Veka Priručnik za postavljanje prozora

ODBOR ZA UTVRĐIVANJE KVALITETA PVC PROZORA I VRATA

PRIRUČNIK ZA POSTAVLJANJE

PVC PROZORA I VRATA

www.gkfp.de

PRIRUČNIK ZA POSTAVLJANJE PVC PROZORA I VRATA Odbor za utvrđivanje kvaliteta PVC prozora i vrata Am Hofgarten 1-2 • D-53113 Bonn • Germany Phone +49 0228 7667654/55 Fax +49 0228 7667650 e – mail [email protected] web www.GKFP.de www.kunststoff-fenstersysteme.de www.QKE-BONN.de Stand des Inhalts: 2004 Stand der Übersetzung: 2010

GÜTEGEMEINSCHAFT KUNSTSTOFF-FENSTERSYSTEME

1.PREDGOVOR

Za postavljanje prozora prilikom gradnje postoji vrlo malo konkretnih pravilnika, ali postoji mnoštvo propisa, odredbi, smernica i priručnih izdanja vezanih za građevinu, uštedu energije itd. Zakon insistira na što boljoj toplotnoj i zvučnoj zaštiti, zbog čega je npr. u Nemačkoj obavezna „zaptivena“ gradnja , kao i izbegavanje hladnih mostova pri izradi priključnih spojeva, itd. Za ugradnju prozora i vrata u spoljni zid zgrade potrebne su stoga nove tehnike, veća preciznost, kao i poštovanje zahteva građevinske fizike. Visoki troškovi zabeleženi pri rekonstrukciji „nezaptivenih“ stambenih zgrada, ukazuju na to koliko je važno poštovanje zakona fizike pri ugradnji prozora u kostur zgrade. Zahtevi za uštedom energije, kao i toplotnom i zvučnom zaštitom konstantno nameću nove načine gradnje kako bi se preostali otvori u kosturu zgrade zadihtovali, a da se pri tome ne ugroze osnovne funkcije prozora, pogled i otvaranje. Generacijama stečena iskustva i znanja o ugradnji prozora i vrata moraju se uvek iznova dopunjavati novim saznanjima.

I M

Ovaj priručnik bi trebalo da pomogne da se izbegnu greške prilikom planiranja, izvođenja i ugradnje PVC prozora i vrata. Podrazumeva se pritom da se ugrađuju tehnički usavršeni i ispravni prozori i vrata sa RAL-GZ 716/1 garancijom za više od 50 godina upotrebljivosti. Izreku “Na greškama se uči” ovde ne bi trebalo primenjivati, jer je greška jednostavno preskupa, a za korisnika je samo savršeno proizveden i ugrađen prozor - dobar prozor. Konkretni primeri trebalo bi da na licu mesta pokažu preduzetnicima moguća rešenja, kako bi se prevladao jaz između teorije i prakse i eventualni problemi u gradnji. Pored toga, pojašnjene su i osnove građevinske fizike, a navedeni su i nemački zakonski pravilnici i uredbe. Ovo izdanje se obraća različitim korisnicima priručnika za postavljane PVC prozora i vrata. Koncipirano je tako da svako poglavlje mogu koristiti projektanti, proizvođači i monteri prozora. Stoga su najvažnija načela u pojedinim poglavljima naglašavana više puta, kako bi se ovaj priručnik što bolje približio svim korisnicima.

Q U A L I T Ä T S V E R B A N D K U N S T S T O F F E R Z E U G N I S S E

E.V.

1

Poglavlje

1

Sadržaj

SADRŽAJ 1. Predgovor 1 2. Područje primene 5 3. Radni nalog 6

3.5.3 Pragovi 12 3.6 Zaštita od pogleda (sunca, hladnoće)

3.0.1 Opšti navodi za radni nalog (TENDER) 7

3.6.1 Izrada 13

3.0.2 Usluge sa odstupajućim tehničkim

3.6.2 Izrada poklopca kutija roletni 13

specifikacijama 7

2

13

3.6.3 Zvučna zaštita 13

3.0.3 Uputstva ponuđača vezana za ponudu 7

3.6.4 Toplotna zaštita 13

3.1 Podaci o građevinskom objektu 9

3.6.5 Veličina kutija za roletne 13

3.1.1 Upotreba objekta 9

3.6.6 Boja kutija za roletne, odnosno vođice 13

3.1.2 Izrada špaletne, mesto naleganja 9

3.6.7 Malterisanje 13

3.1.3 Građevinski materijal za izradu zida 9

3.6.8 Način rukovanja 13

3.2 Prikaz prozora 9

3.6.9 Materijal zastora roletne 14

3.2.1 Vrsta prozora 9

3.6.10 Boja zastora roletne 14

3.2.2 Izgled rama i krila 9

3.6.11 Postavljanje zastora roletne 14

3.2.3. Zaptivke 9

3.7 Toplotna zaštita 14

3.2.4. Karakteristika opreme 9

3.7.1 Novogradnja 14

3.2.5. Okovi 10

3.7.2 Starogradnja 14

3.2.6. Prečke za podelu stakla 10

3.7.3 Osnovna uputstva

3.3. Opšti tehnički zahtevi 10

3.7.4 Panel ploča 14

3.3.1. Mere zidnog otvora 10

3.8 Zvučna zaštita 15

3.3.2. Skela 10

3.9 Protiv - provalna zaštita 15

3.3.3. Uklanjanje otpada 10

3.10 Materijali 15

3.3.4. Skladištenje na gradilištu 10

3.10.1 PVC prozorski profili 15

3.4 Konstrukcijski zahtevi 11

3.11 Učvršćivanje 15

3.4.1 Opšti zahevi 11

3.12 Opterećenja 16

3.4.2 Statički zahtevi 11

3.12.1 Vlastito opterećenje i opterećenje rukovanjem 16

3.4.3 Osiguranje od pada 11

3.12.2 Opterećenje vetrom 16

3.4.4 Propusnost vazduha 11

3.13 Građevinski spoj 17

3.4.5 Zaptivenost na udarnu kišu 12

3.13.1 Izgled zazora i zaptivnih materijala 17

3.5 Prozorske klupice i pragovi 12

3.13.2 Izolacija centralnog spoja

3.5.1 Spoljne prozorske klupice 12

3.13.3 Zaptivanje unutrašnje strane 17

3.5.2 Unutrašnje prozorske klupice 12

3.13.4 Zaptivanje spoljašnje strane 17

14


17

Sadržaj

3.13.5 Građevinsko merenje 17 4. Merenje i određivanje stvarne situacije u gradnji 18 4.1 Prijem situacije i osvrt na nedostatke 18 4.2 Merenje otvora 18 4.3 Ispravnost prozorskog otvora ( pravi uglovi ) 20 4.4 Stvarna mera grube gradnje 21 4.5 Podela prozora i načini otvaranja 22 4.6 Osvrt na ugradnju pri prvom merenju 23 4.7 Zapisi mera 24 5. Planiranje ugradnje 26 5.1 Organizacijsko planiranje 26 5.2 Planiranje ugradnje 26 5.2.1 Pričvršćivanje u kostur zgrade 26 5.2.2 Opšte osnove 26 5.3 Utvrđivanje detalja prilikom ugradnje 27 6. Postupak postavljanja 28 6.1 Pričvršćivanje 28 6.1.1 Opšta uputstva za pričvršćivanje prozora 29 6.1.2 Nosivost 29 6.1.3 Sredstva za učvršćivanje 32 6.2 Posebni priključci 35 6.2.1 Dodatni profili 35 6.2.2 Kutije za roletne 35 6.2.3 Ulazna vrata 37 6.2.4 Spojevi 39 6.2.5 Prenos opterećenja preko proširenja 40 6.3 Izolacija / zaptivanje 40 6.3.1 Izolacija zazora/spoja 41 6.3.2 Izrada zazora/spoja 42 6.3.3 Zaptivni sistemi 43

Poglavlje

1

6.3.5 Zaptivni materijali 47 6.4 Zaštita vidljivih površina rama 48 6.5 Čišćenje prozora 48 6.6 Završna provera 48 6.7 Održavanje i nega 48 6.8 Provetravanje 49 6.9 Preuzimanje 49 6.10 Reciklaža demontiranih prozora 49 7. Osnove građevinske fizike 50 7.1 Uticaji vode i vlage 50 7.1.1 Kišnica 51 7.1.2 Vlaga u unutrašnjem prostoru 51 7.1.2.1 Vlažnost vazduha 52 7.1.2.2 Tok izotermi 53 7.1.2.3 Difuzija vodene pare 55 7.2 Uticaj temperature 56 7.2.1 Koeficijent istezanja dužine 57 7.3 Toplotna zaštita 58 7.3.1 Toplotna provodljivost 58 7.3.2 Toplotni mostovi 59 7.4 Zvučna zaštita 60 7.4.1 Zvučna izolacija spojeva (zazora) 60 7.5 Mehanička opterećenja 60 8. Zakonski zahtevi u Nemačkoj 61 8.1 Okvirni primeri zakonskih uslova 61 9. Izvodi iz zakona, normi, smernica i priručnika 62 9.1 Zakoni i propisi u Nemačkoj 62 9.2 Norme 62 9.3 Smernice, beleške i priručnici 67 9.4 Izvori navedene literature 68

6.3.4 Zaptivanje zazora/spoja 44

I M


E.V.

3

Poglavlje

1

4


Poglavlje

2

2. PODRUČJE PRIMENE PRIRUČNIKA U Priručniku navedena uputstva važe za postavljanje PVC prozora i vrata, posebno onih čija je ispravnost zagarantovana prema RAL-GZ 716/1. Navedena su uputstva za stručnu ugradnju prozora i vrata kako u nove tako i u staroizgrađene objekte, koji su usklađeni sa zakonskim odredbama, osnovama građevinske fizike, kao i karakterističnim svojstvima materijala od kojih su prozori i vrata napravljeni. Pri tome se treba osvrnuti na važeće norme i pravilnike za izradu i postavljanje prozora, zakonske odredbe o uštedi energije, o toplotnoj i zvučnoj zaštiti, kao i zaštiti od vlage. Pri renoviranju starijih zgrada neophodno je prilagoditi se građevinskim uslovima u kojima se zgrada nalazi. Potrebno je pridržavati se i svih dodatnih uputstava datih od strane proizvođača sistema profila. Priručnik bi trebalo, planeru, proizvođaču i monteru prozora, da omogući postavljanje PVC prozora i vrata primereno

I M

odgovarajućem stepenu tehnike, tako: da se na početku radova uzmu u obzir sile kao: vlastito opterećenje, opterećenje vetrom i opterećenje izazvano upotrebom, koje treba preneti na objekat da upotrebljivost bude dugotrajno zagarantovana da korišćenje prozora i vrata bude bezopasno da pomeranja pod uticajem temperature ne utiču na funkcionalnost da se izbegnu toplotni mostovi da se izbegnu štete od vlage da spojevi (zazori) budu dugotrajno zaptiveni da zahtevi za toplotnom i zvučnom zaštitom budu dugotrajno zadovoljeni


E.V.

5

Poglavlje

3

Radni nalog (TENDER)

3. Radni nalog (TENDER) Radni nalog je osnova za sastavljanje ponude od strane izvođača. Kako bi sastavili i ponudili objektivan i precizan radni nalog, na osnovu koga će izvođač moći da da kvalitetnu ponudu, projektanti i investitori mogu da koriste sledeće liste za proveru. Izvođač radova je obavezan da u ponudi navede sva uputstva s dodatnim tehničkim uslovima ugovora (ZTV) (vidi 3.0.3.), tako da investitor detaljno može da proveri jesu li ispunjeni zahtevani uslovi. Osnove za ponudu su tehničke specifikacije prema VOB/A važećem propisu, dodatak TS. Klasifikacije usklađene sa evropskim normama, nalaze se u opštim tehničkim uslovima ugovora (ATV), ZTV ili u opisu gradnje.

Radni nalog se, takođe, mora proveriti. Ukoliko sadrži nerazumljive, nedovoljne ili pogrešne navode, izvođač radova je obavezan da prema VOB/B,§3, jasno utvrdi opseg svoje radne obaveze i još pre početka radova pismeno obavesti kupca o utvrđenim nedostacima i svojim sumnjama. Uz pomoć sledećih lista, investitor koji izdaje radni nalog, može tačno da odredi vrstu i obim tražene usluge, kao i da proveri u kojoj meri je ugovor poštovan.

Kako bi se ispunili zahtevi države u domenu građevinskih propisa, nužno je pridržavati se popisa pravila. Obavezna je i kontinuirana završna provera, kako bi se ustanovilo koliko izvedeno stanje odgovara radnom nalogu.

6


Radni nalog

Poglavlje

3

LISTA PROVERA ZA RADNI NALOG (TENDER) 3.0.1 Opšti navodi za radni nalog (TENDER) Presek prozora (vidi sliku 1), vezan je uz radni nalog i služi da odredi prozor, vrstu konstrukcije i otvora. Ukoliko nisu navedeni potrebni podaci o izradi profila (veličina i mere prozora, kao i mere elemenata), oni se mogu uzeti iz preseka prozora, odnosno iz podataka vezanih za građevinski objekat. Predmet radnog naloga je izrada i postavljanje prozora, prozorskih vrata, ulaznih vrata i prozorskih elemenata (portala) izrađenih od PVC-a, kao i zastakljivanje. Način i opseg ponuđene usluge opisane su u nastavku. Pored ZTV-a polazište za ponudu su opšti uslovi ugovora za provođenje gradnje (VOB/B) i opšti tehnički uslovi ugovora (VOB/C) koji važe minimalno tri meseca pre datuma otvaranja ponude.

Uključujući: Kutije za roletne Dostavu Ugradnju Dodatke za zaštitu Ostalo...

3.0.2 Usluge sa odstupajućim tehničkim specifikacijama U slučaju da se uz ponudu vezana usluga ne podudara s tehničkim specifikacijama navedenima u ZTV-u, odstupanje mora biti jasno objašnjeno u ponudi.

3.0.3 Uputstva ponuđača vezana za ponudu Funkcionalnost korišćenog profilskog sistema mora se potvrditi proverom sistema prema navodima RAL-GZ 716/1, odlomak 3, tj. za vrata prema RAL-gz 996: 1987-07. Potrebno je poštovati zahteve građevinskog pravilnika A, deo 1 DIBT: Dodatak 8.2.: Uputstvo za kutije roletni Dodatak 8.4.: Uputstvo za prozore i prozorska/staklena vrata Dodatak 8.5.: Uputstvo za prozorske okvire i okvire vrata. Uputstva vezana za toplotne mostove i toplotni faktor ne ulaze u ponudu. Važno je uvažavati navode EnEV i navode DIN 418-4. Uputstva vezana za izolaciju zvuka ponuđenih građevinskih delova. Za to je isključiva osnova DIN 4109 dodatak 1. Uputstvo o navedenim pojedinačnim proverama u dodatku 8.4. građevinskog pravilnika je prihvatljivo.

I M


E.V.

7

Poglavlje Poglavlje

3

Radni nalog 3 nalog Radni

Smer otvaranja prozorskog krila iz posmatračeve perspektive prikazan je punim linijama (1a) Smer otvaranja prozorskog krila suprotno od posmatračeve perspektive prikazan je isprekidanim linijama (2a). 1a

1c

1b

2a

2c

2b

Okretni prozor, jednokrilni, otvaranje prema unutra

Obrtni prozor

Okretno nagibni prozor

Rotirajući prozor

Nagibni prozor

Sklopivi prozor

Klizni prozor i vrata

Klizno podizni prozor i vrata

prozorskih krilakrila.Za dodatne vrste otvaranja i njihovo obeležavanje Slika 1: 1:Vrste Vrsteotvaranja otvaranja prozorskih vidi DINZaEN 12519vrste otvaranja i njihovo obeležavanje vidi DIN EN 12519 dodatne

88

G IENMSECI NHSACFHTA F T K U OT F FO-FF FE N T ENRSSTYES R T ESMY ES T E M E G Ü T EG GÜETME E KN U SNTSS TT S - FS E

Radni nalog

Poglavlje

3

3.1 Podaci o građevinskom objektu 3.1.1 Upotreba objekta

Stambena zgrada Bolnica Sportska hala Škola Poslovna zgrada Fabrika

3.1.2 Izrada špaletni, pozicioniranje, mesto naleganja

Proizvoljno Spoljnje Centralna izolacija Unutarašnje Spoljnja izolacija Izolacija središnjeg dela sa dodatnim otvorima za provetravanje

3.1.3 Građevinski materijal za izradu zida

Puna opeka Blok opeka Armirani beton Gasbeton Karbonatna opeka Zid na drvenom roštilju/ Okvir

3.2Prikaz prozora 3.2.1 Vrsta prozorа Prozori se izrađuju kao jednostavni prozori. Posebne konstrukcije kao npr. spojeni ili sandučasti prozori navode se odvojeno.

Jednostavni prozori Posebna konstrukcija

3.2.2 Izgled profila rama i krila

Smaknuti Polu-smaknuti Ravni sa površinom

3.2.3 Zaptivke Ekstrudirane zaptivke su sastavni deo profilskih sistema i moraju odgovarati zahtevu RAL-GZ 716/1, odlomak 2 „Ekstrudirane zaptivke“. 3.2.4 Karakteristika opreme Na prozorima postoje dodatne funkcije i oprema. Funkcije i dodatna oprema mogu biti: roletne, žaluzine, ventilacioni uređaji, motorni uređaji za rukovanje itd. Za dodatne uređaje poprečni preseci prozora moraju biti izrađeni tako, da se dodatni uređaji mogu kvalitetno uklopiti u celinu.

I M


Nalegajuća zaptivka Srednja zaptivka

Dodatno za prozor: Uključujući kutiju za roletnu Uključujući dostavu Uključujući ugradnju Uključujući opremu za zaštitu od sunca

E.V.

9

Poglavlje

3

Radni nalog

3.2.5 Okovi Okovi moraju odgovarati zahtevima prema DIN EN 13126. Moraju biti prikladno urađeni u zavisnosti od očekivanog opterećenja i zaštićeni od korozije. Važno je obratiti pažnju na uputstva proizvođača okova. Dodatni elementi kao npr. graničnik otvaranja i sl. navedeni su zajedno sa pojedinačnim opisima položaja. Potrebno je tačno odrediti na kojoj se visini nalazi ručica za rukovanje, a dizajn, boja i kvalitet moraju odgovarati zahtevima naručioca

Visina za rukovanje: Od: ______ do: ______ mm Izgled ručice za rukovanje prozorom:

3.2.6 Prečke za podelu stakla Pored prečkica koje dele staklene površine prozora nekada se koriste i lepljeni profili sa i bez graničnika i razmaka između staklenih površina (SZR), kao i svi drugi, u SZR-u navedeni sistemi. Kod lajsni između staklenih površina prozora može se dogoditi da dodiruju staklenu površinu sa unutrašnje strane pri otvaranju i zatvaranju, kao i pod uticajem mehaničkih delovanja, i da pri tome stvaraju buku.

Bez prečkica Prečke koje dele prozorsko staklo Lepljene sa graničnikom Lepljene bez graničnika Lajsne u prostoru između stakala Vidna širina mm

3.3 Opšti tehnički zahtevi 3.3.1 Mera zidnog otvora Pre početka radova, izvođač radova mora odgovorno sprovesti sva potrebna merenja za celokupno izvođenje radova. Za vagres su odgovorni izvođači grubih radova. Ukoliko postoje odstupanja u gruboj gradnji prema propisima DIN 18202, kupca je potrebno odmah usmeno i pismeno obavestiti o njima. § 4 br.3 VOB/B-a izričito upozorava izvođača radova na obaveznu proveru i temeljnu upućenost. 3.3.2 Skela Što se tiče visine, mogućnosti izvođenja radova, eventualne pregrade i razmaka skele od kostura zgrade, bitno je pravovremeno stupiti u kontakt sa nadzornim organom. Uopšteno, pri korišćenju skele važe stručni propisi za građevinarstvo, merodavna tela i odredbe nadzornog organa zaduženog za gradnju . Sve potrebne unutrašnje skele kao i montažna postolja do 2 m, postavlja izvođač radova. Troškovi za to se uračunavaju u ukupnu cenu. Za slučaj u kojem izvođač radova mora postaviti neku skelu, osnova za odgovarajuću ponudu je DIN 18451. Vezano uz to, opis vršenja radova sadrži odgovarajući radni postupak. 3.3.3. Uklanjanje otpada Prozori i ostali građevinski delovi, koji se u skladu sa propisanim radnim zahtevima moraju demontirati, kao i sav drugi otpad, moraju se ukloniti prema nalozima zaštite okoline. Dodatni lokalni propisi se, takođe, moraju uvažavati. Ako građevinski otpad sadrži bilo kakve štetne materije, o tome se usmeno i pismeno mora obavestiti investitor.

10

Podaci o merenju Potpuni Nepotpuni

Već postavljena skela Skela po porudžbini

Građevinski otpad Broj prozora Broj vrata Ostalo


Radni nalog Uklanjanje otpada koji sadrži veću količinu štetnih materija kao i otpada koji ih ne sadrži, a prelazi okvire zaduženja investitora za 1 m ³, spada u „Posebnu ponudu“. Opis vršenja radova sadrži odgovarajući radni postupak za uklanjanjeotpada, a u poglavlju 0.2.14. DIN-a 18299 (VOB/C) su navedene površine za uklanjanje otpada. Jasno je napomenuto, da se od izvođača radova zahtevaju uputstva za propisno uklanjanje otpada. 3.3.4. Skladištenje na gradilištu

Poglavlje

3

Prozorski materijal Aluminijum Drvo Plastika Površina za recikliranje (vidi Akt. 6.10) m²

Postoji ___________ m² Ne postoji

3.4 Konstrukcijski zahtevi 3.4.1 Opšti zahtevi U radnom nalogu moraju biti navedeni svi za prozore i vrata postavljeni zahtevi. Pri tome je potrebno objasniti vrstu tehnike i njoj odgovarajuće norme i smernice. Ako je tražena kontinuirana provera radova to takođe mora biti navedeno u radnom nalogu. 3.4.2 Statički zahtevi Prozorske konstrukcije (prozori i prozorska vrata) uključujući i vezne elemente vezane za građevinski objekat, moraju preuzeti sve planirane uticaje, sile i opterećenja koje ih mogu opteretiti i preneti ih na noseće elemente građevinskog objekta. Pri tome je važno obratiti pažnju na: visinu gradnje opterećenje vetrom zavisno od područja u kojem se obavlja gradnja prema DIBT-u 6/2001 kategoriju terena prema ENV1991-2-4-(eurokod 1), vidi 28.

Opterećenje vetrom prema DIN EN 12210 ___________ Pa Opterećenje u visini ograde/ parapet a _________KN/m

3.4.3 Osiguranje od pada U slučaju nedovoljno visoke ograde (parapeta) i/ili ako postoji opasnost od pada nužne su mere sigurnosti od pada. Pri tome se misli na mehaničko osiguranje od pada koje mora biti primerene snage i spojeno/vezano za objekat. Napomena: Ako se radi o ostakljenju osiguranom od pada, sa pravilno dimenzionisanim prečkama potrebno je navesti dokaz.

Mehaničko osiguranje od pada Sigurnosno staklo Dokaz prema TRAV (Tehničko pravilo za upotrebu ostakljenja osiguranog od pada)

3.4.4 Propusnost vazduha Propusnost vazduha je podeljena u 4 klase prema DIN EN 12207

Klasa 2 3 4 Posebni zahtevi

I M


Statički dokaz: Nije nužan Dodatni dokaz je potreban

E.V.

11

Poglavlje

3

Radni nalog

3.3.2 Skela 3.4.5 Zaptivenost na udarnu kišu Izolacija od udarne kiše iskazana je prema DIN EN 12208. Napomena: Tome odgovaraju ovde navedene klase 1A do 4A starog grupisanja prema DIN 18055 Klasa „A“ 5A do 7A starog grupisanja prema DIN 18055 Klasa „B“ 8A do 9A starog grupisanja prema DIN 18055 Klasa „C“

1A 2A 3A 4A 5A

6A 7A 8A 9A

3.3 Opšti tehnički zahtevi 3.5 Prozorske klupice i pragovi Spoljni spoj mora biti nepropusan na udarnu kišu i mora osigurati kontrolisani odvod vode. Potreban je okapnik. 3.5.1 Spoljne prozorske klupice Radove izvodi: ____________________________________________________ Prozorska klupica mora obuhvatiti profil prozora. Potreban prelaz preko fasade je min.30 mm. Za metalne prozorske klupice je nu žna zaštita od mogućeg dizanja, vibriranja i promene dužine usled temperaturnih promena. Izolacija folijom kod metalnih prozorskih klupica mora biti načinjena u obliku kade kako bi bio kontrolisani odvod vode. Promena dužine se sprečava dilatacionim spojevima. Za prozorska vrata se mora uraditi ojačanje u predelu gaženja.

Izvođač radova Uključeno u gradnju

3.5.2 Unutrašnje prozorske klupice Radove izvodi: ____________________________________________________

Izvođač radova Uključeno u gradnju Stare ostaju

Sa unutrašnje strane prozora, sa podloškama otpornim na pritisak.

3.5.3 Pragovi Pragovi i njihovi spojevi moraju biti dugotrajno osigurani od padavina i porasta vlažnosti. Spojeve treba uraditi tako da se povežu sa okapnikom koji odvodi vodu. Izbor visine praga može se odrediti sa obzirom na: vremenske prilike karakteristične za područje na kojem se gradi, mogućnost odvođenja vode, već ugrađene zaštite od vremenskih prilika (nadstrešnica i sl.). Kod bez-barijernih pragova od 20mm mora se predvideti direktan spoljni odvod (npr. žljeb, ...).

12

Stare ostaju Dubina:__________mm Metalna prozorska klupica sa završetkom Metalna prozorska klupica bez završetka Osiguranje protiv vibracija Dilatacioni spojevi

Mermer Veštački kamen Drveni materijal Plastika _____________ Širina: _________mm Debljina: __________mm Najmanje 150 mm preko površine prema DIN 18195 deo 9 Najmanje 50 mm ( u ovom slučaju se radi odvod vode po pravilima za ravan krov) Najviše 20 mm od gornje ivice gotovog poda ( DIN 18030E) Odstupanja u visini praga _______mm Za ostalo vidi prilog


Radni nalog

Poglavlje

3

3.6 Zaštita od pogleda (sunca, hladnoće)

I M

3.6.1 Izrada

Bez roletni Ugrađena kutija Dostava kutije Materijal: _____________ Kutije pre gradnje Kao sastavni deo gradnje Naknadno dostavljene i ugrađene Ostalo

3.6.2 Izrada poklopca kutija roletni – novogradnja

Beli PVC Belo drvo

3.6.3 Zvučna zaštita Za zvučnu zaštitu kutija za roletne važi DIN 4109. Bitno je paziti da ne prelazi granicu od +2 dB. Zahteva se dokaz R (wR), (Rwp(ispitana vrednost) - 2dB = R wR(izračunata vrednost).

Bez zahteva R (wR) = ____db

3.6.4 Toplotna zaštita Za kutije roletni važe zahevi prema DIN-u 418-2 Usb-iznos mora da iznosi najmanje 0.85 W/m²K

U(sb) = 0,85 W/m²K U(sb) = W/m²K

3.6.5 Veličine kutija roletni

Visina prozora i profili roletni

3.6.6 Boja kutija roletni, odnosno vođica roletni

Bela

3.6.7 Malterisanje

Otpada Unutra Spolja U slučaju dvostranog malterisanja Debljina zida:_____________

3.6.8 Način rukovanja

Kaiš Kaiš sa pogonom Obrtaljka (kurbla) Mesto pričvršćivanja _________________ E-motor Priključak za struju Postoji Ne postoji Zidni mehanizam Preklopni mehanizam


E.V.

13

Poglavlje

3

Radni nalog

3.6.9 Materijal zastora roletne

PVC Aluminijum

3.6.10 Boja zastora roletne

Bela Siva

3.6.11 Izrada zastora roletne

Osiguranje od smicanja Pokrivna širina od 35-40 mm Pokrivna širina od 50-55 mm Veća: _______________

3.7 Toplotna zaštita Energetske vrednosti prozora koje se zahtevaju 3.7.1 Novogradnja Objekti kod kojih se zahteva da prozor osigurava normalnu unutrašnju temperaturu prema godišnjoj potrebi toplotne energije Q Objekti manje zapremine(<100 m³) – prema građevinskim zahtevima iz Dodatka 3 3.7.2 Starogradnja Promene preko 20% kod znatnijih promena – zahtev da prozor osigurava unutrašnju temperaturu prema godišnjoj potrebi toplotne energije Q kod promena preko 20% - građevinski zahtevi iz Dodatka 3 3.7.3 Osnovna uputstva Za dokaz po EnEV uzima se površina prozora po DIN EN ISO 13789 svetle mere kod grube gradnje Osnovna vrednost: Opis toplotno-tehničkih svojstava prema tabelama, procenama i merenjima Vrednost dobijena merenjem: Za dokaze po EnEV merodavne su vrednosti dobijene merenjem Uw, Bw sa osvrtom na utvrđene dodatke i odbitke. (Vidi DIN 418-4, tabela 8) Uw,Bw = Uw +∑ΔUw 3.7.4 Panel ploča Za panel ploče važe sledeći zahtevi: Površina panela < 50%: - Up ≤ 0,85 W/m²K Površina panela ≥ 50%: - Up≤ 0,73W/m²K

14

Uw,Bw = _________W/m² K iz tabele za DIN 4108 g-vrednost ostakljenja ____________________%

Up =


W/m²K

Radni nalog

Poglavlje

3

3.8 Zvučna zaštita Za zvučnu zaštitu u novogradnji važi Din 4109. Uzeti u obzir propisanu meru od 2 dB. Potreban je dokaz R (wR) - vrednosti (Rw ispitana vrednost - 2dB = R (wR) izračunata vrednost.

R (wR) = ____db

3.9 Protiv – provalna zaštita Protiv – provalni prozori Zaštita od podizanja, smicanja prozora (Ahs) postiže se korišćenjem adekvatnih okova po RAL RG 607/13. Klase otpornosti (WK) moraju biti proverene i dokazane sertifikatima.

Bez zahteva Ahs standard (aushebelschutz), osiguranje od dizanja po RAL RG 607/13 Ahs dodatno ojačano po RAL RG 607/13 WK 1 prema DIN V ENV 1627 WK 2 prema DIN V ENV 1627

3.10 Materijali 3.10.1 PVC prozorski profili Profili za PVC prozore moraju odgovarati zahtevu po RAL-GZ 716/1, odlomak 1. Mora se utvrditi jesu li prozorski profili: PVC-U, beli, deo 1 PUR- tvrda pena, deo 2 PVC-U-PMMA (koekstrudiran), deo 3 PVC-U-tvrda pena armirana sa Al, deo 5 PVC-folija, kaširana deo 7. Profili i sistemi moraju odgovarati RAL-GZ 716/1, odlomak 3: „Upotrebljivost plastičnih prozorskih sistema“ i biti zasnovani na datim smernicama proizvođača prozorskih sistema. Svi profili koji odgovaraju ovim odredbama nalaze se na popisu udruženja odgovornog za ispravnost i kvalitet plastičnih prozorskih sistema. Ako se ugrađuju profili od drugih veštačkih materijala, potrebno je utvrditi sve navode date od strane proizvođača.

PVC-U beli Boja/dekor Unutrašnja boja/dekor Spoljna boja/dekor Obostrana boja/dekor Drugi veštački materijali Oznaka za boju Oznaka za dekor

3.11 Učvršćivanje Prozori i vrata ne smeju preuzeti opterećenja objekta. Prozori i vrata ne mogu preuzeti nikakve statičke zadatke. Pri tome je važno paziti na: veliki razmak stubova (potpora) način gradnje kostura sa mogućim pomeranjem objekta konzolne elemente dilataciju spojeva između delova objekta

I M


Pri izradi spojeva obratiti pažnju na: Savitljivost ______mm Rastezanje _______mm Ostalo____________

E.V.

15

Poglavlje

3

Radni nalog

Sve planirane sile koje deluju na prozor/vrata moraju se preneti na objekat. Sile koje u to spadaju: sopstvena težina opterećenje vetrom opterećenje prouzrokovano korišćenjem U slučaju da gornji deo rama prozora nije moguće učvrstiti, potrebno je da su gornji delovi rama određenim merama obezbeđeni i osigurani od deformacija.

Puna opeka Blok Armirani beton Gasbeton Karbonatna opeka Zid na drvenom postolju/ Okvir Bez roletni Kutije roletni u objektu Kutije roletni u sklopu prozora Dodatne kutije roletni Proširenje rama Učvršćivanje roletni Vidni ugao Učvršćenje između kutija Rešenje detalja kao dodatak

Kod protiv – provalnih elemenata bitno je odabrati vrstu elemenata za pričvršćivanje. Po DIN V ENV 1627, poglavlje B. Konstrukcija objekta i mesto ugradnje moraju preuzeti nastala opterećenja.

3.12 Opterećenja

16

3.12.1 Sopstveno opterećenje i opterećenje prouzrokovano upotrebom Ova opterećenja deluju u ravni prozora, a nastaju pod uticajem težine prozora/vrata i promenljivih opterećenja koja nastaju usled upotrebe. Pri pričvršćivanju u zoni izolacije, potrebno je koristiti statički dimenzionisana sredstva za pričvršćivanje

Prenošenje težine preko: Podloški, kajli Čeličnih ugaonika Konzole Pljosnatog čelika – flaha

3.12.2 Opterećenje vetrom Ova opterećenja deluju vertikalno u odnosu na prozorske ravni usled pritiska vetra i usled upotrebe. Sredstva za učvršćivanje:

Tipla za ram Sidro/kandža/čelična spojnica Ugaonik Pljosnati čelik, flah Konzole Samorezni zavrtnji


Radni nalog

Poglavlje

3

3.13 Građevinski spoj Osnovno pravilo koje važi: Unutra zaptivenije nego spolja. Izolacioni materijali koji se koriste moraju biti difuziono otvoreni ka napolje.

Proizvoljno Unutrašnje Spoljašnje Spoljna izolacija Centralna izolacija Centralna izolacija sa otvorima za ventilaciju

U “Odredba o uštedi energije” (EnEV) ( Dodatak 1,Broj 2.5) opisano je na koji način treba uzeti u obzir toplotne mostove u merenju gubitaka prilikom prenosa toplotne energije.

0,1 W/m K 0,05 W/m K Jedno-stepeno

3.13.1 Izgled zazora i zaptivnih materijala Uopšteno važi: Ako se prozor samo prislanja u otvor, razmak između prozorske ravni i priključnog spoja mora da bude najmanje 10 mm. Kod prozorske šarke mora se predvideti i dilatacija unutar spoja.

Dvo-stepeno Konstrukcioni zazor Dilatacioni zazor

3.13.2 Izolacija centralnog zazora Centralni zazor se mora uokolo ispuniti izolacionim materijalom.

1-K PUR-pena 2-K PUR-pena Staklena vuna Kamena vuna Pluta nanesena prskanjem Izolacione trake

3.13.3 Zaptivanje unutrašnje strane (vidi skicu/sliku 32).

Unutrašnja strana prozora mora biti hermetički izolovana tako da ne propušta vazduh.

3.13.4 Zaptivanje spoljne strane (vidi skicu/sliku 31) Spoljna strana prozora mora biti izolovana tako da je nepropusna na udarnu kišu.

3.13.5 Građevinsko merenje

I M


Izvođač radova Uključeno u gradnju Prozorska folija (upotrebljava se samo do SSK 3 RW,R max. 39 dB Butil-traka Izolacioni materijal za zazore koji se ubrizgava Izvođač radova Uključeno u gradnju Impregnirana traka od penaste plastične mase Izolaciona folija Butil-traka Izolacioni materijal za zazore koji se ubrizgava Pokrivna letvica sa kombi-trakom Blower-Door merenje Toplotna merenja Testiranja na zvuk

E.V.

17

Poglavlje

4

Merenje i određivanje stvarne situacije u gradnji

4. Merenje i određivanje stvarne situacije u gradnji Nakon dodeljivanja ugovora (naloga), a zbog izbegavanja grešaka u izradi, bitno je po radnom nalogu (tenderu), proveriti na objektu, da li su podaci u planu istovetni sa situacijom na terenu (objektu). Zato je potrebno snimiti realnu situaciju na gradilištu i uzeti stvarne mere svih otvora za elemente. Određivanje građevinskih činjenica je izuzetno bitno pri obnavljanju starogradnje. Ove zahteve je nužno ispuniti jer se ugradnja mora vršiti po tehničkim pravilima, a VOB/B §4, br.3 propisuje da izvođač pre početka radova mora pismeno obavestiti investitora o eventualnim nedostacima. I odlukom BGH-a (vrhovni sud) se zahteva objašnjenje svih nedoumica, tj. obavezna je provera pre davanja ponude. To je bitno i radi garancije proizvoda, jer upotreba i ispravnost prozora i vrata se nikako ne smeju ugroziti postojećim nedostatcima na građevinskom objektu. 4.1. Prijem situacije i osvrt na nedostatke Za proveru situacije na gradilištu i upućivanje u moguće nedostatke, projektantu, konstruktoru i investitoru se preporučuje da izvrši sledeće provere: Da li upotrebljeni materijali i način izgradnje spoljnih zidova odgovaraju za planirane radove? Oni su osnova po kojoj se određuje kojim će se materijalom(sredstvima) pričvršćivati prozori i vrata! Vrsta i stanje zidne obloge (malter, opeka, keramičke pločice)? Oni su osnova po kojoj se određuju unutrašnji i spoljni izolacioni sistemi i određuju svi sporedni radovi. O kakvoj se gradnji zida radi (jednoslojna, dvoslojna gradnja, sa ili bez dodatnog provetravanja)? Ovo je osnova po kojoj se biraju priključci i mesto ugradnje (ugradna ravan). Bitno je prikupiti podatke od projektanta o

18

eventualnim pomeranjima u području gde se nalaze spojevi. Oni su merodavni za izbor sastavnih profila i za izgled dilatacionih spojeva. Bitno je uzeti u obzir i moguća opterećenja vetrom, načinom rukovanja itd. Ovo je osnova za procenjivanje čvrstoće, izbor izolacije, okova i debljine stakla. Da li postoje referentne visine (vagres)? Jesu li poznati toplotni mostovi i vlaženje? Jesu li potrebne dodatne sigurnosne pripreme za ugradnju? Prema zahtevima državnih građevinskih propisa prozori moraju biti ugrađeni u građevinski objekat tako da ne ugrožavaju život i zdravlje ljudi, kao ni javnu sigurnost. 4.2. Merenje otvora Pre nego što se uradi prozor, potrebno je na objektu (gruba gradnja) izmeriti veličinu otvora za prozor. Merenja se odnose na visinu (levo, sredina, desno) i širinu (gore, sredina, dole). Najmanja mera je odlučujuća za izradu prozora.



Poglavlje

4


libela

Slika 2: Šema za Slika 2: Šemamera za određivanje određivanje mera

OFF=gornja ivica poda

Precizno merenje je pola Precizno merenje je pola ugradnje. ugradnje.

100

visina parapeta

visina od 1m

ORF=gornja ivica grube gradnje

DIN18 18 202, 202, tabela izdatom u aprilu 1997. 1997. date su UU DIN tabela1, 1, izdatom u aprilu date su dopuštene granične meredole (navedene dopuštene granične mere (navedene u tabeli 1). dole u tabeli 1). Stručna ugradnja Stručna ugradnja je moguća samo akoje je moguća prozosamo ako je prozorska špaletna izrađena rska špaletna izrađena prema navodima iz reda 6. prema navodima iz reda 6. Potrebno je osigurati da se prozor može ugraditiPotrebno vodoravno, uspravno i u nizu (istiugraditi nivo vodoje osigurati da se prozor može i pravac). Obratiti pažnju na tačnost libele. ravno, uspravno i u nizu. Obratiti pažnju na tačnost liMaksimalno dopuštena vodoravna i uspravna

odstupanja iznose, dodo 3 m3dužine elementa, 1,5 mm/m, odstupanja iznose, m dužine elementa, 1,5 mm/m, a najviše 3 mm. a najviše 3 mm. U slučaju da određena situacija prilikom gradnje zahteva prekoračenje propisanih mera i U slučaju da određena situacija prilikom gradnje zahdopuštenog odstupanja, promene i dodatne teva prekoračenje propisanih mera i dopuštenog mere se moraju dogovoriti pre ugradnje. odstupanja, promene i dodatne mere se moraju do-

govoriti pre ugradnje.

bele. Maksimalno dopuštena vodoravna i uspravna

Kolona kolona 1 red red 5 5 6 6

1

propisana mera propisana mera odnos (referenca) odnos (referenca) otvori otvorinpr. npr.zazaprozore, prozore,vrata, vrata,ugradne ugradneelemente elemente otvori kao i prethodno, aliali sasa obrađenom špaletnom otvori kao i prethodno, obrađenom špaletnom

2

2

3

3

3 (m) dodo 3 (m)

iznad do6 6 (m) iznad 33do (m) granična merau u mm granična mera mm

± 12 ±12

± 16 ±16

± 10 ±10

± 12 ±12

Tabela granične za građevinske mere 18203 DIN 18203 Tabela 1: 1: granične meremere za građevinske mere prema DINprema Podobrađenim obrađenim špaletnama se ne podrazumevaju spojevi/fuge Pod špaletnama se ne podrazumevaju između postavljenih opeka,opeka, blokova i sl. i sl. spojevi/fuge između postavljenih blokova I M


E.V.

19

Poglavlje

4


Merenje Merenje Merenjeiiiodređivanje određivanje određivanjestvarne stvarne stvarnesituacije situacije situacijeuuugradnji gradnji gradnji

otvor za prozor: otvor otvor otvorza za zaprozor: prozor: prozor: granična mera ±12 mm granična granična graničnamera mera mera ±12 ±12 ±12mm mm mm merna tolerancija 24 mm merna merna mernatolerancija tolerancija tolerancija24 24 24mm mm mm najveća mera najveća najveća najvećamera mera mera

granična mera granična granična graničnamera mera mera E 12 mm EEE12 12 12mm mm mm

1620 1620 1620+++12 12 12===1632 1632 1632

propisana mera 1620 propisana propisana propisanamera mera mera1620 1620 1620 najmanja mera najmanja najmanja najmanjamera mera mera

najveća mera najveća najveća najvećamera mera mera

propisanu propisanu propisanu meru meru meru1620 1620 1620mm) mm) mm)

merna tolerancija merna merna mernatolerancija tolerancija tolerancija 24 mm 24 24 24mm mm mm

1620 1620 1620---12 12 12===1608 1608 1608

izabrana širina izabrana izabrana izabranaširina širina širina zazora zazora zazora zazora 10 mm ›››10 ›10 10mm mm mm

Slika 3: Pojmovi veSlika Slika Slika3: 3: 3:Pojmovi Pojmovi Pojmovivezani vezani vezaniza za za zani za odstupanje odstupanje odstupanje odstupanje mera – otvor za prozor mera mera–––otvor otvor otvorza za za (primermera za propisanu prozor (primer prozor prozor (primer (primerza za za meru 1620 mm)

Navedeni Navedeni Navedenipojmovi pojmovi pojmovi su definisani u su su sudefinisani definisani definisaniuuu DIN 18 201. DIN DIN DIN18 18 18201. 201. 201.

izabrana širina izabrana izabrana izabranaširina širina širina zazora ≥10 mm zazora zazora zazora≥10 ≥10 ≥10mm mm mm

1608 1608 1608-2x10 -2x10 -2x10===1588 1588 1588

prozorski okviri prozorski prozorski prozorskiokviri okviri okviri granična mera ±±±4 444mm mm granična granična graničnamera mera mera ± mm mm merna tolerancija 8 mm merna merna mernatolerancija tolerancija tolerancija888mm mm mm

najmanja mera najmanja najmanja najmanjamera mera mera

Slika 4:prilagođavanje prilagođavanje ---prozorski prozorski okvir Slika Slika Slika4: 4: prilagođavanje prilagođavanje prozorski prozorskiokvir okvir okvir

1584 1584 1584-4 -4 -4===1580 1580 1580

Ako sesumnja sumnja da minimalna širina zazora nije Ako Akose se sumnja sumnja da da da minimalna minimalna minimalna širina širina širina zazora zazora zazora uokolo osigurana, to se pismeno prijaviti. nije nije nijeuokolo uokolo uokolo osigurana, osigurana, osigurana, to to tomora se se semora mora mora pismeno pismeno pismeno prijaviti. prijaviti. prijaviti.

propisana mera propisana propisana propisanamera mera mera

1584 1584 1584+4 +4 +4===1588 1588 1588

4.3. Pravouglost prozorskog otvora 4.3. Ispravnost prozorskog otvora ( pravi uglovi ) 4.3. 4.3. Pravouglost Pravouglost prozorskog prozorskog otvora otvora Uz pomoć teleskopskog metra i libele može se utvrditi da li je otvor pravilno sazidan. Drugi način za proveru Uz Uz Uzpomoć pomoć pomoćteleskopskog teleskopskog teleskopskogmetra metra metraiiilibele libele libelemože može možese se seutvrditi, utvrditi, utvrditi, pravih uglova bi bio proverom dijagonala. Za to je Drugi Druginačin način načinza za zaproveru proveru proveru da da dalililije je jeotvor otvor otvorpravilno pravilno pravilnosazidan. sazidan. sazidan.Drugi

Za izmeriti obe otvora potrebno izmeriti obe dijagonale otvora i međusobno Za Zato to toje je jepotrebno potrebno potrebno izmeriti izmeriti obe obedijagonale dijagonale dijagonale otvora otvoraiii ihmeđusobno uporediti. Ako se dijagonale međusobno razlikuju, ih Ako dijagonale međusobno međusobno ih ihuporediti. uporediti. uporediti. Ako Akose se se dijagonale dijagonalemeđusobno međusobno međusobno onda se ne radi o uglu od 90°. razlikuju, razlikuju, razlikuju,onda onda ondase se sene ne neradi radi radiooouglu uglu ugluod od od90°. 90°. 90°. Slika 5:5: dijagonalna mera Slika Slika Slika 5: 5:dijagonalna dijagonalna dijagonalna mera mera mera

pravouglosti pravouglosti pravouglostibi bi bibio bio bioproverom proverom proveromdijagonala. dijagonala. dijagonala.

prozorski prozorski prozorskiotvor otvor otvorje je jepravougaon pravougaon pravougaon

prozorski prozorski prozorskiotvor otvor otvornije nije nijepravougaon pravougaon pravougaon

a' a' a'

a´ a´ a´ bbb

b´ b´ b´

bbb

b' b' b'

aaa ccc===a2 a2 a2+++b2 b2 b2

===c´ c´ c´===a´2 a´2 a´2+++bbb´2´2´2

ccc===a2 a2 a2+++b2 b2 b2###ccc ´2= ´2= ´2=aaa´2+ ´2+ ´2+b´2 b´2 b´2

Prihvatljive vrednosti za odstupanje pravih uglova otvora za prozore i vrata nalaze se u tabeli 2. Prihvatljive Prihvatljive Prihvatljivevrednosti vrednosti vrednostiza za zaodstupanje odstupanje odstupanjeuuupravouglosti pravouglosti pravouglostiotvora otvora otvoraza za zaprozore prozore prozoreiiivrata vrata vratanalaze nalaze nalazese se seuuutabeli tabeli tabeli2. 2. 2.

odnos (referenca) odnos odnos(referenca) (referenca) (referenca) odnos

Dopušteno uuumm za propisane mere uuum Dopušteno Dopuštenodijagonalno dijagonalno odstupanje odstupanje mm za zaza propisane propisane mere mere m mu m Dopušteno dijagonalnoodstupanje odstupanje umm mm propisane mere

do do 111m do do 1m m m Uspravne, vodoravne nagnute površine Uspravne, Uspravne, Uspravne,vodoravne vodoravne vodoravneiiiinagnute nagnute nagnutepovršine površine površine

6mm 6mm 6mm 6mm

m do 333m od 1od m111do m od od m m3 do do m m mm 888mm mm mm

iznad 333m iznad m 66 do iznad iznad m m3do do do 6m m m6 m 12 12 12mm mm mm 12 mm

Tabela 2:2: Prihvatljiva ugaona odstupanja Tabela Tabela Tabela 2: 2: Prihvatljiva Prihvatljiva Prihvatljiva ugaona ugaona ugaona odstupanja odstupanja odstupanjaprema prema prema premaDIN DIN DIN DIN18202 18202 18202 18202

20

GÜTEGEMEINSCHAFT KUNSTSTOFF-FENSTERSYSTEME ---



Poglavlje

4

4.4. Stvarne mere grube gradnje 4.4. Stvarne mere grube gradnje Za postavljanje vrata važne su svesu stvarne mere na-mere Za postavljanje vrata važne sve stvarne napravljene u gruboj DINi merni 18100, i merni pravljene u gruboj gradnji,gradnji, DIN 18100, propis za propis za visokogradnju, DIN 4172. Izvođač gruvisokogradnju, DIN 4172. Izvođač grubih radova je dubih radova je dužan da se pridržava ovih mera i žan da sekao pridržava ovih mera i oznaka da oznaka i da obeleži visinu odkao 1mi (vagres). obeleži visinu od 1m (vagres).

1

Slika 6: Stvarna mera u gruboj gradnji, vrata

Slika 6: Stvarna mera u gruboj gradnji, vrata

širina svetlog otvora

B = RR + (2x5) mm

RR stvarna mera B

2

2

visina od površine gotovog poda (OFF) do donje ivice nadvratnika, odnosno plafona

1

3

3 100

RR

ORF

stvarna mera H

OFF

1

ORF

Razmatranja važe za zidove sa uobičajenim širinama zazora i normiranim veličinama opeke. Za građevinske delove bez zazora važi: mera =RR.

2 3

OFF

visina od površine poda (OFF) do donje ivice nadvratnika odnosno plafona širina svetlog otvora visina od 1 m (vagres)

OFF = površina gotovog poda

ORF = površina grubog poda RR = mera za grube radove

Važne napomene: Važne napomene: vagres je oznaka za meru koja leži tačno 1 m od po-

Vagres se obeležava u svim prostorijama u blizini vrata

Vagres je oznaka za meru koja leži tačno 1 m od obeležava u svim prostorijama u blizini vrata i vršine gotovog poda (OFF) i koja ne sme biti i prozora. UzUz pomoć crevne-vage, uređaja(šlauh za nivelisanje prozora. pomoć crevne-vage vaga), površine gotovog poda (OFF) i koja ne sme biti može se projektovati željeno može mjesto. udaljena odod mesta ugradnje više od 10 m. po-Mora i laserskih uređajauređaja za nivelisanje i laserskihnauređaja udaljena mesta ugradnje više odMora 10 m. se projektovati na željeno mesto. postojati na svim etažama stojati na svim etažama objekta.objekta. Vagres se I M


E.V.

21

Poglavlje

4


4.5. Podela prozora i načini otvaranja 4.5. Podela prozora i načini otvaranja

Kod utvrđivanja smera zatvaranja, ako smer nije jasno vidljiv iz nacrta ili se teško čita, izvođač mora da pita

Radionički crteži i pregledi prozora služe kako vidljiv iz nacrta ili se teško čita, izvođač Radionički crteži i pregledi prozora služe kako bi se opi- jasno vlasnika za potvrdu. bi se opisala podela prozora, načini otvaranja i mora da pita vlasnika za potvrdu. sala podela prozora, načiniDetalji otvaranja i mestoza njihove Za ugradnju ulaznih i prozorskih (balkonskih) vrata mesto njihove ugradnje. vezani postZa ugradnju ulaznih i prozorskih (balkonskih) avljanje seDetalji pri tome nezamogu zanemariti. Bitno ugradnje. vezani postavljanje se pri tome ne potrebno je odrediti izrade praga. vrata potrebno je način odrediti način izrade praga. je proveriti mere na objektu. Kako bi se izbegla mogu zanemariti. Bitno je proveriti mere na objektu. sva dodatna pitanja, trebalo bi razjasniti sve Kako bi se izbegla sva dodatna pitanja, trebalo bi razparametre bitne za izradu i postavljanje prozora. jasniti sve parametre bitne za izradu i postavljanje Kod utvrđivanja smera zatvaranja, ako smer prozora. nije Slika 7:definicija definicija DIN-smera otvaranja (DIN 107) Slika 7: DIN-smera otvaranja (DIN 107)

spolja

spolja

levo krilo

desno krilo

levo krilo: Levo krilo je krilo čija se osovina okretanja nalazi (iz smera gledanja) na levoj strani površine koja se otvara.

desno krilo: Desno krilo je krilo čija se osovina okretanja nalazi (iz smera gledanja) na desnoj strani površine koja se otvara.

unutrašnji izgled

spoljašnji izgled

krilo koje se otvara prema unutra DIN levo posmatrač stoji unutra

krilo koje se otvara prema unutra DIN levo posmatrač stoji spolja.

Slika 8:Izgledi prozora

Klizni prozor (shema A)

levo krilo klizno posmatrač stoji unutra

22

desno krilo klizno posmatrač stoji unutra



4.6.

Poglavlje

4

Osvrt na ugradnju pri prvom merenju Primeri pitanja

Naleganje

spolja

Da li je mesto prozora unutar otvora tačno navedeno od

unutra

strane projektanta?

proizvoljno Statika

ispravno učvršenje od:opter. vetrom Uz pomoć kog sredstva za pričvršćivanje, tj. sistema vlastitog opter./ opter. rukovanjem

ugradnje se prozor sigurno i bezbedno može ugraditi?

(takođe i protiv provale)

Je li područje otvora prikladno za spojne zavrtnje fran-

opterećenja toplotnih izduženja

cuskih balkona ili tendi, odnosno može li se

(tende, francuski balkoni itd.)

realizovati protiv – provalna zaštita?

Položaj prozora

dodatna opterećenja koja nisu vidlji- Treba li npr. predvideti posebna opterećenja vetrom?

u okviru

va iz ugovora

Jesu li prozori postavljeni na kritična erkerna mesta?

objekta

(npr. opasnost od pojave rose)?

Toplotna izolacija povezni sistemi toplotne izolacije

Može li se prozor učvrstiti unutar izolacijske ravni?

Zvučna zaštita

dvoslojna gradnja zida

Traže li se dodatni zahtevi? (npr. pasivna kuća)

tražena mera zvučne izolacije

Je li predviđena posebna geometrija zazora (spojeva)?

Zaptivanje otvora zaptivni sistemi

Koji je sistem za zaptivanje otvora odgovarajući? (npr. zaptivni materijali, komprimovane trake, folije za zaptivanje otvora). Može li se uopšte izvesti zaptivanje otvora obzirom na situaciju?

Izgled nadvratnika kutije za roletne ugrađene u objekat Je li moguće neko gornje učvršćenje? nadprozornika

pomeranje objekta

Treba li uzeti u obzir savijanje nadprozornika? (Sile koje nastaju zbog pomeranja objekta se ne smeju prenositi na ugrađene elemente!)

Zaštita od

roletne

Gde se može pričvrstiti kaiš?

pogleda

grilje/kapci

Postoji li priključak za struju za motor roletne?

sunca, hladnoće

venecijaneri

Mogu li se grilje/kapci pričvrstiti na spoljni zid?

Prozorska klupica unutrašnje i spoljne prozorske klu-

Koja je potporna letvica (lajsna) potrebna za spoj?

pice,

Kakav odvod vode je potreban?

materijal za prozorske klupice

Mora li se paziti na toplotne mostove?

Odgovara li materijal prozorske klupice sistemu za zaptivanje otvora? Prag

staro-gradnja – novo-gradnja prag

Može li se ugradnja, na već zaptivenu i obrađenu

ulazna vrata

postavljanje bez prepreka

ravan lako izvesti?

balkon

priključak na balkon

Kakav odvod vode treba izabrati?

Posebne funkcije

I M

Jesu li npr. potrebne posebne mere zaštite za izbega-


E.V.

23

Poglavlje Poglavlje

4

Merenje i određivanje stvarne situacije u gradnji 4 Merenje i određivanje stvarne situacije u gradnji

4.7.Zapisi Zapisi mera 4.7 mera Ponuda

Poz

Nalog

Komada

Ponuda br.

Nalog br. konačna mera Š: bez priključnih profila u (mm) V:

Datum: Robu izdao: Komision:

Š:

Š:

Š:

Š:

V:

V:

V:

V:

Skica izgled:

Način isporuke:

unutra

Termin isporuke:

spolja

Kupac

(DIN smer i podelu ucrtati)

Ime: Ulica: Grad/Mesto: Telefon:

Izolacija

min. vuna PU- pena

min. vuna PU- pena

min. vuna PU- pena

min. vuna PU- pena

min. vuna PU- pena

tiple zidni anker zavrtnji posebno 0-8 m 8-20 m 20-100 m





Datum/Potpis: Dostava

Prevoz

Ugradnja

Obrada špaletni

Demontaža

Protiv provala

Pričvršćivanje

Vis. ugradnje

Projektant

Zaptivanje

Ime:

otvora iznutra

Ulica: Grad/Mesto: Telefon:

Zaptivanje

Datum/Potpis:

otvora spolja

zapt. masa zapt.masa zapt.masa zapt.masa zapt.masa zaptivni kanap zaptivni kanap zaptivni kanap zaptivni kanap zaptivni kanap komp.traka

komp.traka

komp.traka

komp.traka

komp.traka

zapt.traka zapt. masa

zapt.traka zapt.masa




zaptivni kanap zaptivni kanap zaptivni kanap zaptivni kanap zaptivni kanap

Kontakt osoba:

Gradilište Kontakt osoba:

komp.traka

komp.traka

komp.traka

komp.traka

komp.traka

zapt.traka

zapt.traka

zapt.traka

zapt.traka

zapt.traka

Dodatni prof.

gore dole

gore dole

gore dole

gore dole

gore. dole

unutra

levo

levo

levo

levo

levo

desno

desno

desno

desno

gore

gore

gore

gore

gore.

dole

dole

dole

dole

dole

Ulica:

desno

Grad/Mesto: Telefon: Dodatni Građevinski materijal na objektu npr. blok) spoljni profili

levo

levo

levo

levo

levo

Malter:

desno

desno

desno

desno

desno

noseći

trljani

peščani

Jednoslojna gradnja zida

Staklo

Ug –vred.

Ug –vred.

Ug –vred.

Ug–vred.

Ug–vred.

Dvoslojna gradnja zida

(ugradnja/tip)

g-vred.

g-vred.

g-vred.

g-vred.

g-vred.

Panel/ispuna

U –vred.

U –vred.

U –vred.

U –vred.

U –vred.

Zahtevi za zvučnom zaštitom vrednost)

RW,P =

Dvoslojna gradnja zida/otvori za ventil. Strukt. stakla Smaknuti sistem

vrsta:

Polu – smaknuti sistem vrsta:

24

Ravni sistem

vrsta:

Zaobljeni sistem Boja/dezen

vrsta:

Prečkice stak. P

P

dB RW,P =

P

dB RW,P =

P

dB RW,P =


P

dB RW,P =

dB

Poglavlje Poglavlje

Merenjei određivanje i određivanje stvarne stvarne situacije Merenje situacijeuugradnji gradnji 4

Spoljna prozorska klupica (vrsta, boja …) Unutrašnja prozorska klupica (vrsta, boja …)

Zaštita od sunca ne

Spoljna prozorska klupica

Unutrašnja prozorska klupica

4

Projekcija:

Projekcija:

Projekcija:

Projekcija:

Projekcija:

širina:

širina:

širina:

širina:

širina:

Projekcija:

Projekcija :

Projekcija:

Projekcija:

Projekcija:

širina:

širina:

širina:

širina:

širina:

da – vidi str. 1.2 Potrebni statički profili

Napomene: Kutija roletne

150 mm

150 mm

150 mm

150 mm

150 mm

Spoljna kutija

170 mm

170 mm

170 mm

170 mm

170 mm

Žaluzina

190 mm

190 mm

190 mm

190 mm

190 mm

Nad-prozornik: Revizija unutra

210 mm

210 mm

210 mm

210 mm

210 mm

Revizija spolja

mm

mm

mm

mm

mm

mm

mm

mm

mm

mm

mm

mm

mm

mm

mm

Dužina vođice PVC Alu

DRVO

Mera žljeba za lamelu

Način rukovanja

Pogon

Boja zastora

Završetak zastora

Zaštita od provale Postojeća kutija ostaje Razlika pritiska Uređaj za provetravanja 15 x h

levo desno

levo desno

levo desno

levo desno

levo desno

ugradni mehanizam obrtni mehanizam polu-ugrad. mehanizam kaiš elektro kurbla centralno belo sivo bež oker




štoper alu šina stop šina





protiv podizanja dodatno istezanje



protiv podizanje dodatno istezanje

protiv podizanje dodatno istezanje


razlika prit. razlika prit. razlika prit. razlika prit. razlika prit. kontrolisana kontrolisana kontrolisana kontrolisana kontrolisana razlika prit. razlika prit. razlika prit. razlika prit. razlika prit. nekontrolisana nekontrolisana nekontrolisana nekontrolisana nekontrolisana motorno motorno motorno motorno motorno zatvorivo zatvorivo zatvorivo zatvorivo zatvorivo

Napomene

I M I M Q Q UU A LAILT IÄTTÄS TV S E RV BEARNBD K S TUONFSFTE S RZ S E A NUDN S T K T EOUFGF NE IRS Z E U G N I S S EE. V . E . V .

25 25

Poglavlje

5

Planiranje ugradnje

5. Planiranje ugradnje

Nakon merenja može se početi sa planiranjem ugradnje. Pri tome se mora obratiti pažnja na sledeće: Kako bi se radovi nesmetano odvijali, bitno je tačno utvrditi i podeliti područja odgovornosti. (Uključuje li postavljenje prozora i vrata zatvaranje svih otvora? Da li je potrebno čišćenje? Itd.) Uopšteno bi na osnovu rezultata merenja trebalo steći uvid u obim dodatnih radova i posebnih usluga vezanih uz ponudu. Pri obnavljanju starogradnje naročito je važna procena stanja otvora za prozore jer je potrebno izabrati odgovarajuća sredstva za pričvršćivanje novih prozora. Takođe treba razjasniti računa li se demontaža starog prozora i njegov odvoz kao dodatna ili posebna usluga od strane montažera prozora. 5.1. Organizaciono planiranje

- obavljanje preuzimanja radova, ili barem dogovor. Opšta uputstva - obuka radnog kadra za ugradnju prozora i vrata - za prozorske fasade/zidove upotrebljavati samo dopuštena sredstva za ugradnju - izbegavati prljanje, posebno kod profila sa folijom u boji 5.2. Planiranje ugradnje Sve delove je potrebno postaviti uspravno, vodoravno i u pravcu, ako se izričito ne zahteva drugačije. U slučaju da položaj prozora i vrata na građevinskom objektu nije tačno utvrđen, potrebno se pismeno dogovoriti sa investitorom ili projektantom. 5.2.1. Pričvršćivanje u objekat

Pričvršćivanje prozora i vrata u objekat je temelj Preseci/ Utvrditi područja odgovornosti: svake ugradnje. Treba se pažljivo osvrnuti na - završna obrada otvora za prozor kod nosve sile koje deluju na prozor, kao i uzeti u obzir vogradnje pomeranja koja nastaju u području spoja prozora - zaptivanje zazora oko prozora i otvora, i preusmeriti ih na objekat. - malterisanja unutrašnje strane otvora za prozor 5.2.2. Opšte osnove Provera dokumentacije za rad - merenje i pozicioni planovi Prema nemačkim propisima o gradnji, prozori - tehnički crteži ili prikazi izoterme moraju biti postavljeni tako da ne ugrožavaju - radna uputstva život i zdravlje ljudi, niti umanjuju javnu sigurn- lista materijala ost. Ovo osnovno pravilo iz građevinskih propisa Demontaža starog prozora pri obnavljanju važi pogotovo za transport i skladištenje pro- tok radova zorskih elemenata. Kod staklenih stena postoji - objava radova prema DIN 18056 zahtev da se za konstrukciju - otpremanje otpada, tj. reciklaža starih prozora i učvršćivanje mora napraviti statička procena. Ugradnja novog prozora Učvršćivanje može uslediti samo sa onim sred- planiranje vremena stvima za učvršćivanje koja su dozvoljena od - čišćenje, odstranjivanje zaštitne folije strane nadzora gradnje.

26


Planiranje ugradnje

Staklene stene/fasade su: - površine veće od ili jednake 9 m² - kada je manja dužina stranice veća od ili tačno 2 m.

Osnovno pravilo Učvršćivanje mora biti mehaničko. Pene i lepljivi materijali nisu dopušteni kao sredstva za pričvršćivanje. Kod učvršćivanja mora ostati zagarantovano rastezanje profila pri promeni temperature. Sile nastale pri građevinskim radovima ne smeju biti prenesene na prozor.

5.3. Utvrđivanje detalja prilikom ugradnje: Uvažavanje statike - DIN 1055 - savijanje pod uticajem vetra max. l/300, tj. max. 8mm, po izolovanom ostakljenju - DIN 18056, staklene stene/fasade - prema statici obratiti pažnju na spojeve i pričvršćivanje u otvor za prozor - kod roletni uzeti u obzir pričvršćivanje okvira

Poglavlje

5

Sredstva za pričvršćivanje - pričvršćivanje zavrtnjima sa ili bez tiplova - spojke - sistemi za ugradnju Zaptivanje otvora - zaptivni materijali koji se ubrizgavaju - impregnirane plastične pene-trake - izolacione trake Izolovanje - izolacija PU-penom - mineralna vuna - trake od mineralnih filc niti - pluta koja se ubrizgava Protiv – provalna zaštita - osnovno osiguranje - Ahs-pravila - norme prema DIN V ENV 1627/ DIN V ENV 1628/DIN V ENV 1629/ DIN V ENV 1630 Detalji vezani za priključke - kutije roletni (dodatni elementi ili postojeći elementi - prozorske klupice (spajanje i zaptivanje otvora, osigurati da okvir odvodi vodu, izolovati itd.) - dodatna pričvršćivanja za grilje/kapke, francuske balkone ili tende.

Zahtevi građevinske fizike - toplotna izolacija sa obzirom na prolazak izotermi - zvučna zaštita - zaštita od vlage - „zaptivenost na vazduh“, vetrenje. Blower-Door test - toplotno rastezanje, održati pretpostavljeno rastezanje

I M


E.V.

27

Poglavlje

6

Postupak postavljanja


6. Postupak postavljanja

6. Postupak postavljanja Kvalitet visoko kvalitetnog prozora zavisi od izvođenja spojeva.

Ukoliko se ne obrati pažnja na ove činjenice može nastati oštećenje materijala od kojeg je Kvalitet visoko kvalitetnog prozora zavisi od Pri tome se moraju uzeti u obzir sve na prozor delujuće ram napravljen (npr. pukotine po uglovima) ili spojeva. građevinske fizike (vidi sliku za 9). pričvršćivanje. Dveizvođenja najvažnije stvari su stručno pričvršćivanje dosilezakazivanja sredstava i izrada zazora/spojeva koji spajaju prozor sa Pri tome se moraju uzeti u obzir sve sile Dve najvažnije stvari su stručno pričvršćivanje i izrada otvorima objekta. prozor (vidi zazora/spojeva koji spajaju prozor sa otvorima objekta. građevinske fizike koje deluju Slika 9:na Uticaji na prozor sliku 9). Delovanje prouzrokovano pomeranjem objekta

Spoljna temperatura, kiša, vetar, sunce, buka

Pomeranja prozorskog rama

Sobna temperatura,

Vlažnost vazduha

Pored navedenih opterećenja vetrom, rukovanjem i

Pored navedenih opterećenja vetrom, sopstvenom težinom, sile koje nastaju zaviserukoi od vanjem i sopstvenom težinom, sile koje nastaju # krutosti profila rama prozora, zavise i od: # položaja i broja tačaka kojima je prozor pričvršćen, krutosti profila rama prozora, # razlikei u temperaturi položaja broja tačaka sobna/spoljna, kojima je prozor pričvršćen, razlike u temperaturi # koeficijenta rastezanjasobna/spoljna, materijala od kojih su napravkoeficijenta rastezanja materijala od kojih su ljeni prozorski ramovi usled promene temperature, napravljeni prozorski ramovi usled promene # popustljivosti (elastičnosti) sredstava za pričvršćivanje. temperature, Ukoliko se ne obrati pažnj a na sredstava ove činjeniceza može na popustljivosti (elastičnosti) pričvršćivanje. stati oštećenje materijala od kojeg je ram napravljen

Težina prozora

6.1. Pričvršćivanje

Slika 9: Uticaji na prozor

6.1. Pričvršćivanje Kako seosigurala osigurala dugogodišnja ispravnost Kako bi bi se dugogodišnja ispravnost prozora, prozora, vrata i fasade, sve sile koje deluju na vrata i fasade, sve sile koje deluju na prozor moraju se prozor moraju se planski i sigurno preneti na planski i sigurno preneti na objekat. objekat. PriPritome nastaju sledeće tome nastaju sledeće sile: sile: vetrom, #opterećenje opterećenje vetrom, opterećenje rukovanjem, # opterećenje rukovanjem, sopstvena težina. # sopstvena težina. Osnova za uvažavanje opterećenja je DIN 1055.

(npr. pukotine po uglovima) ili do zakazivanja sredstava za pričvršćivanje.

28

Osnova za uvažavanje opterećenja je DIN 1055.



6.1.1. Opšta uputstva za pričvršćivanje prozora: ispravno bušiti, ne sa udarnim alatima (osim u slučaju betona) kod zidova po mogućnosti bušiti u malterni spoj, zazor pri određivanju nosivosti i dužine tipli, uzeti u obzir način gradnje zida i uputstva proizvođača za tiple upotrebiti odgovarajuće zavrtnje, sidra, flahove, montažne sisteme itd. izduvati, očistiti izbušene rupe za tiple se moraju poštovati propisani razmaci, osovina i ivica, u zavisnosti od građevinskog materijala zavrtnje zatezati ravnomerno i s obzirom na ramove (upotrebiti odvijač i pneumatsku bušilicu sa graničnikom obrtnog momenta) težiti kombinaciji nosive podloške i sredstava za pričvršćivanje zabijanje eksera, takođe i kod posebnih načina postavljanja, nije dopušteno pri zatezanju zavrtnja, na donjem vodoravno postavljenom profilu, osovinu zavrtnja pomeriti što više ka unutra (da u slučaju skupljanja vode, voda može slobodno da ode kroz nagibni žljeb)

I M

Poglavlje

6

glavu zavrtnja dobro zadihtovati da voda ne ulazi u zonu (komoru) čeličnog ojačanja. 6.1.2. Nosivost Pričvršćivanje mora biti mehaničko kako bi se osigurala propisana (definisana) nosivost. Opterećenje vetrom Pravilni odabir sredstava za pričvršćivanje određuje se prvenstveno prema postojećem opterećenju. U zavisnosti od geografskog položaja, visine zgrade, kategorije terena, postojeće situacijie na gradilištu i načina ugradnje u zidove (vidi 3.4.2.). Odabrana sredstva za pričvršćivanje moraju u prvoj liniji da nose opterećenja vetrom i rukovanjem. PUR-pene, zaptivni materijali ili uobičajeni materijali za izolaciju se sa obzirom na sadašnji stepen tehnike ne ubrajaju u sredstva za pričvršćivanje.


E.V.

29

Poglavlje

6


Raspored sredstava za pričvršćivanje za PVC prozore je propisan prema slici 10.

Raspored sredstava za pričvršćivanje za PVC prozore je propisan prema slici 10. Slika10: 10: Raspored Raspored pričvršćivanja PVCPVC prozora Slika pričvršćivanja prozora

A

A

A

A E

E

E

A

A

A

E

A E

A

A

E

A

A

E

E

E

A

A

A

A

A

E

•

= tačke u kojima se pričvršćuje prozor

A = razmak između tačaka ca. 700 mm E = udaljenost od unutrašnjeg ugla pro la ca. 150 mm za bele profile. Boja ca. 250mm

Dodatna vidiu u odlomku 6.2.2. Dodatna pravila pravila vidi odlomku 6.2.2.

Sopstvena težina težinaiiopterećenje opterećenjerukovanjem rukovanjem Sopstvena Pod ovim se podrazumevaju sile koje nastaju zbog težine prozorskih elemenata ili elemenata vrata i usled raznih promenljivih opterećenja, npr. delovanja koja nastaju od strane Pod ovimkoje se podrazumevaju sile koje nastaju zbog ju od strane osoba koje rukuju prozorom ili vratima. osoba rukuju prozorom ili vratima. Ramovi morajuili preneti opterećenje narazzid za koji su pričvršćeni odgovarajućim sredsttežine prozorskih vratnih elemenata i usled Ramovi moraju preneti opterećenje na zid za koji su vima. nih promenljivih opterećenja, npr. delovanja koja nasta- pričvršćeni odgovarajućim sredstvima. (vidi sliku 11). (vidi sliku 11).

30



150

6

150

150 Okretno nagibni prozor

150

Nagibni prozor noseće podloške ispod šarki

150

150

150

150


Poglavlje

Klizna stena

Dvokrilni prozor sa lažnim stubom (podloška u zoni između dva krila ne sme umanjiti funkcionalnost prozora) Fiksni element (noseće podloške idu ispod podloški za stakalo)

ca. 30 cm (preporučljiva mera)

150

150

= noseće podloške

ca. 150 mm

Stub (prečka)

Spoj

Slika 11: Podupiranje prozorskih elemenata

Obratiti pažnju na:

Slika 11: Podupiranje prozorskih elemenata # Podloška mora biti od nekog prikladnog materijala Obratiti pažnju na: (npr. PVC-U) Podloška mora biti od nekog prikladnog ma# Raspored podloški ne sme nikako uticati na rasteterijala (npr. PVC-U). gljivost (dilataciju) elementa Raspored podloški ne sme nikako uticati na rastegljivost (dilataciju) elementa. zazoru zbog # Podloška mora ostati u građevinskom Podloška mora ostati u građevinskom zazoru trajnog prenošenja težine. I M

zbog trajnog težine. # Za elemente kojiprenošenja se nalaze ispred zida moraju se ugra-

elemente koji se nalaze ispred zida moraju ditiZa stabilni čelični uglovi ili konzole.

se ugraditi stabilni čelični uglovi ili konzole. Preduslov je uvek dovoljna krutost profila prema u 3.4.2. rama,navodima prema navodima u 3.4.2. Podloške ne smeju ometati dalje radove. # Podloške ne smeju ometati dalje radove. # Preduslov je uvek dovoljna krutost profila rama,


E.V.

31

Poglavlje

6


6.1.3.6.1.3.Sredstva Sredstva zaza pričvršćivanje pričvršćivanje

# postojeća opterećenja na smicanje

postojeća opterećenja na smicanje # maksimalna udaljenost između rama i zida: maksiZa ispravan izbor sredstava za pričvršćivanje maksimalna udaljenost između rama i zida: Za ispravan izbor sredstava za pričvršćivanje merodamalna udaljenost za bušenje da, merodavna je situacija u gradnji (na objektu). Zid maksimalna udaljenost za bušenje da, vna jeza situacija u gradnji (na objektu). i sredstva za minimalna # minimalna dubina učvršćivanja učvršćivanja hvhv, , i sredstva pričvršćivanje moraju bitiZidusklađeni. dubina Pri tome se moraju uvažavati uputstva razmak između tiplova, pričvršćivanje moraju biti usklađeni. # razmak izmeđuivice ivice ii tiplova, proizvođača, slika 4 kao primer. promer burgije d i dubina rupe td, Pri tome se moraju uvažavati uputstva proizvođača, # promer burgije d i dubina rupe td, dužina tiple l. slika 4 kao primer.

# dužina tiple l.

promer rupe d

maksimalna udaljenost za bušenje d a

minimalna dubina učvršćivanja hv

dubina učvršćenja kod šupljeg bloka najmanje dva zida

razmak tiple od ivice

dužina tiple l minimalna dubina bušotine pri ugradnom bušenju t

Slika 12: Mere bitne za pričvršćivanje Slika 12: Mere bitne za pričvršćivanje

32


d


Poglavlje

6

Neka od sredstava za pričvršćivanje koja se mogu koristiti, prikazana su na slici 13 i 14.

udaljenost od ivice

udaljenost od ivice

Bitnood je obratiti pažnju navode date od koja stranese proizvođača! Neka sredstava zanapričvršćivanje mogu koristiti, prikazana su na slikama 13 i 14. Bitno je obratiti pažnju na navode date od strane proizvođača!

cevna tipla za okvir

BTI-tipla za prozor

samorezni zavrtanj

SFS JB

SFS JB

SFS JB-D

ugaonik

osovina zavrtnja

kandža/račvasta spojka

EJOT čaurasto sidro

Spojka/flah

Slika 13: Sredstva za stranično pričvršćivanje elemenata SFS JB-D

I M


E.V.

33

Poglavlje

6


zadihtovati

kandža/račva

ugaonik

cevna tipla za ram

pažnja kod pukotine u zoni

pažnja kod pukotine u zoni

čupanja

čupanja

uvažiti mere za nosive građevinske elemente.

spojka/flah zadihtovati

ugaonik zadihtovati

pričvršćivanje u staro-gradnji

Slika 14: Sredstva za pričvršćivanje pri donjem učvrcevna tipla za ram

samorezni zavrtanj

Za pričvršćivanje rama u donjem delu treba odabrati za pričvršćivanje neće otvarati komoru Zasredstvo pričvršćivanje rama ukoje donjem delu treba odabrati sredstvo koje neće otvarati komoru armiranog dela. armiranog dela. Ako to nije moguće, armirana komora se mora Ako tozadihtovati. nije moguće, armirana komora se mora trajno trajno zadihtovati. Izbor sredstava za pričvršćivanje se bira prema

34

šćivanju elemenata

Izbor sredstava za pričvršćivanje se bira prema načinu izgradnje zida. načinu izgradnje zida.

Kodzida zida sazidanog od šupljih Kod sazidanog od šupljih blokovablokova prostor pros-

tor unutar bloka, a oko tiple, se mora popuniti (npr. ubrizgavanjem maltera Fischer VS 150 njem maltera Fischer 150 C). su Prema slici 14varijante moguće su C). Prema slici 14VS moguće različite varijante spajanja. različite spajanja. unutar bloka, a oko tipla, se mora popuniti (npr. ubrizgava-



Poglavlje

6

6.2. Posebni priključci 6.2. Posebni priključci 6.2.1.

Dodatni profili

6.2.1. Dodatni profili

Dodatne profile kao klupice za prozore, proširenja

itd. potrebno spojiti zavrtnjima za osnovni profil i, Dodatne profilejekao klupice za prozore, proširenja itd. na potrebno jenačin spojiti zavrtnjima zatrakama). zadihtovati predviđen (npr. sa penastim osnovni profil i zadihtovati na predviđen način (npr. sa penastim trakama).

6.2.2.

Kutije za roletne

6.2.2. Kutije za roletne

kutija za roletne

Prozorsasakutijom SlikaSlika 15: 15: Prozor

širina pod opterećenjem

za roletne kutijom za roletne

širina elementa

Ako se postavlja prozor sa kutijom za roletne, pričvršćiva-

Ram za prozore i vrata se tada posmatra kao

nje gornje strane je problematično bez obzira na kon-

spojnica sa polu-straničnim opterećenjem (vidi sliku 15).

strukciju kutije ( sastavne kutije ili postojeće kutije). U tom slučaju je potrebno dokazati statiku gornjeg rama

Podupiranje, tj. pričvršćivanje je moguće prema prikazu na

(pogledati prozorsku statiku).

slici 16.

Ako se postavlja prozor sa kutijom za roletne, pričvršćivanje gornje strane je problematično bez obzira na konstrukciju kutije (sastavne kutije ili postojeće kutije). U tom slučaju je potrebno dokazati statiku gornjeg rama (pogledati prozorsku statiku).

I M

Ram za prozore i vrata se tada posmatra kao spojnica sa polu-straničnim opterećenjem (vidi sliku 15). Podupiranje, tj. pričvršćivanje je moguće prema prikazu na slici 16.


E.V.

35

Poglavlje

6


Statičko učvršćivanje dodatnih kutija

1. pojačanje okvira

Statičko učvršćivanje postojeće kutije

2. pojačanje okvira i pojačanje kutije

3. pojačanje okvira, pojačanje kutije i dodatno pojačanje

Prema uputstvima proizvođača!

Pričvršćivanje pomoću prozorskog stabilizatora

Kada se poklopac kutije za roletne zavrtnjima pričvrsti za osnovni profil, i profil okvira je dodatno učvršćen. Broj preostalih sredstava za pričvršćivanje određuje se prema tački 6.1.

Slika 16: podupiranje i pričvršćivanje kutija

ugaonik za učvršćivanje moguće rastaviti

prozorski stabilizator: npr. HALESTA ili vlastita konstrukcija

za roletne

36



Poglavlje

6

Pri Pri većim većim širinama širinama elemenata elemenata je je za za dovoljno dovoljno stati statičko čko

Priojačanje većim iiširinama elemenata je za dovoljno ojačanje pričvršćivanje pričvršćivanje nezaobilazna nezaobilazna podela podela elementa. elementa. statičko ojačanje i pričvršćivanje, neophodna Izgled Izgled (raspored) (raspored) spojeva, spojeva, prema prema prikazu prikazu na na slici slici 17. 17. podela elementa. Izgled (raspored) spojeva, prema prikazu na slici 17. slobodna slobodna spojka spojka kutija kutija za za roletne roletne

čelično čelično ojačanje ojačanje spojeno spojeno sa sa objektom objektom gore gore ii dole dole

Slika 17: Povezivanje elemenata sa kutijama za Slika Slika 17: 17: Povezivanje Povezivanje elemenata elemenata sa sa kutijama kutijama za za roletne roletne roletne

slobodna slobodna spojka spojka kutija kutija za za roletne roletne

kutija kutija za za roletne roletne

slobodna slobodna spojka spojka

6.2.3. 6.2.3.Ulazna Ulazna Ulaznavrata vrata vrata 6.2.3.

Kod vratajača jača dinamička Kod Kodulaznih ulaznih ulaznih vrata vrata jača su susu dinamička dinamička optereoptereopterećenja, kao npr. snažnije ćenja, ćenja, kao kao npr. npr. snažnije snažnije zatvaranje zatvaranje vrata, vrata, zatvaranje vrata, od statičkih od od statičkih statičkih opterećenja. opterećenja. Zatim, kod kod ulaznih ulaznih opterećenja. Zatim, kodZatim, ulaznih vrata manje pričvrsnih vrata vrataima ima imaznatno znatno znatno manje manje pričvrsnih pričvrsnih tačaka tačaka nenetačaka nego kodZbog prozora. Zbog toga go go kod kod prozora. prozora. Zbog toga toga je je uz uz već već navedenavedeje uz već navedene i opisane tačke, dene ii opisane tačke, tačke, tj. tj. mesta mesta pričvršćivanja pričvršćivanja tj. dene mestaopisane pričvršćivanja pri ugradnji napraviti dodopri pri ugradnji ugradnji prozora, prozora,napraviti potrebno potrebno napraviti prozora, potrebno dodatna pričvršćenja (slika(slika 18). 18). datna datna pričvršćenja pričvršćenja (slika 18).

Slika ulaznih vrata Slika Slika18: 18: 18:Pričvršćivanje Pričvršćivanje Pričvršćivanje ulaznih ulaznih vrata vrata

I M


dodatna dodatna pričvršćepričvršćenja nja na na zid zid šarka šarka razmak razmak između između pričpričvrsnih vrsnih tačaka tačaka analogno analogno ugradnji ugradnji prozora prozora noseća noseća podloška podloška

E.V.

37

Poglavlje

6


Kod višedelnih ulaznih vrata sa stubom ili sa spojenim

Kod višedelnihdelovima, ulaznih potrebno vrata sajestubom ili sa pojedinačnim statička ojačanja spojenim pojedinačnim delovima, potrebno je dodatno učvrstiti (slika 19). statička ojačanja dodatno učvrstiti (slika 19).

slobodna spojka

slobodna spojka

fiksni deo

noseća podloška ispod ojačanja dodatna pričvršćenja na zid šarka

Slika Pričvršćivanje višedelnih ulaznih ulaznih vrata Slika19: 19: Pričvršćivanje višedelnih vrata

fiksni deo

čvrsta/fiksna spojka

čvrsta/fiksna spojka razmak između pričvrsnih mesta analogno ugradnji prozora noseća podloška

Pričvršćivanje donjem Pričvršćivanje uudonjem delu delu odvija se prema odvija se prema prikazu na prikazu na slici 20. slici 20.

Slika 20: Učvršćivanje praga Slika 20: Učvršćivanje praga

38



Poglavlje

6

6.2.4 Spojevi

6.2.4 Spojevi

Za siguran prenos svih delujućih sila u objektu,

dozvoliti zajedničko pomeranje elementa i objekta

Za siguran prenos svih delujućih sila u objektu, čelična ojačanja za ukrućenje u statičkim moraju se čelična ojačanja za ukrućenje, u statičkim spojkama se moraju, pričvrstiti za objekat. spojkama, objekat. nikada ne smeju biti jako napeta već je potrebno uz korišćenje Pri tomepričvrstiti čelična za ojačanja Pri tome čelična ojačanja ne141.446; smeju biti jako nape- dozvoliti zajedničko pomeranje elementa i slobodne spojke (npr.nikada VEKA 141.447) objekta, kao na uz slici 21. ta, već je potrebno korišćenje slobodne spojke slika 21 Slika 21: Spajanje elemenata Slika 21: Spajanje elemenata slobodna spojka sa produženom rupom

čelično ojačanje spojeno sa objektom gore i dole

čvrsta spojka

slobodna spojka

pričvršćivanje ugaone spojke u smeru

pričvršćivanje ugaone spojke u uglu od 90°

elemenata

u smeru elemenata

slobodna spojka

Slika 22: Dilatacioni spoj

podloška za ostakljenje

širina prozora promene dužine Δ

(mm) pri ± 30°C

(cm)

s α PVC-U 70 · 10-6/K

sa α prozor42·10-6/K

150

± 3,15

± 1,9

250

± 5,25

± 3,2

350

± 7,35

± 4,4

450

± 9,45

± 5,7

I M

Elementi širina,odnosno odnosno visina, Elementivećih većih širina, visina se pričvršćuju seuzimajući pričvršćuju uzimajući u obzir navode u obzir navode proizvođača o dilatacionim proizvođača o dilatacionim spojevima kako bi spojevima kako bi profil izdržao i vodoravna i profil izdržao i vodoravna i uspravna istezanja (slika 22). istezanja (slika 22). uspravna Tablica Vrednosti za i promene dužina Tabela 3:3:Vrednosti zatermičke termičke promene dužina za za PVC-profile PVC-profile ii -prozore -prozore


E.V.

39

Poglavlje

6


6.2.5. Prenos opterećenja preko proširenja 6.2.5.Prenos 6.2.5.Prenosopterećenja opterećenjapreko prekoproširenja proširenja

dovoljno. dovoljno.UUtom tomslučaju slučajuje jepotrebno potrebnoprofile profileproširenja proširenja

Za proširenja proširenjavisine visinepreko preko 60 6060 mm mmmm pričvršćivapričvršćivaZaZa proširenja visine preko pričvršćivanje nje na zid zidpomoću pomoću kandži, kandži, ankera ankeraili zavrtnjanije nije nanje zidna pomoću kandži, ankera iliilizavrtnja zavrtnja nije

pričvrstiti pričvrstitiugaonicima ugaonicima(Slika (Slika23a 23ai ib). b). dovoljno. U tom slučaju je potrebno profile proširenja pričvrstiti ugaonicima (Slika 23a i b).

proširenje proširenje dimenzionisanje dimenzionisanje ugaonika ugaonika prema premastatičkim statičkim zahtevima zahtevima

Slika Slika23a: 23a:Učvršćivanje Učvršćivanjeramnog ramnogproširenja proširenja

prečka prečka

Slika Slika23b: 23b:Učvršćivanje Učvršćivanjeramnog ramnogproširenja proširenja sa saprečkom prečkom

za zasliku sliku23a 23a

6.3. Izolacija i zaptivanje 6.3. 6.3. Izolacija Izolacijaii zaptivanje zaptivanje Propis za toplotnu zaštitu zahteva: Propis Propisza zatoplotnu toplotnu zaštitu zaštituzahteva: zahteva: Zazori/spojevi moraju biti trajno nepropusni na vazduh. Zazori/spojevi Zazori/spojevimoraju morajubiti bititrajno trajnonepropusni nepropusnina navazduh. vazduh. (3) (3)

spoljna spoljna ravan ravan izolacije izolacije

(3) (3)

za zasliku sliku23b 23b

Paro-nepropusnost mora biti veća u prostoriji

Paro-nepropusnost Paro-nepropusnost mora morabiti bitiveća većauuprostoriji prostorijinego nego nego spolja.

je jepotrebno potrebno potrebnouuu potpunopotpunospolja. spolja. Ostatak Ostatak zazora/spoja zazora/spojaje Ostatak zazora/spoja potpunosti

zatvoriti. sti stizatvoriti. zatvoriti.

(2) (2) (1) (1) ravan ravandelovanja delovanja1: 1:Odvajanje Odvajanjesobne sobnei i spoljne spoljneklime klimenepropusno nepropusnona navazduh vazduh

(2) (2) (1) (1) unutrašnja unutrašnja ravan ravan izolacije izolacije

ravan ravandelovanja delovanja2: 2:mesto mestopričvršćenja pričvršćenja na naobjekat objekat izolacijska izolacijskaravan: ravan:toplotni toplotnii izvučni zvučni materijali izolacijski izolacijskimaterijali ravan ravandelovanja delovanja3: 3:spoljna spoljnazona zonazaptivanja zaptivanja trajno trajnojejezadihtovati zadihtovatina naudarnu udarnukišu, kišu, paro paropropusna, propusna, UVUV-otporan otporanmaterijal materijal

(1) (1) odvajanje odvajanjesobne sobnei ispoljne spoljneklime klime

Slika Slika24: 24:Model Modelizolacijskih izolacijskihravni ravni

40

područjedelovanja delovanja (2) (2) područje (3) (3) zaštita zaštitaod odvremenskih vremenskihuslova uslova



6.3.1. Izolacija zazora/spoja Za izolaciju zazora se mogu primeniti npr. sledeći materijali:

Poglavlje

6

PAŽNJA: Prilikom ugradnje izolacioni materijali moraju

PAŽNJA: ostati suvi kako bi mogli da vrše funkciju izolacije. Prilikom ugradnje izolacioni materijali moraju ostati suvi kako bi mogli da vrše funkciju izolacije. # dvokomponentna PUR- pena, PUR- pene pri stvrdnjavanju stvarajumanje manje ili ili više više PUR- pene pri stvrdnjavanju stvaraju # staklena vuna, pritiska. To treba u obzir konstrukcijipropropritiska. To treba uzetiuzeti u obzir pri pri konstrukciji # kamena vuna, zora. zora. 6.3.1. Izolacija zazora/spoja # brizgana pluta, Otvorene dodatne profile u ravni prozora treba pri ugradnji na sobnoj strani zatvoriti, a na spoljnjoj Za#izolaciju izo trake.zazora se mogu primeniti npr. Otvorene dodatne profile u ravni prozora treba strani otvoriti. sledeći materijali: Posebno treba obratiti pažnju dodatne za a nakutije spoljnjoj pri ugradnji na sobnoj stranina zatvoriti, jednokomponentna PUR- pena, roletnestrani u području straničnih poklopaca i spoljne dvokomponentna PUR- pena, otvoriti. stranice, ovde ne smeju nastati nikakve promene staklena vuna, oblika usled stvrdnjavanja PUR- pene. Potrebno je kamena vuna, Posebno treba obratiti pažnju na dodatne kutije za roletne u području straničnih poklopaca(slika i spoljne uvažavati navode proizvođača 25).stranice, brizgana pluta, Slika 25: Izolacija u području kutije za roletne (preizo trake. ovde ne smeju nastati nikakve promene oblika usled stvrdnjavanja PUR- pene. Potrebno je uvažavati navode proizvosek) đača (slika 25). # jednokomponentna PUR- pena,

Slika 25: Izolacija u području kutije za roletne (presek)

pre pena za ugradnju prorez za odvod

posle prorez za odvod

I M


E.V.

41

Poglavlje

6


6.3.2. Izrada zazora/spojeva 6.3.2. 6.3.2. Izrada Izrada zazora/spojeva zazora/spojeva Za izradu zazora treba uvažavati IVD- uputstva br. 9. Za izradu Za izradu zazora zazora treba treba uvažavati uvažavati IVDIVDuputstva uputstva br. 9. br.od 9. kiše i vetra pomoću prikladnog izolacionog Jednostepena ugradnja: istovremena izolacija Jednostepena Jednostepena ugradnja: istovremena istovremena izolacija izolacija od kiše od kiše i vetra i vetra pomoću pomoću prikladnog prikladnog izolacionog izolacionog sredstva sredstva (slika (slika 26).26). sredstva (slikaugradnja: 26). spolja spolja

UV-zaštita UV-zaštita blokada blokada za za kišukišu blokada blokada za za vetar vetar

spolja spolja

UV-zaštita UV-zaštita blokada blokada za za kišukišu blokada blokada za za vetar vetar

unutra unutra

nepropusno nepropusno za vazduh za vazduh

unutra unutra

nepropusno nepropusno za vazduh za vazduh

Slika Slika 26: 26: Jednostepena Jednostepena izrada izrada zazora zazora

Dvostepeno: Prvi nivo sprečava prodiranje kiše Dvostepeno: Dvostepeno: PrviPrvi nivonivo sprečava sprečava prodiranje prodiranje kišekiše po- popomoću konstrukcijskih elemenata (preklopna moću moću konstrukcijskih elemenata elemenata (preklopna pokrivka) pokrivka) i i pokrivka) ikonstrukcijskih kontrolisano odvodi(preklopna vodu nadole. Konstrukcija nikako nevodu sme bitiKonstrukcija kružno zatvoreni kontrolisano kontrolisano odvodi odvodi vodu nadole. nadole. Konstrukcija nikako nikako sistem, drugi nivo sprečava prodiranje vetra biti biti kružno kružno zatvoreni zatvoreni sistem, sistem, drugi drugi nivonivo spresprene sme ne sme (slika 27). čava čava prodiranje prodiranje vetra vetra (slika (slika 27).27).

Slika Slika 27: 27: Dvostepena Dvostepena izrada izrada zazora zazora

Pomični Pomični zazori, zazori, dilatacijski dilatacijski zazori zazori

Pomični zazori, dilatacijski zazori

Pomični Pomični zazori: zazori: zazori zazori kodkod kojih kojih treba treba uzeti uzeti u obzir u obzir

Pomični zazori: zazori kod kojih treba uzeti u promenu promenu dužine dužine usled usled godišnjih godišnjih temperaturnih temperaturnih promena promena obzir promenu dužine usled godišnjih temperaturnih promena. KodKod PVC PVC prozora, prozora, treba treba dodatno dodatno obratiti obratiti pažnju pažnju i pa-i pa-

Konstrukcijski Konstrukcijski zazori zazori Konstrukcijski zazori

žljivo žljivo planirati. planirati. Kod PVC prozora, treba dodatno obratiti pažnju i pažljivo planirati. Konstrukcijske Konstrukcijske zazore zazore kojikoji se nalaze se nalaze u odgovarajuu odgovarajuKonstrukcijske zazore koji se nalaze u Pomični zazori se mogu zatvoriti pomoću brizćimćim sistemima sistemima za spajanje za spajanje zatvoriti zatvoriti pomoću pomoću zaptivnih zaptivnih Pomični Pomični zazori zazori se mogu se mogu zatvoriti zatvoriti pomoću pomoću brizganih brizganih odgovarajućim sistemima za spajanje zatvoriti ganih zaptivnih materijala, impregniranih zapzaptivnih zaptivnih traka usana, usana, kod kod prikladnih prikladnih PVC PVC profila profila dodatno dodatno zaptivanje zaptivanje zaptivnih zaptivnih materijala, materijala, impregniranih impregniranih pomoću zaptivnih usana, kod prikladnih PVC tivnih traka od penaste plastične mase ilitraka zapprofila dodatno zaptivanje nije potrebno. od penaste od penaste plastične plastične mase mase ili zaptivnim ili zaptivnim sistemima sistemima u vidu u vidu nijenije potrebno. potrebno. tivnim sistemima u vidu folija.

folija. folija.

Slika Slika 28 levo: 28 Zaptivanje Zaptivanje otvora otvora iz-otizSlika 28levo: levo: Zaptivanje

vora između završnog malter među među završnog završnog malter malter profila i PVC prozora sa zapprofila profila i PVC i PVC prozora prozora sa sa tivnim materijalima. zaptivnim zaptivnim materijalima. materijalima.

Slika 29 desno: Zaptivanje sa29komprimovanom trakom i Slika Slika desno: 29 desno: Zaptivanje Zaptivanje sa komprimosa komprimolajsnom na malteru. vanom vanom trakom trakom i lajsnom i lajsnom

na malteru. na malteru.

42



Poglavlje

6

Prednost Prednost kodkod podeljenih podeljenih prijanjajuprijanjajućih ćih površina površina je što je što ulivanje ulivanje zaptivnog zaptivnog

spolja spolja

b b

materijala materijala u priključni u priključni utorutor na profilu, na profilu,

Prednost kod podeljenih povećava povećava stepen stepen pričvršćenosti. pričvršćenosti. prijanjajućih površina, je što ulivanje zaptivnog materijala u priključni utor na profilu, povećava stepen pričvršćenosti.

t t t = dubina t = dubina zaptivnog zaptivnog materijala materijala u zazoru u zazoru b = bširina = širina zazora zazora

Slika Slika 30: 30: zaptivni zaptivni materijal materijal u u Slika 30: zaptivni materijal u priključnom utoru kod podeljenih priključnom priključnom utoru utoru kodkod po-poprijanjajućih površina. deljenih deljenih prijanjajućih prijanjajućih povrpovr-

unutra unutra

šina. šina.

6.3.3. 6.3.3.Zaptivni Zaptivni sistemi sistemi

6.3.3. Zaptivni sistemi

Širina Širina zazora zazora za zaptivne zaptivne materijale materijale t = t0.5 =t 0.5 b •mora b•mora biti veća veća ili jednaka ili jednaka 6mm (crtežu (crtežu tabeli tabeli 4). 4). Širina zazora zaza zaptivne materijale =• 0.5 b biti mora biti veća ili6mm jednaka 6mm (crtež i tabela 4). Širina Širina zazora zazora se se određuje prema prema promeni promeni mera mera profila profila pri temperaturnim pri temperaturnim razlikama razlikama (tablica (tablica 4). 4). (tabela 4). Širina zazora seodređuje određuje prema promeni mera profila pri temperaturnim razlikama b Stab Sta za zaptivne za zaptivne materijale materijale kodkod

b Aab Aa za zaptivne za zaptivne materijale materijale

kojih kojih je dopuštena je dopuštena promena promena oblika oblika od 25 od % 25 %

kodkod kojih kojih je dopuštena je dopuštena pro-promena mena oblika oblika od 25% od 25%

bStabSta

bAabAa

materijal materijal od od kojeg kojeg je je napravljen napravljen prozor prozor

bStibSti

bStibSti

za zaptivne materijale materijale b Stib Stiza zaptivne

za zaptivne za zaptivne materijale materijale b Stib Sti

kodkod kojih kojih je dopuštena je dopuštena promena promena oblika oblika od 15% od 15%

kodkod kojih kojih je dopuštena je dopuštena promena promena oblika oblika od 15% od 15%

dužina dužina elemenata elemenata u mu m

do 1,5 do 1,5 do 2,5 do 2,5 do 3,5 do 3,5 do 4,5 do 4,5 do 2,5 do 2,5 do 3,5 do 3,5 do 4,5 do 4,5

najmanja najmanja širina širina zazora zazora za za ravnu ravnu montažu montažu bs ubsmm u mm PVC-U PVC-U (beli) (beli) PVC-U PVC-U sa površinama sa površinama u boji u boji

10 10 15 15

15 15 20 20

20 20 25 25

najmanja najmanja širina širina zazora zazora za za unutarašnju unutarašnju montažu montažu bA ubAmm u mm

25 25 30 30

10 10 10 10

10 10 15 15

15 15 20 20

Tablica 4: Najmanja 4: Najmanja širina širina priključnih priključnih bSti najmanja širina zazora ravnu montažu, unutrašnja bSti bSti= = najmanja = najmanja širina širina zazora zazora za za ravnu za ravnu montažu, montažu, unutrašnja unutrašnja strana stranastranaTablica bSta = najmanja širina zazora za ravnu montažu, spoljna strana zazora zazora za zaptivne za zaptivne bStabSta = najmanja = najmanja širina širina zazora zazora za ravnu za ravnu montažu, montažu, spoljna spoljna strana strana bAa = najmanja širina zazora za unutrašnju montažu, spoljna strana materijale materijale bAa bAa = najmanja = najmanja širina širina zazora zazora za unutrašnju za unutrašnju montažu, montažu, spoljna spoljna strana strana

Tabela 4: Najmanja širina priključnih zazora za zaptivne materijale I M


E.V.

43

Poglavlje

6


6.3.4. Zaptivanje zazora/spojeva

Voditi računa o uputstvima proizvođača zaptivnih sistema. 6.3.4. Zaptivanje zazora/spojeva Detaljni prikaz geometrije Voditi računa o uputstvima proizvođača zaptivnih zazora i Glavni zadatak zaptivanja zaizrade površina za spajanje potrebno je geometrije pogledatizazora u sistema. Detaljni prikaz i zora je:Glavni vlaguzadatak zadržati van IVD-uputstvima br. 9izrade „ Zaptivni materijali za spojne zazore kod zaptivanja zazora je: vlagu zadržati površina za spajanje potrebno je pogledati u IVDgrađevinskog zazora. Isto praviprozora i spoljnih vrata - osnove za planiranje i izradu. građevinskog zazora. Isto pravilo važi za udarnu uputstvima br. 9 „ Zaptivni materijali za spojne zazore kod lo važi van za udarnu kišu spolja, spolja, kao i iznutra. za sobnu vlagu iznutra. Zazor mora: prozora i spoljnih vrata - osnove za planiranje i izradu. kao i zakišu sobnu vlagu Zazor mora: # biti izolovan na vetar, buku, toplotu biti izolovan na vetar, buku, # preuzeti promenu dužina nastalih usled sleganja objekta toplotu prozora. dužina preuzetiili promenu impregnirana plastično penasta zaptivna folija izdržljivsleganja na starenje jer postonastalih# usled objekta traka prema DIN 18542 ili prozora. ji mogućnost pojave naprslina A1 A2 biti izdržljiv na starenje jer ili bočnih pukotina. postoji mogućnost pojave naprslina ili bočnih pukotina. Princip kojeg se treba držati: UNUTRA ZAPTIVENI-

izolacija zazora

JE NEGO SPOLJA.

Pri tome treba razlikovati između:

butil traka za malterisanje

A3

izolacija zazora

brizgani zaptivni materijal između rama prozora i maltera

A4

# Nivo delovanja 1: unutrašnja zaptivka utiče na deljenje so-

Princip kojeg se treba držati: bne i spoljne klime UNUTRA ZAPTIVENIJE # Nivo delovanja 2: pričvršćiNEGO SPOLJA. vanje za objekat i izolaci-

Pri tome ju treba praviti razliku od buke i toplote. između:# Nivo delovanja 3: spoljašnja Nivo delovanja 1: unutrašnja zaptivka za zaštitu od vremenzaptivka utiče na deljenje skih prilika sobne i spoljne klime Nivo delovanja 2: pričvršćivanje za objekat i izoZa nivoe delovanja 1 i 3 (vidi slilaciju od buke i toplote. 9) kombinuje se prema princiNivo ku delovanja 3: spoljašnja puza unutra difuziono zaptivenije zaptivka zaštitu od vremenskih prilika nego spolja. Za nivoe delovanja 1 i 3 (vidi sliku 9) kombinuje se prema principu unutra difuziono zaptivenije nego spolja.

44

izolacija zazora

Brizgani zaptivni materijal između rama prozora, izolacije i maltera

izolacija zazora

pokrivna letvica sa zaptivnom trakom

A5

izolacija zazora

A6

izolacija zazora

Slika 31: Primeri zaptivanja zazora sa spoljne strane. Izbor izolacije zazora prema poglavlju 6.3.1

G Ü T E G E M E I N S C H A F T K U N S T S T O F F - F E N S -T E R S Y S T E M E


Nivo delovanja 3 mora biti napravljen tako da je zaptiven

Poglavlje

6

Folije koje sadrže bitumen se ne smeju koristiti.

na udarnu kišu, nivo delovanja 1 služi za razdvajanje

Nivo delovanja 3sobne mora napravljen je odbiti spoljne klime. Natako nivouda delovanja 2 izolaPrimeri za prikladno zaptiven zazor se nalaze na Folije koje sadrže bitumen se ne smeju koristiti. zaptiven na udarnu kišu, nivo delovanja 1 služi cioni materijali moraju biti postavljeni tako da su kru žno prikazima 31 do 33. za razdvajanje sobne od spoljne klime. Na nivou zatvoreni. Kod hrapavijih površina upotrebiti gušći i krePrimeri za prikladno zaptiven zazor se nalaze na delovanja 2 izolacioni materijali moraju biti postmastiji lepak.zatvoreni. Kod hrapavi- prikazima 31 do 33. avljeni tako da su kružno jih površina upotrebiti gušći i kremastiji lepak. zaptivna traka za zazor

prozorska folija za zid koji se vidi

I1

izolacija zazora

butil traka, za malterisanje

I3

izolacija zazora

I2

izolacija zazora

brizgani zaptivni materijal između rama prozora i maltera

I4

izolacija zazora

Brizgani zaptivni materijal između rama prozora/izolacije i maltera

I5

izolacija zazora

Slika 32: Primeri za zaptivanje zazora na unutrašnjoj strani

I M


E.V.

45

Poglavlje

6


Zaptivni nivo u predelu prozorskih klupica sa strane

pravljen građevinski spoj (zid). Takođe i ovde treba uva-

se takođe mora obraditi (slika 33).

žiti navode proizvođača, kao npr. ispravna upotreba

Zaptivni nivo u predelu prozorskih klupica sa strane se takođe mora obraditi (slika 33). Izbor prikladnih zaptivnih materijala za izradu Izbor prikladnih zaptivnih materijala za izradu određujese se prema prema vrsti građevinskog spoja.spoja. Kriterijum određuje vrsti građevinskog Kriterijum zageometrija izbor suzazora geometrija zazora i materii materijal od kojeg je naza izbor su jal od kojeg je napravljen građevinski spoj (zid).

Takođe i ovde treba uvažiti navode proizvođača, brizganih zaptivnih materijala. Ovo važi pre svega kao npr. ispravna upotreba brizganih zaptivnih za površinsku vlagu, pritisnu čvrstoću, temperaturu, otpormaterijala. Ovo važi pre svega za površinsku nost materijala Zavisno od vlagu, pritisnui površinsko čvrstoću,prijanjanje. temperaturu, otpornost materijala i površinsko prijanjanje. Zavisno od podloge treba uraditi pripremu. podloge treba uraditi pripremu.

izraditi kadicu

otvorene stranice– starogradnja

izraditi kadicu

otvorene stranice – novogradnja

zatvoreno završnom kapicom

Slika 33: Zaptivanje stranica prozorskih klupica

46

zatvorene stranice


Postupak postavljanja 6 Postupak postavljanja

Poglavlje

6.3.5. Zaptivni materijali

6.3.5.

Zaptivni materijali

Primeri pogodnih zaptivnihzaptivnih materijala materijala su navedeni su u tabeli 5. Primeri pogodnih navedeni u tabeli 5.

Tabela 5: Pregled zaptivnih materijala. Tabela 5: Pregled pogodnihpogodnih zaptivnih materijala. Materijal – sirovinska baza

Primeri primene

Pri planiranju i postavljanju obratiti pažnju na

brizgani zaptivni materijali # prijanjanje i podnošenje

silikon polisulfid poliuretan polieter (SMP) disperzioni akril

# dopuštene promene oblika # redosled rada # konstrukciju poprečnog preseka # opterećenja na spojnim površinama

impregnirane zaptivne trake od penaste plastične mase # stepen kompresije # pitisne površine poliuretan-penasta masa sa impregnatom

# sastave, izradu uglova # otpornost # poprečni presek

zaptivne staze # mehaničko osiguranje kod lepljenja polizobutilen EPDM, PVC-mekani

malih širina dovoljno prijanjanje/držanje # # preklopno lepljenje # prethodno obrađivanje spojnih površina # otpornost lepka

zaptivne trake # dovoljno prijanjanje # preklopno lepljenje # prethodno obrađivanje spojnih po-

butil polizobutilen

vršina # pritisak pri lepljenju # pomerljivi /dilatacioni kanal

Elastomer-zaptivne trake # otpornost polisulfid,

# prethodno obrađivanje spojnih površina

silikon, poliuretan

# izradu uglova, sastave # pokrivku

I M


E.V.

47

Poglavlje

6


6.4. Zaštita vidnih površina rama Za zaštitu izvedenih radova važi DIN 18 355 za stolarske radove. Preporučuje se dogovor o pojedinostima sa investitorom. Kako bi se zaštitile površine rama od prljavštine, transporta i ugradnje, pene za ugradnju itd. preporučuje se prekrivanje vidnog dela prozora zaštitnom folijom u slučaju da ista nije stavljena prilikom izrade. Zaštitne folije je potrebno ukloniti nakon ugradnje. 6.5. Čišćenje prozora Čišćenje prozora obuhvata uklanjanje svih nečistoća koje su nastale prilikom ugradnje, od strane izvođača radova (tu ne spadaju npr. atmosferske prljavštine). Za čišćenje koristiti samo sredstva preporučena od strane proizvođača profila/sistema. Zalepljene ostatke pene za montažu treba odmah, pre stvrdnjavanja očistiti. 6.6. Završna provera Po završetku ugradnje potrebno je proveriti funkcionalnost svih otvarajućih delova prozora, kao i prolaznost, uz protokol. 6.7. Održavanje i nega Prozore je potrebno, kao i ostale delove objekta, redovno održavati kako bi se zadržala njihova ispravnost za korišćenje. Ovo, takođe, zahteva i zakon, a u skladu sa propisima vezanim za gradnju (§3(2)): „Građevinski proizvodi se mogu koristiti samo

48

onda kada se pri upotrebi vodi računa o njihovom održavanju kako to zahtevaju zakonske odredbe i kada je za određeno vreme zagarantovana njihova ispravnost za korišćenje.“ Održavanje je uslovljeno smernicama o građevinskim proizvodima i Zakonom o građevinskim proizvodima. U DIN 31 051 su sadržani pojmovi i mere. Nakon završetka ugradnje potrebno je uputiti korisnika prozora o tim navodima i korišćenju prozora, te se pozvati na uputstva „Korišćenje i održavanje“ WP01 do WP04, data od strane proizvođača prozora i fasada. 6.8. Provetravanje Vetrenje treba da bude regulisano nezavisno od prozora pomoću uređaja za provetravanje prema DIN 1946 – 2 koji pripadaju osnovnoj opremi građevinskog objekta. To je pre svega zadatak planiranja. Osigurano osnovno provetravanje od (0,5/ h) nije zadatak zaptivenosti prozora. Ako se radi o građevinskim štetama prouzrokovanim vlagom u prostorijama, koje često nastaju u starogradnji gde ne postoji centralni sistem provetravanja, korisnik se mora uputiti na obavezno vetrenje redovnim otvaranjem prozora. 6.9. Preuzimanje Nakon završetka ugradnje i čišćenja ugrađenih vrata i prozora potrebno je sa investitorom napraviti krajnju proveru ispravnosti (VOB-B §12) i pismeno je potvrditi.



Poglavlje

6

6.10. Reciklaža demontiranih prozora Kod obnavljanja starogradnje potrebno je ukloniti demontirane stare prozore. Ako se radi o plastičnim prozorima, potrebno je osigurati prikladnu reciklažu obzirom na materijal od koga su napravljeni.

I M


E.V.

49

Poglavlje

7

Osnove građevinske fizike

fizike 7.7. Osnove Osnovegrađevinske građevinske fizike Prozori i vrata zatvaraju otvore u zidovima obProzori i vrata zatvaraju otvore u zidovimaceline. objekta, # odvajanje spoljne od sobne klime, jekta, i tako postaju deo jedinstvene Na spoljnim trebaceline. da ispune i dodatne i tako postajuzidovima deo jedinstvene # osvetljavanje prostorije dnevnim svetlom, zadatke: # ispravno funkcionisanje pri otvaranju i zatvaranju, odvajanje spoljne od sobne klime, To znači da prozori i vrata kao i spojevi prilikom Na spoljnim zidovima treba da ispune i dodatne zadatke: # provetravanje unutrašnjih prostorija otvaranjem vrata i osvetljavanje prostorije dnevnim svetlom, njihovog postavljanja moraju biti trajno otporni ispravno funkcionisanje pri otvaranju i zatnaprozora. uticaje navedene u tabeli 6: varanju, provetravanje unutrašnjih prostorija otvaranTabela 6:moraju Uticaji prozore, i priključne To znači da prozori i vrata kao i spojevi prilikom njihovog postavljanja bitina trajno otporni vrata na uticaje najem vrata i prozora. spojeve Tabela 6: Uticaji na prozore, vrata i priključne spojeve

vedene u tabeli 6:

# Sa spoljne strane

Uticaji

Norme

promena temperature, kiša, ve-

DIN 18 055

DIN EN 1026

tar, UV- zraci, buka, dinamička

DIN EN 1027

DIN 4109

opterećenja zbog saobraćaja itd.

DIN EN 12211 DIN EN 513

# Sa unutrašnje strane vlažnost vazduha u prostoriji

DIN 4108

temperatura u prostoriji # Građevinski delovi

promena dužine, promena obli-

DIN EN 107

DIN EN 514

sile povlačenja i savijanja nastale DIN EN 107

EN 12046-1

ka, sopstvena težina

# Upotreba

EN 12400

upotrebom # Objekat

sleganje/pomeranje objekta,

DIN 18201

DIN 18202

tolerancije

DIN 18203-1

DIN 18203-3

Ovi građevinske fizike zahtevaju da se Ovinavodi navodi građevinske fizike zahtevaju da se pri pri ugradnji prozora i izradi priključnih spojeva ugradnji prozora i izradi priključnih spojeva pridržava propridržava propisanih normi.

voda; u čvrstom stanju sneg ili uled), štostaje nja ( u gasovitom stanju kao kao vodena para; tečnom

uzrok brojnih šteta na objektu. Ako voda prodre, spolja npr. kiša, ili iznutra zbog difuzije pisanih normi. uzrok brojnih šteta na objektu. Ako voda prodre,delove spolja vodene pare direktno u zidove ili druge 7.1 Uticaji vode i vlage zgrade dođe kondenzacije, npr. kiša, iilitamo iznutra zbog do difuzije vodene pare nastaće direktno u zigrađevinske štete. 7.1 Uticaji vode i vlage dove ili druge delove zgrade i tamo dođe do kondenzaVoda je uvek prisutna i pojavljuje se pri Štete se pojavljuju u vidu vlage, bubrenja i skucije, nastaće građevinske štete. uobičajenim temperaturama - kao jedino jedpljanja vode, zaleđivanja i/ili pri velikim gubicima Voda jeu uvek i pojavljuje se pri(uuobičajenim se pojavljuju u vidu vlage, bubrenja i skupljanja injenje sva prisutna tri agregatna stanja gasovitomtem- Štete temperature uzrokuju slabljenje mehaničke stanju kao vodena para; u tečnom kao sta- vode, čvrstoće. peraturama - kao jedino jedinjenjeu sva stanju tri agregatna zaleđivanja i/ili pri velikim gubicima temperature

50

nju kao voda; u čvrstom stanju kao sneg ili led), što je


štete uzrokovane korozijom.


Poglavlje

7 Prevelika vlažnost vazduha nije samo uzrok brojnih šteta

Na prozore i priključne spojeve deluju- kiša spolja i –

na objektu ako se kondenzuje na ili u zidovima. Ona

visoka relativna vlažnost vazduha iznutra.

ima uticaj i na sobnu klimu. Povezanost vlažnosti vazduha

U spoju sa kiseonikom iz atmosfere nastaju 7.1.1 Kišnica takođe i štete uzrokovane korozijom.

u prostoriji i temperature prostorije sa prijatnošću je vidna

u prikazu polja prijatnosti po Leusdenu i Freymarku (slika

Prevelika vlažnost vazduha nije samo uzrok 34). Pored temperature prostorije vlažnosti Zaštita od kišnice mora biti osigurana sa spoljne strane brojnih šteta na objektu ako sei relativne kondenzuje na Na prozore i priključne spojeve deluju: kiša i spolu zidovima. Ona ima uticaj i na sobnu klimu. objekta. Prodiranje kišnice u priključne spojeve unutra- ili vazduha za prijatnost je merodavna i površinska ja i visoka relativna vlažnost vazduha iznutra. Povezanost vlažnosti vazduha u prostoriji temšnjost objekta mora biti sprečeno. Za vodu koja je ušla temperatura površina oko spojeva (treba da budei od perature prostorije sa prijatnošću vidi se u prika20-25°C) kao i dodavanje hladnog svežeg vazduha. u zidove objekta, priključne spojeve, i funkcionalne de7.1.1 Kišnica zu polja prijatnosti po Leusdenu i Freymarku love mora se osigurati kontrolisano oticanje ka spolja. (slika 34). Pored temperature prostorije i relaZaštita od kišnice mora biti osigurana sa spoljne tivne vlažnosti vazduha za prijatnost je merodavPažnja: neomalterisani beton uglavnom nije prostrane objekta. Prodiranje kišnice u priključne na i površinska temperatura oko spojeva (treba pustan za vodu. Najbolja zaštita se postiže višeslojnom spojeve i unutrašnjost objekta mora biti da bude od 20-25°C) kao i dodavanje hladnog izolacijom (vidi sliku 27). sprečeno. Za vodu koja je ušla u zidove objekta, svežeg vazduha. priključne spojeve, i funkcionalne delove mora se osigurati kontrolisano oticanje ka spolja. Slika Prikazpolja polja prijatnosti prema Leusdenu 7.1.2. Vlaga u unutrašnjem prostoru Slika34: 34: Prikaz prijatnosti prema Leusdenu i Pažnja: neomalterisani beton uglavnom nije i Fraymarku Dok zgrade sagrađene starijim načinom gradnje imaju Fraymarku propustan za vodu. Najbolja zaštita se postiže i kroz koje vlaga dosta otvoraizolacijom koji nisu dobro višeslojnom (vidizatvoreni sliku 27). 7.1.2. Vlaga u unutrašnjem prostoru vi za toplotnom i zvučnom zaštitom prisiljavaju na “zaptivenu“ gradnju.

Dok zgrade sagrađene starijim načinom gradnje imaju dosta otvora koji nisu dobro zatZa odvajanje unutrašnje i spoljne klime sa voreni i kroz koje vlaga može izaći napolje, novi građevinski za sledeće: toplotnom i zvučnom unutrašnjezahtevi strane važi zaštitom prisiljavaju na “zaptivenu“ gradnju. # Ceo sistem mora biti potpuno nepropusan uključujuZa odvajanje unutrašnje i spoljne klime sa ći prozore, priključne spojeve i zid prostorije. unutrašnje strane važi sledeće: • # Temperatura Ceo sistem mora biti potpuno nepropusan mora biti viša od temperature rosišta unuuključujući prozore, priključne spojeve i zid prostorije.trašnjeg prostora. unutrašnje strane mora zaptiveno na vazduh. • # SaTemperatura mora bitibitiviša od temperature rosišta unutrašnjeg prostora. • Sa unutrašnje strane mora biti zaptiveno Pri nakupljanju vlage u unutrašnjem prostoru, uz isparavana vazduh. nja vode nastale kuvanjem i kupanjem treba uzeti u obzir i isparavanja nastala respiracije živih bića u objektu. Pri nakupljanju vlage usled u unutrašnjem prostoru, uz isparavanja vode nastale kuvanjem i kupanjem treba uzeti u obzir i isparavanja nastala usled respiracije živih bića u objektu.

100 90

neprijatno vlažno

80 70 60

prijatno

50 40 30 vlažnost vazduha

može izaći napolje, novi građevinski zahte-

neprijatno

20 neprijatno suvo

10 012

14

16 18 20 22 24 sobna temperatura t (°C)

26

28

U normalnim stambenim uslovima jedna četvoročlana porodica dnevno “ispari” od 12 do 14 litara vode. Ove vlage se treba rešiti kontrolisanim provetravanjem.

I M


E.V.

51

Poglavlje

7


7.1.2.1. Vlažnost vazduha

može da primi više vode od hladnog. Rosište je posti-

7.1.2.1. Vlažnost vazduha

od hladnog. Rosište je postignuto pri 100% relativne vlažnosti vazduha. Ako se topli vazduh topli vazduh hladi i usled toga raste relativna vlažnost vahladi i usled toga raste relativna vlažnost vazduzduha, ondase se višak višak vodene pare pri dostizanju tačke ha, onda vodene pare pri dostizanju tačkekondenzuje rosišta kondenzuje i pada kao voda. rosišta i pada kao voda. gnuto pri 100% relativne vlažnosti vazduha. Ako se

Sposobnost vazduha za prihvatanje vode zavisi od temSposobnost vazduha za prihvatanje vode zaperature, ali postoji granica. Ako segranica. pređe ta granica visi od temperature, ali postoji Ako se pređe i dođe do parom, zasićenosti vazduha i dođeta dogranica zasićenosti vazduha višak voparom, višak vodene pare se pretvara u kondene pare se pretvara u kondenz. Topao vazduh denz. Topao vazduh može da primi više vode

Slika 35: Kriva rosišta

100 %

4000

1,200 kg/m

3500

3000

2500

2338

1,250 kg/m

17,8g/m

2000 1

Ri (ti, j i) 20°C / 50 %

1500

50%

1169

1

parni pritisak (Pa)

1000

500

0

vlažnost u %

1,300 kg/m

8,63g/m

9,25

-20

-10

Primer:

±0

+10

+20

+30

temperatura (°C)

Slika 35: Kriva rosišta

Primer: Klima prostorije Ri = 20 °C, relativna vlažnost vazduha 50% Klima prostorije Ri = 20°C, relativna vlažnost vazduha 50% Prisutni parni pritisak 11691169 Pa Pa Prisutni parni pritisak Parnipritisak pritisak pri zasićenju 2338 Pa Parni pri zasićenju 2338 Pa Temperatura rosišta prema dijagramu ϑ (Tau) = 9,25°C Temperatura rosišta prema dijagramu ϑ = 9,25 °C Tau

52



Poglavlje

7

Tablica 7: Temperatura rosišta u zavisnosti od temperature i relativne vlažnosti Tablica 7:7:Temperatura rosišta u zavisnosti od temperature i relativne vlažnosti Tabela Temperatura rosišta uTemperatura zavisnosti od temperature i relativne vlažnosti Temper. ϑ rosištaϑ1 ) u °C pri relativnoj vlažnosti vazduha od °C 30% Temper. ϑ 30 10.6 °C 30% 29 9.7 30 10.6 28 8.8 29 9.7 27 8.0 28 8.8 26 7.1 27 8.0 25 6.2 26 7.1 24 5.4 25 6.2 23 4.5 24 5.4 22 3.6 23 4.5 21 2.8 22 3.6 20 1.9 21 2.8 19 1.0 20 1.9 18 0.2 19 1.0 17 -0.6 18 0.2 16 -1.4 17 -0.6 15 -2.2 16 -1.4 14 -2.9 15 -2.2 13 -3.7 14 -2.9 12 -4.5 13 -3.7 11 -5.2 12 -4.5 10 -6.0 11 -5.2 10 -6.0

35% 12.9 35% 12.0 12.9 11.1 12.0 10.2 11.1 9.4 10.2 8.5 9.4 7.6 8.5 6.7 7.6 5.9 6.7 5.0 5.9 4.1 5.0 3.2 4.1 2.3 3.2 1.4 2.3 0.5 1.4 -0.3 0.5 -1.0 -0.3 -1.9 -1.0 -2.6 -1.9 -3.4 -2.6 -4.2 -3.4 -4.2

40% 14.9 40% 14.0 14.9 13.1 14.0 12.2 13.1 11.4 12.2 10.5 11.4 9.6 10.5 8.7 9.6 7.8 8.7 6.9 7.8 6.0 6.9 5.1 6.0 4.2 5.1 3.3 4.2 2.4 3.3 1.5 2.4 0.6 1.5 -0.1 0.6 -1.0 -0.1 -1.8 -1.0 -2.6 -1.8 -2.6

s

45% Temperatura 50% 55% 60% 65% 70% 75% 80% 85% 90% 95% rosištaϑ1 ) u °C pri relativnoj vlažnosti vazduha od 16.8 18.4 20.0 s 21.4 22.7 23.9 25.1 26.2 27.2 28.2 29.1 45% 50% 55% 60% 65% 70% 75% 80% 85% 90% 95% 15.9 17.5 19.0 20.4 21.7 23.0 24.1 25.2 26.2 27.2 28.1 16.8 18.4 20.0 21.4 22.7 23.9 25.1 26.2 27.2 28.2 29.1 15.0 16.6 18.1 19.5 20.8 22.0 23.2 24.2 25.2 26.2 27.1 15.9 17.5 19.0 20.4 21.7 23.0 24.1 25.2 26.2 27.2 28.1 14.1 15.7 17.2 18.6 19.9 21.1 22.2 23.3 24.3 25.2 26.1 15.0 16.6 18.1 19.5 20.8 22.0 23.2 24.2 25.2 26.2 27.1 13.2 14.8 16.3 17.6 18.9 20.1 21.2 22.3 23.3 24.2 25.1 14.1 15.7 17.2 18.6 19.9 21.1 22.2 23.3 24.3 25.2 26.1 12.2 13.9 15.3 16.7 18.0 19.1 20.3 21.3 22.3 23.2 24.1 13.2 14.8 16.3 17.6 18.9 20.1 21.2 22.3 23.3 24.2 25.1 11.3 12.9 14.4 15.8 17.0 18.2 19.3 20.3 21.3 22.3 23.1 12.2 13.9 15.3 16.7 18.0 19.1 20.3 21.3 22.3 23.2 24.1 10.4 12.0 13.5 14.8 16.1 17.2 18.3 19.4 20.3 21.3 22.2 11.3 12.9 14.4 15.8 17.0 18.2 19.3 20.3 21.3 22.3 23.1 9.5 11.1 12.5 13.9 15.1 16.3 17.4 18.4 19.4 20.3 21.1 10.4 12.0 13.5 14.8 16.1 17.2 18.3 19.4 20.3 21.3 22.2 8.6 10.2 11.6 12.9 14.2 15.3 16.4 17.4 18.4 19.3 20.2 9.5 11.1 12.5 13.9 15.1 16.3 17.4 18.4 19.4 20.3 21.1 7.7 9.3 10.7 12.0 13.2 14.4 15.4 16.4 17.4 18.3 19.2 8.6 10.2 11.6 12.9 14.2 15.3 16.4 17.4 18.4 19.3 20.2 6.8 8.3 9.8 11.1 12.3 13.4 14.5 15.5 16.4 17.3 18.2 7.7 9.3 10.7 12.0 13.2 14.4 15.4 16.4 17.4 18.3 19.2 5.9 7.4 8.8 10.1 11.3 12.5 13.5 14.5 15.4 16.3 17.2 6.8 8.3 9.8 11.1 12.3 13.4 14.5 15.5 16.4 17.3 18.2 5.0 6.5 7.9 9.2 10.4 11.5 12.5 13.5 14.5 15.3 16.2 5.9 7.4 8.8 10.1 11.3 12.5 13.5 14.5 15.4 16.3 17.2 4.1 5.6 7.0 8.2 9.4 10.5 11.6 12.6 13.5 14.4 15.2 5.0 6.5 7.9 9.2 10.4 11.5 12.5 13.5 14.5 15.3 16.2 3.2 4.7 6.1 7.3 8.5 9.6 10.6 11.6 12.5 13.4 14.2 4.1 5.6 7.0 8.2 9.4 10.5 11.6 12.6 13.5 14.4 15.2 2.3 3.7 5.1 6.4 7.5 8.6 9.6 10.6 11.5 12.4 13.2 3.2 4.7 6.1 7.3 8.5 9.6 10.6 11.6 12.5 13.4 14.2 1.3 2.8 4.2 5.5 6.6 7.7 8.7 9.6 10.5 11.4 12.2 2.3 3.7 5.1 6.4 7.5 8.6 9.6 10.6 11.5 12.4 13.2 0.4 1.9 3.2 4.5 5.7 6.7 7.7 8.7 9.6 10.4 11.2 1.3 2.8 4.2 5.5 6.6 7.7 8.7 9.6 10.5 11.4 12.2 -0.4 1.0 2.3 3.5 4.7 5.8 6.7 7.7 8.6 9.4 10.2 0.4 1.9 3.2 4.5 5.7 6.7 7.7 8.7 9.6 10.4 11.2 -1.2 0.1 1.4 2.6 3.7 4.8 5.8 6.7 7.6 8.4 9.2 -0.4 1.0 2.3 3.5 4.7 5.8 6.7 7.7 8.6 9.4 10.2 može se7.6 pravolinijski -1.2 0.1 1.4 2.6 3.7 1) Način 4.8 približavanja 5.8 6.7 8.4 interpolirati 9.2 1)

Način približavanja može se pravolinijski interpolirati

Zasićenost, t.j. relativna vlažnost vazduha od 100%,

nižim temperaturama, tj. iz toplijeg dela u smeru

Zasićenost, iznosi npr.: t.j. relativna vlažnost vazduha od 100%,

nižim temperaturama, tj. iz toplijeg dela u smeru hladnijeg dela. Sa opadanjem temperature hladi se

iznosi npr.: Temperatura (°C)

Zasićenost (g/m³)

opadanjem temperature hladiod seunutraihladnijeg difuzionadela. strujaSa vodene pare koja je usmerena

Temperatura (°C) - 10 °C

Zasićenost 2,14 (g/m³)

-±10 °C 0 °C

2,14 4,84

°C + ±100 °C

4,84 9,4

10 °C °C ++ 20

9,4 17,3

20 °C °C ++ 30

17,3 30,3

+ 30 °C 30,3 Tablica 8: Vodena para-zasićenost Tablica 8: Vodena para-zasićenost Stepen zasićenosti se može uzeti iz krive rosišta (npr. Stepen zasićenosti se može uzeti iz krive rosišta Stepen zasićenosti možetablica uzeti krive rosišta prikaz 35) ili35) iz tablice (npr. 7). (npr. prikaz ili izsetabele (npr.iz tabela 7). (npr. prikaz 35) ili iz tablice (npr. tablica 7).

7.1.2.2. Tok izotermi 7.1.2.2. Tok izotermi

7.1.2.2. Tok izotermi Izoterme su linije ili površine istih temperatura. su linijetj.ilitoplotne površine istih temperatura.Prenos Izoterme Prenos toplote, struje, događa se od viših prema nižim temperaturama, iz toplijeg linije ilistruje, površine istih temperatura.Prenos Izoterme toplote, tj.su toplotne događa se odtj.viših prema dela u smeru hladnijeg dela. Sa opadanjem toplote, tj. toplotne struje, događa se od viših prema temperature hladi se i difuziona struja vodene

I M

i difuziona struja vodene pare kojahlađenjem je usmerena od unutrašnjeg ka spoljnom prostoru. Ovim smanjuje se šnjeg ka spoljnom hlađenjem smanjuje zasićenost. Ako se prostoru. dostigne Ovim temperatura rosišta vodenase

pare koja je usmerena od unutrašnjeg ka zasićenost. Ako se dostigne Idealno temperatura rosišta para se pretvara u kondenz. je kada se tovodena spoljnom prostoru. Ovim hlađenjem smanjuje se para se pretvara u kondenz. Idealno je kada se to dogodi prvo na spoljnim površinama objekta ili zasićenost. Ako se dostigne temperatura rosišta vodena para pretvara u kondenz. je dogodi prvo na se spoljnim površinama objektaIdealno ili van prostorije. kada se tačka rosišta dogodi prvo na spoljnim van prostorije. površinama objekta ili van prostorije. Za izbegavanje šteta, prouzrokovanih nakupljanjem vode

izbegavanje šteta, prouzrokovanih vode iZa vlage u neklimatizovanim stambenim nakupljanjem i poslovnim objeZa izbegavanje šteta, prouzrokovanih nakupljanjem vode i vlage u rošenja neklimatizovanim i vlageu uzimskom neklimatizovanim stambenim i poslovnim ktima periodu važi DIN 4108-stam3.objebenim i poslovnim objektima u zimskom periodu ktima u zimskom periodu rošenja važi DIN 4108- 3. Preuzima se pojednostavljeno proračunavanje rošenja važi DIN 4108 – 3. Preuzima sese pojednostavljeno proračunavanje kao osnova: Preuzima pojednostavljeno proračunavanje kao osnova: osnova: kao Spoljna klima: - 10 °C, 80 % relativne vlažnosti vazduha Spoljna klima: - 10+20 °C,°C, 80 50 % relativne vlažnosti vazduha unutrašnja klima: % relativne vlažnosti vazduha

Spoljna klima: -10°C, 80 % relativne vlažnosti unutrašnja klima: °C, 50 % relativne vlažnosti vazduha Trajanje: 60+20 dana vazduha Trajanje: 60 dana unutrašnja klima: +20°C, 50 % relativne vlažnosti vazduha Trajanje: 60 dana


E.V.

53

Poglavlje

Osnove građevinske 7 Osnove građevinske fizike fizike

smanjila mogućnost nastanka buđi, koja nastaje Primeri tokova izotermi za tipične situacije prilikom već pri relativnoj vlažnosti vazduha od 80 %, ugradnje nalaze se na DIN prikazima 36 do 39. potrebno je prema 4108-2 održavati temperaturu površina u prostoriji Θ≥ 12,6°C (izuzevši prozore). Kako bi se uz pomoć konstrukcijskih mera smanjila moTo znači da toplotni faktor mora biti tRsi ≥ gućnost nastanka buđi, koja nastaje već pri relativnoj 0,70°C.

Pod ovim preduslovima temperatura rosišta Pod ovim preduslovima temperatura rosišta iznosi iznosi 9,3°C. U praksi se prati tok izoterme °C. U praksi se prati tok izoterme od 10 °C u od9,3 10°C u spoljnom sloju zida. Prema njoj sloju zida. za Prema njoj se određuje sespoljnom određuje ravan ugradnju prozora ravan pod za uslovom izoterma od 10°C prolazi ugradnjuda prozora pod uslovom da ne izoterma od 10 unutrašnjom površinom u prostoriji. °C ne prolazi unutrašnjom površinom u prostoriji.

vlažnosti vazduha od 80 %, potrebno je prema DIN 4108

U slučaju da se rosište nalazi u sloju spoljnog U slučaju rosište nalazipovršini, u sloju spoljnog zida ili čakda naseunutrašnjoj mora zida se omogućiti difuzija kondenza ka spolja tj. mora ili čak na unutrašnjoj površini, se omogućiti kondenza ka spolja semora omogućiti vodidifuzija da ističe napolje, a da pri tome ne nastanu štete na objektu. Kod prvog približavanja se postiže, je ravan tj. mora seovo omogućiti vodi dakada ističe napolje, ugradnje: kod monolitnog u sredini a da pri tome ne zida nastanu štete nazida, objektu. Kod prvog približavanja se postiže, kadagde je ravan kod slojevitog načinaovo gradnje: u delu se ugradnje: nalazi izolacija.

-2 održavati temperaturu površina u prostoriji Θ≥ 12,6 °C ***box si Θ – Θ prozore). (izuzevši To znači da toplotni tRSi = ΘSi – Θe faktor mora biti tRsi ≥ 0,70 °C. ie Θ–Θ

tRsi = Θ si – Θe __________ ΘSi = sobna površinska temperatura i e Θi = sobna temperatura vazduha = 20°C Θe = spoljna temperatura Θ = sobna površinskavazduha temperatura si

Primeri tokova izotermi za tipične # kod monolitnog zida u sredini zida, situacije prilikom ugradnje nalaze se na prikazima 36 do 39. # kod slojevitog načina gradnje: u delu gde se naKakolazi biizolacija. se uz pomoć konstrukcijskih mera unutra

Θi = sobna temperatura vazduha = 20 °C Θe = spoljna temperatura vazduha

Slika 36: Uticaj položaja ugradnje na tok izoterme od 10°C

Slika 36: Uticaj položaja ugradnje na tok izoterme od 10 °C

u sredini

spolja

10°C 10°C

10°C

rosište, jer izoterma od 10 °C izlazi iz dela objekta

- 2°C 1°C 4°C 7°C 10°C 12,6°C 16°C

spoljnja strana - 5 °C

Slika 37 levo: Betonski zid sa predzidom i mogućnošću Slika 37 levo: Betonski zid prolaska sa predzidom i mogućnošću prolaska vazduha vazduha kroz izolovanu kroz izolovanuzonu, zonu, PVC prozor sa PVC prozor sa okvirom u predelu izolacije. okvirom u predelu izola-

cije.

unutrašnja strana + 20 °C

54

*1) Dobavljači specijalnih softvera za građevinsku fiziku mogu segrađevinsku raspitatifiziku 1) Dobavljači specijalnih softvera za kod GKFP-a za izračunavanje dvodimogu se raspitati kod GKFP-a za izračunavanje menzionalnih struja. dvodimenzionalnihtoplotnih toplotnih struja.



- 2°C 1°C 4°C 7°C 10°C 12,6°C 16°C

Poglavlje

7

spolja - 5°C

Slika 38: Betonski zid sa povezanim si-

stemom toplounutra +20°C

tne izolacije, PVC prozor poravnat sa betonom napred

- 2°C 1°C 4°C 7°C 10°C 12,6°C 16°C

Slika 39: Betonski zid sa spolja - 5°C

povezanim sistemom toplotne izolacije, PVC prozor u sredini, otvor za prozor/špaletna

unutra +20°C

izolovan.

7.1.2.3. Difuzija vodene pare

7.1.2.3. Difuzija vodene pare U gasovima, tečnostima, ali i u čvrstim telima dolazi do

U izjednačavanja gasovima, tečnostima, alikoja i u između čvrstimostalog telima koncentracije, dolazi koncentracije pare, zavisido od izjednačavanja temperature, razlike u pritisku i razlike u koncekoja između ostalog zavisi od temperature, razntraciji i označava se kao difuzija. like u pritisku i razlike u koncentraciji i označava se kao difuzija.

peratura unutrašnjeg prostora uzrokuju difuziju vodene pare pri iz tome prostorije, kroznastalom slojeve struobjekta ka Svaki materijal pruža otpor napolje. janju vodene pare, koji je označen kao μ, a označava otpor difuziji vodene pare. Što je μ- vrednost manja,

Svaki materijal pri tome pruža otpor nastalom tim više vodene pare može da struji kroz materijal (vidi strujanju vodene pare, koji je označen kao μ, tablicu 9). a označava otpor difuziji vodene pare. Što je μ Viši parcijalni pritisci vodene pare i viša temperatura unu- vrednost manja, tim više vodene pare može da trašnjeg prostora uzrokuju difuziju vodene pare iz prostruji kroz materijal (vidi tabelu 9). Viši parcijalni pritisci vodene pare i viša temstorije, kroz slojeve objekta ka napolje.

I M


E.V.

55

Poglavlje

7


Materijal Vazduh Zidni i plafonski malter Gips i krečni malter

Difuziona otpornost - vrednost μ 1 6 – 10 4 – 10

Normalni beton Beton od ekspandirane gline(debljina 0,5 -1,0 g/cm³) Gips kartonske ploče Zid od pečene opeke Zid od pune opeke ili blokova Obloga od fasadne opeke Ploče od plute

60 – 100 2 – 10 4 – 10 100 10 – 16 200 5 – 10

Drvo Iverica Mineralna vuna, povezana Polistirol-ekstrudirana pena Poliuretan - penasti materijal (debljina 0,030 - 0.040 g/cm³ ) Penolsmola-penasti materijal (debljina 0.020 – 0,100 g/cm³) Krovne i zaptivne bitumenske trake , debljina 3,0 mm Bitumen traka sa oblogom od metalne folije, debljina 2,2 mm PVC- folija Polietilen- folija Aluminijumska- folija (125 g/m³) Staklo

50 10 – 50 1 60 – 100 60 50 10,000 – 80,000 paro nepropusno 50,000 100,000 paro nepropusno paro nepropusno

Tablica 9: Vrednost μ otpora difuziji vodene pare za građevinski materijal (izbor), opsežniji podaci se nalaze u DIN 4108-4

Tabela Vrednost μ otpora vodene pare Broj μ,9: kojim se označava otpor difuziji difuziji vodene pare, sluza građevinski materijal (izbor), opsežniji podaci ži takođe kao pokazatelj koliko je puta otpor difuziji veći se nalaze u DIN 4108-4 u nekom sloju materijala od otpora u sloju vazduha iste

debljine. Ta vrednost se moraotpor pomnožiti sa debljinom Broj μ, kojim se označava difuziji vodene pare, pokazatelj koliko je puta slojasluži d (m)takođe i tada sekao dobija ekvivalentna debljina sloja otpor difuziji veći u nekom sloju materijala od vazduha S= dμ • d (m) otpora u sloju vazduha iste debljine. Ta vrednost . se mora pomnožiti sa debljinom sloja d (m) i tada se dobija Iz toga sledi: ekvivalentna debljina sloja vazduha # Na S =μ• d (m) unutrašnju stranu treba staviti materijale visoke otpornosti na difuziju vodene pare ,

Iz toga sledi: # Na spoljnu materijale sa treba manjom vrednošću μ. Na unutrašnju stranu, staviti materijale visoke otpornosti difuziju vodene pare, # Da bi nakupljenana para mogla da isparava napolje Nasvispoljnu, materijale sa nižom vrednošću μ. slojevi građevine uključujući priključne spojeve Da bi nakupljena para mogla da isparava nabiti zaptiveniji sa unutrašnje strane poljemoraju svi slojevi građevine uključujući priključne nego moraju sa spoljne. spojeve biti zaptiveniji sa unutrašnje

56

strane sa spoljne. # I vodanego koja prodire sa spoljne strane mora ponovo I voda koja prodire sa spoljne strane mora da difundira napolje. ponovo da difundira napolje. # Kod Kod višeslojnih spoljnih delova građevine treba da:treba višeslojnih spoljnih delova građevine - slojevi građevine preuzmu otpor difuziji ka spolja da: slojevi građevine otpor difuziji ka - se poveća toplotnapreuzmu izolacija u spoljnim slojevima spolja građevine. se poveća toplotna izolacija u spoljnim sloje# U posmatranje celog sistema treba uključiti sporedne vima građevine. U posmatranje celog sistema treba uključiti činioce. sporedne činioce. 7.2. Uticaj temperature 7.2. Uticaj temperature Svi materijali porastom temperature, Svi materijali se se širešire porastom temperature, odnosno odnosno skupljaju se opadanjem temperature. skupljaju se opadanjem temperature. To znači da proTo znači da prozori zbog stalnih temperaturnih zori zbog stalnih temperaturnih promena menjaju stalno promena menjaju stalno svoju širinu i visinu. svoju širinu i visinu.



Ove promene dužina moraju biti prenete na

7.2.1.

Koe cijent istezanja dužina t α

7

Koeficijenti istezanja dužina

7.2.1. Koeficijenti dužina Termičko pomeranje istezanja je materijalo-specifično

zazor, pri čemu trebamoraju paziti nabiti širinu zazora. na zaOve promene dužina prenete Ove promene dužina moraju biti prenete na zor,Mora pri čemu treba paziti na širinu zazora.drugih se, takođe, voditi računa o pomeranjima zazor, pri čemu treba paziti na širinu zazora. Mora se, takođe, voditi pomeranjima materijala na objektu podračuna uticajemotemperature. Moramaterijala se, takođe, na voditi računa pod o pomeranjima drugih objektu uticajem drugih materijala na objektu pod uticajem temperature. temperature.

Materijal

Poglavlje

7.2.1. Koeficijenti istezanja dužina svojstvo i obeležava se koeficijentom istezanja Termičko pomeranje je materijalo-specifično Termičko dužina αt. pomeranje je materijalo-specifično svojstvo ii obeležava se se koeficijentom istezanja svojstvo obeležava koeficijentom istezanja dužina αt. dužina αt.

(10 /K)

-6

Promena dužina

Δl (mm/mK)

Aluminijum 24 0,024 dužina Δl (mm/mK) Materijal Koe cijent istezanja dužina t α -6 (10 /K) Promena Bakar 16 0,016 Aluminijum 24 0,024 Gvožđe 12 0,012 Bakar 16 0,016 Čelik 12 0,012 Gvožđe 12 0,012 Beton 12 0,012 Čelik 0,012 – 0,008 Staklo 312– 9 0.003 Beton 12 0,012 – 0,009 Drvo 3–6 0,003 Staklo 3–9 0.003 – 0,008 PVC 70 0,07 Drvo 3–6 0,003 – 0,009 Polietilen 200 0,20 PVC 70 0,07 Polipropilen 160 0,16 Polietilen 200 0,20 dužina α t nekih materijala u rasponu temperature od 0 °C – 100 °C Polipropilen Tablica 10: Koeficijent istezanja 160 0,16

Tablica 10: Koeficijent istezanja dužina α t nekih materijala u rasponu temperature od 0 °C – 100 °C Iz razlike u temperaturi ΔT, početne dužine l1 i koeficini koeficijent istezanja α PVC-U= 70 • 10-6 /K. Merejenta istezanja αt može se izračunati očekivana prome-

Iz razlike u temperaturi ΔT, početne dužine l1 i koeficiIz razlike u temperaturi ΔT, početne dužine l1 na dužine Δl: jenta istezanja αt može se promei koeficijenta istezanja αt izračunati može seočekivana izračunati Δl = α • l • ΔT t 1 Δl: očekivana na dužine na dužineprome Δl: Δl = αt • I1 • ΔT Δl = αt • l1• ΔT PriPri tome uzetiu obzir u obzir i boja prozora. U tomese se mora mora uzeti i boja prozora. U NemaNemačkoj beli prozori dostižu površinsku temčkoj beli prozori dostižu površinsku temperaturu i do Pri tome se uzeti obzir i boja prozora. Nemaperaturu i domora 45°C. Nau prozorima drugih Uboja 45 °C. Na prozorima drugih dostigne se temperatudostigne se temperatura i boja do 75°C. i do čkoj beli prozori dostižu površinsku temperaturu

nje između - 20 °C i + 80 °C na belom PVC--6 U prozoru

ni koeficijent istezanja α PVC-U= 70 • 10 /K. Mere70 • 10-6/K. Merenje između - 20°C i + 80°C na od 130 cm x 150 cm ima koeficijent istezanja samo nje između - 20 °C i + 80 °C belom U prozoru belom PVC-U prozoru odna130 cmPVCx 150 cm ima -6/K (vidi tablicu 11). α = 25 • 10 koeficijent αprozor= 25samo • 10-6/K prozor od 130 cm xistezanja 150 cm imasamo koeficijent istezanja (vidi tabelu 11). -6

αprozor = 25 • 10 /K (vidi tablicu 11). Ako se sigurnosti radi računa sa 60 % karakteristične vre-

Ako se sigurnosti radi računa sa 60 % dnosti materijala α , tj. ne sa 70 • 10 -6/K, nego sa PVCU Ako se sigurnosti radi računa sa 60 % karakteristične karakteristične vrednosti materijala αPVCU, tj.vre-6 αdnosti = 42materijala • 10 /K i αza temperaturu pri• ugradnji od 15°C sa ne • 10-6/K, nego 42-6/K, • 10-6/K F sa 70 , tj. nesa sa αF= 70 10 nego sai za PVC- U temperaturu pri ugradnji od°C, 15°C sa razlikom ra i do 75 °C. razlikom u temperaturi od ± 30 za ugrađene prozore 45 °C. Na prozorima drugih boja dostigne se temperatuαF = 42 • 10 -6/K i za temperaturu pri ugradnji od 15°C sa usetemperaturi od ±30°C, za ugrađene prozore Na ugrađenim prozorima su stvarne promene pored teoretskih vrednosti dobiju stvarne promene dužira i doznatno 75 °C. manje nego što odgovaraju za razlikom temperaturi od ± 30 °C, dobiju za ugrađene prozore se poredu teoretskih vrednosti stvarne dužina Na ugrađenim prozorima su stvarne promene dužina na tablica 11. dužina tabela 11. materijal specifični koeficijent istezanja αPVCU= promene se pored teoretskih vrednosti dobiju stvarne promene dužiznatno manje nego što odgovaraju za materijal specifičNa ugrađenim prozorima su stvarne promene dužina

na tablica 11.

znatno manje nego što odgovaraju za materijal specifičŠirina prozora (cm) Širina prozora (cm)

150 250 150 350 250 450 350 450

Promena dužina Δl (mm) pri ± 30 °C sa

α PVC = 70 •

10 -6/K

sa α prozor = 42 • 10 -6/K Promena dužina Δl (mm) pri ± 30 °C

± 3,15 ± 1,9 α PVC = 70 • 10 -6/K sa α prozor = 42 • 10 -6/K ± 5,25 ± 3,2 3,15 1,9 ±± 7,35 ±± 4,4 5,25 3,2 ±± 9,45 ±± 5,7 ± 7,35 ± 4,4 Tablica 11: Promene dužina belog PVC-U prozora pri temperaturnoj razlici ΔT od ± 30 °C ± 9,45 ± 5,7 sa

Tablica 11: Promene dužina belog PVC-U prozora pri temperaturnoj razlici ΔT od ± 30 °C

I M


E.V.

57

Poglavlje

7


Jednostavnije rečeno, za širinu zazora belog PVC prozora uvažava se promena dužine od ±1,25 mm po 1m širine prozora. Kod prozora čije su površine u boji, ova vrednost se udvostručuje, jer leti razlika u temperaturama površine dostiže ΔT = 60°C umesto 30°C. Zbog male toplotne provodljivosti PVC-profila, kod prozora sa površinama u boji mora se pored promene dužina uzeti u obzir i upravno savijanje na ravan prozora uslovljeno veličinom prozora, ojačanjem i razmacima iz među pričvrsnih tačaka. 7.3. Toplotna zaštita Toplotna zaštita u visokogradnji (vidi DIN 4108 i odredbe o uštedi energije) predstavlja visoki prioritet i u tom smislu se građevinarstvu konstantno postavljaju novi zahtevi. Kod tačnog određivanja uštede energije, izolacionih vrednosti i decibela ne sme se nikako zaboraviti na prijatnost klime u prostoriji. Mere toplotne zaštite treba da: smanje toplotne gubitke ublaže visoke letnje temperature spreče velika zimska hlađenja izbegnu štetne kondenzacije, ali i ono što se najčešće zaboravlja – da osiguraju prijatnost. Oba pravila zahtevaju: „Zazori u spoljnom sloju objekta, obzirom na stepen tehnike, moraju se trajno nepropusno zatvoriti.“ DIN 4108 sadrži sve tehničke vrednosti za toplotnu zaštitu i zaštitu od vlage, postupak

58

izračunavanja kao i zahteve i uputstva za planiranje i njihovo sprovođenje. Zahtev DIN 4108-2 koji nalaže da se izmena vazduha planski ispravno postavi (standardni ciklus provetravanja λS= 0,8 / h), rasterećuje proizvođače prozora i olakšava postupak ugradnje. Ali ipak upozorenje na značaj ispravnog provetravanja ne može investitorima i korisnicima ni štetiti ni pomoći u izbegavanju nastajanja buđi i šteta prouzrokovanih vlagom! 7.3.1. Toplotna provodljivost Merodavno svojstvo za ispunjenje ovih zahteva je toplotna provodljivost građevinskih materijala. Provodljivost toplote omogućava da se toplota u materijalu prenosi sa jednog dela na drugi. Označava se kao toplotna provodljivost λ. Ona izražava količinu toplote koja se prenese u jednoj sekundi između dve paralelne površine od 1m² kroz sloj materijala debljine 1m pri temperaturnoj razlici od 1K. Toplotna provodljivost nije konstantna veličina, već zavisi od: temperature količine vlage gustine materijala veličine, vrste i poretka pora pritiska gasa unutar pora vrste gasa u porama Ipak toplotna provodljivost λ, najčešće utvrđena na 20°C, daje važne smernice pri izboru odgovarajućeg građevinskog materijala za postojeću situaciju (tabela 12).



Poglavlje

7

Materijal Aluminijum Gvožđe Čelik

Gustina (g/cm³) 2,7 7,86 7,84

Toplotna provodljivost λ(Watt/m K) 220 50 50

Bakar Normalan beton Gas beton/siporeks Puna opeka Čelični beton

8,9 2,4 0,5 1,5 – 1,8 2,4

380 2,1 0,22 0,5 – 0,83 2,3

Gips karton Granit Blokovi 30 cm Smrekovina Staklo Keramičke pločice

2,8 0,53 – 1,28 0,6 2,5 2,0

0,42 2,9 0,42 – 0,58 0,13 0,8 0,58

PVC Polietilen Polipropilen Pluta Mineralna vlaknasta vata Polistirol pena Poliuretan pena Voda Vazduh Vodena para Ugljen dioksid (CO 2)

1,4 0,96 0,91 0,25 0,015 – 0,10 0,012 – 0,035 0,03 – 0,035 1 0,0012 0,0025 0,0019

0,14 0,33 – 0,50 0,24 0,036 – 0,045 0,04 – 0,037 0,037 – 0,044 0,029 – 0,035 0,60 0,025 0,031 0,014

Tablica 12: Toplotna provodljivost nekih građevinskih materijala za raspon temperature od 0 °C do 100 °C (dodatne opsežnije navode vidi u DIN 4108- 4)

7.3.2.Toplotni mostovi 7.3.2.

Toplotni mostovi

Toplotni mostovi nastaju u građevinskim materijalima čija jenastaju toplotna provodljivost veća odčiToplotni mostovi u građevinskim materijalima provodljivosti okolnih građevinski materijala. Oni ja je toplotna provodljivost veća od provodljivosti okolnih utiču na pomeranje toka izotermi, a time i na građevinski materijala. Oni utiču na pomeranje pomeranje krive rosišta. krive rosišta. toka izotermi, timepostavljati i na pomeranje To znači npr.:a ne metalne nosače/ podloške! To znači npr.: ne postavljati metalne nosače/podloške! Uticaj toplotnih mostova na tok temperature na spoljnim slojevima povećava rizik pojave rose/ Uticaj toplotnih mostova na tokpovršinama temperature na spoljnim kondenza na unutrašnjim objekta. Očekivana temperatura površina i gubitaknatopslojevima povećava rizik pojave rose/kondenza unutrašnjim površinama objekta. Očekivana temperatura po-

I M

vršina i gubitak toplote zbog prenosa, moguuz sepomoć dobiti uz lote zbog prenosa, mogu se dobiti

jednačine za toplotnu provodljivost metode pomoć jednačine za toplotnu provodljivost i iFinite metode

konačnihu elemenata u jednom složenom elemenata jednom složenom računskom postupku.

računskom postupku. Padne li toplotni faktor tRsi na vrednost ispod i 0,7 temperatura unutrašnjih površina napovršina vrednost manju od i temperatura unutrašnjih na vrednost°C,manju od je12,6°C, je sprovesti 12,6 potrebno sprovestipotrebno građevinske mere za negrađevinske mere za neutralizaciju toplotnih utralizaciju toplotnih mostova. mostova. Danas se uz pomoć odgovarajućih računskih Danas se uz pomoć računskihza programa programa mogu odgovarajućih izračunati izoterme različite građevinske (vidi 7.1.2.2). mogu izračunati situacije izoterme za različite građevinske situaPadne li toplotni faktor tRsi na vrednost ispod 0,7

cije (vidi 7.1.2.2).


E.V.

59

Poglavlje

7


7.4. Zvučna zaštita

7.5. Mehanička opterećenja

Zahtevi za oblast „Zvučna zaštita u visokogradnji“ dati su u DIN-u 4109, a za „Zvučna izolacija prozora i dodatne opreme“ u VDI- pravilniku 2719. Ovi pravilnici nisu jednaki. S obzirom na upotrebu i položaj objekta potrebno je uvažiti posebne zahteve vezane za zvučnu izolaciju pri pravljenju i ugradnji prozora. Kod prozora je merodavna vazdušna zvučna izolacija, dok se izolacija prozora na zvuke nastale od drugih tela ređe uzima u obzir.

Prozori u upotrebi podležu mehaničkim opterećenjima, koji nastaju usled: Uticaja vetra Sopstvene težine Upotrebe Saobraćaja Pomeranja/sleganja objekta.

7.4.1. Zvučna izolacija spojeva/zazora U oba pravilnika se napominje, koliko je za zvučnu izolaciju važno zaptivanje zazora što se vidi kada se izračuna zvučna izolacija zazora. Potpunim ispunjavanjem zazora prikladnim materijalima (vidi tačku 5.3. Izolacija) poboljšava se uz zvučnu izolaciju i toplotna izolacija. Važno je da je završetak zazora nepropusan za vazduh, jer i najmanja rupica ili pukotina u priključnim spojevima znatno smanjuje zvučnu izolaciju.

60

Sve sile koje djeluju na prozor moraju se sigurno preneti na objekat. Kako bi se to postiglo treba uvažiti sledeće: Prozori moraju biti mehanički pričvršćeni u objekat Spoj sa objektom ne sme biti krut. Mora se održati najmanji potreban razmak pričršćivanja od unutrašnjeg ugla prozora. Sopstvena težina prozora se prenosi na nosače/podloške. Posebno obratiti pažnju na: Pričvršćivanje samo uz pomoć pene za ugradnju nije dozvoljeno. Pomeranje/sleganje objekta ne sme dovesti do opterećenja i pritiska na prozor, jer Prozori nisu noseći građevinski elementi.


Zakonski zahtevi

Poglavlje

8

8. Zakonski zahtevi Izvođenje i izrada objekata i građevinskih delova podleže opsežnim zakonskim zahtevima, koji uključuju sledeće: Stabilnost, Protiv – požarnu zaštitu, Higijenu, zdravlje i zaštitu okoline Bezbednost prilikom upotrebe, Zvučnu zaštitu, Očuvanje toplote. Od navedenih zakonskih propisa pri ugradnji prozora treba obratiti posebnu pažnju na bezbednost prilikom korišćenja, očuvanje toplote, zvučnu zaštitu i higijenu 8.1 Okvirni primeri zakonskih uslova: VOB deo A - opšte odrednice za raspisivanje tendera i dodelu radnog naloga - posebno za javne tendere VOB deo B (DIN 1961) - utvrđivanje vrste i opsega radnog naloga - naplate troškova - izvođenje radova - garancija itd.

I M

VOB deo C ( DIN 18299) - propisno uređivanje navoda datih radnim nalogom - razdvajanje dodatnih usluga od onih posebnih koje mogu nastupiti prilikom gradnje - razjašnjavanje propisa vezanih za sam radni postupak (nužne norme itd.) npr. Garancija - 5 godina prema BGB-u - 4 godine prema VOB-u zakonom propisane norme (prema državnom zakoniku vezanom za građevinarstvo itd.) - npr. DIN 1055 opterećenje objekata - DIN 4108 toplotna zaštita u visokogradnji - DIN 18056 staklene/prozorske fasade, uzimanje mera i postavljanje - DIN 18202 dopuštena odstupanja u visokogradnji dodatne norme - npr. DIN V ENV 1627/ DIN V ENV 1628/ DIN V ENV 1629/ DIN V ENV 1630/ Protiv – provalna zaštita za prozore, vrata i roletne - DIN EN 12207/ DIN EN 12208 klasifikacija prozora i vrata, propusnost vazduha, udarna kiša itd. odredba o uštedi energije (EnEV)


E.V.

61

Poglavlje

9

Uputstva o literaturi

9. Uputstva u literature, zakoni, norme, smernice i priručnici

9.1 Zakoni i propisi EnEV* Propis o energetski štedljivoj toplotnoj zaštiti i njoj odgovarajućim uređajima postavljenim u zgradama (Propis o uštedi energije, izdanje 02/02) Građevinski propisi zemalja BGB* Građanski ustav VOB – A*Izvođački propisi za pružanje građevinskih usluga – Opšte odredbe za dodelu radnog naloga VOB – B* Opšti uslovi ugovora za dodelu radnog naloga VOB – C* Opšti tehnički uslovi ugovora vezani za postupak građenja (ATV) BauPG* Zakon o građevinskim proizvodima 08/92 BgBl BPR* Građevinske smernice (89/106 EWG)

EN ISO 140 – 7 Akustika – merenje zvučne izolacije objekata i građevinskih delova – merenje hodne plafonske izolacije na objektima. EN ISO 140 – 8 Akustika – merenje zvučne izolacije objekata i građevinskih delova – merenje umanjenja zvuka na hodnim površinama preko plafonske izolacije na masivnoj ploči u mernoj stanici. EN 410 Staklo u građevinarstvu – određivanje svetlosno-tehničkih i za zračenje bitnih fizičkih vrednosti kod zastakljivanja EN 513* Profili za izradu prozora i vrata od polivinilhlorida (PVC – U) – određivanje ispravnosti i izdržljivosti na vremenske prilike u veštačkim vremenskim uslovima EN 514* Profili za izradu prozora i vrata od polivinilhlorida (PVC – određivanje čvrstoće zavarenih uglova i T – spojeva EN 675 Staklo u građevinarstvu – određivanje koeficijenta prolaska toplote (U– vrednost) – proces toplotnog strujanja.

9.2 Norme DIN EN 107* Postupak provere za prozore – mehaničke provere EN ISO 140 – 4 Akustika – merenje zvučne izolacije objekata i građevinskih delova – merenje vazdušne zvučne izolacije između prostorija u objektu. EN ISO 140 – 5 Akustika – merenje zvučne izolacije objekata i građevinskih delova – merenje vazdušne zvučne izolacije izolacije fasade i fasadnih elemenata

62

EN ISO 140 – 6 Akustika – merenje zvučne izolacije objekata i građevinskih delova – merenje hodne plafonske izolacije u mernim stanicama.

EN ISO 717– 1 Akustika – procena zvučne izolacije objekata i građevinskih delova – vazdušna zvučna izolacija EN ISO 717 – 2 Akustika – procena zvučne izolacije objekata i građevinskih delova – hodna zvučna izolacija EN 949 Prozori, vrata, roletne, fasade – procene izdržljivosti vrata na udar nekog laganog i nekog teškog tela EN 1026* Vrata i prozori – propusnost vazduha



Poglavlje

9

EN 1522 Prozori, vrata, završeci – zaustavljanje prodora – zahtevi i klasifikacija

– provera EN 1027* Vrata i prozori – nepropusnost na udarnu kišu – provera 1055 – 1* Uticaji na nosive elemente – opterećenje površine građevinskim materijalima, građevinskim delovima i usklađenim materijalima DIN 1055 – 3* Uticaj na noseće elemente – sopstveno opterećenje i opterećenje nastalo korišćenjem u visokogradnji 1055 – 4* Uticaji na noseće elemente – opterećenje uticajem vetra

EN 1523 Prozori i vrata, završeci – zaustavljanje prodora – provera V ENV 1627*4108 – 2* Prozori, vrata, završeciotpornost na provalu – zahtevi i klasifikacija V ENV 1628* Prozori, vrata, završeci – otpornost na provalu – postupak procene otpornosti na statička opterećenja V ENV 1629* Prozori, vrata, završeci – otpornost na provalu – postupak provere otpornosti na dinamička opterećenja

1055 – 5* Uticaji na noseće elemente – opterećenje uticajem leda i snega

V ENV 1630* Prozori, vrata i završeci – otpornost na provalu – postupak provere izdržljivosti na pokušaje provale rukom

EN 1121 Vrata – izdržljivost između dve različite klime – provera

EN 1670 Brave i građevinski okovi – korozija – zahtevi i provera

EN 119 Vrata i prozori – ispitivanje trajne funkcionalnosti – provera

1946 – 2* Tehnika provetravanja prostora – zdravstveno – tehnički zahtevi

EN 1192 Vrata – klasifikacija zahteva za čvrstoću

1946 – 6*Tehnika provetravanja prostora – provetravanje stanova – zahtevi, sprovođenje, provera

EN 1259 – 1 Staklo – pojmovi za vrste i grupe stakla EN 1279 – 1 Staklo u građevinarstvu – višeslojno izolaciono staklo – provera trajnosti i zahtevi koji se odnose na podržavanje propisane količine vlage 1286 – 1 Višeslojno izolaciono staklo, ispunjeno vazduhom – vremenska izdržljivost 1286 – 2 Višeslojno izolaciono staklo, ispunjeno gasom – vremenska izdržljivost EN 1288 – 5 Staklo u građevinarstvu – određivanje pričvršćivanja stakla – dupli prsten – pokušaj savijanja na pločastim primercima sa malim probnim površinama

I M

1960 VOB dodela i utvrđivanje radnog naloga za građevinske usluge – opšte odrednice za sprovođenje građevinskih usluga – deo B 1961* VOB dodela i utvrđivanje radnog naloga za građevinske usluge – opšti uslovi ugovora za sprovođenje građevinskih radova – deo B EN V 1991, deo 2 – 4* Eurokod 1 – osnove za planiranje nosećih elemenata i uticaji na noseće elemente, opterećenja uzrokovana snegom 4102– 1 Izdržljivost građevinskih materijala i delova prilikom požara, građevinski materijali – pojmovi, zahtevi i postupak provere 4102 – 2 Izdržljivost građevinskih materijala i delova prilikom požara, građevinski delovi –


E.V.

63

Poglavlje

9


pojmovi, zahtevi i postupak provere 4102 – 4 Izdržljivost građevinskih materijala i delova prilikom požara – sastavljanje i primena klasifikovanih građevinskih materijala i delova, kao i posebnih građevinskih celina 4108– 1* Toplotna zaštita u visokogradnji – vrednosti i jedinice. Toplotna zaštita i ušteda energije u zgradama – najosnovniji zahtevi za toplotnu zaštitu 4108- 3* Toplotna zaštita i ušteda energije u objektima – klimom uslovljena zaštita od vlage – zahtevi, postupak izračunavanja i uputstva za planiranje i postavljanje DIN 4108 - 4* Toplotna zaštita i ušteda energije u objektima-tehničke merne veličine vezane za toplotnu zaštitu i zaštitu od vlage 4108 – 6 Toplotna zaštita i ušteda energije u objektima – izračunavanje godišnje količine grejanja 4108-7 Toplotna zaštita i ušteda energije u objektima, nepropusnost objekata, zahtevi, saveti za planiranje i postupak sprovođenja, primeri 4108 Dodatak 1 Toplotna zaštita u visokogradnji, sadržaj i popis pojmova 4108 Dodatak 2 Toplotna zaštita i ušteda energije u objektima, toplotni mostovi – primeri za planiranje i postavljanje 4109/A1* Zvučna zaštita u visokogradnji, primeri za postupak, postavljanje i računanja 4109 Dodatak 2 Uputstva za postupak planiranja i postavljanja, predlozi za pojačanu zvučnu zaštitu, saveti vezani za zvučnu zaštitu u sopstvenom stambenom i radnom prostoru 4109 Dodatak 3 Zvučna zaštita u visokogradnji, računanje R´<(index) i poređenje prema DIN 4109 vrednostima dobijenim u laboratoriji za zvučnu izolaciju R´<(index)w> 4109- 10 Zvučna zaštita u visokogradnji- predlozi za povećanu zvučnu zaštitu u stanovima 4109- 11 Zvučna zaštita u visokogradnji – provera zvučne zaštite, kvaliteta i upotrebljivosti 4171* Propisane mere za visokogradnju

64

7863 Elastomer – nepropusni profili pri izradi prozora i fasada, tehnički podaci vezani za isporuku EN ISO 10077 – 1Toplotno – tehničko ponašanje prozora, vrata i spojeva- izračunavanje koeficijenta propuštanja toplote- pojednostavljeni postupak DIN EN ISO 10077- 2 Toplotno – tehničko ponašanje prozora, vrata i spojeva, izračunavanje koeficijenta propuštanja toplote, numerički postupak računanja za okvire EN ISO 10211 – 2 Toplotni mostovi u visokogradnji, izračunavanje temperature toplotne struje i površinske temperature, toplotni mostovi prikazani u linijama EN 12046 – 1* Sile korišćenja, provera- prozori EN 12207* Prozori i vrata – propusnost vazduha – klasifikacija EN 12208* Prozori i vrata – zaptivenost na udarnu kišu – klasifikacija EN 12210* Prozori i vrata – otpornost na opterećenja uzrokovana vetrom – klasifikacija EN 12211* Prozori i vrata – otpornost na opterećenje uzrokovano vetrom – provera EN 12217 Sile korišćenja – zahtevi i klasifikacija – vrata EN 12219 Vrata – uticaji klima uređaja – zahtevi i klasifikacija EN 12400* Prozori i vrata – tehnički zahtevi i uvođenje EN 12519* Vrata i prozori, terminologija,trojezični prikaz EN ISO 12567 – 1Toplotno – tehničko ponašanje prozora i vrata, određivanje koeficijenta propuštanja toplote pomoću postupka „zagrejane kutije”, potpuni prozori i vrata EN ISO 12567 Toplotno – tehničko ponašanje prozora i vrata, određivanje koeficijenta propuštanja toplote pomoću postupka „zagrejane kutije”, krovni prozori i drugi dodatni proizvodi EN 12600 Staklo u građevinarstvu – pokušaj razbijanja njihanjem – postupak provere za udarac i klasifikacija površinskog stakla *citiran u tekstu



DIN EN 12608*Profili od polivinilhlorida (PVC- U) za izradu prozora i vrata, klasifikacija, zahtevi i postupak provere EN 13049 Prozori- opterećenje prouzrokovano udarom nekog mekog, jakog tela, postupak ispitivanja, sigurnosni zahtevi i klasifikacija EN 13115 Prozori- klasifikacija mehaničkih osobina, vertikalna opterećenja, savladavanje i korisne sile EN 13126 – 1*Građevinski okovi – okovi za prozore i prozorska vrata- zahtevi i postupak provere, opšti zahtevi za sve vrste okova EN 13126 – 2*Građevinski okovi - okovi za prozore i prozorska vrata, zahtevi i postupak provere prozorskih okova EN 13363 – 1 Uređaji za zaštitu od sunca u kombinaciji sa ostakljenjem- izračunavanje sunčevog zračenja i stepena prenesenog svetla, pojednostavljeni postupak V ENV 13420 Prozori, razlika u klimatskim uslovima, provera EN 13474 – 1 Staklo u građevinarstvu- merenje prozorskog stakla - opšte osnove za nacrt, izračunavanje i merenje EN 13474 – 2 Staklo u građevinarstvu, merenje prozorskog stakla, merenje ravnomerno raspoređenih opterećenja EN 13501 – 2 Klasifikacija građevinskih proizvoda i vrsta gradnje sa obzirom na njihovu marku, klasi fikacija prema rezultatima ispitivanja na požarnu otpornost (sa izuzetkom proizvoda koji se odnose na zračenje) EN 13541 Staklo u građevinarstvu: sigurnosno, dodatno ostakljenje, provera i klasifikacija otpornosti na eksploziju EN ISO 13788 Ponašanje građevinskih delova i elemenata na uticaj toplote i vlage, sobna površinska temperatura za izbegavanje kritične vlage na površinama i skupljanje vode u građevinskim delovima, postupak proračunavanja DIN EN ISO 13789* Toplotno – tehničko ponašanje objekata, specifični koeficijent gubitka toplotne energije usled prenošenja, postupak proračunavanja I M

Poglavlje

9

EN ISO 13791 Toplotno – tehničko ponašanje objekata, letnje sobne temperature u objektima bez klima uređaja, opšti kriterijumi i postupak procene valjanosti pr EN 14351–1 Prozori i vrata: norma vezana za proizvod, prozori i spoljna vrata neotporni na požar, deo 1 prozori i spoljna vrata neotporni na požar, nepropusnost za dim i otpornost na požar spolja WI 00033281 predviđen kao pr EN 14351- 2) prozori i vrata- norma vezana za proizvoddeo 2 unutrašnja vrata neotporna na požar WI 00033280/282 predviđen kao pr EN 143512)Prozori i vrata, norma vezana za proizvoddeo, proizvodi otporni na požar, nepropusni za dim i otporni na požar spolja EN ISO 14683 Toplotni mostovi u visokogradnji, koeficijent propuštanja toplote sa obzirom na dužinu, pojednostavljeni postupak i propisane vrednosti EN 14759 Završni spojevi, vazdušna zvučna izolacija, podaci o efikasnosti 18024- 2 Objekti bez barijera- javno korišćene zgrade i radna mesta- osnove za planiranje 18025- 1 Stanovi bez barijera- stanovi prilagođeni potrebama invalida- osnove za planiranje 18030* Gradnja bez barijera- osnove za planiranje 18050 Otvori za prozore kod gradnje stanova 18055* Prozori- propusnost zazora, otpornost na udarnu kišu i mehanički uslovi, zahtevi i provera 18056* Staklene stene/zidovi- merenje i postavljanje * citiran u tekstu DIN 18073 Krajnji spojevi roletni- zaštita od sunca i uređaji za zatamnjenje u građevinastvu 18100* Vrata, zidni otvori za vrata- mere prema DIN 4172 18161- 1 Proizvodi od plute kao izolaciona sredstva u građevinarstvu- izolacioni materijali za toplotno izolovanje 18164- 1 Sredstva u građevinarstvu- izolacioni materijali za toplotno izolovanje 18164- 2 Materijali od plastične pene kao izolaciona sredstva u građevinarstvu- izolacioni


E.V.

65

Poglavlje

9


materijali za zvučnu izolaciju podova od ekspandirane tvrdepolistirol pene V 18165 - 1 Vlaknasti izolacioni materijali u građevinarstvu- izolacioni materijali za toplotno izolovanje 18165 - 2 Vlaknasti izolacioni materijali u građevinarstvu- izolacioni materijali za zvučnu izolaciju podova 18195 - 1* Zatvaranje otvora u građevinarstvu, osnovne definicije, poredak i vrste zatvaranja 18195 - 9*Zatvaranje otvora u građevinarstvu, probijanje, prelazi i završetci 18201* Dopuštena odstupanja u visokogradnji, pojmovi, osnove, primena i provera 18202* Dopuštena odstupanja u visokogradnji, zgrade 18203 - 1*Dopuštena odstupanja u visokogradnji, gotovi delovi od betona, armiranog i napregnutog betona 18203 - 3*Dopuštena odstupanja u građevini, građevinski delovi od drveta i drvenih građevinskih materijala 18299* VOB odredbe vezane za ponudu i ugovor pri pružanju građevinskih usluga- opšti tehnički uslovi ugovora za pružanje građevinskih usluga, opšta pravila za građevinare svih vrstadeo C DIN 18336 VOB odredbe vezane za ponudu i ugovor pri pružanju građevinskih usluga- deo C, opšti tehnički uslovi ugovora za pružanje građevinskih usluga (ATV)- radovi zatvaranja otvora 18350 VOB odredbe vezane za ponudu i ugovor pri pružanju građevinskih usluga, deo C – opšti tehnički uslovi ugovora za pružanje građevinskih usluga (ATV)- malterisanje i gipsanje 18351 VOB odredbe vezane za ponudu i ugovor pri pružanju građevinskih usluga- deo C- opšti tehnički uslovi ugovora za pružanje građevinskih usluga (ATV)- fasadni radovi 18355* VOB odredbe vezane za ponudu i ugovor pri pružanju građevinskih usluga- deo C- opšti tehnički uslovi ugovora za pružanje građevinskih usluga (ATV)- stolarija 18357 VOB odredbe vezane za ponudu i ugovor pri pružanju građevinskih usluga- deo C- opšti tehnički uslovi ugovora za pružanje građevinskih

66

usluga (ATV)- postavljanje okova 18358 VOB odredbe vezane za ponudu i ugovor pri pružanju građevinskih usluga- deo C- opšti tehnički uslovi ugovora za pružanje građevinskih usluga (ATV)- postavljanje roletni 18360 VOB odredbe vezane za ponudu i ugovor pri pružanju građevinskih usluga- deo C- opšti tehnički uslovi ugovora za pružanje građevinskih usluga (ATV)- radovi vezani za metalne građevinske delove 18361 VOB odredbe vezane za ponudu i ugovor pri pružanju građevinskih usluga- deo C- opšti tehnički uslovi ugovora za pružanje građevinskih usluga (ATV)- zastakljenje 18451* VOB odredbe vezane za ponudu i ugovor pri pružanju građevinskih usluga- deo C-opšti tehnički uslovi ugovora za pružanje građevinskih usluga (ATV)- konstrukcijski radovi ***strana 67 DIN 18516 – 1 Oblaganje spoljnih zidova, provetreno: zahtevi, osnove za proveru 18516 – 4 Oblaganje spoljnih zidova, provetreno, jednostruko sigurnosno staklo: zahtevi, merenje, provera 18540 Zatvaranje zazora na spoljnim zidovima u visokogradnji pomoću materijala za zatvaranje zazora 18542 Zatvaranje zazora na spoljnim zidovima pomoću impregniranih traka od plastične pene: impregnirane trake za zatvaranje zazora, zahtevi i provera 18545 – 3 Zatvaranje otvora oko ostakljenjasistemi zastakljenja 31051* Osnove održavanja 52452 – 1 Provera materijala za zatvaranje otvora u građevini, izdržljivost materijala u kombinaciji sa drugim građevinskim materijalima 52452 – 2 Provera materijala za zatvaranje otvora u građevini, izdržljivost materijala – otpornost na hemikalije 52452 – 3 Provera materijala za zatvaranje zazora i ivica oko stakla u visokogradnji, izdržljivost sveže postavljenih materijala 52452 – 4 Provera materijala za zatvaranje otvora u građevini, izdržljivost u sistemima za oblaganje



52460 Zatvaranje otvora kod zazora i rubova stakla – pojmovi 58125 Gradnja škola: građevinsko – tehnički zahtevi za izbegavanje nezgoda 9.3 Smernice, beleške i priručnici VDI 2719*Zvučna zaštita prozora i njihove dodatne opreme RAL – GZ 520 Propisani kvalitet i provera višeslojnog stakla, izolaciono staklo RAL – GZ 607/3 Propisani kvalitet i provera za okove- okretno nagibni RAL – GZ 607/13*Propisani kvalitet i provera – zaštita od ispadanja- okovi RAL – GZ 716/1 Propisani kvalitet i provera za plastične prozore I Odlomak I: Plastični prozorski profili II Odlomak II: Ekstrudirane zaptivke III Odlomak III: Uputstva i saveti vezani za plastične prozorske sisteme RAL – GZ 996* Propisani kvalitet i provera za ulazna vrata (aluminijum, drvena i plastična ulazna vrata) lft 7/86 Provera sistema zastakljenja sa unapred gotovim profilima- Institut za prozorsku tehniku e.V., Rosenheim Ift forum 1/99 Linearno postavljeno zastakljenje; tehnička pravila- primena- merenje pre postavljanja- Institut za prozorsku tehniku e.V., Rosenheim Ift- smernice 10/86 Provera mehaničkih spojeva kod plastičnih prozora- Institut za prozorsku tehniku e.V. Rosenheim IVD - Beleška br. 4 Zatvaranje zazora u visokogradnji sa Elastomer- trakama za zazore uz primenu odgovarajućih lepkova IVD - Beleška br. 5 Butil trake IVD - Beleška br. 9*Materijali za zatvaranje spojeva završnih zazora prozora i spoljnih vrata; osnove za planiranje i radove- Industrijski savez Dichtstoffe, Düsseldorf Tehnička pravila 9/98 ehnička pravila za primenu linearno postavljenih zastakljenja- Nemački građevinski institut, Berlin TR Staklo 2-3/87 Tehničke smernice za staklarsku firmu, Državni staklarski savez TR staklo 2 - „ Opterećenje vetrom i debljina stakla; izbor stakla odgovarajuće debljine sa obzirom na opterećenje vetrom“ TR Staklo 3 - 3/79 TR Staklo- „Radovi sa stakI M

Poglavlje

9

lom, podlaganje staklenih delova“ TR Staklo 20 Ugradnja prozora i prozorskih vrata s primerima primene TRAV* Tehnička pravila za primenu od urušavanja osiguranog zastakljenja- Nemački građevinski institut, Berlin- DIBT- izdanje 2/2003 VFF Beleška ES. 03:12/01 Toplotno- tehnički zahtevi za građevinske spojeve kod prozora, Savez proizvođača prozora i fasada e.V. , Frankfurt VFF Beleška WP 01* Prozorske fasade i spoljna vrata nega i održavanje: Zaštita i garancija proizvoda VFF Beleška 02* Prozorske fasade i spoljna vrata nega i održavanje: Mere i rezultati ispitivanja VFF Beleška 03* Prozorske fasade i spoljna vrata nega i održavanje: Ugovor o održavanju VFF Beleška 04* Prozorske fasade i spoljna vrata nega i održavanje: Postavljanje od strane proizvođača. WVO Odredba o toplotnoj zaštiti: Odredba o uštedi toplotne energije u objektima 08/94 Ostalo Smernice vezane za ravne krovove*Stručna uputstva za krovove kod kojih se spojevi zaptivaju nepropusnim materijalima ATV* Opšti tehnički uslovi ugovora ZTV* Dodatni tehnički uslovi ugovora LB*Opis ugovorom dogovorenih radova StLB Knjiga propisanih standarda; Izdavač DIN , deo vezan za izvođenje radova 510: Prozori 511: Kućni ulazi i ulazi u stanove 027: Stolarski radovi sa drvetom i plastikom 029: Postavljanje okova 032: Zastakljivanje Baust, E. Praktični priručnik za nepropusne materijale- Industrijski savez Dichtstoffe e.V., Wiesbaden, 1987 Leusden, F. P.; Freymark H*Prijatna klima u sobnom prostoru za jednostavnu praktičnu upotrebu, Ges.- Ing. 107 (1986) Br. 1, 12- 14 i 71- 76 Karta zona vezana za opterećenje vetrom*Analiza ekstremnih vrednosti za brzinu vetra za područje Nemačke, DIBT- Izdanje 6/2001


E.V.

67

Poglavlje

9


9.4 Izvori navedene literature DIN, EN, ISO Beuth Verlag GmbH, Postfach 1145, 10772 Berlin VDI - Smernice Beuth Verlag GmbH, Postfach 1145, 10772 Berlin RAL- Smernice, RAL Nemački Institut za utvrđivanje kvaliteta i proveru e.V., Siegburger Straße 39, 53757 Sankt Augustin IVD- Beleške HS Public Relations Verlag i Werburg, GmbH, Düsseldorf Smernice vezane za ravne krovove Centralni savez nemačkih postavljača krovova- Stručni savez krovna, zidna tehnika i tehnika zatvaranja spojeva e.V., Köln VFF Beleške Savez proizvođača prozora i fasada e.V., Walter- Kolb- Staße 1- 7, 60594 Frankfurt / Main TR Staklo Institut za staklarstvo, pri Stručnoj staklarskoj školi 6, 65589 Hadamar DIBT- Izdanja Wiley- VCH Servis za Ernst & Sohn, Bosch Straße 12, 69469 Weinheim

68



I M


E.V.

Poglavlje

9

69

[email protected] RAL-Gütegemeinschaft Kunststoff-Fenstersysteme Am Hofgarten 1-2 • D-53113 Bonn • Germany Phone +49 0228 7667654/55 • Fax +49 0228 7667650 web: www.GKFP.de VEKA AG - Predstavništvo za Albaniju, Crnu Goru, Makedoniju i Srbiju KVALITET, POVERENJE, SIGURNOST Izvorska 36/6, Beograd, Srbija, tel. + 381 (0) 11/ 305 71 81 GSM + 381 (0) 63/ 222 076 GSM + 381 (0) 63/ 422 822 e-mail: [email protected] www. veka.rs www. veka.com

VEKA – za prozore dugog veka

Veka Priručnik za postavljanje prozora

Recommend Documents