Seminarski rad Tema: Vizantijska država
www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
1. Sadržaj
1. SADRŽAJ...................................................................................................................................................2
2.
UVOD...........................................................................................................................................................3
2. ISTORIJA VIZANTIJSKOG CARSTVA...............................................................................................4 3. DRUŠTVNO!KONO"SKA STRUKTURA.......................................................................................# 4. DR$AVNA STRUKTURA........................................................................................................................% .1. !AR " !ARS#A V$AS%............................................................................................................................& .2. S'(A% )S"(#$"% *....................................................................................................................................+ .,. # -("S%-R"JA.......................................................................................................................................+
&. VIZANTIJSKO 'RAVO..........................................................................................................................() /.1. '0$J-RAD("#" A#-( )(-0-S '-R"#-S *.................................................................................13 /.2. 4-0-RS#" A#-(...............................................................................................................................13 /.,. V-J("#" A#-( )(-0-S S%RA%"-%"#-S*.........................................................................................11 /.. BRA(- " 4-R-D"(- 4RAV-.............................................................................................................11 /./. (AS$'D(- 4RAV- ..............................................................................................................................11 /.5. # R"V"(- 4RAV-................................................................................................................................11 /.6. 0A#'D-(S#A D"(AS%"JA....................................................................................................................11
*. CRKVA I DR$AVA.................................................................................................................................(2 #. U"TNOST VIZANTIJ.......................................................................................................................(2 %.
ZAK+JU,AK...........................................................................................................................................(4
-. +ITRATUR A ........................................................................................................................................(4
727
2. U/d Vi0an1isk/ ars1/ je termin koji se koristi da opi8e prostor 9r:ko9 9ovorno9 podr;:ja Rimsko9 carstva tokom srednje9 veka< sa sedi8tem ; #onstantinopolj;. = pose>nom smisl;< o>i:no se odnosi na vekove koji s; o>eležili pad Zaadn/5 rimsk/5 ars1a< koristi se i termin Is1/6n/ rimsk/ ars1/. (e postoji op8ta sa9lasnost oko vremena kada po:inje vizantijska epo?a. (eki taj po:etak sme8taj; ; vreme vladavine Di/k7eiana )2&7,3/*< tokom koje je sproveo administrativne re@orme< delei carstvo na istočni deo )pars -rientis* i zapadni deo )pars -ccidentis*. Dr;9i 9a sme8taj; ; period vladavine Te/d/sia I ),6+7,+/* i trij;m@a ?ri8anstva nad rimskom pa9anskom reli9ijom< ili< posle nje9ove smrti ,+/. 9od.< sa podelom imperije na zapadni i isto:ni deo. -pet< neki misle da po:etni Vizantijski period po:inje 65. 9od.< kada je poslednji zapadni car< Rom;l Av9;st;l< >io primoran da a>dicira< sto9a ostavljaj;i vladar; "sto:no9 carstva jedin; carsk; vlast. #rajem """ veka centar ekonomsko9 i politi:ko9 života Rimsko9 carstva preselio se ; >o9atije provincije isto:no9 Sredozemlja. !ar #onstantin Veliki )2657,,6* preneo je svoje sedi8te iz Rima na o>ale Bos@ora ; Vizant< 9de se ;>rzo razvila nova prestonica #ostantinopolj )!ari9rad*. = svakom sl;:aj;< promene s; >ile postepene i do ,,3. 9od.< kada je #onstantin " Veliki ina;9;risao svoj; nov; rezidencij; )koja e sredinom . veka prerasti ; prestonic; !arstva*< proces ?elenizacije i ?ristijanizacije je ve ;veliko poodmakao.
astava dinastije 4aleolo9a.
7,7
2. ISTORIJA VIZANTIJSKOG CARSTVA
4adom Rima )65* prestala je da postoji zapadna polovina Rimsko9 carstva< dok je isto:na polovina nastavila da traje kao Vizantijsko carstvo< s #onstantinopoljem kao 9lavnim 9radom. "sto:na carevina se od zapadne razlikovala po mno9im svojstvima kao naslednik civilizacije ?elenisti:ke ere< >ilo je razvijenije i ;r>anizovanije. (je9ov najvei car< J;stinijan< ponovo je osvojio neke delove zapadne 'vrope< sa9radio Svet; So@ij;< i dao osnovn; kodi@ikacij; rimsko9 prava. 4osle nje9ove smrti carstvo je osla>ilo. D;9otrajna rasprava oko ikono>orstva ;n;tar isto:ne crkve pripremila je teren za raskid sa rimskom crkvom 13/. %okom ovo9 s;ko>a< Arapi i %;rci Seldž;ci ;:vrstili s; vlast na tom podr;:j;. #rajem 11. veka < Aleksije " #omnin potražio je pomo od Venecije i papeC ovi saveznici pretvorili s; potonje krsta8ke ratove ; plja:ka8ke po?ode. = . krsta8kom rat; Venecijanci s; osvojili #onstantinopolj i ;stoli:ili niz latinski? careva.)4ad !ari9rada )123*. #ada s; 9a vizantijski pro9nanici povratili 1251< carstvo je >ilo jedva ne8to vee od 9rada7države. = 1. vek; po:eli s; da nadir; osmanski %;rciC d;9otrajna opsada #onstantinopolja zavr8ila se 1/,< kada je poslednji car #onstantin Dra9a8 po9in;o na 9radskim zidinama< o>last potpala pod osmansk; vlast. "storija vizantisko9 carstva< i pored radova koji s; je za poslednji? pedeset 9odina skoro preporodili< ipak je jo8 ;vek< naro:ito na apad;< predmet ;porni? predras;da. 0no9i od na8i? savremenika je i danas smatraj;< pop;t 0onteskjea i i>ona< prod;ženjem i opadanjem rimsko9a carstva. 4od ;ticajem nesvesni? posledica vekovne mržnje i tamno9 seanja na pro?;jale verske strasti mi i danas s;dimo o srednjevekovnim rcima kao 8to s; o njima s;dili krsta8i koji i? nis; raz;meli i pape koje s; i? isklj;:ile iz crkve. "sto tako< vizantiska se ;metnost jo8 s;vi8e :esto smatra okamenjenom ;metno8;< 7 ?ijerati:nom< kako se vrlo rado 9ovori< 7 nesposo>nom za o>nov; i koja je< pod stro9im nadzorom crkve< o9rani:ila svoj ?iljad;9odi8nji napor na >eskrajno ;množavanje dela nekolicine 9enijalni? ;metnika. = stvari< Vizantija je >ila ne8to sasvim dr;9o. 0ada se ona dra9ovoljno pro9lasila naslednicom i nastavlja:icom Rima< mada s; se njeni carevi< do poslednje9 dana< nazivali Vasi7e8sima R/mea< ma da se oni nikada nis; odrekli prava koja s; pola9ali na star; i slavn; prestonic; carstva< ipak je Vizantija postala vrlo >rzo i >ila ; s;8tini isto:na carevina. (e tre>a o njoj donositi s;d ; poreEenj; sa >listavim spomenom koji je ostavio Rim po jednom od lj;di koji s; naj>olje s?vatili njen; prirod; i nazreli njen pravi iz9led ona je >ila srednjevekovna država smeštena na krajnjim granicama Evrope prema varvarskim narodima Azije. %a država je imala svoje nedostatke i svoje poroke koje >i detinjasto ?teti sakriti. = njoj s; se vrlo :esto de8avali dvorski prevrati i vojni:ke >;ne.4ored 9ospodstvenosti njene civilizacije naravi s; joj :esto >ile s;rove i svirepe< i 77
ona je proizvela< najzad< ; velikom izo>ilj;< lj;de osrednji? karaktera i niski? d;8a. Ali< pored svi? ovi? mana< ta država je >ila velika. 4osle kriza< ; kojima ;malo nije podle9la< nast;pala s; vrlo :esto vremena jedinstveno9 sjaja< neo:ekivani? preporoda< kada se< prema re:ima jedno9 ?roni:ara< carstvo, ta stara žena, pojavljuje kao mlada devojka iskićena zlatom i dragim kamenjem. = V" vek;< pod J;stinijanom< carstvo se< poslednji p;t< o>navlja kao ; sjajno do>a Rima< a Sredozemno 0ore< ponovo postaje rimsko jezero. = V""" vek; isavrijanski carevi slamaj; nalet islama ; isto do>a kada #arlo 0artel spasava ?ri8anski svet kod 4oatjea. = F vek; makedonski carevi stvaraj; od Vizantije velik; isto:n; sil;< dopir;i :ak do Sirije sa svojim po>edni:kim or;žjem< satir;i R;se na D;nav;< ;9;8;j;i ; krvi držav; koj; s; stvorili >;9arski carevi. = F"" vek;< pod #omninima< 9r:ko carstvo jo8 ;živa lep ;9led ; svet;< a !ari9rad je jedno od 9lavni? sredi8ta evropske politike. %ako< preko ?iljad; 9odina< Vizantija je postojala< i to ne samo za?valj;j;i kakvom srenom sl;:aj;C ona je trajala slavno i z>o9 to9a je morala sadržavati ; se>i dr;9o 8to osim mana. -na je imala za voEenje svoji? poslova velike careve< :;vene državnike< ve8te diplomate< po>edonosne vojskovoEeC pomo; nji? ona je izvr8ila veliko delo ; svet;. -na je >ila< pre krsta8ki? ratova< zato:nik ?ri8anstva na "stok; protiv nevernika i svojom vojni:kom vredno8; spasla je ; nekoliko ma?ova 'vrop;. -na je >ila< licem prema varvarima< sredi8te divne civilizacije< najpre@injenije< najotmenije< d;9o vremena jedine ; srednjem vek;. -na je >ila vaspita:ica slovensko9 i azisko9 "stoka< :iji joj narodi d;9;j; svoj; ver;< svoj književni jezik< svoj; ;metnost< svoj o>lik vladavineC njen svemoni ;ticaj >io je se ra8irio :ak do apada koji je primio od nje neprocenjiva d;?ovna i ;metni:ka >la9a. -d nje proizilaze narodi koji nastanj;j; danas evropski "stok< a savremena r:ka< naro:ito< mno9o vi8e d;9;je ?ri8anskoj Vizantiji ne9o Atini iz do>a 4erikla ili Gidije. >o9 sve9a< dakle< 8to je izvr8ila ; pro8losti i 8to je pripremila za >;d;nost Vizantija jo8 ;vek zasl;ž;je pažnj; i zanimanje. 0a koliko daleka iz9ledala njena istorija< ma koliko je malo poznavali mno9i lj;di< ta istorija nije mrtva i dostojna za>orava. Dikanž je to do>ro znao kada je svojim izdanjima vizantiski? istori:ara< t;ma:enjima kojima i? je propratio< tolikim divnim radovima postavljao temelje na;:noj istoriji Vizantije i kr:io ; toj jo8 neispitanoj o>lasti 8iroke i svetle >razde. "ma ve pedeset 9odina kako se< ; Dikanžovoj otadž>ini< o>novila tradicija pro;:avanja :iji je on >io osniva:C i< ne odri:;i vrednost onome 8to se radi ; dr;9im zemljama< ; R;siji i r:koj< 'n9leskoj i (ema:koj< možda je ipak dozvoljeno rei da< ako s; istraživanja iz o>lasti vizantiske istorije ponovo zado>ila pravo 9raEanstva ; na;:nom svet;< ona to ; prvom red; d;9;j; Granc;skoj.
33). #onstantin #onstantinopolj.
Veliki ina;9;ri8e Dr;9i
Rim
;>rzo poznatiji
3-&. !arstvo se deli na "sto:no i apadno< odma? posle smrti %eodosija ". &2#. J;stinijan " kr;nisan za cara. &32. J;stinijan podiže crkv; Sveta So@ija
7/7
kao
&33. J;stinijanovi 9enerali ponovo za;zimaj; teritorije severne A@rike i "talije koje s; naseljavali Vandali i -stro9oti. &*%. "nvazija $an9o>arda ima za posledic; 9;>itak vee9 dela "talije. *2*!*4(. Sr>i i Hrvati se naseljavaj; na Balkan;. *34!*4(. Arapi osvajaj; $evant i '9ipat. = sledei? deset 9odina< za;zimaj; vei deo severne A@rike< a kasnije osvajaj; i Sicilij;. #3)!#%#9 %(3!%43. "kono>ora:ke rasprave. -vo ima za posledic; 9;>itak ostali? teritorija ; "taliji< osim teritorija na j;9;. %43!()&#. Do>a vladavine 0akedonske dinastije< epo?a ponovno9 teritorijalno9 8irenja i k;lt;rno9 procvata. ())2!()(%. Vr?;nac vojni? ;spe?a srednjevekovne Vizantije. Vasilije "" osvaja B;9arsko carstvo i sti:e nadimak B;9aro;>ica. ()&4. Iizma. 4o:etak do danas nezale:eno9 crkveno9 raskola izmeE; Rima )katoli:ke crkve* i #onstantinopolja )pravoslavne crkve*. ()#(. !ar Roman "V Dio9en >iva poražen od strane %;raka Seldž;ka ; >ici kod 0ancikerta. Vei deo 0ale Azije >iva iz9;>ljen. "ste 9odine Bari< poslednje vizantijsko ;pori8te ; "taliji osvajaj; (ormani. ()%(!((%&. Vladavina dinastije #omnina Delimi:na o>nova vojne sna9e Vizantije< ovo9a p;ta na @e;dalnim osnovama. (ova o>nova na polj; književnosti i ;metnosti. ()-#!((#*. Vizantijska vojska za;zima od %;raka Seldž;ka o>ale 0ale Azije. Seldž;ci se ipak ;:vr8;j; ; centralnoj Anadoliji. ((#*. Bitka kod 0irioke@alona< 0anojlo " #omnin trpi težak poraz ; pok;8aj; da za;zme seldž;:k; prestonic; #onj;.#raj pok;8aja Vizantinaca da ponovo osvoje centraln; 0al; Azij;. oko 11&/. Vizantija 9;>i vei deo Balkana. (emanjika Sr>ija i Dr;9o B;9arsko carstvo postaj; nezavisne. (2)4. #onstantinopolj osvajaj; i plja:kaj; krsta8iC -ni osnivaj; $atinsko carstvo. Vizantinci se ipak održavaj; ; 0aloj Aziji )(ikejsko i %rapez;ntsko carstvo* i ; 'pir; )'pirska despotovina*. (2*(. #onstantinopolj oslo>aEa vladar (ikeje< 0i?ajlo V""" 4aleolo9. (3#(. 4osle poraza Sr>a na reci 0arici< vizantijski car postaje otomanski vazal.
757
(4&3. %;rci -smanlije za;zimaj; #onstantinopolj. #raj Vizantijsko9 carstva1.
3. DRUŠTVNO!KONO"SKA STRUKTURA Dr;8tvena str;kt;ra Vizantije >ila je veoma raz;Eena i menjala se kroz vekove. = ranovizantijskom period; preovlaE;je dr;8tveno7ekonomska str;kt;ra nasleEena iz vremena Rimsko9 carstva.2 = sredi8t; dr;8tvene str;kt;re Vizantije nalazila se neprikosnovena li:nost vizantijsko9 inperatora< od :ije naklonosti< privile9ija ili razni? davanja zavisi pravni položaj veine stanovnika carstva. %ako je car senatore državne zvani:nike i kr;pne zemljoposednike ;:inio zavisnim od svoje li:nosti i njem; neposredno od9ovornim. -vakav o>lik zavisnosti nazivamo kr8nski a0a7i1e1. = Vizantiji ne postoji zapadno7 evropski @e;dalizam jer ovde car ne dodelj;je zemlj; vojskovoEama i vojnim odredima ; @ormi >ene@icij;ma< ; Vizantiji se careva davanja i privile9ije odnose na li:nost oni? koji pre;zimaj; o>avez;< a ne na nji?ove naslednike< jer ne samo dostojanstvo ne9o ni zvanje se nije mo9lo naslediti. %ako s; senatori< najvi8i državni zvani:nici i lati@;ndisti :inili državn; elit; ranovizantijsko9 perioda. 4roces @e;dalizacije zapo:inje jo8 ; rimskim vremenima< a ; Vizantiji je znatno sta9nirao nekoliko vekova. "raklijeva a9rarna politika ;kida lati@;ndije kao osnovni o>lik zemljoposedovanja ; ranovizantijskom period;< a sa njima nestaj; i lati@;ndisti i do @ormiranja novo9 aristokratsko9 sloja< doi e tek ; +. vek;. (ap;8tene lati@;ndije država parceli8e na srednje i manje posede i deli slo>odnim seljacima na o>raEivanje. Slo>odni seljaci postaj; vlasnici dodeljeno9 zemlji8ta< or9aniz;j; samostalno proces proizvodnje< svi prinosi sa poseda pripadaj; njima ;z o>avez; da državi plate samo porez. Slo>odni seljaci sa p;nim pravom svojine na svom sitnom posed; predstavljaj; najzna:ajniji dr;8tveni sloj za držav;< jer s; >ili najpo;zdaniji izvor pri?oda< z>o9 :e9a s; d;9o ;živali nar;:it; državn; za8tit;., Dozvoliv8i Slovenima da ; 6. vek; naseljavaj; r;>na podr;:ja carstva< car "raklije im je dodeljivao male zemlji8ne parcele< a za ;zvrat teretila i? je poreska o>aveza prema državi. (ji?ova poreska o>aveza >ila je prili:no manja od poreske o>aveze slo>odni? seljaka. Država je tako o>ez>edila sta>ilan izvor pri?oda @ormiranjem 8iroko9 sloja novi? poreski? o>veznika s jedne strane< dok je s dr;9e strane porasla od>ram>ena mo carstva jer je vojska >ila sastavljena od domae9 stanovni8tva< a ne od sk;pi? i prevrtljivi? 9ermanski? plaenika. -vako vojno ;strojstvo dominiralo je ; Vizantiji od 6. do 13. veka i predstavljalo je osnov; njene moi.
1
4re;zeto sa internet sajta www.vizantija.wik.rs Savo 0arkovi< -p8ta istorija prava "K< =niverzitet 0editeran< 4od9orica< 233&< str. 25/. , Savo 0arkovi< -p8ta istorija prava "K< =niverzitet 0editeran< 4od9orica< 233&< str. 255. 2
767
Vremenom s; poreske daž>ine koje je država nametn;la slo>odnim seljacima i zemljoradnicima pre8le 9ranic; nji?ove socijalne izdržljivosti. -va pojava je ;trla p;t si9;rne propasti selja:ki? i zemljoradni:ki? imanja. radovi i 9radska privreda ; Vizantiji nastavili s; svoje postojanje na osnovama r:ko7?elenisti:ke m;nicipalne tradicije. 4osle zastoja ; svom razvitk; od 6. do +. veka vizantijski 9radovi s; doživeli privredni preporod i d;9o s; ostali lider ekonomsko9 poleta ; 'vropi. radsko stanovni8tvo )tr9ovci< zanatlije< >ankari* predstavlja zna:ajan deo dr;8tvene str;kt;re Vizantije. a dno dr;8tvene lestvice ; Vizantiji >ili s; prikovani ro>ovi< koji s; se zadržali skoro do njeno9 kraja. Ro>ovi ;9lavnom poti:; od ne?ri8ana >ilo zaro>ljeni? >ilo k;pljeni?.
4. DR$AVNA STRUKTURA Državno ;strojstvo Vizantije se menjalo tokom njene ?iljad;9odi8nje istorije< ali s; njeni osnovni principi carski apsol;tizam< cenralizam i >irokratizovana ;prava zadržali do kraja.
4.1. Car i carska vlast = sredi8t; svekolike vizantijske državne ;prave nalazila se neprikosnovna li:nost vizantijsko9 cara. Vizantijski carevi s; sve do cara "raklija nosili latinsk; tit;l; av9;st. !ar )imperator* je >io stožer državne vlasti< a država se poistove;je sa njim i nje9ovim vojnim i :inovni:kim aparatom. !ar je >ožji iza>ranik i nosilac >ožanske promisli. = nje9ovim r;kama se nalazila vr?ovna ;pravnaC vojna i s;dska vlast. =mrlo9 imperatora o>i:no je nasleEivao nje9ov sin< ako on nije dorastao carskom dostojanstv;< sr;8io >i 9a< a zatim o>i:no i zamenio voEa prevrata. !ar je smatran za svet; li:nost koj; je Bo9 iza>rao da vlada nad lj;dima. Svoj; lojalnost prema car;< podanici s; izražavali padaj;i ni:ice pred nje9ove no9e. !ar je živeo ; sjaj; i o>ilatoj rasko8i. !arska rezidencija je sme8tena ; velelepnoj palati na o>ali Bos@ora< a :inio je kompleks l;ks;zni? 9raEevina izmeE; koji? s; se nalazili vrtovi. Vizantijski car je >io apsol;tni monar?< a nje9ov; vlast je jedino mo9la >iti i o9rani:iti mo9;no8; prevrata ili m;:kim ;>istvom.
Savo 0arkovi< -p8ta istorija prava "K< =niverzitet 0editeran< 4od9orica< 233&< str. 263.
7&7
= ?iljad;9odi8njoj istoriji Vizantije< carstvom s; vladale dve velike dinastije. 4rva< koj; je osnovao $av """ "savrijac< zvala se "savrijska )Sirijska* dinastija i vladala je od 6167&23.9. Dr;9a< koj; je osnovao Vasilije " 0akedonac< zvala se 0akedonska dinastija i >ila je na tron; od &56713/5.9. =z neprikosnoveno9 cara )imperatora* ; Vizantiji postoje jo8 dva or9ana centralne državne vlasti senat i konzistorija.
4.2. Senat (sinklit) Senat )sinklit* je dr;9i centralni or9an države< a osnovao 9a je car #onstantin< 9radei nov; prestonici na "stok;. %ako s; istovremeno postojala dva senata< jedan ; Rim; i dr;9i ; !ari9rad;. = Vizantiji sa ja:anjem carske vlasti sla>i a;toritet senata i on sve vi8e 9;>i stvarn; vlast. %ako je senat< @ormalno veri@ikovao naslednika prestola< koje9 >i car za života imenovao. Ako car nije odredio naslednika< onda je senat zajedno sa vojskom< cari9radskim patrijar?om i narodom prestonice >irao novo9 cara/. Vizantijski senatori s; >ili potomci rimski? senatorski? porodica. Bilo da s; naslednici stare senatske aristokratije ili s; pripadali novoj dvorskoj aristokratiji senatori s; pretežno >ili >o9ati veleposednici. Senatori s; :inili prili:no 8irok sloj koji je postao vodea sna9a carstva pre z>o9 >o9atstva i položaja na dvor; ne9o z>o9 svo9 :lanstva ; senat; kao tel;. Sednice senata kao samostalno9 tela od 8esto9 veka vi8e se ne održavaj;< ve senat polako postaje deo dvorske str;kt;re i srasta sa carskim savetom 7 konzistorijom.
4.3. Konzistorija %rei centralni or9an državne vlasti jeste carski savet 7 konzistorija. Stalni sastav ovo9 tela :inili s; ;9lavnom najvi8i državni zvani:nici< vojskovoEe odane car; i naj>o9atiji i naj;9ledniji plemii. 4onekad s; ; sastav ovo9 or9ana ;lazili i senatori koji nis; >ili :lanovi saveta. "me ovo9 tela poti:e od o>i:aja po kome s; nje9ovi :lanovi morali stajati )consistere*.
/
Savo 0arkovi< -p8ta istorija prava "K< =niverzitet 0editeran< 4od9orica< 233&< str. 26,.
7+7
&. Vi0an1isk/ ra/ J;stinijanova kodi@ikacija stvara jedinstveni pravni sistem ; kome nestaj; razlike izmedj; staro9 prava< sadržano9 ; delima klasi:ni? rimski? pravnika< i novo9 prava7 carski? konstit;cija. J;stinijan je >io za>ranio >ilo kakvo menjanje i komentarisanje zakonika da >i osi9;rao a;toritet i nepromenjivost svoje kodi@ikacije. Sam J;stinijan je morao da odst;pi od svo9 ideala izdavanjem novi? konstit;cija< na 9r:kom i latinskom< koje s; naknadno sak;pljene ; z>ornik pod imenom LLN/e7eLL. Vizantijsko pravo se razvijalo preko novela kasniji? careva koje s; postepeno modi@ikovale rimske instit;cije. !arevi7ikono>orci s; izvr8avali velike pravne re@orme.$av """ doneo je k7/58 0;/rnik LL7prir;:nik namenjen s;dovima i administraciji koji sadrži propise 9radjansko9 i krivi:no9 prava. 'klo9a izražava s;rovi realizam cara7ratnika koji je dao prednost životnim :injenicama nad apstraktnim principima. 'klo9a je @ormalno ;kin;ta sredinom "F veka )kao delo cara7jeretika* ali s; je s;dovi koristili kao kasniji zakonodavci.
5.1. Zemljoradnički zakon (omos !eor!ikos) 4oznat je i kao s7/enski 0ak/nLL. -zakonio je o>i:ajno pravo vizantijsko9 sela. Seoske op8tine predstavljale s; osnovne poreske i ;pravne jedinice ; novoj vojno7 administrativnoj or9anizaciji. Slo>odni seljaci7stratioti >ili s; izvor vojne sna9e tematske or9anizacije i država i? je za8titila od opasnosti @e;dalizacije. Seljaci s; nezavisni zemljoposednici koji porez plaaj; neposredno državi.
5.2. "omorski zakon 4oznat i kao R/dskiLL< sadržao je propise o pomorstv; i pomorskoj tr9ovini
rodova za teret.
7137
5.3. #ojnički zakon (omos stratiotikos) Vojni:ki zakon je re9;lisao vojnodisciplinsk; od9ovornost. Vizantinci s; od cara7 ratnika o:ekivali da sa:;va carstvo i nje9ove d;?ovne i materijalne vrednosti. Snažna i disciplinovana vojska >ila je najsnažniji 9arant sa9lasnosti politike i prava.
5.4. $račno i %orodično %ravo -vo pravo je najvi8e promenjeno ; odnos; na rimske instit;cije. Važila je samo crkvena @orma ven:anja. 0;8karci s; mo9li da se ven:aj; posle navr8ene :etrnaeste 9odine< a devojke posle navr8eni? dvanaest 9odina. Razvod je >io dozvoljen >ilo da nast;pi po volji s;pr;žnika ili ;sled krivice jedno9 ili o>a >ra:na dr;9a.
5.5. asledno %ravo (asledno pravo je sledilo principe J;stinijanovo9 nasledno9 redosleda. 4rvopozvani zakonski naslednici s; sinovi i erke< potom otac i majka. "movina >ez naslednika ; celini je pripadala državi.
5.&. Krivično %ravo -vo pravo je sledilo rimski princip da je ;tvrdjivanje namere ;:inioca važnije od posledice dela. #ažnjavala se :ak i namera izvr8enja krivi:no9 dela protiv države ili crkve. avera protiv cara< po>;na i veleizdaja sankcioni8; se smrtnom kaznom. Sistem kazni predvidja smrtn; kazn;
5.'. akedonska dinastija Donela je epo?; veliki? kod@ikacija. -sniva: dinastije Vasilije " proklamovao je povratak J;stinijanovom prav;. 4ro?iron7prir;:nikLL predstavlja dvostr;ko o>imniji z>ornik od Jereti:ke 'klo9eLL. Vasilije "7zakonodavac doneo je z>ornik 'pana9o9a. 4re:i8eni tekst novo9 z>ornika pre;zima podel; na 3 9lava< ali dodaje neke propise iz 'klo9e. =stavni zna:aj imaj; odred>e o odnos; cara i cari9radsko9 patrijar?a< 9de se oni pravno skoro izjedna:;j;.
7117
$av V" izdao je najve; z>irk; vizantijsko9 prava nazvan; Vasilike. 4ropisi 9radjansko9< crkveno9 i javno9 prava rasporedjeni s; ; 53 knji9a. Sadržaj se sistematizovan kao ; 'pana9o9i. Sveto9orski mona? 0atija Vlstar sastavio je 1,,/. ; Sol;n; z>ornik pod nazivom Sin1a5ma. Sadržaj je izložen prema al@a>etskom redosled; i predstavlja kompilacij; crkveni? propisa7kanona i svetovni? propisa. -d J;stinijanove kodi@ikacije do Heksa>i>ilosa nije do8lo do >itni? promena stvarno9 prava. 4rivatna svojina je dominirala ; 9radovima< ali i na zemlji8t;.
*. CRKVA I DR$AVA Ve je re:eno da je ?ri8anstvo predstavljalo jedan od tri nosea st;>a );z rimsko pravo i ?elenisti:k; k;lt;r;* vizantijske civilizacije. =spostavljanje ?ri8ansko9 carstva< ;mesto pa9ansko9 predstavlja teži8n; ta:k; srednjevekovno9 vizantizma. 4rvi vekovi ?ri8anstva predstavljaj; nje9ove poroEajne m;ke i najteži period kroz koji je ova vera pro8la. a istorij; crkve< i za dalji odnos crkve i države< veoma je važan do9aEaj iz vremena cara #onstantina< a to je 9lasiti (ikejski sa>or< koji je održan ,2/. 9odine. (ajvi8a ta:ka do koje je dospela ?ristijanizacija rimske inperije pod #onstantinom< jeste sazivanje vaseljensko9 sa>ora ; (ikeji< koji je >io prvi ; niz; vaseljenski? sa>ora na kojima s; postavljene osnove do9matsko9 i kanonsko9 ;reEenja ?ri8anske crkve. Sa>or je sazvao< njim r;kovodio i pres;dno ;ticao na sadržin; sa>orski? odl;ka sam car #onstantin< mada @ormalno nije pripadao crkvi. Hri8anska crkva je od po:etka iz9raEivala sopstveno ;n;tra8nje ;strojstvo< tr;dei se da zadrži samostalnost ; odnos; na carsk; vlast.
7.
U"TNOST VIZANTIJ
Vizantijska ;metnost< to s; jednostavno re:eno isto:nja:ka i 9r:ko7rimska tradicija prožete ?ri8anskom idejom< po kojoj je !ar predstavnik >o9a na zemlji. =metnost tre>a da materijaliz;je >ožje zakone< tj. da je jedan apsol;tni poredak >ožje9 porekla. Sk;lpt;ra je kao nezna>oža:ka >ilo slo>odna ili ; relje@; potp;no nap;8tena.
7127
Svedena je na sitn; plastik; ; dra9ocenim metalima i slonova:i. 'nterijeri s; dekorisani @reskom i mozaikom koji je z>o9 svoje trajnosti nazvan i e6i1im s7ikars1/m. = njem; je dosti9n;to savr8enstvo likovni? i te?ni:ki? vrednosti. = ar?itekt;ri je ;potre>ljavana ci9la kao osnovni materijal< ; konstr;kciji k;pola< a za spoljn; dekoracij; kom>inacija kameni? plo:a i ci9le. Vizantijska ar?itekt;ra je nastala na podr;:j; koje se nalazi na teritoriji apadno9 rimsko9 carstva i vezana je za !ari9rad i ako nema ta:ne demarkacione linije njeno9 odeljivanja od ?ri8anske ;metnosti može se smatrati da je nastala ; po:etk; /. veka.
San Vitale ; Raveni< /25.7/6 .
4lan crkve San Vitale ; Raveni
71,7
%. Zak786ak "z sve9a napred re:eno9 zaklj;:;je se da Vizantija je nestala< ali s; njene velike tekovine ostale i dalje da žive i nada?nj;j; i na teritoriji nekada8nje9 carstva i van ovi? 9ranica< ;tisk;j;i svoje pe:at na k;lt;rno i politi:ka 9i>anja evropski? naroda. Hri8anstvo ; vizantijskom o>lik;< vekovima je rcima i j;žnim Slovenima >ilo najvea svetinja< a ; do>a ro>ovanja pod %;rcima< sim>ol nji?ove nacionalne i k;lt;rne >a8tine. 4ravoslavlje je ; R;siji >ilo vezivno tkivo za ;jedinjenje r;ski? zemalja. R;sija je postala vodea sila Hriansko9 "stoka< ;mesto Vizantije< a !ari9rad Dr;9i RimK< zamenila je 0oskva< %rei RimK. Viznatijska k;lt;ra je imala 8ire polje delovanja od Vizantijsko9 pravoslavlja i 8irila se i na "stok i na apad. Vizantija je sa:;vala k;lt;rn; riznic; anti:ko9 sveta i tako zad;žila :ove:anstvo. Sa:;vala je 9r:k; @ilozo@ij;< književnost i na;k; i rimsko pravo. " te najvee tekovine Antike< ;:inila dost;pnim 'vropljanima< kad s; ovi sazreli da i? apsor>;j;.
-. +ITRATUR A
1. 0arkovi S. )233&* -p8ta istorija prava. 4od9orica. 2. 4anti D. )233,* -p8ta pravna istorija. Beo9rad. ,. www.vizantija.wiki.com
www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
717
