sam zabava...” “Na više načina?” “Naravno da ne, ja nikad...” Suzio sam oči na nju, podigao obrvu, pokušavajući da smirim svoju narav. ~ 122 ~
Nas svet knjiga “Nisam znala da si tamo.” “To je jebeno bilo očito.” “Samo sam flertovala. Nije ništa strašno. Praviš od toga...” “Nemoj me čak ni iskušavati, Lili.” “Baš si nerazuman.” Iznenada sam se nasmejao. “Koji deo je nerazuman, Lili? Deo kad se vozim da iznenadim svoju devojku na njenom poslu? Ili deo kad je zateknem kako flertuje sa nekim kretenima koji pokušavaju da joj se uvuku u jebene gaće? Ili možda u delu gde ona ispija piće bez da pogleda u čašu i ne proveri da li su unutra stavili neku drogu? Ili možda u delu gde ona poriče da je sa mnom? Koji jebeni deo me čini nerazumnim?” Zagrizla je usnu razmišljajući šta da kaže. “Nisam te porekla. Ja samo... mislim... idemo polako Džejkobe. Viđamo jedno drugo. Nismo pričali ni o čemu drugom.” “Štapovi i kamenje mala.” “Ne, nemoj biti takav.” “Viđamo jedno drugo?” ponovio sam u neverici. “Jebeno te volim. Volim te toliko jako da boli. Ovde sam jer ne mogu da te ostavim, odlažem sve zbog tebe.” “Nisam ti tražila da to radiš!” “Nisi ni morala!” zarežao sam. “Šta želiš od mene? Ne mogu samo zaboraviti ono što si mi uradio! Ne mogu samo to pustiti kao što ti očekuješ od mene! Tebi je tako jebeno lako! Nisam ja tebe ostavila iza sebe! Nisam ja tebe sjebala kao ti mene! Nisam uradila ništa sem što sam te volela! Pokušavam OK! Pokušavam najbolje što mogu! Ne verujem ti sa svojim srcem. Prestravljena sam da ću se probuditi jednog dana i da će tvoje torbe biti spakovane i da će ti jedna noga već biti napolje.” Zatresao sam se, osećajući se kao da se smrt uvukla u mene. “Džejkobe...” zakoračila je ka meni, od čega sam ja zakoračio od nje. “Nemoj.” Rekao sam sa prstom ispred sebe. “Nemoj mi se trenutno približavati.” Nije slušala, zakoračila je opet. “Džejkobe...” “Ne Lili... samo stani.” “Nisam mislila.” “Mislila si sve.” ~ 123 ~
Nas svet knjiga “Džejkobe...” molila je, ali bilo je kasno. Šteta je već učinjena “Šta još želiš od mene? Ne mogu se izviniti bolje nego što već jesam. Znam da sam sjebao! Ali i ja sam tebe izgubio! Zar ne shvataš to? Zar ne misliš da me je ubijalo što sam morao da odem od tebe? Da te ostavim! Zar misliš da sam baš toliko bezdušno govno! Pustila si me nazad među svoje noge i u prokleti krevet, ali to je to. To je osveta, jeli Lili? Da li je to tvoj način da me kazniš za moje greške?” “Znaš da to nije istina.” “Ne znam ja ništa. Ni jednu jeben stvar. Mislio sam... mislio sam da si moja, jer ja nikad jebeno nisam prestao da budem tvoj.” Napravila je grimasu. “Treba mi pauza.” “Šta?” ciknula je. “Čula si me.” Prišao sam vratima i otvorio ih. “Ostavljaš me opet?” pitala je šapatom. “Ne, odlazim pre nego što kažem nešto zbog čega ću zažaliti.” Zalupio sam vratima i otišao.
~ 124 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 19 Džejkob Onda Želeo sam da je odvedem na finu večeru pošto nam je poslednja zajednička noć, ali je ona insistirala da ostanemo u sobi i naručimo picu. Istuširala se prva i ušla u sobu, nosila je moju majicu koja joj je više stajala kao haljina i moja kapa koju sam joj dao bila je na njenoj glavi. Nikada je nisam video da izgleda tako seksi. Uhvatila me je kako zurim u nju. “Žao mi je, nisam ponela dovoljno odeće. Pretpostavljam da sam bila uzbuđena.” “Izgleda bolje na tebi.” Pogledala je dole u sebe, a onda u mene zbunjeno. “Izgledam kao da nosim džak od krompira.” “Zadrži je.” Ona se nasmešila i klimnula. “Iznajmila sam nam film.” Seo sam dole pored nje, povukao je za struk i ona je ciknula. “Šta si iznajmila, slatka devojko?” “Devet i po nedelja.” “Šta je to?” poljubio sam joj vrh glave. “Ne znam, ali je tip jako seksi.” Nasmejao sam se. “Ne više od tebe naravno.” Ugasio sam svetla i zagrlio je, pritiskajući plej. Čim je film krenuo shvatio sam da je to stariji film, nisam video Kim Besingera u ničemu godinama, kao ni Miki Rurka. Nije mi trebalo mnogo da shvatim da je ovo erotični film, deo mene se pitao da li je Lili ovo uradila namerno. Fascinirani izraz na njenom licu dok je gledala Kim kako masturbira bila je uspomena koju ću nositi do groba. Moja ruka polako se pomerala po sopstvenom akordu, sa njenog struka dole do njene butina. Njena kremasta, meka koža palila je moje prste, njene oči su sa filma prešle na moju ruku. “Lilijan,” zaigrano sam zastenjao i progutao jako. “Reci mi mala...” ~ 125 ~
Nas svet knjiga Zagrizla je svoju usnu, od čega mi se kurac trznuo i znao sam da ga je osetila na svom dupetu. Moji prsti su se pomerali polako tamo gde sam zaista želeo da je dodirnem. Moja majica joj se podigla do kukova i izložila njene pink gaćice i donji abdomen. Gledala je moje prste kako se pomeraju sa istim pogledom kao i dok je gledala film. “Jesi li se ikad dodirivala?” Odmah je zatresla glavom za ne, i ja sam se izgubio. Njene usne su se razdvojile, jezik joj je lagano polizao usne. Posegao sam da pomazim njen obraz. Lice joj se oslonilo od moje prste. Pomerio sam svoju ruku na pozadinu njene glave, i nežno je povukao ka sebi. Moje usne su momentalno našle njene. Počeo sam sa samo dodirom dok nisam otvorio usta za nju i ona me je nagradila jezikom. Ovaj poljubac je bio mnogo drugačiji od ostalih. Oni poljupci su bili hitni, zahtevni, ovaj je bio nežan, kao da smo istraživali jedno drugo po prvi put. Naši su se jezici ispreplitali dok smo kušali jedno drugo. Osetio sam se tako jebeno neverovatno. Ona je bila neverovatna. Ali kao i sve sa Lili pretvorilo se u nešto drugo. Brzo sam povukao stranu njenog lica, ljubeći je agresivnije nego pre. Znao sam da moram da usporim, ali dođavola nisam si mogao pomoći. Želeo sam je tako očajnički. Svo zadržavanje, iščekivanje, žudnja, i želja koju sam čuvao na sigurnom isplivalo je na površinu. Bilo je više nego što sam mogao i da zamislim. Bio sam spreman da izgubim. Njeni delikatni prsti pomerali su se niz moje grudi polako, drhtavo. Zadržao sam dah. Njena ruka dodirnula je moje mišiće i krenula dole do rebara. Bio sam dodirnut i pre, nekoliko puta, više nego što mogu i da izbrojim. Ali ovo je bilo drugačije. Ovo je bilo toliko jako i emocionalno, tako puno ljubavi. Ovo je Lili. Ništa se nije moglo porediti sa ovim momentom. Njeno stenjanje i disanje ispod mene zauvek će mi ostati u mislima. Naše noge su se ispreplitale trljajući se jedno od drugo i pomerajući se svuda po krevetu. Ljubio sam joj jagodice, vrat, i našao put nazad do njenih usana. Nisam imao više kontrolu nad mojim pokretima dok sam obmotavao njen struk, okrećući nas tako da ona leži na meni. Njeno disanje je zastalo kad je ~ 126 ~
Nas svet knjiga shvatila šta radim, ali to nije zaustavilo njeno telo da se njiše uz moje, da trlja svoj klitoris od moj kurac. “Jebiga... Lili,” stenjao sam u njene usne. “Moramo da stanemo,” sa naporom sam zahtevao. “Ne želim da stanem.” “Isuse, sinoć si pobegla od mene kad si videla moj kurac, a sada češeš svoju macu od njega kao prokleti profesionalac. Koje će biti Lili? Jer ne može biti oba.” “Želim te,” rekla je između poljubaca. “Želim da to budeš ti.” “Mala nemaš pojma šta tražiš.” “Prestani to govoriti,” Raspravljala se. Nastavio sam da pustošim njena usta, čim su moje ruke počele da lutaju, napadajući njeno telo. Počastila me je raznim jebenim zvukovima zbog kojih nisam mogao da sklonim ruke sa mesta gde one ne bi trebale da budu. “Džejkobe...” Nikada neću zaboraviti način na koji je rekla moje ime. Puno emocija, pomešano sa čistom požudom. Uhvatio sam njene grudi od čega je zastenjala jače, vibracije su iz mojih grudi stigle direktno do mog kurca. To je bilo sve što mi je trebalo. Da je odgurnem od sebe.
Lili “Šta koji kurac,” instiktivno sam opsovala dok sam ga gledala kako ustaje sa kreveta. Uneo mi se u lice za dve sekunde. “Pazi na rečnik.” Naredio je naglašavajući svaku reč. Zatresla sam glavom u neverici. “Jesi li ozbiljan? Upravo sam osetila tvoj kurac svuda po sebi, Džejkobe, a sada brineš oko mog psovanja?” On je zakoračio jedan korak od mene. “Ne možemo raditi ovo,” rekao je kao da ga boli što to govori. “Šta tačno ne možemo? Ne možemo da se družimo? Ne možemo da istražujemo? Ne možemo da se ljubimo? Ne možemo da se jebemo? Molim te reci mi šta ne možemo pošto mi daješ pomešane signale.” ~ 127 ~
Nas svet knjiga Vikala sam nesposobna da kontrolišem svoje emocije. “Neću ti opet govoriti,” upozorio je sa istim onim odsečnim tonom, samo me još više ljuteći. Stala sam na krevet i sa još više prkosa ne skidajući svoj pogled sa njegovog. “JEBIGA, JEBIGA, JEBIGA, JEBIGA, I JEBI SE!” Bio je miran i sabran i jedini izraz koji se promenio na njegovom licu bile su stisnute usne, što me je odmah uznemirilo jer nisam znala šta će uraditi. “Reci to još jednom, Lilijan. I ja neću imati izbora osim da te prebacim preko kolena i ispljeskam to tvoje malo slatko dupe.” Moje oči su podivljale. Ovo nisam očekivala... sama pomisao na to terala me je da poželim da nastavim, sela dam dole zbunjena svojim emocijama. “Ne bi se usudio.” Šta dođavola nije u redu sa mnom?” Nije oklevao. “Ja sam odrasli ovde. Nisam smeo dopustiti da se to dogodi. Nije tvoja krivica moja je.” “Ne znam šta želiš od mene? U jednom trenutku si tako vreo, a već u sledećem hladan. Nemam dvanaest Džejkobe. Imam šesnaest. Većina mojih drugarica više nisu device.” “Žao mi je Lili, u pravu si nisam te trebao navoditi, ali to je jedino zato što nisam znao šta da radim. Znam da bi trebao da se držim dalje od tebe, ali ne mogu da nađem snage za to još uvek. Moram te pustiti, mala.” Zabacila sam glavu u stranu frustrirano. “Dobro. Idem da se jeb...” oklevala sam od pogleda u njegovim očima. “Idem da spavam sa nekim drugim tipom onda ćeš me možda dotaći. Neću biti čista i nevina više pa nećeš morati da se osećaš loše što si mi uzeo nevinost.” Pogled u njegovim očima nije se promenio samo je postao tamniji. “Imam dvadeset tri mala. To je sedam godina više od tebe. Znaš da je ovo što radim ilegalno. Imaš li ideju u koja bi sranja upao što sam samo sa tobom u sobi?” “Ko će reći? Ja neću.” “Da li je to ono što želiš? Da te jebem i šta onda? Hmm? Reci mi pošto imaš sve odgovore.” Zamucala sam. “Ne znam. Mislila sam... mislila sam da možemo biti zajedno. Zašto je to toliko teško da razumeš?” ~ 128 ~
Nas svet knjiga Udahnuo je duboko i izgledao je kao da ga sve ovo ubija, čak iako je pre nekoliko sekundi balavio po meni. “Lili, ja sam bio tu kad si se rodila. Držao sam te dok si bila beba.” Suzila sam oči dok sam upijala njegove reči. Nisam to znala. “Lukas je tako jako želeo mlađu sestru. Ne brata, njih je imao trojicu. Želeo je tebe. Znaš li koliko smo ga namučili zbog toga? Nije mario, voleo te je pre nego što si se i rodila, i u sekundama kad sam te držao, i ja sam te zavoleo. Svi smo. Lako je tebi da to kažeš, da želiš to. Ja ne mogu. Trebao bih da te gledam kao i oni, ali nikad nisam.” Prešao je prstima preko svojih usana kao da reči koje padaju sa njih zvuče prljavo. “Ne znam šta to znači i voleo bih više od života da ti mogu reći da znam jer i mene izjeda živog. Gledao sam te kako praviš prve korake, kako izgovaraš prvu reč. I bio sam tu za svaku važnu priliku u tvom životu, Lilijan. Svakoj i poslednjoj od njih. A sad evo me ovde pokušavam da ti oduzmem nešto što mi jebeno ne pripada, ako bi Lukas ili naši roditelji saznali spalili bi me živog.” Moje oči su zasuzile. Bila je to najslađa, najtužnija stvar koju mi je iko ikad rekao, i činjenica da dolazi iz njegovih usana činila je sve ovo još intenzivnijim. Znam da je istina ono što je govorio, ali pokušala sam da to ignorišem. “Nije me briga.” Rekla sam. “Da li me čuješ? Nije me briga.” On je uzdahnuo “Žao mi je Lili, ali mene jeste.” “Pa šta onda? Treba da odem kući i pretvaram se da te ne volim?” Zatvorio je svoje oči i pognuo glavu čim su reči napustile moje usne i nije čak ni pokušao to da sakrije. Ne nakon svega. “Znaš šta? U pravu si. Treba da odrastem i istražujem nove stvari. Nije fer prema tebi. Postaraću se da odem kući i družim se sa dečacima svojih godina.” On je momentalno otvorio oči, gledajući me kroz trepavice, njegova odlučnost je pucala. “Znaš... da iskusim stvari sa svojim vršnjakom, jer nije pogrešno ako se dva šesnaestogodišnjaka jebu, pogrešno je samo ako smo to ti i ja. Da li sam dobro shvatila? Da li sad razumem pravila? Ja sam samo mala, pa će mi trebati možda malo duže da razumem.” “Lili,” rekao je. “Nemoj.” ~ 129 ~
Nas svet knjiga Sletela sam sa kreveta, uzela svoju odeću i počela da pakujem. “Jebiga,” izdahnuo je. “Nemoj šta? Šta ne bih trebala da radim? Imam samo šesnaest godina i to sve. Nezrela sam. Ne mogu imati osećaje i emocije poput odraslih. Ja sam mlađa sestra tvog najboljeg prijatelja, to je sve. Ne mora mi se govoriti dva puta da sam nepoželjna.” “Ponašaš se kao prokleto dete.” “Koga briga! I ovako me vidiš kao jedno! Ništa se neće promeniti! Dajem ti ono što želiš! Ako je to kako me vidiš, onda ću se tako i ponašati.” “Nisam to rekao. Izvrćeš moje reči. Želim te više nego išta drugo, a to je jebeno pogrešno. Nisi spremna da imaš seks ni sa mnom ni sa nekim drugim kad smo već kod toga. To si bar pokazala sinoć, slatka devojko. Ti i ja nismo se smeli desiti, Lili, bio sam sebičan do sada, ali moram se odaljiti,” grubo je zgrabio moju ruku, okrećući me da ga pogledam. Odgurnula sam ga. Odgurnula sam ga najjače što sam mogla. On se cimnuo od moje reakcije. “Ne dodiruj me! Da me više nikad nisi dotakao!” “Mala...” “Upravo.” Oboje smo se gledali, ni jedno od nas nije odstupilo. “Postaraću se da kažem Lukasu i svojim roditeljima da si ih pozdravio pošto su ti toliko bitni.” On je coknuo. “Šta koji kurac, Lili?” Pogledala sam ga još jednom, zgrabila torbu... I otišla.
~ 130 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 20 Džejkob Sada Jednostavno mi treba odmor. Samo jedna prokleta minuta samo za mene. Želeo sam da uhvatim dah i saberem misli. Moram da se udaljim od situacije pre nego eskalira do tačke iz koje neće biti povratka. Nisam mogao da kontrolišem svoju narav kad je u pitanju bila Lili. Mislim da je zato i volela da me provocira. Gledati je sa tim drkadžijama navodila je moju krv da proključa kao i sad kad samo pomislim na to. Nisam znao šta drugo mogu da uradim, a da ovo ispravim. Nisam imao odgovore, nisam imao opcija. Nisam mogao da mislim. Otišao sam u šetnju, pokušavajući da shvatim šta mogu da uradim da me primi nazad, mentalno se udarajući jer sam nam ja ovo uradio. Nije bilo povratka. Nisam mogao da promenim prošlost znajući da je taj brod otplovio. A nisam mogao ni da stvaram budućnost. Šetao sam po komšiluku zamišljeno, znajući da ništa neće proći kad se vratim kući. Udahnuo sam duboko pre nego što sam stisnuo kvaku na vratima. Nije se moglo otvoriti. To malo govno. Uzeo sam ključeve iz džepa i otključao vrata. Nije je bilo nigde kada sam ušao, ali mogao sam da je čujem kako se kreće po svojoj sobi pa sam otišao tamo. “Šta to jebeno radiš?” zabrundao sam gledajući je kako stavlja sve moje stvari u torbu na svom krevetu. Uzdahnula je i stavila ruku preko svog srca. “Kako si dođavola ušao u moju kuću?” Izvadio sam ključ i podigao ga ispred sebe. Njene oči su se proširile, momentalno je pokušala da ih uhvati. Nije bila dovoljno brza. Vratio sam svežanj nazad u svoj džep. “Napravio si ključ? Daj mi ga!” Prekrstio sam ruke preko grudi i naslonio se ramenom na dovratak. “Dođi i uzmi ih.” ~ 131 ~
Nas svet knjiga “Ne-mogu-jebeno-da-verujem.” “Govorili su mi i gore stvari, bebo.” Zatresla je glavom i vratila se bacanju mojih stvari u torbu. “Da li iskreno misliš da će to upaliti?” pitao sam arogantnim tonom. “Ne idem nigde, a ne ideš ni ti.” Zgrabila je vaznu sa noćnog stočića i naciljala je pravo na mene. Pomerio sam glavu u stanu izazivajući je da to uradi. Zagrizla je usnu i vratila vazu nazad na stočić. “Dobra devojka.” Suzila je svoje oči na mene. “Koliko još puta moram da te gledam kako odlaziš od mene? Hmm? Koliko prokleto puta?” “Znaš definiciju raskida, zar ne? Otišao sam u prokletu šetnju, Lili.” “Ne zanima me šta si uradio. Okrenuo si mi leđa, OPET! Opet su me tvoja leđa pozdravila.” “Možeš da misliš šta hoćeš, ali nisam uradio ništa takvo. Stvari su eskalirale brzo pa sam otišao pre nego sve izmakne kontroli.” “Ko se sad ponaša kao dete?” “Po mojoj definiciji... ti.” “O moj bože! Nisam uradila ništa pogrešno večeras. Definitivno si celu situaciju izvukao iz konteksta.” “Zar sam to uradio?” coknuo sam. “Prestani! Prestani to raditi.” “Lilijan, pusti me da te podsetim da paziš na prokleti ton kad pričaš sa mnom. Stojim upravo ovde. Odmah jebeno tu!” “Uff! Tako si isfrustriran... ne želim te ovde više. Sada, sam ja ta koja treba pauzu.” “Spavaću u gostinskoj sobi,” jednostavno sam rekao. “Ovo nije tvoja kuća! Ne pitam te, govorim ti.” “Ne odlazim.” Izdahnuo sam. “U redu,” vrisnula je, odlazeći pravo do ormara. Uzela je par stvari i ubacila ih u drugu torbu. “Ja ću otići.” Zatresao sam glavom, odlazeći do kuhinje da uzmem hladno pivo. Ispio sam ga u tri gutljaja i otvorio novo. Protutnjala je kroz dnevnu sobu, tašna joj je bila preko ramena. “Znaš šta...” “Šta bebo?” ~ 132 ~
Nas svet knjiga “Stvarno si nešto posebno. Ti si kurčina.” Okrenula se i zalupila vratima iza sebe. Seo sam za trpezarijski sto, uzimajući još jedan gutljaj piva. Čekajući.
Lili Ima petlje. Napravio je ključ od moje kuće. Vratio se unutra kao da ništa nije bilo pogrešno od početka. Govoreći mi da on ne odlazi kao ni ja... pa pokazala sam mu. Slagala bih kad bih rekla da nisam bila šokirana, jer me je pustio da odem. Nisam želela da odem iz svoje kuće, ali koji sam izbor imala? Otići ću kod Trejsi. Sela sam u svoj kamionet bacajući torbu na zadnje sedište. Udahnula dam duboko, stavila ključ u bravu. Okrenula sam ga. “Šta koji kurac?” Okrenula sam ga opet. Ništa... Nastavila sam da ga okrećem. Ništa... “Šta koji kurac?” psovala sam za sebe, udarajući rukama od volan. Ovo je poslednja stvar koju sam trebala. Mrzela sam što sam morala da uđem nazad tamo i tražim mu pomoć. Moj kamionet mi nikad nije pravio probleme. Zgrabila sam ključ i ušla na ulazna vrata. “Moj kamionet...” Zaustavila sam se kao ukopana. Bio je tu Džejkob, naslonjen na naslon stolice, mišićave ruke bile su mu preko grudi i zatezale su rukave, članak mu je bio prebačen preko kolena, i imao je samo zadovoljan cerek na licu. Odmah pored njega na stolu bio je... Moj akumulator. “Ne možeš to raditi!” “Verujem da upravo jesam Lili.” “Znači ovo ćeš raditi do kraja naših života? Odlaziti kad želiš, ali kad ja pokušam da odem, uzimaćeš akumulator mog kamioneta.” ~ 133 ~
Nas svet knjiga “Vidiš kako je sve iz tvog ugla. Zamišljaš našu budućnost. To je korak napred.” Zatresla sam glavom, nije mi bilo zabavno. “Želiš da ovo bude gotovo? Sve što treba da kažeš je da ti je žao. Toliko je jednostavno. Izvini se što si bila malo govno.” Nacerio se. “Neću to uraditi. Nisam uradila ništa loše. Ti moraš da kažeš da ti je žao.” Svađala sam se. “Žao mi je.” Oči su mi podivljale, iznenađena što je tako lako popustio. “Žao mi je što nisam ubio boga u tim tipovima.” Ustao je. “Žao mi je što sam imao toliko poštovanja prema tebi da nisam svoju frustraciju iskalio na tim seronjama.” Zakoračio je ka meni. “ Žao mi je što si toliko prokleto lepa pa muškarci ne mogu da si pomognu.” Još jedan korak. “Žao mi je što sam slomio tvoje savršeno srce, iznova i iznova.” Još jedan korak. “Žao mi je što ne možeš da prevaziđeš prošlost i pogledaš napred u našu budućnost.” Poslednji korak. “Ali najviše od svega.” Spustio je svoje usne uz moje. “Žao mi je što ću morati da te naučim lekciju, jer si bila nevaljala devojka.” Nagnuo se hvatajući me za struk, podižući me i prebacivajući me preko svog mišićavog ramena kao prokleti džak. Moje dupe bilo je odmah pored njegovog lica. Njegova snažna ruka držala me je oko kolena da ne bih pala. Drugu ruku je koristio da me drži za struk i ne dopusti mi da se opirem. “Šta to radiš?” ciknula sam, zapanjena obrtom situacije. Mogla sam da osetim kako se smeje uz moje noge pre nego što je udario moje dupe. Jako. “Jao! Šta koji kurac?” Udario me je jače još dva puta i krenuo da hoda. “Ovo je zbog tvojih usta.” Rekao je, udarajući me opet. “Ovo ti je zato što si flertovala.” Udario me je tri puta. Bacakala sam se po njegovom ramenu pokušavajući se osloboditi, ali njegov stisak je bio prejak. “Ovo je bilo jer si tvrdoglavo malo govno i što ne priznaješ da si pogrešila. Što si mi uskratila ono što je moje. Pogotovo jer si bila toliko nesmotrena i stavila svoj život u opasnost,” coknuo je, udarajući me još tri puta da je odjeknulo od zidove. ~ 134 ~
Nas svet knjiga “Oh bože! Prestani! Neću biti u stanju da sedim naredna tri dana!” molila sam, guzica me je pekla od napada njegove snažne ruke. “To je poenta!” Udario me je opet, ne tako jako ovaj put, ali ipak sam se cimnula. “Žao mi je! Žao mi je!” zavapila sam za milost. I to se kopile nasmejalo. Iskoristila sam sve u sebi da mu ne kažem da odjebe, jer sam znala da to neće biti dobro za mene. On me je nežno sputio na trpezarijski sto pored akumulatora. Zašištala sam od kontakta, guzica nije bila sretna zbog tvrde površine. “Opusti se,” ohrabrivao me je dok sam ga ja besno gledala, grizući jezik da ne kažem nešto zbog čega ću zažaliti. “Šta bebo?” coknuo je. “Maziću to slatko dupe, da prođe.” Želela sam da kažem da će biti sretnik ako me ikad više uopšte vidi golu. “Ako se ponašaš kao dete Lili, ja ću te i tretirati kao jedno.” Suzila sam oči na njega i on se nasmejao. Počeo je da otkopčava moju bluzu. “Reći ću ti kako će se ovo završiti, slatka devojko.” Spustio je bluzu niz moja ramena. “Bićeš dobra devojka.” Skinuo ju je i bacio na sto. “Sedećeš ovde,” napravio je pauzu. “Baš ovako.” Otkopčao je moj grudnjak, bacajući ga takođe na sto. “Prestaćeš sa sranjima oko prošlosti.” Otkopčao je moju teksas suknju. “Oprostićeš mi.” Svukao ju je niz moje noge, bacajući je na gomilu sa ostatkom odeće. “Prestaćeš da flertuješ sa dečacima koji jedva znaju kako da obuzdaju svoj kurac.” Poljubio je vrh mog nosa i spustio se na kolena, gledajući u mene sa pogledom punim čiste požude, spuštajući mi gaćice niz noge. “Poslednje mala, reći ćeš mi.” Poljubio je moje butine. “Da me voliš.” Moje srce je stalo.
Džejkob “Nagradiću te time što ću svoje lice zagnjuriti u tvoju slatku maci i navesti te da svršiš na moju bradu.” ~ 135 ~
Nas svet knjiga “Džejkobe...” “Reci Lilijan,” naredio sam. “Oboje znamo da želiš to. Mogu videti to svuda po tvom prelepom licu, pogotovo sad. Ti si moja. Samo moja. Uvek si i bila moja, i uvek ćeš biti moja. Reci ono što trebam da čujem.” Završio sam sa glupostima, bio sam na kolenima. Lagao bih kad bih rekao da nisam voleo da ispljeskam njenu guzicu da mi od toga kurac nije bio čvrst, da nisam želeo da se zarijem duboko u svoju kuću. Njen intenzivan, zbunjen pogled me nije napuštao. Ona je vodila unutrašnju borbu sama sa sobom. Nisam mario. Pobediću... Ona me voli... Osvojiću je. Zgrabio sam njene butine i privukao je bliže ivici stola, dajući joj nežan dodir po butinama, želeo sam da kaže te dve male reči koje će nas oboje osloboditi bede. “Volim te Lilijan Mišel Rajder. Volim te više nego išta na ovom svetu. Obećavam ti da te nikad više neću ostaviti i da te nikad više neću lagati. Nikada te više neću povrediti. Ovde sam na duge staze. Bez obzira na sve.” Zagrizla je svoju usnu sa izrazom bola. “Molim te mala...” izdahnuo sam. “Veruj mi.” Udahnula je duboko i rekla. “Volim te.”
~ 136 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 21 Džejkob Onda Austin je otišao. Napustio koledž, i niko se nije čuo sa njim od tada. Lukas se navikavao na očinstvo sa svojim sinom Mejsonom, ta ’saradnja’ između njih je dobro tekla. Dilan se prijavio u policijsku akademiju. Želeo je da se pridruži specijalnim jedinicama. Aleks je zvanično bila sa Kolom i što je najvažnije, delovala je zaista sretno. Ja? Pa ja sam bio u jebenom paklu. Prošla su tri meseca od kako sam poslednji put video ili pričao sa Lili. Ne da nisam pokušavao. Ona nije odgovarala na moje pozive niti na poruke. Ništa. Bilo je to kao da je nestala sa lica zemlje. Jedina osoba preko koje sam znao šta se dešava bio je Lukas. On me je nekako držao obaveštenog, a da i ne zna da to radi. Ovo nije bilo ono što sam želeo, ali definitivno je bilo ono što sam trebao... Mrzeo sam to više nego išta. Zaokupirao sam se školom i prijavom za pravnu školu. Čak sam pokušao i da idem na nekoliko sastanaka koji su uvek vodili u jedno veliko ništa, sem do mene koji brojim minute do odlaska kući. Bar sam tamo mogao da se utapam u svojoj sopstvenoj bedi zbog koje sam mogao da krivim jedino sebe. Bio sam jebeno jadan. Nedostajao mi je njen zarazni smeh. Nedostajale su mi njene metafore koje sam jedva razumeo. Nedostajale su mi reči koje su imale smisao jedino kad ih ona izgovori. Nedostajao mi je njen prelepi osmeh. Nedostajale su mi njene tamno braon oči koje su imale više osećaja nego bilo koje druge. Nedostajala mi je ona. Cela ona. ~ 137 ~
Nas svet knjiga Lista je bila beskonačna. Slušao sam svaku pesmu koja me je podsećala na nju na svom ajpodu. Slušao sam ih tako prokleto mnogo da sam počeo da pamtim svaku reč. Mislili bi ste da sam prokleta devojčica sa slomljenim srcem, a ne prokleti odrastao muškarac. Dođavola, zvučao sam kao pičkica. Uzeo sam sliku koju sam imao u svojoj fijoci i gledao u nju dok ležim na krevetu. Bila je to jedna koju sam slikao kada smo bili u zoološkom vrtu u Ohaju. Držala je mladunče lava u rukama i gledala u njega sa toliko sreće i ljubavi. Bio je to moj omiljeni deo vikenda sa njom. Nije prestala da priča o akvarijumu ostatak dana. Instiktivno sam posegao za telefonom da joj napišem poruku, nadajući se da će konačno odgovoriti. Džejkob: Ne možeš me ignorisati doveka, mala. Bacio sam telefon pored sebe na krevet i otišao da se istuširam. Nisam očekivao da će mi odgovoriti, Lili je bila tvrdoglavo malo govno. Bacio sam peškir na sto i obukao sportski šorc kad mi je telefon zapištao za poruku. Obrve su mi se suzile zgrabio sam ga sa kreveta i dalje ne očekivajući da je Lili. Lili: Gledaj me. Nasmejao sam se, nisam si mogao pomoći. Bilo je osveženje što mi je odgovorila. Ne bih mario ni da mi je napisala da idem dođavola. Poenta je bila da je napokon odgovorila. Džejkob: Nedostaješ mi. Lili: Drago mi je. Uzdahnuo sam. Džejkob: Mala... Lili: Džejkobe.... Zatresao sam glavom. ~ 138 ~
Nas svet knjiga Džejkob: Šta radiš? Lili: Na sastanku sam. Glava mi se cimnula nazad. Pročitao sam poruku nekoliko puta pre nego što sam procesirao šta je jebeno rekla. Lili: Sa tim likom sa kojim se viđam i upravo se spremamo da gledamo film devet i po nedelja. “Da li me jebeno zajebavaš?” zarežao sam naglas. Džejkob: Gde si? Čekao sam na odgovor čini mi se večnost. Džejkob: Ne zajebavaj se sa mnom. Gde si? I dalje nije bilo odgovora. Šetao sam po svojoj sobi, privlačeći ruke kroz kosu, želeći da otkinem svoju prokletu glavu. Pogledao sam u njenu sliku poslednji put, promenio svoju odeću, zgrabio telefon i ključeve i uhvatio prvi let. Bio sam srećnik što sam let našao odmah i stigao tri sata kasnije. Bilo je skoro devet sati kad sam platio taksisti na njenom kućnom prilazu. Dok sam se penjao na stepenice trema, pokušao sam da smislim izgovor koji ću reći njenim roditeljima zašto sam uopšte došao. Njena glava se cimnula unazad i oči su joj se raširile kad je otvorila ulazna vrata. “Šta ti radiš ovde?” Ušao sam unutra spreman da prebijem prokletog seronju. “Gde je on?” rekao sam dovoljno tiho da me njeni roditelji ne mogu čuti. Ona je zabacila glavu u stranu i pogledala me kao da sam lud. “Gde je Ko?” Nagnuo sam se ka njenom licu. “Nemoj me zajebavati Lili.” Upozorio sam. “Gde je on?”
~ 139 ~
Nas svet knjiga “Ako misliš na moj sastanak... upravo ste se mimoišli. Ili misliš na mog brata kojeg voliš tako jako?” zastala je. “Pošto on ne živi više ovde, ali to verovatno znaš.” Udahnuo sam duboko, odmaknuvši se od nje, napokon mogući da se opustim. “Gde su ti roditelji?” “Moja mama ima još jednu rundu hemoterapije ovog vikenda. Pa će ostati u bolnici.” “Da li tvoji roditelji znaju da je taj jebač bio ovde?” pitao sam, pokušavajući da ignorišem slike njih kako su sami i zajedno. “Da li moji roditelji znaju da si ti ovde?” rekla je sa širokim ciničnim smehom, zatvarajući vrata i prolazeći pored mene. Tada sam tek shvatio šta sam uradio. Bilo je kao da sam radio na autopilotu poslednjih nekoliko sati, izgubio sam zdrav razum. Upravo tako kako se uvek desi kad je ona u pitanju. Sranje. Pratio sam je u njenu sobu, stojao na vratima i gledao u nered na krevetu i razbacane čaršave svuda okolo. Pogledala me je zbunjeno i onda brzo shvatila gde je moj pogled fokusiran. Nacerila se. “Šta se zapravo desilo ovde Lili?” “Oh, šta god i zamišljaš Džejkobe,” nacerila se sa zadovoljnim tonom. “Ja sam dete sećaš se? Samo smo gledali film. Bila sam dobra kao kad smo ti i ja gledali isti film.” Rekla je uz osmeh. “Pokušajmo opet. Šta se jebeno ovde desilo?” Podigla je prst do svoje usne i pogledala u plafon. “Hmmm... Pa. Stiv je mojih godina, nije najbolji drug mog brata, i nije u vezi sa mojim roditeljima.... pa nisam zaista marila šta se dešava, jer nisam uradila ništa ilegalno ili pogrešno, zar ne? Plus njemu je skroz OK da sa mnom bude u javnosti,” rekla je klimajući. “Oh i sve to nije tvoj prokleti problem.” “Šta se desilo?” zarežao sam, dajući joj poslednju šansu da mi kaže. Pesnice su mi se stisle pored mene do bola. “Ništa što se nije desilo i pre.” I tada. Ja sam se izgubio... Opet. ~ 140 ~
Nas svet knjiga
Lili Bio je pored mene u tri koraka, polegnuvši me na krevet, njegovo veliko, mišićavo telo me je prekrilo. “A šta se tačno desilo pre Lili?” pitao je tonom koji nisam prepoznavala, plašeći me i uzbuđujući me na načine od kojih nisam mogla ni da dišem. Nisam odustala. “Istraživala sam stvari. Znaš? Onako kako si ti i želeo.” Tiho sam odgovorila. “Mogu ti pokazati sve što sam naučila, da vidiš da li se uklapa u tvoje standarde.” Posegla sam gore da ga dodirnem, ali je uhvatio moje ruke, spojio mi zglobove zajedno i stavio ih iznad moje glave. Nisam ni videla šta će se desiti, bilo je sve tako brzo. Ne bi mi nikad dozvolio da ga dodirnem, i nisam razumela zašto. “Nemoj,” naredio je poslednjim snagama. Nisam odustala. “Mogu ti reći koliko je neverovatno konačno znati o čemu su svi pričali. Mislila sam da nikada neću moći da jašem taj talas. Za razliku od tebe... On mi je zapravo dao ono za šta sam molila.” Cimnuo se nazad kao sa sam ga ošamarila. “Da li te je jebao?” “Ne moraš imati seks da bi imao orgazam, Džejkobe. Njegovi prsti i usne bili su sasvim dovoljni.” Videla sam. Žica je pukla. Bilo je jasno kao dan. Imao je izraz kao zaposednut čovek. Vilica mu se stiskala. Njegova muškost je očvrsnula baš onako kako sam je se i sećala. Njegov snažni stisak preselio se na moj struk, njegovo telo se napelo. Pre nego što sam i procesirala šta se dešava, on je stisnuo svoje pesnice i udario njima pored moje glave, ciknula sam. “Tako znači?” podigao je moju haljinu, ogolio mi noge i stomak. “Reci mi bebo?” prelazio je prstima oko moje minđuše na pupku. “Da li je učinio da ti se oči prevrnu na pozadinu tvoje glave?” pomerio ih je dole do mojih gaćica. “Da li si se izvijala na krevetu?” nežno je dodirivao uz njihovu ivicu, nežno povlačeći gumicu tako ta me udari. Zastenjala sam. “Da li su ti se butine tresle kao što su sa mnom?” Polako je povlačio gaće dole, milimetar po milimetar, ostavljajući želju svuda po meni. Predatorski pogled u njegovim očima dok je gledao u moju najintimniju regiju biće uspomena koja će me pratiti do groba. ~ 141 ~
Nas svet knjiga “Tako si jebeno prelepa, Lilijan, tako prokleto prelepa,” režao je u moj vrat, dok je spuštao nežne poljupce sve do mog ramena, sklanjajući bretele moje haljine nežnim pokretima. Sklonio ih je u stranu, ostavljajući me izloženiju nego ikad. Njegove usne sisale su moje bradavice, a jedna ruka mu je bila na mojoj drugoj dojci. Izvijala sam se ispod njega, pokušavajući da se oslobodim stiska na mojim zglobovima, ali nisam mogla. Bio je tako jak. Tako obuzimajući. Tako nadmoćan. Osetila sam ga svuda, svaki inč moje kože brideo je od njegovog dodira, preplavljena svuda od jednom. Bila sam gotova. Niko nikada neće moći da me navede da se osetim ovako. Samo Džejkob. Samo on. Mogla sam da osetim njegovu erekciju na mom vlažnom jezgru, i on je namerno pomerio svoje kukove, izazivajući delikatnu senzaciju koja je poslala trnce celim mojim telom. Pogledao me je sa posednutim očima. “Želim da te okusim Bebo, želim da te okusim tako očajnički.” Zastenjala sam u odgovor, sisajući donju usnu i izvijajući svoja leđa za njega da uradi baš ono što je želeo. “Ne pomeraj svoje ruke, da li me razumeš?” naredio je uz moje usne. Klimnula sam, nisam bila u stanju da izgovorim reč. Pustio je moje zglobove i ljubio me svuda dole niz delo, naginjući se napred tamo gde sam ga želela najviše. Udahnuo je moj miris i skoro sam umrla od sramote, ali to je brzo bilo zamenjeno toplotom kad me je polizao celom dužinom moje mace. “Jebiga...” izdahnuo je pre nego što je uzeo moje nervne završetke u usta i zasisao ih nežno i onda uvukao prst u mene. Nikada nisam osetila ništa sličnije. Disanje mi je postalo teško, osetila sam kako mi se grudi podižu i spuštaju. Noge su počele da mi se tresu, i nisam mogla da držim oči otvorene, umalo sam umrla tada i tu. “Tako si jebeno uska Isuse Hriste, Lili, šta mi to radiš?” stenjao je u ekstazi. ~ 142 ~
Nas svet knjiga Nisam više mogla podneti. Način na koje su njegove usne pustošile i njegovi prsti vodili ljubav sa mnom bilo je previše da kontrolišem. Soba je počela da se okreće i disanje mi je stalo. Cičala sam. Stenjala sam. Svršavala sam. Osetila sam kao da se raspadam i da sam pokidana napola. Nisam mogla da kontrolišem svoje pokrete da smirim svoje disanje. Ispuštala sam razne zvuke koji nisu ličili na mene. Soba mi se okretala, drhtaji su obuzeli moje telo u naletima, stiskala sam Džejkobovu glavu tako jako da sam osetila njegovu kosu do svojih kostiju. Zvuci koji su silazili sa njegovih usana bili su dovoljni da me gurnu preko ivice. Zastenjala sam i zavrištala, “Oh moj bože Džejkobe!” “Ti si moja. Da li me čuješ, Lilijan? Moja!”
Džejkob Gledati... Kušati... Osećati... Mirisati... Slušati.... Lili se raspadala, i ja sam znao da sam ja razlog tome, to je poslalo trzaje u moj kurac. Podigao sam čelo na njen donji abdomen, oboje smo očajnički pokušavali da dođemo do daha. Sve je bilo tako intenzivno za mene kao i za nju, pulsiranje u mojim farmericama dokazivalo je moju poentu, a nije me čak ni dotakla. Nisam mogao izdržati njene ruke na sebi. Ne bi bio u stanju da se zaustavim. “Shhh....” šapnuo sam, pokušavajući da pomognem Lili da smiri svoje disanje. Mogao sam da čujem i osetim otkucaje njenog srca. “Shhh... bebo...” ponovio sam, mentalno se pripremajući za ono što sledi. “Džejkobe,” zastenjala je, znajući da trebam ohrabrenje da bih je pogledao. Udahnuo sam duboko i pomaknuo se da legnem pored nje, brisajući je sa svoje brade i usana. ~ 143 ~
Nas svet knjiga Ona je sijala. Nikada nisam video da izgleda lepše nego u tom trenutku i to me je udarilo kao milion cigala. Bio sam zaslepljen njom. Obuzet njom. Obmotan njom. Posedovala je svaki deo mene, sve do moje duše. Ja sam je voleo. Zurili smo jedno u drugo ne znam koliko dugo, znajući da čim jedno od nas otvori usta da nešto kaže, bilo šta, mi ćemo zauvek izgubiti ovaj momenat. Sve će se promeniti opet i nisam znao da li će to biti dobro ili loše, a to je bilo nešto najteže i od toga mi je bilo teško da gutam. “Nemoj se ljutiti, okej?” rekla je, prekidajući tišinu između nas. “Reči koje svaki muškarac voli da čuje, mala.” Ona se nervozno nasmejala. “Volim te.” Želeo sam tako očajnički da joj kažem isto, bilo je odmah tu, na vrhu mog jezika, umirao sam da to izgovorim. Ali nisam mogao. To bi samo pogoršalo stvari, ako je to čak i moguće u ovom trenutku. “Lagala sam te.” “Izvini?” rekao sam zbunjeno. Oklevala je nekoliko sekundi pre nego što je rekla. “Želela sam da to budeš ti, Džejkobe. Samo sam želela da to budeš ti.” Oči su mi se raširile, vilica stisnula, osećao sam kao da me je polila kofa hladne vode. Zatvorio sam oči, morao sam, ali to mi ni malo nije pomoglo. “Molim te Lili, molim te reci mi da nije ono što mislim.” Molio sam, već znajući odgovor. “Žao mi je Džejkobe. Volim te!” pravdala se. Momentalno sam ustao, sa rukama preko usana, osećajući se kao da ću povratiti. “Da li imaš ideju šta sam upravo uradio? Nikada ne bih... jebi ga...” izdahnuo sam. “Nikada ne bih...” nisam mogao čak ni da kažem. Nisam je čak mogao ni pogledati. Sramota me je obuzela na načine da nisam mogao da vidim ispravno. “Lili obuci prokletu odeću. Ne mogu čak ni da te gledam sada.”
~ 144 ~
Nas svet knjiga Uradila je kao što sam rekao, jedva ispustivši i zvuk. Kružio sam po sobi, vukući kosu, pokušavajući da se suzdržim od pucanja i govorenja nečega zbog čega ću posle zažaliti. “Kako si mi mogla ovo uraditi? Posle svega što sam ti rekao. Posle svega što sam iskusio, nakon svega što sam podelio. Nakon svegaaa!” knedla se podizala u mom grlu. “Da li misliš da je ovo igra? Šta koji kurac Lili?” vikao sam na nju, napokon je pogledavši. Ona je i dalje izgledala tako zapanjujuće da je oduzimala dah, to me je ubijalo. Bio sam obuzet njom, njen miris je bio svuda oko mene. Obuzimala me je na načine na koje nisam ni znao da je moguće. “Ne žalim,” jednostavno je rekla, sedeći na ivici kreveta. Pogledao sam u njenu raščupanu kosu, roze obraze, natečenu donju usnu koju znam da je grizla, gledao sam kako joj haljina visi sa ramena, ogoljavajući njen vrat i rame. Njen stomak se video i butine su joj bile gole, moj miris, moj dodir, moja ljubav bila je svuda po njoj. Tada sam shvatio. Ni ja nisam žalio. Ni jednu jebenu sekundu svega. I to... Me je plašilo više nego išta. “Zašto si me lagala, mala?” Slegnula je ramenima. “Nisi me hteo dotaknuti. Koji sam izbor imala? Znam da nije ispravno, ali volim te. Nemam drugog izgovora, to je moj jedini razlog.” Uzdahnuo sam, smirivajući se. “Znači nema Siva?” “Ima Stiva. Izašla sam na nekoliko sastanaka sa njim. Poljubio me je jednom, ali nije mi bilo ispravno. Nisam osetila ništa, nije bilo iskra, nije bilo leptira... ne kao sa tobom...” pognula je glavu. “Nešto specijalno se desilo među nama Džejkobe, i zaista bi voleo da to možeš da vidiš.” Sagnuo sam se dole, sedajući na svoja stopala ispred nje. Njene oči su zasuzile i to mi je skoro slomilo srce. Skinuo sam svoju kapu i stavio ju na njenu glavu. “Ostavila si ovo za sobom.” Ona se odmah nasmejala i to mi je zagrejalo srce. Šteta je bila načinjena. Nije bilo povratka... ~ 145 ~
Nas svet knjiga “Šta ću raditi sa tobom, mala?” zatresao sam glavom, grleći njeno maleno telo. “Hoćeš li ostati sa mnom?” Coknuo sam. “Pokušaj da me nateraš da odem,” Ušuškao sam je u krevet, skinuo sam svoju majicu, i farmerice da spavam u boksericama. Svukla je svoju haljinu, bacajući je na pod i oblačeći majicu koju sam ja upravo skinuo. Nacerio sam se ugasio svetlo i legao pored nje. Privlačeći njeno maleno telo ka sebi, pristajala je tu savršeno. Spavala je umotana u moje ruke ostatak noći, proveli smo ostatak vikenda zajedno, a onda sam se u nedelju uveče vratio kući. Osim što ovaj put, Lili je bila utisnuta u moje srce.
~ 146 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 22 Lili Sada “Gde idemo?” pitala sam dok je silazio sa puta I65N. “Rekao sam kidnapujem te,” Džejkob je odgovorio, posegnuvši ka meni da me stegne za butinu. Zacvilila sam, udarajući ga. Mrzela sam kad radi to. “Nije kidnapovanje ako već znam.” “Zar ne mogu samo da te iznenadim?” Podigla sam obrvu i zabacila sam glavu u stranu. “Da, dobra poenta.” Nasmejala sam se. “Tvoj rođendan će uskoro.” “Moj rođendan je tek za šest meseci.” Suzio je oči za mene. “Svestan sam kada je tvoj rođendan mala,” izjavio je, posežući za mojom butinom opet, ali sam ga prekinula i uhvatila njegovu ruku u poslednjoj sekundi. “Ohh, jesi li video to, veliki čoveče moraš biti brži od toga. Ja imam reflekse brze mačke.” Samo je coknuo i uzeo svoju kapu sa moje glave. “Hej, to je moje!” Iskoristio je prednost i stego mi butinu. “Šta je to sad bilo?” coknuo je, stežući jače. “Izvini nisam čuo? Kakva mačka?” Psovala sam, cičeći i smejući se u isto vreme sve dok napokon nije pustio. “Zapravo je moja. Ti imaš svoju.” Namestio ju je naopačke na svoju glavu. “I dalje izgleda bolje na meni.” “Baš si malo govno,” zadirkivao je. “Svesna sam,” smrknula sam se na njega. “Sada... o čemu si ono pričao.” “Misliš pre nego što sam nepristojno bio prekinut?” ~ 147 ~
Nas svet knjiga “Da pre toga.” Zatresao je glavom uz cerek. “Svi dolaze na tvoj rođendan.” “Oh? Znaš za to?” pitala sam iznenađeno. “Naravno da znam. Lukas me je uhodio u poslednjih šest meseci da dođem.” Zagrizla sam usnu. “Reci.” Naredio je. “Da li bi došao? Mislim dok nismo pričali.” “Kako li sam znao da ćeš to pitati,” rekao je kao pitanje. “Advokat si.” “Da li bi želela da dođem?” “A ne…” zatresla sam glavom. “Nećeš koristiti ta advokatska sranja na meni, drugar, pitala sam te prva.” Nasmejao se. “Prepametna si za svoje dobro, mala,” oklevao je nekoliko sekundi. “Istinu?” “Uvek.” “Planirao sam da dođem.” “Lažeš,” zadirkivala sam, nateravši ga da me pogleda sa iskrenim pogledom. “Koliko puta moram da ti kažem da te ja ne lažem Lili?” “Možda bi razmotrio tu izjavu, gospodine advokatu.” “Prošlo je mnogo od kako nismo... pa znaš. Došao bih zbog tebe.” Dodao je, ignorišući što sam ga prozvala zbog toga. “Pod kojim izgovorom?” “Pod kojim god bi mi dozvolila. Sve dok me ne bi odjebala i rekla mi da jedem govna, onda bi napravio ključ od tvoje kuće i proveo bih nedelje podsećajući te da si moja.” Lice mi je porumenelo. “Samo sekund, da li si znao?” “Da li sam znao šta, slatkice?” “Da li si znao gde živim? Prve noći u baru, da li je to bilo planirano?” “Ne, to je bila čista sreća. Znam gde živiš, a Lukas je pomenuo da radiš u baru, nisam znao da je to taj do te noći. Planirao sam da pošaljem poruku Aleks sledeće jutro i da je pitam, ali sudbina je umešala svoje prste i bila si tu ispred mene.” “Znači došao si u Nešvil zbog mene?” ~ 148 ~
Nas svet knjiga Nasmejao se sa blagim osmehom. “Došao sam to da pomognem svom prijatelju Marku iz pravne škole da podigne svoju firmu na noge. “Nisam te to pitala.” Coknuo je. “Ti si bila plan od samog početka bebo. Ti si bila motivacija, firma je bila izgovor.” Smrknula sam se. “Gledaj kuda voziš dok se nismo slupali, veliki.” Nasmejao se sa zadovoljnim izrazom na licu. “Smatraj ovo svojim pred slavljem za dvadeset treći rođendan.” “Ah... da li to znači da ću dobiti dva poklona?” šalila sam se. “Planirao sam da ti dam nekoliko, ali ako želiš samo dva pretpostavljam da ti moram ostvariti želju, tvoj je rođendan nakon svega.” Rekao je uz cerek. “Ne, tvoja ideja je bolja, više je bolje. Ko sam ja da ti oduzimam sreću?” rekla sam smejući se. Pojačala sam radio naslonila se i uživala u dobrodošloj tišini. Četri sata kasnije silazili smo sa puta 35. “Šta je dođavola u Alabami?” pitala sam, gledajući u njega kao da je lud. “Mali komad raja, slatkice.” Stali smo kod nekog kompleksa, sluga je uzeo naše torbe. Mesto je bilo ekskluzivno, i ja sam instiktivno pogledala svoju odeću dok smo hodali do recepcije, nije da je Džejkob bio bolje obučen od mene. Imao je običnu macu, šorc i japanke. “Prijavljujemo se,” rekao je recepcionerki koja je bila prezauzeta odmeravanjem njega. Stajala sam odmah pored njega i gledala u nju, zabacila sam glavu stranu. “Sviđa ti se ono što vidiš?” “Gospođo, ja... ja... ja...” mucala je. “Oči na ekran srce. Ovaj je zauzet. Sav je moj i ne delim ga ni sa kim.” Mogla sam da vidim uglom oka kako se Džejkob cereka pa sam se nagnula do njegovog uveta. “Vidiš, umem i ja da branim ono što je moje, takođe.” On je prsnuo u smeh. Ja sam mu samo blago uzvratila osmeh. “Evo vašeg ključa od penthausa,” mumlala je, hvatajući me nespremnu. Penthaus? “Hvala.” Potpisao je papirologiju i zgrabio moju ruku. ~ 149 ~
Nas svet knjiga Okrenula sam se u poslednjoj sekundi. “Ćao,” rekla sam joj, navodeći je da porumeni. Otišli smo do poslednjeg sprata koji je imao jedan stan. On je otključao vrata i otvorio ih za mene. Ušla sam u najveće predsoblje koje sam ikad videla. Ulazila sam unutra upijajući i svaki najmanji detalj od ukrasnih tapeta do veličanstvenog poda. Bile su tu tri sobe, dva glavna apartmana, dve dnevne sobe i soba za igru i veliki balkon koji je opkruživao celu stranu zgrade. Pogled na plažu bio je takav da je oduzimao dah. Mislim da sam mogla videti svoju kuću odatle. Ušla sam unutra do Džejkoba koji nam je pravio piće u paru. “Tačno koliko para ti zarađuješ?” zatekla sam sebe da sam morala da znam. “Dovoljno da ti ne moraš da radiš, da ostaneš kod kuće i budeš moj seks rob,” jednostavno je rekao. “Nisi neki princ droge zar ne? Neće me iznenada uhapsiti? Kažem ti odmah, ja sam previše lepa za zatvor. Bila bi nečija pička u treptaju oka.” On se nasmejao tako jako da mu je glava pala u nazad. “Zašto se smeješ? Da li si se pogledao u ogledalo skoro? Bio bi nečija kučkica u sekundi. Sveže meso za zatvorenike, oni bi te delili međusobno u velikom dvorištu. Vikali bi da im poližeš muda i zasisaš ku...” Podigao je obrvu sa izazivačkim izrazom. “Narandžasto je nova crna.” Jednostavno sam rekla. “Kao prvo ne dozvoljavam nikom da viče na mene. Tvoje slatko malo dupe se takođe tu ubraja. Kao drugo ovo je stan mog gazde.” “Ohh...” “Pitao sam poslugu da napuni frižider i bar.” Odmerio me je celu, njegov izraz se brzo promenio u predatorski. “Mislim da je vreme za tvoj prvi poklon. Zašto se ne bi skinula gola i legla na krevet tako da mogu da poližem tvoju slatku rupicu na guzi.”
Džejkob Njene oči su se raširile, “Prestani da pokušavaš da uradiš neke stvari sa mojim dupetom!” “Onda prestani da sedaš na moj prst kad me jašeš.” ~ 150 ~
Nas svet knjiga Prevrnula je očima “Svakako ne želim to sad da radim.” Uzeo sam gutljaj pića. “A zbog čega si pomislila da uopšte imaš izbora mala?” “Zato što ne znači ne.” Nacerila se i počela da beži. Uhvatio sam je oko struka pre nego što je čak izašla iz sobe, kikotala se dok sam je prebacivao preko ramena kao jebeni pećinski čovek. “Ne! Ne! Nisam uradila ništa ovaj put ! Neću da igram ovu igru! Čak mi se ni ne sviđa ova igra!” vikala je bacakajući se okolo, ali nije mi bila teška. Udario sam njeno dupe lagano. “Opusti se.” Ušao sam u sobu za igru, spustio je na sto za bilijar. “Ako želim da uđem unutra...” nagnuo sam se bliže njenom licu. “Ući ću unutra.” Poljubio sam joj usne nežno. “Ovako će se ovo odigravati. Poješću tvoju slatku malu macu upravo ovde na ivici ovog bilijarskog stola. Onda kad budeš dovoljno svršila, kada tvoji sokovi budu curili po mojoj bradi...” šaputao sam između poljubaca. “Odvešću te u kuhinju i ti ćeš mi sisati kurac. Za sledeću stanicu, idemo u glavnu sobu, dnevnu sobu, predsoblje… da vidimo u koliko mnogo poza i soba mogu da te jebem sve dok više ne budeš mogla da stojiš.” Polizao sam njenu usnu celom dužinom. “A balkon?” prela je. “Nikada nisam bio egzibicionista bebo. Niko te neće videti golu sem mene.” Napao sam njena usta pre nego što je uspela da odgovori, proveo sam ostatak jutra u njoj. Posle smo se istuširali i otišli na ručak, ali u zadnjem momentu smo se odlučili da ga uzmemo za poneti. Bio je prelep dan i želeli smo da ga iskoristimo. Sedeli smo na plaži, jeli naše sendviče i pili pivo, živeo sam za ovakve trenutke kad je sve tako jednostavno. “Znam da želiš da ideš tamo Džejkobe, vidim ispisano to svuda po tvom licu.” Gledali smo talase koji su udarali od plažu. “Mislim da te bukvalno zovu.” Zgrabio sam njenu ruku i poljubio je. “To nije poenta ovog vikenda. Ti si.” “Umm... To je stvarno slatko i sve, ali nekako sam već čitala ovu knjigu, i pusti me da ti kaže... to sve samo tebi ide u korist.” “Tako znači?” ~ 151 ~
Nas svet knjiga “Idi!” rekla je, smejući se, tresući glavom zabacujući je unazad. “Mogu se zabaviti sama nekoliko sati, talasi zovu tvoje ime.” “Budi dobra i ostani na mesto. Moram da znam gde si čak i dok sam u vodi.” “To zvuči kao fatalna privlačnost,” rekla je. “Ne želiš da te opet stavim preko kolena, zar ne?” “Bilo je tvoje rame, seti se... i ne.” Poljubio sam je. Provodeći nekoliko narednih sati u vodi surfovajući, osetio sam se tako prokleto dobro što to radim opet. Osim što ovaj put Lili je sedela na plaži i gledala me. Setio sam se koliko sam to očajnički želeo godinama. To je bila poenta ovog vikenda. Želeo sam da oživimo naše detinjstvo zajedno, iako bi to bilo samo na nekoliko dana. Bilo je skoro veče do vremena kada sam izašao na plažu, to je bio problem sa okeanom, možeš se izgubiti u njemu. Odveo sam je na finu večeru i vodili smo ljubav na balkonu kada smo se vratili. Samo nakon što sam se osigurao da je niko ne može videti sa plaže. Nije mi bilo bitno za mene. Uspavali smo se sledeće jutro zahvaljujući njoj. Odveo sam je u Arenu Sledeći nivo, bio je to ogromni zabavni park sa svim mogućim igrama, rekla mi je da varam i da neće da se igra sa mnom više, pa sam je odveo na strašni zid podsećajući je da ipak želi da se igra sa mnom. Oboje smo bili iscrpljeni kada smo se vratili u penthaus, pa smo odlučili da naručimo i opustimo se u kadi. Lili je napravila previše mehurića ne shvatajući da sam ja sa tim u redu sve dok ne odlučim da istražujem na koliko mnogo načina je mogu uzeti pod tim uslovima. Proveli smo ceo sat brisajući pod kad smo završili. Ako mene pitate to je bilo vreme kada sam gledao Lili na kolenima i rukama i cedi peškir u kadu, a za mene je to bio samo bonus. Bio je poslednji dan našeg boravka i imao sam osećaj da smo tek stigli. Pošto je volela životinje, znao sam da će obilazak delfina biti uspomena koju nikada neće zaboraviti. Bila je retka stvar videti delfine bilo gde u okeanu na Oak Islandu. Upisao sam nas u privatnu turu i pogled na njenom licu je bio neprocenjiv kad je shvatila gde idemo. Mogli smo da ronimo, plivamo i družimo se sa delfinima, Lili je zapravo plakala kad je bilo vreme da se vratimo nazad. ~ 152 ~
Nas svet knjiga “Vao, ovo je prelepo Džejkobe,” izdahnula je dok je sedala na naša mesta u restoranu unutar marine, imali smo pogled na okean. Bili smo u mogućnosti da se istuširamo i presvučemo na brodu. “Ne mogu da verujem da si uradio sve ovo. Ovo je bio jedan od mojih najlepših vikenda u životu. Hvala ti..” Nasmejao sam se. “Nije još gotovo.” Posegao sam u džep i izvadio kutijicu za nakit spuštajući je na sto. “Šta je to?” “Koliko puta moram da ti kažem? Kada ti neko preda poklon sve što treba da kažeš je hvala.” Ona ga je podigla “Tako si ga lepo umotao“ rekla je, otvarajući je i uzdišući kad je videla narukvicu. “Želeo sam da ti je dam kada budemo sami ili bi čekao do tvog rođendana.” Pogledala me je sva oduševljena, prvo je zgrabila jastoga i zagrizla usnu. “Taj je i meni omiljen. Ima i kaubojska čizma, surferska daska, gitara, kancerova oznaka, mačka i naravno jastog. Znam da izgleda malo golišavo, ali mislio sam da možemo dodavati priveske do kraja naših zajedničkih života.” Momentalno je ustala sa stolice pre nego što sam i uspeo da kažem zadnje reči naglas, skoro me je srušila sa stolice. “Volim te, volim te tako jako,” šaputala je u moj vrat, stežući me jako. “I ja volim tebe.” “Ovo je bio najbolji rođendan ikad,” rekla je, sedajući mi u krilo. “I dalje imamo celu noć,” podsetio sam je. “Neću imati milosti prema tebi, slatkice. Neću stajati dok ne budem usatkan u tvoju kožu, ispod tvog srca, nećeš znati gde ja počinjem, a gde se završavam. Potrebno mi je da se izgubim u tebi.” Pogledala je duboko u moje oči i izdahnula, “Obećavaš?”
~ 153 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 23 Lili Onda “Sretan ti rođendan, sretan ti rođendan, sretan ti rođendan dragi Mejsone, sretan ti rođendan!” svi su pevali, dok je moj bratanac lupkao rukicama sa velikim prelepim osmehom na licu. Bio je njegov prvi rođendan. Moja mama je sve dekorisala. Ličilo je kao da je Elmo lik iz mapetovca bio svuda, Elmo na balonima, Elmo tanjirići, čaše i naravno torta. Bila je na korak da oboji prokletu sobu u crveno. Pomislila sam da možda treba da intervenišemo kod nje ili makar da umanjimo Elmoa. Ali svi su se super provodili u dnevnoj sobi, i to je sve što je na kraju bitno. Nije bilo mnogo toga što bi moju mamu navelo na smeh tih dana. Pretvarala se dobro isto kao i ja. Pretpostavljam da smo svi, ali bilo je očito ono što joj se dešava upravo pred našim očima, konstantni podsetnik na nešto što nismo mogli da zaustavimo. Dečaci su svi bili tu i bilo je divno što su se svi okupili. Austin je bio jedini koji je falio, njega i dalje nije bilo, ali bar je svako malo slao razglednice sa različitih mesta na svetu. Znam da je to pomoglo svima da ne brinu toliko gde je i šta radi. Prošlo je šest meseci od kako smo se Džejkob i ja prvi put zezali okolo. On je maturirao na Ohajo pre tri meseca i Dilan i on su se vratili nazad. Dilan je iznajmio kuću u Saut Portu. Džejkob je i dalje bio neodlučan gde želi da ide na pravni fakultet. On je iznajmljivao stan blizu plaže u međuvremenu. Lagala bih kad bih rekla da me nije povređivalo to što mi nismo pričali o tome gde će se prijaviti. Znam da postoji nekoliko škola van države za koje je bio zainteresovan i da je dobio nekoliko pisama prihvatanja, ali to je bilo to. Nije pitao za moje mišljenje, a ja ga nisam nudila. Pričali smo preko telefona ili slali poruke jedno drugom svaki dan pre nego što se vratio sada je i dalje sve isto. Osim što sad mogu da ga viđam stalno. Zezamo se okolo više, ali mi i dalje ne dozvoljava da ga dodirnem. Da kažem da je sranje što se šunjamo okolo i viđamo svima iza leđa je razumljivo. ~ 154 ~
Nas svet knjiga Ušla sam u svoju sobu trebajući odmor od svih. Ako budem morala još jednom da vidim Lukasa i Aleks kako jedno drugom preko sobe upućuju tužne poglede vezaću im ruke zajedno. Čak i nakon svih tih godina i dalje se igraju glupe igre mačke i miša. Oni pripadaju jedno drugom, prosto i jednostavno. Sela sam na krevet sa gitarom, svirala sam i pevala Svačija bol od R.E.M-a i zatvorila oči na nežne taktove, polako se gubeći u sopstvenoj pesmi. Ponekad jedino spasenje koje mogu da nađem je upravo u mojoj gitari, moje emocije podivljaju sve nestane oko mene. Lukas i Aleks... Moja mama... Džejkob... Svirala sam poslednje taktove još jednom ne želeći da se pesma završi, prelazeći prstima preko žice savršeno dopuštajući da zvuk zavibrira mojim grudima. Sedela sam nekoliko sekundi razmišljajući kako se reči reflektuju na moj život i koliko mogu da ga uporedim sa njima. Udahnula sam duboko i otvorila oči da bi zatekla Džejkoba kako gleda u mene sa pogledom koji nisam prepoznavala. Skoro kao da ga je bolelo da me gleda. Nasmejala sam se pokušavajući da prekinem neočekivanu tenziju među nama. On je bio naslonjen na zid, ruke su mu bile savijene preko grudi, bio je mračan i progonjen. “Koliko dugo stojiš tu?” pitala sam. “Dovoljno dugo.” Suzila sam obrve što je on ispratio svojim nepopustljivim pogledom. “Te usne će ti otpasti jednog dana, Mala.” “Ne može biti gore nego kad ih ti grizeš.” Zavodnički se nasmejao. “Zašto si tako tužna?” “To je samo pesma Džejkobe.” “Lažeš.” Slegnula sam ramenima. Nisam znala šta drugo da kažem. Zapravo, jesam. Samo što sam se plašila da podelim to sa njim. Poslednja stvar koju sam želela je da on misli da ne mogu da se nosim sa nama. “Lili, možda mi...” “Zar ne misliš da je malo kasno za to...” prekinula sam ga. Naslonio je glavu na vrata, gledao je ka plafonu čini mi se kao večnost. ~ 155 ~
Nas svet knjiga “Nikada nisam želeo da te povredim. To je poslednja stvar koju sam želeo da uradim. Znaš to zar ne?” Klimnula sam. “Naravno.” Odmakao se od zida i ja sam ustala, sprema za šta god ima da baci na mene. Pa sam bila šokirana kad me je privukao sebi i poljubio. Njegove ruke obuhvatile su moje lice sa toliko ljubavi i nežnosti da su mi kolena zaklecala. “Jebiga Lili,” stenjao mi je u usta. Poljubila sam ga jače sa više strasti. Ljubili smo se tako ne znam koliko dugo, gubili se jedno u drugom baš kao što sam se ja gubila u svojoj gitari. “Jebeno sranje.” Aleks je opsovala, naletajući na nas. Mi smo se odmah odmakli jedno od drugog, oboje smo podigli ruke u vis radi odbrane. “Oh moj bože! Lukase će te ubiti. On će te ubiti i sakriti tvoje telo. A ja ću znati za to, biću saučesnik!” brbljala je. “Shhh...” Džejkob ju je ućutkivao, momentalno kretajući ka njoj povlačeći je unutra i zatvarajući vrata za njom. “Nije onako kako misliš.” “Nije kao što mislim? Zar nisam upravo ušla i videla tebe kako ljubiš Lukasovu mlađu sestru? Njegovu šesnaestogodišnju mlađu sestru! Oh moj bože, Džejkobe, ti imaš dvadeset tri! Trebao si ići na Jel. Molim te reci mi da ne radite svi to!” “Shh... Smiri se neko će te čuti,” ućutkivao ju je opet. “Oko toga ti brineš?” Zakoračila sam ka njom sa najiskrenijem izrazom na svom licu. “Aleks, volim ga,” rekla sam grabeći njene ruke da bi me pogledala. “Oduvek ga volim.” Trebala sam da razume da je ovo ozbiljno, nije bila školska zaljubljenost. Džejkob je bio moje jezgro. On je bio moje sve. Mora to razumeti, ona više nego iko mora da zna kroz šta prolazim. Šta osećam... Bile smo u istom. “Lilijan, prestani to govoriti. Ne znaš šta govoriš. Ti čak i ne znaš šta to znači.” Džejkob je naredio zahtevnim tonom. Mrzela sam kad mi je izvlačio tu kartu. Samo me je ljutilo. Zna da je ono što govorim istina. Ali iz nekog razloga bolje mu je kad to ne govorim. ~ 156 ~
Nas svet knjiga “I ti mene voliš takođe! Samo se bojiš da kažeš naglas,” ponovila sam, sprema za bitku, ne mareći što je Aleks tu i gleda sve. “Prestani, mislim to,” naredio je očajnim tonom. “Šta da prestanem? Sa istinom? Ne bi nastavljao da me ljubiš da me ne voliš. Koga briga za naše godine, to je samo jebeni broj,” podsetila sam ga po milioniti prokleti put. “Pazi na rečnik.” Naredio je uperivši prst u mene. Odgurnula sam njegov prst. “Jebi se! Nisi mi tata. Nisam dete.” “Onda prestani da se jebeno ponašaš kao jedno.” “Oh moj bože,” Aleks nas je prekinula, zbog čega smo oboje pogledali u nju. Izgledala je kao da je videla duha. “Ona je ta devojka, zar ne? Ona sa prolećnog raspusta? Isuse, koliko dugo ovo dešava?” pitala je sa širom otvorenim očima i gledala je prvo u mene pa u njega. Želela sam da kažem od rođenja, ali mislim da nije bilo ni vreme ni mesto da idemo tako duboko sa mojim osećanjima. “Ništa se ne dešava,” Džejkob je rekao. “Prestani govoriti to.” Stisnula sam pesnice, gledajući u njega pa u nju. “Zašto nas gledaš tako? Ti više nego iko treba da razumeš ovo.” Ona je odmah ustala. “Ja?” svađala se. “Kakve ja veze imam sa ovim?” “Ti!” pokazala sam prstom u nju. “Ti voliš mog brata, moj brat voli tebe. Volite jedno drugo od kako ste bili deca! Jedini razlog zašto sada niste zajedno je taj što svi ostali nisu želeli da gledaju svoja prokleta posla i puste vas. Misliš da ste drugačiji. To je tako jebeno glupo!” Eto napokon sam rekla. Neko je napokon jebeno rekao. “Lilijan, pazi na rečnik.” Džejkob me je upozorio na ivici strpljenja. “Oh moj bože!” Da li me iko sluša? “Jebi se! Hoćeš li stojati tu i pretvarati se da ti nisi jedan od glavnih razloga zašto oni nisu zajedno? Mešao si se u njihove stvari od početka. Svi ste. Gotovo je. Glupo je. Oni vole jedno drugo, baš kao što i mi volimo! Osim što ti ne možeš da prevaziđeš činjenicu da sam ja Lukasova sestra. Koga briga? Mene nije pa ne bi trebalo ni tebe da bude.” Aleks je tresla glavom, zakoračivši unazad. “Ti više nego iko treba da razumeš kako je to, Aleks. Molim te nemoj stojati tu i suditi, godine su samo broj. Odrasla sam sa tim dečacima isto ~ 157 ~
Nas svet knjiga kao i ti. Nije kao da je dovoljno star da mi bude tata, to bi već bilo odvratno.” “Lili, to je protiv zakona,” podsetila me je. Ako čujem to još jedan put... “Jebeš zakon,” opsovala sam. Džejkob je bio pored mene u dva koraka. “Neću ti govoriti opet. Pazi na jebeni rečnik.” Podigla sam ruke u vazduh, izmorena sa svime. Nisam više mogla podneti, stigla sam do tačke pucanja. “Znaš šta? Vas dvoje ostanite ovde i upijajte tu negativnu energiju. Ja neću stojati tu i dopustiti da utiče na mene. Znam da ćeš me pronaći Džejkobe, zato što me VOLIŠ! Tako da hajde da vidimo ko je u pravu, a ko nije. Garantujem ti da neću čekati dugo, kladim se u to.” Okrenula sam se i otišla. Znajući u mom srcu. Da će me pratiti.
Džejkob Aleks je sela opet, stavljajući laktove na kolena i spuštajući glavu u ruke. Nijedno od nas nije reklo ništa neko vreme. Moja glava pucala je od tišine. Kako sam mogao biti toliko nesmotren? “Ne znam kako se desilo Aleks, kunem se bogom da ne znam,” iskreno sam rekao trebajući da to čuje od mene. Trebajući da razume. “Jedne sekunde imala je pet godina jurila je okolo sa kikicama, a u sledećem imala je šesnaest. Pokušao sam. Pokušao sam kao đavo da ignorišem nju, ali znaš Lili, ona radi ono što želi, baš kao i njen brat. Nakon tvoje nesreće, počela je da mi se otvara, i ja sam joj dopustio, jer je bila dete i trebala je prijatelja. Voleo sam da budem pored nje, podsećala me je toliko na tebe. Ne znam.” Uzdahnuo sam. “Da li si?” “Jebeno. Ne. Sve što smo radili je ljubljenje mada i to zvuči mnogo gore nego što jeste.” Lagao sam, bilo je mnogo gore od toga. Lagao sam jednom od svojih najboljih prijatelja, jer nisam želeo da me osuđuje. Već sam se osećao kao govno. Nisam trebao nekog drugog da me podseća na ono što ~ 158 ~
Nas svet knjiga sam već znao da je istina. “Poljubili smo se nekoliko puta i ništa nije počelo dok nije napunila šesnaest. Kunem se bogom ta devojka je kao tornado i ja sam jednostavno bio usisan.” Ona je podigla oči na mene, svesna onoga što sam rekao. Ili je možda sve to bilo zbog celokupne situacije. “Ona će uskoro imati sedamnaest. Znam da to ne znači da je situacija bolja, znam da to nije ispravno. Jebiga, Mrvice, ona ne greši. Mislim da sam zaljubljen u nju, koliko je to sjebano?” Bio sam zaljubljen u nju, ali nisam mogao da se nateram da potpuno to kažem naglas, bar ne Aleks. Trebao sam nečiju procenu, ali Lili je bila u pravu, Aleks će razumeti bolje nego bilo ko drugi ja sam uradio sve što je u mojoj moći da rastavim nju i Lukasa. Mrzeo sam sebe zbog toga, pogotovo sada u momentu kada sam se suočio sa njom i kad nas je istina okruživala, gađajući me pravo u prokleto lice. Gledala me je kako se šetam po sobi sve dok napokon nisam stao i seo na stolicu, gledajući je, naslanjajući se rukama na kolena. “Nemam ideju šta da kažem.” Nežno je rekla. “Žao mi je Aleks. Sve ove godine, sve što sam radio je... mislim... sa Lukasom i tobom... ja samo. Jebiga... ovo je moja jebena karma.” Ona je otvorila usta da nešto kaže ali ništa nije izašlo. “Znam ne moraš ništa govoriti,” priznao sam, znajući šta želi da mi kaže to da sam u pravu. “Da li iko zna?” “Naravno da ne.” “Šta radiš u njenoj sobi? Znaš da je mogao Lukas da naleti na vas. Da li imaš ideju kako bi bilo da vas je on zatekao? Oh bože Džejkobe on bi te ubio.” Spustio sam oči ka zemlji, trljajući kosu napred nazad, želeći da je jebeno počupam. “Znam. Nemaš pojma koliko sam noći proveo budan zbog toga. Moram da pobegnem od nje. To je jedan od razloga zašto sam se projavio za pravnu školu tako daleko. Mora da stavim distancu među nas.” “Da li ona zna?” Zatresao sam glavom. “Oh čoveče.” ~ 159 ~
Nas svet knjiga “Sam sam napravio svoj krevet i sada moram da ležim u njemu. Samo tako mogu da ispravim stvari.” Skoro me je ubilo samo što sam to rekao. “Ona će te mrzeti.” Slegnuo sam, znajući da je u pravu. Lili mi nikada neće oprostiti ovo. “Tko je kako je. Ne mogu je nastaviti navlačiti ovako. Šaljem joj pomešane signale non-stop, ali ne mogu si pomoći. Ne mogu ni da objasnim takođe.” “Ne moraš, razumem.” Pogledao sam duboko u njene oči. “Mrvice, nikad nisi bila ti u pitanju. Bio je Lukas. Niko od nas nije mislio da je on dovoljno dobar za tebe. Ti zaslužuješ nekog kao što je Kol.” “Nije važno više. To je u prošlosti. “Žao mi je, žao mi je što sam ikada uticao na bilo šta što ti je izazvalo bol. Volim te.” Rekao sam najiskrenije. Ona je klimnula. “Znam. Sve se dešava sa razlogom.” “Nećeš reći...” “Obećavam... ali ako se ovo otkrije, a kad tad hoće, praviću se da nisam ništa znala. Pretvaraću se da sam iznenađena kao i svi ostali.” Nasmejao sam se i ustao. “Idem sad za...” “Idi.” Gledala me je kako odlazim, shvatajući da je Lili bila u pravu. Nije mi trebalo mnogo da krenem za njom. Što je potvrdilo da je volim... Nakon svega. Našao sam je na plaži kod pristaništa. Sedela je na istom mestu gde sam je našao kad je saznala da joj mama ima rak. Seo sam pored nje. Moja kapa sigurno je bila smeštena na njenu glavu izgledala je kao da je plakala i ličila je na potpuno drugačiju devojku od one koja je napustila sobu. Moja snažna Lili je nestala. Gledala je ispred sebe ne skidajući pogled sa talasa, skoro kao da je bila u transu. “Odlaziš,” rekla je. “Kako si…” napravio sam pauzi. “Čula si.” “Mislila sam...” zatresla je glavom. “Mislila sam da ćeš joj reći da me voliš. Mislila sam da ćeš joj reći da želiš da budeš sa mnom. Mislila sam da ćeš joj reći sve što sam tako očajnički želela da čujem.” Progutala je jako, glas joj je pucao, lomio mi srce. ~ 160 ~
Nas svet knjiga “Nisi joj rekao ništa od toga. Ti misliš da me voliš? Mogla sam da razumem zašto si lagao za poljupce, ali Isuse Džejkobe... tvoja karma? Zaista?” “Lili... nije... ja nisam... jebiga...” izdahnuo sam, frustrirano. “Šta sam trebao da kažem?” “Kako dođavola ja da znam? Nikada mi ništa ne govoriš. Znam da si se prijavljivao za razne škole, jer si želeo najbolju prijavu, ne zato što si želeo da pobegneš od mene.” Progutala je svoj glas koji je napokon pukao, sveže suze pale su niz njeno prelepo lice. Želeo sam da je držim. Želeo sam da je utešim. Želeo sam da joj kažem da će sve biti u redu. Da je volim. Ali nisam uradio ništa od toga. Sedeo sam i gledao kako ljubav mog života plače. Zbog mene. Zbog svega što sam uradio, zbog svega što nisam mogao da nateram sebe da kažem, zbog svega što je načula.... jednostavno zbog svega. “Žao mi je, Mala. Tako mi je jebeno žao,” šaputao sam, pokušavajući da održim svoj glas. “Samo idi, Džejkobe,” frknula je i dalje me ne gledajući. “Šta?” “Čuo si me samo jebeno idi,” šapnula je tako tiho kao da nije mislila to što govori. “Šta je sa tobom?” “Šta sa mnom? Ja ću sedeti ovde, gledati sunce kako zalazi. Otići u kuću svojih roditelja i gledati moju mamu kako umire malo po malo svakog dana.” Jecala je, brišući suze. “Sama. Jer dečko kog volim mene ne želi...” slomila se, i ja nisam više to mogao podneti. Pokušao sam da je povučem u naručje, ali me je ona odgurnula. “Nemoj!” viknula je. “Samo idi! To si ionako želeo da uradiš.” “Lili, znaš da to nije istina.” “Ono što sam mislila da znam se pokazalo da je jedna velika laž, tako da ne, Džejkobe, ne znam ja ništa. Ni jednu prokletu stvar.” “Šta ti ja to radim? Pogledaj se. Sve ovo je moja krivica. Ne mogu da nastavim ovo da ti radim, mala, jebeno me ubija!” ~ 161 ~
Nas svet knjiga “Uvek je sve u vezi tebe! Šta ti osećaš, šta ti trebaš, ti, ti, ti ! Ne slušaš me, Ne čuješ me, i ostavljaš me zato što misliš da sam dete. Ja nisam dete Džejkobe. Možda imam šesnaest, ali nije važno. Gledam kako mi mama umire svaki dan. Niko ne priča o tome. Niko ne govori ništa kada povraća ceo jebeni dan. Niko ne govori ništa kada ne može da ustane iz kreveta, jer hemo ne utiče na nju najbolje. Niko ne govori ništa kad ne može da jede, kad ne može da se pomeri, kada jebeno jedva i priča! Pa reci mi, da li bi takvo nešto dete videlo?” Pognuo sam glavu, postiđen i jadan. “Volela bih da te ne volim.” Odmah sam podigao oči do nje. Pogled na njenom licu slomilo mi je srce, ali bukvalno. “Volela bih da mogu da prestanem da te volim samo da vidiš kako je to.” “To nije fer, Lili,” napokon sam progovorio. “Ali ne znači da to nije istina. Samo idi... ne želim da budeš ovde više.” “Voleo bih da je to tako lako.” Ona je ustala, pogledavši dole u mene. “Jeste. Samo me gledaj kako to radim.” Pogledala me je još jednom i otišla. Gledao sam devojku koju volim više od bilo čega kako odlazi od mene, osim što ovaj put... Ponela je i moje srce sa sobom.
~ 162 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 24 Lili Sada “Lili, zašto je tamo muška kolonska voda u tvom kupatilu?” Lukas je pitao ulazeći nazad u dnevnu sobu. Sranje. Mislila sam da sam sakrila sve Džejkobovo u mojoj kući. On je bio uporan da sve njegove stvari stoje u mojoj kući. Pričali smo o tome i još uvek nismo bili spremni da nekom kažemo za nas. Želeli smo da uživamo u zajedničkom početku bez da bude uništen od strane mog brata, pogotovo na moj rođendanski vikend. Pokupila sam njega i Aleks na Aerodromu. Oni će spavati u mojoj gostinjskoj sobi naredna dva dana. Mejson je bio sa svojom mamom ovaj vikend na moje razočarenje. Nedostaje mi moj mali druškan. “Šta?” pravila sam se glupa. “Kolonjska Lilijan. Čija je?” Pogledala sam po sobi, srce mi je udaralo u grudima. “Bo!” Aleks je vikala na njega, udarajući ga po grudima. To je bio njen nadimak iz detinjstva za njega. “Ostavi je na miru. Ima dvadeset tri, dopušteno joj je da ima seks.” “Dođavola jeste,” zabrundao je. Ulazna vrata su se otvorila u tom momentu, i naravno ušli su Dilan i Džejkob, ne zamarajući se da kucaju. Sva trojica bili su ko planina, od čega mi je kuća delovala maleno. Bila sam tužna, jer Austin nije mogao da stigne. Zaglavio je u Njujorku, govoreći nešto o svojoj devojci Brigs. Iako, niko nije znao da li su oni zapravo zajedno ili ne, bili su u nekoj ludoj vezi. Poslao mi je sliku svoje nove tetovaže na svojoj ruci i to mi je ugrejalo srce čim se pojavilo na mom ekranu. Napravio je tetovažu jednog od mojih crteža koje sam imala običaj da crtam po njegovim rukama kad sam bila dete. Austin je bio prekriven tetovažama i sada je moj potpis bio tako sitan u poređenju na ostale, ali svideo mi se gest. ~ 163 ~
Nas svet knjiga Džejkob je podigao Aleks sa poda, stisnuo je jako u svojim rukama. “Pogledaj se Mrvice, sva odrasla.” Ona se nasmejala dok ju je on spuštao dole. “Kažeš to svaki put kad me vidiš. Dotičem ti bradu.” Da... i ja takođe. “Hej brate,” Džejkob je pozdravio Lukasa. Zagrlili su se i zapljeskali po leđima. Dilan je došao do mene i uradio mi istu stvar koju je Džejkob uradio Aleks. “Hej ti rok zvezdo. Ne mogu da dočekam da vidim tvoj nastup. Čujem da si popularna u ovim krajevima.” Nasmejala sam se dok me je spuštao na zemlju. “Da, radim sve što mogu,” odgovorila sam, cereći se. Džejkob me je pogledao. “Ja neću dobiti zagrljaj, Mala?” “Vidim te stalno,” ispalo mi je sa usana. “Viđaš?” Lukas je pitao, grabeći Aleks za njen struk. “Misliš, stari Džejkob ne radi na svom životu non-stop?” Zagrizla sam usnu. “Znaš svoju mlađu sestru, Lukase. Teško ju je ignorisati.” “Ne seri. Pa koga jebeno viđa?” Džejkob je podigao obrvu. “Upoznao si ga? Da li treba da ga malo posetimo?” Lukas je dodao. “Da...” Džejkob je klimnuo. “Video sam ga nekoliko puta ovde u prolazu. Uvek ima taj osmeh i sjaj kad je on u blizini. Nisam ga upoznao još, ali čini je sretnom, Lukase, i na kraju dana to je jedino što je bitno.” “Ko si jebeno ti? I šta si uradio sa Džejkobom?” Dilan je uskočio, od čega sam se nasmejala. “Zašto mi to svi govore u poslednje vreme? U pravu si. Hajde da ga nađemo i isprebijamo ga, Pogotovo agenta McGrav,” Džejkob je coknuo, gledajući u mene. “Oh moj bože,” Aleks se ubacila. “Tek smo stigli. Možemo li jesti pre nego što vi dečaci počnete da talasate u pravnim vodama? Umirem od gladi.” Povezala je svoju ruku sa mojom. “Ili znate šta? Vi ostanite tu i nastavite da se igrate Džilja Džojsa. Lili i ja idemo na ručak. Sigurna sam da ćemo naći nekog ko će se družiti sa nama.”
~ 164 ~
Nas svet knjiga Lukas ju je podigao sa zemlje prebacio je preko ramena. “Fin pokušaj.” Pljesnuo ju je po dupetu, a ona je vikala. “Idemo, Mrvica je gladna, a znate kakva postane.” Nasmejala se i namignula mi dok ju je on nosio kroz vrata, i znam da je Džejkob umirao da isto uradi meni. Ti prokleti stari dečaci bili su poput pećinskih ljudi. Odvela sam ih u svoj omiljeni restoran na ručak. Nisam bila ovde od kako smo ja i Džejkob bili ovde na nađe prvo zajedničko jutro. Smestila sam nas za sto i ja sam sela pored njega, Aleks i Lukas bili su preko puta nas, a Dilan sa strane. Džejkob je stisnuo moju butinu čim smo seli zbog mesta koje sam odabrala. Pogledala sam ga dok su svi gledali menije i on nije obraćao pažnju na mene gledao je u svoj meni. “Ovaj prokleti sto, jedva stajem.” Džejkob je rekao, pokušavajući da se našali, ali nisam se obazirala. Sto je bio toliko dugačak da im je svima bilo neprijatno zbog Aleks, ja sam bila skroz OK. Nasmejala sam se na pomisao. “Kad Obri stiže?” pitala sam Aleks, Dilan se pretvarao kao da ne sluša svaku reč. “Umm… mislim da je rekla ovo poslepodne. Nešto u vezi Džeremijevog rasporeda, ne znam, nije mi imalo smisla, ali su morali da promene let,” Aleks je odgovorila, sipajući svoj sok od višnje. “Dobro, oni su zajedno kao oduvek sad. Kako su oni?” Slegnula je ramenima. “Pretpostavljam dobro. Ne viđam ih često.” “Živite u istom gradu.” Slegnula je opet. “Da li vijaš neku macu dok si ovde?” Dilan je pitao Džejkoba, želeći da promeni temu. Osim što sam ja jedina bila ta koja je znala zašto. “Ne jurim,” jednostavno je rekao. Aleks je suzila svoje oči na mene sa upitnim izrazom, a ja sam pogledala dole u meni. Džejkobova ruka brzo je opet stisnula moju butinu, trljajući je gore dole, blizu mojih gaćica. Pokušala sam da sklonim njegovu ruku, ali nije popuštao, samo me je stego jači da bi prestala. Pročistila sam grlo da ne bi zacvilila. “Jesi dobro?” Džejkob je pitao, znajući prokleto dobro da nisam. “Mmmmm… Hmmm...” ~ 165 ~
Nas svet knjiga Ako je pokušavao da njegovo prisustvo prođe zapažano, onda je prokleto radio savršen posao. Dilan i Lukas možda nisu bili dovoljno blizu da primete, ali Aleks... nije bilo šanse da joj je promaklo. “Vau, muškarac koji je bio na korak od toga da postane muška kurva, iznenada ima samo nekoliko reči za svoje poslednje muvanje? Kažem da je to proseravanje,” Dilan se nasmejao, nikad ne znavajući da se zadrži. “Mora da je posebna.” “Može se tako reći.” Džejkob je rekao dok je mazio moju macu, i ja sam udahnula. Aleksin pogled lutao je od jednog do drugog među nama. “Da li si sigurna da si OK?” Džejkob je ponovo pitao, i mogla sam da osetim da se ceri. Obrisala sam usta. “Da, samo sam udarila od sto slučajno.” “Da li si ti sledeći brate? Da li Aleks treba da počne da planira venčanje? Znaš da će se odmah baciti na to sranje.” Lukas se nasmejao, ljubeći je u glavu, ali Aleks nije odgovorila. Bila je prezauzeta spajanjem puzli onoga što se dešava ispred nje. “Da li će doći?” Dilan je pitao. “Kako znaš da nije ovde upravo sada?” Džejkob je zezao dok sam ja ponovo sagnula glavu, pokušavajući da se ne svađam sa njim ispod stola. “Možda sedi za ovim stolom,” Džejkob je rekao, i znala sam da svi gledaju u mene. Šta dođavola on to radi? Podigla sam pogled sa osmehom. “Znate da se samo zajebava sa vama, zar ne?” “Moja mlađa sestra je prepametna, da bi joj se ti sviđao.” “Znači tako?” Džejkob je coknuo, stežući mi nogu još jednom pre nego što ju je napokon pustio. Mogla sam da dišem. “Evo nove vesti... Ja moram u kupatilo.” Ustala sam i otišla što sam brže mogla.
Džejkob Znam da je bilo neumesno od mene da je namerno provociram, pogotovo pred Lukasom, ali u tom momentu nisam mario ako on sazna. ~ 166 ~
Nas svet knjiga Bilo mi je dosta toga da me zajebavaju. Znajući da ću morati da provedem ceo vikend van Lilinog kreveta samo je povećavalo moju agoniju i frustraciju koja me je preplavljivala. Završili smo ručak i onda nas je Lili odvela u bar, Lukas i Dilan želeli su da ga provere pre večeras. Sedeo sam sa Aleks za šankom dok je ona dečacima pokazivala okolinu. Bile su tu slike od nje po zidovima, i mogu reći po izrazima na njihovim licima da su bili veoma ponosni na nju. “Koliko dugo?” Aleks je pitala, odvraćajući me od misli i pogleda na nju. “Koliko dugo Džejkobe?” “Od kako sam ovde.” Njene su se oči raširile. “Prošlo je skoro pet meseci!” udarila me je po grudima. “Nijedno od vas nije mi reklo ni reč.” “Imaš svoja sranja oko kojih treba da brineš Mrvice. Kako to ide?” “Isto, ali ti menjaš temu.” “Hej... pretpostavljam da samo umirem da budem ujak.” “Da li ona zna?” Pretpostavio sam na šta je mislila pa sam zatresao glavom za ne. Uzdahnula je. “Džejkobe... ne možeš da joj ne kažeš.” “Reći ću joj. Kada bude pravo vreme, reći ću joj.” “Da li si pričao sa njim? Tvojim tatom?” “I da i ne.” Jednostavno sam rekao. To je bila istina. “Tvojoj mami ide dobro. Svratim da je obiđem bar dva puta mesečno.” “Znam.” “Ovo...” pogledala je u Lili. “Je drugačije ovaj put, zar ne? Jer, kunem se Džejkobe, ako je pov...” “Želim da je oženim.” Ona se cimnula u nazad iznenađeno. “Oženio bi je upravo sada, da ne moram da se nosim sa tvojim mužem.” Ona je uzdahnula. “Da...” Gledao sam kako Lukas povlači Lili ka sebi, ljubi je u vrh glave i gleda u nju sa toliko ljubavi i divljenja. “On će me jebeno ubiti.” Klimnula je. “Da... Lili je prošla kroz mnogo toga ovih poslednjih par godina. Znaš to zar ne. To je jedan od razloga zašto se preselila ovde.” ~ 167 ~
Nas svet knjiga “Znam šta radiš Mrvice, i da to je bio jedan od razloga, ali mi oboje znamo istinu. Ona je otišla zbog mene. Ni zbog kog drugog.” “Da li je to u prošlosti.” “Ponekad. A nekad je odmah tu ispred mene kad me pogleda i pokušava da ne gleda u prošlost kao što ni ja ne gledam.” “Džejkobe to je bilo previše za podneti. Niko nije uradio ono što si ti. Iskreno mislim da ako joj kažeš da će vas to zbližiti. To će vam oboma dati olakšanje, i neće te gledati više tako.” Dečaci su se vratili pre nego što sam uspeo da joj odgovorim. Nisam skidao svoje oči sa Lili, tiho se moleći da je Aleks u pravu.
Lili Svirala sam svoj poslednji blok za večeras. Zamolila sam da sviram samo nekoliko setova ovaj vikend da bi mogla da se provodim i uživam sa svojom porodicom. Aleks je bila uništena, nikad pre je nisam videla toliko pijanu, i ona i Lukas su bukvalno pravili bebe na podijumu za igru. Dilan i Obri su proveli noć na suprotnim stranama prostorije, i sa tim kako se Džeremi ponašao nisam čak ni znala zašto su došli. Želela sam da imam minut da popričam sa Obri nasamo, a sa Džeremijem koji se nadvija nad njom celu noć došla sam do zaključka da će najbolje mesto za to biti ženski WC. Ona se izvinula i Džeremi je brzo pratio sačekala sam nekoliko minuta da se on vrati, a onda sam otrčala za njom i otvorila vrata i ciknula, gledajući iza mene, žureći do nje. “Da li me jebeno zajebavaš Obri? Ovo se i dalje dešava?” vikala sam, uzimajući papir da joj prislonim na krvavu usnu. Ona je ciknula. “Pala sam. Nije ono što misliš,” odgovorila je monotonim glasom. “Sigurna sam da si pala, pravo na Džeremijevu pesnicu.” “Lili...” molila je. “Šta Obri? Čuvala sam tvoju tajnu, okej? To ne znači da mi se jebeno sviđa. Ne mogu da verujem da mu i dalje dozvoljavaš da ti ovo radi. On je komad smeća.” “Stresan je zbog posla. Ne radi to više tako često. Kunem se.” Lagala je, mogla sam to videti u njenim očima. ~ 168 ~
Nas svet knjiga “Zašto si još uvek sa njim? Znaš da bi ga Dilan strpao iza rešetaka u sekundi, sve što treba je da kažeš samo jednu reč.” Zatresla je glavom. “Neću mešati Dilana, Lili.” “Voli te. On te jebeno obožava, Obri. Ne bi čuvao tajnu da nije tako. Zar ne vidiš da se to kosi sa svime što on veruje za boga miloga? On stavlja ljude kao što je on iza rešetaka.” Pogledala je dole u zemlju. “Molim te nemoj govoriti to,” šaputala je tako tiho, agonija u njenom glasu bila je evidentna. “Ne može ti više ovo raditi. Ne zaslužuješ to.” Suze su pale niz njeno lice. “Zaslužujem ovo i više, Lili. Nemoj da pričaš o stvarima o kojim ništa ne znaš.” “Ne razumem, pomozi mi da razumem. Pusti me da ti pomognem, pusti dečake da ti pomognu.” Ona je odmah ustala. “Ne.” “Obri, on će te jebeno ubiti jednog dana ako mu budeš ovo dopuštala. Ovo je ništa u poređenju sa sranjima na koje sam naletela ono veče, i nešto mi govori da kad odete kući da je...” “Nije tvoja stvar. Ne dobijaju svi svoj sretan kraj Lili.” Otela je papirni ubrus iz moje ruke i okrenula se ka ogledalu brišući krv sa svoje usne. “Grešiš.” Pogledala me je kroz ogledalo. “Ne možeš više grešiti. Nadam se da do trenutka kad to shvatiš... neće biti previše kasno...” Pogledala je u svoju usnu. A ja sam otišla.
~ 169 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 25 Lili Onda Bio je moj sedamnaesti rođendan. Mama je htela da odem negde da proslavim sa prijateljima ali sam ja odbila. Što se mene ticalo nije bilo šta da se slavi. Nisam videla niti sam pričala sa Džejkobom od onog dana na plaži, a to je bilo pre tri meseca. Preselio se u Kaliforniju gde pohađa Stenford Pravnu Školu. Mojoj mami je bivalo sve gore i gore sa svakim novim danom, Lukas je bio izgubljen u sopstvenoj drami. Jedina svetla tačka u mom životu bio je mali druškan Mejs. “Leeeleee,” Mejson je mumljao, vukući me za haljinu. “Šta je bilo mali druškane?” spustio je glavu na moje rame, gledajući me. “Tata je rekao da ne smeš da jedeš više torte. Uvući ćeš me u nevolju.” Napravio je facu. Facu kojoj nisam mogla reći ne. On je bio Rajder u njegovoj je krvi bilo da jede puno slatkiša, nisam mogla odoleti. “U redu, nećemo mu reći.” Zgrabila sam nekoliko kašičica, olizao ih je brzinom svetlosti. Obrisala sam mu usta, da uklonim tragove. “Mejs!” Lukas ga je pozvao, ulazeći u kuhinju. “Tu si.” Nasmejala sam se. “Samo smo se družili. Idete?” On je uzeo Mejsona od mene. “Da, moram da ga uspavam. Iako definitivno neću moći sa svim tim ekstra šećerom koji si mu upravo dala.” Nasmejala sam se. “Nisam uradila ništa takvo.” On je klimnuo ka krajevima moje kose. “Zar si zaboravila da hrana ide u usta?” “Mejsone odao si nas, druže.” Poljubila sam ga i on se nasmejao. Lukas me je poljubio u glavu. “Sretan rođendan mala sestrice. Volim te.” “Volim i ja tebe. Vidimo se kasnije.” Otišao je, a ja sam počela da pomažem mami da spremi kuhinju. “Lili, ne moraš da radiš ovo. Rođendan ti je. Sigurna sam da će tvoji prijatelji biti sretni da te vide.” Mama je govorila ekstremno umorna. ~ 170 ~
Nas svet knjiga “Dobro sam.” “Bebo brinem za tebe. Uvek si kući.” “Ja volim da budem kući.” Ona je uzdahnula duboko, zabacujući glavu u stranu. “Šta se dešava?” “Mama, dobro sam obećavam.” “Lili, da li to ima neke veze sa...” “Dušo šta radiš? Mislio sam da imamo sastanak u krevetu?” tata nas je prekinuo. “Fuj...” instiktivno sam rekla, pitajući se koje li bi ime moja mama spomenula pre prekidanja. “Zašto su deca tako tvrdoglava?” pitala je tatu. “Sretan rođendan, slatkice. Videćemo se ujutru.” Poljubila me je u čelo i otišla. Bila sam usred gledanja ženskog filma u dnevnoj sobi nisam želela da budem u sobi previše uspomena. Kada sam čula blago kucanje na ulaznim vratima. Nikad ne očekujući da vidim onog sa druge strane.
Džejkob Nisam mogao propustiti njen rođendan. Nisam propustio ni jedan od njenog rođenja. Nije me bilo briga što nismo pričali mesecima. Nisam mario što se nismo razišli baš najbolje. Nisam mario što će ovo učiniti stvari još jebeno težim za oboje. Ništa drugo nije bilo važno sem nje. Nežno sam pokucao na vrata, osiguravši se da pošto je kasno i sigurno svi spavaju bude tiho, Lili je bila noćna ptica, oduvek je bila. Ona je otvorila vrata, zapanjena što ja stojim pred njom. “Sretan rođendan Mala.” Ona je odmah prsnula u suze, skakajući u moje ruke obmotavajući noge oko mene. “Ššš... ššš...” Tešio sam je trljajući joj leđa. “Ššš...” ponavljao sam sve dok se nije smirila, sve što sam čuo bilo je šmrcanje. “Šta ti radiš ovde?” šaputala je, gledajući u mene, ali i dalje nije želela da me pusti. “Gde su ti roditelji?” ~ 171 ~
Nas svet knjiga “Oni rade ono u njihovoj sobi.” Nasmejao sam se i ona me je pratila. Bože, jebeno mi je nedostajao taj osmeh. Uneo sam je u kući jer nisam želeo da je pustim. Zatvorio sam vrata nogom i odneo je uz stepenice do njene sobe, zatvarajući i zaključavajući i ta vrata takođe. Spustio sam njen poklon na pod, a nju spustio na krevet. “Ne mogu da verujem da si ovde,” šaputala je, suze su padale niz njeno lice opet. “Ne... ma daj. Ovde sam. Nema više plakanja.” “Šta radiš ovde?” “Gde bi drugo bio, slatkice?” Ona se nasmejala i to je obasjalo celu sobu. “Da li si lepo provela rođendan?” “Sad je bolje. Tako sam sretna što si ovde.” “Mala, žao mi je zbog...” “Ne,” prekinula me je. “Ne želim da pričam o tome. Ne sada. Možemo pričati o tome sutra ili drugi neki dan, ili kad god, ali ne želim da pričam o tome sada. Molim te.” Klimnuo sam. “Doneo sam ti nešto.” Posegao sam za svojim poklonom i predao joj ga. “Šta je?” Nasmejao sam se. “Otvori i saznaćeš.” “Nisi morao da mi kupuješ ništa, to što si ovde je dovoljno.” “Lili, kad ti neko da poklon sve što treba da kažeš je hvala.” Ona je pokidala papir i podigla kutiju. “Oh moj bože!” vrisnula je. “Oduvek sam želela ovo! Kako si znao?” zgrabila je kaubojske čizme i odmah ih obukla. “Video sam te kako ih gledaš u Ohaju. Naručio sam ih online.” “Čak si pogodio i pravu veličinu!” šetala je po sobi. “Ne budi toliko iznenađena. Znam sve o tebi mala.” Ona je pocrvenela. “Obožavam ih. Hvala ti!” zagrlila me je, a onda ih skinula i pažljivo smestila u svoj ormar. “I dalje ne mogu da verujem da si ovde!” sela je pored mene i ja sam joj uhvatio ruku da je smestim u svoje krilo. “Kako je u školi? Jel teško? Kladim se da je Kalifornija prelepa. Aleks kaže da je neverovatna.” ~ 172 ~
Nas svet knjiga Videlo se da je nervozna. “Odvešću te tamo jednog dana,” jednostavno sam rekao. “Obećavaš?” Poljubio sam joj ruku i klimnuo opet. Sedeli smo tako satima pričajući o svemu i svačemu. Voleo sam da budem sa njom. Nisam razmišljao o tome šta će se desiti sutra. Sve što je bilo važno je da smo zajedno, nakon meseci mišljenja samo o njoj. Napokon je bila ispred mene i nisam mogao biti sretniji. “Kada ideš?” “Trebao bi krenuti uskoro. Skoro je dva sata.” Ona se snuždila. “Ostani sa mnom.” “Mala...” “Moji roditelji spavaju kao zaklani, a sa mojom mamom... pa, znaš. Ne ustaju do kasno. Sve dok odeš do osam, biće sve u redu.” Udahnuo sam duboko. “Molim te, rođendan mi je, moraš da uradiš ono što želim.” “Tvoj rođendan je gotov.” “Ne u Kaliforniji, a odande si tamo je još uvek moj rođendan.” Nasmejao sam se tresući glavom. “Žao mi je, mala, ne mogu. Jedna stvar je da ostanem kad ti roditelji nisu kući, ali skroz je pogrešno da im to radimo pravo pred nosem.” Uzdahnula je. “Idemo onda negde.” “Gde?” “Bilo gde. Ići ću bilo gde sa tobom.” Nisam joj mogao reći ne pa sam zgrabio njenu ruku i poveo nas ka plaži, Lili je uzela ćebe i jastuk pre nego što smo otišli. Šetali smo okolo malo, sa nogama u vodi i sa punim mesecom iznad nas. “Hajde.” Povukao sam je iza sebe ka napuštenoj kući koju sam video nekoliko puta u prolazu. “Čija je ovo kuća?” “Napuštena je. Nikada nisam video nikog u ovoj kući. Prazna je godinama.” Otvorio sam vrata i na naše iznenađenje tu je već bilo ćebadi, jastuka, hrane i vode. Sveće su bile složene po podu ja sam uzeo jednu i upalio je. ~ 173 ~
Nas svet knjiga “Zdravo,” viknuo sam. “Ostani ovde.” Gledala me je kao da sam lud. Coknuo sam. “Nije mrak ovde Lili.” Pogledala je po sobi, a ja sam se nežno nasmejao samo od njenog prestravljenog pogleda. “Ostani iza mene. Dali razumeš?” Klimnula je glavom, a ja sam uzeo sveću da proverim da li smo zaista sami u kući. Kuća je imala stvari sa razlogom, pretpostavio sam da bi moglo biti skitnica, ali nikog nije bilo, bar ne večeras. Lili je poprilično bila prilepljena uz mene i nisam si mogao pomoći. Okrenuo sam se i pre nego što je i shvatila šta nameravam. “Buuu.” Ona je vrisnula sa ubitačnim pogledom i ja sam prsnuo u smeh. “Seronjo! Skoro sam se upiškila u gaće,” rekla je pokušavajući da se ne nasmeje. “Hajde. Popraviću to.” Povukao sam je ka sebi i poljubio je nežno, onda malo grublje pa sam je pustio. “Pitam se ko je koristio ovo mesto. Prelepo je.” Rekla je dok je spuštala ćebe na pod, zatim jastuk. Skinuo sam majicu da spavam u šorcu, i ona je uradila istu stvar koju je uradila prošli put kad smo spavali zajedno, uzela je moju majicu i iskoristila je kao pidžamu. Ugasio sam sveće i privukao je sebi najbliže što sam mogao, želeći da se stopimo u jednu osobu. Ležala je na mojim grudima koje su joj bile jastuk, a ja sam bio na pravom jastuku. “Nedostaje mi ovo. Nedostaje mi više nego išta. Nikada se nisam osećala ovako sigurno kao kad sam u tvojim rukama, Džejkobe. Kao da sve nestane... kako ti to uspeva? Kako učiniš da sve nestane?” Poljubio sam je. “Znam da me voliš,” rekla je niotkud, hvatajući me nespremnog. “Dokazao si to više puta svojim postupcima. Reči su sranje... možeš mi reci bilo kome da ga voliš, ali dokazati to... za to treba napor. Voliš me od kad pamtim.” “Lili...” “Znam da je tako. Mislim da si zaboravio to.” Crtala je srce prstima po mojim grudima. “Volim te i ne zanima ne da li ćeš mi ti ikad to isto reći, jer u srcu znam da je tako. Da je ono što mi imamo stvarno. Da je ljubav koju gajiš za mene ~ 174 ~
Nas svet knjiga stvarna. Mogu to videti, mogu to osetiti, i koliko god želim da čujem kako mi to govoriš. Na kraju dana... ja znam da istina leži u tvojim delima.” Stisnuo sam je jače upijajući njene reči i nije joj trebalo mnogo da zaspi. Ja nisam spavao ni minutu te noći, pokušavao sam da ubedim sebe da je to zato što nisam znao da li smo ovde u opasnosti, ali nije bilo tako. Bila je to prva noć kada sam zapravo prestao da gledam Lili kao dete... Bila je to prva noć kad sam je zapravo video kao ženu. Ženu u koju sam ja bio nepovratno i ludo zaljubljen.
Lili Otišao je sledećeg jutra. Jedina stvar koja me je držala da se ne raspadnem gledajući ga kako odlazi je bila ta što sam znala da smo opet propričali. To mi je dalo nadu. Za budućnost.
~ 175 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 26 Lili Sada Prošlo je malo više od mesec dana od kako me je moja porodica posetila. Doručkujemo kad Džejkobov telefon zvoni. “Ovde Džejkob.” Javio se. “Ja sam dobro, upravo doručkujem. Kako si ti?” Nisam mogla da čujem osobu sa druge strane telefona, ali se Džejkob jako brzo uozbiljio. “Dobro... Naravno, razumem to. Došao sam do nekih ideja proteklih nedelja, i mislim da bi bilo dobro da sednemo i popričamo o tome.” Namrštila sam se i pokazala usnama. “Da li je sve OK?” On je klimnuo, izraz na njegovom licu se nije promenio. Ovo je bio Džejkob advokat, osoba koju ja još uvek nisam upoznala. “Moja sekretarica će vam poslati sve informacije i čim sredim stvari ovde, ona će vam takođe poslati i podatke o mom letu. Nakon toga, možemo odrediti datum sastanka.” Let? “Takođe ću joj reći da pozove i ostale partnere pa da ugovorimo datum koji svima odgovara, ali što pre to bolje, Karl. Da, takođe, zdravo.” Prekinuo je i spustio telefon pored sebe na sto. Sačekala sam nekoliko minuta nadajući se da će podeliti sa mnom informacije oko razgovora, ali nije. Čak sam ga i odmerila nadajući se da će shvatiti i reći. Njegova tišina dodala je još nesigurnosti na postojeću u vezi prošlosti. Nije kao da sam znala njegove planove. Ustala sam od stola sa tanjirom, iznervirana i otišla u kuhinju. Nisam želela da ga pitam šta se dešava, jednostavno sam želela da mi sam kaže. Da me uključi. Prosto i jednostavno. Da me napokon uključi u svoj život bez da ja stalno nešto govorim ili ga pitam. Pa pokazaću mu, dvoje mogu igrati tu igru. Počela sam da perem sudove kada sam ga osetila iza sebe kako obmotava svoje ruke oko mog struka, okrećući me da ga pogledam. ~ 176 ~
Nas svet knjiga Uhvatio me je za obraze nateravši me da ga pogledam. Zatim je spustio svoje ruke na moja ramena, hvatajući me na jedini način na koji može. “Reci,” zahtevao je sa usranim cerekom na licu. Opirala sam se, ne želeći da mu udovoljim. Znam da sam se ponašala kao dete, ali nije me briga… Nakon svega što smo prošli trebao je da zna. “Znaš mala, za nekog ko govori da je odrastao, baš znaš da budeš dete ponekad.” Napola se smejao. Moje oči su se raširile u šoku, odmeravajući ga. Nikada nisam želela da ga udarim u facu kao tog momenta i to je bilo zanimljivo. “Da li treba da te provociram da bi dobio istinu? Da li to pali?” Suzila sam oči na njega i on se opet nasmejao, tresući glavom i ljubeći mi čelo. “Prošlo je šest meseci od kako sam ovde.” Znam to i sama, jer sam brojala dane do dana kad će me opet ostaviti. “Pre nego što sam te našao Lili. Sve što sam znao bio je posao. To je bio moj život.” “A tvoj status muške kurve?” bacila sam na njega. Stisnuo je usne, iznenađen što mi je trebalo toliko da ga za to pitam. “Niko nije bio važan sem tebe. Oduvek si bila samo ti, bebo,” odgovorio je, ne objašnjavajući dalje. “Ti uvek izgleda kažeš prave reči Džejkobe,” rekla sam prevrćući očima. “Da li pokušavaš da se svađaš upravo sad? Da li se to dešava?” Coknula sam, odmičući glavu da pobegnem iz njegovih ruku. Pustio me je bez borbe. “Ti si seronja!” vikala sam, odlazeći u dnevnu sobu. Pratio me je, naslanjajući se na zid u Džejkobovom stilu. Zvala sam to njegovim seronja stavom. Verovatno je to onaj koji koristi u sudnici da bi zastrašio ljude. “Šta?” viknula sam, iznervirana, ali i zabavljena jer me tretira kao da smo u sudnici. “Samo želim da imam mesto u prvom redu pozorišne prestave života, mala, možeš nastaviti.” “Predstava života? Ti misliš da je ovo to?” nasmejala sam se. “Ne ja znam da je to, to.” “Žao mi je što se nisi promenio. Od mene se očekuje da to jednostavno prihvatim zar ne?” ~ 177 ~
Nas svet knjiga Prelazio je prstom napred nazad preko usana, očito zabavljen mojom pobunom. “Samo idi, Džejkobe, vrati se svom pravničkom životu, ja ću ostati ovde. Viđaćemo se kad možemo. Možda neki telefonski seks padne, ponoćno maženje na skajpu. U redu? Znam da moraš da se vratiš poslu, znam da tamo imaš život, stan, karijeru, razumem u redu! Veliki si i zreo i imaš sve pod kontrolom. Ali sigurno to ne znači da to mora da mi se sviđa-” “Shvatam,” rekao je očajnički se trudeći da se ne nasmeje. Podigla sam ruke ispred sebe u vazduh. “To je sve što imaš da kažeš. Shvatam?” Odgurnuo se od zida i krenuo u moju sobu. Gledala sam kako odlazi i baš sam htela da krenem za njim i napadnem ga, ali on se vratio pre nego što mi se ukazala prilika. Seo je na stolicu, naslonio se laktovima na kolena, sa parčetom papira u rukama. “Znaš mala, ako želiš da potežeš prošlost svaki put kad čuješ nešto što ti se ne sviđa, onda će dugoročnost naših zajedničkih života definitivno biti grubi. Znaš da ja volim grubo bebo, ali ja sigurno ne želim da živim tako. A ti?” Nisam rekla ništa. Šta sam mogla reći na to? “Okej, tako želiš da se igramo? Da mi daješ to ćutanje.” Klimnuo je sa razumevanjem. “Pošto si tako brza u bacanju prošlosti u moje lice kad god ti se ukaže prilika, i ja želim da malo raspravimo o prošlosti takođe. Kao i o ovim proteklim mesecima.” Rekao je. “Ja sam došao ovde da te nađem, uhodio sam te. Nisam prihvatao ne kao odgovor. Našao sam način da se vratim u tvoj život. Rekao sam ti da te volim... da li vidiš napredak, Lilijan? Jer sve tačke pokazuju na da.” I dalje nisam rekla ništa, najviše jer je bio u pravu, i to me je iritiralo isto koliko me je i usrećivalo. Spustio je list papira koji je držao u ruci na stočić za kafu. Tek tada sam primetila da je to avionska karta. “Već si čekirao svoj let? A nisi mi ni rekao! Upravo o ovome ti pričam! Ne uključuješ me ni u šta. Ništa se nije promenilo među nama osim što mi SAD govoriš da me voliš!” Zabacio je glavu u stranu. “Da li je to sve što sad radim?” arogantno je rekao. ~ 178 ~
Nas svet knjiga “Ne!” zatresla sam glavom ne moraš celu ovu situaciju da pretvoriš u način da kresneš! Zatvorena sam drugar!” Naslonio se nazad u stolici, smešeći se. “Proveri kartu, Lilijan.” “Zašto? Da li odlaziš ovo poslepodne, veliki?” “Po načinu na koji se trenutno ponašaš, mogao bih. Prestani se ponašati kao malo govno i proveri avionsku kartu, Lilijan.” Ponovio je. Zgrabila sam papir sa stola, prevrćući očima ka njemu. Pogledala sam u ime. Lilijan Rajder. Umalo sam umrla tada i tu. Želeći da pojedem sve svoje reči.
Džejkob “Da li ti se sviđa ono što vidiš, Mala?” morao sam joj se nasmejati. Zagrizla je svoju usnu sa posramljenim izrazom. “Lili, već znaš kako se osećam u vezi tebe. Dokazao sam ti to i onda, na moj jebeni uvrnuti način, kao što radim i sada. Osim što sada koristim reči koje se poklapaju sa mojim delima. Znaš da sam posvećen nama, zašto to dovodiš u pitanje? Napokon te imam. Ne želim da te izgubim. Sve do ove tačke, ali ovaj put je drugačije, do sada je sve bilo zbog mene. Znam da me voliš, ali ja moram da budem tvoj izbor. Nismo razgovarali o našoj budućnosti. Želeo sam da tako ostane sve dok ne vidiš kako sam živeo sve ove godine. Mislim da će ti to pomoći da se rešiš nesigurnosti koju imaš. Vrati se sa mnom. Moraš to da vidiš.” “U Kaliforniju?” “Verujem da sam ti dao obećanje.” “Oh, znači prvi put kada sam bila tamo se ne računa?” Podigao sam obrvu sa bolnim izrazom na licu. “Na koliko dugo?” oklevala je. “Mislim nije da se selim tamo zar ne?” Nacerio se. “Kalifornija te ne bi mogla podneti Mala. To je samo na par nedelja dok se ne pobrinem za neke poslove.” “Da li ćeš se vratiti sa mnom?” “Kada budem imao više informacija za tebe, reći ću ti. Za sada, želim da pođeš sa mnom. Neću prihvatiti ne kao odgovor.” ~ 179 ~
Nas svet knjiga “Na samo sekundu, sam pomislila da me opet napuštaš. Nisam očekivala ovo,” rekla je sa suznim očima. Ustao sam tačno ispred nje, sklonio šalu u stranu, trebajući da ona vidi koliko sam ozbiljan u vezi ove situacije. “Dajem ti izbor, ne mogu te naterati da budeš sa mnom. Ali Lili, izaberi me opet, izaberi nas.” pokazao sam među nama. “I obećavam ti da nikada više neću otići od tebe, od nas. Obećavam ti da ću ti dati celog sebe, zauvek.” Ljubio sam je po celom licu, suze su padale niz njene obraze. “Ja sam ceo unutra, slatkice, proklete nek su jebene posledice.” “Plašim se Džejkobe. Znam da ću uvek biti jaka kada smo mi u pitanju, ali Lukas je prošao kroz ista sranja kao ja. Ne želim da izgubim brata. Ne mogu ga izgubiti.” “Neću nikada dozvoliti da se to desi Mala.” “To ne znači da se neće desiti, znaš mog brata isto kao i ja.” “Biće ljut na mene. Ne tebe. Moja će guzica biti prebijena.” “Možda... ali ne želim ni tebe da izgubim takođe. Ne želim da moram da stajem među vas.” “Znam bebo. Poslednja stvar koju želim je da moraš da prolaziš kroz još sranja.” “Kako ćemo mu reći?” kako će se ovo završiti?” Uzdahnuo sam ne znajući šta da odgovorim. “Hajde da za sada brinemo o nama. Možemo o svima ostalima brinuti kasnije.” “Okej.” “Da li ideš sa mnom?” Uzdahnula je, klimajući. “Moram reći na mom poslu.” “Nije potrebno.” Ona se nasmejala. “Moram im reći da odlazim Džejkobe.” “Već je sređeno, slatkice. Pobrinuo sam se za sve.” Ona je uzdahnula iznenađeno. “Mislila sam da je ovo moj izbor.” Nasmejao sam se. “Ma daj. Sa kim misliš da pričaš? Dao sam ti opciju, to ne znači da te ne bi prebacio preko ramena ako bi morao.” “To bi bila i te kakva scena za obezbeđenje na aerodromu.” “Privatni avioni postoje s razlogom.” Nacerio se. “Ti imaš odgovor na sve, zar ne?” “To je deo moje karme.” “Karme ili upornosti?” ~ 180 ~
Nas svet knjiga Šljapio sam je po dupetu i ona je ciknula. “Da li moram da te podsećam ko je ovde glavni?” Odmakla se od mene. “Znam ko je glavni.” “Dobra devojka.” “Ja,” nasmejala se i potrčala. Proveo sam celo jutro podsećajući je koliko je u stvari pogrešila u vezi toga.
~ 181 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 27 Džejkob Onda Bio sam u gradu na nekoliko nedelja između semestra. Prošlo je šest meseci od Lilinog rođendana. Iako smo pisali jedno drugom i pričali svaki dan, provodili smo svaki slobodan sekund zajedno dok sam ja bio u gradu, kao i svaki drugi put kad sam bio u gradu. “Hej,” pozdravio sam svoju mamu dok sam ulazio u kuhinju. “Hej dušo.” Izgledala je kao da je plakala. “Da li si OK?” “Naravno.” “Mama, izgledaš kao da si plakala.” Zatresla je glavom. “Ne budi smešan. Zašto bih plakala? Da li si gladan? Mogu li ti napraviti nešto za doručak pre nego što odem u radnju?” “Da li je tata otišao?” “Da, morao je da ode do grada.” Namrštio sam se, ne sećam se da sam video njegov auto sinoć. “Mogu se sam nahraniti mama.” “Naravno da možeš. To ne znači da ja ne želim da se pobrinem za tebe. Sestra ti sleće u nedelju jedva čeka da te vidi. Ja ću se vratiti kasno uveče, a nisam sigurna kada će se tvoj tata...” zastala je smešeći se. “Pa, vidimo se kasnije dušo. Volim te.” Poljubila mi je obraz. “Volim te.” Gledao sam je kako odlazi i stojao za pultom kada sam čuo kucanje na zadnjim vratima. Zatekao sam Lili kako stoji tu u nežno žutoj haljini, kosa joj je padala niz lice i leđa. Nosila je vrlo malo šminke, mogao sam da osetim miris vanile sa njene kože. Bila je melem za oči. “Da li si se obukla za mene?” pitao sam, tako jebeno napaljen od samog pogleda na nju. “Uvek se ovako oblačim za školu.” “Tako znači?” podigao sam obrve. Zakoračila je unutra. “Videla sam da ti je mama otišla. Da li si gladan? Mogu ti napraviti nešto.” ~ 182 ~
Nas svet knjiga “Pa reci mi Lili, da li se dečaci u školi pale na tebe?” Zagrizla je usnu. “Tvoja tišina ti nije u odbranu Mala.” “Nije tako.” “Nije kako?” “Da li si ljubomoran?” nasmejala se široko i divlje. “Ljubomora nije ni približno objašnjenje onoga što osećam. Ljubomora je za dečake, Lili, a oboje znamo da ja to nisam.” “Oh, da veliki čovek?” zadirkivala je. “Nije važno svakako te volim,” jednostavno je rekla, te reči su skliznule sa njenih usana tako lagano i bezazleno. Govorila mi je to stalno sada, i da budem iskren, imao sam osećaj zabadanja noža u srce svaki put kad bih to čuo. “Šta želiš da radiš danas?” pitala je, idući ka meni. “Tebe.” “Mislim da to možemo da sredimo.” Popela se na nožne prste, nežno mi ljubeći usne. Od kako je Lili napunila sedamnaest dobila je hrabrost. Nije čekala mene da napravim prvi korak više. Podstaknula je već nekoliko vatanja, što bi se obično završavalo sa mojim licem i prstima među njenim nogama. Ništa novo se nije desilo među nama. Mogu reći da je postala pomalo isfrustrirana, jer joj nisam dozvolio da me dodirne. Naš poljubac se brzo pretvorio u nešto više. Stisnuo sam njeno dupe, podižući je uz svoje telo. Obmotala je svoje ruke i noge oko mene, stenjajući mi na usne. Nosio sam je gore do svoje stare sobe, šutajući vrata da se zatvore iza sebe. Nosio sam je do kreveta, padajući na nju, prekrivajući je sa svojim telom i rukama. “Želim te,” izdahnula je između poljubaca, trljajući svoju macu od moj kurac. “Ššš...” šaputao sam uz njene usne, moja ruka je već radila posao dole po njenom božanstvenom telu. “Ne Džejkobe.” Odgurnula je moju ruku. “Želim tebe.” “Neće se to desiti mala.” Uzdahnula je uz moje usne. “Onda mi dopusti da te dodirnem. Molim te, pusti me da te navedem da se osećaš kao što se ja osećam pored tebe. Želim to tako jako.”
~ 183 ~
Nas svet knjiga Zastenjao sam, želeći da uradi baš to. Spustio sam svoje čelo na njeno, trebajući da saberem svoje misli, pokušavajući da ne dopustim svom napaljenom kurcu da preuzme kontrolu. “Džejkobe, želim to. Ti se uvek igraš sa mnom. Dozvoli mi da ti dam nešto za promenu. Ja ne znam... Mislim znaš da ne znam...” mumlala je sa umiljatim izrazom lica. “Samo mi reci šta da radim. Nauči me.” “Lili...” šapnuo sam uz njene usne. “Molim te. Pusti me da se sprijateljim sa njim, Džejkobe. Ne teraj me da molim za to.” Nasmejao sam se tako jako da sam pao na leđa da je ne bi zgnječio. Ona je brzo pratila mene, sedajući na kolena, čekajući da kažem sledeće reči. Kurac mi je bio već toliko prokleto tvrd od pogleda na nju kako želi to da mi radi. “Mala, nikada ne želim da se osetiš kao da te teram na nešto.” “Ja nudim. Kako je to teranje? Osvojio si zlatnu kartu okej? Samo me pusti da ti zasisam kurac već jednom.” Moj kurac se cimnuo od prljavih reči koje mi je izgovorila. Stavio sam ruku iza glave, nameštajući telo tako da je mogu gledati. “Otkopčaj mi kaiš i otkopčaj mi farmerice.” Oči su joj se raširile, šokirana jer sam ostvario njenu želju. “Bolje požuri Lili pre nego se predomislim.” Ruke su joj odmah poletele ka mom kaišu, anksiozno ga otkopčavajući. Odmah je krenula na dugmiće, žurno radeći na tome da oslobodi moj kurac. Svukla mi je farmerice i bokserice, i čekao sam, kada mi je alatka iskočila na slobodu udarajući mi u stomak. Oči su joj potamnele, a usne navlažile. “Vau... tvoj prijatelj je prelep, Džejkobe.” Nasmejao sam se. “Prelep baš i nije reč koju sam očekivao. Zapravo, prelep će ga navesti da se sakrije.” “Oh, da... Mislila sam velik i zategnut.” “Dobra devojka.” “I tvoja jaja su fina takođe.” Nasmejao sam se jako. Ona je pocrvenela. “Izvini.” ~ 184 ~
Nas svet knjiga “Hajde da ne pričamo o mom kurcu više. Stavi ga u usta na način kao što sam ga ja natezao zamišljajući tebe da to radiš protekle godine.” Polizala je svoje usne i nežno me uzela u svoju ruku. Stavio sam svoju preko njene. “Jače bebo, tako.” Stisnuo sam svojom rukom preko njene, pokazivajući joj upravo kako volim. “Koristi te jebi me usne i poliži i zasisaj me oko glave, polako me uvlačeći u svoje vrele vlažne usne, milimetar po milimetar sve dok ne osetim da sam ušao sve do kraja tvog grla.” Nagnula se napred i pogledala dole. “Ne skidaj svoje oči sa mene. Da li me razumeš?” Zadržao sam dah kad je polizala vrh. Njene vrele usne su me uzele unutra, gutajući moju opremu polako, mučeničkim ritmom, uzimajući me duboko unutra i napolje. Njene oči nisu napuštale moje dok sam je posmatrao kako vodi ljubav sa mnom sa svojim usnama. “Jebiga... Lili.” Zastenjao sam, pogled i osećaj je bio jednostavno previše. “Dobra devojka, baš tako, bebo, koristi svoju ruku baš tako.” Pokazao sam joj nekoliko sekundi, gledajući je kako njena malena ruka radi na meni dok joj se usne pomeraju. “Mmm.” Stenjala je nerazgovetno dok me je uzimala duboko do grla opet. “Isuse Hriste,” stenjao sam, pumpajući svojim kukovima uz njene pokrete, gubeći se u načinu na koji me je obrađivala. Krenuo sam da je uhvatim za vrat. Kada sam čuo. “Džejkobe!”
Lili Nisam baš mislila da će me pustiti da to uradim pa se nisam dvoumila kad mi je rekao da mu otkopčam pantalone. Želela sam to tako dugo, napokon mi je to dozvolio. Po prvi put će i on osetiti ono što i on meni pruža. Želela sam da mu dokažem da i ja mogu da pružim zadovoljstvo takođe. Da oseti da ga volim na način na koji on voli mene svaki put kad njegove usne ili ruke meni pružaju zadovoljstvo. Slušala sam pažljivo uputstva koja mi je davao, želeći da sve uradim kako treba. Po zvukovima ~ 185 ~
Nas svet knjiga koje je pravio i po intenzitetu pogleda koji nikad pre nisam videla, znala sam da radim onako baš kao što voli. Da mu je dobro. Srce mi se punilo... Njegovi kukovi su počeli da se pomeraju uz moju ruku i usta, gurali su njegovu erekciju dublje niz moje grlo. Želela sam da me navodi. Želela sam da osetim da dominira nada mnom čak i kad mi je njegov kurac u ustima, bio je na rubu da svrši kada smo oboje čuli... “Džejkobe!” Lukas je kucao na vrata njegove sobe. “Da li si spreman? Talasi su sve veći.” Pokušao je da sedne i odgurne moju glavu, ali nisam želela da dozvolim da mi moj brat oduzme iskustvo. Zasisala sam jače, i drkala mu brže, oči su mu se raširile pri spoznaji da ne nameravam da stanem. “Džejkobe, šta koji kurac, da li si tu?” kvaka se okrenula. “Ovde sam, daj mi nekoliko minuta.” Rekao je zadihanim glasom. “Šta radiš?” Pročistio je grlo, dišući teško. “Tuširam se.” Lice mu se stegnulo na bol i zadovoljstvo od oboje i on je napokon zgrabio moj vrat, grubo se nabijajući u moje usne. “Biću u kuhinji. Zašto je kamionet moje sestre parkiran napolje?” Kurac mu je poskočio i kunem se da je postao veći. Zagrizao je svoju usnu i oči su mu se zatvorile, dok sam ja gutala njegovu spermu. Grudi su mu se podizale i spuštale dok sam ja sedala, brišući svoje usne ne znajući šta da radim sa tim što mi je ostalo u ustima. “Progutaj.” Zastenjao je sa besnim pogledom. I ja jesam, ne znajući da to čak i mogu. Nacerila sam se, osećajući se ponosno na sebe dok je slankasta lepljiva supstanca kliznula niz moje grlo. On je ustao i otišao do kupatila, paleći tuš, i nije trebalo mnogo da čujem Lukasove korake kako odlaze niz hodnik. Ušao je nazad u sobu, zakopčao pantalone i gledao me sa užarenim pogledom. “Isuse Hriste, Mala, da li je to bilo neophodno?” “Apsolutno.” “Molim te prosvetli me kako ću objasniti tvoj kamionet pred svojom kućom?” Pogledala sam po sobi za idejom. “Reci mu da sam otišla na posao sa tvojom mamom danas. Želim da studiram turizam, i moram da vidim kako se ona snalazi sa svim tim turistima koji dolaze u njenu radnju.” ~ 186 ~
Nas svet knjiga “Bićeš mi smrt.” Presvukao se u šorc za surfovanje. “Moj će ti brat poverovati. Nikada neće pomisliti da sam bila ovde sa tobom. Opusti se. U redu je.” “Bolje idi pre nego što se on opet vrati gore.” Poljubio me je u glavu i krenuo ka vratima “Čekaj.” Okrenuo se da me pogleda. “Bila sam dobra, zar ne? Mislim... bila sam... bila sam dobra za tebe?” nervozno sam pitala. Telo mu se opustilo, vratio se nazad i seo na svoja stopala preda mnom. “Lilijan, nikada mi nije bilo bolje. Bilo je to jebeno najbolje pušenje u celom mom životu.” “Lažeš.” Nasmejala sam se. Pogledao me je duboko u oči i rekao. “Postoji jedna stvar koju moraš da znaš, koju trebam od tebe da zapamtiš, to je da te nikada nisam lagao i nikada i neću. Ne mogu.” Poljubio me je i otišao, i verovala sam mu svaku reč.
Džejkob Proveli smo većinu dana u vodi. Lukas mi je poverovao u sekundi, baš kao što je Lili i pretpostavila da hoće. Jeli smo u restoranu Aleksinih roditelja i bilo je čudno što nije ona bila tu da nas usluži. “Kako je u pravnoj školi?” “To je samo pravna škola. Kako ide očinstvo?” “Sve je kako treba da bude.” “To je dobro, Huh?” “Nikada nisam ni mislio da nekog mogu tako voleti. Mislim da mi se baš posrećilo. On je nemirno, ali dobro dete.” “Kako ide tvoj posao izgradnje?” “Zauzet sam jako. Stresno je preopterećujući, znaš, sva ta sranja koja idu uz sopstveni biznis. Zato sam trebao ovo danas, da malo oduvam od posla, lepo je videti te, buraz.” “Takođe.” ~ 187 ~
Nas svet knjiga “Bilo je teško sa mojom mamom i Lili, drago mi je...” “Lili?” “Da... ona, dođavola, čoveče, čak i ne znam više.” “Na šta misliš?” “Ona je povređena, Džejkobe, znam da to ima veze sa mojom mamom i svim sranjima, ali ima tu još nešto. Nešto što neće da mi kaže, ili neko o kome neće da mi kaže. Neko vreme sam mislio da postoji dečko, ali nikada ne odlazi iz kuće. Moja mama kaže da joj tipovi ne silaze sa vrata, ali ih ona sve odbija. Ne znam zaista sam zabrinut za nju. Mislim uskoro će napuniti osamnaest, a nikada nije imala dečka? To ne može biti normalno zar ne? Samo smo zabrinuti da propušta sva ta normalna sranja zbog maminog raka.” Imao sam osećaj kao da je kofa puna hladne vode pala pravo na mene, pokušavao sam da sakrijem svoje emocije i umirim telo. Nisam mogao da se pretvaram kao da nisam očekivao da će se ovo desiti, ali je ipak sve ovo bilo kao sladak udarac u moja jaja. “Poslednja stvar koju želim za Lili je da gleda unazad na svoje detinjstvo i ima samo usrane uspomene. Moja mama kaže da ona ne ide više sa svojim drugarima napolje, ali da konstantno priča ili piše sa nekim preko telefona pa se ne nervira. Ja jebeno to ne razumem.” Spustio sam pogled na svoju hranu, kompletno gubeći apetit, pitajući se koliko ću još ovakvih razgovora moći podneti, a da ne poželim da izlupam svoju glavu od prokleti sto. “Ali reći ću ti jednu stvar Džejkobe, ako je u pitanju momak. Ubiću boga u njemu što radi to mojoj mlađoj sestri, i znam da će te Dilan i ti biti odmah tu uz mene.” Pogledao sam u njega i klimnuo, želeći da mogu da pretučem sam sebe, ali nešto mi je govorilo da to nije važno, jer ono što moram da uradim sledeće svakako će me jebeno ubiti.
~ 188 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 28 Džejkob Sada “Da li je kasno da ti kažem koliko mrzim letenje?” Lili je rekla dok je zauzimala sedište pored mene u poslovnoj klasi. Klimnuo sam stjuardesi. “Da gospodine?” “Mogu li dobiti kafu, sa ekstra penom i tri šećera, i viski sa ledom za nju?” “Naravno. Odmah se vraćam.” “Viski će smiriti tvoju nervozu,” rekao sam gledajući u nju. “Ili me jednostavno možeš držati za ruku.” “Slatkice, držaću tvoju ruku tokom celog petočasovnog leta ako je to potrebno.” “Možemo probati tvoju ideju omamljivanja. Ako to ne uspe možda možemo otići do kupatila i glumiti da smo u noćnom klubu.” “Koliko god primamljivo zvučalo ja jedva uvučem svoju guzicu u kupatilo.” “Ja sam sitna.” “Ali ja nisam.” Stjuardesa je došla sa našim pićima. Kapetan se oglasio na zvučniku da se pripremimo za poletanje. Lili je posegla za mojom rukom dok je avion počeo sa uzletanjem, stiskala ju je kao sivonja sve dok nismo bili u vazduhu. “Popi.” Sručila je celu čašu u jednom gutljaju. “Kada počinje da deluje ova omamljenost?” “Čisto nebo je pred nama Mala. Nemaš oko čega brinuti.” Otvorio sam lap top, planirajući da radim tokom leta, ali Lili nije htela da pusti moju ruku. Pokušao sam da je zaokupim i skrenem joj misli tokom leta. Što je uglavnom i urodilo plodom. Napokon smo sleteli u jedan poslepodne. “Zdravo Čarls,” pozdravio sam šofera od kompanije. “Dobar dan, Gosp. Foster, lepo je što ste nam se vratili.” ~ 189 ~
Nas svet knjiga “Čarls koliko puta moram da ti kažem da me zoveš Džejkob. Gosp. Foster je moj otac, a on mi se ne sviđa.” On se nasmejao. “A ko je ovo?” Pogledao sam ka Lili, koja je izgledala preplavljeno. “Ovo Čarls, ovo je Lili.” “Ah... Lilijan.” Njene oči su se raširile, šokirana da on zna ko je ona. “Imam osećaj kao da već poznajem gospođicu Rajder.” “Šta?” odgovorila je sa ogromnim osmehom na licu. “Gospodin Foster i ja provodimo mnogo vremena zajedno, sve što on radi je posao. Vozao sam ga okolo više nego ikog u kompaniji. On je takođe veoma fin momak, preko glave zaljubljen u tebe takođe. Drago mi je da sam napokon spojio lik sa imenom.” Ispružio je ruku, a ona ju je primila gledajući nas obojicu skeptično. “Da li si ga potplatio da kaže sve ovo? Drago mi je upoznati vas.” “Kola su ispred, uzeću vaše torbe.” “Ja mogu sama uzeti svoju torbu“ rekla je. “Sasvim je u redu snaći ću se.” “Okej moja je ona svetlo roza.” “A sa mojom si upoznat Čarlse.” “Naravno gospodine.” Zgrabio sam Lilinu ruku i poveo je napolje. “Ovo nije auto, ovo je limuzina. Tvoja firma poseduje limuzinu?” “Između ostalog.” Otvorio sam joj vrata. “Nikada nisam bila u jednoj.” Veselo je rekla uskakajući u nju. Seo sam pored nje dok je ona gledala svuda okolo, uzbuđenje je bilo ispisano svuda po njenom licu. Morao sam obaviti nekoliko telefonskih razgovora. “Da li su svi emajlovi poslati? Dobro. Da li si pričala sa Robertom? Biću u kancelariji za oko sat. Znaš kakav je saobraćaj. Okej... Ćao.” “Ko je Debra?” odmah je pitala. “Da li uvek prisluškuješ privatne razgovore?” pitao sam je sa cerekom. “Samo tvoje i samo kada se odvijaju ispred mene.” “Debra je moja sekretarica. Upoznaćeš je uskoro.” “Da li je lepa?” ~ 190 ~
Nas svet knjiga “Ne znam Mala. Ne vidim je na taj način, ali siguran sam da je lepa svom suprugu.” Odgovor je čini mi se za nju bio dovoljan. Čim je Čarls počeo da vozi nije trebalo mnogo da upadnemo u gužvu u saobraćaju. “Zašto si tako daleko? Dođi ovamo Slatkice.” Povukao sam je ka svom krilu i ona je došla bez opiranja. “Gotov sam sa igrom dvadeset pitanja. Da li me razumeš?” Ona nije odustajala. “Možda... šta ja dobijam zauzvrat?” Zatvorio sam staklo koje je delilo nas od šofera. “Zar nije nepristojno zatvoriti to?” nasmejala se. “Ili je on naviko da staklo bude zatvoreno?” Udario sam je po dupetu. Jako. “Jauć!” zgrabila je svoje dupe. “Ne sviđa mi se ova igra.” “Ni meni se ne sviđa tvoje zapitkivanje. Sada budi dobra devojka i nagradiću te. Budi malo govno i znaš šta će se desiti.” “Mislim da mi treba podsetnik koje su moje nagrade, gospodine Foster.” Pomazio sam njene male pune pink usne sa svojim palcem, gurajući ga u njena usta, da ga pokvasi. Sklonio sam njene gaćice u stranu, koristeći palac da protrljam njen klitoris. Ona je zastenjala. “Treba li ti još podsetnika? Samo dobre devojke mogu da svrše... da li ćeš biti dobra devojka od sada?” stisnuo sam malo jače svojim palcem njenu toplu, dobrodošlu vrućinu, ne popuštajući sa kružnim pokretima. Ona se stresla. “Reci.” “Džejkobe...” mazila se, vrtela je svojim kukovima u krug trljajući se od moj prst. Nasmejao sam se. “Reci mi da ćeš biti dobra devojka. Reci mi da ćeš prestati sa pitanjima. Reci mi da me voliš. I na kraju reci mi da te navedem da svršiš.” Obrađivao sam je jače, pomerajući prst tamo gde me je želela najviše. “Biću dobra devojka. Prestaću... o bože...” njeno disanje je postalo isprekidano. “I?” “Volim te, molim te... molim te... pusti me da svršim..” ~ 191 ~
Nas svet knjiga I ja jesam.
Lili Otišli smo do njegove kancelarije i Džejkob me je upoznao sa svima. Kunem se po načinu na koji su me gledali da su već čuli moje ime. Zabeležila sam u svojoj glavi da ga posle pitam o tome. Ostali smo u njegovoj firmi malo duže od sata, išao je na nekoliko sastanaka dok sam ga ja čekala u njegovoj kancelariji. Kancelarija mu je imala ubistven pogled na grad, ali bila je tako prazna i hladna. Nije bilo slika na zidu, nije bilo dekoracija nigde. Za nekog ko provodi većinu vremena u kancelariji, nije bilo baš nešto uređena. Njegov penthaus je bio isti. Pogled je oduzimao dah, nameštaj mu je izgledao skupo i verovatno je bio udoban. Dekoracija je odgovarala svemu, ali nije imala dušu. Nije bilo osećaja toplote ni ljubavi nigde. Penthaus je bio pod konac, ni jedna stvar nije bila van svog mesta, nije bilo ni trunke prašine. Bio je prazan i hladan. Imala sam osećaj kao da hodam kroz neki model kuće. Nigde nije bilo ni traga Džejkoba sa kojim sam odrasla, čoveka kog sam poznavala ceo svoj život, baš nigde. Zgrabila sam svoj kofer kad je otišao dole da uzme svoju poštu od recepcionara, bilo mi ga je žao. Ušla sam u kupatilo spremna da se raspakujem. Čak mu je i orman delovao kao da je od nekog drugog. Skupe majice, košulje, jakne, sakoi, kravate i pantalone svih boja. Bilo je kao da sam ušla u garderober nekog drugog. Samo par japanki mi je reklo da je njegov. Kada sam ušla nazad u njegovu sobu, slika sa noćnog stočića mi je zapala za oko. Bila je to slika mene kad sam držala bebu lava u zoološkom vrtu. Čula sam njegove korake kako idu ka sobi, ali su stali kada je bio na vratima. “Isuse... Džejkobe,” nežno sam šapnula. “Imala sam šesnaest ovde. To je bilo pre sedam godina.” Držala sam pogled na slici. “Zaista si me voleo, zar ne?” “Da li si ikada sumnjala,” rekao je kao da je pitao. ~ 192 ~
Nas svet knjiga “Toliko sranja se desilo među nama. Nakon što sam otišla sa Oak Islanda, ja sam...” udahnula sam duboko, pokušavajući da saberem svoje misli. “Bila sam loše. Ponekad sam se osećala kao da sam zamislila. Našu vezu.” “Našu ljubav, Lilijan.” Ispravio me je. “Našu ljubav.” “Ne znam kada sam prestala da verujem da me voliš. Nekako se jednostavno desilo. Otišla sam sa Oak Islanda, jer nisam mogla da dišem tamo.” Gutala sam suze od emocija koje su divljale. “Tamo ništa nije ostalo za mene. Da li ti je Aleks ikada rekla.” “Da.” Klimnula sam. I mislila sam da jeste. “Ima toliko stvari koje ne znaš.” Rekao je ni odakle, navodeći me da pogledam ka njemu. “Kao šta?” “Šta se desilo među nama tu noć. Jebiga, Mala, mislio sam o tome stalno. Mislim da sam mislio o tome svaki dan ove tri godine. Imati te...” protrljao je čelo kao da ga je glava od jednom počela boleti. “To je uspomena koju ću poneti sa sobom u grob. Moraš to da znaš? Molim te reci mi da to znaš.” “Sada znam. Nisam tada znala. Ne mogu te kriviti zbog toga što se desilo to veče. Potrebno je dvoje za tango Džejkobe. I ja sam odgovorna isto koliko i ti. Mrzela sam te zbog onoga što se desilo pre. Nisam razumela kako si mi to mogao uraditi.” Zatresla sam glavom. “Nakon svega.” “Kunem ti se u sve što mi je sveto da sam mogao da se vratim unazad, nikada ne bih uradio to. Nikada te ne bih povredio tako. Bio sam u sjebanoj situaciji i često sam želeo da ti kažem za to, ali ne želim da uništim naše vreme ovde. Obećavam ti da ću ti reći. Reći ću ti sve.” “Okej,” mumlala sam, želeći da uslišim njegov zahtev. Ali samo saznanje da krije nešto od mene nije mi baš bilo sve jedno. Prišao mi je i seo na svoja stopala, sklanjajući mi kosu i uzimajući moje lice među ruke. “Volim te. Volim te kao što nikada pre nisam voleo. Volim te kao što nisam verovao da je jebeno moguće. Voleo sam te pre nego što sam čak i znao šta to znači. Žao mi je Slatkice. Žao mi je što nisam video ono što je bilo ispred mene. Zbog svih ovih godina koje sam izgubio. Zbog svakog puta kada sam otišao od tebe. Zbog svakog i poslednjeg puta kada se tvoje ~ 193 ~
Nas svet knjiga srce slomilo zbog mene. Žao mi je zbog svega. Sve što si ti ikada radila bilo je da si unosila svetlost u moj život, a ja sam samo istu iznosio iz tvog. Provešću ostatak života to ti nadoknađivati.” Napravio je pauzu puštajući da reči potonu i pogledao me duboko u oči i rekao. “Povređivanje tebe je moje najveće žaljenje, voljenje tebe je moje jedino iskupljenje.”
Džejkob Izašao sam sa sastanka kao da mi je pao veliki teret sa leđa. Napokon nakon dve nedelje sastančenja sve je bilo gotovo i sređeno. Pokušavao sam da provodim što sam više mogao vremena sa Lili, pokazivajući joj San Francisko. Omiljeno mesto joj je bila luka gde su je svi mornari pozdravljali. Pronašao sam je par puta kako svira svoju gitaru i peva tamo. Klela se da je more to volelo. “Kako je bilo na tvom sastanku?” pitala je kada sam ušao i stao iza nje u kuhinji, čačkajući je. “Pravim večeru,” nasmejala se, pokušavajući da se izmigolji. “Gde ideš?” “Izgoreće.” “Jebeš večeru, radije bih jebao tebe,” zarežao sam joj na uvo. “Džejkobe!” “Govorenje mog imena neće ti pomoću u ovoj situaciji.” “Da li ti nekada nisi napaljen? Mislila sam da treba testosteroni da slabe kako se stari.” Zagrizao sam njeno rame. “Gledaj me.” Pustio sam je da završi večeru dok sam skočio pod tuš. Kada sam izašao ona je postavila tanjire na sto. Uzeo sam bocu vina i napunio nam čaše, zatim je ostavio na sto. “Znaš šta mi vino radi.” Uzela je poslednji gutljaj i ja sam joj sipao još jednu čašu, prokleto dobro znajući šta joj vino uradi. “Pa, možeš li mi reći šta se dešava sada? Pošto umirem ovde.” “Dao sam ostavku.”
~ 194 ~
Nas svet knjiga Zagrcnula se vinom. “Ti si šta?” obrisala je usne. “Ali pokušavao si da postaneš partner, radio si tako naporno za to. Šta misliš pod tim dao si ostavku?” “Želim da budem sa tobom,” jednostavno sam rekao, stvarnost ju je udarila u lice. “Dao si ostavku zbog mene?” “Zbog nas.” “Seliš se u Nešvil?” Klimnuo sam. “Da li se sećaš mog prijatelja Marka?” “Da.” “Želeo sam da postanem partner da bih bio gazda, Lili. Ne moram da radim to u San Francisku. Mogu to bilo gde. Pomagao sam Marku sa njegovom firmom poslednjih šest meseci sa razlogom.” “Čekaj, šta?” “Zvanično smo postali partneri. Gledaš u Foster i Danijels Asocijaciju. Morao sam da se pozabavim nekim poslovima ovde. Da se pobrinem da sve sredim pre nego što sam išta mogao da ti kažem za svaki slučaj.” “Oh...” “Oh?” “Šokirana sam, ne znam šta da kažem.” Naslonio sam se u stolici, prelazeći prstima preko usana, odmeravajući je. “Ne! Uzbuđena sam. Tako sam sretna! Samo nisam ovo očekivala, ali obožavam to. Oh moj bože, Džejkobe! Tresem se.” Zabacio sam glavu u stranu. “Šta si očekivala?” “Pretpostavljam, ne znam zaista. Mislim nadala sam se ovom. Bojala sam se da ćeš me pitati da se preselim ovde i da ću reći da, milion puta da, ali iskreno, tvoja kancelarija i tvoj stan me plaše. Tako su hladni Džejkobe, kao da nikada nisi ni želeo da budeš ovde, kao da si samo preživljavao, ali ne i živeo.” “Moj dom je tamo gde si ti.” “Da li pokušavaš da me rasplačeš? Počeću da plačem u svoje špagete.” Nasmejao sam se gledajući njenu neodoljivu facu, zgrabio sam je za struk i povukao u svoje krilo. Poljubio sam vrh njenog nosa i pogledao je duboko u njene prelepe oči i rekao odlučno. “Ti si moja.” ~ 195 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 29 Džejkob Onda Trista šezdeset i pet dana. Pedeset-dve nedelje. Dvanaest meseci. Godinu dana... Toliko je prošlo od kako sam poslednji put pričao sa Lili. Od kako sam jebeno prestao da živim. Rekao sam joj zbogom na jedini način na koji sam mogao. Rekao sam joj da sam upoznao nekog novog. Da sam sretan i zaljubljen. Nije pričala sa mnom opet. Ja sam bio jedini koji je mogao da bude kriv. Bila je to laž. Sve je bilo jedna velika jebena laž. Fasada koju sam podigao. Nikada nisam upoznao nekog. Nije bilo devojke. Nije bilo ozbiljne veze. Nisam bio sretan, a ponajmanje zaljubljen. Bilo je to sve jedno kompletno i totalno sranje. Oduvek sam znao da je ono što radimo pogrešno, ne zato što je nisam voleo nego zbog naših okolnosti. Moj razgovor sa Lukasom mi je sve rasvetlio. Zadržavao sam Lili. To nije bilo fer prema njoj, zaslužila je da bude voljena bez skrivanja, i zaslužila je mnogo više nego što sam ja mogao da joj pružim. Ljudi bi rekli da sam kukavica, pičkica. Da sam krenuo lakšim putem i bili bi u pravu, ali kad je u pitanju Lili, ja bi ponizio sebe bilo kad, samo ako bi to značilo da će ona biti sretna. Rekao sam Lili ono što sam morao da joj kažem, lagao sam te braon oči u kojima sam uvek video samo sebe. Onda sam posadio seme kod Lukasa i moje mame, znajući da drugačije neće poverovati. Poverovala je, jer joj nikada pre nisam lagao pre toga. To je bio prvi put i poslednji da jesam. Nisam čak ni mogao da pogledam sebe u prokleto ogledalo više. Obećao sam joj, zakleo sam joj se da joj nikad neću lagati. Da mi bezuslovno može verovati. Ja sam jebeni skot. ~ 196 ~
Nas svet knjiga Njihovoj mami se pogoršavalo. Moja mama je rekla da je jedva prepoznaje više. Želela je da nas ugosti za Božićno veče u svojoj kući. Koliko god sam se trudio da smislim neki izgovor zašto ne mogu da dođem, ali nisam mogao. Ona mi je bila kao druga mama, za sve nas. Dugovao sam joj to da budem tamo. Možda je to njena poslednja Badnja noć. “Halo,” javio sam se na telefon. “Hej dušo,” Lilina mama je rekla. “Kako si?” “Dobro kako si ti?” “Ja sam odlično. Ne mogu da dočekam da vidim sve sutra. Biće fino imati vas sve na okupu opet. Šteta je što niko ne može da dođe do Austina, volela bi da svi vi deco budete tu po poslednji...” Oklevala je kao da nije želela to da kaže. “Kako bilo.” Nasmejala se. “Zovem zato što sam čula da si u ozbiljnoj vezi sa nekim.” “Mmm… hmmm...” bilo je sve što sam mogao da kažem. “Tvoja mama je rekla da ne zna da li ona dolazi sa tobom. Želim da se postaram da pripremim dovoljno hrane za sve. Plus volela bih da je upoznam Džejkobe,” rekla je meni nepoznatim tonom. “Mislim ako ste ozbiljni i to sve, bilo bi normalno da i ona dođe, zar ne?” Nisam rekao ništa. Ni. Jednu. Prokletu. Reč. Bio sam previše rasejan zbog načina na koji mi se obratila. Skoro kao da me testira. Da li ona zna? Ne... čekaj? Da li? “Umm,” rekao sam zbunjeno. “Ja ne...” “Džejkobe, mislim da bi bila dobra ideja ako bi je doveo. Zbog svih.” “Da li bi... Mislim...” mumlao sam nesposoban da oformim reči. “Da li znaš...” Ona me je odsekla. “Dušo, moram da idem. Lukas je doneo ćurku. Vidimo se sutra okej? Ne mogu da dočekam da je upoznam! Sretan put. Volim te.” Prekinula je, a ja sam sedeo i premotavao njene reči sledećih nekoliko sati. Ona je znala.
Lili Znala sam da Džejkob dolazi u moju kuću na Božićno veče. ~ 197 ~
Nas svet knjiga Samo nisam ni pomislila da će imati muda da dođe sa njom. Gledala sam ga kako ulazi, ruka mu je lagano bila upletena sa njenom, pogled mu je bio na meni. Nisam gledala u nju uopšte... ni na jebenu sekundu. Nisam ga videla oko godinu, jebenu prokletu godinu. Nije kao da smo pisali. Ništa. Nije mi čak poslao poruku ni na osamnaesti rođendan. On nikada nije propustio moj rođendan. Ni jedan. Mislim da me je to bolelo više od svega. Bila sam odrasla. Žena. Ali nikad se nisam osećala kao veće dete neko u tom trenutku, shvatanje njegove laži udarila me je pravo u lice. Ja sam bila prva koja je prekinula našu konekciju, da nisam, nazvala bi ga lažovom upravo tu pred celom porodicom i svim prijateljima. Gledala sam ga kako je dodiruje preda mnom, stoji joj pomalo preblizu, dodiruje joj lice prečesto, šapuće joj nešto na uvo skoro previše. Bilo je kao da je želeo da dokaže poentu, mogla sam da razotkrijem njegova dela. Nakon što je Kol objavio da je verio Aleks, što je u mojim očima bilo više od inata i jednog velikog JEBI SE upućeno mom bratu, svedočila sam Lukasovom psihičkom slomu odmah ispred sebe. Jednostavno nisam mogla podneti više. Trebala sam da jebeno odem odatle. Pa sam potrčala. Potrčala sam u naše dvorište, trebajući vazduh, prostor i jebeni malj. “Jebiga! Zar ne mogu da uzmem pauzu,” vrisnula sam naletajući na Džejkoba, koji je sedeo na stepenicama. Odmah sam se okrenula da odem unutra, ali su se vrata zaključala iza mene. “Naravno, zašto se vrata ne bi zaključala? Sad će me još udariti i grom, Bože?” gledala sam u nebo, tešući glavom buljeći u Džejkobovo zabavljeno lice. “Gde je tvoja kurva, mislim tvoja devojka?” prsnula sam nesposobna da se suzdržavam. Njegov se izraz brzo promenio sa zabavljenog u smrknut. “Mislila sam da si mi rekao da me nikad nećeš slagati.” Napravio je grimasu, brzu ali sam je ja videla. “Nisam.” “Lažeš!” Ustao je i krenuo ka meni. “Mala, ja...”
~ 198 ~
Nas svet knjiga Gurnula sam ga. Pokazivajući mu snagu koju sam umela da skupim. Nije se čak ni cimnuo. Bilo je isto kao da sam gurnula zid. Vrištala sam isfrustrirano. “JEBI SE! Mrzim te! Mrzim te!” ponavljala sam, da ga mrzim iz dubine svojih grudi. Tabala mi je godina da iskalim svu frustraciju na njemu. Udarala sam ga u grudi iznova i iznova. Sva moja tuga. Moj očaj. Moja ljubav za njega koja je nestala. Moja mržnja što me je lagao. Sve je izlazilo. Videla sam mamin život koji jenjava. Mog brata jebeno jadnog nad svojom izgubljenom ljubavi. Mog tatu kako ostaje sam kada mama umre. Videla sam sve. Sa svakim udarom i svakim zamahom ka njegovom telu, osetila sam kao da još malo mene umire. Bezbrižna sretna devojka je nestala. Sve što je ostalo je neko koga nisam više prepoznavala, neko ko nikada nisam želela da postanem. Udarala sam ga jače i on me je pustio. Ni jednom nije pokušao da zaustavi moje udarce. Ni jednom nije pokušao da me uteši. I nisam znala šta je gore, šta više boli. Videvši svoju budućnost u kojoj nema moje mame ni njega. “Zašto? Zašto si mi ovo uradio? Zašto me stalno povređuješ? Zašto mi slamaš jebeno srce?” vrištala sam odmičući se od njega ne sposobna da ga pogledam u lažljive oči više. “Mala...i ja sam na ivici ovde.” “Misliš da sam glupa. Nisam jebeno dete! Misliš da ne znam. To najviše boli, Džejkobe.” Suze su pale niz moje lice. “Zašto si me lagao?” “Lili ja nisam...” “Prestani me jebeno lagati!” vikala sam, podižući oči na njega. “Znam! Znam da ona nije tvoja devojka. Znam da lažeš! Naveo si me da mislim cele ove godine da imaš nekog, a to je laž. Jedna velika jebena laž.” On se odmakao po prvi put kao da sam ga udarila, ovaj put ne od mojih udaraca nego zbog mojih reči.
~ 199 ~
Nas svet knjiga
Džejkob “Znala sam čim si ušao sa njom. Možeš se pretvarati koliko hoćeš, nabijati je u moje jebeno lice, ali istina je u tvojim očima Džejkobe. Uvek je bila u tvojim prokletim očima.” Pognuo sam glavu i zaklopio oči. “Upravo. Samo napred sakri ih.” Sve je sa imalo smisla. To da je njena mama želela da dođem sa njom, ali zašto? Da li je želela da me Lili mrzi još više? Ništa nije imalo smisla. Ni jedna jebena stvar. “Zašto si me lagao? Duguješ mi bar to.” “Lili, kada si poslednji put izašla sa svojim prijateljima?” pogledao sam je sa najiskrenijim pogledom. “Kada si poslednji put uradila nešto normalno? Izašla na sastanak? Imala dečka? Poslednji put kad si uradila bilo šta osim što si me čekala? I dalje me čekaš.” “To nije bio tvoj izbor da doneseš. Bio je moj.” “Ne kada mi tvoj brat kaže da je cela tvoja porodica zabrinuta za tebe. Ne kada mi on govori da je prestravljen da ćeš se osvrnuti na sve ove godine sa žaljenjem zbog svega. Ne kada mi on kaže da si postala prazna, da ne radiš ništa, da ne napuštaš jebenu kuću.” Zakoračio sam ka njoj sve dok nismo bili na milimetar jedno od drugog. “Ne kada mi on kaže da je sve što radiš pisanje poruka ili pričanje sa nekim na telefon, sa mnom.” Udario sam se u grudi. “Sa prokletim sa mnom, Lili. Odvlačio sam te od svega. To nije zdravo. Povređujem te kad sam sa tobom, povređujem te kad nisam. Ne mogu jebeno da pobedim ni u jednom slučaju.” “Pa si lagao?” obrisala je suze pre nego što sam ja to uradio umesto nje. “Koji sam drugi izbor imao? Reci mi? Šta sam mogao da uradim? Ne mogu da budem sa tobom i to me jebeno ubija što ne mogu da budem sa tobom.” “Obećao si mi! Zakleo si mi se da me nikada nećeš slagati. Verovala sam ti!” “Bio je to jedini način.” “Da me nateraš da te mrzim,” dodala je reči koje ja nisam mogao da kažem, ja sam samo klimnuo snažno gutajući. “Gde je tvoja devojka?” ~ 200 ~
Nas svet knjiga “Da li misliš da bi bilo važno sve i da je ona ovde?” “Ko je ona?” “Da li je važno? Isuse Hriste, Lili, Ne mogu te čak ni pogledati. Da li znaš koliko me to ubija? Ti si moja omiljena stvar za gledanje.” Ona se polako odmakla od mene i ja sam uložio sav napor da se ne bacim na kolena i molim je da mi oprosti. “U tome nas je dvoje.” I sa tim se okrenula i otišla. Ostavljajući me samo sa žaljenjem za stvarima koje nisam mogao da ispravim za stvarima koje sam očajnički želeo da mogu da promenim.
Lili Ostavila sam ga tamo. Nisam mogla da podnesem ni da ga gledam. Ni na sekundu više. Nije zaslužio ni jednu moju sekundu više. Jedva sam imala vremena da registrujem sve što se desilo kad sam čula tiho stenjanje i jecanje iz moje garaže. Krenula sam ka buci, tišina oko mene se pojačavala. Bas muzike od unutra se utišavao kako sam se približavala vratima. Potrčala sam. Potrčala sam što sam brže mogla, ulazeći u garažu, zastajući čim sam videla prizor pred sobom. Obri... Na betonskom podu, drži se za stomak, i valja u bolu. Džeremi... Besan i nadvijen nad njom kao čudovište, zlikovac iz horor filmova. Ja sam se odmah bacila u akciju, sklizla sam na kolena pored Obri. “Jebeno se skloni od nje! Tata, Lukase!” vrištala sam, plašeći se da je muzika unutra preglasna da bi me čuli. Obri je počela da pomera svoju glavu u mom krilu napred nazad. Nisam razumela da li mi je govorila da stanem ili da nastavim. “Tata, Lukase!” vikala sam glasnije. “Začepi prokleta usta, mala devojčice,” viknuo je. “Jebi se!” krenuo je ka meni baš kada su se vrata garaže otvorila, zaustavljajući ga u sred akcije. Oboje smo pogledali iza mene. Dilan je stojao iza nas, gledajući od njega ka nama i nazad ka njemu ponovo. ~ 201 ~
Nas svet knjiga Spajajući puzlice u svojoj glavi u roku od sekunde. Bes je bio svuda po njegovom licu. Zatvorio je vrata za sobom, i nasrnuo na njega, udarajući ga celim svojim telom. Oboje su pali na zemlju i Obri se stresla, pomerajući se u stranu da ustane. Pomogla sam joj dok se Dilan valjao po podu sa Džeremijem. “Molim te... molim te prestani,” ona je molila ko zna koga, idući ka njima. Zgrabila sam joj ruku da je zaustavim. “Ti jebeno govno!” Dilan je režao, udarajući ga. “Voliš da tučeš žene, kretenu!” udario ga je još jednom, udarajući njegovu glavu od beton. “Lili, ubiće ga.” Pogledala sam ka njoj kao da je luda. “Koga briga, on te je povredio.” “U redu sam. Molim te. Dilane prestani!” “ Ti jebeno malo govno.” Ignorisao ju je. “Molim te Dilane, ako si me ikad voleo... molim te prestani.” On je odmah stao, ustao je i pljunuo mu na lice. Ono što se desilo sledeće nas je šokiralo. Obri je otišla do njega. Otišla je do Džeremija. Čoveka koji ju je jebeno tukao kada sam ušla. “Šta to radiš?” Dilan je pitao hvatajući je za ruku. Ona se grubo otrgnula iz njegovog stiska. “Gledaj svoja jebena posla. Odlazi!” naredila je, njen strah brzo je bio zamenjen hladnoćom. “Da li si jebeno poludela? Ustani Obri! Uhapsiću to govno.” Zgrabio je telefon, a ona mu ga je otrgnula iz ruke, ekran je tresnuo od pod. “Šta jebeno nije u redu sa tobom? Zašto ga braniš?” Svađao se. Stajala sam nesposobna da se pomerim ili kažem bilo šta. Njihov problem činio je da moj izgleda tako nebitno i maleno. “Znaš zašto. Odlazi. Odlazi odmah.” “Ne možeš biti ozbiljna? Misliš da ću te stvarno ostaviti sa njim? Odaj mi bar malo priznanja Obri.” “Ako ne odeš, Dilane, Kunem ti se da ti nikad neću dopustiti...” oklevala je ali nije morala da nastavi, jer je on razumeo njeno upozorenje. “Ne mogu jebeno da verujem. Volim te. I dalje te jebeno volim a ti stojiš tu i braniš to smeće.” ~ 202 ~
Nas svet knjiga Ona je progutala jako odlučnost joj je pucala. “Pretpostavljam da te zaista nikada nisam ni poznavao.” Ona je zatvorila oči. Mogla sam da osetim njen bol iako smo bile udaljene. Dilan ju je pogledao poslednji put pre nego što je udario Džeremija u stomak, saginjajući se ka njemu s gađenjem. “Zapamti moje reči, drkadžijo, jednog dana jebeno ću te ubiti.” Zgrabio je moju ruku i povukao me kroz vrata, prodisala sam čim smo bili na par koraka od njih. “Šta radiš? Ne možemo je ostaviti tamo. Moramo reći nekom. Moraš da ga uhapsiš. Vrati se tamo Dilane!” On je stisnuo zube. “Nemam izbora.” “Zašto?” “Lili samo se pretvaraj da nisi ovo videla večeras. Da li me razumeš? Zbog mene. Uradi to zbog mene.” “Ne možeš mi tražiti to.” “Ne tražim.” “Dilane Ja...” “Lili znaš da te volim. Ne teraj me da kažem. Oboje znamo o čemu pričam. Ja sam držao svoja usta zatvorenim, sada je vreme da ti vratiš uslugu.” Zakoračila sam unazad, udar njegovih reči bio je previše. Klimnuo je u razumevanju da sam shvatila njegovu poruku. Poljubio je moju glavu i otišao ostavljajući me da stojim tu. Sve o čemu sam mogla da mislim bilo je... ŠTA KOJI KURAC?
~ 203 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 30 Lili Sada “Okej Sačekaj,” rekla sam Aleks na telefon, okrećući je na skajpu sa svog kompjutera. “Zdravo ti si!” “Zdravo ja sam!” odgovorila je standardnim pozdravom odazivajući se na moj poziv. “Pa šta je toliko važno da smo morale na Skajp,” pitala sam već znajući odgovor. Jednostavno sam znala. Zovite to intuicijom. Saznali su da su napravili malo biće na mom rođendanu. Volim da kažem da sam ja razlog što je dete na putu. Moja neverovatna energija i vibracije, Džejkob voli da me podseti da su Lukasovi igrači napokon pogodili centar. Sijala je zbog bebe i ponosno to pokazivala, noseći majicu na kojoj je pisalo. “Ako me ti nisi strpao ovde, onda ne diraj.” To je definitivno bilo maslo mog brata. “Pa imaćemo...” Lukas je onda pokazao majicu na ekranu na kojoj je pisalo, “Ja sam tatin sin tako da se ne zajebavaj sa mojim stomakom.” Prsnula sam u smeh. “Oh moj bože imaćete dečaka! Gde li nalazi sve te majice?” “Kune se da ih kupi, ali mislim da daje da se naprave,” Aleks je rekla, a Lukas ju je gledao sa ljubavlju i divljenjem. “Koliko si odmakla?” “Osamnaest nedelja mi je danas.” “Vau! Primili su te brzo znači.” Lice joj je pocrvenelo dok se češkala po poleđini glave. “Da... pa... nisu želeli da me prime do sledeće nedelje, ali ih je tvoj brat nazvao. Recimo samo da je sretan što su ga uopšte pustili u ordinaciju.” ~ 204 ~
Nas svet knjiga Zatresla sam glavom, tipično ponašanje za mog brata. “U redu mlađa seko, moram da idem. Čujemo se uskoro, volim te.” “Volim i ja tebe.” Lukas je poljubio vrh njene glave. “Volim te.” Nagnuo se napred i poljubio joj i stomak. “I volim i tebe. Budi dobar za mamu.” Ona se nasmejala. “On je kao užareni krompir, Bo.” “I ti si.” Nasmejali smo se. “Ja sam uplašena.” “Da, pa zabavi se sa tim.” “Lili, on već planira moj ceo dan. Šta bi trebala jesti, koliko mnogo mogu da vežbam, govori mi da ne nosim ništa teško. Zna više od mene. Zvao je restoran da kaže da neću dolaziti često. Kao da ne mogu da napustim kuću ili tako nešto.” Aleks je posedovala restoran svojih roditelja. Njeni roditelji su ga poprilično razradili i ostavili joj ga na srebrnom tanjiru. Volela ga je, iako nisam mogla ni da zamislim da radi bilo šta drugačije. “Da... Kao što sam rekla. Zabavi se sa tim.” “Možda ga ubijem pre nego što mi se završi trudnoća.” “Iznenađena sam iskreno da ga već nisi ubila.” “Čestitam Mrvice,” Džejkob je rekao ubacujući se u ekran. Udarila sam ga u grudi. “Nisi trebao da kažeš bilo šta.” “Ona zna.” “Znaš?” pogledala sam u ekran. “Znam.” “Zašto nisi nešto rekla!?” “Zašto nisi ti?” “Da Mala, zašto nisi?” “U redu, prepoznajem taj ton. Ja ću da idem... zabavi se.” Aleks je klimnula ka Džejkobu. “Sa tim.” Poziv se prekinuo. Sranje. “Da li si rekao da želiš pušenje.” Nacerila sam se, posežući za njegovim pantalonama. Zgrabio je moje ruke. “Koliko god bih boleo da jebem tvoje lice sada, ne bi bilo iz pravih razloga.” “U nevolji sam zar ne?” ~ 205 ~
Nas svet knjiga “Na tako mnogo nivoa. Trebao bih te prebaciti preko ramena, Mala.” “Džejkobe, mislila sam da smo se složili da nikome još nećemo govoriti.” “Aleks nije bilo ko.” “Pa, sledeći put me možeš uputiti u listu ljudi koji se tu uračunavaju. Tako ću znati.” Podigao je obrvu, trljajući prstima preko usana, izraz mu je brzo izbledeo. “Za nekog ko ne voli moje igre, zasigurno me provociraš da te izudaram po tom tvom malom dupetu. Zar ne?” Odmakla sam se od njega, krijući svoju guzicu. Pokušao je da sakrije osmeh. “Mislim da ti samo voliš da pronalaziš razloge, mazohisto.” “To ostaje da se raspravi.” “Žao mi je što joj nisam rekla.” “Ne treba zbog toga da žališ.” “Džejkobe...” On je suzio svoje oči na mene. “Moram da znam. Moram da znam sada. Molim te. Šta se desilo?” Nisam morala da objašnjavam. On je znao tačno na šta mislim.
Džejkob “Želim sve to sa tobom Lili. Kuću, belu ogradu, bebu. Želim svih jebenih devet jardi. Ceo život.” “I ja želim to. Više nego išta. Uvek sam i želela. Osim, što ne mogu nastaviti napred ako ne znam sve. Znam zašto si doveo tu devojku za Božićno veče. Shvatam šta si pokušavao da postigneš.” “Da li?” “Sada znam. Mrzela sam te što si uradio to. Što si mi bacio drugu ženu u lice i mislio da moraš tako. Bio je to prvi put da sam te mrzela Džejkobe. Bar sam tako mislila sve dok me nisi ostavio, tada sam osetila da me istina vuče ka tebi. Nosila sam taj teret do momenta kad sam te videla u baru. Tek tada sam shvatila da te i dalje volim. Da ljubav nikad nije nestala. ~ 206 ~
Nas svet knjiga Shvatam,. Znam da si i ti bio povređen. Videla sam kako si živeo. Mislim čak te i raznosač pice oslovljavao po prezimenu, to ne može biti normalno.” Stresla se, ali ja nisam mogao da se nasmejem. Istina onoga što je ona želela da zna bila je previše. “Pokušavao si da ne budeš sebičan tako što ćeš me pustiti. Dozvoliti mi da živim svoj život. Razumem. To ne objašnjava šta se desilo posle. Zašto si mi to uradio?” Ustao sam, morao sam. Uspomene na sve vratile su je u moj um i bile su isto toliko bolno kao i onda. Osetio sam kao da proživljavam sve iznova, osim što sam ovaj put znao ishod. Došla je iza mene dok sam ja gledao u njeno zadnje dvorište, obmotala je svoje ruke oko mog struka. “Ne idem nigde. Obećavam ti to. Samo trebam istinu, ali to neće promeniti ništa među nama. Znaš to Džejkobe. Znaš u dubini svog srca da neću biti u stanju da nastavim napred na način na koji želiš ako mi ne kažeš šta se desilo.” Poljubila me je duž leđa, tešeći me na način koji je bio neočekivan. Uspomene na taj dan, tu nedelju su se probudile, kao da se stari film odigravao pred mojim očima. Nisam ga mogao zaustaviti, ni na jebenu sekundu. Što je bio i razlog zašto sam bežao od toga protekle tri godine. “Volim te. Oduvek sam te volela. Bez obzira na sve, ti si moj jastog,” mumlala je, pretpostavljajući da trebam to da čujem. “Ne znam čak ni gde da počnem.” Mumlao sam, glas mi se činio dalekim. “Od početka.”
~ 207 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 31 Lili Onda “Žao mi je. Uradili smo sve što smo mogli. Sve što je preostalo je da se pobrinemo da joj bude ugodno.” Doktor nas je obavestio ni odakle, kao da je to još jedan najobičniji dan, glas mu nije odavao nikakvu simpatiju, i mrzela sam ga isto koliko i rak koji je napadao moju mamu u tom trenutku. “Koliko vremena?” mama je pitala ne izgledajući iznenađeno prognozom. “Nekoliko nedelja, više manje.” Ona se nasmejala klimajući. Njeno lice postalo je mutno od suza koje su padale niz moje lice. Moj tata je otišao do nje. Uzeo je njeno lice među ruke, spuštajući svoje čelo na njeno. Ni jedno od njih nije pričalo samo ju je ljubio svuda po licu. Bio je to toliko intiman momenat među njima da smo se Lukas i ja osetili kao uljezi. Nećemo viđati još ovakvih momenata. Ovo je verovatno njihov poslednji i spoznaja toga me je ubijala. Zvuk očaja koji je pao sa očevih usana, čoveka koji nikad pre nije plakao, skoro me je oborio na kolena tada i tu. Želeći da proklinjem Boga što nam to radi. Ona ga je tešila prolazeći rukama kroz njegovu kosu polako i sa ljubavlju. Baš kao što je radila kad sam ja bila dete, i tada sam se raspala. Osetila sam se tako sebično što to radim. Nisam želela da prekidam njihov intiman trenutak. Lukas je stavio svoju ruku oko mene i držao me tako čvrsto da me je zabolelo. “OK je Lili. Ovde sam,” šaputao je u moje uvo, njegov ton se slamao i raspadao, što me je navelo samo da plačem još jače. Pokušavao je da bude jak za mene, za sve nas. “Ne mogu ja ovo Lukase. Kunem se da ne mogu ovo,” jecala sam tako tiho da sam mislila da me nije čuo. “Shhh... ti si najjača osoba koju znam.” Ne znam koliko smo dugo stojali tako. Vreme je nekako mirovalo. Sledeće što znam bili smo kući i sve je nekako bilo obavijeno tugom i ~ 208 ~
Nas svet knjiga suzama. Moj tata je odveo mamu gore u njihovu sobu nakon što je obavio razgovor sa Lukasom nasamo. Njegove oči bile su crvene i sjajne kada je izašao iz kancelarije i ušao u kuhinju. “Šta se dešava?” pitala sam odmah. “Ništa oko čega treba da se brineš.” “Molim te, molim te ne radi to Lukase, ne tretiraj me kao dete. Imam devetnaest godina. Nisam dete već jako dugo.” On je klimnuo sa izrazom razumevanja. “Mogu pomoći, ne treba sve da padne samo na tebe. Nije to fer.” On je udahnuo duboko i prelomio reči preko usana. “Tata će zvati posao i pozvati se na par usluga da neko preuzme njegov posao, želi da zatvori kompaniju na nekoliko vreme.” Oči su mi se raširile na spoznaju šta će da uradi. Ovo se stvarno dešava. Ona zaista umire. “On želi da,” pročistio je grlo sa nelagodom, pokušavajući da zadrži suze. “Želi da ispuni maminu volju, da se pobrine da sve bude u redu i počne da traži mesta.” Pročistio je grlo tresući glavom. “Mesto za sah...” oklevao je nekoliko trenutaka. “Za službu.” Nije mogao čak ni da kaže. Jebiga. Ni ja nisam mogla da izgovorim. Kako ć mo preživeti ovo? “Okej,” bilo je sve što sam rekla. “Želi da pozovem sve, znaš, dečake, Aleks, njihove roditelje. Najbližu porodicu, da mogu da se oproste.” “Da, to je verovatno dobra ideja.” “Možeš li pozvati Aleks i dečake? Ja ću sve ostale.” “Da.” Nisam pričala sa Džejkobom od Božićne večeri, ali nije važno. Ništa nije... Više...
Džejkob Deset meseci.
~ 209 ~
Nas svet knjiga Toliko dugo trebalo je telefonu da zazvoni. Voleo bih kad bih mogao da kažem da nisam očekivao. Čim sam video njeno ime i prelep osmeh da je iskočio na mom ekranu, znao sam. “Bebo...” rekao sam, a ona je prsnula u suze. “Shhhh... slatkice... Shhhh... smiri se. Diši, shhh... slušaj moj glas, diši unutra napolje. Dobra devojka... Shhhh... probaj opet... unutra napolje. Dobra devojka, bebo.” “Kako si znao?” jecala je, šmrcajući, jedva izgovarajući reči. “Ti si deo mene. Oduvek si bila, Mala, uvek ćeš biti. Koliko dugo?” “Nekoliko nedelja.” “Poslaću emajl profesorima da tražim odsustvo. Biću na prvom sledećem letu.” “Okej.” Bilo je sve što je rekla. Nikad pre nisam više poželeo da joj kažem da je volim nego u tom trenutku. “Lili, samo ne zaboravi da dišeš, u redu? Biću tu uskoro bebo. Molim te samo diši.” Ona je prekinula prva. Nešto mi je govorilo da je to zato što nije želela da kaže ~Volim te~ Trebalo mi je jebenih deset dana da sredim odsustvo. To je bilo nakon što sam napravio pakao u studenskoj da mi daju odsustvo odmah. Morao sam da odem ka Lili što pre. Slao sam joj poruke svaki dan, ali sa svakim danom ona je postajala sve dalja odgovarala je sa sve manje i manje reči. Moj avion je sleteo u jedanaest nakon dva dana. Moja mama me je pokupila na aerodromu, vodeći me prvo kući da ostavim svoje stvari, pre nego što smo otišli do Lili zajedno. Kuća je bila mirna, tišina je skoro bila opipljiva. Moja mama je povela ka sobi Liline mame, i sam pogled na nju skoro me je bacio na kolena. Lili je bila onesvešćena spavala je na maminom krevetu, glava je bila na njenom stomaku sa rukama obmotanim oko nje kao da ne želi da je pusti. Njena mama je mazila njenu glavu, a sa drugom rukom pokazala mi je da uđem i sednem u stolicu pored kreveta. “OK, je, možemo pričati. Ona je onesvešćena. Neće se uskoro probuditi.”
~ 210 ~
Nas svet knjiga “Da li si sigurna? Ne želim da je probudim,” rekao sam, gledajući joj u upale oči i bledu kožu, njeno već mršavo telo izgledalo je još tanje. Čak i sa rakom i dalje je bila prelepa. “Ona spava slabo u poslednje vreme. Hoda okolo kao zombi, jedva da ima života u njoj. Bila je moja senka. Znam da samo pokušava da provede što više vremena sa mnom. Naterala sam Lukasa da smrvi pilule za spavanje u njen čaj, i zaspala je pre možda sat vremena.” Rekla je nastavljajući da joj mazi kosu. Klimnuo sam ne znajući šta da kažem iako sam želeo da kažem toliko toga. “Seti se koliko je mrzela da spava kad je bila mala? Kad je imala problema sa spavanjem volela je da joj se mazi kosa i igra se sa njim, samo tako je mogla da se uspava.” Obrva mi se podigla na njene reči. Zbunjen gde ovaj razgovor vodi. “Ona se i dalje boji mraka, pa se pobrinem da svuda upalim svetla. Palim ih sve kroz hodnik do njene sobe. Bilo gde, gde znam da će se uplašiti.” Suzio sam svoje oči na nju, ali ona nije skidala svoje oči sa ćerke. “Imam svesku da ti dam koju sam pisala do njenih devet godina. U njoj su sve njene izmišljene reči. Zapisala sam ih tako da bih znala kad mi priča šta one znače, da mogu da budem isto toliko uzbuđena kao i ona kad ih govori. Mnogo je lakše kad znaš šta znače.” Moje oči su zasuzile kad sam shvatio gde ovo vodi. “Muzika je uvek bila njen način da se oseća bolje. Njena omiljena je bila klasična, kao Džimi Hendriks, Santana,” rekla je smešeći se dok su suze počele da joj padaju niz lice. “Mislim da znaš zašto,” dodala je. “Prevrtala bi se po krevetu, nije bitno da li je mali ili ogroman. Moraš da se pobrineš da ostaneš u sredini, da kad bi zaspao ne bi završio na podu. To bi ti bar dalo nekoliko sati komfora.” Obrisao sam suze dok su njene ubrzale. “Voli da se dodiruje,” glas joj se lomio, i kunem se da je i moje srce. “Nije bitno gde. Ona jednostavno voli pažnju. Moraš da joj govoriš da je voliš koliko god često možeš. Uvek će ti se nasmejati. Reći će ti da mrzi da je golicaju, ali zapravo to obožava. Moraš da je zagolicaš na sredini, apsolutno dobijaš najbolji osmeh kad uradiš to.” Suze su pale niz njeno lice kao i moje, oboje smo jecali. ~ 211 ~
Nas svet knjiga Izdahnula je i udahnula, pokušavajući da stvori kompresiju, i ja sam posegao za njenom rukom, pokušavajući da joj dam snagu. “Poslednja stvar Džejkobe, i najvažnija stvar.” Napokon me je pogledala sa izrazom koji nikada neću zaboraviti. “Provela sam previše godina između Lukasa i Aleks. Ne želim to da uradim i Lili. Tebi. Znam da voliš moju devojku. Voliš je i pre nego što si znao šta to znači. S godinama je ta ljubav samo rasla. Mislila sam da neće biti ništa od toga dok ona ne postane starija, ali ljubav je neočekivana. I kao takva je najlepša. To je nešto što treba da se neguje. Trebam da mi obećaš da ćeš uvek paziti na moju malu devojčicu. Da ćeš je uvek voleti, štititi je, da je nikada više nećeš povrediti čak iako misliš da moraš to da uradiš da je to ispravno. Možeš li mi to obećati?” Klimnuo sam. “Da gospođo,” mumlao sam dovoljno glasno da me čuje. “Okej,” momentalno olakšanje na njenom licu pokazalo je totalno drugu osobu. “Volim te Džejkobe.” Progutao sam suze. “I ja volim tebe takođe.” Poljubio sam joj ruku osećajući se kao da mi je teret pao sa ramena.
Lili Moja mama preminula je nedelju dana nakon što je Džejkob došao. Provela sam svaki trenutak pored nje, provodeći što više vremena sa njom. Tiho se moleći da kad umre, ode bez bola, da bol koju osećam u svom srcu bar malo oslabi. Da bar nešto, bilo šta odnese ovu prazninu koju sam osećala na svaku pomisao da me neće videti kako se udajem, kako dobijam decu učim ih stvarima kojima je ona mene učila. To je bilo najteže za podneti. Pričala sam o svom venčanju od kako sam bila dete, kako će moja haljina izgledati, kako ću urediti svoju kosu, dekorisati stolove, boju koju ću koristiti, spisak je bio beskonačan. Moja mama je bila u svakom scenariju. Nikada nisam ni pomislila da ona neće biti tu. Nestala je. Zauvek. Neće se više vratiti. Gledala sam u crnu haljinu na mom krevetu koju sam kupila za sahranu danas. Želela sam nešto što ću moći da bacim nakon današnjeg dana. Nešto ~ 212 ~
Nas svet knjiga što nikada više neću morati da pogledam. Zurim u nju već sat vremena, ne usuđujući se da je obučem. Znam da kad to učinim, sve ovo biće stvarno. Zapravo ću se spremati da prisustvujem sahrani moje mame. “Ne moraš obući to Mala,” Džejkob je rekao, naslanjajući se na dovratak, sa rukama na grudima. “Izgledaš zgodno. Lepo si se sredio.” “Možeš obući šta god želiš. Tvoja mama bi tako želela.” “Mislim da mogu da obučem bilo šta. Nije bitno šta je to. Nego zbog čega je, tako da to ne menja ništa.” Šapnula sam toliko tiho da sam mislila da me nije čuo. Pogledao me je sa izrazom koji nikada pre nisam videla onda se odmakao od vrata i zatvorio ih. Prišao mi je, pružajući mi ruku da je uhvatim. I ja jesam. “Pomoći ću ti da ovo prebrodiš Lili,” rekao je, ljubeći mi glavu. Polako je skinuo moju haljinu, ostavljajući me u grudnjaku i gaćama. Nije bilo ničeg seksualnog u njegovom pogledu ili u načinu na koji me je skidao. Uzeo je crnu haljinu sa kreveta i rekao mi da podignem ruke, nežno je spuštajući niz moje telo, pomagajući mi da obujem cipele sledeće, a onda mi je uredio kosu. Gesta me je dovela do suza. Ustao je ispred mene kad je bio gotov, sklonio mi zalutali pramen sa lica, stavio ga iza mog uha. “Izgledaš prelepo.” “Ne osećam se prelepo.” Čula sam Aleksinu mamu kako nas doziva i on je uzeo moju ruku, šaputajući mi razne reči utehe pre nego što smo izašli iz moje sobe. Jedva se sećam bilo čega od naše vožnje do crkve. Sedela sam između tate i Lukasa, Aleks je bila sa njegove druge strane, a Džejkob je bio sa njene druge strane. Sedela sam nepomično tokom cele službe. Svi su izražavali saučešće sve što sam radila bilo je klimanje glavom. Ako čujem, “Žao nam je zbog vašeg gubitka,” još jedan jebeni put počeću da vrištim bez obzira ko bio pored mene. Lukas mi je predao moju gitaru na sahrani. Skoro sam zaboravila da pevam pesmu Ovaj moj mali život, koju nam je mama pevala kao deci dok su je spuštali u zemlju. Nisam mogla da se izgubim u tonovima kao što uvek činim vibracije nisu me uspele smiriti taj put. ~ 213 ~
Nas svet knjiga Ništa nije bilo sem praznine. Ja sam bila prazna. Nakon što je sahrana bila gotova, sedela sam u svojoj stolici gledajući kako dodaju zemlju na mamin novi dom. “Idemo,” Džejkob je rekao stojeći pored moje stolice. Podigla sam oči ka njemu kad mi je neko privukao pažnju. Austin. Stojao je pored Lukasa i Aleks sa nekom devojkom, obučenom u crnu suknju i majicu u istoj boji. Rukavi su joj bili podvrnuti pa sam mogla da vidim njene tetovaže. Bila je u visokim potpeticama, a kosa joj je bila ljubičasta. Bila je lepa na neki čudan način. “Ko je to?” Džejkob je pratio moj pogled. “To je Brigs, pretpostavljam da je Austinova devojka.” Onda sam bolje pogledala u Austina. Bio je prekriven tetovažama takođe, izgledao je starije, snažnije i muževnije nego što ga se sećam. Nisam ga videla tri godine. Niko nije. Krenuli smo prema njima kad me je zagrlio, kunem se da sam osetila svu njegovu tugu, jer se nije oprostio od moje mame. Pričali su nekoliko minuta, a onda je moj brat rekao da moramo da idemo. Moja mama bila je odlučna u tome da ne želi da niko oplakuje njenu smrt. Želela je da slavimo njen život. Svi smo se trebali sastati u restoranu Aleksinih roditelja nakon sahrane. Ne sećam se mnogo od toga. Sva su se lica nekako stapala, moje emocije postale su tupe. Gledala sam dobre stare dečake, svi su bili zajedno nakon skoro tri godine, njihova Mrvica bila je tu pored njih, dok su svi bili na plaži. Po prvi put, nisam se osetila kao da pripadam tu, bila sam kao autsajder gledajući ih. Tada sam ih pogledala poslednji put. I otišla.
Džejkob “Drago mi je da te vidim čoveče,” Austin je rekao, odmičući me od mojih misli dok sam pogledom tražio Lili. “Takođe brate. Gde si bio?” “Svuda.” ~ 214 ~
Nas svet knjiga “Sa devojkom?” klimnuo sam ka Brigs. “U većini slučajeva.” “Izgleda kao nevolja.” “Na više načina nego samo jedan. Nemaš predstavu, čoveče. Pretpostavljam da ima nešto u vezi dobrih starih dečaka i njihovih žena.” Rekao je. Gledao sam u njega ne govoreći ništa, jer iskreno nisam znao šta da kažem na to. Osmotrio sam područje opet tražeći neki trag od Lili dok sam i dalje stojao sa Austinom. “Slušaj čoveče, ja znam.” Nervozno je rekao trljajući pozadinu glave. “Znam mi... jebiga... ovo je bilo mnogo lakše u mojoj glavi,” rekao je. “Nije bio moj posao. Lili... pa Lili je Lili. Ko je poznaje on je voli.” Klimnuo sam sa razumevanjem na ono što je mislio. “Bila bi sretna da te ima Džejkobe. Oboje bi bili.” Rekao je najiskrenijem tonom. “Voleo bih da je tako lako.” Počeo sam da brinem za Lili. Nisam je mogao naći nigde, a sada nije vreme da bude sama. “Onda ne bi bila vredna svega.” Jednostavno je rekao, još jednom me odvlačeći od mojih misli od nje. Oči su mi se raširile od toga kako je odrasli Austin izgledao. Možda je bila dobra stvar što je otišao. Definitivno nije bio isti momak kao pre nestajanja. “Kako god, moram da odem do Brigs.” Krenuo je ka njoj. “Ostaćeš ovde malo?” Slegnuo je ramenima. “Videćemo.” Udario me je po leđima i otišao, pogledao sam nazad ka zabavi i dalje nije bilo ni traga od Lili. Znam gde će biti...
~ 215 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 32 Džejkob Onda Nije mi trebalo mnogo da je nađem na plaži pored doka. Njena kosa vijorila se na vetru dok je sunce zalazilo, izgledala je jebeno prelepo spolja, ali iznutra znam da je umirala. Seo sam pored nje, stavljajući joj na glavu moju kapu. “Kada će nestati?” napokon je pitala, ne skidajući pogled sa talasa ispred nas. “Voleo bih da mogu da ti kažem Mala.” “Ima toliko mnogo stvari koje nisam stigla da joj kažem.” Njen glas odavao je samo bol. “Zna ona to sve, Lili. Čak je znala i za nas, bebo. To ne čini sve ono što se desilo među nama ispravnim, ali čini da se malo bolje osećam kad znam da imam njen blagoslov.” “Znam, pričali smo o tome. Rekla mi je da živim svoj život, kakav god bio. Da pratim svoje srce, da će mi ono pokazati put. Sve što je važno je da ja budem sretna.” “Slažem se.” “Lažov. Ako zaista tako misliš, ne bi nam ovo radio,” coknula je. “Sve boli sada. Trenutno ne znam kako izgleda kad ne boli. Bol je deo mene sad. Osećam se kao da umirem, kao da malo po malo kiseonika izlazi iz mojih pluća svaki dan, tek toliko da osetim da mi ga ponestaje. Da me napušta. Ne mogu ništa da uradim povodom toga, znam da se dešava, a ne mogu to da zaustavim. Sve što mogu je da čekam dan kada više neću moći da udahnem,” plakala je, suze su padale niz njene obraze, padajući u pesak pod njom. “Pogledaj me, Mala. Imaš me. Ja sam ovde,” podsetio sam je, pokušavajući očajnički da je navedem da vidi da je neću ostaviti samu u ovome.
~ 216 ~
Nas svet knjiga “Kako da zaboravim na nju? Kako da zaboravim na tebe? Kako da ponovo postanem bezbrižna devojka kakva sam bila, kada dvoje ljudi koje najviše volim više nemam?” “Molim te, Lili, ne govori to.” Pogledala je dole u pesak kada je sve postalo previše za nju. Izgubila se. Plakala je histerično, telo joj se tako jako treslo sa svakim jecajem. Mislim da čak nije ni primetila kada sam je prebacio u svoje krilo, stiskajući je snažno uz svoje telo. Ljuljajući je, želeći da je utešim kako god umem. Govorio sam razne reči utehe, iznova i iznova. Nije pomoglo, njeno jecanje postalo je jače, telo joj je odustajalo. Nisam znao šta da radim. “Bebo... molim te... plašiš me jako sada.” Grlio sam je jače, njeno lice krilo se od mene u mom vratu. “Imam osećaj kao da umirem, Džejkobe. Imam osećaj kao da jebeno umirem,” rekla je na ivici hiperventilacije. “Znam slatkice, znam. Voleo bih kad bih mogao da uklonim tvoj bol.” Osetio sam kako se slama, kida na pola u mojim rukama, svaki deo nje je kolapsirao, a jecaji su se pojačali i zauvek će me ti zvuci progoniti. Zgrabio sam joj lice, trebajući da me pogleda u oči, pokušavajući da je vratim sebi. Pokušala je da odgurne moje ruke, pomeranjem lica. “Pogledaj me. Prestani se jebeno opirati,” naredio sam. “Ne mogu,” ton joj je bio uništen. “Pogledaj me, Lilijan.” Naše su se oči spojile, osim što ovaj put u njenim nije bilo svetlosti. Moja Lili je nestala i sve što je ostalo bila je ljuštura. “Trebam te. Da li me razumeš? Ne možeš me ostaviti. Neću uspeti bez tebe. Volim te Lili. Volim te tako jebeno jako da me fizički ubija,” šaputao sam uz njene usne. Zatvorila je svoje oči kao da ono što govorim za nju stvara još više bila. “Ne!” viknuo sam. “Nećeš se sakrivati od mene. Da li me čuješ?” Zatresla je glavom ne otvarajući oči. Stisnuo sam njeno telo kao da pokušavam da nas stopim u jedno. U jednu osobu. “Otvori oči. Otvori oči i pogledaj me. Pogledaj u moju istinu, pogledaj u moje oči, sve što želiš, sve što znaš godinama je tu. Samo me jebeno pogledaj.” Zagrizla je usnu i polako otvorila oči. ~ 217 ~
Nas svet knjiga “Volim te.” Ponovio sam dok je ona udisala snažno, ali drhtavo. “Da li me čuješ? Imaš me.” Poljubio sam joj čelo, obraze, vrat, želeo sam da je poljubim svuda od jednom. Želeo sam da ostane tu sa mnom. Kada sam joj poljubio usne, dopustila mi je, usne su joj se otvorile za mene. Osetio sam mekoću njenog jezika i slankasti ukus njenih suza. Nisam osetio nju, moju Lili. Ona mi je samo predavala svoje telo. Naslonio sam svoje čelo na njeno i pogledao je duboko u oči. Nisam je video više, njenu svetlost, njenu ljubav, sreću, koja je bila za mene, ona je jebeno nestala. Njene oči bile su prelepe kao i svaki put kada sam pogledao u njih, samo što više nisu bile žive i pune života. Nije u njima više bilo mene. Ja sam ih uništio. Uništio sam sve. “Molim te ne radi ovo,” molio sam glasom koji čak ni ja nisam prepoznavao, bio sam i sam na ivici suza. “Moja slatkice...” molio sam grabeći joj obraze. Ništa. Ni jedna jebena stvar. “Želim da idem kući.” Klimnuo sam sa suzama u svojim očima. “Okej, bebo, odvešću te kući.” Poljubio sam joj glavu poslednji put i odveo je kući.
Lili Prošlo je deset dana od kako mi je mama umrla, znam zato što sam brojala. Moj brat me nije ispuštao iz vida, jedva me je ostavljao samu i na pet minuta. Tata mi se bacao u posao, a sve što sam ja pokušavala je da nastavim da dišem. Džejkob je otišao da se vrati u školu, par dana nakon sahrane, govoreći da poslednje što želi jeste da ode, ali da je njegovo dopušteno odsustvo gotovo i da ako se ne vrati biće izbačen. Nisam marila. Jedva da sam obraćala pažnju na njega dok je bio ovde nakon sahrane. Bio je dosadan isto kao i moj brat, ali sad bar imam samo jedan trn u dupetu. Ja sam se povukla sa faksa čim nam je doktor rekao maminu prognozu, i nemam nameru da se uskoro vraćam. Mamina životna polisa osiguranja ~ 218 ~
Nas svet knjiga biće isplaćena u nekoliko narednih dana i tata ne želi ni dolara od tog novca. Ni dolara. Imala je milion dolara koji će biti podeljeni između Lukasa i mene. Da budem iskrena, ni ja nisam želela prokleti novac takođe, i znam da se i mog brat oseća isto. Ali na kraju to je ono što je moja mama želela. Bila je odlučna da uzmemo novac i uradimo sa njime šta želimo. Ja znam da ću ja donirati petnaest hiljada za obolele od raka dojki kao i moj brat. Tata nam je sredio sastanak sa administrativnim radnikom, i ja sam samo dozvolila da se oni time pozabave. Bio je besan što se ne vraćam u školu, ali bila sam odrasla i nije bilo mnogo toga što je mogao da uradi. Biti u kući postalo je zaglušujuće, čak sam prespavala i kod Lukasa nekoliko puta sa nadom da će to otkloniti bar malo napetosti. Ali nije. Nisam više ništa znala. Po prvi put u svom životu... Osećala sam se izgubljeno. “Lili, moraš ustati sa ovog kauča danas,” Lukas je rekao ulazeći u sobu sa Mejsonom. “Lele lelee...” dotrčao je Mejson do mene. “Hej maleni.” Podigla sam ga i stavila u krilo, grleći ga čvrsto. Skočio mi je sa krila i otišao do svojih igračaka. “Lili znaš da možeš da ostaneš ovde koliko hoćeš, ali moraš se pomeriti sa tog kauča, tvoje dupe ostavlja otisak u njemu,” nasmejao se, ali ja nisam. “Moraš da uradiš nešto, bilo šta.” Slegnula sam ramenima, menjajući kanal na dečiji i Mejson je ponovo skočio u moje krilo. Gledali smo crtaće ostatak dana zajedno. Bez obzira što moj brat to nije odobravao.
Džejkob “Halo“ javio sam se na telefon. “Hej buraz,” Lukas je rekao. “Kako si?” “Bio sam i bolje.” “Znam druže, trebaće malo vrem...” ~ 219 ~
Nas svet knjiga “Nije zbog mene,” prekinuo me je. “Ja se bacam u posao, u Mejsona, imam stvari koje me drže zaokupiranim. Moram da nastavim. Moja mlađa sestra je u pitanju, čoveče. Moj tata se nekako izgubio u svojoj glavi i pretpostavljam da radi isto što i ja. Lili je... jebiga, ne znam.” “Znam. Pisao sam joj poruke s vremena na vreme, ali ona ne odgovara niti mi se javlja. Aleks kaže da se ni njoj ne javlja.” “Da, Dilan takođe. Ali u stvari zato sam i zvao. Trebam tvoju pomoć. Da li bi možda mogla da dođe kod tebe u San Francisko, i bude nekoliko dana? Možda joj to pomogne da malo skrene misli.” “Da li si pričao sa njom o tome?” “Ne još. Siguran sam da bi volela to. Mora da skloni svoju guzicu sa mog kauča. Znaš da voli da bude sa porodicom. Ti si joj kao brat, Džejkobe. Neće biti problem, znam to.” Da... baš sam joj ja neki brat. “Aleks i ja... mi umm... da li bi mogao i njoj da kažeš? Da nekako i ona provede malo vremena sa njom dok bude kod tebe.” Želeo sam da pitam Lukasa šta se desilo između njega i Aleks. Izgledali su kao da su na ivici par dana nakon sahrane. Ali nisam. Dođavola. Nije me se to ticalo, a i bilo mi je dosta mojih sranja. Već sam se osećao dovoljno krivim što sam uništio oba Rajder života. “Znaš da je Lili dobrodošla u bilo koje doba. Ne moraš ni da pitaš.” “Hvala čoveče,” uzdahnuo je. “Zakazaću joj let, spakovati joj torbu, reći joj da idemo na večeru i odvesti je na aerodrom umesto toga. Uneću je u jebeni avion ako budem morao.” Nervozno sam coknuo. “Mislio sam da si rekao da će joj se svideti ideja da dođe.” “Pod normalnim okolnostima bi, sada? Jebeno više ne znam.” “Pošalji mi vreme njenog leta i biću tamo.” “Zvuči dobro, hvala još jednom brate.” Prekinuo sam. Uzbuđen što ću videti Lili, ali nisam očekivao devojku koja je izašla iz aviona.
~ 220 ~
Nas svet knjiga
Lili Sela sam u avion jebeno besna. Nikada pre nisam bila toliko besna u svom životu. Lukas mi je ukrao novčanik, dajući mi samo moje dokumente tako da ne bi mogla da uzmem taksi do kuće. Nisam imala koga da zovem. Morala sam da se ukrcam na prokleti let. Rekao je da će Džejkob da me pokupi na aerodromu i da će ovo biti dobro za mene. Rekao je tonu gluposti koje nisam slušala, jer sam ga ugasila nakon što je rekao Džjekobovo ime. Avion je sleteo u četri sata, namerno sam odugovlačila uzimanje kofera. Džejkob je već bio tu izgledao je jebeno zgodno kao i uvek, ali je moja torba već bila pored njega. “Hej mala,” pozdravio me je dok sam mu prilazila. “Hej.” Povukao me je u zagrljaj, ali su moje ruke ostale opuštene pored mene, nisam želela da budem ovde. Nisam marila što se ponašam kao jebeno dete. Bila sam ljuta na oboje što su mi ovo uradili. Pogotovo jer je to bilo bez mog pristanka. “Kakav je bio let?” Slegnula sam ramenima i prošla pored njega ka izlazu sa aerodroma. Pogledao je za mnom. “Da li si gladna?” Slegnula sam ramenima, a on je uhvatio moju ruku okrećući me tako da ga pogledam. “Da li će ovako biti narednih nekoliko nedelja?” “Ne znam Džejkobe, ti mi reci. Pošto ste ti i moj brat tako dobri u planiranju mog života, ti mi reci kako bih trebala da se ponašam.” Njegove oči su se raširile kao da nije očekivao da poludim, ali je brzo to zamenjeno sa blagim osmehom. “Onda večera.” “Nisam gladna.” Odmah sam rekla. “Mala, prestani se ponašati kao malo govno. Samo mi jebeno dopusti da te nahranim.” “Dobro,” nasmejala sam se. “Ali ti plaćaš, Lukas je uzeo sav moj novac.” Otvorila sam vrata i ušla u auto.
~ 221 ~
Nas svet knjiga
Džejkob Nije rekla ni reč uz večeru. Pokušao sam nekoliko puta da započnem razgovor, ali dobio sam samo sleganje ramenima kao odgovor. Igrala se sa hranom, prevrćući je po tanjiru sa viljuškom. Izgledala je mršavije nego poslednji put kad sam je video, oči su joj i dalje bile beživotne i pune tuge. Izgledala je prazno i sve što sam uočio je mali tračak svetlosti koji sam toliko voleo kod nje. Iznajmio sam film da gledamo, misleći da će mi možda dozvoliti da je držim, pokušam da je utešim, ali ona je sela na kauč i dalje od mene. Onesvestila se skoro na početku filma i onda sam se setio da je Lukas rekao da je jako malo spavala. Odneo sam je u svoju sobu nikad nije bila lakša. Nije se pomerila kad sam je odneo do kreveta i pokrio je ćebetom. Seo sam na ivicu kreveta, gledajući je ne znam koliko dugo. Sledeće čega se sećam je paljenje svetla, oterao sam san sa očiju da bi zatekao Lili kako gleda u mene sa neprepoznatljivim pogledom. Pogledao sam okolo po sobi, shvatajući da sam zaspao u podnožju kreveta. Ona je i dalje bila na istom mesti gde sam je smestio sinoć. Bar je sad izgledala koliko toliko odmorno, ali sjaj koji je uvek imala i dalje nije bio tu, počeo sam da se pitam da li ću ga ikad više opet videti. “Mora da sam zaspao. Imao sam nameru da spavam na kauču,” dao sam joj doznanja. “Ovo je tvoj krevet.” Ignorisao sam njen oštar komentar, gledajući u sat na noćnom stočiću. “Dođavola podne je. Spavala si četrnaest sati Mala.” “Pa.” “Samo mislim da je to super. Lukas je rekao da nisi baš spavala.” “Imaš udoban krevet. Nema to nikakve veze sa tobom.” Seo sam, šokiran njenim oštrim odgovorom. “Izvini? Hoćeš li to ponoviti?” “Zašto čuo si me i prvi put.” Coknuo sam. “Sa kim pričaš Lili?” “Sa tobom. Ti si jedina osoba u sobi.” Otvorio sam usta, ali sam ih brzo zatvorio, držeći svoju narav na stendbaju. Morao sam da zapamtim da je ona i dalje u žalosti. Prošla je ~ 222 ~
Nas svet knjiga kroz mnogo toga. Moram da joj popustim malo iako je sve što želim da je prebacim preko kolena i podsetim je sa kim priča. Ustao sam. “Idem da se istuširam i napravim doručak. Slobodno mi se pridruži ako želiš.” okrenuo sam se da odem. “Tušu ili doručku? Pošto ni jedno ni drugo ne zvuči primamljivo.” Zaledio sam se. Sada me jebeno provocira. Udahni duboko, Džejkobe. Povređena je. Njena mama je upravo umrla. Diši... nisi ti u pitanju. To je bol. Okrenuo sam se da je pogledam. “Mala, moraš da jedeš. Jako si mršava. Nakon što jedeš, možeš da se vratiš u krevet, jebeno me je briga. Ali hraniću te dok si ovde. Da li me razumeš?” Suzila je oči na destruktivan način. “A druge stvari? Ili moje mršavo telo za tebe više nije dobro? Bar više nisam dete. Ili samo pronalaziš izgovore da ne budeš sa mnom? Šta, Džejkobe zar moram da povratim težinu da bi se tvoja osećanja za mene vratila?” “Vratila? Šta koji kur...” “Ako ti nećeš da se istuširaš, onda ja hoću.” Skočila je sa kreveta i ušla pravo u kupatilo, ostavljajući našu raspravu besmislenom kao što je i počela besmisleno. Ostatak dana jedva da je i pričala sa mnom. Bila je takva narednih nekoliko dana. Nije bilo važno šta kažem ili uradim, njeno ponašanje se nije promenilo. Morao sam stalno da podsećam sebe da je povređena. Da je to njen bol izbijao na površinu i da to nema nikakve veze sa mnom. Dopuštao sam joj da iskali svoju frustraciju na meni koliko god da mi je privlačno bilo da joj odgovorim. Bio sam dobar. Za sada. Aleks je došla da se druži sa njom kada sam bio u školi. Rekla je da Lili nije ni sa njom baš mnogo pričala. Niko izgleda nije mogao da dopre do nje pa sam odlučio da pokušam nešto drugačije. Naručio sam njenu omiljenu picu. Nisam mogao da podnesem to sranje, ali probao bi bilo šta u tom trenutku. Iznajmio sam neki glupi ženski film i čak sam kupio i njen omiljeni sladoled, mango i vanila. Obišao sam tri proklete radnje da ga nađem, ali nadao sam se da će biti vredno truda. Želeo sam da vidim njen osmeh. Jednom. To će mi biti dovoljno.
~ 223 ~
Nas svet knjiga Sedeo sam na kauči sve spustivši na kauč kada je ona došla iz moje sobe nakon što se istuširala. Zaledila se čim je videla sve to na stolu, ali njen izraz nije odavao ono što je osećala. Samo je nekako stojala tu. “Pomislio sam da bi se mogli družiti večeras kao što smo nekad,” rekao sam, prekidajući tišinu među nama. “Zašto?” “Nedostaješ mi. Zabrinut sam za tebe.” “Naravno. To je uvek motiv.” “Mala, ako ćeš napokon pričati sa mnom, molim te da jebeno ne pričaš u šiframa.” “Dobro, onda neću pričati uopšte.” Okrenula se i ja sam bio kod nje pre nego što je čak uspela i da zakorači. “Dosta sa ovim glupostima. Davao sam ti prostora, vremena, puštao te. Ali ne mogu više da podnesem. Došao sam do tačke pucanja sa tobom. Razumem okej? Povređena si, Lili. Svi su. Ali mi se ne zatvaramo u sebe i ne govorimo sva ta sranja. Ne znam šta više mogu da uradim za tebe.” “Nisam tražila da dođem ovde. Ne treba ti da me bejbisitiraš. Čak i ne želim da budem ovde.” “Onda šta želiš Lili? Pošto jebeno niko to ne zna, čak ni ja.” “Pogotovo ne ti! Ti nikada nisi ni znao ništa o meni! Tako da to nije ništa novo.” “Tako znači?” rekao sam. “Da,” pokušala je da izvuče svoje ruke, ali joj nisam dopustio, samo sam je stisnuo još jače. “Pusti me.” “Ne dok mi ne kažeš zašto se ponašaš kao malo govno.” Nije popustila. “Jebi se.” Odmah sam je privukao k sebi i ona je klecnula. Zgrabio sam obe njene ruke i podigao je na pult stajući među njene noge. Pokušala je da se odmakne, ali sam je držao čvrsto za njen struk, ne ide nigde osim ako joj ja to ne dozvolim. “Hajde da pokušamo opet. Prestani me testirati, malena, pošto ti obećavam da kraj neće biti dobar po tebe. Sada, šta je dođavola tvoj problem? Znam da ovo sve ne može biti samo zbog tvoje mame.” Tišina. “Za ime božije, Mala. Samo mi reci.” Svađao sam se. ~ 224 ~
Nas svet knjiga “Ne možeš da radiš ovo!” vikala je. “Ne možeš da...” “Pokušaj da me sprečiš, Lili.” Pokušala je da se odmakne, gurajući moje ruke, moje telo pokušavala je da se oslobodi da pobegne. “Uvek radiš ovo. Uvek me savladavaš. To nije fer!” Zgrabio sam joj ruke, spojio ih, a ona je vrisnula u frustraciji, bacakajući svoje telo. “Šta nije fer, Mala? Što te volim? Da li to nije fer?” “NE!” “Možemo ovo uraditi na tvoj način ili moj? Ali kako god, jebeno ćeš mi reći.” Bacakala se još malo dok nije shvatila da ne ide nigde. “Baš si kurčina.” “Na tvoju nesreću... jebe mi se tačno.” Stisnuo sam njene butine, po sredini po prvi put, baš kao što mi je njena mama rekla, a ona je odmah stala. Spojili smo oči, shvatanje onoga što sam se spremao da uradim bilo je vidljivo svuda na njenom licu. Nasmejao sam se. Stisnuo je, a onda se ona izgubila.
Lili Bacakala sam se noge su mi bile svuda, moje telo se treslo nekontrolisano. Zagrizla sam usnu tako jako da će zakrvariti. Neću se smejati. Neću se smejati. Zbog toga je on stisnuo samo još jače, golicao je prstima do tačke bola. Kao da jebeno golica do kostiju, bolelo je jako, ali vas je takođe teralo da se smejete. Nisam mogla da izdržim više i prsnula sam, smejala sam se histerično i vrištala u isto vreme. Njegovo telo se oslonilo na moje, to mu je dalo prednost nad mučenjem bez kajanja. “Ispljuni i prestaću.” Zabavljenost u njegovom glavu je bila očita. Pritisnuo je jače, grlo me je peklo i glas mi je zvučao užasno. “Imaš pet sekundi da prestaneš da budeš tvrdoglavo malo govno pre nego što zaista izgubim milost nad tobom. Pet... Četri... Borila sam se jače i smejala glasnije. “Tri... Dva...” ~ 225 ~
Nas svet knjiga “Čekala sam tako dugo,” vrištala sam glasnije pokušavajući da uhvatim dah, a onda je napokon jebeno prestao. “Šta?” pitao me je odmah. Uzdahnula sam teško, unutra napolje, grudi su mi se podizale pokušavajući da udahnu. Telo mi je i dalje bilo zagrejano od golicanja. Progutala sam pljuvačku koja se sakupljala u ustima. “Šta?” pitao je, hvatajući mi butine opet. Izraz na licu mu je odmah postao zagrejan. “Bože, Džejkobe, za nekog ko će postati advokat, baš ne možeš da pohvataš znakove.” Udahnula sam duboko, grickajući usnu zbog onoga što sam se spremala da kažem. “Čekala sam toliko dugo da mi kažeš te dve reči, a kad si napokon to uradio... kad si napokon to uradio... bilo je to na sahrani... nije mi trebalo tvoje sažaljenje. Bila sam povređena dovoljno. Nisi mi i to morao nadodati.” Lice mu se izobličilo od zbunjenosti. “O čemu jebeno pričaš?” “Oh moj bože, da li treba da ti crtam? Rekao si mi da me voliš zato što mi je mama umrla. Ja sam se raspadala ispred tebe i ti si mi rekao da me voliš samo da bi se ja osećala bolje. Nikada nisam želela da tako bude. Želela sam da misliš to kada mi prvi put kažeš, a ne da to uradiš iz sažaljenja.” Zatresao je glavom, nisam mogla dobro da vidim njegovo lice pre nego što me je spustio sa pulta, noseći me kao da sam perce do kauča. Spustio nas je zajedno, nameštajući me u svoje krilo i hvatajući mi bradu tako da ga moram pogledati. “To misliš?” pitao je, izgledajući zapanjeno što uopšte to mogu da pomislim. “Kako očekuješ da ne pomislim to? Gledao si me sa sažaljenjem, ne sa ljubavlju,” rekla sam. “Znaš me Mala. Znaš me bolje od toga.” “Mislila sam da znam. Nadala sam se da znam… Ali bilo je prosto previše Džejkobe. Lagao si mi celu godinu, naterao si me da mislim da si zaljubljen u drugu. Da li imaš ideju kako mi je bilo? Kako sam se osećala zbog toga? Onda si je doveo i bacio mi je u lice, to je bilo okrutno, čak iako sam znala istinu. Šta da nisam?” “Želeo sam da me mrziš.” Uzdahnuo je sa kajanjem. ~ 226 ~
Nas svet knjiga “I jesam.” Pustila sam da mi reči potonu. “Ali sam te i volela. Nikada nisam prestala da te volim, i zbog toga sam te još više mrzela. Onda je mojoj mami bilo gore onda sahrana... bila je jedna stvar za drugom. Nisam očekivala da ćeš mi to reći na taj dan. Ne tako. Nikada tako. To nije način na koji sam želela da to čujem, ne želim da pogledam unazad i setim se kako si mi prvi put rekao kako me voliš na dan mamine sahrane iz sažalje...” “Volim te.” Usne su mi se razmakle obrve podigle. Nisam ovo očekivala. “Volim te.” Ponovio je sa više odlučnosti. Nisam znala šta da kažem. Jedva da sam znala šta da osećam. “Taj dan bio je jedan od najgorih dana u mom životu Lili. Nikada te nisam video toliko izgubljenu, toliko praznu. To me je uplašilo na smrt. Nisam te sažaljevao. Želeo sam to da ti kažem godinama. Ali kad sam video da si se slomila, da se raspadaš na deliće u mojim rukama, kad sam osetio tvoj bol. Morao sam da ti kažem u tom momentu da te volim. Da sam te oduvek voleo.” Gledala sam duboko u njegove zelene oči, mogla sam da vidim njegovu istinu. Prihvatila sam njegove reči sve do jedne pošto ih je moja mama i ovako predvidela. “I ja volim tebe naravno. Ali to već znaš.” Napola sam se nasmejala pa je i on. Zagrizla sam usnu nervozna. Džejkob je posegao i oslobodio je od mojih zuba, mazeći je prstom. Ne znam šta me je spopalo, ali počela sam da sisam njegov prst jezikom. Oči su mu potamnele, gledale su me predatorski. Uvukla sam ga u svoja usta, nežno ga grickajući. Ostavio je prst unutra još nekoliko sekundi ne prekidajući naš kontakt očima dok sam ja kružila jezikom oko njega, voleći efekat koji imam na njega. Iznenada ga je izvukao iz mojih usta, posežući iza i grubo me hvatajući za vrat. Dah mi je stao dok su njegove usne prekrivale moje.
Džejkob Ljubiti Lili nakon ovoliko vremena bilo je kao da sam se vratio kući. Ona je bila moj dom. ~ 227 ~
Nas svet knjiga Tako čist, nevin, tako zaceljujući. Tako moja. Zaposela je moje misli. Gospodarila je mojim srcem. Ispunjavala je sve može želje i žudnje. “Tako si jebeno prelepa,” režao sam, želeći da utvrdim svaki deo njenog tela. Dodirivao sam njeno lice, njene usne, njen vrat, prestajući čim sam dotakao njeno srce. Udaralo je ludački uz moje prste. “Tvoje je.” Rekla je posežući za krajem svoje majice i podižući je preko glave, bacajući je na pod. “ Ja sam tvoja Oduvek.” “Lil...” “Molim te Džejkobe, ne teraj me da molim.” Zastenjao sam, ljubeći je jače podižući je sa kauča. Šutnuo sam vrata svoje sobe i polegao je na krevet, ne prekidajući kontakt. Skinuo sam joj grudnjak, bacio ga i gaće su pratile njega veoma brzo, bila je potpuno gola za mene. Odmakao sam se da upijem njeno prelepo telo, dodirujući njenu svilenu kožu. Imala je jebeno najmekšu kožu koju sam ikada video. “Volim te. Jebeno te volim tako jako.” Rekao sam opet, želeći da joj to urežem u srce i dušu. “Dokaži mi,” rekla je. Spremna za bilo šta što imam da joj dam. Pogledao sam gore u nju i video nešto što nikad pre nije bilo tu. “Vodi ljubav sa mnom,” molila je očajničkim tonom. “Pripadam tebi. Oduvek sam pripadala tebi. Molim te Džejkobe...” “Šhhh,” nagnuo sam se napred šaputajući joj uz usne. “Pusti me da se pobrinem za tebe. Ne želim da te povredim.” Poljubio sam je poslednji put pre nego što sam se spustio niz njeno telo ljubeći je nežno i ližući svaki cent njenog tela. “Džejkobe,” mumlala je, telo joj se treslo dok sam primicao njenu macu ivici kreveta. Nežno sam je ljubio po butinama, duvajući kad sam se primicao tamo gde me je želela najviše. Moje ruke stezale su njene butine dok sam joj lickao klitoris, spuštajući lagane poljupce na njenu srž. Njene ruke su odmah otišle u moju kosu. Otvorio sam je jače, ljubeći je i lizajući je po njenom centru. Mogao sam već osetiti njene sokove na svom jeziku. Disanje joj se isprekidalo dok sam uzimao njen klitoris u usta pomerao sam glavu s jedne na drugu stranu. ~ 228 ~
Nas svet knjiga Nisam skidao oči sa nje gledao sam kako steže čaršave tako jebeno jako dok joj se orgazam primicao. Tada sam gurnuo prst unutra, bila je tako jebeno mokra. Pokušao sam da gurnem drugi prst unutra, želeći da je raširim koliko god mogu. Znajući da nije bitno šta god da uradim ona će i dalje osetiti bol. Mogao sam da osetim kako se približava orgazmu pomicala je kukovima još brže. “Tako je bebo, jebi moje lice kako voliš.” Ni minut kasnije svršila je, nisam stajao dok se tresla iznad mene, držao sam njene noge dok me je preklinjala da stanem. Stao sam, a ona me je sa divljim očima gledala kako se skidam. Otvorio sam noćni stočić i uzeo kondom. “Ne treba ti to. Na piluli sam. Ona mi reguliše cikluse. Da li si se testirao?” Smestio sam se iznad nje nameštajući se na njen ulaz. “Čist sam, uvek sam koristio kondom.” Ona je klimnula. “Reci mi ako te bude bolelo.” Klimnula je opet, grickajući donju usnu dok sam ja nežno gurnuo, osećaj nje oko mene, kako se rasteže milimetar po milimetar bilo je odmah skoro nemoguće za podneti. Video sam da je povređujem po izrazu na njenom licu. Posegao sam dole i dotakao njen već nadražen klitoris njeni kukovi su se pomerili, čineći njenu macu još jebeno užom. “Da li si OK?” potisnuo sam još malo. “Mmm...” bilo je sve što je mogla da kaže. “Skoro sam tu. Jebiga bebo, tako si jebeno uska.” “Žao mi je,” izdahnula je. Nasmejao sam se uz njene usne. “Moja si. Zauvek moja.” Nikada pre nisam bio sa devicom, nikada nisam imao nezaštićen odnos. Činjenica da sam iskusio to baš sa Lili bila je najbolja stvar koja mi se ikad desila. Ona je bila najbolja stvar koja mi se ikad desila. Zastao sam na kratko u njoj, odmičući se da je dobro pogledam, želeći da zapamtim nju bas ovako, uvek. Njena duga svilena braon kosa svuda po mom jastuku, način na koji su joj obrazi bili rumeni, i kako se to crvenilo spuštalo dole niz vrat, kako su joj usne bile otečene od mog dodira i oči zamućene od požude. Tako lepa. ~ 229 ~
Nas svet knjiga Tako jebeno lepa. Tako jebeno moja. Spustio sam poljubac na vrat kod vene kucavice voleći osećaj otkucaja njenog srca na mojim usnama. Njene braon oči su me gledale sa obožavanjem dok sam ja uzimao ono što sam trebao. Ono što je ona davala. Gledao sam je sa blesavim osmehom dok sam poljupcima išao do njenih grudi, uzimajući njenu savršenu bradavicu u usta, čineći da zacvili. Jebeno sam obožavao kad cvili. Od toga mi je kurac pulsirao u njoj. “Džejkobe, vrati se ovamo. Želim da osetim tvoju težinu na sebi.” Namestio sam svoje telo na njeno, baš kao što sam znao da voli, oslanjajući se jednim delom na ruke koje sam stavio pored njene glave tako da rukama mogu da joj mazim lice. Moj torzo je bio na njenim grudima i moje noge su bile pored njenih. Svaki put kad sam prodro unutra mogla je da oseti pokrete mog tela, rastezajući je svaki put malo više. Nežno sam je ljubio, uzimajući si vreme sa svakim prodorom, sa svakim uplitanjem svog jezika sa njenim. Obožavajući način na koji moj jezik osvaja njen, pre nego što sam se odmakao morajući da je pogledam u oči opet. Obožavao sam emocije koje su tamo bile. Oslikavale su svaki osećaj koji je imala za mene, koji nisam baš najbolje razumeo, ali nisam mario jer je bio tu. Bio je za mene. SAMO ZA MENE. Palcem sam joj mazio obraz, i ona se nasmejala dok sam ja ljubio vrh njenog nosa, prodirući malo brže. Namestio sam kolena malo više, a njene su se noge isplele sa mojim. Disanje joj je ubrzalo i znao sam da pogađam njenu slatku tačku bolje iz tog ugla. “Da li je dobar osećaj?” “Da... i dalje malo boli, ali je dobar osećaj.” Posegao sam dole i ponovo krenuo da se igram sa njenim klitorisom. “Da... to... tako je mnogo bolje... ah...” Nežno sam uhvatio njen vrat da ne skida pogled sa mene. Moje čelo je bilo na njenom disanja su nam se spojila, pokušavajući da nađu savršeni ritam. “Ne zatvaraj oči.” Klimnula je, srce joj je udaralo uz moje. Telo joj se treslo, i ja sam prislonio svoje usne uz njene, moj jezik pronašao je njen. ~ 230 ~
Nas svet knjiga “Reci,” stenjao sam između poljubaca. “Džejkobe,” izdahnula je i kunem se da mi je kurac očvrsnuo još jače. Naše usne su podivljale, očajnički želeći da iskažu svaku senzaciju koju je osećalo naše telo. Osetio sam kako se raspadam i ona je bila tu sa mnom. “Volim te,” rekao sam pre nego što sam i razmislio o tome. “Džejkobe, Džejkobe, Džejkobe,” ponavljala je dok je svršavala po mojoj opremi vodeći me sa sobom. Stresao sam se od olakšanja i snažno svršio sa njom zaposedajući njene usne još jednom. MOJA...
~ 231 ~
Nas svet knjiga
POGLAVLJE 33 Lili Onda “Vau, znači oko toga je tolika frka? Huh?” Pitala sam dok se on nadvijao iznad mene, gledajući me sa toliko ljubavi u očima, da su mi klecala kolena. “Ne bebo to sam samo ja.” Nasmejala sam se. “Da li sam te povredio?” Zatresla sam glavom, obožavajući njegovu težinu na meni. “Bolelo je malo ispočetka, ali znala sam da će se to desiti. To je bila najbolja stvar koja mi se desila.” “Koja se desila nama.” “Postojimo mi?” “Uvek postojimo mi.” “Da li to znači... Mislim da li smo mi... da li ti...” “Nikada te više neću ostaviti. Volim te.” Srce mi je zadrhtalo. To je sve što sam ikada želela da čujem sa njegovih usana. “Da li misliš to?” morala sam da čujem kako govori. “Moja si Lili.” Ostali smo tako ne znam ni koliko dugo, ali sledeće čega se sećam jeste da je bilo jutro i da sam ja bila umotana u njegovo naručje. Pomerila sam noge malo jače, oči su mi bile sanjive, ali Džejkob je već bio budan i zurio u mene. “Kako je moj drugar već budan? Igrala sam se sa njim sinoć.” “Navučen je na tebe baš kao i ja.” Nacerila sam se. “Da li si bolna?” Klimnula sam, “Jesam, ali na dobar način.” On se nasmejao, mazeći me po glavi. “Koliko je sati?” ~ 232 ~
Nas svet knjiga Pogledao je ka satu. “Sranje. Skoro je podne. Šta je to sa mnom i sa tobom kad spavam celo jutro?” “To rade jastozi,” jednostavno sam rekla. “Volim te.” Nasmejala sam se, nisam si mogla pomoći. Srce bi mi zaigralo svaki put kad bi to čula. “Ne želim da idem,” rekla sam, podsetivši se da idem za tri dana. “Ja se vraćam sa tobom.” “Stvarno?” pitala sam sedajući, noseći čaršav sa tobom. “Lili, klonio sam te se svih ovih godina sa razlogom. Oboma sam život učinio jadnim s razlogom. Nisam trebao da budem sa tobom ovako, ali sad kad sam te imao... nema povratka. Mislio sam ono što sam rekao sinoć. Ti si jebeno moja,” rekao je sa posesivnošću u glasu. “Pa odakle idemo odavde?” “Imam manje od godinu do završetka pravne škole. Snaći ćemo se. Vratiću se sa tobom i popričati sa Lukasom, popričaću sa tvojim tatom. Reći ću im šta se dešava. Šta se dešava godinama, mala.” “Stvarno, obećavaš?” “Neću ti ponovo lagati, ne mogu.” Skočila sam na njega tako brzo da nije bio naslonjen na uzglavlje pali bi. Smestila sam se u njegovo krilo, celo telo mi je bilo na njemu, stiskala sam ga jako. “Činiš me tako sretnom!” odmakla sam se gledajući u njega. “Stvarno ćemo to uraditi? Za pravo ovaj put? Sve ovo?” Klimnuo je, gledajući me sa obožavanjem i ljubavlju “Moj tata verovatno već sve zna. Moja mama je znala, tako da nema šanse da tata ne zna.” “Nije važno pobrinuću se za to kao što ću se pobrinuti i za tebe bebo.” Polizala sam svoje usne usta su mi odjednom bila suva. “Moj brat... Lukas je...” “Pobrinuću se za sve. Ne brini oko Lukasa, ne brini oko ničeg. Obećavam Lili, sve će biti OK od sad pa nadalje. Ispraviću sve.” “Zaista želim da te poljubim.” Nacerila sam se. “Ali prvo moram da operem zube.” Nasmejao je, zgrabio me je za vrat i poljubio me sve jedno. Tuširali smo se zajedno po prvi put. Radio mi je razne neverovatne stvari jezikom dok ~ 233 ~
Nas svet knjiga me je pribijao uza zid male kabine i kasnije opet u krevetu. Proveri smo ceo dan tu, istraživali smo naša tela na način na koji nikad nismo pre. Obožavala sam svaku sekundu toga. Nisam želela da se ti trenuci završe. Sledeća tri dana proletela su prebrzi. Pokazivao mi je nekoliko mesta u San Francisku. Bio je odlučan u tome da ne možemo ostati u krevetu svo vreme, iako je to bilo jedino što sam želela da radim. Pretvorila sam se u napaljenka, kako me je Džejkob zvao, ali definitivno smo nadoknađivali propušteno vreme, od čega je on većinu provodio u meni. Krstili smo ceo njegov stan, i naravno on je uvek posle toga želeo da se uveri da li sam OK. Bila je to najslađa stvar koju sam ikada videla kod njega, to me je navelo da se zapitam šta još nisam znala o njemu. Mogućnosti su bile beskonačne. Trepnula sam i bila je nedelja, ali nije bilo važno jer je Džejkob dolazio nazad sa mnom. Odbacio me je kući da mogu provesti malo vremena sa tatom i Lukasom. On je već pisao Lukasu da želi da se nađu na doručku sledeće jutro u restoranu od Aleksinih roditelja. Želeo je prvo da nasamo popriča sa Lukasom. Nije me želeo tu. Isto je bilo i sa mojim tatom, svratiće do njegove kancelarije u vreme ručka. Pričaće sa obojicom, reći će im šta se dešava, i onda nadam se u ponedeljak veče mi možemo dobiti njihov blagoslov. Možemo nastaviti napred... Zajedno. Lagala bih kad bih rekla da nisam nervozna. Ne toliko zbog tate, nego definitivno zbog Lukasa. Ovo će definitivno za njega biti najteže. Džejkob je rekao da želi da bude kompletno iskren sa njima, da im kaže šta se dešava u proteklih nekoliko godina. Nisam želela da izgubim brata, ne nakon svega što sam prošla. On i moj tata bili su sve što mi je ostalo. Nisam mogla da ih izgubim. Ali za Džejkoba... Za Džejkoba sam sprema na sve. Volim ga tako jako. Volim ga više nego išta. Iznajmio je auto kada smo stigli na aerodrom, govoreći da će biti lakše da se švrćka okolo. Držao je moju ruku tokom cele vožnje do kuće, nervoza me je obuzimala iako je Džejkob bio nervozan i sabran. Kao da nije mario ~ 234 ~
Nas svet knjiga nizašta na svetu. Bio je mirniji nego ikad pre. Teret svih naših laži je nestao. Kao da je našao mir. Do trenutka kada smo stali na moj prilaz bilo je tri poslepodne. “Sve će biti u redu, Mala. Obećavam. Opusti se. Sledeći put kad te vidim više neće biti tajni. Da li me razumeš?” Klimnula sam, jer nisam mogla da nađem reči kojima bi izrazila kako sam se zaista osećala i nije bilo ni bitno, on je već znao. Poljubio me je duboko, držeći mi lice onako kako sam volela. “Volim te Lilijan. Nemoj to nikada zaboraviti. Nazvaću te kasnije, vidimo se sutra uveče. “Okej.” Zagrizla sam usnu i izašla iz kola. Džejkob mi je pomogao sa torbom, poljubio me je još jednom, a onda ušao u auto. “Džejkobe!” entuzijastično sam viknula pre nego što je otišao. Stao je, okrećući glavu ka meni. “Volim i ja tebe.” Nasmejao se. “Ćao, slatkice.” Gledala sam ga kako odlazi i ušla unutra, brojeći sate do sutra uveče.
Džejkob Nisam bio nervozan. Četiri godine sam mislio da ću biti. Sada je bilo drugačije. Imao sam blagoslov njene mame i zbog toga mi je bilo bolje. Znam da njen tata zna nešto, možda ne sve kao što je njena mama znala, ali dovoljno zna da ne bude iznenađen kad me vidi da stojim ispred njegove kancelarije. Lukas sa druge strane biće bomba. To ne dovodim u pitanje, i čak i ne želim da pretpostavljam kako će reagovati. Nije važno. Primiću svaki udarac, verbalni ili fizički. Vratiću joj se, sa ili bez njegovog odobravanja. Molio sam se da razume. Auto mojih roditelja nije bio je na prilazu. Bilo je još uvek rano, pa sam pretpostavljao da su još uvek na ranču kao što su radili svake nedelje još od kako sam bio dete. Želeo sam da ih iznenadim, nisam ih video još od sahrane, a znam da su to teško primili kao i svi ostali. Oni su svi bili najbolji prijatelji. Otključao sam vrata i ušao u kući, ostavljajući prtljag pored vrata, a zatim sam ušao u kuhinju. Zgrabio sam čašu vode i krenuo ~ 235 ~
Nas svet knjiga ka sobi roditelja trebajući da uzmem socijalnu kartu i krštenicu iz sefa za neku prijavu. Otvorio sam vrata i ukopao se na mestu. Momentalno je čaša pala iz moje ruke, pravo na pod od čega se rasprsnula, a voda se rasula po mojim stopalima. Sve je nekako iznenada krenulo da bude usporeno. “Jebiga!” tata je viknuo, skidajući se sa nje i navlačeći svoje pantalone, ona se cimnula skakajući sa kreveta trčeći okolo da sakupi svoju odeću. Jebeni skot je radio isto. Ja sam prestao da dišem. Sve što sam mogao je da vidim kako je moj otac jebe otpozadi, kako joj sise poskakuju, dok je drži za kukove i zabija se u nju, oboje su bili oznojeni. Žena... Žena koja nije moja mama. Jebiga moja mama... Tada sam nasrnuo na njega, pribijajući ga uza zid. “Kako si mogao ovo da uradiš mami? Smeće jedno!” “Džejkobe,” grubo je rekao, grabeći moje ruke da ih skine sa svoje majice. “Odgovori mi, proklet bio,” zahtevao sam kroz zube. “Pusti me odmah,” naredio je tonom koji nikad više neću poštovati. Jesam, ali ne zato što sam to želeo. Uradio sam to zbog mame. “Ne mogu da verujem da si to uradio.” Ruka mi je gestikulirala ka krevetu. “U kući gde ti je ona napravila jebeni dom! U tvojoj prokletoj sobi! Kakav si ti skot,” vikao sam spreman da ga napadnem opet. Stavio je ruke ispred sebe, znajući na šta mislim. “Nije onako kao što misliš.” “Nije? Nisam upravo ušao u sobu i uhvatio te sa drugom ženom?” “Džejkobe... Tvoja mama i ja. Isuse Hriste.” Protrljao je čelo. “Prošle su godine. Godine kako nisam bio sretan.” “Pa je to izgovor što imaš aferu? Ne možeš biti jebeno ozbiljan?” “Ona zna.” Cimnuo sam se unazad kao da me je udario jebenim maljem. “Tvoja mama je izdala mene.” “Ne razumem. O čemu jebeno pričaš?” ~ 236 ~
Nas svet knjiga “I nećeš... Nisam želeo da ti kažem ovako. Nikada nisam želeo da ovako saznaš. Kunem ti se.” “Šta?” Zatresao je glavom kao da nije želeo da mi kaže. “ŠTA!” vikao sam na njega jako, gurajući ga tako da se cimnuo i odskočio. “Pre nekoliko godina. Jebiga... Džejkobe. O bože.” Pogledao je u plafon. “Samo jebeno reci!” vikao sam na njega, pokušavajući da zadržim pesnice pored sebe. Pogledao me je duboko u oči i rekao uvereno. “Ja nisam tvoj otac.” “NE!” mama je vrisnula iza mene, navodeći nas oboje da je pogledamo. “Kako si mogao to da uradiš Li? Kako si mi jebeno mogao to uraditi? Rekao si da mu nikada nećeš reći! Obećao si mi da on nikad neće saznati! Kako si me mogao tako izdati!” vrištala je ne pomerajući se od vrata. “Izdao? Oh ma daj Džindžer, želiš da počneš da pričaš o jebenoj izdaji?” tata je odgovorio, oboje su se izgubili u raspravi dok se moj ceo svet raspadao. “Nije se to desilo. Rekla sam ti...” “Jebeno ti ne verujem! Nikada ti nisam jebeno verovao! Zašto misliš da sam uradio DNK test? Koliko jebeno puta moram da čujem od ljudi da on nimalo ne liči na mene? Od naših prijatelja, porodice, od jebenih stranaca u parku! Reci mi! Koliko jebeno puta je OK da čuješ nešto tako, a da ne počneš da se pitaš?” Seo sam na ivicu kreveta, morao sam. Knedla se skupljala u mom grlu, telo me je izdavalo. Čuo sam da ne ličim na oca milion puta, od dečaka, Aleks, jebiga... čak mi je i Lili rekla da ni malo ne ličimo. Neka deca ne liče na svoje roditelje? Zar ne? Zar to nije normalno? “Nikada te nisam izdala, Li, nikad.” “Šta se jebeno dešava? Neko mora da mi kaže pre nego što se izgubim,” mumlao sam glasno da me čuju. Moja mama me je gledala sa izrazom koji će me zauvek progoniti kao da je umirala preda mnom. Jebiga... ne mogu opet ovo prolaziti. “Reci mu Džindžer, laži svom sinu kao što si i meni.” ~ 237 ~
Nas svet knjiga Pogledao sam u njene molećive oči, spustila je glavu, jer nije bila u stanju ni da me pogleda. “Džejkobe, znaš da smo tvoj tata i ja bili prijatelji četiri godine pre nego što smo se smuvali. Svi smo... Progonio me je četri meseca i ja... ja... ne znam. Bila sam mlada. Oboje smo. Maturirali smo u srednjoj školi. Lilina mama i ja... otišle smo na zabavu koledža jednu noć i napile se. Upoznala sam tog momka, bio je fin, Bože... ne znam čak mu se ni imena ne sećam. Jedva da se sećam kako je izgledao. Sve mi je u magli, završilo se i pre nego što je počelo.” Suze su padale niz njeno lice, telo joj se treslo. “Tako se stidim... kunem se, Džejkobe, nisam takva... to nisam bila ja.” “Jel, Džindžer? Zato što nisi raširila jebene noge za mene tri dana posle? Jebeno si me uhvatila u klopku, bio sam tvoja karta da ne budeš samohrana majka.” Prsnuo sam. Gurnuo sam ga. Zapucao sam svoje telo najjače što sam mogao u čoveka koji me je podigao kao svog. U čoveka za kog sam mislio da mi je otac poslednjih dvadeset šest godina. U čoveka kojeg sam voleo i poštovao. U čoveka koji mi je bio otac. “NEMOJ TAKO DA PRIČAŠ SA NJOM!” vikao sam glasno da su stakla umalo popucala. Leđa su mu udarila od zid sa takvom silinom da se čulo u hodniku. Pomerio sam se od njega, progonjen čistim bolom i adrenalinom pao sam na pod. Mama je odmah prišla trljajući mi leđa, izvinjavajući se. “Kunem se Džejkobe, kunem se životom nisam znala. Nikada ne bi uradila to ni tebi ni tvom tati. Kunem se u sve da nisam znala. Koristili smo kondom. A sa tvojim tatom nisam. Molim te veruj mi...” Tata je skliznuo niz zid, sve se zatreslo od udara. Pogledao sam ga. “Ako joj veruješ Džejkobe, onda si glup muškarac.” Nisam sklonio pogled, emocije su me obuzimale. “To i dalje nije izgovor da jebeš nekog u našoj kući. U kući gde si gradio porodicu. U krevetu koji si delio sa mojom mamom, tvojom ženom, u proteklih dvadeset šest godina. Ovo je kuća tvog deteta. Ovo je jedini dom koji znam. Sad kad pomislim na ovo mesto pozliće mi. Pa ne Tata, to nije jebeni izgovor. Uništio si sve.” “Džejkobe, ja...” “Odlazi.” ~ 238 ~
Nas svet knjiga “Džejk...” “Odlazi... neću ti ponavljati još jednom.” Ustao sam i zakoračio prema njemu manično. Zatresao je glavom, gledajući me sa razočarenjem u očima pre nego što se okrenuo i otišao. Prišao sam krevetu morao sam da sednem. Noge su me izdavale, nisam znao ništa više. Bio sam u fazi gde nisam ništa osećao, nisam video, nisam jebeno mogao ni da mislim. Mama je sela ispred mene na stopala. “Bebo, molim te reci mi da mi veruješ.” Zatresao sam glavom. Da li sam plakao? Koliko dugo plačem? “Mama ne mogu, ne mogu sada. Molim te nemoj me pitati ništa. Molim te... ne sada.” Ona je klimnula sa razumevanjem. Pao sam u njeno krilo i plakao kao jebena beba. Plakao sam satima, a ona me je držala. Šaputajući mi reči utehe i ljuljajući me napred nazad. Nisam mislio na gospodina Rajdera. Nisam mislio na Lukasa. Nisam mislio na Lili. Sve o čemu sam mislio... Je da nisam imao predstavu ko sam. Oduzeli su mi identitet... A da nisu to ni znali.
Lili Džejkob me nije zvao sinoć i pomislila sam da je to zato što je provodio vreme sa roditeljima. Ostavila sam ga na miru sledeći dan, jer sam znala da treba da se nađe sa Lukasom ujutru i mojim tatom nakon toga. Nisam trebala da ga opterećujem sa svojim brigama, bio je uveren da će sve biti OK i nisam želela to da uništim. Verovala sam mu. Probudila sam se rano ujutru, kao da nisam ni spavala celu noć. Gledala sam u sat, odbrojavajući sate dok mi tata ne dođe kući, ili Lukas ne uđe na vrata. Gledala sam da li Džejkobova kola staju na moj prilaz. Gledala sam ~ 239 ~
Nas svet knjiga sve i čekala. Kada sam čula da mi se tata parkira u garažu, sela sam na kauč strpljivo čekajući da on uđe unutra i kaže mi da je sve OK. Ušao je unutra kao i svaki drugi dan. Poljubio mi je čelo, pitao me kakav mi je bio dan, ne spominjući Džejkoba uopšte. Ni reči o poslepodnevu, ili njihovom razgovoru, ništa. Odmah sam zvala brata, mentalno se spremajući na njegov napad. Ali nije došao. Bilo je isto sa njim kao i sa tatom. Nisam spominjala doručak, jer nisam želela da zna da ja znam. Nije bilo ni važno, nije rekao ni reč o bilo čemu takođe. Pričao je sa mnom kao i uvek, ništa se nije promenilo. Kada sam prekinula sa njim, bilo je skoro osam sati. Šta se jebeno dešava? Nisam se čula sa Džejkobom, što zaista nije ličilo na njega. Rekla sam sebi da sam samo paranoična, ali panika me je obuzimala. Nisam se mogla otresti ovog odvratnog osećaja. Možda sam se previše dala u sve. Nikada me ne bi povredio opet. Nikada mi ne bi opet lagao. Obećao je. Voli me. Rekao mi je da me voli. Čekala sam... Čekala sam celu noć. Napokon telefon mi je zazvonio za poruku i Džejkobovo ime se pojavilo na ekranu. Nasmejala sam se po prvi put tog dana, napokon sposobna da udahnem opet. Moja anksioznost je popuštala. Pogledala sam u ekran i sve što je tu pisalo bilo je... Žao mi je. Ne mogu...
~ 240 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 34 Lili Sada “Oh moj bože, Džejkobe,” jecala sam dok su mi suze klizile niz lice. “Zato si otišao?” Klimnuo je. Nije bilo više reči koje bi rekao. “Ne mogu... sranje. Da li iko zna?” “Aleks.” Oči su mi se raširile. “Rekao si Aleks, a meni ne?” “Ne zato što sam želeo. Jebiga, nakon što sam otišao, znao sam da sam ti slomio srce. Znao sam da nema povratka nakon toga. Nisam ti mogao lagati opet. Ako je postojalo jedno obećanje koje sam planirao ostvariti onda je to bilo to. Nisam bio spreman da budem iskren sa tobom. Pa sam te odsekao. Trebalo mi je skoro dve godine da priznam i samom sebi, Lili. Dve jebene godine mog života proveo sam pokušavajući da shvatim ko sam ja zapravo. Nisam znao kome jebeno da verujem. Moji roditelji su oboje bili u krivu. Oboje su sjebali. Nisam mogao da pričam ni sa sestrom, jer ona nije znala. Imaš li ideju kakav je osećaj saznati da čovek kojeg si smatrao svojim ocem... zapravo to nije? I da nisi u mogućnosti da se spojiš sa onim koji jeste, jer ga se tvoja mama ne seća, jer mu se ne seća ni jebenog imena?” Pitao je, pokušavajući da ostane miran dok je sedeo ispred mene u dnevnoj sobi. “Bio sam mentalno tako sjeban. Ti to nisi zaslužila. Nakon svega što si prošla, i sa mamom koja je preminula skoro, jednostavno nisam mogao još toga da stavim na tvoja ramena. Nisam želeo da se nosiš i sa tim. Nisam mogao. Nisam mogao čak ni da priznam Lili. Pretvarao sam se da mi se roditelji razvode zbog toga što mi je tata imao aferu, tako sam jedino mogao da pogledam mamu u lice. Mrzeo sam ih oboje. To me je najviše ubijalo. Išao sam na terapiju do pre godinu dana. Bacio sam se u posao. Kada su se Lukas i Aleks venčali, bio sam tako jebeno sretan zbog njih. JA mala.” Stavio je ruku na svoje grudi. “Isti momak koji ih je godinama ~ 241 ~
Nas svet knjiga razdvajao. Mislio sam... ne, nadao sam se da ako su oni uspeli da nađu svoj put nazad jedno drugom da onda možemo i mi. Nakon svake prepreke koju su imali, njihova je ljubav pobedila, bilo je to tako nadahnuće.” Upijala sam sve što je govorio, srce mi se slamalo zbog njega. “Znao sam da ću te videti na njihovom venčanju, a to je bilo manje od godinu dana od kako sam saznao istinu. I dalje nisam mogao da se suočim sa tobom. Čekao sam Mala. Čekao sam u kolima sve dok nisam video da si otišla. Izgledala si tako jebeno prelepo u onoj svetlo roze haljini, bio je to prvi put da sam te video sa uvijenom kosom. Skoro sam izašao iz prokletog auta, ali nisam mogao da nateram noge da se pomere. Bio sam paralizovan. Kada sam gledao tvoj auto kako odlazi, sedeo sam sigurno još sat misleći o tome kako sam sve sjebao. Smislio sam neke izgovore kako mi je avion kasnio, ali kad mi je Aleks rekla da si morala da odeš ranije... znao sam da je to bilo zbog mene. Znao sam da si otišla, jer nisi želela da me vidiš. Što mi je pomoglo.” Lice mi se izobličilo od zbunjenosti. “Osećao sam se bolje, jer nisi želela da me vidiš. Navelo me je da pomislim da te možda ne boli tako jako. Da si možda našla mir. Mrzeo sam sebe što sam te naveo da me mrziš. Ja nisam bio čovek kojeg si u tom trenutku trebala. Tvoj odlazak mi je za to bio živi dokaz.” Udahnuo je duboko i uhvatio mi ruke i nežno ih poljubio. “Aleks se pojavila u mom stanu nekoliko nedelja nakon što sam te ostavio, bio sam pijan. Mislim da sam prvih šest meseci proveo u pijanom stanju, samo sam se kretao na autopilotu, pokušavajući iz sve snage da završim školu. Aleks me je zvala svakakvim imenima, govorila mi je da si ti uništena. Pokušala je da me natera da vidim da te ubija ono što ti radim. Da si joj rekla sve što se desilo, da plačeš sve dok se ne onesvestiš od umora. Pitala me je kako sam mogao to da ti uradim... nikada je pre nisam video tako jebeno besnu.” Zatresao je glavom posramljen. “Slomio sam se, uhvatila me je u momentu slabosti. Rekao sam joj sve. Rekla mi je da moram da ti kažem. Da se ti seliš, da ideš u Nešvil. Ali nisam mogao. Nisam bio spreman. Aleks je i to znala, takođe. Nije me terala. Ona je samo slušala. Ostala je sa mnom celu noć. Nikada više nismo pričali o tome, ne do nedavno. Govorila mi je da ti kažem istinu od trećeg puta kada si me izbacila i ja sam zapravo poslušao ovaj put.” Nasmejala sam se. “Brojao si?” ~ 242 ~
Nas svet knjiga On se nasmejao. “Nikada nisam rekao dečacima. Oni svi imaju savršene porodice. Poslednje što sam želeo je da me sažaljevaju, kada sam već sam sebe sažaljevao. Želeo sam da te prvo osvojim opet. Sam. Ne zato što ti je žao mene. Nisam želeo da me sažaljevaš. Želeo sam da budeš sa mnom zato što me voliš. Da napokon budemo zajedno iz pravih razloga, znam da nije u redu što sam to radio svima iza leđa, ali jednostavno sam trebao da opet budeš moja pre nego što kažemo bilo kome.” “Znači tvoja mama je zaista znala da tvoj tata ima aferu? Zašto su ostali zajedno sve te godine? Sećam se nekih njihovih svađa, često si pričao dečacima o tome.” “Da i ne. Sumnjala je, ali ja sam potvrdio. Mislim da je to bio njegov način da je kazni.” Klimnula sam ne želeći da mu postavljam još pitanja u vezi toga, plašeći se da ne otvorim stare rane. “Prestao sam da idem na terapije pre godinu dana jer sam joj napokon poverovao. Moja mama nikada ne bi povredila porodicu na taj način. To nije ona. Ja sam njen sin i ja to znam. Moj tata ju je poznavao pola svog života. I on zna istinu duboko u srcu. Venčali su se nakon što su saznali da je trudna, bili su zajedno tek tri meseca tada. Zato im je moj deda i dao radnju, stario je i oni su preuzeli sve. Moja mama kaže da je tata oduvek imao osećaj da je mogao nešto više da uradi sa svojim životom, nikada nije bio sretan. Uradio je test očinstva kada sam imao jedanaest, i tada je njihov brak otišao dođavola. Mislim da je to koristio kao izgovor da dobije ono što želi, i zato mu ne mogu oprostiti. On će uvek biti moj tata, Lili. Krv to neće promeniti, ali trenutno... ne želim ništa da imam sa tim skotom. Ne kažem da se to neće promeniti vremenom ali trenutno, okej sam ovako. Napokon sam jebeno OK.” Nasmejao mi se sa ljubavlju, ljubeći mi ruke opet. “Moje kolege su sve počele da se venčavaju. Ja sam samo radio. Bio sam iscrpljen mentalno i fizički i emocionalno. Jedno sam se jutro probudio dozivajući tvoje ime. Prevrnuo sam se tražeći te. Bila je to najčudnija jebena stvar koja mi se ikad desila. Nisam bio sa tobom tri godine, a probudio sam se misleći da si tu, pored mene. Odmah sam seo na krevetu dezorijentisano, tražeći te i tek onda sam se setio da te nema. Da nisi bila tu jako dugo. Nazvao sam šefa isto jutro i rekao mu da moram da idem. Znao sam da se jebeno više ne mogu boriti. Objasnio sam da imam nekih ličnih ~ 243 ~
Nas svet knjiga sranja i da ću raditi sa mesta gde se budem nalazio. Bilo je vreme da se prizemljim, rezervisao sam let sledećeg dana. Dok sam se pakovao, Mark me je nazvao i rekao da otvara firmu u Nešvilu i pitao me da li sam zainteresovan. Sve se nekako složilo. Ti, Markov poziv, Nešvil. Bila je to sudbina. Bilo je u pravo vreme. Nekako sam čvrsto verovao u to.” “Vau,” izdahnula sam. “Ne znam šta da kažem. Žao mi je što se sve to desilo Džejkobe. Da sam znala... Znaš šta? Ne želim da pričam o tome. Sve je u prošlosti. Zajedno smo sada. Toliko sam sretna što napokon znam istinu.” “Da li razumeš zašto sada? Možeš li mi oprostiti?” “Već sam ti oprostila i pre nego što si mi rekao.” “Želim da kažem Lukasu. Želim da kažem svima. Ne želim više da krijem. Pogrešno je, a u nama nema ništa pogrešnog.” Bila sam zatečena nisam očekivala da će to reći. “Želim da rešim sve. Onako kako treba. Kunem se Lili, imao sam nameru da uradim to pre tri godine. Želim sve da ispravim. Nisam želeo da te uplićem onda.” “Kada?” jednostavno sam rekla. “Što pre je moguće. Možemo uzeti let i sutra.” Sa oklevanjem sam klimnula. “Šta? Ti ne...?” “Ne.” prekinula sam ga. “Naravno da želim da on zna. Samo što Aleks je trudna. Nemoj me shvatiti pogrešno to što smo mi zajedno je super, ali neće biti Lukasu. Ne želim da ga to odvuče od njene trudnoće. Toliko su čekali na ovo. Trebale su im tri godine da ostane trudna.” “Mala, mi smo čekali predugo takođe.” Nervozno sam zagrizla usnu. “Znam to, veruj mi... više nego ti... ali to je moj sestrić tamo i to će izazvati stres kod Aleks, ona će morati da se nosi sa Lukasom. Ona bi mogla... jednostavno ne bi oprostila sebi ako bi se nešto desilo. Znaš?” Klimnuo je, ali sam videla da nije baš sretan. “Možeš im reći čim se beba rodi, obećavam.” “Lili, znaš da ni tada nećeš želeti to da uradiš. Nećeš želeti da im uništiš rođenje. Znam te. Bićeš uzbuđena, kao i svi drugi i nećeš želeti da im oduzimaš tu sreću.” Zagrizla sam usnu. Bio je u pravu. ~ 244 ~
Nas svet knjiga Uzdahnuo je. “Volim te. Možemo čekati. Čekaćemo malo nakon rođenja, pustiti da se stvari slegnu. Koliko god mrzeo ideju, uradiću kako ti želiš.” Nasmejala sam se, posežući za njegovim pantalonama da mu pokažem koliko sam mu tačno zahvalna.
Džejkob Prošlo je malo više od pet meseci. Trebali smo da odemo na rođenje bebe Bo. Imao je 2 kg i 720 gr. i izgledao je isto kao Lukas. Što je Aleks činilo sretnom, sve što je ona želela je beba Bo. Vreme kao da je jednostavno proletelo. Ja sam se uselio sa Lili u toku tih meseci. Naša sranja bila su svuda. Kuća nije bila dovoljno velika za oboje, ali funkcionisali smo. Otvorili smo pravnu firmu, zaposlili radnike i sve je nekako išlo dobro. Ja sam radio nekoliko sati, želeći da budem kući pre nego Lili ode na posao. Bilo je teško priviknuti se. Naši poslovi bili su totalno suprotni. Provodili smo što više vremena smo mogli zajedno tokom vikenda. Čak sam išao i na posao sa njom samo da bi smo mogli provoditi više vremena zajedno. Mada mi to nije smetalo. Voleo sam da je gledam kako nastupa. To je bilo tužno, ona je tamo bila na poslu, nije to trebala. Zarađivao sam dovoljno novca da izdržavam oboje. Mogla je raditi šta god je želela. Svet je bio njena pozornica, ali sam znao da voli da nastupa, i na svakom mestu radila bi u to vreme. Bilo je besmisleno govoriti joj da napusti to kada nisam imao ni jednu drugu soluciju. Skajpala bi sa Aleks non-stop, želeći da vidi bebu Bo, bojeći se da ako je beba ne vidi da onda neće znati ko je ona. Ako dete bude počelo da plače kad ga Lili podigne to će joj jebeno slomiti srce. Mogu reći da joj nedostaje dom, bežala je od njega toliko dugo, pretpostavljam da oboje jesmo. Naši život su bili kompletni. Bili smo zajedno. Mislim da je čekala da se ostalo slegne na svoje mesto. Kada sam došao sa posla, ona je kuvala u kuhinji. Mirisalo je neverovatno, ali ni približno dobro kao ona. Stao sam iza nje, obmotao ruke oko njenog struka i ljubio je svuda po vratu. ~ 245 ~
Nas svet knjiga “Mmm,” zarežao sam, a ona je šmrcnula, odmah sam je okrenuo. Plakala je. “Bebo, šta nije u redu?” “Bo se okrenuo danas i ja sam to propustila. Onda je Aleks pokušala da ga natera da to ponovi na Skajpu ali on nije hteo.” Šmrcala je. Nasmejao sam se. Nisam si mogao pomoći. “Nije smešno. Nikada ništa nisam propustila sa Mejsonom, a sada propuštam sve sa Boom.” “Mala, ovde si u poslednje četri i po godine,” rekao sam pokušavajući da sklonim osmeh sa lica. “Da. Ali nisam otišla dok Mejson nije napunio tri, pa me bar zna. On zna ko sam kad se vratim kući.” “Razumem.” “Ne, ne razumeš...” bolno je pokušala da me odgurne, ja sam je udario po dupetu. “Dođi ovamo,” zgrabio sam joj ruku. “Džejkobe, večera će izgoreti.” Isključio sam šporet. “Naručiću ti odvratnu picu,” rekao sam, pokušavajući da je navedem na osmeh. Upalilo je. Poseo sam je pored sebe na kauč, oboje smo sedeli postrance moje ruke bile su na naslonu. “Šta želiš slatkice? Šta ne tražiš?” pitao sam trljajući prste preko usana. Ona je slegnula ramenima. “Ne znam.” “Da znaš.” “Neće ti se svideti.” “Iskušaj me.” “Nedostaje mi dom. Nedostaje mi porodica. Imam tebe. Zajedno smo i... pretpostavljam da ne želim da bežim više.” Suzio sam oči na nju cereći se. “Šta?” “Znam šta ćeš da kažeš.” Ona se nacerila. “Onda zašto pitaš matori?” “Pazi se.” Nasmejala se, naslanjajući se u moje ruke. Pomazio sam joj obraz i rekao. “Onda je dobro što idemo kući.” ~ 246 ~
Nas svet knjiga Ona se odmah odmakla, sedajući uspravno. “Šta?” “Ovo ne funkcioniše bebo. Ova kuća je jebeno mala, mrzim da ležim u krevetu noću bez tebe, brinem za tebe dok si u baru, da li treba da nastavim?” Zatresla je glavom za ne, kompletno zbunjena. “Dobro. Pričao sam sa Markom i firma napreduje fantastično, može da je vodi sam. Ja ću otvoriti novu na Oak Islandu. Možeš da radiš šta god jebeno želiš, ali znam jednu Mrvicu koja tamo poseduje restoran. Siguran sam da ti može dati posao, ali će te to koštati.” Ona je trepnula. “Da li si ozbiljan?” “Ne lažem te.” “Džejkobe, ozbiljno ćeš se seliti dva puta zbog mene?” Zgrabio sam njen vrat primičući je svojim usnama. “Rekao sam ti bebo, moj dom je tamo gde si ti.”
~ 247 ~
Nas svet knjiga
Poglavlje 35 Džejkob Sada Prošao je mesec. Sve smo sređivali da u kancelariji i tajming se poklopio sa Aleksinom zabavom. Nismo se samo vraćali u grad za njihovu zabavu, mi smo se doseljavali nazad. Lili je bila uzbuđena. Rekao sam Lukasu da se vraćam nazad i zamolio ga da mi pomogne da nađem kući. Sa njegovim vezama u toj branši nije trebalo mnogo da mi nađe jednu. Imao sam četri sobe, tri kupatila, i radnu sobu. Takođe je kuća imala i bazen u dvorištu. Bila je savršena. Kad me je pitao zašto mi treba tako velika kuća, rekao sam da želim da neko može da raste u njoj. Bio je kompletno nesvestan toga da želim da njegova mlađa sestra živi sa mnom. Kada sam rekao Lili da sam nam kupio kući, bila je odlučna da je kupimo zajedno. U tom momentu nije me bilo briga sve dok smo zajedno. Njena kuća u Nešvilu prodala se za nedelju dana. Možda je bila mala, ali je bila na dobroj lokaciji. Nije bilo mnogo za spakovati trebala nam je samo naša odeća i još nekoliko starina. Akvarijum je bio trn u dupetu da ga preselimo u Oak Island. Kao i prokleta mačka. Morali smo da drogiramo Maverika za vožnju avionom. Lili me je naterala da to uradim, tvrdeći da će je mrzeti ako ona to uradi. Pošto me je već voleo više nego nju, izbor je pao na mene. Ostaće u kući njenog tate dok mi ne spremimo našu. Prodali smo sav nameštaj, želeći da započnemo ispočetka sa svime. Stigli smo kod Lukasa i Aleks, odlučujući da parkiramo kola nekoliko kuća dalje. “Hvala što izgledaš tako lepo za mene danas,” šapnuo sam uz njeno uvo dok smo išli jedno pored drugog na ulici. Ona će ostati ovde večeras, želeći da nadoknadi vreme sa Aleks. Iako su se čuli telefonom svaki dan, ali klela se da nije isto. Znam da je želela da provede vreme sa bebom Bo, to joj se videlo svuda po licu. Imala je samo dvadeset četri, ali mislim da je počela da upada u materinski fazon. ~ 248 ~
Nas svet knjiga Da je do mene ja bi je napumpao sutra. Nisam mogao da dočekam da vidim kako joj stomak raste sa mojim detetom. Budućnost u kojoj ću imati nju kao svoju ženu bila je jedina stvar koju sam želeo da ostvarim ubrzo. Jedina stvar kojoj sam se radovao. “Nećeš reći Lukasu, večeras zar ne?” pitala me je po milioniti put. “Mislim da treba da proveriš sluh Mala. Rekao sam ti da neću iznova i iznova.” “Ali ti si taj koji je star.” Pokušala je da kaže ozbiljnog lica. Pljesnuo sam je jako. “Jauć!” ona je skočila. “Koliko puta moram da ti kažem da ne volim ovu igru?” Povukao sam je ka sebi ljubeći joj glavu. “Onda prestani da budeš malo govno.” “To je kao da mi tražiš da prestanem da dišem,” rekla je, zbog čega sam krenuo da je pljesnem opet. Pre nego što sam i stigao ona je zgrabila kapu sa moje glave i dala se u beg. Mi smo prvi stigli, ali nije trebalo mnogo da se kuća ispuni sa ljudima. “Isuse Hriste, čoveče. Ako je želiš tako jako onda joj samo reči.” Raspravljao sam se sa Dilanom. On me je pogledao. “O čemu jebeno pričaš?” “Zuriš u Džeremija kao da si spreman ubiti ga. Oni su zajedno četri godine buraz, ne znam ni da li više imaš šanse, ali nećeš ni znati ako ne pokušaš.” Zabacio je glavu u stranu sa cerekom. “Oh, sada kada si stalno navučen na Lilinu macu postao si ekspert za veze, zar ne?” Odmakao sam se, a on je arogantno zatresao glavom. “Ja sam u specijalnim jedinicama, Džejkobe, čitam ljude i od toga živim. Ne treba da te podsećam na to zar ne?” “Koliko dugo znaš?” “Od kako je napunila deset?” nasmejao se. “Oduvek sam znao da ti se sviđaju male devojke, mogao sam uhapsiti tvoju jadnu guzicu.” “Takva si jebena kurčina.” On se nasmejao jače. “Biti u vezi te je omekšalo,Džejkobe. Treba li da brinem oko tvojih osećanja sada takođe? Da li sada puštaš kosu i češljate se međusobno?” ~ 249 ~
Nas svet knjiga “To dolazi od čoveka koji ima kosu do ramena od kako je prohodao? Ko je onda izrastao u jebenu pičkicu?” “Ti si ono što jedeš.” “Ali tako je jebeno ukusno,” rekao sam i on je kucnuo svoje pivo sa mojim. “Istina, seronjo, istina. Kada ćeš reći Lukasu?” “Uskoro.” “Dobro je što si advokat, Džejkobe, jer će ti trebati nakon što te ubije od batina.” Udahnuo sam duboko. “A ti?” “Šta ja?” “Da li si ti OK sa tim?” “Koji drugi izbor imam? Volim tu devojku. Iako me je njena jebena gitara nervirala ujutru.” Klimnuo sam s razumevanjem “Nemoj je povrediti opet. Lepo je videti joj osmeh.” Lili i ja smo spojili poglede preko sobe. “Volim je Dilane. Volim je više nego išta. Uvek i jesam.” “Ne seri. Da Lukas nije toliko zaglavio u Mrvicinu guzicu toliko da ne može ni da hoda i on bi odavno primetio. Ali reći ću ti nešto.” Pogledao sam u njega. “Povrediš li je opet ja ću stojati odmah pored Lukasa da ti polomimo svaku kosku u telu. Jel jasno.” “Kristalno.” Lupio me je po leđima. “Dobar razgovor.” Ostatak večeri je proleteo. Mogao sam da vidim da je Aleks uzbuđena što smo se i Austin i ja doselili kući. Čekala je na to od kako su se ona i Lukas venčali. Lili me je nagovarala da prenoćim znajući da mrzim da spavam bez nje. Pratio sam je u gostinsku sobu, što je hvala bogu bilo na drugom kraju kuće. “Vidiš, rekla sam ti da niko neće primetiti.” Šaputala je na moje uvo, nadvijajući se iznad mene na krevetu. Noseći samo svoj maleni topić i gaćice. Sela je na moj kurac koji je odmah očvrsnuo. Prelazio sam rukama preko njene svilene kože na butinama, bradavice su joj se nazirale kroz topić. ~ 250 ~
Nas svet knjiga “Kada moramo da potpišemo papirologiju za kuću?” pitala je, grabeći moje ruke pomerajući ih ka mom struku. “U utorak.” “To je za pet dana. Ostaćemo do tada?” “Pričaću sa Lukasom sutra...” podsetio sam je. “Znam.” “Bebo, želela si ovo toliko dugo, a sada imam osećaj kao da...” “Ne. Želim. Kunem se da želim više nego išta. Samo sada su svi srećni i dobro raspoloženi. Ne želim to da uništim.” Rekla je grickajući donju usnu. Želeo sam da joj je odgrizem. “Znam slatkice. Ali Dilan zna.” Ona se nije iznenadila time. “Zna li Austin?” “Mislim da da.” “Vau, dečaci su primetili moj brat nije? Možda bi češće trebala da se zahvaljujem Aleks.” Nagnula se napred. “Ne želim više da pričam o ovome.” “Tako znači?” pitao sam trljajući svoje usne uz njene. “Da.” Pomerila je moje ruke do njenih grudi i ja sam ih stisnuo, dražeći joj bradavice. Stenjala je uz moje usne, a onda je Bo krenuo plakati. “Podseti me zašto je ovo tu?” šalio sam se. “Rekla sam im da mogu imati slobodno veče u svojoj sobi. Da ću ja biti sa njim noćas.” “Pa, i on je budan takođe Bebo.” Gestikulirao sam ka svom kurcu. Napućila se. “Žao mi je nadoknadiću ti.” Skočila je sa mog krila da se pobrine za bebu. Uključio sam TV. Upravo je moj kurac dobio ispalu zbog bebe. Mora da sam zaspao. Osetio sam kako me Lili pomera da legnem na leđa i kako se ona smestila na moje grudi. Uzdahnuo sam nežno pre nego što sam opet zaspao.
Lili “Hej, ostavljaš me?” pospano sam pitala Džejkoba. ~ 251 ~
Nas svet knjiga Poljubio je moje zatvorene oči pokušavajući da se iskrade. “Dođavola da. Trebao sam da odem još sinoć.” “Gde bi onda tu bila zabava?” Povukla sam ivicu njegovih bokserica i povukla ih na sebe. “Pokri me, hladno je.” Nacerila sam se ne otvarajući oči. “Mmm... mnogo bolje,” sretno sam cvrkutala. “Moj prijatelj je budan.” Poljubila sam mu vrat sve do ključne kosti, brada mu je grebala moju kožu. “Moram da idem Lili.” “Ne, moraš da ostaneš Džejkobe.” “Mala...” protrljala sam svoju macu uz njegov tvrdi kurac i on je prestao da priča. Iskoristila sam prednost i prevrnula ga. “Sunce još nije ni izašlo. Nikada nisam videla Lukasa da ustaje pre podneva.” Povukla sam mu bokserice, oslobađajući mu kurca. Nisam skidala pogled sa njegovog dok sam ga ljubila niz grudi i uvukla njegovu alatku u svoja usta. Ruka mu je odmah otišla na poleđinu mog vrata, navodeći me da duboko progutam njegovu alatku. “Jebiga,” stenjao je, telo mu se treslo. Obrađivala sam ga jače i onda mi je od jednom srce potonulo. “JEBENO ĆU TE UBITI!” Lukas je vrištao, idući ka njemu. Ja sam se cimnula skakajući sa kreveta dok mi je Džejkob dodavao čaršav da pokrijem telo. “Moraš se smiriti Lukase.” Ispružio je ruke ispred sebe, grabeći bokserice sa ivice kreveta i oblačeći ih. Nisam više mogla podneti. Godinama sam želela da se ovo desi i sad kad je napokon tu. Moram da navedem brata da razume da mi Džejkob znači sve. “Lukase prestani, volim ga!” vrištala sam od iza Džejkoba. Lice mu se izobličilo od šoka. Sva boja je nestala iz njegovog lica. Sve što je ostalo je istina koja je stojala ispred njega. Stiskao je pesnice pored sebe. Nisam posustala. Bilo je ili sad ili nikad. “Lukase, volim ga od kako sam bila dete. Ti više nego iko treba to da razumeš. Shvati to!” očajnički sam vikala. Moleći ga da se jebeno smiri. Džejkob se okrenuo i pogledao me. “Ne pomažeš,” obavestio me je stisnutih zuba. Zatresla sam glavom. “Nije me briga. Volim te i vreme je da zna! Njega se to ne tiče svakako.” ~ 252 ~
Nas svet knjiga Džejkob se opet okrenuo. “Luka...” moj brat je udario pesnicom Džejkoba u vilicu tako brzo da nisam ni videla da dolazi. Džejkobovo telo se zateturalo unazad i skoro me oborilo. Spoticao se pokušavajući da održi balans, a ja sam otvorenih očiju gledala između njih. Lukas je otresao rukom, a Džejkob je protresao vilicu, oboje želeći ko zna šta. Aleks je ušla sa Boom u rukama. Izraz lica joj je odgovarao mom. “Lukase ma daj, ovo nije pravi način. On je tvoj najbolji prijatelj, a ona je tvoja sestra. Okej, a sad se povuci.” Pokušavala je da ga urazumi. On je odmah prebacio pažnju na nju. Aleks se nije čak ni cimnula. “Ti znaš?” Lukas je jednostavno pitao. Džejkob i ja smo se pogledali oboma nam je bilo krivo što smo je umešali. “Znam. Znam od početka. Sada hajde.” “Da li me jebeno zajebavaš, Mrvice? Zar nisi mislila da trebam da znam?” Zatresla je glavom. “Ne nisam.” “Aleks nemoj...” “Nemoj šta?” odsekla je Džejkoba. “Ne mogu stajati sa strane i gledati kako ti ovo radi. Nije fer. Pogotovo nakon svega što ste vas dvoje zajedno prošli.” “Šta se jebeno dešava?” Lukas se raspravljao gledajući u sve nas. “Bo, ona ga je oduvek volela. On je oduvek voleo nju.” “Ona je sedam godina mlađa od njega, kad je ovo uopšte moglo početi?” Zakoračila sam ka njemu, a on je zakoračio unazad. “Lili,” upozorio je. “Lukas ti od svih ljudi treba da razumeš ovo. Nakon svega što ste ti i Aleks prošli.” “To je bilo drugačije.” “Kako? Molim te za boga miloga, reci mi.” “Zato jer... ja... ona nije... ja... jebiga...” mumlao je neprijatno. Džejkob je izbacio ruke napolje, odgurujući me u stranu i stajući ispred mene. “Lukase volim tvoju sestru od kako se sećam. Potrošio sam previše godina u poricanju i sabotirajući nas kada sam mogao biti sa njom. Pustio sam njene godine, naše roditelje, dečake i tebe, pogotovo tebe, da me ~ 253 ~
Nas svet knjiga navedu da se distanciram od nje. Gotovo je ne mogu da živim bez nje i neću.” Priznao je, tresući glavom. Oči su mu podivljale od shvatanja onoga što je Džejkob govorio. “Uradio sam sve što sam mogao sa razdvojim tebe i Aleks, jer sam mislio da nisi dovoljno dobar za nju. Nemaš ideju koliko se kajem zbog toga. Kad bih mogao vratiti vreme da promenim to, bih. Očito je da ste vi suđeni jedno drugom. Želeo sam da je zaštitim, isto kao što ti štitiš Lili. Razumem to. Razumem više nego iko. Ne mogu da ti opišem koliko mi je žao što sam stajao između tebe i Aleks, ali nikada ti neću reći da mi je žao što sam zavoleo Lili. Nije mi žao što sam želeo da budem sa njom. Ona mi je jebeno sve. Oduvek je i bila.” Lukas je suzio obrve sa ljutim izrazom. “Koliko dugo Džejkobe?” Uzdahnuo je. “Prvi put sam je poljubio kad je imala petnaest.” Lukas je zarežao, zakoračivši ka njemu, ali Džejkob se nije pomakao ni centa, spreman da primi šta god mu moj brat sprema. “Govoriš mi da si napravio korak sa mojom petnaestogodišnjom sestrom kada si ti imao jebene dvadeset i dve godine.” Lukas je vikao, pesnice su mu bile stisnute pored. “Nije bilo tako. Tvojoj mami je bila postavljena dijagnoza. Našao sam je na plaži...” “Jebeno si je iskoristio? Ti jebeni seronj...” “Prestani!” vrisnula sam, stajući između njih. “Molim te prestani. Sve uništavaš.” Rekla sam sa suzama u očima. “On me nije iskoristio. Bio je tu za mene... oduvek je bio tu za mene. Neću ti dopustiti da to pretvoriš u nešto što nije. Da li me jebeno razumeš? Volim te više nego išta, Lukase. Ali neću ti dopustiti da već sjebanu situaciju učiniš još ružnijom i time mi oduzmeš neke od najlepših uspomena u mom životu. Ne nakon svega što smo prošli,” rekla sam dok mi je glas drhtao. “Lili, ja sam upravo saznao da se ovo dešava od tvoje petnaeste godine, iza mojih leđa i ti očekuješ da jednostavno budem OK sa tim?” “Klonio sam je se nakon toga. Odgurnuo sam je jer je bila dete, a ja bio odrastao muškarac. Imao sam iste misli kao ti sada. Uvek mi je to bilo na pameti, Lukase. Sve do pre godinu i po, nisam je video tri godine. Tri jebene godine, sam se držao podalje. Ne želim to više da radim. Nisam želeo da ovako saznaš. Nikada nisam to želeo. Želim život sa njom. Želim ono što ti imaš sa Aleks. Želim to više nego išta na svetu. Obećavam ti da je ~ 254 ~
Nas svet knjiga nikad više neću povrediti. Ona je moja. Moja je zauvek. Ovo nije da nas dvoje izlazimo ili upoznajemo jedno drugo. Ja želim da je oženim.” Lukas se cimnuo u nazad, zapanjen. “Šta?” “Čuo si me.” “Bo,” Pogled mu je otišao na Aleks. “Rekla sam ti. Oni vole jedno drugo. Voli je isto koliko i ja volim tebe i obrnuto. Oni su suđeni jedno drugom baš kao što smo i mi. Molim te popusti im. Oni žele tvoj blagoslov. To je sve što su oduvek želeli.” Rekla je. “Mrvice.. .ja... žao mi je... ja jednostavno...” zatresao je glavom i moje srce je lupalo ludački od reči koje su dolazile. “Ne mogu... žao mi je... ne mogu.” “Lukase,” Džejkob je viknuo za njim nakon što je on izašao iz sobe. Pognula sam glavu, suze su padale niz moje lice. Bratove reči lomile su mi srce.
Džejkob Uzeo sam je u svoje ruke, stežući je najjače što sam mogao. “Žao mi je, jebeno mi je žao,” šaputao sam joj na uvo. Obećao sam joj da ga neće izgubiti. “Pričaću sa njim. Predomisliće se. Znaš kakav je Lukas, tvrdoglav je i treba vremena da razmisli. Obećavam da će se predomisliti.” Aleks ju je umirivala trljajući joj leđa. Držao sam je celo vreme dok se slamala i ono čega sam se bojao da je mislila na svoju mamu, tužna jer je izgubila još jednu osobu. Da se ovo desilo pre nego što je umrla, znam da bi Lili bila jača, ali nije želela da izgubi još jednog člana porodice, pogotovo ne ovako. Što je više plakala to sam ja bio ljući, narav mi se lomila i mogao sam da osetim bes kako kulja u mojim venama. Nakon što se smirila Aleks joj je rekla da treba da se okupa da će se od toga osećati bilje. Nikada nisam bio zahvalniji Mrvici nego tada. Ona me je poznavala i znala je šta želim. Lukas i ja moramo da rešimo ovo bez da Lili bude prisutna. Kao muškarac sa muškarcem. ~ 255 ~
Nas svet knjiga Znam gde ću ga naći. Otići će da svoju frustraciju izbaci na talasima. Sišao sam niz plato stepenice na plažu baš kad je on izlazio iz vode. “Nemoj me jebeno iskušavati, Džejkobe, Ne sada,” okrenuo se sa zahtevnim tonom. “Ili šta? Udarićeš me opet? Jebeno to uradi. Udari me! Hajde dođi i udari me, koliko god jebeno puta želiš, ako će ti to pomoći da shvatiš da ovo neće nestati. Ja je neću ostaviti. Jebeno sam ovde čekam!” Bacio je svoju dasku na pesak i pokazao prstom na mene. “Mislio sam da si mi prijatelj!” A onda me je gurnuo. “Mislio sam da si moj brat!” “Jesam! Zar jebeno to ne vidiš! Isuse Hriste Lukase prošlo je skoro deset godina, deset jebenih godina da mi stignemo dovde!” “Misliš da mi je to važno? Jebe mi se da si čekao i dvadeset! Ona je moja jebena mlađa sestra, ti govno jedno!” gurnuo me je nabijajući svoje rame u moje rebro. To je odmah bacilo moje telo u pesak gde je on pao na mene, uzimajući prednost. “Ne mogu je čak jebeno ni pogledati! Sve što vidim su tvoje ruke svuda po njoj!” zadao je prvi udarac, pesnica mu je napravila kontakt sa mojim obrazom. Ja sam ležao i primao udarac. “Da li se osećaš bolje? Udari me još jednom!” I jeste, udario me je još četri puta. Dva puta u vilicu, dva puta u rebra, pre nego što je sišao sa mene, spotičući se malo. Povratio je balans i nadvio se nada mnom. Da je pogled mogao da ubija, njegov bi ubio. Prevrnuo sam se smeštajući se na kolena, pljuvajući krv u pesak. “Voleo sam te. Jebeno sam ti verovao čoveče! Poslao sam je tebi! Šta Džejkobe, da li si je jebao cele nedelje? Huh? Pretpostavljam da si pravio budalu od mene zar ne?” Ustao sam brišući usta, ne skidajući pogled sa njegovog. “Nije tako bilo, znaš me bolje od toga.” “Ne znam ništa više. Ne mogu ni da pomislim koliko sam te puta ostavio samog sa njim. Trebao si da je štitiš, a ipak ja sam je vodio pravo tebi. Znaš koliko mi je muka od toga?” “Znaš da to nije istina,” dotakao sam rebra šišteći od kontakta. “Ne znam ja jebeno ništa. Ne poznajem te uopšte.” “Jebiga, Lukase! Šta hoćeš od mene, čoveče? Govorim ti istinu.” Zarežao sam pljuvajući još krvi na pesak. “Malo je kasno za to Džejkobe! Već sam video mlađu sestru kako ti sisa kurac!” gurnuo me je jako, spotaknuo sam se, ali sam ostao na nogama. ~ 256 ~
Nas svet knjiga Trznuo sam se to je bio nizak udarac. “Da... pa reci mi. Šta treba sad da radim? Pošto imaš sve odgovore seronjo?” “Možeš me mrzeti. Mrzi me koliko hoćeš. Mogu to podneti. Ali Lili? Lili je gore i jeca, jer misli da je izgubila još jednog člana porodice. Ona ne zaslužuje to. Ona nije uradila ništa pogrešno. On se cimnuo unazad. “Voli te. Voli te tako jako. Mrzim što se ovo dešava. Mrzim što ne mogu da uradim ništa povodom toga. Ali molim te, nemoj se iskaljivati na njoj.” “Šta koji kurac čoveče? Kako možeš to da radiš? Kako predlažeš da pređem preko ovoga?” počeo je da hoda napred nazad sa rukama u kosi. “Nisam ti ja to uradio Lukase. Volim je. Pokušao sam da je ne volim. Pokušavao sam godinama... ne mogu. Žao mi je buraz. Nikada nisam želeo da uradim ovo tvojoj porodici, pogotovo nakon svega što ste prošli. Znaš to.” Zatresao je glavom, razočarano. “Znaš šta me zaista jebeno ubija to što nisam znao. Kako da ja to nisam znao? Volim Lili više nego išta na svetu. Kako to da nisam video? Zar sam toliko jebeno slep?” “Ja... ne...” uzdahnuo sam ne znajući šta da kažem. “Ne mogu te sad ni gledati. Ne mogu čak ni sebe da pogledam. Nakon svih godina, i svega što si uradio da razdvojiš mene i Aleks... ti si se jebavao okolo sa mojom sestrom... koliko je to licemerno.” “Volim je,” jednostavno sam rekao ne znajući šta drugo. “Jako mi je jebeno žao Lukase. Ne znam šta drugo hoćeš da kažem osim da si u pravu, a da mi je žao.” “Svi znaju, zar ne?” pitao je niotkud. Napokon sam klimnuo. “Od početka?” “Više manje.” “Moja mama i tata takođe znaju?” “Tvoja mama je znala. Ona nam je dala blagoslov u poslednjim danima. Siguran sam da i tvoj tata nešto zna, ali nisam pričao sa njim još o tome. Želim da ga pitam da mi da Lilinu ruku.” “Sranje...” bilo je sve što je uspeo da kaže. “Rekao sam ti. Ne zajebavam se. Ona je moja.” ~ 257 ~
Nas svet knjiga Udahnuo je duboko, gledajući svuda po plaži osim ne u mene. “Ako je povrediš, Džejkobe, ako je samo i rasplačeš jedan jebeni put zapaliću te živog. Da li me čuješ? Jebeno ćeš umreti.” “Ja ću doneti lopatu.” “Jebeno mi se ovo ne sviđa. Neću se pretvarati da mi se sviđa. Ne govorim da se to neće promeniti, ali za sada prihvatiću jer nemam drugog izbora. Ali mi nismo OK.” Pokazao je prstom na moje grudi. Klimnuo sam još jednom. Uzeo je surfersku dasku i ja sam ga pratio nazad u kuću. Lili je sedela na kauču sa bebom u rukama, Aleks je bila u kuhinji pravila nam doručak. Pogledala je u mene i Lukasa. “Doneću ti brufen Džejkobe.” Poljubila je Lukasa u vrat. “Osećaš se bolje?” Slegnuo je ramenima i uzeo pivo iz frižidera, dobacujući i meni jedno. Ispio sam ga u tri gutljaja, ulazeći u dnevnu sobu. Lukas nije skidao oči sa mene, bušio je rupu u mojim leđima. Znam da je gledao u Lili. “Jesi OK?” pitala je dok sam ja sedao na stočić ispred nje. Mogao sam reći da je želela da prokomentariše moj izgled, ali da nije tela da doliva ulje na vatru. “Ti udaraš jače.” Rekao sam smešeći se želeći malo da razvedrim situaciju. Ona se nasmejala grickajući usnu. “Sve će biti u redu, slatkice. Obećavam.” Mumlao sam. “Idem da se nađem sa tvojim tatom, vidimo se kasnije.” Klimnula je. “Volim te.” “ I ja volim tebe.” A onda sam otišao.
Lili Džejkob je otišao, a mi smo svi doručkovali u tišini. Lukas mi nije rekao ni reč, mada nisam to ni očekivala. Nakon doručka, spustila sam bebu u kolevku da spava. Okrenula sam se i zatekla Lukasa kako stoji na vratima, gleda me sa pogledom koji nikad pre nisam videla. “Lukase uplašio si me,” rekla sam hvatajući se za grudi. ~ 258 ~
Nas svet knjiga “Da li si sretna?” pitao je. Ruke su mu bile prekrštene na grudima, a leđa naslonjena na zid. “Nikada nisam bila sretnija u svom životu,” napravila sam pauzu puštajući da reči potonu. “Ja sam jurila njega, Lukase. Četri godine sam ja njega vijala. Nikada nije želeo da ti pokaže nepoštovanje, našoj porodici ili meni. Jako dugo nisam razumela zašto. Mali deo mene se pomirio. Osetila sam se loše, jer se ja nisam osećala tako kao on. Kada je mama umrla za mene se sve promenilo. Čak i to koliko sam bila prestravljena od toga da ti saznaš. Ne mogu da izgubim još jednog člana porodice, molim te ne teraj me da biram.” Suze su padale niz moje lice on je odmah došao do mene i zagrlio me. “Shhh... nećeš me izgubiti... obećavam.” Klimnula sam u njegovu majicu i on se odmakao. “Lili sve što sam ikada želeo za tebe je da budeš sretna. Uvek ćeš biti moja mlađa sestra. Možda ne razumem tebe i Džejkoba, ali koliko god da to trenutno mrzim... poštovaću to zbog tebe.” To nije bilo ono što sam želela da čujem, ali sam rekla “OK.” “Da li ga voliš?” pitao je. “Više nego išta na ovom svetu.” “Ako te povredi, moraću da ga ubijem. Upozoren je.” Nasmejala sam se. “Neće me opet povrediti.” “Već te je povredio pre?” “Lukase, ne želim da pričam o tome. To je u prošlosti. Neće me povrediti opet. Verujem mu. Ali ću reći ovo, svaki put kad je otišao od mene to je bilo zbog tebe. Neću mu dozvoliti da me opet odgurne.” “Obećao sam mami da ću se brinuti za tebe, ali ti si uvek umela da to uradiš sama. Moram to da zapamtim. Moram da te pustim da odrasteš.” “To bi verovatno bila dobra ideja.” Nasmejao se. “Uvek ću biti ovde, Lili. Ja sam ti stariji brat, zaglavila si sa mnom.” “Dobro je. Ne bi želela da je drugačije.” Poljubio mi je čelo i otišao. Znam da ide da priča sa Aleks, i nadam se da će biti miran kao što je bio sa mnom. Iako znam da je povređen što mu je lagala. Aleks će naći način da to reši sa njim. “Možda ćeš ubrzo dobiti rođaka Bo,” nasmejala sam se, tresući glavom. ~ 259 ~
Nas svet knjiga Bilo je kasno kad je Džejkob došao sa razgovora sa mojim tatom. Bar ovaj put nije imao još modrica. Usna mu je bila natečena i posečena na sredini, levo oko mu je bilo blago zatvoreno i modro, a imao je i modricu na rebrima. Osećala sam se grozno. “Izgleda gore nego što jeste.” Rekao je dok smo ležali zajedno u gostinskoj sobi. “Pa, bio si iskren kad si rekao da ćeš mu dopustiti da ubije boga u tebi, uh?” “Vidi šta je učinjeno iz njegove perspektive.” “Hmm... ne mnogo.” Nasmejala sam se ljubeći posekotinu na njegovoj usni. “Ali bar sad zna. Kako je bilo sa mojim tatom?” “Tvoj tata ni najmanje nije bio iznenađen. Što me navodi da pomislim da mu je tvoja mama rekla mnogo više nego što smo mi mislili.”
Džejkob Neću reći Lili da je njenom tati bilo drago što je sve počelo kad je imala petnaest. Vikao je, mnogo. Mislim da se i on dvoumio da li da me udari. Jedini razlog što nije je taj što sam već bio udešen od Lukasove pesnice. Čim sam izvukao prsten iz džepa, on je zaćutao. Nakon što mi je održao još malo govora, dao mi je odobrenje a onda sam otišao. Nisam rekao Lili da sam bio do groba njene mame da joj zahvalim za sve. Sedeo sam tamo neko vreme pričajući joj kako je Lukas reagovao i kako mi lice izgledao od toga. Pre nego što sam otišao, rekao sam joj da ću uvek paziti na njenu malu devojčicu. Bez obzira na sve. Lili je legla na moje grudi, a ja sam zašištao od bola. “Sranje,” ona je odmah ustala. Povukao sam je nazad želeći da je osetim. “Dobro sam.” “Povredila sam te. Nisi dobro.” Promislio sam nekoliko sekundi. “Znaš šta... ja zaista nisam dobro. Zapravo sam stvarno povređen. Nikada nisam bio povređen ovako u svom životu. Mislim da možda umirem.” Nacerio sam se. ~ 260 ~
Nas svet knjiga “Oh, da veliki? Šta možemo da uradimo da te spasimo?” nacerila mi se nazad. “Ne znam. Mislim da je ozbiljno. Možda neću pregurati noć.” “Možda bi mogla da proverim svog prijatelja? Znaš, da se uverim da je on dobro nakon svega ovog. Važno je da me i dalje voli.” Klimnuo sam, stavljajući ruke iza glave. “Šta god misliš da je u redu, bebo.” Poljubila je svaku moju masnicu, spuštala se dole do “Njenog prijatelja“ kako ga je zvala. Smestila me je u svoja vlažna, vrela usta, sisala mi je kurac kao da želi nešto da dokaže. Nisam mogao podneti više. Prevrnuo sam nas i jebao je sve dok me nije molila da prestanem. Ali ni tada ja nisam.
~ 261 ~
Nas svet knjiga
Epilog Džejkob Bio je Lilin dvadeset peti rođendan. Volela je da koristi svaku priliku da me podseti da je sedam godina mlađa od mene. Pravili smo žurku u Aleksinom restoranu gde je bila zaposlena kao njihova stalna zabava. Svet se okrenuo naglavačke zbog Lilinog talenta. Ljudi sa svih strana sveta dolazili su da je slušaju. Bila je u svim novinama i na svim televizijama. Zvali su je gradskom zvezdom. Mada nju to nikada nije uobrazilo. Sve što je želela je da svira i peva. Otvorio sam svoju pravnu firmu mesec nakon što smo se preselili i za sada je sve bilo dobro. Naša kuća je napokon završena. Trajalo je jebeno predugo. Lili je stalno premeštala stvari tamo vamo... Aleks takođe nije pomogla u toj situaciji. Lukasova kompanija nam je takođe pomogla u nekoliko stvari. Nismo bili toliko bliski kao pre, ali napredovali smo ka tome. Lili nije obraćala pažnju na to kao ni Aleks, koja je sada bila u četvrtom mesecu noseći devojčicu. Lili se nasmejala čim se saznalo za pol. Govorila je stalno jednu reč “Karma.” Dilan je radio ludački ko zna šta. Jedva da smo ga i viđali. Svaki put kad bi pokušao da načnem temu o Obri, on bi me oduvao. Menjao bi temu na nešto drugo, što mi je bilo čudno. Austin se preselio nekoliko nedelja nakon nas. Niko ne zna šta se jebeno desilo sa njim i Brigs. Mogu samo reći da se neko sranje desilo. Ko zna da li je i prestajalo. “Fiju... moram malo da sednem.” Aleks je izdahnula, stavljajući ruku na stomak. “Nemoj da te Lukas čuje. Nikada nećeš izaći iz kuće,” Lili je rekla . “Znaš šta? Zapravo sam iznenađena što te je pustio večeras Mrvice.” “Misliš da bi me mogao sprečiti da dođem na tvoj rođendan? Dođavola ne.” Nastavila je da mazi stomak. Lili se nasmejala. Privukao sam je sebi, grleći njeno maleno telo uz svoje grudi. “Jesam li ti rekao koliko si prelepa?” “Jednom ili dvaput, ali imaš trideset jednu, tako da...” nasmejala se. “Memorija mora da ti je loša, matori.” Nacerila se. “Malo govno,“ pljesnuo sam je. ~ 262 ~
Nas svet knjiga “Hej, Hej, Hej gde su ti to ruke?” Lukas je rekao, mazeći Aleksin stomak. “Na onome što je moje.” Rekao sam ne skidajući oči sa Lili. “Imaš sreće što te opet nisam premlatio.” “Bio bi srećan ako bi ti opet to dozvolio.” “U redu momci, podsetiću vas da je moj rođendan. Ovo usrano takmičenje je gotovo. Budite fini jedno prema drugom!” Lili je rekla glasno. “Bo, treba mi pomoć sa tortom. Hajde pomozi mi.” Aleks ga je povukla za sobom. “Da li je to kod za kuhinjski sek...” Stavila je ruku preko njegovih usta. “Oh moj bože,” zatresla je glavom sa širom otvorenim očima dok smo Lili i ja davali sve od sebe da ne prsnemo u smeh. Dilan je ušao baš kada su oni odlazili, praveći si put ka šanku. “Jebiga čoveče, šta ti se dođavola desilo?“ pitao sam gledajući mu u krvavu usnu, modro oko i zglobove skroz isečene. Izgledao je kao da se potukao. “Loš dan na poslu,” jednostavno je rekao i uzeo pivo sa šanka. “Ne seri,” bilo je sve što sam rekao. “Sretan rođendan.” Povukao je Lili u zagrljaj. “Hvala, da li si OK? Da li mogu nešto da ti donesem?” pogledala je u njega. “Nemoj se zamarati oko toga. Dolazi sa poslom.” “Okej,” Lili mu je uputila znalački pogled. Bilo je nešto u načinu na koji ga je gledala što nisam baš mogao da razumem. Noć se nastavila uobičajenim ritmom, svi su bili zajedno kao što sam želeo. Kao u stare dane. “Želiš li svoj rođendanski poklon Mala?” “Šta je u pitanju?” Nasmejao sam se. “Nije bitno koliko puta ti moram reći da treba samo da kažeš hvala nikada se neće desiti zar ne?” “Malo verovatno, pusti me da vidim matori! Gde idemo?” odveo sam je na sredinu sobe, klimnuvši di džeju da stiša muziku, svu su gledali u nas upitno. ~ 263 ~
Nas svet knjiga “Prvi put kad sam shvatio da te volim, znao sam da sam u nevolji. Ne zbog tvojih godina, ili porodice, ili tvog brata, ili čak dečaka.” Suzila je oči na mene zbunjeno. “Znao sam da nikada neću biti u stanju da te pustim, bez obzira koliko puta pokušavao. Čim sam otkrio da nema povratka za mene. Samo ići napred. Mogao sam da stanem ovde i kažem ti sve stvari koje volim kod tebe, mala, svaku i poslednju od njih, ali ti sve to već znaš. Znaš jer znaš mene. Uvek si me znala.” Nasmejala se i celo lice joj se ozarilo kad je shvatila značenje mojih reči. “O čemu se ovde radi?” pitala je nervozno. Spustio sam se dole na koleno i njeno disanje je stalo. “Imam ovaj prsten,” izvadio sam ga i ispružio ispred nje. “Od kako sam napustio San Francisko.“ Usne su joj se rastvorile oči zasuzile. Nikada neću zaboraviti taj izraz na njenom božanstvenom licu. “To jutro kad sam shvatio da se napokon vraćam kući tebi, otišao sam i kupio prste. Trebala mi je sva snaga da te ne pitam da se udaš za mene jedno milion puta do sad. Propustio sam toliko mnogo rođendana. Želeo sam da ovaj dan pamtiš kao najsretnije u našim životima...” otvorio sam kutijicu. “Oh moj bože ogroman je.” “Lilijan Mišel Rajder, moja slatka devojko, hoćeš li me rešiti ove mizerije i postati moja žena. Hoćeš li se udati za mene Mala?” Ona je pala na zemlju. “Naravno! Da, Da, Da, Da! Udaću se za tebe Džejkobe!” vrištala je dok su svi počeli da pljeskaju. Poljubila me je svuda po licu dok sam nas ja podizao. “Volim te.” “Volim i ja tebe bebo.” Njen tata nam je prvi čestitao, praćen Aleks i dečacima. Lukas je stajao sa strane i gledao nas, a onda je napokon prišao. “Čestitam sestrice,” ona se nasmejala dok joj je on ljubio glavu. Pružio mi je ruku da se rukujemo. “Pretpostavljam da si mi sad zvanično brat,” rekao je sa prirodnim izrazom. “Pretpostavljam da je tako.” Protresao sam mu ruku. On je klimnuo povlačeći me ka sebi u zagrljaj, udarajući mi leđa. “Brini o njoj Džejkobe.” ~ 264 ~
Nas svet knjiga “Uvek.” Lili je sijala, ne sećam se da sam je ikada video toliko sretnu. Spoznaja da sam ja razlog tome nateralo je moje srce da se stegne i ispuni sa još više ljubavi ako je to čak i moguće. “Šta koji kurac?” Austin je rekao zbog čega smo se svi okrenuli u pravcu njegovog pogleda. Tri policajca su ušla i prišla pravo Dilanu. On je sedeo za stolom pored nas, ispijajući svoje pivo kao da se ništa ne dešava. “Agente McGrev, mrzimo što moramo ovo da...” “Samo jebeno uradite,” prekinuo je policajce, ustajući da pogleda u sve njih. Ostatak se odigrao usporeno... “Dilan McGrev, imate pravo da ćutite. Sve što kažete može biti upotrebljeno protiv vas na sudu. Imate pravo na advokata. Ako ne možete da priuštite jednog, mi ćemo vam ga obezbediti. Da li razumete svoja prava ili moram da ih vam pročitam? Sa ovim izrečenim da li želite nešto da mi kažete?” KRAJ Za Džejkoba i Lili. Da li je ovo samo početak ili je kraj za... Dilana i Obri...
Drage naše članice za ovaj divan prevod, kao i prvog dela zaslužna je naša Dea, to je cura koja je prevela Đavola, Off serijal, Ps. Volim te, Sneg i imela, pomagala je još u dva serijala. To je naša pčelica Maja. Nadamo se da ćete uživati i u ovom delu kao u prvom.
~ 265 ~
