DRAMA DVADESETOG VEKA
Realist Realistick ickii drams dramski ki kodeks kodeks najizr najizrazen azenije ije nasled nasledje je od pretho prethodni dnih h period perioda. a. Proces Proces gradjanske gradjanske (cesto, porodicne porodicne ) drame od Liloa, Lesinga, Didroa zavrsava se u Ibzenu i Cehovu. U XX veku i dalje jaka realisticna struja , ali i militantno antirealisticki komadi. U nasem veku realizam nastavlja ! So. U Americi od O"#ila, Milera i Vili$a%sa pa do E! Olbi$a. Znacaj Znacajno no pedese pedesetih tih godina godina u nglesk ngleskoj oj ! Ozborn, Ves&er. "rski pokret ! O"Ke$si , Sing, ! ien# $groman %roj pravaca u drami XX veka. &eska sistematizacija. 'ovu opolaznu tacku iksir iksiraju aju Zari, dadaisti, dadaisti, , eterl eterlink ink,, &oler, &oler, *reht, *reht, Pirande Pirandelo. lo. "'&+& "'&+&UA+ UA+'A 'A " -&&"A *-R/"-'$-& /RA XX 0A. 'ajvaznije pitanje u XX veku ! pitanje $R"1"'A+'$-&" " P$-*'$-&". AL'RED (ARI
-ve pocelo njegovim njegovim ginjolom Poljaci, koji je ismevao ismevao njegovog skolskog skolskog ucitelja. Zari je tada %io decak. asnije preo%razava taj ginjol u dramu RA+2 "*", koja je vec u naslovu naslovu %ila skandalozna (govno, r,). r,). Prvi put odigrran u &atr 'uvo, 3456. 2edan od najvecih nemira u istoriji. Znacajan kao anticipacija drame apsurda 7 tragicke arse, a ne kao ostvarenje. $vo najavljuje pravac koji hoce da &RA1"'$ "ZRAZ" R$Z $"'U &A8$RU. $setilo se da Zari dovodi u pitanje nekoliko vekova tradicionalne drame koja je pocivala na racionaln%im pretekstima. U pozitivistickom do%u niko ne dovodi u pitanje to da zivot pociva na logickim pretpostavkama i dalje, da pozoriste mora da govori gov ori o zivotu tako da lici pojavno na zivot. Zari uvodi drugo pravilo ! da govori o zivotu, ali pozorisnim jezikom, koji nije odentican sa jezikom aivota. "+"&A'&'" A'&"RA+"ZA, nemilosrdan prema logici spoljnjeg sveta. 0izuelni izgled predstave %io je sokantan, zari u napo napome mena nama ma nala nalaze ze da pred predst stav avaa %ude %ude osve osvetl tlje jena na sa pose pose%n %nom om pazn paznjo jom, m, da scenograija predstavlja istovremeno nespojiva podrucja ! Antarktik i neku so%u, predeo sa snegom i tropske palme. ostim 9 kralj "%i da nosi kartonsku konjsku glavu, a u ruci, mesto mesto skiptr skiptraa ! klozet klozetsku sku cetku. /a sve podseca podseca na ginjol ginjol.. ao u ginjol ginjolu, u, da ulkaze ulkaze pomocnici i da unose nazive mesta na kojima se trnutno nalazi radnja. A'&""+UZ"$ A'&""+UZ"$'"ZA '"ZA.. inimalizam inimalizam ! jedan vojnik predstanlj predstanljaa celu ukrajinsku ukrajinsku vojsku. *ez couleur locale. 'edostatak dekora ovde sugerise A'&"P$$2A0'$-& -0&A. &o isme ismeva va nesum nesumnj njiv ivos ostt pojav pojavno nost stii svet sveta, a, zdra zdrav v razu razum m i pouzd pouzdanj anjee u nasu nasu logi logiku. ku. $cigle $cigledno dno,, svet svet zacet zacet u Zarije Zarijevoj voj glavi glavi ne tezi tezi stican sticanju ju uverlji uverljivos vosti ti preko preko pojavne pojavne s :licnosti sa zivotom. Zarijevi Zarijevi karakteri karakteri su AU&$A&", AU&$A&", +U&, ;A'"Z" ;A'"Z" < 1R$&-A. 1R$&-A. ehanizovani lik na pozornici izaziva smeh z%og svije svije neslicnosti sa stvarnim ljudskoik korelativom koji predstavlja. +judi su ovde -A0R-'$ /PR-$'A+"Z$0A'" ! njih ne prestavljaju samo o%icne lutke kao u lutkarskoj predstavi ! ovo su lutke cija je
mehanicnost pojacana cinjenicom da su u njima -&0AR'" +2U/". +utke postaju pravi, samostalni antipodi ljudima. "spred svake ljudske vrednosti stavljen je negativan zn ak. $dsustvo %ilo kakve moralne kvaliikacije cina, ni od strane lika ni autora. Ponasanje coveka sasvim je mehanicno. Prva replika grotesknog kralja je nije li %olje da poodseca glave svim velmozama i da potpuni preuzme vlast. ' P$-&$2" P"&A'2 0R$0A 0R$0A&'$ &'$-&" -&".. 0rlo 0rlo %rzo %rzo nasm nasm postaj postajee jasno jasno da je sve pararaz pararazaa ag%et ag%eta, a, i to groteskna. $vi likovi su "PR-$'A+'", jer su napadno preterani. Preteranost kao metod alijenacije. ralj govori o tome kako ce da raz%ije zeni glavu o zid kao da govori o necemu sasvim normalnom. 'ema ni potre%nog minimuma humanosti da %i, po zakonim akomedije, lik izazvao smeh u poredjenju sa kljudskijm od koga odudara. A+$1" A+$1"'$-& '$-&.. AP-UR/ AP-UR/.. "%i i zena zena su %ivsi %ivsi kralj i kralji kraljica, ca, sada ugledne ugledne licnosti Poljske, koje hoce da se domognu vlasti, ali se ponasaju i govore kao %ara%e. &o je "'0RZ"2A, vrlo karaktersiaticna i kasnije u avangardi. Ali sve ove oso%ine sretale su se u komediji i ranije. 'ajvaznija novina je O)STOST, koju ranija komedija nikad nije imala (to do kraja raznvija *eket). Zari nece da ismeva samo odredjeni odredjeni stale drustva ! iako je "%i ocigledan ocigledan malogradjanin malogradjanin ! on hoce da prikaze coveka uopste. Pokvarenost, prozdrljivost, gramzivost, prljavost ! ovo su sve oso%ine malogradjanina, ali su istovremeno 1Z"-&'"2A+'A +2U/-A -"&UA"2A. &o je u poredjenju sa tradicionalnom komedijom mnogo sira ilozoska opstost. *ez te opstosti ne moze se zamisliti savremena tragicka arsa. 'aglasena "RA"$'A+'$-& 8A*U+ " $'-&RU"2. $d detinjaste igra do takvoh vrtloga nelogicnosti, inteziteta da osetimo gotovo strah . Raspon osecaja od smeha da straha stavlja je u grotesku. Prisustvi neceg neprirodnog. Recimo u sceni kada %ivsi kralj "%i daruje vladara pistaljkom, a potom posrce i pada, izjavljujuci =prosuo sam muda, ranio dupe> ! sto se moze tumaciti rojdovski, jer zeli da ga u%ije, ali je to o%jasnjenje o%jasnjenje nasilno. nasilno. Poostupci Poostupci "%ijevi u ovoj sceni su sokantno neocekivani, neocekivani, suprotni suprotni su svakoj svakoj pretpo pretposta stavci vci,, kao tehnik tehnikaa crtano crtanog g ilma. ilma. -ve je to mnogo mnogo iznad iznad podruc podrucja ja koje koje pokriva satira. Ponasanje vise nije smesno nego strasno. /akle, ova prototragicka arsa prosiruje opstost i tradicionalnu AUZA+'$-&. /akle, komedija XX veka postaje mnogo am%icioznija od ranije. 'emoguce je zanrovski odrediti zato sto pored naj%analnijeg gega stoji gotovo poetska metaora. *ergson *ergson o smehu ! covek postaje smesan smesan onda kad nije svestan se%e (kao kad ne vidsi kamen, nije svestan svestan svog tela ili kamena, pa se saplete i padne). -mejemo se samo ljudskom i to samo kad se P$'A-A A$ ;A'"$ (%ergson). -meh je ishod disparatnosti izmedju koncepata i o%jekata s kojima su dovodjeni u vezu (-openhauer). Zari Zari premas premasaa plan plan komedi komedije je i u tome tome sto njegove njegove preter preteranos anosti ti onemogu onemogucuju cuju da se gledalac gledalac identiik identiikuje uje sa tim porocima.. porocima.. gu%i se unkcija unkcija komediije komediije kao ogledala ogledala ljudskih ljudskih sl:a%osti. Uvek se pitamo da li je ovo tragicka arsa ili samo %urleska sa ogranicenim satiricnim am%icijama. $n prilicno nesvesno i radi njega samog koristi komediograski sok. Am%icija da se od komedije stvori supstitucija za t?ragediju pala je tek kasnijim piscima.
A)OLI#ER, DADAISTI, #ADREALISTI
/eset, dvadeset godina posle Zarija i mnogo teorijski oz%iljniji od njega. Predgovor &iresijinim dojkama (35@ ! 3536) naziva ovu dramu 'A/RA+"-&"$ /RA$. $n se (nadrealizam) po Apolineru, protivi vulgarnom idealizmu posle "goa koji hoce da %ude verodostojan u konvencionalnoj lokalnoj %oji. Protiv prividnog naturalizma poz. omada naravi. VRATITI SE SAMO* )RIRODI ALI #E KRO( 'OTOGRA'SKO )ODRA(AVA#*E! B Kad je covek hteo da podrazava hod, on nije stvorio tocak koji lici na nigu. Onb tako upraznjava nadrealizam a da toga nije ni svestan » . Ali ovo o cemu kao o nadrealizmu govori Apoliner nece %iti odlika kasnijih nadrealista. 'jegov nadrealizam je u stvari A'&"RA+"ZA, a u pozitivnim smilu pokusaj da se zadje za poajvnu stvarnost, i otkrije njena sustina novim sredstvima. $n se ismeva pro%lamskim komadima koji laskaju pu%lici tako sto je u%edjuju da zna da misli. $' ' /A R-R-&" -A &RA/""2$, 0 -A$ -A RA+"Z$, koji za njega re%a samo da postoji na ilmu. 'jegov predgovor je vezan sa prologom (stihovanim) na pocetku &iresijinih dojki. $n tu kaze da )O(ORISTE #E TREA DA +DE +MET#OST OMA#E . /ovoljno je ako moze da P$R' R&0 -&0AR", '0$/" RAU'A '" $ 0R'U '" $ PR$-&$RU. A+TOR *E OG SAVAOT KOMADA , sve rasporedjuje po svojoj cudi ! cilj mu je *EDI#STVE#A, ORIGI#AL#A CELI#A, a ne prikaz realnosti. $n je pomno izucavao ku%izam. 'jegove teorije pozorista i njegova drama iznikle su iz ku%izma. &eorija -"U+&A'$-&" ! u drami, kiosk koji se istovremeno pokazuje sa svih strana. Razliciti uglovi o%jekata spojeni u simultanosti. /rama koja ' /A -+"A Z"0$& 0 /A 1A -&0ARA 'A P$Z$R'"". Pravi instrument je A-&A, a ne razum. 8anatazija kao licni nacin interpretiranja prirode. $R8"" i 'AU'" U*"ZA 9 jedan za svoja sredstva koristi naucnu istinu, a ovaj oricki stvara AU&$'$'" Z"0$& PRA $*+"2U " PR"R$/" AU&C$R$0 A-&. 'jegov glavni cilj spajanje svih pozorisnih elemenata ! &$&A+'$ P$Z$R"-&, koje ce ukljuciti i slikarstvo i igru, muziku# U tom smislu ! -+$*$/'$ -A'2 $""; " &RA1""; +'A&A. 0azna instanca je IRO#I*A ! %as ta sposo%nost kojom mi gledamo na stvari cini da mozemo istovremeno da %udemo i nasmejani i tragicki potreseni jednom istom pozorisnom cinjenicom. &RA1"'$ - $Z P$2A0"&" A$ $/"2A, uporedjeno sa nasim realnim iskustvom. edjutim uvek se u vezi sa Zarijem i Apolinerom tre%a pitati koliko su oni uspeli da to sprovedu u praksi. $no o cemu oni govore je vanredna teorija, ali u proksi je to mnogo sla%ije. ApolinDer ima pro%lem sa tretiranjem jednog u sonovi realistickog motiva ! pro%lema mortaliteta u 8rancuza. &iresijine dojke su istovremeno i dramna o pro%lemima populacije,a li i krajne antirealisticna arsa (kiosk koji se okrece i ime ruke, narod
Zanzi%ara koji predstavlja jedan covek#). " gledaocu je tesko da odluci da li je ovo oz%iljno ili komicno. 8A*U+A 2 +$1"" " PR$*+-" P$-&A0+2'A, A "-&$0R'$ "-0A PR$*+-U /RAU ! takodje, odletanje &iresijinih dojki u vazduh gledalac cita kao sim%ol, a istovremeno mora da se smeje tim leprsavim %alonima. ksperimentator izneverava satiricara. "racionalni, samogenericki elementi ove drame svrstavaju je u osricki ku%izam. Ali ona je i naucni ku%izam z%og tehnijke i rekvizite. 'eo%aveznost Aplinerove poetike cini i nas neo%aveznim, tako da mi ovo uopste ne mozemo citati kao tragicku komediju. Ali ideje o P$&"'$ --'$ i --'$ &RA1"'$ stoje u osnovi modernog tetatra.
(A# KOKTO
$n ima poznati predgovor svojoj drami Mladenci sa Ajfelove kule . $n je pod uticajem i ralja "%ija i &iresijinih dojki. Prvi put se ovde spaja -"*$+"'" $A/ " $A/ -A &Z$. $n govori o vilama koje se javljaju samo tako sto ih primecujemo kad su okruzene prirodnim okolnostima. /akle, neprirodno mora da egzistitra naporedo sa prirodnim. Prividni realne situacije, prividno realne okolnosti# Ali tiga takodje nema u njegovoj drami. $vde imamo samo rato%ornu A'&"P$2A0'$-& i -PR"'&A+'$-&. $vde pripovedaci prepricavaju radnju koju likovi izvode pantomimski, a pri tom su preruseni u velike gramoone. $cigledno postaje da izvesnu meru kontrolisanosti drama mora da sacuva, a da ostavi prostora i za slo%odne asocijacije. edjutim, okto se jos uvek pravi da organizuje misteriju iracionalnog, dok kod dadaista i nadrealista vise ni toga nema. DADAISTI Trisan Cara u irihu 3536. okuplja dadaiste. Razocaranje ratom ,uverenost da je civilizacija dosla do kraja, dadaisti su u Kabareu Voler u proglasima, pesmama, dramskim kolazima, rotazima hteli da stvore %esmislenost ravnu %esmislenosti civilizacije. ako u proglasu dadaizma kaze ara 9 /ada je napoustanje pamcenja, logike, arheologije, proroka, %uducnosti. /A/A 2 AP-$+U&'A 0RA U -0A$1 *$1A $2" 2 &R'U&'" PR$"Z0$/ -P$'&A'$-&". 'jegova drama Srce na benzin prikazuje likove $ko, -rce na %enzin, Usta, 'os, Uvo, 0rat, $%rva postaje lisena svega dram,aticnog, i "-&$ 0R*A+'A. /ada se raspala dosledno kao sto je i pocela ! unistila je samu se%e, jer samo kao negacija moze da %ude potpuna. #ADREALISTI
$ni su imali zajednicku tacku sa dadaistima u P-";"$ AU&$A&"ZU, ali su se od njih odvojili u onoj tacki u kojoj je dada zahtevala potpunu negaciju. 'adrealisti su
otkrili pozorisni svet -'A, P$/-0-&", 8R$2/A. $ni postuju spontanost, zainteresovaniu za vlastitu podsvest. P$-&A0+2A2U -* "Z'A/ 0+A-&"&$1 /+A. $ni nisu toliko okrenuti rusenju raciuonalnog koncepta umetnosti, koliko stvaranju i otkrivanju neceg novog, novog umetnickog domena, sto je pozitivna intencija. Pisac kao pacijent koji nudi podlogu za psihijoanaliticka istrazivanja. "stovremeno, oni su propagirali odsusutvo %iolo kakve estetske ili moralne am%icije njihovog dela ! RETO#! 'o pitanje je citljivosti ovakvog komada. 'adrealisticka drama Ako izvolite, *retona i -upoa sastavljena iz E cina koji nemaju medju so%om nikakve logicke veze. Ali, za raliku od dadaizma KICMA #EKE DRAMSKE SIT+ACI*E )OSTO*I KOD #ADREALISTA, naravno ne kao konvencionalan imitacija pojavnog sveta, vec u tom smislu da -oes&e %ea.ore nisu izgubile vezu sa ob$e&o% . Ali postoji niz nadrealistickih drama koje su %lize dadaizmu po nihilistickom automatizmu, nego nadrealizmu kao poetizaciji podsvesnog. 'adrealisti ! Apoliner, okto, Aragon, ara, -upo, *reton, /esno su pre svega pesnici a samo sporadicno dramski pisci. Zato su im drame toliko poetske. &o su pieces a lire.
EKET I *O#ESKO
lasici u zanru tragicke arse. 'asledili elemente Zarija, Apolinera, dadaista, nadrealista.. i to 9 3. militantni antirealizam F. mehanicnost (postupaka likova i konstruisanja situacija) od ginjolske mehanicnosti nadmarioneta do ver%alne mehanike u variranju neke recenice, misli# . odsustvo kauzalnosti, pre svega psiholoske., izuzev nadrealista na neki nacin E. preterivanje kao tehnika apsurda i iracionalnog. G. slo%oda asocijacija 6. opstost situacija i karaktera, am%icioznost ilozoskog prostiranja. $vo su kako smo videli i inace elementi komedije (sem mozda ovog poslednjeg), ali ono sto je velika novina tragicke arse u XX veku je to da &RA1/"2A, $/"2A " PR$*+-A /RAA $1U 'AP$R/$ /A 8U'"$'"-U, da se prejklapaju i dopunjuju usred jednog teksta. &o do tada nije %io slucaj ! cak i u pro%lemskoj drami tragicno i komicno su %ili izdvojeni po zase%nijk scenam,a, nije dolazilo do preklapanja. $vde je jedan lik ili jedna situacija istovremeno i smesna i strasna. 'ije sada doslo do proste interpolacije, vec $/"2A $0$0$1 Z"0$&A - U -U-&"'" /$Z"0+2A0A A$ &RA1"'A. $na ima opstost koja tradicionalno pripada tragediji. EKET / -oseban .a$l
*O#ESKO 0analizira% $a1
0azna je razlika od *eketa. /ok je *eket %lizak klasicnoj tragediji po jedinstvenosti slike sveta i po opstosti, 2inesko svoju poetiku uglavnom zasniva na PAR$/"2" tradicionalne drame. 'jegovi komadi se ne mogu razumeti van tog konteksta. elava pevacica je pre svega satira engleskog malogradjanina (gdja i gdin -mit imaju sve englesko ! od engleskog sata i caja preko engleskog trenutka i osecanja#). ao i kao *eketa i ovde imamo posla sa cirkularnom ormom ! sve se zvarsava tamo gde i pocinje ! par artinovih smenjuju -mitove i drama, po 2oneskovim uputoima, tre%a da pocne iz pocetka. -ve ostalo je u parodiji tradizionalne drame, mada i ova kruzna kompozicija parodira tradicionalni rasplet. Zaplet kao i da ne postoji, porodivce vode prazne i A#TILOGICKE razgovore ! primer 9 gdin -mit cita u novinama da je umro *o%i 0otson. 1da ga pita kada , a on se cudi kako ona to ne zna kad su ga sahranili pre dve godine.. $na kaze da se seca, samo se cudi otkud to u novinama, a on kaze da to i n ije u novinama, nego je tu %ilo pre tri godine HHH A ironi2ni nagovesa$ za-lea imamo u svadji oko toga da li je neko pozvonio na vratima. "pak, paradoksalno, u osnovi dramske strukture lezi satiricki momenat, koji nije o%avezno modernisticko avangardni, vec %as konzervativno komediograski , a to je ismevanje %analne, trivijalne engl :eske malogradjanske svakodnev%nice. Ani&auzalnos / ona je cesto izvor komike 9 suko% -mitovih oko toga dali je zvonilo na vratima, a ako i jeste da li to znaci da je neko na vratima, a ako jeste da li to znaci da o%nda tre%a otvoriti. )ore%e2a$ u -roi2an$u dra%s&og vre%ena ! sat koji iz%ioja u nazad , pa potpuno disharmonicno, a onda i taj plan realnosti destruiran piscevom didaskalijom koja kaze da sat na kraju zvoni koliko mu je drago H ak ni autor nije %og situacije, vec je sve potpuno apsurdno. )arodi$a &lasi2ne radi2i$e anagnorisona 3 u krajnje smesnom vidu prepoznavanja gdje i gdina artin koji shvataju na kraju da su muz i zena.
&akodje, ironizovan je zaplet i preko interpoliranih prica 0atrogasnog sluz%enika 9 kljuc za tumacenje nalazi se u negodovanju slusalaca sto ne mogu da shvate njegove price, a on im kaze E PA MORATE SAMI NACI STA TO ZNACI… 0atrogasac je vazan i z%og toga sto se preko njega izvodi najsurovija satira tradicionalne dramske logike 9prvi korak 9 vatrogasac prica pricu o zeni koja je izgorela od plinske %oce, misleci od nje da je cesalj. &ek posle, postoji udica za nasu logiku, kjad na kraju scene sa 0atrogascem, on pita sta je sa elavom pevacicom, a gdja -mit kaze da se joj uvek ceslja na isti nacin. &u je antilogika dosla do kraja, preko toga sto smo naterani da, u smislu tradicionlne logike, povezemo celavu pevacisu i onu sto je izgorela cesljajuci se plinom, a da pri tom i
za%oravimo da je pocetna stvaka nemoguca ! kako ces :ljanje plinom tako da se uopste kneko ko je celav i cesjla na stari nacin. DR+GI *O#ESKOVI KOMADI 3 3. -&$+", u kojima starac koji uspeva nesto da kaze covecanstvu ne moze jer se ispostavlja da je nem, stolice ostaju prazne. 'emogucnost komunikacije u modernom drudtvu. F. '$-$R$1, gde se celo covecanstvo pretvara u krdo nosoroga koji %esciljkno jure i haraju. . +"2A, crna arsa u kojoj ucitelj pou%ija svoje ucenike.
EKS)RESIO#I(AM
kspresionizam je kompleksna pojava u drami XX veka . $n se deli na dve struje9 su%jektivisticku i drustveno
S+*EKTIVISTICKA STR+*A
Pocinje sa Srindbergo% i Vede&indo% i nastavlja se na O"#ila , Ka$zera , *evre$inova a u ilmu je znacajno ostvarenje 0inea =a%inet dr aligarija>. 'jima je vazna -0-& " P$/-0-& P$2/"'A (koja doduse ide do uopstavanja na univerzalno ljudskom nivou, ali je uvek polaziste u licnoj, individualnoj svesti) i "'/"0"/UA+'A A'A+"ZA "RA"$'A+'"; /$'A +2U/- P-";. " za jednu i za drugu struju vazno je svest o /Z"'&1RA"2" /RU-&0A " 2/"' U /$*U &;'" R0$+U"2. $ni hoce da prikazu kako realisticko jedinstvo spoljnjeg sveta i psihologije je samo iluzija, i kako stvari stoje drukcije, dezintegrisano , a ne integrisano. $ve drame govore najcesce o putu na kojem se to spoznaje, Put u #a$as! (3454) zasnovan je na razbi$an$u radi2ionalnog li&a kako %i se on du%lje rasvetlio i protumacio. +ik vise ne moze da %ude psiholoski jedinstven. 1la%vna licnost je -tranac koji putuje sa 1ospodjom do podrucja svog detinjstva, ne %i li otkrio /o%ro i Zlo u se%i. 'ekoliko drugih likova su njegov altergo, deo njegove prirode koji se u drami po prvi put osamostaljuje u pose%nu licnost. &ako ekspresionisti raz%ijaju licnost da %i mogli da je ispituju. '2";$0 ARA&R '"2 +" 0 -UP +'A&A,la%avo spojenih u celinu. /rama je pokusaj da se prikaze skup likova koji nisu pojedinacne oso%e kao skupovi oso%ina, vec predtavljaju -AU +2U/-U -0&$ -*". Raspad lika i panicna potera za identitetom (to ce %iti i kod Pirandela, ali je kod
njega sve u cilju stvaranja nekoliko dramskih dimenzija ! to je jedna vise tehnicka svrha, a ekspresionisti jos naivno veruju da se za ovim identitetom tragajuci ipak moze stici). U predgovoru Gospodjici Juliji -trind%erg napaga B malogradjansku koncepciju imo%ilnosti duse , a moje duse i karakteri su konglomerati prosle i sadasnje aze civilizacije i duha, odlomci iz knjiga i novina# &o nisu svrseni i iksdirani likovi, oni imaju kretanje# J &ako je on najavio ideje postmodernizma. $n pokusava da spiritualnim protumaci realnost. -ve licnosti su projekcije i varijante glavne licnosti. &o je METOD *ED#E SVESTI KRO( KO*+ SE )RO*EKT+*E CITAV SVET! Recimo odlucujuca je svest spavaca koja povezuje sve druge stvari. $miljena u ekspresionizmu je vizura luda&a ili snevaca. U ilmu a%inet dr aligarija, cele scene su date kao da ih gleda ludak. DI*ALOG 9 je takav da nikad nije do kraja iscrpljen, mora da sotane nedorecen i nezavrsen. 'ema matematicke simetrije rancuskog dijaloga ! ljudski mozgovi rade iregularno, kao u zivotu. esto se ceo dijalog kod -trind%erga zasniva na razvijanju jedne 0R*A+' & $2A 2 +A2&$&"0-A, PA 2 +"'A UZ"" $'-&RU"-A'A. -trind%ergov dijalog je KO#TRA)+#KTALA#! VEDEKI#D 3 poznate drame % &udjeje proleca, Ze$aljs!i du'( esavina realizma i romantizma, lici na *ihnerovog )ojce!a. *ori se rpotiv svih koncepcija i ormi u kojima se o%raca drustvo. O"#IL 9 )eli!i *o" &rau. $n je vazan sto umesto -trind%ergove tehnike gde razlicite licnosti predstavljaju jednu istu oos%u, on U0$/" A-, pa jedan glumac, menjejuci maske, prikazuje dezintegrisanu individuu. 2edan reditelj je za 0elikog %oga *rauna iskoristio preko @@ maski. aska postaje rekvizit ekspresionisticke drame. /epersonalizovani covek koji je sim%ol coveka uopste u danasnjem svetu! II
DR+STVE#OA#GA(OVA#I EKS)RESIO#I(AM
Polazeci kao i su%jektivisticka struja od prikaza dezintegrisane prirode, ovi akcenat ' -&A0+2A2U 'A "'/"0"/UA+'$, '1$ 'A MASI. /akle, ostaje interes za su%jektivne projekcije coveka, ali je akcenat na RA-PU U /RU-&0'$ *"U. GER8ART 8A+)TMA#3 on je najveci. -amo jedna njegova drama iz ogromnog opusa pripada ekspresionizmu ! #kaci , 345F. ;auptman od%acuje i gradjansku dramu sa %urzoaskim likov%ima i realisticki koncept dramskog %avljenja pojedinacnom sud%inom, reprezentativnim pojedincem. $' PR"AZU2 "&A0U +A-U, " &$ ' PR$ RPRZ'A&A, 0 A-U A$ 2/"'-&0'$1 2U'AA /RA. 'ema realistickog suko%a, nema realisticki logicne a%ule. 'ema tradicionalnog dramskog zapleta, jer je sve vrlo predvidljivo ! u suko%u su dve klase, ali je rezultat uvek unapred znan. lasa %ogatih i klasa potlacenih. 'apetost (z%og zapleta) ovde je zamenjenja izvesnoscu ishoda. -$"$+$-" /&R"'"-A'$. -ve ostalo je u reaslistickom kljucu ! dijaloziu su takvi da se mogu zamisliti i u zivotu.
;$RA+'$ prikazivanje neindividualiziranog junaka ! kad tre%a nesto da se kaze, to o%icno prica manja izolovana grupa, koja nije ni po cemu individualna. ER#ST TOLER3 on sve prevodi na pravi jezik ekspresionizma, jer prikazuje unutrasnju psihologiju mase. &u se srecu su%jektivisticka i drustvena struje. ovek i masa, pisana u zatvoru. $n zeli da prokaze suko% pojedinca i mase. Ali, tri scene su prikaz sna glavne junakinje ! u medijumu sna se prikazuju strahote kapKitalizma (on je %io komunista). /rama $opla, mi zivimo je jos ociglednije ekspresionisticka. oralna dezintegracija posleratne 'emacke. -vest kroz koju se projektuje slika takvog drustva i sveta je svest %ivseg ludaka. &ipicna ekspresionisticka treznja ka prikazivanju o%jektivnog ali kroz su%jektivnu vizuru. &olerov izum9 /$U'&AR'" A&R"2A+, koji sluzi kao neka vrsta o%jektivnog ona na kojem citamo dramu. 8ilm, video slajdovi, isecci iz novina. Amalgamiranje civekovog pojedinacnog i drustvenog postojanja. KAREL CA)EK 9 pisac cuvene drame %. &. %. (Rusomovi Univerzalni Ro%oti), gde je rec ro%ot prvi put iskoriscena. $vo je naziv irme koja proizvodi ro%ote. /oslo je do potpunog raskoraka izmedju pojavne stvarnosti i stvarnosti ekspresionisticke drame. Ro%otima daju nerve i osecLanja, ali oni pocnu da osecaju mrznju prema svojim stvoriteljima.. ;oce da uniste celu ljudsku rasu. "spostavlja se da oni umeju i da vole. " 0"ZU+'$ 2 $0/ ZA'2'$ $*+"2 +2U/-$1 Z"0$&A $*+"2 A-"'. U 'ivotu insekata mesto ljudi zauzeli su insekti, i oni na paradoksalne nacine predstavljaju ljude u %or%i za primat na zemlji. ELMER RA*S 9 drama Ra2unar, naj%olja eksp. drama u Americi. lisetizacija i mehanizacija zivota u svetu gde vlada novac.
kspresionizam daje veliko polje dejstva reditelju, jer avorizuje neo%icne mizanscene, nejasne odnose medju likovima, podsvesno, eksperiment. Zato je ekspr. 0rlo vazan i sa te strane. Ra$nhar, Vahangov, )is&aor, Me$erhold, Kreig, Tairov # Rajnhart je svojom upotre%om neke staze koja je uklazila u gledaliste raz%io u ka%uki teatru cetvrti zid. 8avorizuje se i igranje van pozorisnih zgrada. 0elika rekvizita, tehnika, konstruktivizam# 0azan je Ervin )is&aor, koji vrlo jasno najavljuje *rehtovo epsko pozoriste. psko pozoriste je nemoguce razumeti %ez iskustava ovog ekspr. pozorista. Piskator pravi glomazne spektakle, ali pres vega se trudi da deluje o%jektivni i to preko P$+"&" PR$PA1A'/. Rusi se cetvrti zid jer sve mora da %ude kao na mitingu, a njegovo pozoriste je iu celini /RAA - &Z$, koja je njena sustina. &ehnika kolaza 9 uzima i rotacionu platormu, a o%avezan je i komentator z%ivanja. U reziji /o%rog vojnika -vejka, on postavlja scenograiju na pokretnu a%ricku traku, a projektuje na pozornici i crteze. $vo je znacilo ustanovljenje pozorista koje je moglo da prikazuje najkrupnija savremena i istorijska z%ivanja, o%jektivno ili propagandisticki, sa pedagoskim namerama, u duhu marksizma koji nece samo da o%jasni svet vec i da ga menja. *reht.
E)SKI TEATAR ERTOLTA RE8TA
I
RE8TOVA TEORI*A
ompletna teatarska licnost ! teoreticar, pisac, reditelj. Ali, ne uvek konzistentna veza teorija
neko nekom donosi pismo, a potom kako cela porodica izlazi na ulicu..) ! to nas tera da razmisljamo o svetu u kojem se desavaju te stvari. /a )O(#ATO postane S)O(#ATO! /a %i do toga doslo, stvar mora da izace iz svoje neupadljivosti, mora da se prekine na%vika da tu stvar ne tre%a o%jasnjavati. a koliko nam pooznata, ona nam sada postaje cudna i interesantna, nejasna do kraja. /ijalekticka linija9 RA(+MEVA#*E / #ERA(+MEVA#*E / RA(+MEVA#*E . 'ajpre smo apriori sigurni da neku stvar do%ro razumemo, pa nam eekat zacudnosti otvara oci, shvatamo da ne razumemo. onacno, sledi releksija, posle koje tu stvar mnogo %olkjo i sveo%uhvatnije razumemo. ekat zacudnosti je, misli *reht, osnova svakog KRITICKOG MISL*E#*A! $n stavlja gledaoca u totalno racionalnu perspektivu prema prikazanom. 1+/A$ ' &R*A /A -A$-A, /A ZA+" "+" /A RZ" '" +". 0
-am termin epskog pozorista *reht je vec zatekao u *erlinu kad je dosao iz Augs%urga. $n se koristio i za Rajnharta, *ihnera, za mnoge ekspresioniste. Za pikarske romane ili Ajzenstajnove ilmove. Uglavnom podrazumeva #I( (IVA#*A ILI DOGAD*A*A IS)RICA#I8 E( ARTI'ICI*AL#I8 VREME#SKI8 ILI )ROSTOR#I8 OGRA#ICE#*A I E( )OSTOVA#*A 'ORMAL#E 'A+LE! &o je vrlo vazno za *rehta ! nema nikakvog uspostavl:janja celine, sve se saznaje preko niza pojedinacnih i samosvojnih epizoda. uvena ta%ela dramskih i epskih teatara iz 3539 /RA-A 8$RA &A&RA9
P-A 8$RA &A&RA9
< ukljucuje gledaoca u akciju < dozvoljava mu da oseca < iskustvo < gledalac uvucen u nesto < sugestija < sacuvana osecanja < gledalac dozivljava sa glumcem < covek je poznat i nepromenljiv < uz%udjenje z%og ishoda < jedna scena proizilazi zi druge < linerani progres < misao deinise %ice < osecanja
< zahteva od njega da odlucuje < %udi sposo%nost za akciju < pogled na svet < konrontiran sa necim < argument < osecanja postaju realizacije < gledalac se suocava < covek je predmet istrazivanja, promenljiv je < uz%udjenje z%og procesa < svaka scena za se%e < preko krivina < socijalno %ice deinise misao < razum
Ali on naglasava da ovo nisu antipodni principi nego samo akcenti. $sim svega toga, pozoriste epsko ima nesta sto nema veza sa oso%inama dramskog pozorista ! to je njegov elemenat PR"P$0/A'2A ili prepricavanja koji se uvodi u dramsku akciju. &u ulaze i vrste projekcija ilmskih, isecaka iz novina, motorizovanja pozornice# sto je sve *. rado prihvatao. E)I(ODIC#OST 2 2/'A $-$*"''A 0$A 0AZ'A ZA P-" &A&AR <7 -' - $1U $/0"2A&" *Z 0"/' P$0ZA'$-&", -0AA ZA -*. 'apetost se ne ostvaruje progresivno, vec iz otkrivcanaja zacudnosti svake situacije pose%ice. Aristotelovska drama se shvata kao celina, a epska kao niz delova. SCE#OGRA'I*A je takodje autonomna, cine cesto situaciuju veoma zacudnom. *rehtovi komadi nisu pieces a lire, vec prave drame za izvodjenje, on mnogo polaze na stimung scene, na mizanscen, zamislja uvek kako ce to izgledati u pozoristu. GEST+S 3 veoma vazan elemenat drame. omad ne izrazava osecanja vec -&A'$0"-&A ! taj postupak do%ija naziv gestusa. U stvari, osecanja moraju da se eksternalizuju, tako da se ceo emocionalni potencijal komada pretvori u 1-&"'" A&R"2A+, -"-& Z'A$0A $2" "'U2U $"2. 1estus je uvak A-P& $/'$-A /0$2 +2U/", nikada ne vazi za jedinku. /akle, dramsko pozoriste je pisano i igrano za proucavanje jedinke, epsko je uvek sracunato na odnos dvoje ljudi. $n iskljucuje metaizicko, psiholosko# osim ako se to moze iskazari gestusom. 1estus dokazuje kako karakter nije celina, vec je epizodican i u -&A'2U -&A+' PR$'. Zato ga prikazuje niz nezavisnih gesova.
&eorija epskog pozorista nije sasvim *rehtov izum. "mamo slicne stvari kod rasina, /idroa, -openhauera i -elija. II 'A(A TEORI*E ! RE8TA 9 -ro-agandna3 dok se u ovoj prvoj azi, kako smo videli, *reht uglavnom %avi pitanjima teorijskim o pozoristu i drami, pre svega iz aspekta suko%a sa tradicionalnim pozoristem, toliko se u drugoj azi njegova teorija
)OLITI(+*E . $n se ne zadovoljava da prikaze o%jektivno svet ! on tezi AR-"-"&"$2 Z+2" ZA '2A'2 -0&A, nije dovoljno samo konstatovati ili spoznati zateceno stanje, vec ga i delatno menjati. DIDAKTICKO9)OLITICKI ele%ena . &o je, dakle, propagandna aza. -vrha pozorista je da menja svet.
B ad sam procitao apital ,shvatio sam svoje komade#. arks je %io jedini gledalac mojih dela> (u snCmislu pravi gledalac, intelektualno zainteresovan). )ISATI (#ACI )ISATI SA STA#OVISTA KLASE . Zainteresovanost za muceno, siromasno, potlaceno nekad ide i do zeneovske ascinacije kriminalom i zlocinom. &o je vreme n%astupajuceg asizma. &ada mu je samo vazna *$R*A PR$&"0 ;"&+R"ZA.
*ez te politicke komponente njegova teorija ne %i %ila potpuna. 'jegovo pozoriste postaje mesto gde se dolazi po "'8$RA"2U. Pozoriste ' PRUZA UZ"0A'2 '1$ P$/UA0A. 1otovo da preteruje kad sad dramsko pozoriste poistovecuje saklasom vlastodrzaca, mkojima je potr%ena vera u nepromenljiv svet. $n uspevavrlo prinic :ljivo da otkrije zakone unkcionisasnja ;itlerove propagande , koji su u mnogome zakoni dramskog tetra (uzivljavanje, identiikacija, katarza#) &o je period *rehtove emigracije ! -vajcarska i Amerika. 2edan od metoda politizovanja gledaoca je i +"&ARA+"ZA"2A P$Z$R"-&A, za koju se %reht zalaze. 'ovine, dokumentarni ilm, radio, statisticki podaci preko platna, plakati sa inormacijama. E)SKI TEATAR *E #A+C#I TEATAR <, gledalac da se dovede do najviseg nivoa spoznanja scveta koji g aokruzuje. &eatar izvan umetnosti, radije nego umetnost %ez politike. III
'A(A TEORI*E3 SI#TE(A
$d%acuje mnoge ekstremne stavove. 0azan tekst Mali organon za pozoriste 9 delo koje govori o kompromisu za koji se sada zalaze *reht. ompromis izmedju nedisciplinovano po%unjenicke aze i politicke propagande. $n sada govori da P$Z$R"-& "A SVR8+ (AAVE! $n u stvari hoce da kaze kako je posao pozorista oduvek %ila za%ava, pa ne moze drugacije ni u epskom pozoristu. Ali, kakvo je to uzivanje M &o je uzivanje u egzaktno naucnim slikama, u lepoti logike ta%lice mnozenja, a ne u neukusnom kulinarstvu. 'ajvaznije je da on sada shvata da epsko pozoriste nije propaganda, vec pre svega pozoriste, kojem je u sustini da za%avlja. -ada je naucno do%a, a razvitak odnosa medju ljudima nije kompoati%ilan sa ogromnim razvojem nauke. "deal je da se odnosi medju ljudioma pri%lize napretku nauke. Uzivanje u teatru naucnog do%a. " taj teatr postoji radi uzivanja. &o uzivanje je u U'2U " "-&RAZ"0A'2U. 'ema nikakvog dokaza da to ne moze %iti razlog uzivanja, misli *reht, a ne samo aristotelovsko uzivljavanje. Pozoriste da izaziva produktivan odnos prema prirodi ! a to je $/'$- R1U+A"2, ja hocu da regulisem, da isporavim.
ISTORICI(IRA#*E )O(ORISTA ! da se pokaze kako je drustvo u razlicitim epohama %ilo razlicito, i da uveri gledaoca da se i vov sadasnje moze izmeniti. +"$0 ' PRU P-";$+$-" $&"0" 0 /RU-&0' P$R&A -'A1 $2 -U U -0A$2 P$-" RAZ+""&.
$n u $rganonu deinise preciznije GEST+S3 glumac saznaje mnogo o liku koji tumaci studirajuci odnose drugih likova prema njemu. aterijalizacija tih odnosa je 1-&U-. &eorija o gestickom materijalu. "ma veze sa njegovim novim shvatanjem 8A*U+9 tumaceci gestus, glumac ovladav likom time sto ovladava a%ulom. ad se nacudio situasijama i njihovom protivurecjima (gestus) u razsnim stavovima, kada zna da svoju pu%liku time mora zacuditi, celina a%ule mu daje mogucnost spajanja protivurecnosti. a%ula kao ograniceno z%ivanje daje odredjeni smisao. /akle, vise *reht ne insistira na ragmentarnosti a%ule, vec na njenoj ogranicenosti i celini. 0rlo vazna promena 9 P$2A PRA0$1 PU&A 2 A'2 0AZA' $/ P$A &RA1A'2A 9 dakle ovde vise nema ideoloske idndoktrinacije, stvari se relativizuju. 0azna je R"&"'$-&, koja je najvelicanstvenija sposo%nost covekova. &o je period STAL*I#I(MA , kad je on prognan i iz "stocne 'emacke. $n shvata da nije dovoljna samo %or%a protiv kapitalizma, da je revolucija vrlo ogranicena stvar i da se sustina covekova vrlo tesko menja ! i proleterijast se izopacava u svoju suprotnost 5setiti se otograije, sa zenom, iz aliornije sa smesnim %rkovima i o%rvama, kako imitiras -taljina. $d cilja je %itniji sam cin hodanja prema njemu.
II
RE8TOVE DRAME
Preko E@ drama. Prva < (aal , 3535. pa do smrti 35G6. "ma nekih pet aza njegovog stvaralastva manje vise u skladu sa teorijom . -am *reht je govrio u %eleskama o rezijama u *erklinerteatru da je danasnje pozoriste nedovoljnozrelo za sve epske karakteristike. I .aza9 &aal , &u*jevi u oci, Cove! je cove! II .aza9 Opera +a tri "rosa, 35F4. III .aza9 dodakticka dela9 Oaj !oji je "ovorio da, Oaj !oji je "ovorio Ne, Mati IV .aza3 antiasisticki komadi ! +as i *eda Trce" Raj'a, 35G. V .aza9 veliki komadi9 Maj!a -ra*rost i jea deca (354<5), #o*ri cove! i+ Secuaa (354
Z"0$&U, %ez ikakve sentimenatalne osude. 1otovo da je to novi koncept humanosti. &o je ista ona linija njegovih likova 9 AAL / MAK #O(( / A(DAK, umetnicki divni likovi vitalistickih principa, koji nikada nemaju neku zaokruzenu ormu zivota i prema kojima se uvek moraju zauzimati am%ivalentni stavovi ! oni su i odvratni i simpaticni, i nepravedni i %ezocni, ali na nekom visem polanu oni su i pravedni. &u je *reht veliki umetnik. arkantno romanticni usred kjonceptualnog, zaokruzenog dramskog razvoja. (aal ne uspostavlja relaciju prema drustvu, u tome je najveca speciicnost. ' &R&"RA - $0 A$ -$"2A+'$, +A-'$ $PR/+2'$ *".
'i u ostalim dramam ovog perioda nemamo strogu klasnu dierenciranost. Ali, iako je neutralno stanoviste autora, ipoak ima implikacija socijalnog U dzungli grada, ovek je covek#edjutim, odve je jos uvek samo prisutna svest o strahotama sveta, ali ne i resenje da se one otklone. 'ije im svrha da pokrenu na konkrtnu revolucionarnu akciju. "ma tu mnogo tog %rehtovskog R'$1 -ARA tog sveta prostitutki, kriminalaca, lopova, u%ica#1radjanska moralistika gi%u smisao. arakteristicna je PR"0RZ'$-& A'1+$-A-$'-" A*"2'&"A ! to je iz *rehtovog gadjenja prema nemackom. $n se%e prekrstava u *ert (od *ertolt), a likovi su uglavnom nglezi. Protest protiv nemacke lazne romantike II
'A(A3 O!)%A 'A #%* +%OSSA
Prvi put stvarno upotre%ljen 0<8A&. $groamn uspeh u 'emackoj. Pokazuje vec znatno sve *rehtove elemente dramaturgije. $vo je jedan u nizu komada GEGE#ST+K ! komada sa literarnim predloskom. $vde je to /zon 1ej iz 34. veka, satira Prosjacka opera, satira na englesko drustvo 34. veka. od *rehta to postaje satiricna ilustracija prudonovske teze da je posedovanje jednako kradji. *reht prikazuje svet kriminalaca, lopova, secikaesa, prosjackih %osova kao '$RA+A' -0&., ne kvaliikuje ga. $n airmoise moral koji pokrece njegove junake u akciji. Iz$edna2u$e se sve &ri%inala2a sa -oslovni&% sveo% drusva (eki 'oz je siledzija kojem je naj%olji prijatelj policajac &igar *raun i kojem svestenik dolazi na svad%u: Polin otac Picam je prosjacki %os koji se izdaje za poslovnog coveka a udara reket prosjacima i uci ih kako da izazovu milosrdje, tj. uci ljude kakoda %udu milosrdni)#PR"0"/'$ 'A-A-0" $Z*"+2'$ *R;& U0RA0A /A 2 $RA+ $0"; +2U/" 'A -&U. Recimo kad Picam govori o samilosti i religioznosti na ironican i smesan nacin, on te porukje stavlja u humornu perspetivu, laznu ! tera nas na razmisljanje. &o je 8A& ZAU/'$-&". &o je u krajnjij liniji svodivo na "R$'"2U 9 mekit i hor se slazu da je covek toliko pokvaren da moze da zivi samo od smrtnog greha. &rik je u tome da se svaka sekvenca zavrsava tvrdnjom da je svet siromasan a covek rdjav i ogrezao u kriminalu. "ropnija proizilazi iz $'8R$'&A"2 'A-"; Z'A'2A $ -0&U " $'$1A -&$ - PR"AZU2 A$ AU&'&"A' -0& 'A -'". &ek tako, kroz 0
zacudno prikazan ako svet kriminalaca. Airmisuci istine koje su nakaradne, autor tera gledaoca da razmislja o njima. 'ije cudo sto je orma ovde lagana, %ulevarska opera, vodvilj. -ve je u am%ivalenciji stava ! cas se airmise osuda kapit. /rustrva i staje %na stranu siromasnih, odmah siromasni prerastaju u glavne nosioce zla. -vaka pozitivna reakcija cini se nemogucom. &igar *raune je malo pravedan ,malo je zajedno sa akovom druzinom, a i sam ak je emotivni lopov# rajnja ironija na kraju ! posto se sve odvijalo u danima kad se vrsi krunisanje kraljice u +ondonu, i posto smo mi videli da ce ak dopasti saka poiciji i pravdi, stize kraljevski glasnik , koji ne samo sto oslo%adja aka, nego mu jos salje i rentu i imanje H III 'A(A 3 dida&i2&i &o%adi /
-vi su o%elezeni surovom jednostavnoscu a%ule, totalnim n%egiranjem prava na individualnost, stapanje pojedinca sa interesima klase, opsesivna ideja zrtvovanja pojedinca visim ciljevima. *rzinu i dinamiku ur%ane anglosaksonske mitologije ovde zamenjuje samodisciplina i strogost, jednostavnost $R"2'&A+' -&RU&UR ! najveci %roj komada povezan sa kineskom mudroscu, a samodisciplina sa 2apanom. Ali, ne govori se partijiskim recnikom, 0 8"+$Z$8-", zato su on %e didakticne, ali ne i propagandne. 'ijedna situacija da ne izgleda normalna i deinitivna, jer se pojavljuje kao neizmenljiva u suprotnom. &u je zato 07eekat dosao do krajnjih eekata. 'AU'" -P&""ZA. IV 'A(A3 A#TI'ASISTICKE DRAME3
&u se vec sve poitizije, odustaje se od ilozoskog recnika. Politicko propagandni elemenat postaje sveprisutan. /rama deluje kao enden2iozni -a%.le. $ne iritiraju otvorenom propagandnoscu cak i kad smo antiasisti. -ve je konceptualno, pa znatno umanjuje eekat dela. V 'A(A 3 veli&i &o%adi3
'ije slucajno sto se aza najvecih drama poklapa sa onim delom teorijskog rada koji je doveo do velike sinteze *rehtovih misli i do odstupanja od ekstremizma. Zrela mudrost od%acuje konceptualno i pristrasno misljenje. *rehtova opsesija postaje "-P"&"0A'2 "-&"', "-U-&0A U '21$0$2 *-$'A'"2 0A+'&'$-&" ! to postaje vaznije od apriorne teze. nogo komplikovaniji odnos do%ra i zla. "obri covek iz Secuana9 komad o tome kako su tri kineska %oga sisla da nadju jednog do%rog coveka na zemlji, da %i svet %io spasen (tema iz *i%lije). 'ailaze na prodavca vode 0anga koji pkusava da im nadje prenociste, ali su -ecuanci toliko se%icni , da je to vrlo tesko (%ogovi su preruseni u prosjake). Prima ih tek siromasna prostitutka -en &e, oni je nagradjuju novcem od koje otvara duvandzinicu. Ali, toliko je do%ra da je svu potkradaju i %esomucno pozajmljuju, pa ona mora da uzme masku svog strica -ui &a, koji je dju%re i zna sa olosem, da %i sacuvala egzistenciju. Zalju%ljuje se u pilota 2anga,
zatrdudni, ali kad je %ila maskirana u strica cuje da ovaj od nje hoce samo pare. $cajna, trudna, shvata da mora da se ponovo maskira u strica# 0ang posumnja da je stric u%io devojku, pa o tome o%avesti %ogove, te odvi silaze. -ui &a otkriva o cemu se radi, pa kaze kako je morala pod maskom lakomosti da sacuva zivot u rdjavom svetu. -recni sto su ponovo nasli do%ru oso%u, ovi se vracaju na ne%o. 1lupi %ogovi. $vde postaje irelevantna revolucionarna poruka o potre%i menjenja sveta. "stina se sada javlja puna protivurecnosti ! on sada dopusta sve relevantne argumente. -ui &a je ekstremni sim%ol do%ra, stric zla, a vang -&$2" 'A -R/"'" ! za razliku oid nekog zivota sumnjive apriorne etike koji propisuju %ogovi koji su i sami poljuljanog autoriteta, 0ang je taj koji predlaze /A - &Z" $-&0AR"0" A ' RA2'2" "/A+"A. Umesto lju%avi savetuje do%ronamernosr, umesto pravde korektnost, umesto casti pristojnost, uveren da covek nikada ne moze da dosegne idealne moralne standarde. udrac je realista i komormista 0ang. D+ALI(AM STAVOVA posvuda je prisutan. 'arocito u ajci ;ra%rost i avkaskom krugu. Zalaganje za odredjenu promenu postaje zalagenja za potre%u menjenja i to stalnog. $0$ -U /RA $ "Z'2'$ -"-&U -$"2A+' &". U 1alileju toliko menja perspektive da ne mozemo reci da je pozitivna ili negativna licnost. -ud%ina 1alileja je tu paradigmaticna. Majka $rabrost i njena deca9 mozda njegov naj%olji komad. omad hoce da nas uveri u %esmislenost rata. U samom uvodnom razgovoru izmedju 'arednika i 0r%ovnika iznosi se tvrdnja, na lukav zacudan %rehtovski nacin, kako je rat osnova svakog progresa, da samo u njemu cveta trgovina, da su u miru ljudi nedisciplinovani i leni. ="R &$ 2 PU-&A Z*RA, & RA& -&0ARA R/>. Ali tokom komada on uspeva da nas u%edi kako je rat jedna najgluplja sitiuacija u koju covek moze da se dovede i da je katastroa i za po%edjenog i za po%edioca. Prividna mudrost ajke ;ra%rost pokazuje se kao glupost, ona je kao sposo%na da i u ratu zaradi za decu, ali ona u stvari samo gu%i jedno po jedno dete.Posto je izgu%ila i poslednej dete, nemu atrin, ona ostaje sama na sceni u oregnuta u svoja kola, i okrece se po rotaciji u suprotnom smeru.
Ali ovo nije samo antiratna drama. ajka je i covek , zilava ljudska egzistencija, tragicno uporna u instinktu samoodrzanja, i tragicno nesposo%na da shvati pravi smisao okolnosti u kojima se nasal. -cena smrti atrin je od najdirljivijih scena smrti uopste (kad ona udara u do%os da %i se o%liznji grad uz%unio pred najezdom neprijatelja). $na je velika tragicka igura. -paja se %aalovska pohlepa za zivotom, saosecanje sa junacima,razumevanje ljudskih pro%lema i marksisticka ilozoija promene sveta. Kavkaski krug kredom 9 neponovljivi lik Azdaka. udno snazna, zivotno mudra, izdrzljiva, drska, pokvarena kad mora, pravedna kad moze, jedinstvena igura. $n do kraja sprovodi liniju koja ide od 0anga iz -ecuana ! relativizacija vrednosti i ideala. Relativni kriterijumi umesto apsolutnih kriterijuma. $' U U+$Z" -U/"2 PR"-&A2 'A $'$+"$ PRA0/ $+"$ 2 $0 -P$-$*A'. orumpiran, pun prezira za red i zakon, prividno nmepravedan, ali pravedan na svoj mudri, nekonvencionalni nacin. $' ' PR"Z'A2 Z0A'"'" $RA+ " R/ ZA&$ -&$ $'" U PRA-" '
P$-&$2 ! njegova ideja je da se pravda interpretira od slucaja do slucaja, najcesce u licnu korist. *aalovski impulsivan, podsmeva se svim %vrlinama, ali mi ne verujemo 1rusi, na cijom smo strani naravno, kad kaze da je Azdak lopov i u%ica. $n svojim kavkaskim krugom uspeva da razresi situaciju u korist siromasne i zasluzne 1ruse. AZ/A 2 A$ PR"R$/A U '21A - ' $Z -U'2A&", "Z'A/ 2 2U/-"; '$R" P$'A-A'2A. $n je do kraja zacudan. Realan i du%ok ljudski instinkt prevazilazi i do%rotu, kad je ova jalova. RE8TOV *E(IK 9 vrlo originalan. &o je slo%odna mesavina kvazisekspirovskog %lankversa, klasicnog heksametra, narodne %avarske %alade, istocnjackih 'o komada, engleskih konstrukcija. Pun eekat zacudnosti.
)IRA#DELOV TEATRALI(AM
Pirandelo na se%i svostven nacin se o%rusava na pozorisni realizam. $n pocinje kao po%unu protiv italijanske romanticne drame i vladajuceg verizma u knjizevnosti i pozitivizma u ilozoiji. P"RA'/+$ &$2 -&0AR'$-&" -&R'$ "/A+"-&"" -UPR$&-&A0+2A "+UZ"2U. 8ikcija ce kod njega %iti 2/"'A -&0AR'$-&. $na stvarnost koja nas okruzuje nas i vara, i ova iktivna je stvarnija. $n se suko%i sa roceom i sa katolicima, koji su (o%oje) zeleli u umetnosti ono pozitivno i jedinstveno. roce hoce umetnost koja se o%jasnjava istoricisticki. Pirandelo gaji P$&PU'U '0R"U U $1U'$-& +"'. 'jegova dramaturgija proizilazi direktno iz njegove ilozoije9 *R1-$'$0A &$R"2A -&0ARA+A 0$+U"2. &rajanje kao neprekidno menjanje, neprekidno stvaranje n%ovog. 'A '"1 -&$ - ' '2A U -0A$ &R'U&U, ne postoji nista stalno, nijedna emocija, htenje, licnost# /iskontinuirana serija odvojenih psiholoskih stanja ne postoji, vec su ta stanja u stalnom menjanju i prozimanju. +"'$-& 2 -UA, RZU+&A& '$1"; RAZ'$R$/'"; +'A&A. 'jegov pravac je 8+MORI(AM. ! PRA0A $2" &Z" A'A+"Z". Pojava udvostrucenja u samom aktu stvaranja 9 glava sa dva lica, jedno se smeje jedno place. Prividno jedinstvo psiholoskog entiteta. -vuda je podvajanje. Predgovor za Sest lica trazi pisca 9 u zivotu orma %iva stalno prevazilazena (jer je unutrasnje dihotomije nagrizaju), u stvari, zivot mora da se ovaplori u ormi, ali je ona istovremeno i uzrok njegovpok kraja ! smrti. U umetnosti, suprotno ! 8$RA U U&'$-&" 2 ZA+$1 '2'$1 0"&$1 &RA2A'2A. -ve sto zivi mora da ima ormu, a z%og nje mora i da umre, samo je umetniocko delo zivo i zivi vecno ako je orma. 'jegovih 6 lica traze ormu u kojoj ce %iti iksirana. 'jegova drama u stvari prikazuje &RA1A'2 ZA 8$R$. +ica nesrecne porodice na sceni nemaju veze sa realnoscu !
oni su zaista knjizevna lica koja traze svoju umetn. 8ormu. &u se uspostavlja Pirandelova cudan "1RA '"0$"A RA+'$-&". 'eki likovi su manje neki vise zivi ! ajka je olicenje Prirode cija je sustina radjanje i nista van toga, ona je '-0-'A -* A$ +"A, i zato ne ucestvuje u trazenju orme, ona je samo grcm, samo skamenjeni krik. $tac i Pastorka su vrlo dinamicna lica, koja su u stanju da predju dug put, svesnog razvitaka da %i postali lica. $'" P$-/U2U R8+-"2U, A A2A ', a releksija je jedina potre%na da realnost postane egzistentna. /RAA 2 RAZ+$1 P$-&$2A'2A 2/'$1 +"A. Realnost se pojavljuje u svetlu svoje nesigurnosti, la%avosti, %arem u istoj meri u kojoj i umetnost. Uloge se izvrcu. 'ajmanji udarac releksije raz%ija podelu na realnost i pozornicu u ovom smislu?. /8"'"&"0'" &A&RA+"-&"" RA-PA/ + -&0AR'$-&"., A -A &A2 RA-PA/ P$-&A2 PR/& U&'"$0 $'&P+A"2. ako uspostavlja razlicite nivoe realnost9 prvo, porodica neovaplocenih knjizevnoh l:ica trazi pisca, i to u druzini koja pro%a Pirandelov komadH 1lumce u%ede da igraju njihovu zivotnu dramu, ovima ne ide, na kraju sama lica ispricaju celu svoju pricu9 $tac je majku %acio u ruke svom sekretaru, , sina iz tog %raka poslao na selo. ajka sekretaru radja troje dece, sekretar umire. -est lica su 9 majka. $tac, prvi sin, Pastorka i jos decak i devojcica. &ragedija nastaje kada $tac dolazi u javnu kucu koju vodi adam Pace, a u kojoj radi Pastorka kao prostitutka. elodramska prica samo je povod za dovodjenje realnosti u pitanje. 'ismo sigurni ni oko jednog dogadjaja (RasomonH) ! svako ima svoju pricu. Priroda direktora pozorista je i sama nestalna jer je ziveca stvarnost koja je u stalnom menjanju, samo je realna stvarnosr pozorista jer petriicira realnost. 2os jedan nivo stvarnosti, vazan za oviu dramu je misteriozni dolazak adam Pace., koja se stvara u trenutku kad $tac i Pastorka hoce da je prizovu. Autor kaze da je to prikaz '21$0 A-& U &R'U&U A/ -&0ARA. Rajnhart je rezirao ovaj komad tako sto je adam Pace izletela iz velikog postera sa Pirandelovim likom. /rama $enri * takodje se %avi pitanjem saznatljivosti prave istine, a u podnaslovu nosi U pravu ste ako mislite da jeste. (covek na maskaradi glumi ;enrija "0, padne s konja i dvadeset godina provede misleci da je ;enri "0, jednom se vraca u realnost, u%ija suparnika, ponovo ludi). /ruga realnost je isto tako stvarna kao iakticka. 0azan status $'R&'$1 /8"'"&"0'$1 +2U/-$1 "'A, koji moze da petriikuje jednu oso%u u vecnom i nepromenljivom zivotnom trenutku ! tako lik iz ;enrija "v u%istvom %iva zauvek (M) ;enri "0 ! posle cina ne moze se ziveti u istoj realnosti, zamrzava se u istoj ormi koja nema izgleda da se promeni. &ragicna situacija Pirandelovih komada stvarno je tragicna, ali nasavsi se na pozornici ona je relativizovana jer postaje $/"2A 'A-"; "+UZ"2A $ P$-&$2A'2U 2/' -&0AR'$-&". Raslojenost i opterecenost paradoksima.
'ILO(O'SKA DRAMA / SARTR I KAMI
Pose%na vrsta pozorisne prakse ! ovo je 8"+$Z$8-$ P$Z$R"-& ili P$Z$R"-& -"&UA"2 (-artrov termin). $na pretvara postavke jedne delu apriorne ilozoije u karaktere i situacije u komadu. &U A"2A '"2 P-";$+$-" $&"0"-A'A. -vi suko%i, zapleti posledica su ilozoske postavke. /rama kao ilustracija uverenja koje prethode stvaranju drame. 'e samo drame koje polaze od -artrove ilozoije egzistencijalizma, vec i drame Zirodua, Anua, oktoa. esto su to (najcesce) drame sa tezom, ali to nije dovoljno, naravno. /ok je u tradicionalnoj dramaturgiji akcija primarni o%jekt, pa se misao, ideja, ilozoija postepeno i gradualno preko nje eksteriorizuje, toliko se u drami situacije %as kroz strogo konstruisane situacije o%jasnjava ilososko polaziste. $vde je 'ILO(O'I*A SVR8A AKCI*E! Ako znamo -artrovu ilozoiju %ice nam jasni njegovi dramski suko%i.. 1lavna je teorija o $'&"1'&'$-&" $0A, egzistencija prethodi esenciji. 'ema covek neku prvo%itno datu sustinu, pa ssa njom zivi zivot, njome je odredjen# nego covek tek R$Z 1Z"-&'"2U -* /8"'"-.. &o znaci da %og vise ne postoji. Ali za njega je %as nepostojanje %oga sustinski ilososki i prakticni pro%lem ! " $RA$ /$ RA2A 'A -* /A PR""$ P$-+/" $/-U-&0A *$1A. -artr napada sekularisticku ilosoiju X"X veka, koja je kad je priznala smrt %oga, samo vestacki zadrzala sve moralne kodekse kao da je %og ziv. &o je rivolno popunavanje praznine nastale povlacenjem apsoluta. 'e mogu se neke vrline proglasiti apriori vazecim, to ne zadovoljava misleceg coveka. i moramo nastojati da coveku omogucimo da zivi i posle nestanka religijske nade. 1Z"-&'"2A+"ZA 2 8"+$-$8"2 $2A Z+" /A U"'" Z"0$& $1U". &ako egzistencijalisti priznaju da je krajnje nezgodno sto %og postoji. 'ema apriori do%ra ako nema %eskonacne i savrsene svesti koja ga misli. $ve teze kod -artra opostaju likovi i dramske situacije. U "javolu i gospodu (ogu , 1ec, glavni lik anaticno cini zlo. $n cini zlo, zato sto hoce da cini nesto novo, %uduci da je do%ro vec ucinio %og. Ali svestenik ;ajnrih ga uspeva uveriti da je %esmisleno ciniti zlo u svetu koji je njime impregniran (covek je gresan i da samo lezi u krevetu) i to tako sto ga dijalekticki navede da pomisli kako ni %og ne cini zlo, kako je nemoguca lju%av i pravda , cak ni prema %liznjima. -vi cine zlo, niko nikad nije cinio do%ro. ad je tako, misli 1ec, odmah cu ja %as ciniti do%roH U druga dva cina se osudjuje etika sekularizma X"X veka, koja olako proglasava do%ro za svoj cilj 1ec shvata da je B iznad nasih glava nista. *og je nista#ja sam sam izmislio i do%ro i zlo i njima raspolagao# samo se%e mogu da optuzim i da kaznim ili da nagradim# J /akle, covek postaje slo%odan umiranjem %oga ! u tome lezi i sav smisao i sva opasnost zivota. ZA nas je %itno da konstatujemo da je vrlo lako prepozLnati u karakterima i situacijama prikazivanje ovih ideja. 0ec je U'APR/ 8"-"RA' "-;$/, razvij lika
nikad nije psiholoski. Zato sto veruje da %og ne postoji i da covek postaje slo%odan kadd to shvati, zato postaje slo%oda 1ec ali i $rest na kraju uva. KAMI se i poklapa i razlikuje. 'jegov egzistencijalizam zasnovan je na pitanju 9A$ P$-&$0A&" +2U/-" Z"0$& A/ 2 -0& $-+$*$/2' AP-$+U&A. "sta mera konceptualnosti drame kao kod -artra. /rama Kaligula strogo ilustruje ovu ideju.. ladi rimski car shvata apsurdnost zivota, koju ne shvataju rimski patriciji, koji se od apsurda stite nizom o%mana. $n hoce da ih natera da uvide taj apsurd cineci apsurdne stvari ! silujem, pali, u%ija, konja proglasava za senatora, ismevajuci patricijsku veru u razum i samoo%manu. ami putem ilozoije ' PR$'A+AZ" razloge da postuje coveka ! tako ni aligulino kajanje ne nudi te elemente za kojima se u drami traga. ilj mu je lucidno postavljeno pitanje %ez krajnjeg odgovora.
A'1AZ$0A'$-& je o%avezna kod drame situacija. -artr hoce da u%edi pu%liku u svoje stavove ! on hoce da menja svet i ljude. B govoriti znaci angazovati se J. -vako znacajno delo je za njega tendenciozno. Razli&a Ka%i;Sarr 9 polazista zajednicka o slo%odi iz%ora, moralnom postupanju.. Ali razlika je glavna u PR$*+U "-&$R"2-$1 AP-$+U&A 9 od amija tek iz perspektive vecnosti neko delo do%ija smisao. Za -artra istorijski apsolut u potpunosti je zamenio ulogu %ozanskog apsoluta. "storija moze da naknadno kvaliikuje iz%or coveka, koji je slo%odan.
-artr u eseju Kovaci mitova napada psiholosku dramaturgiju. Protiv teatra karaktera, za 1$+U 0$+2U, "-& -+$*$/'" "Z*$R, nema razlike izmedju strasti i akcije. Lovek je potpuno slo%odno %ice, socioloski i psiholoski potpino nedeterminisano ! golo i stavljeno pred nuznost iz%ora. Zato je njegovo pozoriste melodramsko ! stroga i striktna kontrola pisca ga cini takvim. 'ema psihologije ! -0 2 U -"-&U 0R/'$-&", &"" " $'P&U $0A. Prikazivati samo pojedinacnog c oveka, nikada sim%ol. Akcenat na situaciji, ne na karakteru. -ituacija o%jasnjava karakter, a ne o%rnuto. -licno dramaturgiji klasicne tragedije i njihova drama pocinje tamo gde je srljanje u katasrou vec pocelo, ne trosi se vreme za velike motivacije (psiholoske, socioloske#) 'ajvaznije je da COVEK )OSTA*E O#O STO *ESTE )REKO SVO*I8 CI#OVA . Zato im drame lice na trilere i akciju. 'ije vazno zasto je neko ucinio, vec sta je ucinio. U *za zatvorenih vrata kaze se 9I&i nisi nista do z%ir tvojih cinova J. U njihovim dramama postoje &"P-" ARA'ZR" A"2, strukturalisticki gledano. 2edna licnost uvek aranzira akciju. Aranzeri u Muvama su 2upiter i gist# U stvari oni se uvek javljaju u unkciji tiranina, oslo%odioca i eksperimentatora. Tirani 9 2upiter u Muva$a, omunisticka partija u Prljavi$ ru!a$a. Oslobodio2i 9 $rest u Muva$a. E&s-eri%enaori 9 aligula i 1ec. Angazovanost protiv koncepta jedinstvenosti ljudske prirode. /alje, am%icija promene ljudi ili drustva. *reht je uporedjen sa komesarom, jer zeli da izmeni svet da %i se
izmenio pojedinac, dok -artr hoce da izmeni pijedinca da %i se promenio svet ! on je zato jogi H SIMOLI(AM I )OETSKA DRAMA
I
SIMOLI(AM
2avlja se kao i u poeziji kao ekstremna reakcija na poovrsnist naturalizma i metricku siometricnost parnasovaca s druge strane. (an Moreas 3446. ga proklamuje. Poetski ga ostvaruju alarme, 0aleri#2ejts, eterlink, *lok# &ragamnje za misterioznim i nedokucivim, onim iza poojavne stvarnosti. &raze "-&"' $2 2 " '$1U "-AZA&", -A$ 'A1$0-&"&"# U pozoristu je ovaj pokret izrazito R$A'&"AR-". "racionalna i ned ein%isana ose2an$a . U pozoristu je to retko kad stvarno uspelo, sim%olizam ne trpi pozoriste. 'abula ustupa mesto traganju za neuhvatljivim, nepromenljivim i vecitim istinama. Di$alog je zamenjen poetskom razom. Kara&eri manje znace od muzike, stimunga svetla# &eznja da se univerzalizuje svet pozorista. Zato veliku ulogu igra UZ"A. Za razliku od ekspresionizma koji hoce da stvori pozoriste, da ga kreira, sim%olizam hoce kao i realizam da stvori iluziju stvarnosti ! ali ne pojavne stvarnopsti, vec misterioznog, poetsjkog univerzuma. Realni o%jekat uciniti nerealnim, sto je vrlo tesko, pa oni pri%egavaju svetlosnim eektima, scenograiji, muzici. $va umetnost '"2 /-R"P&"0'A 0 0$A&"0'A. &u se uglavnom nista n%e dogadja. $ni hoce &"-"'U recimo kao eterlink koji je po tome cuven. 'epojmljivi svet ispod (ici<%as est maitre, kaze alarme). /ve struje sim%olizma ! EKSTREM#I i +MERE#I SIMOLI(AM . Predstavnik ekstremnog je *elgijanac MORIS METERLI#K3 radikalni koncept sai2ne dra%e 9 tragicno je u misterioznom i neo%jasnjivom, a ne u scenama u%istva, smrti# 'A&"0'$-& " &"-"'A. uveno kad starac nepomicno i cuteci sedi u otelji. uvena drama Slepci. 'ema otvaranja na racionalnom planu, sem sto grupa slepaca hoce da otkrije, pod zvezdanim ne%om na nekom neodredjenom kraju, nedokucive tajne zivota. -lepci predstavljaju covecanstvo, suma je univerzum u koji je %acen slepi covek 'ista se ne moze spoznati, principi i ideologije su varka. *ez ironije i vrlo nepozorisno. eterlink je u teorijama napoadao racionalisticku motivaciju realizma. $n nece psihologiju, moralne pro%leme, samo hoce npresusne tajne. sej Tra"ico u sva!odevo$. -vakodnevne situacije ali tako da se prikazu kao misticne, sa velom tajne# 'jegova drama !lava ptica vec je poetska. *E*TS 3 jedan od osnivaca nacionalnog pozorista u irskoj. isticka stanja duha, podela covekove svesti#'ajveci pro%lem je %io metaoru irskog pozorista koja je du%oko
jedinstvena prevesti na sim%ole. /rame istiliste, !un mesec, -a uzetu jemstva. 'jegovo sim%olizovano covecanstvo govori jezikom irske poetske raze. &akodje i ALEKSA#DAR LOK je predstavnik ekstremnog sim%olizma . -a cisto dramskog stanovista neizrecivost odredjenih situacija prisiljava autore da opasnoi pojednostave govorenje i delanje, sto je u stvari pozorisno tesko izvesti %ez negativnih posledica. " samo sim%olisti su shvatili da je njihov eksperiment pozorisno neodrziv.
II
)OETSKA DRAMA
-licno je sim%olizmu. $dustaje se od spektakla i pozorista ekspresionistickom smislu, pa se sve stavlja na ravan poetoloskog disputa, racionalisticki, klasicisticki. &o su komadi s tezom. F@
Poetoloski pro%lem da se savremeni gledalac dovede do nivoa kad ce -resai da bude svesan siha! Zato njegov jezik kasnijih drama prestaje da %ude uzv%isen vec vise
opisivacki kao u oktelu. $n ostaje prorodan i leksicki svakodnevan. $n nece gledaoca koji ne moze da podnese lik o%ucen u savremeni kostim koji govori stih, a moze istorijski lik sa stihom. $n hoce gledaoca koji ce i u ovom prvom slucaju trpeti stih (i voleti) jer je spreman za raspravu o velikim temama. $n mora da se ideni.i&u$e sa $una&o% &o$i vozi auo%obil i govori sih . /a moze da kaze posle predstave 9 2a takodje mogu da govorim u stihu. "deja o%jektivnog korelativa. Zato u kasnijim dramama on ima a%ulu (akciju) koja o%jasnjava emociju . KLODEL 3 drame su mu vrsta apologije katolickih dogmi. Piece a tese. Pozorisnma scena postaje pozornica za polemiku. "+U-&RA"2A /$1. Satenska cipelica je prikaz odricanja od lju%avi zarad visih ciljeva (spasenja#) iako to odricanje nije nikako realisticki motivisano 5ne postoji nijedan zemaljski razlog), vec samo cinjenicom da *ogorodica jos uvek drzi satensku cipelicu koju joj je zavestala /on Rodriga. Pesnik uzima %ozji ugao gledanja. +ikovi kao hermeticne i mehanicke marionete. MO#TERLA#3 suprotno od ove dvojice. $n je piosac komada o katolicima, a ne katolickih komada. 0rlo udaljen od katolicizma, ali je njegova satiricnost isto teza. 'e pise u stihu nego u vrsti 1ZA+&"RA' PR$Z, uzvisenim jezikom poezije. Mrtva kraljica, Spanski kardinal &eznja ka mitu i sim%olu. Ali on voli da prikaze dve suprotno kodiikovamne akcije samo da %i pokazaao kako ne moze %iti deinitivnih misljenja o stvarnosti. P$RU 'A 2R 2 ' $Z *"&". Podjednaka istinitost suprotnih stanovista. LORKA 9 "om (ernarde Albe, Krvava svadba. $n je pesnik spanskog gradanskog rata i ideje u vrlo pateticnom smislu. Ritmovana proza i ritmovani stih njegovih drama.
#OVI RIT+AL#I TEATAR
I
A#TO#E# ARTO3
Ritualno pozoriste surovosti. Alhemijsko pozoriste. B Pozoriste i njegov dvojnik J, 354. Unistilacki racionalizam okcidentalne kulture unistio je pozoriste, koje u svojoj osnovi ima ritual. oncepr kulture je deormisan ! ona je postala muzejski eksopnat, dok prvo%itno tre%a da %ude U+&URA U Z"2".. ora se promeniti pozoriste, ali i svet, pu%lika. ultura da %ude nesvesni nivo zivota, novi organ, %liza snu nego razumu. &otemizam varvarskih kultura ! to je prava kultura. $rijentalne kulture nisu izgu%ile vezu sa totemskim korenima. 8ali nam egzaltacija i snaga. Pozoriste mora da ima svog dvojnika, magiju koja latentno postoji u kricima, mraku, u pokrtu. &ek kroz te snage ono stize do sustinskog se%e. etaora U1 ! kuga je %olset koja napada mozak i pluca, dakle organe koje kontrolisemo svesno ! oslo%odjen diktata racionalnosti covek posotiji slo%odan.. /alje,
ona u svojim mahnitim vizijama (sto je njena kreativna snaga), zaraznom delirijumu podseca na pravo pozoriste koje takodje tre%a da %ude deliricna epidemija.. Primitivni, alogicki, arhetipski duh. $no odrazava tu drugu, srhetipsku, opasnu stvarnost, zato je ono surovo. $no se %lizi snu, koji je su%limacija neceg vrlo surovog, potisnute agresivnosti. U toj agresiji ono tre%a da leci, kao mahnite *akatkinje. Ritual , katarzicna stanja. Protiv literarnog pozorista. Pozoriste je pre svega prostorna umetnost. "deal totalnog pozorista. -amo kroz alhemijski proces da stvori dvojnika racionalne stvarnosti. $deal ! pozoriste *alija. 2ezik koji je na pola puta izmedju pokreta i misli. II
'RE#SIS 'ERGASO#
ljucna knjiga *deja pozorista, 35E5. 'ajvaznija je za njega ideja parcijalizacije dramskog interesovanja za zivot u modernoj drami ! sto za 8ergusona znaci od -ekspira pa na dalje. *esredisna raznovrsnost savremenog pozorista.. Parcijalnost smisla koju on osudjuje. - jedne strane Rasin sa racionalizmon, a s druge 0agner sa parcijalizacijom na strast, culo. -veta primer 9 -ookle, ciji ar dip moze da se razume tek iz perspektive $P+&' A"2 koja amalgamira i culo i razum. &o je vrsta dramskog arhetipa. Akcija je ultimativni cilj drame, i njeno jedinstvo je samo u tome das e nista ne izdvaja %ez onog suprotnog. 'ijedno tumacenje ne iscrpljuje dipa. A"2A 2 U -0$2$2 $-'$0" /0$Z'A'A. -hvatamo po%ozno i snazno spoznanje misterije ljudske situacije. Pod uticajem klasicnih antropologa. ar edip kao prica o godisnjim ciklusima ! preko smrti do ponovnog rodjenja. ;or kao najvisi organ samosveti zajednice ! on je uvek iznad situacije, ali ne raLciom, nego je direktna veza sa arhetipom, izrazava parenijalnu svets rase. $%navljanje moralnod zivota zajednice. III
LIVI#G TEATAR
IV
SEK#ER, S+MA#, EK, 8EL)RI#<
V
(A# (E#E
Pro%isvet, otpadnik, roditelji ga ostavili, lopov, homoseksualac. Poetika alteriteta. &o Artoovo i 'iceovo konvulzivno, mesijansko, alhemijskko, primitivno, ritualno dolazi u praksi naj%olje kod Zenea. &o je do krajnosti teatar surovosti. R'" R"&UA+ Z+A. Paradoksalni respekt prema ustrojstvu drustva. -ve je invertovano ! crna, misticna moralnost. 1lavni cilj je zlo, kao sto je hriscaninu do%ro. " Zene doi njega hoce isto da dodje na trnovit nacion, kao velikomucenik, inace ritual nema smisla. 0eza svetog i zla.
'jegovo pozoriste surovosti tre%a najvise da podseca na %ogosluzenje. Religija zla. &eznja ka moralnom savrsenstvu koje je sastavljeno iskljucivo og onoga sto normalno drustvo proklinje. Am%ivalentan odnos podanika i gospodara (rnci , Sluskinje#), zrtve i u%ice. Uvek je to i mrznja i lju%av. $snove Zeneove religije 9 P$Z"2A, +P$&A, A+$"'. Zlocin je kod njega onmo sto je samilost kod hriscana ! ujedinjuje izvrsioca i zrtvu zlocina. U%ica voli zrtvu. 'ista nije apsolutno ! ni po%una ni red, uvek poseduju deo onog drugog i teze da se okrenu u iluziju. P-'"
