Piter Bruk (Peter Brook) - Prazan prostor Izdava?: Lapis, Beograd, 1995. godina Mrtva?ki teatar ---> - bilo koji prazan prosto mo e da bude pozornica - pozori te = crvene zavese, reflektori, blankvers smeh, mrak - teatra definisan blagajnom, foajeom, sedi tima na spu tanje, rampom, promenama dek ora, pauzama, muzikom... - mrtvacki teatar = lo teatar, odnosno napadni komercijalni teatar - pozori te = kurva - kultura se povezuje sa narocitim osecanjem du nosti - u Mrtvackom teatru se la verifikuje kao istina - Mrtvacki teatar pristupa klasicima sa stanovi ta da je nekada, negde, neko otkri o i definisao kako se oni igraju - vek trajanja jedne predstave pet godina - element mrtackog postoji svugde, u kulturnom okru enju, u nasledenim umetnickim vrednostima, u ekonomskom okviru, u ivotu glumca, u funkciji kritike - ..."koliko slojeva mo e imati ti ina" - u najvecem delu sveta pozori te nema tacno mesto u dru tvu, a ni jasan cilj - jedno juri za parama, jedno za slavom, jedno juri emociju, jedno politiku, dok jedno trci za zabavom - kriticar koji u pozori tu ne nalazi u ivanje ocigledno je mrtvacki kriticar, kriti car koji voli pozori te, a koji nema kriticko mi ljenje je takode mrtvaci kriticar. i vi kriticar je onaj koji je sebi jasno formulisao ta bi teatar mogao biti i koji je dovoljno hrabar da tu formulu dovede u pitanje svaki put kada prisustvuje nek om pozori nom dogadaju - mrtvacki reditelj je onaj koji ne unosi nimalo provokacije u uslovne reflekse koji postoje u svakom elementu re ije - ..."da li oni stvarno osecaju da im teatar pru a ono to ocekuju ili pri eljkuju?" - mrtvacko ne mora biti mrtvi, nego mlitavo - cemu uop te teatar? Posveceni teatar ---> - teatar u kome je nevidljivo ucinjeno vidljivim - kult licnosti dirigenta, odnosno, nije on taj koji stvara muziku, vec muzika s tvara njega - ako je on opu ten, otvoren i raspolo en, njime ce ovladati nevidljivo, a preko njega stici ce do nas. - do ao je dan kada crvena zavesa nije skrivala iznenadenja, kada vi e nismo eleli il i nismo hteli da budemo deca, kada je gruba magija istuknula pred izo trenim zdrav im razumom, tada je zavesa konacno spu tena, a svetla sa rampe uklonjena - mi ne znamo da slavimo jer ne znamo ni ta slavimo, jedino znamo krajnji rezulta t - dva moguca klimaksa u teatarskom iskustu, klimaks svetkovine gde na posao dosti e vrhunac odobravanja u topotanju nogama, radosnim uzvicima i pljeskanju, i klima ks ti ine koji spoznaje procene zajednickog iskustva (nemamo svest da je ti ina dopu t ena i isto tako dobra) - Antonen Arto opisao jedan drugaciji teatar, posveceni teatar, u kome u areno sre di te progovara kroz one forme koje su mu najbli e. Teatar deluje kao kuga, preko in toksinacije, preko infekcije, preko analogije, preko magije, teatar u kome komad , dogadaj sam, postoji umesto teksta - za saop tenje nevidljivog znacenja su potrebni koncentracija i volja - eksperiment koji ima za cilj da se uvidi mo e li se nevidljivo uciniti vidljivim kroz ono to glumac cini - teatar apsurda je irealno koristio da istra i odredene stvari, jer je osecao ods ustvo istine u recima koje svakondevno izmenjujemo ili prisustvo istine u onome t o je naizgled izve taceno - A. Arto je eleo teatar koji sadr i sve ono to je obicno rezervisano za zlocin i ra t. eleo je publiku koja bi odbacila sve svoje mehanizme odbrane i dopustila da bu de probijena, okirana, zatecena i silovana, tako da bi je u isto vreme mogao ispu niti novi mocni naboj -> SLOBODNA PUBLIKA
- Arto tvrdio da se samo u pozori tu mo emo osloboditi prepozntljivih formi u kojima se odvija na svakodnevni ivot - teatar je sredstvo za samo-proucavanje, samo-istra ivanje, mogucnost za spostven o spasenje - teatri Kanangana, Beketa i Grotovskog imaju zajednicke osobine: oskudna sredst va, naporan rad, stroga disciplina i apsolutna preciznost (teatar za elitu) - posve?eni teatar je ono to nam treba, samo gde ga tra imo, u oblacima ili na zeml ji Grubi teatar ---> - osobina koja je zajedni?ka svim oblicima grubosti: so, znoj, buka i miris; tea tar koji se odvija izvan pozori ta, teatar na taljigama, na kolima, na skelama, sa publikom koja stoji, pije, sedi za stolom, u?estvuje, odgovara; teatar u spored nim prostorima: podrum, tavan - nije stvar u tome da se analiti?ki samo naroji koji su zahtevi i kako ih re iti na najbolji mogu?i na?in - to mo e da dovede do stvaranja konvencionalnih dvorana koje su hladne i bez duha - grubi teatar je blizak ljudima - ?esto odsustvo stila - cilj ovog teatra je da izazove radost i smeh, odnosno "teatar u itka" (Tajron Ga tri) - grubi teatar se bavi ljudskim delima, pa je zbog toga prizeman i direktan - kreativnost se ne mo e nekome usaditi pomo?u obja njenja - kada se teatar najvi e pribli i razmatranju istine u dru tvu, on je tada pre odraz el je za promenom, nego uverenja da je ta promena na neki na?in mogu?a - samo ako budemo tragali za novim ograno?enjima, pro iri?emo horizont stvarnosti, samo tada ?e teatar biti koristan, jer nam je potrebna lepota koja bi nas mogla pridobiti, o?ajni?ki nam je potrebno da iskusimo magiju na sopstvenoj ko i, jer j e to jedino to bi moglo izmeniti na u ?vrstu misao o tome ta je su tina Neposredni teatar ---> - teatar se uvek sme ta u sada njost - cilj improvizacija na probama, svrha ve bi, uvek je isti, a to je da se pobegne od mrtva?kog teatra - publika nije pripremljena da trenutno donosi svoj sud - pitanje za gledaoca: Da li on eli neku promenu svog stanja? Da li edli da i ta pro meni u sebi, u svom ivotu, u dru tvu u kome ivi? Ako ne eli, onda njemu ne treba teat ar koji ?e biti pomo?, uveli?avaju?e staklo, preispitivanje ili mesto suo?enja - za razliku od knjige, teatar ne zastareva i uvek je mogu?e krenuti ispo?etka. Ovo u ivotu ne postoji, novi ivot se ne mo e zapo?eti, sat ne ide unazad, nikada nam ne?e biti pru ena druga ansa, a u teatru druga ansa uvek postoji
