ГРАМАТИКА
Српски језик за
разред основне школе
Весна Ломпар
Весна Ломпар
Граматика 5 Српски језик за пети разред основне школе
Весна Ломпар
Граматика 5 Српски језик за пети разред основне школе
Граматика 5 Српски језик за пети разред основне школе треће издање
Аутор: др Весна Ломпар Аутор: др Илустрације: Т Илустрације: Тихомир ихомир Челановић Рецензенти: проф. Рецензенти: проф. др Милорад Дешић, Филолошки факултет у Београду проф. др Душка Кликовац, Филолошки факултет у Београду Славка Јовановић, професор српског језика, ОШ „Дринка Павловић“ у Београду Графичко обликовање: Сашењка обликовање: Сашењка Мељников Ивановић Обликовање корица: Милош корица: Милош Аризовић Лектура: мр Лектура: мр Горан Зељић
Издавач: Издавачка кућа „Klett“ д.о.о. Издавач: Издавачка Светозара Ћоровића 15/IV, 15/IV, 11 000 Београд Teл.: T eл.: 011/3348-384, факс: факс: 011/3348-385 offi
[email protected], www.klett.rs За издавача: Гордана издавача: Гордана Кнежевић-Орлић Уредник: Александар Уредник: Александар Рајковић Штампа: Цицеро, Београд Тираж: 27.000 примерака
Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у петом разреду основног образовања и васпитања решењем број 650-02-00268-4/2007-06. Забрањено је репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући фотокопирање, штампање или чување у е лектронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.
© Klett, 2010. ISBN 978- 86 -7762-116-2
Драги петаци, Покушајте да савладате овај лавиринт! Слободно завирите у сваки његов кутак!
Садржај Шта све можеш наћи у уџбенику. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 ГРАМАТИКА
Променљиве и непроменљиве речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Именице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Промена именица по падежима (деклинација) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Номинатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Генитив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Датив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Акузатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Вокатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Инструментал. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Локатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Придеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Слагање придева са именицом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Промена придева по степену поређења (компарација) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32 Придевски вид . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Личне заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Лична заменица за свако лице себе (повратна заменица) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Неличне заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 Бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Главни бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 Редни бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Глаголи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Глаголски вид (глаголи по трајању радње) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Глаголи по прелазности радње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Глаголски облици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Инфинитив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Презент (садашње време) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Радни глаголски придев . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Перфекат (прошло време) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Футур I (будуће време) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Непроменљиве речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 Прилози . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Предлози . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
4
Везници . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Речце . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Узвици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Реченица и њени делови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Предикат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Субјекат. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 Прави објекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Неправи објекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Прилошке одредбе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 Атрибут . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 Апозиција. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 Просте и сложене реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 ПРАВОПИС
Писање гласа Ј у придевима на -ски и - и н . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 Писање заменица НИКО и НИШТА са предлозима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Писање речце НАЈ у суперлативу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 Писање одричне речце НЕ уз именице, придеве и глаголе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .91 Писање заменице ВИ великим почетним словом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 Писање назива предузећа, установа, организација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 Тачка и запета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 Запета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Три тачке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 Цртица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Коришћење школског правописа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
Писмо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Вест . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Препричавање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Богаћење речника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Правилан (из)говор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
102 106 110 115 120
Индекс појмова.......................................................................125
5
Шта све можеш наћи у уџбенику Ево, на пример, како изгледа једна страница књиге:
Именице Номинатив ЗАНИМ ЉИВОСТИ! Подвуци именице у следећем тексту:
Кад год видиш ову стрелицу у лекцији, то значи да се ради о задатку намењеном теби.
Кошарка је веома омиљена у нашој породици. Кућа нам је пуна кошаркашких лопти. Међутим, мој брат је јуче, у продавници на углу наше улице, купио још једну. Ова лопта је најлепша од свих које имамо. Другови су се одушевили кад су је видели. Једва чекам да je испробамо на оближњем терену.
Овај знак обележава неки занимљив текст, који ће те забавити, заинтересовати или насмејати.
Назив номинатив преузели смо из латинског језика у којем он гласи nominativus . Пошто nomen значи „име“, овај назив преводимо као „падеж који нешто именује“.
Издвој само оне именице које добијаш као одговор на питање КО? или ШТА?: ,
,
,
,
ПА ЖЊА!
. Коју службу у датим реченицама имају ове именице?
Издвојене именице су у падежу који називамо номинатив.
Оно што је најбитније у лекцији, сажето је и овако уоквирено.
Четири су у номинативу једнине, а само једна у номинативу множине. То је именица
Номинатив је основни облик именице (онај који
само именује неко биће или предмет). Добијамо га на питање КО? (за именице које означавају особе) или ШТА? (за остале именице). Именице у номинативу најчешће имају службу субјекта у реченици.
Индекс појмова
Именица у номинативу може се употребити и као именски део предиката:
А
И
а ку за ти в . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 1 а нт он им и . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1 2 а по зи ци ја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 1 а тр иб ут . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 9
и ме ни це . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 2 именичке заменице ... .. .. .. .. 44 именскипредикат .. .. .. .. .. .. 72 и нс тр ум ен та л . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 5 и нф ин ит ив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 8 инфинитивна основа .. .. .. .. .. 59
Б
б ро је ви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 6 бројне именице на -ица . . . . . . . 48 В
в ес т. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 02 вишезначне речи ... .. .. .. .. . 113 в ок ат ив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 3 временски придеви.. .. .. .. .. . 30 Г
г ен ит ив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 7 г ла вн иб ро је ви . . . . . . . . . . . . . . . . 4 7 глаголи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . 5 4 г ла го лс ки в ид . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 4 глаголски облици .. .. .. .. .. .. . 58 глаголски предикат.. .. .. .. .. . 72 градивни придеви .. .. .. .. .. .. 30 граматичка основа речи .. .. .. 10 г ра ма ти чк и бр ој . . . . . . . . . . . . . . 1 3 Д
д ати в. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 9 деклинација. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 З
з ам ен иц е . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 8 з би рн иб ро је ви . . . . . . . . . . . . . . . 4 7
Мој ру је кошаркаш.
(Више о томе прочитај на страни 72.)
облак облаци подвиг подвизи осмех осмеси Пази, у неким случајевима губи се сугласник т: задатак задаци изузетак изузеци У неким случајевима губи се самогласник а: пас пси ланац ланци дворац дворци писац писци Уз то, у неким случајевима л на крају основе прелази у о: читалац читаоци слушалац слушаоци гледалац гледаоци
К
к ом па ра ти в. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 3 компарација (поређење) придева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . 32
15
Л
лична заменица сваког лица себе (повратна заменица) .. .. .. .. .. 40 л ич не з ам ен иц е. . . . . . . . . . . . . . . 3 8 л ок ат ив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 7 М
м ес ни пр ид ев и. . . . . . . . . . . . . . . . 3 0 Н
наглашениоблици(личних з ам ен иц а) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 0 наставак за облик.. .. .. .. .. .. . 10 неличне заменице .. .. .. .. .. .. 41 ненаглашени(енклитички)облици (личних заменица) .. .. .. .. .. .. 40 н еп ра ви о бј е ка т. . . . . . . . . . . . . . . 7 5 несвршениглаголи ... .. .. .. .. 55 неодређене заменице .. .. .. .. 42 н ео др еђ ен ив ид . . . . . . . . . . . . . . 3 5 непрелазни глаголи.. .. .. .. .. . 56
121
6
.
Овакав знак срешћеш само у првом делу књиге, који се бави граматиком. Овде ћеш наћи савете и пречице за брже и лакше учење. Ту се указује на неке изузетке у језику, као и на типичне грешке, које ђаци твог узраста често праве.
Код неких именица у номинативу множине неки гласови се мењају:
Овде, на самом крају књиге, дати су сви појмови објашњени у уџбенику. Појмови су поређани по азбучном реду, а поред њих је дат број стране на којој се дати појам објашњава. Тако можеш брзо и лако да пронађеш оно што те интересује.
Променљиве и непроменљиве речи
Променљиве и непроменљиве речи
Све речи у српском језику деле се на десет врста. То су: именице, придеви, заменице, бројеви, глаголи, прилози, предлози, везници, речце и узвици. Саставили смо једну необичну реченицу у којој су заступљене све наведене врсте речи. Она описује ситуацију са слике. Ако помоћу истих речи покушамо да опишемо другачију ситуацију, приметићемо да ће се неке од њих променити, а неке ће остати у истом облику.
Ух, оре јене евојчице и мене, не леајући ауомобил, брзо је рорчао оасан ас!
Ух, јена евојчица и ја брзо рорчасмо оре ауомобила не леавши оасно са!
8
Променљиве и непроменљиве речи
Из наведених реченица издвој речи које су промениле свој облик и распореди их онако како смо започели: Именице: девојчица – девојчице аутомобила – пса – пас
Глаголи: гледајући –
Заменица: мене –
– протрчасмо
Број: једне –
Придев: опасан –
Остале речи нису промениле облик. Покушај (уз помоћ наставника) да их распоредиш према врсти којој припадају. У сваком правоугаонику треба да буде по једна реч: Прилог:
Предлог:
Везник:
Речца:
Узвик:
Речи које у различитим положајима у реченици мењају облик називамо променљиве речи. То су: именице, придеви, заменице, бројеви и глаголи. Речи које остају у истом облику називамо непроменљиве речи. То су: прилози, предлози, везници, речце и узвици. ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ
НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ
ИМЕНИЦЕ
ПРИЛОЗИ
ПРИДЕВИ
ПРЕДЛОЗИ
ЗАМЕНИЦЕ
ВЕЗНИЦИ
БРОЈЕВИ
РЕЧЦЕ
ГЛАГОЛИ
УЗВИЦИ
9
Променљиве и непроменљиве речи
Кад се мења променљива реч, не мења се цела реч, већ само један њен део. На улицу је исрчала евојчица. Он сеи оре јене евојчице. Рекао је о јеној евојчици.
Део девојчиц- увек остаје исти. Тај део називамо граматичка основа речи. Стални, непроменљиви део речи назива се граматичка основа речи. Мењају се завршеци -а, -е, -и итд. Тај део речи називамо наставак за облик. Променљиви део речи, који додајемо на граматичку основу, назива се наставак за облик.
девојчиц
а
ГРАМАТИЧКА
НАСТАВАК
ОСНОВА
ЗА ОБЛИК
Прочитај следеће реченице: Путовали су на море аутомобилом. Разговарају о новом аутомобилу. Стајао је поред свог аутомобила. Издвој наставке за облик ове именице које овде запажаш: ,
,
.
Сада напиши како гласи граматичка основа именице АУТОМОБИЛ:
10
Именице
Шта сте јуче радили на српском?
Учили смо падеже. Милица је све одмах схватила.
Марко, од Марка, Марку, с Марком...
Именице Промена именица по падежима (деклинација) Најпре да се подсетимо шта су то именице: Именице су речи које означавају бића (човек, ее, мачка), предмете (књиа, лењир, оело), материју (воа, есак, брашно), као и неке невидљиве и неопипљиве појаве ( раос, чиање, маша).
Прочитај следећи текст и подвуци именице у њему:
За време одржавања неког важног црквеног обреда у Риму, цар Сигисмунд је у свом говору на сабору употребио једну грчку реч у мушком роду. Када га је један кардинал опоменуо да је по граматици та реч средњег, а не мушког рода, цар је љутито узвикнуо: „Ја сам римски цар и изнад сам граматичара!“
Свака именица, као што знаш, мора бити неког рода. Неке су мушког, неке средњег, а неке женског рода. Ког је рода нека именица, најчешће можемо одредити на основу тога да ли се са њом слаже заменица ај (за мушки род), а (за женски род) или о (за средњи род). Напиши ког су рода следеће именице из текста: време
цар
реч
Да ли овим именицама можеш променити род? Не, свака именица је увек једног истог рода. Именице имају граматичку особину рода, али се по њој не могу мењати. Пошто смо именице сврстали у променљиве речи, да видимо како се оне могу мењати.
12
Именице
Једном истом именицом можемо означавати један појам ( књиа) или више појмова (књие). Видимо да тада именица има различите наставке. У првом случају кажемо да је именица у једнини, а у другом да је у множини. Напиши множину следећих именица: време
цар
реч
Ова особина, којом се обележава да ли се нешто јавља појединачно ( једнина) или у већем броју (множина), назива се граматички број. Именице имају ову особину и по њој се могу мењати. Напиши одговарајуће облике именице ЦАР у следећим реченицама: је говорио на сабору. 1) Римски 2) Кардинал је био удаљен од . 3) Он је рекао да не зна род именица. 4) Први пут је видео увређеног. 5) Хеј, , да ли си ме чуо? 6) Због граматике се споречкао са . 7) Ово је прича о који није знао граматику. Именица ЦАР употребљена је у наведеним реченицама различито, зато су и њени облици овде различити. Овако добијени различити облици речи називају се падежи. У српском језику једна именица има седам падежа. Падеже лако препознајемо помоћу питања. Одговори на питања именицом ЦАР у одговарајућем облику: 1) Ко је говорио на сабору? 2) Од кога је био удаљен кардинал? 3) Коме је рекао да не зна род именица? 4) Кога је први пут видео увређеног? 5) Како дозивамо цара? Хеј, ...! 6) С ким се споречкао због граматике? 7) О коме је ова прича?
13
Именице ЗАНИМ ЉИВОС ТИ! Питања ће бити другачија ако именица, на пример, означава неки предмет. Одговори на питања именицом ГРАМАТИКА у одговарајућем облику: 1) Шта је важно у језику?
„Сећам се, на пример, мојих
2) Због чега је цар погрешио? 3) Чему цар није поклањао пажњу? 4) На шта се цар није освртао? 5) Предмете обично не дозивамо, али можемо направити такав облик сваке именице. Хеј, ...! 6) Чиме кардинал збуњује цара? 7) О чему су кардинал и цар разговарали? Иста питања можемо употребити за добијање различитих падежних облика именица у множини. Падежи су различити облици једне речи којима се означава њихов однос према другим речима у реченици. Именице се мењају по падежима. граматик
oм
ГРАМАТИЧКА ОСНОВА ПАДЕЖНИ НАСТАВАК
У српском језику има седам падежа (у једнини и множини). То су: номинатив, генитив, датив, акузатив, вокатив, инструментал и локатив. Промена речи по падежима назива се деклинација. Када одређујемо у ком је облику нека именица, прво кажемо ког је рода, а затим у ком је падежу и броју!
14
Прочитај како се наш чувени писац Бранислав Нушић у својој Ауобиорафији нашалио на рачун броја падежа у српском језику:
мука да научим пети падеж од именице пас... Питао сам најзад и господина проту, једном приликом када је био на вечери код нас, верујући необично у његову ученост... – Пети падеж, пети падеж! – узе да замуцкује прота, бринући се да пред мојом породицом сачува ауторитет учена човека. – Па колико падежа ви учите? – Седам. – Седам? – зграну се прота. – Е, то је много, то је баш много! – Много! – уздишем и ја. – Ја не знам само – окреће се прота мојим родитељима – што ће им толики падежи. То је просто професорски бес. Узмите само: једна Немачка, колико је то пространа и силна царевина, па нема више него четири падежа; па онда Француска, па Енглеска... Па зар то није, молим вас, бес кад се не простиремо према своме губеру?“
Именице Номинатив ЗАНИМ ЉИВОСТИ! Подвуци именице у следећем тексту:
Кошарка је веома омиљена у нашој породици. Кућа нам је пуна кошаркашких лопти. Међутим, мој брат је јуче, у продавници на углу наше улице, купио још једну. Ова лопта је најлепша од свих које имамо. Другови су се одушевили кад су је видели. Једва чекам да je испробамо на оближњем терену.
Назив номинатив преузели смо из латинског језика у којем он гласи nominativus. Пошто nomen значи „име“, овај назив преводимо као „падеж који нешто именује“.
Издвој само оне именице које добијаш као одговор на питање КО? или ШТА?: ,
,
,
,
ПА ЖЊА!
. Коју службу у датим реченицама имају ове именице?
Код неких именица у номинативу множине неки гласови се мењају:
Издвојене именице су у падежу који називамо номинатив. Четири су у номинативу једнине, а само једна у номинативу множине.
облак облаци подвиг подвизи осмех осмеси
То је именица
.
Номинатив је основни облик именице (онај који само именује неко биће или предмет). Добијамо га на питање КО? (за именице које означавају особе) или ШТА? (за остале именице). Именице у номинативу најчешће имају службу субјекта у реченици.
Именица у номинативу може се употребити и као именски део предиката: Мој ру је кошаркаш.
(Више о томе прочитај на страни 75.)
Пази, у неким случајевима губи се сугласник т: задатак задаци изузетак изузеци У неким случајевима губи се самогласник а: пас пси ланац ланци дворац дворци писац писци Уз то, у неким случајевима л на крају основе прелази у о: читалац читаоци слушалац слушаоци гледалац гледаоци
15
Именице
У тексту има још шест именица које нису у номинативу. Препиши их онако како су употребљене у тексту, а потом их напиши у номинативу, као што смо започели: породици
породица
Кад се наводе у речнику, именице су увек у номинативу једнине. Именице у номинативу могу се употребити и изван реченице, самостално, као наслови неких књига („Хајдуци“, „Орлови рано лете“), филмова („ Ледено доба“) и сл. Стога је номинатив независан падеж. Уз неке именице из текста, које се налазе у другим падежима, употребљене су непроменљиве речи У, НА, које називамо предлозима. Ако покушаш да уз именицу у номинативу употребиш неки од ових предлога, видећеш да ће се она променити: од + кућа од куће; ка + кућа ка кући; уз + кућа уз кућу ... Номинатив је назависан падеж уз који не могу стајати предлози.
Наставци у номинативу једнине и множине нису исти код именица различитог рода. Допуни следећу табелу: Мушки род Једнина
Множина
Једнина
ученик
ученици
место
град
градови
поглавље
број Србин
16
Средњи род
Срби
Множина
Женски род Једнина
места
раме
рамена
племе
племена
Множина школе
другарица
другарице
реч
речи ствари
Именице Генитив ЗАНИМ ЉИВОСТИ! Подвуци именице у следећем тексту:
На зидовима наше собе има неколико постера популарних певача. Поред постера су и полице са књигама. Испод полица су наши кревети. По поду увек има много играчака мога брата, па нам остаје мало слободног простора.
Назив генитив преузели смо из латинског језика у којем он гласи genitivus. Пошто genus значи „порекло“, овај назив можемо превести као „падеж порекла“.
Издвој само оне именице које добијаш као одговор на питање КОГА? или ЧЕГА?: , , , , , , . Које од ових именица означавају појам којем нешто припада? , , . Које од ових именица означавају да нечега у односу на целину има мало, много, неколико и сл.? , , . Која од именица добијених на питање ЧЕГА? има значење места? Све издвојене именице налазе се у падежу који називамо генитив . Генитив је падеж који најчешће означава припадност, порекло или део нечега, а може имати и друга значења. Добијамо га на питање КОГА? (за именице које означавају особе) или ЧЕГА? (за остале именице).
Генитив којим се означава припадност назива се присвојни или посесивни, а онај који означава део неке целине, деони или партитивни .
ПА ЖЊА! Код неких именица у генитиву множине јавља се самогласник а којег нема у осталим облицима: Номинатив једнине копље једро девојка тачка
Генитив множине копаља једара девојака тачака
У неким случајевима л прелази у о у једнини, а у множини остаје. Генитив једнине
Генитив множине
делиоца умањиоца чиниоца бројиоца имениоцa
делилаца умањилаца чинилаца бројилаца именилаца
17
Именице
Две именице које се у наведеном тексту налазе у номинативу (олице, кревеи) употреби у следећој реченици: У продавници намештаја има само неколико
и много различитих
. Ове именице сада се налазе у генитиву. Могу ли оне у том облику стајати самостално, изван реченице, независно од других речи? Наравно, не могу. Можемо ли именице у генитиву употребити са предлозима о, о, оре, иза и сл.? Можемо: оре кревеа, о олице, о кревеа, оре олице и сл. Генитив је зависан падеж који се може употребити с предлозима или без њих. Најчешћи предлози који се употребљавају уз генитив су: о, о, из, изна, исо, иза, збо итд.
Генитивом са предлогом о може се означити и материја од које је нешто направљено, па се именица у овом облику може употребити уместо градивних придева: дрвена клупа клупа од дрвета Уместо подвучених примера употреби именице у генитиву а да значење остане исто (у неким примерима предлози ће бити потребни, а у некима неће): планински врх
камена ограда
пластична чаша
дечји свет
Наставци у генитиву једнине и множине нису исти код именица различитог рода. Погледај следеће примере и допуни празна места: Мушки и средњи род Једнина
18
Женски род
Множина
Једнина
Множина
(једног) дана
места
(много) дана
места
(једне) школе
(много)
(једног) града
поглавља
(много) градова
поглавља
(једне) лопте
(много) лопти
(једног) месеца
имена
(много) месеци
(једне) руке
(много) руку
(једног) прста
племена
(много) прстију
(једне)
(много) ствари
племена
Именице Датив ЗАНИМ ЉИВОСТИ! Подвуци именице у следећем тексту:
Пут је био веома дуг, али коначно смо се приближили Београду и својим кућама. Једва чекам да испричам родитељима како смо се провели. Чим стигнем, даћу поклоне мами и тати. Нестрпљива сам да видим како ће реаговати. Даћу поклон и сестри – дивну огрлицу од шкољки.
Назив датив преузели смо из латинског језика у којем он гласи dativus. Пошто dare значи „дати“, овај назив можемо превести као „падеж давања“.
Издвој само оне именице које добијаш као одговор на питање КОМЕ? или ЧЕМУ?: , , , , , . Које од ових именица означавају појам којем је нешто намењено (коме се нешто даје или говори)? , , , .
ПА ЖЊА! И у дативу, као и у номинативу множине, запажа се промена сугласника к, г, х у ц, з, с. У множини именица мушког рода:
А које имају значење појма ка којем је нешто усмерено? , .
•
облак облацима подвиг подвизима осмех осмесима
Све издвојене именице налазе се у падежу који називамо датив. Датив је падеж који најчешће означава намену (коме или чему је нешто намењено) или усмереност (појам у правцу којег се неко или нешто креће). Добијамо га на питање КОМЕ? (за именице које означавају особе) или ЧЕМУ? (за остале именице).
Пази, и овде се у неким случајевима губи сугласник т: задатку задацима изузетку изузецима У једнини именица женског рода: •
Напиши следеће именице у дативу једнине и множине: пут поклон
,
; ,
.
слика слици нога нози сврха сврси
19
Именице
Употреби речи у загради у одговарајућем облику: Овај аутобус иде ка његовој
(Лозница), али не директно. Прво скреће према (Шабац). За тај аутобус купио сам карте (брат) и (другарица).
Ове именице сада се налазе у дативу. Могу ли оне у том облику стајати самостално, независно од других речи? Наравно, не могу. Видимо да смо овде неке именице у дативу употребили уз предлоге ка и рема, а неке без предлога. Датив је зависан падеж који се може употребити с предлозима или без њих. Са предлозима ка и рема може се употребити кад означава усмереност.
У следећој реченици подвуци именице у дативу и предлоге које уз њих запажаш: На часу физичког прво смо трчали према голу, а затим смо се окренули ка кошевима. Коју службу у реченици имају подвучене речи? Када именицом у дативу означавамо појам према којем је нешто усмерено, онa најчешће у реченици има службу прилошке одредбе за место. Наставци у дативу једнине и множине нису исти код именица различитог рода. Погледај следеће примере и допуни празна места:
Мушки и средњи род Једнина
20
Женски род
Множина
пријатељу
месту
пријатељима
местима
граду
поглављу
градовима
поглављима
столу
имену
столовима
племену
дечацима
племенима
Једнина
Множина школама
лопти
лоптама
руци
рукама
ствари
стварима
Именице Акузатив ЗАНИМ ЉИВОСТИ! Подвуци именице у следећем тексту:
Данас је наставница прозвала Ану да одговара историју. Пошто Ана ниједну годину није знала, погледала је наставницу изненађено: – Мислила сам да не треба учити године, већ само векове. Наставница се насмешила и запитала је: – Кад желиш да знаш кад је неко рођен, да ли га питаш у ком веку се родио или које године? Издвој само оне именице које добијаш као одговор на питање КОГА? или ШТА?: , , , , , .
Назив акузатив преузели смо из латинског језика у којем он гласи accusativus. Пошто accusare значи „тужити, оптужити“, овај назив можемо превести као „падеж оптуживања“. Зашто падеж оптуживања? Интересантна је прича о грешци коју је давно, пре више од две хиљаде година, направио Римљанин Маркo Теренцијe Варон. Наиме, каже се да је он погрешно превео грчки назив овог падежа на латински. Тако је уместо causativus, написао accusativus. И ето, уместо „падежа узрока“, добили смо „падеж оптуживања“.
Шта означавају ове именице у датом тексту? Појам или особу која трпи радњу, или самог вршиоца радње?
Издвојене именице су у падежу који називамо акузатив. Четири су у акузативу једнине, а две у акузативу множине. То су именице и .
ПА ЖЊА! Облик акузатива једнине именица средњег и мушког рода (кад означавају нешто неживо) исти је као облик номинатива.
Акузатив је падеж који најчешће означава да неко или нешто трпи радњу. Добијамо га на питање КОГА? (за именице које означавају особе) или ШТА? (за остале именице). Именице у акузативу најчешће имају службу објекта у реченици.
Пази! Ако уз такву именицу стоји предлог, она није у номинативу, већ у акузативу! Ако нема предлога, провери коју службу у реченици има именица:
Именице у акузативу не морају увек имати службу објекта у реченици.
субјекат номинатив објекат акузатив
21
Именице
Повежи линијама подвучене примере са службом коју имају у датим реченицама: прилошка одредба за начин а) Сутра идемо на Златибор. б) Мој рођендан је у среду.
прилошка одредба за место
в) Одговорио ми је кроз смех.
прилошка одредба за време
Као што видиш, именице у акузативу могу имати и службу прилошких одредби. Видимо такође да се именице у акузативу могу употребити и са предлозима, као у датим реченицама, и без њих, као у тексту на почетку ове лекције. Акузатив је зависан падеж који се може употребити с предлозима или без њих. Најчешћи предлози који се употребљавају уз акузатив су: у, на, о, ре, за, међу, кроз, уз, низ итд.
Допуни реченице одговарајућим облицима именица ученик и зарезач: а) Чуо сам то од једног Срео сам тог б) Купила сам нови Нема бољег
из суседног одељења. испред школе. . од металног.
Шта запажаш? Који се облици поклапају? Кад именица мушког рода означава нешто живо (бра), њен акузатив (видим браа) исти је као генитив (писмо од браа), а кад означава нешто неживо (бицикл), њен акузатив (видим бицикл) исти је као номинатив (бицикл). Подвуци именице у акузативу у следећој пословици: Дрво се на дрво наслања, а човек на човека! Наставци у акузативу једнине и множине нису исти код именица различитог рода. Погледај следеће примере и допуни празна места: Мушки и средњи род Једнина пријатеља дечака град
22
место поглавље име племе
Женски род
Множина дечаке градове столове
места поглављ а племена
Једнина школу лопту руку ствар
Множина школе руке ствари
Именице Вокатив ЗАНИМ ЉИВОСТИ! Подвуци именице у следећем тексту:
– Милане, јеси ли научио последњу лекцију? – Нисам, наставнице. Нисам имао времена. – Колико пута, дете, налазиш изговор за нерад? Наставница се затим обрати Милици: – А ти, Милице, да ли си ти научила? – Нисам ни ја – стиже спреман одговор. – Е, моји ђаци, лоше сте се показали. Издвој само оне именице чији облик служи за дозивање некога или за скретање нечије пажње. Овакве именице не одговарају ни на једно питање, већ се могу слагати са узвиком ХЕЈ!: , , , , . Издвојене именице су у падежу који називамо вокатив. Четири су у вокативу једнине, а једна у вокативу множине. То је именица . Ако наглас прочиташ горњи текст, приметићеш да су именице у вокативу у реченици нарочито издвојене и да не зависе од других речи. Обично испред или иза њих, а некад и на оба места, правимо паузу. У писању су на оба места обавезне запете, без обзира на то да ли паузе у говору има или нема. Због овакве своје издвојености, именице у вокативу немају посебну службу у реченици. Вокатив је падеж у којем стоји име онога кога дозивамо или чију пажњу желимо да скренемо. У реченици нема посебне функције. У писању се обавезно одваја запетама.
Назив вокатив преузели смо из латинског језика у којем он гласи vocativus. Пошто vocare значи „звати, дозивати“, овај назив можемо превести као „падеж дозивања“.
ПА ЖЊА! Код појединих именица мушког рода у вокативу једнине неки гласови се мењају: човек човече Предраг Предра же стриц стриче кнез кне же читалац читаоче Облик вокатива множине именица мушког рода исти је као и номинатив множине тих именица. Зато су и промене одређених гласова овде исте као у номинативу: момак викинг
момци викинзи
23
Именице
Напиши следеће именице у вокативу једнине: учитељ
учитељица
Немања
Сара
Може ли испред именице у вокативу стајати неки предлог? Наравно, не може. Вокатив је, као и номинатив, нeзависан падеж уз који не могу стајати предлози.
Шта се може дозивати и чему се све можемо обраћати? Шта мислиш, да ли све именице могу имати облик вокатива? У свакодневном говору можемо се обраћати само особама и, у неким случајевима, животињама. Међутим, у песмама и причама често можемо у вокативу наћи именице које означавају предмете или појаве. Тада вокатив употребљавамо да изразимо нека осећања, да појачамо уметнички утисак и сл. Подвуци именице у вокативу у следећим стиховима: Море има барку, једро и катарку. Море, море, буди друг – дај ми барку један круг!
На небу се звезде као птице гнезде. Небо, небо, буди друг – дај ми звезду један круг! (Владимир Андрић, Дај ми крила јеан кру )
Наставци у вокативу једнине и множине нису исти код именица различитог рода. Погледај следеће примере. Шта закључујеш? Мушки и средњи род Једнина учениче царе младићу Павле Марко
24
село поље дете
Женски род
Множина ученици цареви младићи
села поља децо (ово није права множина, већ вокатив од збирне им. еца )
Једнина
Множина
наставнице девојко Миро Марија младости
наставнице девојке
Именице Инструментал ЗАНИМ ЉИВОСТИ! Подвуци именице у следећем тексту:
У петак смо правили пано за Дан школе заједно са ученицима V3. Свако је донео нешто од куће, и брзо смо били готови. Немања је са Аном украсио ивице паноа разнобојним заставицама, које су залепили специјалним лепком. Ана је црвеним фломастером у дну исписала наша имена.
Назив инструментал преузели смо из латинског језика у којем он гласи instrumentalis. Пошто instrumentum значи „средство“, овај назив можемо превести као „падеж средства“.
Издвој само оне именице које добијаш као одговор на питање С КИМ? или ЧИМЕ?: , , , , . Које од ових именица означавају друштво? , . А које имају значење средства којим је извршена нека радња? ,
,
. Издвојене именице су у падежу који називамо инструментал.
ПА ЖЊА! Наставак за инструментал једнине именица мушког и средњег рода може бити -ом или -ем:
Инструментал је падеж који најчешће означава друштво или средство. Добијамо га на питање С КИМ? или ЧИМЕ?
дечак са дечаком младић са младићем село селом поље пољем
Кад је именицом у инструменталу означено средство којим се обавља нека радња, не употребљава се предлог с(а)!
У инструменталу неких именица женског рода наставак - ју доводи до гласовних промена:
Стави именице из заграде у одговарајући облик: а) Исекао сам б) Рибу је дозвољено јести в) На одмору смо се прскали
(маказе) неке сличице.
радост радошћу младост младошћу памет памећу
(прсти). (вода).
25
Именице
Кад је именицом у инструменталу означено друштво, увек се употребљава предлог с(а)! Стави именице из заграде у одговарајући облик: а) Отишла сам са
(брат) у село.
б) Седим у клупи са
(другарица) из комшилука.
в) Устао сам јер је у аутобус ушла жена са
(дете) у наручју.
Осим друштва и средства, именице у инструменталу могу означавати и време, начин, место вршења радње. Повежи линијама подвучене примере са службом коју имају у датим реченицама: а) Ишчекивао сам рођендан с нестрпљењем.
прилошка одредба за начин
б) Суботом и недељом не идемо у школу.
прилошка одредба за место
в) Чекаћу те пред улазом.
прилошка одредба за време
Као што видиш, именице у инструменталу могу имати службу прилошких одредби, могу се употребити и са предлозима и без њих. Инструментал је зависан падеж који се може употребити с предлозима или без њих. Најчешћи предлози који се употребљавају уз инструментал су: са, на, о, ре, међу итд.
Наставци у инструменталу једнине и множине нису исти код именица различитог рода. Погледај следеће примере и допуни празна места: Мушки и средњи род Једнина учеником
Женски род
Множина
Једнина
селом
ученицима
селима
наставницом
наставницама
пољем
градовима
пољима
девојком
девојкама
морима
лоптом
лоптама
именима
љубави /
љубавима
падежом
морем
царем
именом
младићем
пролећ ем младићима
царевима
љубављу масти /машћу
26
Множина
Именице Локатив ЗАНИМ ЉИВОСТИ! Подвуци именице у следећем тексту:
Зимски распуст провео сам са сестром на Златибору. Били смо у кући наших пријатеља. Преко дана санкали смо се по околним брдима, а увече смо причали о догађајима из школе и о нашим заједничким друговима из комшилука.
И назив локатив преузели смо из латинског језика у којем он гласи locativus. Пошто locus значи „место“, овај назив можемо превести као „падеж места“.
Издвој само оне именице које можеш добити на питања О КОМЕ? или О ЧЕМУ? (можеш и мењати предлог: у чему, на чему, по чему): , ,
, , .
Само две именице од издвојених не означавају место. То су: , . Издвојене именице су у падежу који називамо локатив. Локатив је падеж који најчешће означава место. Добијамо га на питање О КОМЕ? (за именице које означавају особе) или О ЧЕМУ? (за остале именице).
Одговори на следећа питања одговарајућим именицама у локативу једнине: а) По чему су исписана имена? б) На чему су свеске? в) У чему су књиге? г) О чему размишљаш? Видимо да смо уз иста питања употребили различите предлоге. Локатив је зависан падеж који се употребљава само с предлозима. Најчешћи предлози који се употребљавају уз локатив су: на, у, о, о, ри.
ПА ЖЊА! Све промене гласова које смо поменули у дативу важе и за локатив, јер ова два падежа увек имају исти облик! •
У множини именица мушког рода:
облак о облацима подвиг о подвизима осмех о осмесима задатку у задацима изузетку у изузецима У једнини именица женског рода:
•
слика на слици нога на нози
27
Именице
Ако посматрамо облик именице у локативу ( у школи), видећемо да је он увек исти као облик датива (ка школи). У чему је разлика? •
•
•
Датив се употребљава и са предлозима и без њих, а локатив само са предлозима. Према томе, ако нема предлога испред именице, она је у дативу. Датив се употребљава најчешће са предлозима ка и рема, а локатив са предлозима у , о, о, на, ри. Датив најчешће означава правац кретања ка неком месту, а локатив место (у оквиру кога се може и мировати и кретати). Из следећег текста издвој именице у дативу и локативу: Док смо ишле према школи, причала сам Јелени о књизи коју сам прочитала. Јелена ми је рекла да је исту књигу нашла у библиотеци на углу, и да ју је позајмила Милану. датив:
,
локатив:
, ,
. ,
.
Предлози у , на, о, о јављају се и уз именице у акузативу и уз именице у локативу. Пази! Акузатив се употребљава уз глаголе кретања ( Ием у кућу ), а локатив најчешће стоји уз глаголе мировања ( Живим у кући). Допуни следеће реченице одговарајућим падежом именице СТО: а) Спустила сам књигу на
. б) Књига је на
.
в) Разбацали смо књиге по
. г) Отишли смо по
.
Погледај следеће примере и запазићеш да су сви облици исти као у дативу, само се овде обавезно јављају предлози: Мушки и средњи род Једнина
28
Женски род
Множина
Једнина
Множина
о пријатељу на месту
о пријатељима
на местима
у школи
у школама
по граду
у поглављу
по градовима
у поглављима
на лопти
на лоптама
на столу
о имену
на столовима
о именима
у руци
у рукама
о дечаку
у племену
о дечацима
у племенима
о ствари
о стварима
Придеви
Добио сам корњачу, али не знам да ли је мужјак или женка!
Је ли?!
То се лако одређује преко боје!
Ако је зелен, онда је мужјак, а ако је зелена, онда је женка!
Придеви
Најпре да се подсетимо шта су то придеви: Придеви су речи које означавају особину неког бића или предмета ( леа девојка, велики град), материју од које је неки предмет ( рвени мост), припадање некоме или нечему (Николин син, школско двориште), као и место или време којем припада нешто ( орња полица, јучерашња представа).
Прочитај следећи текст и подвуци придеве у њему:
Деца не воле претпролећно време, кад је земља још пуста и гране голе, кад нема ни снега ни цвећа ни воћа, ни зимских игара ни купања.Тада, клатећи се на комшијским оградама око камене чесме, жмиркајући на мартовском сунцу, ови мали људи измишљају нове, често чудне игре.
Немају сви придеви у тексту исто значење. Подсетићемо се поделе придева по ономе што означавају: Описни придеви одређују какво је нешто, особину нечега: мали (град) лепа (хаљина) плаво (небо) • • •
Присвојни придеви одређују коме или чему нешто припада, припадност нечему: Миланов (ранац) мамина (ташна) Јеленино (огледало) • • •
30
Градивни придеви одређују од чега је нешто, грађу нечега: пешчани (сат) дрвена (клупа) свилено (одело) • • •
Месни придеви одређују нешто по месту: предњи (точак) горња (полица) десно (колено) • • •
Временски придеви одређују нешто по времену: зимски (распуст) вечерња (представа) јучерашње (писмо) • • •
Придеви
Разврстај придеве из текста према њиховом значењу: Описни:
,
,
,
.
.
Градивни: . Временски: , Које врсте придева нема у тексту?
Присвојни:
. ,
.
Слагање придева са именицом Употреби придев МАЛИ у одговарајућем облику уз следеће именице: орман, ормани,
кућа, куће,
слово, слова.
Придев је, дакле, увек у истом роду и броју у којем је именица коју одређује. Употреби исти придев у одговарајућем облику у следећим реченицама: а) Лампа је на б) Живимо у в) То се пише
орману. кући. словима.
Придеви се мењају по падежима и увек су у истом падежу у којем је и именица коју одређују. Придеви су несамосталне речи које добијају род, број и падеж од именице коју одређују. Ова појава назива се слагање. Придеви се, дакле, слажу са именицом у роду, броју и падежу. Да бисмо добили или препознали одређени падежни облик придева, користе нам иста она питања која смо навели уз именице. Користећи питање за датив, ЧЕМУ?, написаћемо следеће примере у том падежу: мали град малом граду мало двориште малом дворишту мала кућа малој кући
31
Придеви
Да ли су наставци за падеже придева и именица исти? Нису. Придеви имају посебне наставке и њихова промена је другачија од именичке. Назива се једноставно – придевска промена (деклинација). Допуни следеће табеле одговарајућим облицима придева МАЛИ: Једнина
Номинатив
Мушки род
Средњи род
Женски род
мали
мало
мала
(град)
(поље)
(кућа)
Генитив
(града)
(поља)
(куће)
Датив
(граду)
(пољу)
(кући)
Акузатив
(град)
(поље)
(кућу)
Вокатив
(граде)
(поље)
(кућо)
Инструментал
(градом)
(пољем)
(кућом)
Локатив
(о)
(граду)
(о)
(пољу)
(о)
(кући)
Множина
Номинатив
Мушки род
Средњи род
Женски род
мали
мала
мале
(градови)
(поља)
(куће)
Генитив
(градова)
(поља)
(кућа)
Датив
(градовима)
(пољима)
(кућама)
Акузатив
(градове)
(поља)
(куће)
Вокатив
(градови)
(поља)
(куће)
Инструментал
(градовима)
(пољима)
(кућама)
Локатив
(о)
(градовима)
(о)
(пољима)
(о)
(кућама)
Промена придева по степену поређења (компарација) Сваки описни придев означава особину у некој мери: Милан је висок. Ако желимо да покажемо да је та особина изражена у већој мери, користићемо исти придев у другом облику:
32
Придеви
Иван је виши о Милана.
Можемо истим придевом показати и да је та особина изражена у највећој мери: Марко је највиши у разреу. Бића, предмете и појаве можемо поредити по томе да ли је нека њихова заједничка особина јаче или слабије изражена. Ако се та особина само казује придевом, кажемо да је он у основном облику – позитиву (брз). Ако се придевом казује да је та особина јаче изражена у односу на исту особину другог појма са којим се пореди, кажемо да је придев у компаративу (бржи). Ако се придевом казује да је та особина најјаче изражена у односу на исту особину свих појмова са којима се пореди, кажемо да је придев у суперлативу (најбржи).
Промена описних придева према степену особине коју означавају назива се компарација. Придев може бити у: позитиву , компаративу или суперлативу.
Из следећег текста издвој придеве у позитиву, компаративу и суперлативу и упиши их на одговарајућа места у датим колонама:
Кад историчаре уметности питате која је за њих најлепша књига на свету, сигурно ће указати на једну Библију из XV века. Овај рукопис сматра се најскупљим и најраскошнијим у историји. Још једна, подједнако вредна Библија, била је написана у XV веку. Стручњаци дуго нису могли да се одлуче која је од њих боља и лепша. Суперлатив Компаратив Позитив
33
Придеви
ПА ЖЊА!
Грађење компаратива
Компаратив придева се гради тако што се на позитив додају наставци -ији, - ји или -ши. ПОЗИТИВ + нов
НАСТАВАК -ији
КОМПАРАТИВ новији
Највише придева у српском језику гради компаратив наставком -ији:
•
аменији, сарији, нежнији, вешији, срећнији...
У компаративу неких придева глас ј из наставка - ји доводи до гласовних промена: брз
бр жи (з + ј = ж)
висок
(с + ј = ш) млад
млађи (д + ј = ђ)
жут
жући (т + ј = ћ)
бео •
Код придева који имају наставак - ји долази до промене неких гласова:
слађи, краћи, ражи, убљи, ањи...
виши
бељи (л + ј = љ)
црн
црњи (н + ј = њ)
јак
јачи (к + ј = ч)
строг
стро жи
Само три придева имају наставак -ши:
(г + ј = ж)
•
тих
(х + ј = ш)
леши, лакши, мекши.
дебео
Посебне облике компаратива имају следећи придеви: велики већи мали мањи
Грађење суперлатива
Суперлатив свих придева гради се тако што се нај додаје на компаратив. нај -
+
КОМПАРАТИВ новији
СУПЕРЛАТИВ најновији
најаменији, најсарији, најнежнији, највешији, најсрећнији, најслађи, најкраћи, најражи, најубљи, најањи, најлеши, најлакши, најмекши...
34
дебљи (б + ј = бљ)
скуп
скупљи (п + ј = пљ)
сув
добар бољи зао гори
тиши
сувљи (в + ј = вљ)
густ гушћи тесан тешњи У неким случајевима губи се самогласник а: ведар ведрији хладан хладнији витак виткији У неким случајевима губи се и сугласник т: мастан маснији болестан болеснији радостан радоснији
Придеви
Напиши облике компаратива и суперлатива следећих придева: Позитив горак чест чврст чист
Компаратив
Суперлатив
ПА ЖЊА! Неки придеви у средњем роду једнине имају исти облик као прилози: Весело маче весело скаче.
Придевски вид У чему се разликују подвучени придеви у следећим реченицама?
Придеви весело маче
Прилози весело скаче
У овој зраи сваки зи је бео. Онај бели зи ко улаза сура ћемо окречии у жуо.
КАКВО? (одређују именице)
КАКО? (одређују глаголе)
Разликују се по облику, али и по томе што придев бео означава нешто неодређено, а придев бели нешто одређено. Описни и градивни придеви могу имати одређени и неодређени вид. Неодређеним видом обично одговарамо на питање КАКАВ? ( ле, лео, леа), а одређеним на питање КОЈИ? ( леи, лео, леа). Одређени вид у мушком роду има наставак -и, а у женском и средњем роду нема посебног наставка, разлика је само у акценту и дужини. Подвуци придеве у следећим реченицама и одреди им вид и службу: Зец је брз. вид: служба: Вук је оасан. вид: служба: Да ли можемо рећи Зец је брзи. или Вук је оасни? Шта закључујеш? Допуни реченицу: Придеви који имају службу именског дела предиката увек су у
виду.
На присвојне придеве личи и једна врста заменица, које се називају присвојне (о њима ћеш учити следеће године):
Придеви сес рин
Заменице њен
ЧИЈИ? (нису везани за лица; граде се од именица)
ЧИЈИ? (везане су за лица: ја мој ти твој...)
Подвуци придеве у следећој реченици: Јеленина сесра је симаична.
35
Придеви
Као што видиш, придев може одређивати именицу тако што стоји непосредно уз њу ( Јеленина сестра), или тако што је са именицом повезан преко глагола јесам (је симаична). У првом случају придев је у служби атрибута, а у другом у служби именског дела предиката. Придеви у реченици најчешће имају службу атрибута и именског дела предиката.
Подвуци придеве у следећим реченицама и напиши коју службу врше: а) Моја мама је вредна.
б) За мој рођендан направила је воћну торту.
в) Сви гости су били задовољни.
г) Добила сам много лепих поклона.
Замке у писању! •
При писању придева на -ски (-чки, -шки ) који су постали од властитих имена, води рачуна о правопису. Овакви придеви пишу се малим словом.
Подвучене примере замени придевима, као што смо показали: ћилим из Пирота пиротски ћилим роштиљ из Лесковца •
сир из Срема пршута из Ужица
Али придеви који су постали од властитих имена наставцима -ов/-ев и -ин, пишу се великим словом:
Подвучене примере замени придевима, као што смо показали: свеска моје сестре Ане
Анина свеска
шестар мог друга Марка лопта Ђорђа Марковића бицикл његовог брата Павла •
Често се греши и у писању гласа ј у придевима који се завршавају на -ски (суијски) и -ин (суијин).
(Више о томе види на страни 88.)
36
Заменице Ко је?
Ја!
Ја? Немогуће!
Заменице
Личне заменице Прочитај следећи текст и подвуци личне заменице у њему:
– Ја те изузетно поштујем, поносити орлу, рече му једном славуј. Ти много боље видиш небеску лепоту него ми, друге птице. – Зар ти мислиш да се ја због лепоте пењем тако високо? Ја то чиним да бих лакше неког зеца или корњачу спазио. Славуј рече у себи: „Нека те од сада хвали ко хоће, ја нећу. Ти и на таквој висини ни о чему другом не мислиш него о храни.“ (Доситеј Обрадовић, Славуј и орао)
Која заменица упућује на говорника? Која упућује на саговорника? Која упућује на говорника заједно са групом у којој се он налази? Личне заменице су речи којима се упућује на говорника (ја), на говорника заједно са групом у којој се он налази (ми), на саговорника (и), на саговорника заједно са групом у којој се он налази ( ви), на лица која не учествују у говорној ситуацији или на предмете о којима говоримо (једнина: он, она, оно; множина: они, оне, она).
У следећој реченици подвуци реч којом се упућује на саговорника: Ја те изузетно поштујем. Заменица и овде је променила облик. И личне заменице се, као именице и придеви, мењају по падежима. Стави речи из заграде у одговарајући облик у следећим реченицама: а) Хоћеш ли са б) Милош је узео свеску од в) Разговарали смо о г) Видели смо д) Дао је лопту
38
(ја) у биоскоп? (она). (ти). (ви) на телевизији. (они).
Видиш ли ме?
Не видим те!
Заменице
За разлику од именица и придева, номинатив личних заменица разликује се од осталих облика у промени. Ево како изгледа промена ових заменица по падежима: ЈЕДНИНА
Н.
1. лице
2. лице
ја
ти
МНОЖИНА 3. лице
он , оно
она
1. лице
2. лице
3. лице
ми
ви
они, оне, она
Г.
мене, ме
тебе, те
њега, га
ње, је
нас, нас
вас, вас
њих, их
Д.
мени, ми
теби, ти
њему, му
њој, јој
нама, нам
вама, вам
њима, им
А.
мене, ме
тебе, те
њега, га
њу, је, ју
нас, нас
вас, вас
њих, их
В.
/
И.
(са) мном (е)
Л.
(о) мени
ти
/
/
/
ви
/
(с) тобом
(с) њим (е)
(с) њом(е)
(с) нама
(с) вама
(с) њима
(о) теби
(о) њему
(о) њој
(о) нама
(о) вама
(о) њима
Које заменице немају вокатив? Шта мислиш, зашто? Као што видиш у табели, у генитиву, дативу и акузативу наведени су двојаки облици личних заменица. Они који су истакнути другом бојом називају се ненаглашени или енклитички облици. Други облици називају се наглашени. Да ли постоји разлика у њиховој употреби? Наглашени облици
Ненаглашени облици
Рекао сам њему, а не теби!
Рекао сам му. Нисам ти рекао.
Њему сам рекао.
Рекао сам му.
Окренуо сам се према њему.
Окренуо сам му се.
Наглашене облике употребљавамо: кад заменицу желимо да истакнемо ( Рекао сам њему, а не еби !, не може Рекао сам му, а не и! ); на почетку реченице (Њему сам рекао, не може Му сам рекао); иза предлога (Окренуо сам се рема њему , не може Окренуо сам се рема му ). •
• •
Подвуци ненаглашене облике личних заменица у следећим реченицама: Тебе сам звао неколико пута, али те нисам нашао. Рекао сам им да ти пренесу поруку. Јави ми се кад можеш, код нас је увек неко код куће. Нама си потребан, а не њима.
39
Заменице
Заменица она у акузативу има два ненаглашена облика: је и ју . По правилу облик ју употребљава се само уз глаголски облик је: Позвао је Ану на рођенан. Позвао ју је на рођенан.
Позваће Ану на рођенан. Позваће је на рођенан.
У генитиву, дативу и акузативу личне заменице имају двојаке облике: наглашене, који се најчешће употребљавају на почетку реченице, иза предлога или кад заменицу желимо да истакнемо; и ненаглашене (енклитичке) облике, који се употребљавају у свим осталим ситуацијама.
Лична заменица за свако лице себе (повратна заменица) Субјекат ЈА у следећој реченици замени неком другом личном заменицом: Ја увек верујем у себе. увек верујеш у себе. увек верује у себе.
увек верујемо у себе. увек верујете у себе.
Да ли се и заменица себе мења ако је неко друго лице субјекат? Не, и зато кажемо да је она заменица за свако лице. Она увек упућује на субјекат, то јест означава да се радња „враћа“ на субјекат, па је називамо и повратном заменицом. Да ли следеће реченице имају исто значење? Ана је куила оклон за њу.
Ана је куила оклон за себе.
У првој реченици каже се да је Ана купила поклон за неког другог, а не за себе. Зато води рачуна да сваки пут када се радња враћа на субјекат употребиш заменицу себе. Допуни табелу тако да означиш да се радња враћа на субјекат: Неправилно Ја сам купила поклон за мене. Ти си купила поклон за тебе. Она је купила поклон за њу. Они су купили поклон за њих.
40
Правилно Ја сам купила поклон за себе.
Заменице
Допуни следеће реченице одговарајућим обликом заменице себе: а) Они знају да воде рачуна о б) Мој комшија често прича сам са в) Погледај добро око
. . .
Заменица себе мења се по падежима, али нема све облике. Ево како изгледа промена ове заменице: Н.
/
Г.
себе, се
Д.
себи
А.
себе, се
В.
/
И.
собом
Л.
(о) себи
Гледам себе, али не знам како да се дозовем. Хеј,...???!
Као што видиш, ова заменица нема посебне облике ни за номинатив, ни за вокатив, нити има облике за множину. У тексту Славуј и орао на једном месту употребљена је заменица себе. У ком је падежу?
Неличне заменице Напиши одговарајуће упитне речи за подвучене именице, као што je започето: Ана се вратила.
Ко?
Филм је био занимљив.
Сећам се Ане.
Не сећам се тог филма.
Писала сам Ани.
Смејали смо се филму.
Не видим Ану.
Гледам филм.
Причам са Аном.
Нисам задовољан филмом.
Размишљам о Ани.
Разговарали смо о филму.
Шта?
41
Заменице
Иста ова питања постављамо за падеже. Речи ко и ша спадају у групу неличних заменица. Оне се тако називају, јер не разликују лица. Заменица ко употребљава се за особе, а ша за све остало. Најчешће се ове заменице употребљавају у упитним реченицама. Међутим, то није увек тако: •
Ко је о? Дошао је ко је хео.
Ша је о? Раили су ша су хели.
Ове заменице називају се упитно-односне. Има још неколико врста неличних заменица: нико, ниша, свако, сваша, неко, нешо итд. Оне се према значењу деле на:
одричне оне означавају да радњом није обухваћена ниједна особа, ниједан предмет или појава. Граде се додавањем НИ испред упитно-односних заменица ко, ша. •
Нико није ошао. Ниша се није есило.
ни ни
ко шта
опште оне означавају да је радњом обухваћена свака особа, сваки предмет или појава. Граде се додавањем СВА испред упитно-односних заменица ко, ша. •
Свако је ошао. Сваша се есило.
сва сва
шта ко
неодређене оне означавају да су непознате особе, предмети или појаве обухваћени радњом. Граде се додавањем НЕ испред упитно-односних заменица ко, ша. •
Неко је ошао. Нешо се есило.
не не
42
ко што
Заменице
Има још неличних заменица које не спадају ни у једну од ових група, јер имају различита значења: значења: •
Да ли ико зна оовор на о иање? иање? Ако иша сазнам, јавићу јавићу и. То може ураии било ко. Не куује било ша! Нека ође ко о хоће. Ша о а ураие, биће обро.
Да ли ћемо ишта урадити?
Шта год да год да урадимо, добро је.
Не може нас победити било ко! ко!
Све неличне заменице мењају се по падежима. Промена је иста као код ко и ша.
За подвучене неличне заменице одреди која су врста и у ком су падежу у следећим реченицама: О коме разговарате? Ти не знаш никога. Шта има ново? Од свачега по мало. Да ли сте се са неким договорили? Врста
Падеж
о коме никога шта свачега неким Одреди коју службу имају подвучене заменице у следећим реченицама: а) Неко а) Неко је на вратима. б) Чекали смо те на мосту. в) Свако то зна. г) Видео је себе у огледалу. д) Ми смо победили. Ђ) Победили смо их.
43
Заменице И! ТИ ЗАНИМ ЉИВОС Т Све наведене заменице имају исту службу у реченици као и именице (субјекат, објекат) и зато их једним именом називамо називамо именичке заменице. Оне се, према томе да ли разликују лица или не, деле на личне и неличне. Именичке заменице су променљиве речи које упућују на бића, предмете и појаве. Деле се на личне и неличне. У реченици имају исту службу као именице.
Ево прегледа свих именичких заменица: Личне заменице заменице Једнина 1. лице ја 2. лице ти 3. лице он, она, оно свако лице
Множина ми ви они, оне, она себе
Да ли знате од када су људи почели једни другима да говоре ВИ? Сматра се да је обраћање са ВИ почело чак у IV веку нове ере и то у Римском царству. Тада се са ВИ обраћало само царевима, док су сви остали једни другима говорили ТИ. У средњем веку тај се обичај проширио и у западној Европи. Овде се са ВИ није обраћало само царевима, већ и другим људима којима се указивало поштовање. Ми смо се угледали на западноевропске народе и од њих преузели овај обичај.
Неличне заменице
за особе
Упитно- Одричне Опште -односне ко нико свако
за све шта / што ништа осим особа
Неодређене Остале неко
свашта нешто
Замке у писању!
Често се греши у писању одричних заменица НИКО и НИШТА када се употребљавају са предлозима. (Више о томе види на страни 89.)
44
ико, било ко, ко год ишта, билo шта, шта год
Да ли бисте Ви, Марко, сишли да се мало одморим?
Бројеви Колико је било голова?
Који гол је дао Гути? Три! Т ри!
Мислим,који по реду?
Други и трећи! А први?
Како то мислиш?
Робињо.
Бројеви
У следећем тексту подвуци све речи које казују колико има нечега или које је нешто по реду:
Некада давно, пре много година, један египатски фараон и његова жена размишљали су како да плате раднике који су цео дан сакупљали жито. Њих двоје наменили су шест џакова жита осморици радника. А како то поделити? Најједноставније решење било би дати свакоме по џак, али после шестог радника жита више не би било. И тако је фараон био принуђен да потражи дворског мудраца!
Такве речи називају се бројеви. Бројеви су речи којима се изражава колико има нечега на броју (ри, ванаесоро, еесеорица), или које је нешто по реду ( рећи, ваесе осми). Ови први називају се главни, а ови други редни бројеви.
БРОЈЕВИ
ГЛАВНИ
(Колико има нечега на броју?)
РЕДНИ
(Које је нешто по реду?)
Главни бројеви у причи о фараону и његовој жени су ,
, , а редни број је
46
, и .
Бројеви Главни бројеви Главним бројевима можемо изражавати колико има предмета (ваесе оловака), жена (ве ученице), мушкараца (војица ученика), жена и мушкараца заједно (чеворо ученика) и младих бића уопште (еоро деце, воје јагњади). Можемо рећи ве ученице, али не можемо рећи ве еце или војица еце и сл. Дакле, има више врста главних бројева. Коју врсту ћемо употребити, зависи од тога шта пребројавамо. Основне бројеве користимо најчешће. Њима означавамо колико има предмета и бића: Скуили смо риесе сличица. На рођенан сам озвала е евојчица и ва ечака. У нашем улазу сава осам мачака.
Допиши одговарајући број: Колико је вас, а колико књига?
Нас је
(5),
а дали сте нам само (4) књиге.
Збирним бројевима означавамо скуп особа мушког и женског пола или скуп младих бића (означен збирном именицом): Нас роје сура ооварамо исорију . − То значи да су у том скупу два дечака и једна
девојчица или две девојчице и један дечак. Наш комшија има воје еце. − То значи само да се ради о младим бићима, а није
важно да ли су то два сина, две ћерке или син и ћерка.
47
Бројеви
Допиши одговарајући број:
Колико вас има? (6) .
Допуни табелу: Основни
Збирни
један/-дна, -дно
/
два/две
двоје
три четири
четворо
пет шест једанаест двадесет Бројним именицама на -ица означавамо само скуп особа мушког пола:
Називамо их именицама, јер се мењају по падежима.
Само ројица из наше разреа ренирају фубал. − То значи да су у питању три дечака.
48
Бројеви
Допиши одговарајући број: Да ли вас хоћете да играте фудбал са нама?
(2)
Допуни табелу:
Колико вас је?
(4) са мном!
Збирни
Бројне именице
/
/
двоје
двојица
троје четворо
четворица
петоро шесторо једанаесторо двадесеторо Главни бројеви се, дакле, деле oвако: Главни бројеви Основни
Збирни
Бројне именице на -ица
Напиши уз одговарајућу врсту бројеве који се јављају у тексту о фараону: основни: бројна именица на -ица:
, збирни:
, .
49
Бројеви Редни бројеви Редним бројевима изражавамо који је по реду неки предмет или биће ( еи разред, руа награда, чеври професор).
Допиши одговарајући број:
(3).
Који је час математика?
Допуни табелу: Основни
Редни
један/-дна, дно
први, -а, -о
два/две
други, -а, -о
три четири
четврти, -а, -о
пет шест једанаест двадесет Бројеви су делимично променљиве речи. Неки се мењају (по падежима, роду или броју), а неки остају увек у истом облику!
50
Бројеви
ПА ЖЊА! Који се бројеви мењају по падежима?
•
редни (рво дана, на шесом месту)
•
бројне именице (са еорицом ученика)
•
од основних бројева само један ( јено друга, јеном другу), а бројеви два и три делимично (њима вема / рима)
БРОЈЕВИ два пет ученика сто
Који се бројеви мењају по роду? •
•
На питање КОЛИКО не морамо одговорити само бројем, одговор може бити и: МАЛО, МНОГО, НЕКОЛИКО и сл. Ове речи се разликују од бројева, јер њима означавамо неку неодређену количину и спадају у посебну врсту речи – ПРИЛОГЕ.
редни (руи дан, руа ноћ, руо вече)
од основних бројева само један ( јеан отац, јена мајка, јено дете) и два (ве жене, ва детета /мушкарца)
Стави речи из заграде у одговарајући облик: а) Јуче сам разговарала са Аном и Јеленом. Њима (две) дала сам свој нови број. б) Послао сам позивнице за рођендан (деветорица) дечака из мог разреда. в) Обрадовали смо маму (један леп поклон). г) Милан и Ана су добили (друга награда) на школском такмичењу у плесу.
ТАЧНО ОДРЕЂЕНА КОЛИЧИНА
ПРИЛОЗИ неколико мало ученика много НЕОДРЕЂЕНА КОЛИЧИНА
И на питање КОЈИ ПО РЕДУ не морамо одговорити само бројем, одговор може бити и ПОСЛЕДЊИ, ПРЕТПОСЛЕДЊИ и сл. Ове речи спадају у ПРИДЕВЕ. Кад кажемо, на пример, да је неко на кросу био десети, ми знамо колико је тачно тркача било испред њега, а кад кажемо да је стигао последњи, не знамо ништа о броју тркача пре њега. БРОЈЕВИ други ред десети
ПРИДЕВИ претпоследњи ред последњи
ЗНАМО ТАЧАН БРОЈ ПРЕТХОДНИХ РЕДОВА
НЕ ЗНАМО БРОЈ ПРЕТХОДНИХ РЕДОВА
51
Бројеви Писање бројева
По саставу сви бројеви могу бити:
ЈЕДНОЧЛАНИ ВИШЕЧЛАНИ (састоје се од једне речи) (састоје се од више речи)
један двоје петорица четврти седамсто
двадесет један сто тридесет двоје четрдесет петорица педесет четврти седам стотина
Замке у писању!
400 ЧЕТИРИСТО 500 ПЕТСТО 600 ШЕСТСТО, али 6. ШЕСТО 900 ДЕВЕТСТО
Свака реч у вишечланим бројевима пише се одвојено! пет хиљада двеста четрдесет један триста двадесет двоје педесет петорица сто први
•
• • •
АЛИ кад се вишечланом броју дода оишњи, оишњак , оишњица, све се пише спојено! двадесетпетогодишњи стопедесетогодишњица четрдесетдвогодишњак •
ЗАНИМ ЉИВОС ТИ! Један Енглез написао је песмицу комбинујући слова и цифре. Прочитај је наглас. За свој радни 100 о5 на5 7; не знам к8 то, чи100 је2 гледам. Мање-више пик имам да се шетам, ил’ је бољи 3к, неког да 9ам? (Са енглеског превео Драгослав Андрић) Покушај да направиш песмицу на овај начин. Ево неких речи за почетне идеје (сети се још неких примера): 100мак бак 5ак
Бу2 гру2
ра100 јање на100 јање
че100 чвр100
ме100 пре100 те100
3лер 100пер
та5а за5а
100лар бар 5ар
• •
• •
Основни и редни бројеви могу се писати и АРАПСКИМ и РИМСКИМ цифрама: римске најчешће без тачке (II ред) арапске за основни без тачке (2 редa) за редни са тачком (2. ред) Прецртај погрешно написане бројеве: стоосам, тридесет троје, четристо, петстоти, шестсто
52
Глаголи
Милане, које је време куујем, куујеш, куује...?
Време распродаје!
Глаголи Глаголски вид (глаголи по трајању радње) Најпре да се подсетимо шта су то глаголи: Глаголи су речи које означавају радњу (нпр. чиаи, рчаи, ираи се ), стање (нпр. саваи, лежаи, црвенеи се) и збивање (нпр. севаи, свиаи, наоблачии се ).
Прочитај следећи текст и подвуци глаголе у њему:
Преко зимског распуста планирала сам много да читам. Једино тако, ако радим сваког дана, прочитаћу целу лектиру. Иако не волим да пишем, написаћу рад о књигама које сам прочитала. Тако ћу урадити све што сам испланирала за овај распуст.
Управо читам књигу.
Ја сам своју прочитала.
Неки глаголи у тексту имају готово исто значење и врло сличан облик. Допуни парове таквих глагола: планирати
испланирати
читати писати урадити Могу ли ови глаголи један другог потпуно да замене? У чему се разликују? Кад кажемо да нешто ЧИТАМО, да ли се зна кад је радња почела, кад ће се завршити, колико ће трајати? Не, стога кажемо да овај глагол означава радњу која неограничено траје. Кад кажемо да смо нешто ПРОЧИТАЛИ, да ли та радња још увек траје? Не, стога кажемо да овај глагол означава радњу која је завршена.
54
Глаголи
ПА ЖЊА! Разврстај дате глаголе у две групе према томе да ли означавају радњу која траје или радњу која је завршена: Радња траје:
сести, седети, мислити, размислити, говорити, рећи, трчати, претрчати, погледати, гледати, скочити, скакати, викати, викнути
Радња је завршена:
Особина глагола којом могу изразити свршеност или несвршеност радње, стања или збивања назива се глаголски вид. Према виду глаголе делимо на свршене и несвршене. Свршени глаголи (нпр. усаи, бации, аи) означавају завршену радњу, а несвршени (нпр. усајаи, бацаи, аваи) радњу која траје. Глаголи свршеног вида су разнородни. Њима је заједничко то што означавају завршену радњу. Та завршеност може обележити почетак неке радње (оћи, заираи), крај неке радње (оћи, оираи) или целу радњу (аси, сеси). Глаголи несвршеног вида могу означавати и радњу која траје без прекида ( учии, леаи) и радњу која траје с прекидима ( заикиваи, оскакиваи). Заокружи слова испред реченица у којима запажаш глагол свршеног вида:
Кад одређујеш да ли је неки глагол свршеног или несвршеног вида, може те заварати време радње. На пример: Мој оац је раио у банци. Може ти се десити да помислиш да је у питању свршени глагол, јер је употребљен у прошлом времену. Да би се ово избегло, најбоље је глагол ставити у његов основни облик (инфинитив). Кад подвучени глагол кажеш у облику РАДИТИ, лакше ћеш одредити ког је вида. Ако после свега ниси сигуран да ли је глагол свршен или несвршен, сигурно ће ти помоћи следећи „трик“: Провери можеш ли тај глагол употребити иза глагола ПОЧЕТИ: Почео сам а раим... Ако то звучи природно, сигурно се ради о глаголу НЕСВРШЕНОГ ВИДА. Погледај како то звучи ако је глагол свршеног вида:
Почела сам а ураим...
а) Урадићу домаћи сутра. б) У понедељак ћу одговарати географију. в) Ушла је наставница историје. г) Заборавила сам свеску из математике.
55
Глаголи Глаголи по прелазности радње скакати
прескакати козлић
Подвуци глаголе у следећим реченицама: а) Милан је скочио. в) Милан је прескочио козлић.
б) Авион лети. г) Авион прелеће планину.
Уз које од ових глагола нисмо употребили објекат исказан акузативом без предлога? , Више о објекту сазнаћеш на страни 74. До тада, послужи се питањима КО или ШТА. Ако у реченици наилазиш на одговор, онда је глагол прелазни ( Ша је Милан рескочио? – Козлић.). Прескочии је, дакле, прелазни глагол. Да ли можемо рећи: Милан је скочио козлић
или
Авион леи ланину ?
Не можемо, наравно. Скочии и лееи су непрелазни глаголи. Не означава сваки глагол у српском језику радњу која може прећи на објекат (у акузативу без предлога). Према томе да ли радња прелази на објекат или не, глаголе делимо на прелазне и непрелазне.
Прелазни глаголи су они који уз себе могу имати именицу у акузативу без предлога (објекат) (нпр. чиаи (књиу), еваи (есму), сећи (хлеб), куваи (ручак), бацаи (лоу)). Непрелазни глаголи су они уз које не може стајати именица у акузативу без предлога (нпр. сеси, усаи, ићи, мислии, усеи ).
Разврстај дате глаголе на прелазне и непрелазне:
Прелазни:
Непрелазни: носити, правити, лежати, закаснити, сањати, окренути, разумети, веровати, личити, махати, памтити, чезнути, узети, доћи
56
Глаголи
ПА ЖЊА! Подвуци глаголе у следећим реченицама: Милица се смеје Милановим шалама. Иван и Марко су се сријаељили на екскурзији.
Покушај да у овим реченицама употребиш глагол без речи се. Видећеш да је уз ове глаголе та реч неопходна. Таквих глагола у српском језику има много. Они не спадају ни у прелазне ни у непрелазне. Спадају у посебну групу глагола које називамо повратним. Повратни глаголи су они који уз себе имају реч се (нпр. умиваи се, ушираи се, акмичии се, бојаи се, нааи се).
Издвој повратне глаголе и напиши их у основном облику, као што смо започели: а) Милица се спремила, узела књиге и кренула у школу. спремити се б) Истрчали смо у двориште да се грудвамо пре него што почне вејавица.
Кад одређујеш да ли је неки глагол прелазни или непрелазни, могу те збунити непрелазни глаголи који уз себе имају акузатив с предлогом. На пример: Ја личим на маму . Да би се избегле грешке, најбоље је да провериш може ли уз неки глагол да стоји заменица КОГА или ШТА. личии (КОГА, ШТА) Ако ти ово не звучи природно, глагол је непрелазни. волеи (КОГА, ШТА) Ово звучи природно, дакле, глагол је прелазни. Наставнице, Милан се гура!
в) Гледали смо кроз прозор како су се гране дрвећа савиле под теретом влажног снега. г) Увече смо се играли жмурке, иако је био мрак. Гура себе или тебе?
Код неких повратних глагола реч се можеш заменити обликом себе. Такви глаголи означавају радњу коју субјекат врши сам на себи: чешљати се
чешљати себе
облачити се
облачити себе
дотеривати се
дотеривати себе
57
Глаголи Глаголски облици Глаголи, као што знаш, спадају у променљиве речи. Један глагол може се јавити у различитим глаголским облицима (нпр. чиам, чиао сам, чиаћу...), може имати различито лице (нпр. чиам, чиаш, чиа... ), различит број (нпр. чиам, чиамо), различит род (нпр. чиао је, чиала је, чиало је ), може се јавити у потврдном и одричном облику (нпр. чиам, не чиам). Неким глаголским облицима бавићемо се сада, а о некима ћеш учити касније.
Инфинитив У следећем тексту, који је упутство за прављење обојене вртешке, подвуци глаголе:
Узети оловку и шестар, направити на папиру кругове различите величине и исећи их маказама. Поделити кругове на једнаке делове и сваки део украсити различитом бојом. Ставити оштру оловку или штапић кроз отвор у средини сваког круга. Завртети вртешку!
Да ли на основу облика подвучених глагола можеш сазнати врши ли се радња у прошлости, садашњости или будућности? Да ли можеш одредити које лице врши радњу, да ли се ради о једнини или множини? Не можеш, наравно. Глаголски облик у којем се налазе сви подвучени глаголи у тексту зове се инфинитив. Инфинитив је основни облик глагола којим се само именује глаголска радња, а не казује ништа о времену радње, лицу или броју. Глаголи се у речнику наводе управо у инфинитиву.
Погледај како се завршавају подвучени глаголи. Сви, осим једног, имају наставак - и. Који је то глагол?
58
Глаголи
•
Кад од глагола одбијемо наставак - и, добија се инфинитивна основа: направи
+
инфинитивна основа •
ти наставак
Неки глаголи у нашем језику завршавају се у инфинитиву на -ћи. Њихова основа добија се другачије. Најпре направимо глаголски облик који се у првом лицу једнине завршава на -ох , па тај наставак одбијемо: исећи
исек-ох
исекоснова
Инфинитивна основа добија се на два начина: 1) код већине глагола који се завршавају на -и одбије се тај наставак (чиа – и); 2) код глагола који се завршавају на - ћи, најпре направимо глаголски облик који се у првом лицу једнине завршава на -ох , па тај наставак одбијемо (оћи ођ – ох ).
Понекад је поузданије и код инфинитива који се завршава на -и тражити инфинитивну основу преко облика на - ох . На пример, код глагола СЕСТИ или ПАСТИ, инфинитивна основа је се-, а- (се – ох, а – ох ), а не сес - или ас -. Напиши инфинитивне основе следећих глагола: писати лећи
рећи чути
мислити плести
Наведене глаголе у садашњем времену стави у основни облик (инфинитив): Инфинитив радим читам изађем печем шетам се
59
Глаголи Презент (садашње време) У следећем одломку из Нушићевих Хајука подвуци глаголе у управном говору:
– Право кажеш! – одговара Трта, али још увек као размишља. – А о чему ти размишљаш? – пита Чеда Врапца. – Па ја као мислим да питам вечерас оца и мајку, па ако ми они дозволе, а ја идем с тобом у хајдуке... – Право да ти кажем, Чедо, није да се бојим, али нешто мислим: код куће имам кревет, а тамо у планини не могу да имам кревет; па онда ја, брате, волим кнедле са сиром, а ко ће тамо да ми прави кнедле са сиром? Подвучени глаголи стоје у глаголском облику који се назива презент. Коју радњу они означавају? а) прошлу б) садашњу в) будућу Заокружи слово испред тачног одговора. Глаголски облик за изрицање радње која се дешава у времену говорења (нпр. рчимо, овориш, сава), назива се презент (садашње време). Сваки глагол у презенту може да се мења по лицима: Једнина
Множина
1. лице
певам
певамо
2. лице
певаш
певате
3. лице
пева
певају
Зато кажемо да је презент лични глаголски облик. У овој промени по лицима постоји један заједнички глаголски део за сва лица, а на њега се додају различити наставци. Овај заједнички део назива се презентска основа, а променљиви део називамо наставцима за презент.
пева
презентска основа
60
+
мо
наставак за презент
Глаголи
ЗАНИМ ЉИВОСТИ! Презентска основа је онај део глагола који у
промени остаје исти. Добија се кад се од првог лица множине презента одбије наставак - мо (каже – мо).
Напиши презентске основе следећих глагола: писати прећи пећи
мислити чути читати
Презентски наставци су они наставци које додајемо на презентску основу. Они су различити за свако лице.
Једнина
Множина
1. лице
-м
-мо
2. лице
-ш
-те
3. лице
/
-у, -ју, -е
Само два глагола у нашем језику немају у првом лицу једнине презента наставак -м , већ наставак - у : ХТЕТИ и МОЋИ Некада је у језику било готово обрнуто. Сви су глаголи имали наставак - у , само неколико наставак -м ( јесам, ам). И по угледу на ове глаголе проширио се наставак -м. Не можеш да ходаш у тим ципелама.
Е, можем!
У трећем лицу множине наставци се код неких глагола додају на окрњену презентску основу (без крајњег е или у ) ( рае, чују и сл.).
ПА ЖЊА! Повежи линијама дате глаголе са одговарајућим наставком у трећем лицу множине презента: волети
-у
трести
-ју
гледати
-е
Презент помоћних глагола
У нашем језику постоје три помоћна глагола: ЈЕСАМ, ХТЕТИ и БИТИ. Називамо их помоћним зато што служе за грађење других глаголских облика. Глаголи ЈЕСАМ и ХТЕТИ посебни су и по томе што у презенту имају и наглашене и ненаглашене облике.
Код неких глагола на -ћи у трећем лицу множине презента треба да будеш пажљив, јер се једино у овом лицу не мења последњи глас основе. печем печеш пече
печемо печете пеку
Такви су и глаголи: СЕЋИ, ВУЋИ, ТЕЋИ и сл.
61
Глаголи
•
Глагол ЈЕСАМ нема инфинитив, већ само облике презента. Користи се за грађење перфекта (прошлог времена). Наглашени облик
Ненаглашени облик
а н и н д е Ј
1. лице 2. лице 3. лице
јесам јеси јесте
сам си је
а н и ж о н М
1. лице 2. лице 3. лице
јесмо јесте јесу
смо сте су
Напиши одрични облик презента глагола ЈЕСАМ. Пази на правопис! Једнина
Множина
1. лице 2. лице 3. лице •
Глагол ХТЕТИ користи се за грађење футура I (будућег времена).
а н и н д е Ј а н и ж о н М
Наглашени облик
Ненаглашени облик
2. лице 3. лице
хоћу хоћеш хоће
ћу ћеш ће
1. лице 2. лице 3. лице
хоћемо хоћете хоће
ћемо ћете ће
1. лице
Напиши одрични облик презента глагола ХТЕТИ. Пази на правопис! Једнина 1. лице 2. лице 3. лице
62
Множина
Глаголи
•
Глагол БИТИ користи се за грађење неких глаголских облика о којима ћеш касније учити. Једнина
Множина
1. лице
будем
будемо
2. лице
будеш
будете
3. лице
буде
буду
Напиши одрични облик презента глагола БИТИ. Пази на правопис! Једнина
Множина
1. лице 2. лице 3. лице
Радни глаголски придев Обрати пажњу на подвучене глаголске облике у следећим реченицама: а) Јуче сам ураио ес. б) Ка је насавница ушла, ја сам већ био ураио ес. в) Ја бих обро ураио ес а сам имао више времена. г) Ако буем обро ураио ес, нећу мораи а ооварам. Такве глаголске облике називамо радним глаголским придевима . Свака реч у овом називу казује неку особину тог глаголског облика: •
радни
означава да субјекат врши, а не трпи радњу;
•
глаголски
•
придев
означава да се ради о глаголском облику; означава да има особине придева (три рода).
63
Глаголи
Радни глаголски придев је глаголски облик који се употребљава за грађење других глаголских облика (сам чиао, је био ошао, исао бих, буеш оуовао).
Гради се од инфинитивне основе и следећих наставака: Једнина
Множина
Мушки род
-о
-ли
Женски род
-ла
-ле
Средњи род
-ло
-ла
Као што видиш, радни глаголски придев има посебне облике за родове и посебне облике за једнину и множину, али не мења се по лицима. Зато кажемо да је он нелични глаголски облик. Напиши радне глаголске придеве следећих глагола (у мушком роду једнине): видети умети викнути
Напиши радне глаголске придеве у сва три рода једнине и множине помоћних глагола БИТИ и ХТЕТИ:
64
а н и н д е Ј
Мушки род
а н и ж о н М
Мушки род
Женски род Средњи род Женски род Средњи род
Пази на писање радних глаголских придева у мушком роду који на крају имају ио. Овде се у говору између и и о чује ј , али се НЕ пише: био, раио, мислио и сл. Код неких глагола на -ћи у радном глаголском придеву мушког рода јавља се једно а испред наставка -о. Ово а губи се у облицима женског и средњег рода: рекао секао могао
рекла, рекло секла, секло могла, могло
Пази како изговараш радни глаголски придев у мушком роду наведених глагола! Погрешно је: реко, вуко, моо, али и ишо, ошо, ошо и сл.
говорити изабрати донети
БИТИ
ПА ЖЊА!
ХТЕТИ
Понекад се и код других глагола греши у мушком роду радног глаголског придева: НЕ видо гледо пито црто забрино
ДА видео гледао питао цртао забринуо
Глаголи Перфекат (прошло време) У следећем одломку из Нушићевих Хајука подвуци глаголе:
Највећу пажњу овог вашара привукао је један Талијан, и око њега су се највише тискале гомиле гледалаца. Он је носио на рамену једног мајмуна у генералском оделу, које је сам измислио. Чеда је већ гледао на вашару овог генерала, и то не једанпут, него неколико пута. Какву радњу означавају подвучени глаголи? а) прошлу б) садашњу в) будућу Заокружи слово испред тачног одговора. Глаголски облик за изрицање радње која се дешавала у прошлости, пре тренутка говорења (нпр. рчао сам, оворили смо, савао је ), назива се перфекат (прошло време). Гради се од ненаглашених облика презента помоћног глагола ЈЕСАМ и РАДНОГ ГЛАГОЛСКОГ ПРИДЕВА:
сам + помоћни глагол ЈЕСАМ у презенту
радио = радни глаголски придев глагола који се мења
Једнина
(ја) сам радио перфекат
Множина
1. лице
ја сам радио / радила
ми смо радили / радиле
2. лице
ти си радио / радила
ви сте радили / радиле
3. лице
он је радио
они су радили
она је радила
оне су радиле
оно је радило
она су радила
Као што видиш, перфекат се састоји од два дела: помоћног глагола и радног глаголског придева. Пошто помоћни глагол разликује лица, перфекат спада у личне глаголске облике.
65
Глаголи
Напиши перфекат следећих глагола уз одговарајућа лица: видети (ја) умети (ми) викнути (ти) хтети (он)
говорити (она) изабрати (ви) донети (они) бити (оне)
Код повратних глагола помоћни глагол се изоставља у трећем лицу једнине: ДА
НЕ
Милан се смејао.
Милан се је смејао.
Уморио се.
Уморио се је.
Спремила се за школу.
Спремила се је за школу.
Напиши у перфекту глаголе у загради: а) Ружа б) Ана в) Издалека г) Сунце
(расцветати се). (окупати се) у Црном мору. (чути се) његов глас. (огледати се) у језеру.
Кад се у реченици један иза другог нађе више глагола у перфекту, помоћни глагол се наведе само уз први пример и не мора се понављати уз остале: Дечак је сао, олеао око себе, махнуо руком и орчао.
У следећим реченицама прецртај помоћне глаголе који се могу изоставити: а) Устао сам, умио сам се, доручковао сам и кренуо сам у школу. б) Снажан ветар је ломио гране, подизао је вртлоге прашине и заустављао је пролазнике. в) На рођендану код Ане играли смо се, плесали смо, смејали смо се и било нам је лепо.
66
Глаголи Футур I (будуће време) У следећем одломку из Нушићевих Хајука подвуци глаголе:
– Ти ћеш опет звизнути и ми ћемо искочити из заседе. Ти ћеш, Дроњо, одмах дочекати коње за дизгине. А ти ћеш стати пред кола и викнућеш на путнике... Ја ћу вам оставити двадесет и четири сата за размишљање. Какву радњу означавају подвучени глаголи? а) прошлу б) садашњу в) будућу Заокружи слово испред тачног одговора. Глаголски облик за изрицање радње која ће се дешавати у будућности, после тренутка говорења (нпр. оћи ћу, оворићемо, рећи ћеш), назива се футур I (будуће време).
Гради се од ненаглашених облика презента помоћног глагола ХТЕТИ и ИНФИНИТИВА: ћу + помоћни глагол ХТЕТИ у презенту
радити инфинитив глагола који се мења
Једнина
=
(ја) ћу радити футур I
Множина
1. лице
ја ћу радити
ми ћемо радити
2. лице
ти ћеш радити
ви ћете радити
3. лице
он /она /оно ће радити
они / оне / она ће радити
Као што видиш, и футур I састоји се од два дела: помоћног глагола и инфинитива. Пошто се помоћни глагол мења по лицима, футур I спада у личне глаголске облике . Подвуци глаголе у футуру I: седим, учићу, путоваћу, долазим, живите
67
Глаголи
Кад је помоћни глагол иза инфинитива, не понашају се сви глаголи исто: •
глаголи на -и у том случају губе инфинитивни наставак, а помоћни глагол пише се заједно са основом (исаћу, чиаћеш, шеаћемо):
пева – ти
+
ћу
=
певаћу
Напиши следеће глаголе у задатим облицима футура I, али тако да помоћни глагол увек буде иза инфинитива: носити (1. л. мн.) слушати (3. л. јд.) стати (3. л. мн.) •
волети (2. л. јд.) прочитати (1. л. јд.) отворити (2. л. мн.)
глаголи на -ћи пишу се на исти начин као и кад је помоћни глагол испред инфинитива (оћи ћу, рећи ћемо, ићи ћее ): стићи
+
ћу
=
`
стићи ћу
Напиши следеће глаголе у задатим облицима футура I, али тако да помоћни глагол увек буде иза инфинитива: прићи (1. л. мн.) изаћи (3. л. јд.) ући (3. л. мн.)
пећи (2. л. јд.) снаћи се (1. л. јд.) прећи (2. л. мн.)
Допуни табелу одговарајућим облицима футура I глагола БИТИ:
68
а н и н д е Ј
1. лице
а н и ж о н М
1. лице
2. лице 3. лице 2. лице 3. лице
БИТИ (помоћни глагол испред инфинитива)
БИТИ (помоћни глагол иза инфинитива)
ЈА ЋУ БИТИ
БИЋУ
Непроменљиве речи
Моја сестра је Изабела. Иза чега?!
Непроменљиве речи Прилози Прочитај следећи одломак и одговори на постављена питања. Одговор треба да буде само по једна реч из текста: Јуче је моја сестра славила рођендан у дискотеци „ Лав“. Тамо је увек добар провод. И ми смо се лепо провели. Мало смо јели, а много играли. Време је брзо прошло, па смо касно кренули кући. То је био проблем за Милана, јер он једини станује далеко. Кад? Где? Како? Колико?
а) Кад је сестра славила рођендан? б) Где је провод увек добар? в) Како су се деца провела? г) Колико су деца јела? Оваквих речи има још у тексту. Пронађи их и подвуци. Такве речи називају се прилози.
Прилози су непроменљиве речи које одређују глаголску радњу по времену, месту,
начину, количини или узроку. У реченици имају службу прилошких одредби. Према томе како одређују глаголску радњу, прилози се деле у више група: Врсте прилога
Упитни прилози
Прилози за време
Кад(а)?
Прилози за место
Где? Куда?
Прилози за начин
Како?
Прилози за количину
Колико?
Прилози за узрок
Зашто?
Примери данас, сутра, ујутру, ноћу, никад, лети, зими, одмах, тада, синоћ... горе, лево, десно, напред, позади, близу, далеко, тамо, овде, ту, свуда... лепо, добро, храбро, кришом, нехотице, овако, некако, случајно... мало, много, доста, довољно, превише, потпуно, оволико, толико... зато, стога
Неки прилози нису сасвим непроменљиви, јер имају компарацију ( лако, лео, обро, алеко, касно, близу, мноо, мало и сл.). Први ол је ао лако, руи лакше, а рећи најлакше. Јуче сам леао касно. Вечерас ћу лећи још касније, а у неељу најкасније.
70
Непроменљиве речи Предлози У следећем тексту подвуци непроменљиве речи које стоје испред именице фубал и утичу на то да она промени облик: Не могу да замислим живот без фудбала. Сваки дан је са фудбалом или о фудбалу. Кроз фудбал се доказујем и све мерим према фудбалу. Такве речи називају се предлози. Предлози су непроменљиве речи које означавају различите односе међу речима у
реченици. Обично стоје испред именица и именичких заменица и утичу на њихов облик. Кад смо говорили о падежима у нашем језику, уз сваки зависни падеж поменули смо предлоге који најчешће иду уз њега. Напиши их: генитив датив акузатив инструментал локатив
Везници Обрати пажњу на подвучене речи у следећем тексту и одговори на питања испод њега: Ана и Јелена се нису пријавиле на време, па неће ићи са нама на излет. Остаће код куће док се ми будемо проводили. Надам се да им то неће превише тешко пасти. а) Да ли су подвучене речи променљиве? б) Да ли оне утичу на промену облика неке речи? в) Да ли оне представљају везу између неких речи и реченица? Такве речи називају се везници. Везници су непроменљиве речи које повезују речи и реченице.
Најчешћи везници су: и, а, е, ни, нии, или, али, нео, већ, јер, ок, иако, ако, чим, маа, као итд.
71
Непроменљиве речи Речце Погледај како подвучене речи утичу на значење следеће реченице: Марко сура олази ко нас.
а) Не, Марко сутра не долази код нас.
б) Зар Марко сутра долази код нас?
в) Марко сутра, можда, долази код нас.
г) Марко сутра, свакако, долази код нас.
Подвучене речи називају се речце. (Пази: не РЕЧИЦЕ, већ РЕЧЦЕ!) Речце су непроменљиве речи које могу утицати на значење целе реченице.
Ове речи могу имати различита значења, па се могу сврстати у неколико група: Речце за потврђивање и одрицање: а, не. Упитне речце: зар, ли, а ли. Показне речце: ево, ео, ено.
Супротне речце: међуим, ак.
Речце за исказивање неког личног става: можа, веровано, заиса, ваља, сиурно, несумњиво, навоно, улавном, ниошо, наравно, уоше, очио и сл.
Узвици У следећим реченицама подвуци непроменљиве речи којима се изражава неко осећање или се подражава неки звук: а) Ух, што је топло, прокуваћу!
б) Јој, што ме боли нога!
в) Куц-куц, има ли кога?
г) Пас је бесно зарежао: „Гррр!“
Такве речи називају се узвици. Узвици су непроменљиве речи којима се изражавају осећања или се подражавају
звукови из природе. Можемо их сврстати у неколико група: Узвици који изражавају осећања: ех, јао, ију, охо, аух, хм, ура, уа, хе и сл. Узвици за дозивање и терање (људи и животиња) : (х)еј, (х)ало, мац, ис, марш, шиц, шиш, ђи, шибе, ајс, и-и, ђиха и сл. Узвици који подражавају разне звукове: рас, крц, шљис, љус, шкри, аћиха, бућ, мијау, ав-ав, кре-кре, ћију-ћи, цмок, кукурику, мљац, шкљоц и сл.
72
Реченица и њени делови
Шта то радиш?
Поправљам реченицу! Треба само да заменим један стари део новим!
Реченица и њени делови
Реченица је низ речи (или само једна реч) којим се исказује нека порука. У писању се обележава на почетку великим словом, а на крају тачком, упитником или узвичником. У говору се изражава различитом интонацијом, зависно од тога да ли изричемо неко обавештење, питање или изражавамо зачуђеност, дивљење и сл.
ЗАНИМ ЉИВОС ТИ! Да ли знаш шта су то ПАЛИНДРОМСКЕ РЕЧЕНИЦЕ? То су реченице које се са обе стране читају исто. Најпознатија је:
Прочитај наглас следеће реченице и обрати пажњу на то како ћеш их изговорити: а) Зец брзо трчи. б) Да ли зец брзо трчи? в) Ала зец брзо трчи! Свака реченица има одређене делове, које називамо реченичним члановима. Најважнији члан реченице је предикат, јер од његовог значења зависи које ће још чланове она имати.
а) Смркава се. б) Ана спава. в) Ана је позвала Милоша. г) Милош личи на мајку.
Али то није све! У нашем језику има много таквих реченица. Неке ћемо навести, а неке покушај сам да саставиш. АНА НАБРА ПАР БАНАНА. ИДУ ЉУДИ.
У првој реченици довољан је само предикат. У другој реченици имамо субјекат и предикат. А да ли је могуће рећи само Ана је озвала или Милош личи? Није, наравно, јер глаголи озваи и личии захтевају допуну.
АЊА СЕБЕ САЊА. СИР ИМА МИРИС. И ЈОГУРТ УЈУТРУ ГОЈИ.
Реченични чланови су: предикат, субјекат, прави објекат, неправи објекат, прилошке одредбе. Поред тога, постоје и атрибут и апозиција.
ЕВО САДА СОВЕ. НЕМА КАТА КАМЕН.
О некима од њих већ је било речи у ранијим разредима, а о некима ћеш учити ове године.
74
Реченица и њени делови Предикат Предикатом се у реченици именује радња коју неко врши. Речи које означавају радњу јесу глаголи, а они у реченици имају службу предиката.
Подвуци предикате у следећим реченицама: а) Први ватромет појавио се у Кини. б) Производио је велику буку. в) Кинези их користе и данас. г) Такве механизме ће правити и убудуће. Која врста речи овде има службу предиката?
Подвуци предикате и у следећим реченицама: а) Ови ватромети су опасни. б) Дим им је био црн. Осим глаголског дела, ови предикати имају и именски део. Која врста речи у овом случају има службу именског дела предиката? Предикат је главни део реченице који казује радњу или стање субјекта. Може бити глаголски и именски. Предикат Глаголски
Именски
Подвуци предикате у следећим реченицама: а) Марко је прочитао књигу. б) Ми причамо о филму. в) Авион ће ускоро полетети. Напиши: Ко је прочитао књигу? Ко прича о филму? Шта ће ускоро полетети? Коју службу у реченици имају речи које си написао?
75
Реченица и њени делови
Ако бисмо променили субјекат у првој реченици и уместо Марко написали Ана, да ли би се променио и облик предиката? Покушај да уместо Марко напишеш и или ми. Предикат се увек слаже са субјектом у лицу, броју и роду (ако глаголски облик разликује родове). Глаголски предикат састоји се од глагола у личном глаголском облику који се слаже са субјектом у лицу, броју и роду (ако глаголски облик разликује родове).
Глаголски предикат глагол у личном глаголском облику Ја трчим. Он је трчао. Ми ћемо трчати.
Именски предикат састоји се од два дела. То су глаголски део (глагол ЈЕСАМ / БИТИ у личном глаголском облику) и именски део (именица, заменица, придев или број). Овим предикатом се субјекту најчешће приписује нека особина.
Именски предикат глаголски део
именски део учитељ.
Он је
упоран.
Он је био
неко.
Он ће бити
први.
У следећим реченицама подвуци само именске делове предиката и поред њих напиши којој врсти речи припадају:
76
а) Мој брат је спортиста.
б) Дан ће бити сунчан.
в) Миша је био трећи.
г) Храна је одлична!
Реченица и њени делови Субјекат Подвуци субјекте у следећим реченицама: а) Милан је шутнуо лопту. в) Иванов брат ће бранити за наш тим. д) Са нама се играла и Ана.
б) Нова лопта је имала црвене пруге. г) И ми смо трчали за лоптом. ђ) Ива, Ана и Миша трчали су ка нама.
Које су врсте речи у служби субјекта у наведеним реченицама? и
.
У ком су падежу дате именице и заменице у служби субјекта? Субјектом се исказује вршилац радње или носилац стања који су означени предикатом. Најчешће су у служби субјекта именице и заменице у номинативу или скупови речи са именицама у номинативу.
Субјекат не мора увек бити изречен. Некад се он подразумева, а откривамо га према глаголском лицу. Одреди личним заменицама неизречене субјекте у следећим реченицама: а) Читао сам књигу до поноћи. б) Трчала је према излазу. в) Чекаћемо вас испред школе. г) Играли смо се његовом лоптом.
Субјекат најчешће стоји на почетку реченице, али може стајати и на крају: Милан је шунуо лоу . Са нама се ирала и Ана.
Шта је субјекат у реченици Ива, Ана и Миша рчали су ка нама ? Ако поставимо питање Ко нам је рчао у сусре? , одговор ће гласити Ива, Ана и Миша. Све троје су, дакле, равноправни субјекти.
77
Реченица и њени делови Прави објекат Реченични члан који казује на коме или на чему се радња врши назива се објекат. Подвуци објекте у следећим реченицама:
Браво, децо! Још само обришите прашину!
а) Ана распрема собу. б) Случајно је разбила мало огледало. в) Њен брат слаже разбацане књиге. г) Мама их је похвалила.
Које су врсте речи у служби објекта у наведеним реченицама? и
.
У ком су падежу дате именице и заменице у служби објекта?
Иза каквих глагола се јавља објекат (прелазних или непрелазних)? Наравно, прелазни глаголи захтевају објекат у акузативу без предлога. Такав објекат називамо правим објектом. Прави објекат је члан реченице који означава трпиоца радње означене предикатом. Он је допуна прелазним глаголима и увек је у акузативу без предлога. Најчешће су у служби правог објекта именице и заменице. Он може бити исказан једном речју или скупом речи.
Не морамо уз сваки прелазни глагол употребити прави објекат. Некад се он подразумева. Такви су, на пример, глаголи учии или чиаи: а) Ја учим.
б) Он чиа.
Али уз глаголе куии или узеи морамо употребити прави објекат: а) Куила сам књиу.
б) Узео је лоу.
У следећем низу подвуци глаголе уз које обавезно морамо употребити прави објекат: поправљати, поклонити, свирати, јести, отворити, цртати
78
Реченица и њени делови
Објекат најчешће стоји на крају реченице, али може стајати и на почетку: а) Пас јури мачку .
б) Мачку јури ас .
Овде видимо ко врши, а ко трпи радњу на основу падежа субјекат – номинатив, објекат – акузатив без предлога Можемо ли бити сигурни шта је објекат у реченици: Паче јури иле.
Зашто је ова реченица двосмислена?
Неправи објекат Напиши у којим су падежима подвучени делови следећих реченица: а) Размишљам о излету. б) Он се јавио Ани. в) Стално мислим на тебе. г) Задовољни смо успехом. д) Често се сећамо екскурзије. Да ли су глаголи у наведеним реченицама прелазни или непрелазни? Као што видиш, и неки непрелазни глаголи траже допуне, али оне нису у акузативу без предлога. Оне су или у акузативу са предлозима или у другим зависним падежима. Такве допуне називамо неправим објектима. Неправи објекат је члан реченице који се јавља као допуна непрелазним глаголима. Може бити у свим зависним падежима осим акузатива без предлога. Најчешће су, као и код правог објекта, у његовој служби именице и заменице. Такође, он може бити исказан једном речју или скупом речи.
79
Реченица и њени делови
Неки глаголи захтевају и прави и неправи објекат: Милан
је ао
Дејану
субјекат
предикат неправи
лоу.
прави
објекат
објекат
(КОМЕ?)
(ШТА?)
У следећим реченицама подвуци неправе објекте:
Купам се у мору. Путујем на море. Пловим морем. Видим море.
Прави објекат је само море у четвртој реченици!
а) Бака је испричала причу унуку. б) Поверила сам другарици важну тајну. в) Деди смо поклонили сат. г) Он нам је послао позивнице. д) Пружите шансу нашој деци!
Прилошке одредбе Прочитај следеће реченице и подвуци оне делове у њима којима је исказано место, време, начин или узрок вршења глаголске радње:
Марко је отпутовао.
Марко је отпутовао!
За мене је право море оно у којем се купам, а не оно које само гледам. Чудна је ова граматика!
Отпутовао?! Кад? Како? Зашто? Куда? Колико ће остати?
Данас је Марко због такмичења изненада отпутовао у Ниш. Марко ће у Нишу остати кратко.
Коју службу у реченици имају подвучене речи? Којим врстама речи су исказане ове одредбе? Распореди их у две колоне: у прву упиши прилоге, то јест непроменљиве речи, а у другу упиши именице заједно са предлозима:
80
Реченица и њени делови
Прилози
Именице у одређеном падежу
Прилошким одредбама изричемо време, место, начин, количину или узрок вршења радње исказане предикатом. Најчешће су исказане прилогом или именицом у неком падежу (са предлозима или без њих).
Има више врста прилошких одредби, зависно од тога да ли глаголску радњу одређују према месту, времену, начину, количини или узроку: Прилошка одредба за време одређује време вршења глаголске радње и добија се на питање КАД(А)?.
Прилози данас, сутра, никад, увече, зимус, ноћу...
Именице у одређеном падежу (са предлогом или без њега) после часа, пре подне, у јесен, преко дана, недељом...
У следећим реченицама подвуци прилошке одредбе зa време: а) Часове енглеског обично имамо ујутру. б) Тетка ће у недељу допутовати из Ниша. Прилошка одредба за место одређује место вршења глаголске радње и добија се на питања ГДЕ?, КУД(А)?, ОДАКЛЕ?, ДОКЛЕ?.
Прилози
Именице у одређеном падежу (са предлогом или без њега)
тамо, овде, доле, лево, напред, близу...
из града, у Ваљево, иза куће, на клупи, под столом, улицом...
У следећим реченицама подвуци прилошке одредбе зa место: а) Милан није био овде од прошле године. б) До школе путујем око пет минута.
81
Реченица и њени делови
Прилошка одредба за начин одређује начин вршења глаголске радње и добија се на питање КАКО?.
Именице у одређеном падежу (са предлогом или без њега)
Прилози брзо, добро, тихо, заједно, весело...
са љубављу, без напора, уз осмех, без журбе, жустрим кораком...
У следећим реченицама подвуци прилошке одредбе за начин: а) Марко је у трку стигао пред школу. б) Полако се пробијао кроз гужву на улици. Прилошка одредба за узрок одређује узрок вршења глаголске радње и добија се на питања ЗАШТО?, ЗБОГ ЧЕГА?.
Именице у одређеном падежу (са предлогом)
Прилози зато
због сестре, од страха, од среће, због болести...
У следећим реченицама подвуци прилошке одредбе за узрок: а) Почела је киша. Утакмица је зато одмах прекинута. б) Поново сам закаснио у школу због гужве. Прилошка одредба за количину или меру одређује количину, меру онога што значи глаголска радња и добија се на питање КОЛИКО?.
Прилози много, превише, доста, мало...
Број и именица шест сати, две тоне, двадесест пет метара, сто векова...
У следећим реченицама подвуци прилошке одредбе за количину: а) Данас сам три пута ишла у продавницу. б) Данас сам превише учио.
82
Реченица и њени делови
Све поменуте реченичне чланове можемо представити овако: Реченични чланови Главни
Субјекат
Зависни
Предикат
Прави објекат Неправи објекат Прилошке одредбе
Поред наведених реченичних чланова, постоје и одредбе које могу бити у њиховом саставу. То су атрибут и апозиција.
Атрибут
Подвуци атрибуте у следећем тексту: Бакино двориште прекривено је беличастим, крупним песком. Он подсећа на уситњени камен. У углу је велика липа, а под њом дрвени сто. Која је врста речи овде у служби атрибута? Уз коју врсту речи стоје атрибути у датом тексту? Атрибут је реч која стоји уз именицу и ближе је одређује. Одговара на питања КАКАВ?, ЧИЈИ?, ОД ЧЕГА? и сл. У служби атрибута најчешће су придеви.
83
Реченица и њени делови
Службу атрибута могу имати и именице у неком зависном падежу. Оне обично стоје иза именице коју одређују и можемо их заменити придевом са истим значењем. На пример:
а) наруквица о сребра
сребрна наруквица
б) орба учиеља
учиељева орба
в) кошуља на руе
руаса кошуља
Да ли више волиш колач од чоколаде или чоколадни колач? Није важно, само нека је са чоколадом!
Придеве у служби атрибута замени именицама у зависном падежу (тако да се значење не промени): а) црнокоса девојка девојка б) свилена хаљина хаљина в) птичија песма песма Исте речи које су у служби атрибута могу се јавити и у служби именског дела предиката. Разликоваћеш их тако што атрибут стоји уз именицу, а именски део предиката се употребљава са помоћним глаголом (ЈЕСАМ/БИТИ): Поред следећих реченица напиши коју службу има подвучени део у њима: а) Сналажљиви дечак избегао је одговор. б) Дечак је сналажљив. в) Црвени телефон упорно је звонио. г) Телефон је црвен. д) Младе воћке су већ процветале. ђ) Воћке су младе.
84
Реченица и њени делови Апозиција
Подвуци оне делове следећих реченица који су издвојени запетама: а) Марија, моја сестра од тетке, допутовала је данас у Ниш. б) На Копаонику, највишој планини у Србији, имаћемо ове године рекреативну наставу. в) Вук Караџић, сакупљач народних умотворина, рођен је у Тршићу. Сваки од подвучених издвојених делова реченице на други начин казује исто што и именица уз коју стоји. Овакве одредбе називамо апозицијама. Допуни следеће реченице одговарајућим обликом апозиције Марков ру : а) Милан, б) Милана, в) Са Миланом, г) Милану,
, долази у петак. , срели смо данас на улици. , идемо у биоскоп. , дао сам новац за нову лопту.
Апозиција је додатна одредба која на други начин казује исто што и именица коју одређује. У писању се обавезно одваја запетама.Службу апозиције обично врши скуп речи у којем је именица главни члан. Апозиција је увек у истом падежу као и именица коју одређује.
Подвуци апозицију у следећој реченици: Месопотамија, плодна земља између река Еуфрата и Тигра, била је једно од првих места на коме су се људи настанили када су одлучили да образују заједнице. У ком падежу је апозиција у датој реченици?
85
Реченица и њени делови Просте и сложене реченице До сада смо, углавном, наводили реченице које имају само један предикат. Такве реченице називамо простим. Просте реченице су оне које имају само један предикат, и то глагол у личном глаголском облику, који се слаже са субјектом у лицу, броју и роду (ако глаголски облик разликује родове).
Подвуци глаголе у личном глаголском облику у следећој реченици: Том посматра свој последњи потез и задовољно се смеши. Коју службу у реченици имају подвучени глаголи? Колико предиката има у овој реченици? Колико, дакле, простих реченица овде уочаваш? Овакве реченице називамо сложеним. Сложене реченице имају два или више предиката, то јест састоје се од двеју или више простих реченица.
Следећу сложену реченицу усправним цртама подели на просте: Наша атмосфера трепери под жарким сунцем, често се наоблачи и намргоди, а понекад хуче и бесни. Колико простих реченица уочаваш?
86
Правопис Како се пише са никим?
Каже се ни са ким, а пише се одвојено!
Треба ли два Ј кад пишемо најјачи?
Да.
А може ли...? Како...? А зашто...? А како би било да окренеш страну и прочиташ сам?!
Правопис Писање гласа Ј у придевима на -ски и -ин Од именице суија можемо направити придеве на -ски и на -ин : судија + ски = суди јски судија + ин = суди јин
теорија
ски
теори Јски
Кад од именица чија се основа завршава на - ј направимо придеве наставцима -ски или -ин, Ј се увек пише. Допуни табеле: Именица
Придев на -ски
серија историја геометрија телевизија магија Именица судија сајџија комшија Злаја Остоја
88
Придев на -ин
Правопис Писање заменица НИКО и НИШТА са предлозима
Кад се уз заменице НИКО или НИШТА употребљава предлог, он се умеће иза НИ и то се пише као три одвојене речи.
НЕТАЧНО
ТАЧНО
ОД НИКОГА
НИ ОД КОГА
ЗА НИШТА
НИ ЗА ШТА
СА НИКИМ
НИ СА КИМ
О НИЧЕМУ
НИ О ЧЕМУ
Одговори на следећа питања заменицама НИКО и НИШТА: а) Од кога си добио писмо? Ни од кога. б) О чему сте разговарали?
.
в) За кога је овај поклон?
.
г) С ким се дружиш?
.
д) У чему се слажете?
.
ђ) На чему му завидиш?
.
89
Правопис Писање речце НАЈ у суперлативу
Речца НАЈ у суперлативу се УВЕК пише ЗАЈЕДНО са придевом.
Милан је најмлађи у разреду, али је на кросу увек најбржи.
Када придев почиње гласом Ј, онда у суперлативу обавезно пишемо оба Ј.
Ово су на јједноставнија правила и зато су на јјаснија! Напиши следеће придеве у суперлативу: паметан срећан јефтин хладан
90
Правопис Писање одричне речце НЕ уз именице, придеве и глаголе
Помоћу речце НЕ можемо од неких именица и придева добити нове речи, најчешће са супротним значењем. не + пријатељ = непријатељ не + правда = неправда
не + обичан = необичан не + познат = непознат
Уз именице и придеве речцу НЕ увек пишемо СПОЈЕНО. Помоћу речце НЕ добијамо одричан облик глагола. радим – не радим рекох – не рекох
размишљајући – не размишљајући могао бих – не бих могао
Речца НЕ увек се пише ОДВОЈЕНО од глагола. Изузеци су: НЕЋУ, НЕМАМ, НИСАМ, НЕМОЈ. Неколико глагола садржи НЕ које није одрично, па се самим тим и не може одвајати. То су глаголи НЕСТАТИ, НЕСТАЈАТИ, НЕДОСТАЈАТИ, НЕГОДОВАТИ. Допуни табелу: Погрешно написано
Исправно написано
не одговорност
не успео покушај
незнам
не ћемо стићи
91
92
Правопис Писање назива предузећа, установа, организација
Називи предузећа, установа, организација пишу се великим почетним словом.
Фест (филмски фестивал) Телеком (предузеће за телекомуникације)
Ако назив има више речи, само прва реч се пише великим почетним словом.
Индустрија моторних возила Прва београдска гимназија
Ако се у оквиру назива налази нека властита именица, и она се пише великим почетним словом.
Народна библиотека Србије Основна школа „ Лаза Костић“
Напиши правилно, писаним словима, следеће реченице: УЧЛАНИЛИ СМО СЕ У СПОРТСКО ДРУШТВО „ЦРВЕНА ЗВЕЗДА“. ВЕЧЕРАС ЈЕ ПРЕМИЈЕРА У БЕОГРАДСКОМ ДРАМСКОМ ПОЗОРИШТУ. ИВАНОВ ТАТА РАДИ У НАЦИОНАЛНОЈ ШТЕДИОНИЦИ.
93
Правопис Тачка и запета
Тачка и запета ставља се између реченица у сложеној реченици или између делова реченица који нису толико независни да би се одвојили тачком, ни толико блиски да би се одвојили запетом.
Скоро све шпанске лађе које су хтеле да понове Магеланов смели поморски подвиг пропадају у Магелановом мореузу; морепловци га убрзо плашљиво обилазе, а Шпанци радије у дугим караванима превлаче робу преко Панамског земљоуза. Тачка и запета употребљава се и при рашчлањеном набрајању. Да ли је нешто живи организам или није, знамо по неколико особина: прво, расте и развија се у фазама; друго, мора уносити сировине како би растао; треће, размножава се и тако ствара нове јединке своје врсте.
Иза тачке и запете текст који не почиње властитом именицом настављамо да пишемо: а) великим словом, б) малим словом, в) свеједно је. Заокружи слово испред тачног одговора.
94
Правопис Запета
Запета је знак који у писању често користимо. Ове школске године обратићемо пажњу само на два случаја у којима је писање запете обавезно.
Вокатив се увек одваја запетама, било да је на почетку, у средини или на крају реченице. Милане, чекај Декија и мене! Чекај, Милане, Декија и мене! Чекај Декија и мене, Милане!
Апозиција се такође одваја запетама.
Милан, најбољи фудбалер у разреду, одредио је ко ће играти на турниру. Ко ће играти на турниру, одредио је Милан , најбољи фудбалер у разреду. Заокружи слово испред реченице у којој је запета правилно употребљена: а) Марија заборавила си перницу, блок и бојице у школи. б) Питај Јелену девојчицу која седи у другој клупи, да ли је видела твоје ствари. в) Да ли си, Јелена, видела моје ствари?
95
Правопис Три тачке
Три тачке се пишу кад је нешто недоречено: кад се прекида набрајање, кад се прекида реченица или се изоставља део текста.
Ипак, морамо да се разликујемо: па колико сутра она ће нам делити оцене, грдити нас, предавати нам... Била сам убеђена да је твоје знање плод учења с разумевањем, кад оно... Тачно вели мој тата: несрећа никада не иде сама... На разговор је отишла мама.
Три тачке се пишу и када треба означити паузу која настаје кад говорник размишља како да настави реченицу.
Извини, наставнице, то јест... извините... овај... што касним.
Када три тачке обележавају неизречени крај реченице или неког текста, иза њих се пише велико слово. Када обележавају неизречене речи на почетку или у средини реченице, или паузу на тим местима, иза њих се пише мало слово.
Додај три тачке на одговарајућа места у датим реченицама: а) У петом разреду имамо много предмета: српски, математика, историја б) Заслужио сам већу оцену, али в) Предикат? То је то је то је глагол!
96
Правопис Цртица Обожавам уживо да гледам ауто-трке, иако сам 11-годишњак!
Овде смо и ми ВАЖНЕ, иако смо мале!
Цртица служи као спојни знак у писању у примерима као што су:
фото-опрема, ремек-дело, веш-машина, топ-листа, блок-аут, српско-енглески речник, дан-данас, сат-два, радио-апарат, шумадијско-војвођански говори...
Цртица се пише кад преносимо део речи у други ред. .............Београд....... .....................
.............написати... .....................
.............Србија........... ......................
Цртица се пише кад у једној речи комбинујемо цифре и слова.
150-годишњица, 70-годишњак, 45-годишњи, 30-их година...
Подвуци правилно написане примере. Остале исправи и напиши их на датим цртама: гол аут, спомен-парк, немачкосрпски речник, црвено-бели дресови , 500годишњица
97
Правопис Коришћење школског правописа
Ова корисна књига састоји се од два дела: у првом су дата дата правописна правила и објашњења, а други део представља речник оних речи у чијем се писању и употреби најчешће греши. Ако желиш да сазнаш како се нешто пише, најбржи начин јесте тражење те речи у правописном речнику. Речи су наведене по азбучном реду. Поред неких речи наводи се и број тачке (из првог дела). У њој се образлаже правило услед којег се та реч пише баш тако. Поређај следеће следеће речи по азбучном реду исписујући једну испод друге: нога, милион, немој, медијски, наниже, ниједном, Марсовац, млинар, мусака
98
Правопис
Ево једне стране речника и једне стране са правописним правилима: правилима:
Прва реч на страни
Реч коју тражиш Ово је број тачке у првом делу књиге
Последња реч на страни
99
Правопис
Одговорe на следећа питања потражи на датој страни речника: 1. Да ли је боље употребљавати глагол ГРЕБАТИ или ГРЕПСТИ?
2. Како се каже: ГРЕШКИ или ГРЕШЦИ?
3. Да 3. Да ли се каже У ГРОЦКИ или У ГРОЦКОЈ?
4. Шта 4. Шта значи скраћеница ГСП?
5. Како 5. Како гласи номинатив множине именице ГУБИТАК?
6. Како гласи скраћеница од ГРЧКИ?
7. Да ли се пише ГРУИЦА или ГРУЈИЦА?
8. Да 8. Да ли се ГРУЗИЈСКИ пише малим или великим словом?
9. Како 9. Како гласи датив именице ГУГУТКА?
100
Језичка култура Одговор на Ваше писмо, господару!
Најновије вести! Из школске библиотеке мистериозно нестао нови телефонски именик!
Мора да сам погрешно написао адресу!
Ова књига ништа не ваља. Сувише ликова, а нигде радње. Не може да се преприча!
А, ти си онај што нам је узео телефонски именик!
Време је да окренем лист и видим шта се то овде догађа.
Језичка култура Писмо Писмо је још од давних времена средство помоћу којег људи размењују поруке и вести, мисли и осећања. Према томе коме је намењено, писмо може бити:
• •
приватно (интимно); службено.
У оба случаја постоје одређена правила којих се треба придржавати приликом писања. Ове године позабавићемо се приватним писмом, а касније ћеш учити како се пише службено писмо.
102
Језичка култура
Ово писмо је родитељима написала једна твоја вршњакиња. Таква писма, која се пишу особама које су нам блиске и драге, али и онима које не познајемо тако добро, називамо приватна писма. Она имају уобичајен изглед: У горњем десном углу пише се МЕСТО и ДАТУМ. Испод тога, у левом углу или на средини, следи ОСЛОВЉАВАЊЕ, иза кога се обавезно пише запета или узвичник. Испод ословљавања следи САДРЖАЈ писма, и то тако што први ред обавезно почињемо великим словом. На крају, обично у доњем десном углу, следе ПОЗДРАВ и ПОТПИС.
• •
•
•
Препоруке:
Писмо не треба писати од ивице до ивице папира, већ треба оставити белине са сваке стране, отприлике око 2 cm. •
ДАТУМ ОСЛОВЉАВАЊЕ
Ако имаш нешто да додаш, то се може учинити на крају (у реду испод потписа), тако што ћеш скраћеницом нагласити да се ради о постскриптуму (то на латинском значи „накнадно дописани додатак ): P. S. (обично латиницом), али допушта се и ћирилицом П. С. •
“
САДРЖАЈ
ПОЗДРАВ ПОТПИС
П. С.
103
Језичка култура
ОСЛОВЉАВАЊЕ зависи од тога коме се обраћамо. Најраширенија је употреба Драи / Драа , јер тако можемо ословљавати не само другове који су нам и по годинама блиски већ и старије особе које су нам драге и са којима имамо присан однос: родитеље, рођаке, учитеља, учитељицу, наставника, наставницу, тренера итд. Ако пишемо старијим особама са којима немамо тако присан однос, уобичајено / Пошована . ословљавање је Пошовани САДРЖАЈ писма може бити веома разнолик: особу којој се обраћамо можемо обавештавати о неким важним догађајима, можемо јој износити своја осећања и размишљања, давати или тражити савете и тако даље. ПОЗДРАВ, као и ословљавање, зависи од особе којој се обраћамо. Ако се обраћамо друговима и другарицама, испред потписа може се написати само Позрав, или Воли е и сл. Исто то важи и кад су у питању старије особе које су нам драге и са којима имамо присан однос: родитељи, рођаци и сл. Ако пишемо старијим особама са којима немамо тако присан однос, уобичајен поздрав је С ошовањем, а потом следи потпис.
Осим писма које се шаље обичном поштом, постоји и писмо које не пишемо на папиру, већ га куцамо на компјутеру и шаљемо електронском поштом. Такво писмо називамо е-mail (и-мејл) – скраћено од енгл. electronic mail , што значи „електронска пошта“. За разлику од обичне поште коју носе поштари и коју подругљиво зову snail-mail (снејл-мејл), што значи „пужевска пошта“, ове поруке, барем теоретски, путују готово тренутно. У електронском писму можемо користити и неке специјалне знаке. На пример, smiley (смајли) – енгл. „смешко, насмејано лице“, у електронској комуникацији представља име за низ знакова који подсећају на лице у различитим расположењима.
:-) = шалим се
:-D = смејем се
;-) = намигујем
:-( = тужан сам
;-х = пољубац
>: I = љут сам
:-@ = вичем
:-I = свеједно ми је
:-0 = шокиран сам
104
Језичка култура ЗАНИМ ЉИВОСТИ! Правила за писање и-мејла иста су као и правила за писање обичног писма. Разлика је само у томе што овде није обавезно писање датума, јер се датум, па чак и време писања поруке или писма аутоматски виде кад отворимо пошту. Такође, у електронском писму није могуће потписати се руком, па оно не може имати наш лични печат. Кад се шаље овакво писмо, користи се специјална, и-мејл адреса, коју треба укуцати на унапред означено место. Ево, на пример, једне такве адресе:
Ако желиш да се нашалиш са другом или другарицом, можеш им послати „специјално“ писмо. 1. Направи од спајалице облик као на слици и развуци гумицу. Замоли одрасле да ти помогну.
offi
[email protected]
Она је, као што видимо, много краћа од адресе за обично писмо, увек је написана малим словима, латиницом (без š, ž, č, ć, đ ) и обавезно, отприлике у средини, има овакав знак: @.
Овај знак чита се „ет“. Међутим, како не постоји званично име за овај симбол, у различитим земљама постоје и различити називи за њега: • • • • • • •
мајмунче – на српском слоновска сурла – на данском мачји реп – на финском паче – на грчком пуж – на корејском прасећи реп – на норвешком кученце – на руском
2. Картон величине коверта пресавиј на три дела тако да горња два дела преклапају доњу површину. Залепи жицу селотејпом на средини доњег дела картона. 3. Увуци мали тврди картон између два дела гумице и уврни га 20 пута. Затвори крила картона тако да гумица не може да се одмота. Можеш је залепити лепљивом траком. Адресирај писмо и убаци га у поштанско сандуче друга или другарице за које си сигуран да се неће наљутити због мале шале!
105
Језичка култура Вест Деца из Основне школе „Радоје Домановић“, заједно са својим вршњацима из једног смедеревског аматерског аматерског позоришта, извелa су с у синоћ представу „Жута муња“ на Великој сцени Установе културе „Вук Караџић“. (Политика, 6. XII 2006)
Из овог кратког текста сазнали смо:
Ко су носиоци догађаја? – КО?
Шта се десило? – ШТА?
Где се десило? – ГДЕ?
- деца из Основне школе „Радоје Домановић “ - извели су представу „Жута муња“ - на Великој сцени Установе културе „Вук Караџић“
- синоћ
Када се десило? – КАДА?
На који начин се десило? – КАКО?
- заједно са својим вршњацима из смедеревског аматерског позоришта
Овакав текст зове се вест. Она је само један начин новинарског изражавања.
Ако новинар пише о неком догађају и не говори шта он мисли о томе, онда је то вест или извештај. А ако новинар пишући о некој теми или догађају уноси и своје мишљење о томе, онда је то репортажа или чланак.
Навођење података без личног коментара
• •
106
вест извештај
Навођење података уз лични коментар
• •
репортажа чланак
Језичка култура
Kасније ћеш учити и о другим облицима новинарског изражавања, а ове школске године ћемо се позабавити само вешћу. Вест је основни облик новинарског изражавања којим се јавност обавештава о неком догађају, некој појави или личности. То обавештење, да би било вест, мора да буде ново, актуелно, истинито, важно, занимљиво и сажето.
Средства помоћу којих вести постају доступн доступне е великом броју људи називају се медији. Деле се на штампане и електронске. Штампани • •
новине часописи
• • •
Електронски радио телевизија интернет
Вест треба да одговори на следећа питања: • • • • • •
КО? ШТА? ГДЕ? КАДА? ЗАШТО? КАКО?
Ја имам шест верних слугу, од њих научих све што знам. Имена им се памте лако ко, шта, где, када, зашто, како! (Енглески писац Радјард Киплинг написао је песмицу о овим питањима.)
Редослед питања у једној вести не мора увек да буде исти, он ће зависити од тога каква је вест, односно шта у њој желимо да нагласимо! Попуни табелу према подацима подацима из следеће следеће вести: На Европском првенству у пливању, које се ове године одржава у Хелсинкију, Милорад Чавић је данас освојио сребрну медаљу на педесет метара слободним стилом. (Политика, 10. XII 2006)
Ко су носиоци догађаја? – КО? Шта се десило? – ШТА? Где се десило? – ГДЕ? Када се десило? – КАДА? На који начин се десило? – КАКО?
107
Језичка култура
Неки сматрају да је прву вест која одговара на ова питања написао 1889. године један амерички новинар са острва Самое у Тихом океану. Међутим, његова вест путовала је бродом и стигла месец дана после догађаја који је описивала: Најјачи и најразорнији ураган, који је икад дувао јужним Пацификом, прешао је 16. и 17. марта преко острва Самое и разбио флоту од шест ратних и десет других лађа о стене пристаништа или их бацио према малом граду Апију, тако да сада 142 човека са америчких и немачких бродова заувек сневају мртвим сном под обалом острва у незнаним гробовима на хиљаде миља далеко од своје родне груде. Напиши шта си сазнао сазнао из ове ове вести. вести. Узрок катастрофе:
Време катастрофе:
Место катастрофе:
На који начин је дошло до катастрофе:
Последице катастрофе:
108
ЊА! ЖЊ ПА Ж Не мора значити да је све што се објави, односно чује на медијима тачно. Каткад вести могу бити шаљиве, или, што је још горе, могу бити неистините и непроверене, да би привукле што више читалаца (слушалаца или гледалаца). Зато буди опрезан и не примај све здраво за готово!
Језичка култура ЗАНИМ ЉИВОСТИ! Наш први дневни лист, „Новине сербске“, појавио се 1813. године. Лист је те године био пун вести са бојног поља: европске државе ратовале су због Наполеона, а српски устаници су давали очајнички отпор моћној турској војсци. Тако су се у новинама поред вести о војним покретима и описа борби, штампале и наредбе војсковођа, прогласи владара, а често и спискови рањених и погинулих Срба. Један од покретача и новинара овог листа био је Димитрије Давидовић (ако те пут одведе у Земун, и ако се прошеташ земунским кејом, видећеш његову спомен-бисту).
Једна од најпознатијих медијских шала догодила се 1938. године у Њу Џерсију, у Америци. Глумац и редитељ Орсон Велс направио је радио драму према једном роману чија је тема био међупланетарни рат. Велс је инвазију Марсоваца сместио у време емитовања драме. Догађаје је приказао реалистично, са саопштењима власти која су звучала веома убедљиво. Свако ко је од почетка имао укључен радио био је обавештен да је посреди измишљен догађај, али сви они који нису слушали пажљиво или су се касније укључили у емисију, силно су се узбудили због наводне инвазије. Они су узели здраво за готово да Марсовци постоје, да су дошли да освоје Земљу и да у томе имају успеха. На стотине људи похрлило је у аутомобиле и дало се у бег. (И. Асимов, Живо у свемиру, прилагођено)
109
Језичка култура Препричавање ПУТОКАЗИ Школски лист ОШ „Младост“
6. IV 2006.
Један необичан велики одмор На крају града налази се велика школа са уским ходницима и светлим учионицама пуним немирних и грлатих ђака. Једна учионица у дну најдужег ходника је посебна. На њеним вратима је велика ознака VIII2. Најстарији ученици у школи, а одељење најбоље. Најбољи су у учењу, спорту, другарству... Једног тмурног дана десило се нешто неуобичајено. Падала је киша и велики одмор су морали провести у учионици. Досадно. Онда сине Ивану и Пери спасоносна идеја како да се забаве. Претворити учионицу у фудбалски терен! Брзо су клупе биле помакнуте и дечаци подељени у два тима. Прикључиле су им се и неке девојчице. Они који нису учествовали у игри, поседали су около као публика. Гордани, најмирнијој и најћутљивијој међу њима, то се није свидело. Њени аргументи, међутим, нису уважени, и она је демонстративно изашла из учионице. Утакмица је почела уз громогласно навијање. Простор је био скучен, али играчи решени да победе. Лопта је у почетку летела по поду, али никако да прође кроз гол (две столице мало удаљене једна од друге). Пера, решен да његова екипа победи, снажно је шутнуо лопту. Милан, да би је спречио да уђе у гол, врати је назад, али, нажалост, не онако како је желео. Лопта се извила увис, и разбивши прозор, пролетела на улицу. Док је стакло прштало на све стране, у учионици је настала мртва тишина. Где су се затекли, ученици су застали буљећи у разбијено стакло. Недуго затим у учионицу је ушла разредна. Запањена оним што је затекла, само је викнула: „Кривци на средину учионице!“ Један тренутак био је мир, а онда су сви дечаци, као по команди, стали у средину. Мало-помало, прилазиле су и девојчице. На опште изненађење, у учионицу је ушла и Гордана и стала заједно са осталим друговима. „Зашто ти кад ниси била ту?“, питала је разредна. „Зато што нисам успела да их спречим“, мирно је рекла Гордана. Сви ученици добили су строгу опомену пред укор разредног старешине. Такође су морали да плате и поправку прозора. Ипак, били су поносни на то што су, као и увек, другарски поделили све, па и одговорност. Милица Јовић VI2
110
Језичка култура
Прочитај текст и заокружи тачне одговоре у следећим задацима: Ко је написао овај текст?
Који је наслов текста?
а) Иван, а можда и Пера. б) Милица Јовић. в) Разредни старешина одељења VIII2. г) Није наведено име аутора.
а) „Путокази“ б) „Младост“ в) „Један необичан велики одмор“ г) Текст нема наслов.
Где је објављен овај текст?
Када је објављен овај текст?
а) У књизи „Путокази“. б) У „Политикином забавнику“. в) У школском часопису „Путокази“. г) Није наведено име часописа.
а) Није наведен датум. б) У априлу 2006. године. в) Једног кишног дана. г) Шестог маја 2006. године.
Када причамо или пишемо о неком тексту, најпре треба да изнесемо неколико основних информација као што су: • • •
име аутора; наслов текста; где је и када текст објављен.
На наредним странама показаћемо на који се све начин овај текст може препричати.
Препричавање је понављање својим речима онога што смо прочитали или видели (књига, филм, позоришна представа и сл.).
Препричати нешто можемо писмено или усмено, а само препричавање може бити сажето или опширно, објективно или субјективно. ПРЕПРИЧАВАЊЕ
• •
сажето опширно
• •
објективно субјективно
111
Језичка култура Сажето препричавање
У сажетом препричавању помињу се само најважнији догађаји, прескачу се појединости, а препричавање, иако је кратко, треба да буде јасно. Ево једног примера за сажето препричавање наведеног текста:
Једног кишног дана ученици VIII2 решили су да на великом одмору играју фудбал у учионици. У току игре један од ученика јaче је шутнуо лопту, она је ударила у прозор и разбила га. Кад је разредна тражила кривце, јавила се чак и Гордана, која није била ту кад је прозор разбијен. Овим су показали колико су сложни.
Опширно препричавање
У опширном препричавању помињу се не само најважнији већ и споредни догађаји и појединости везане за њих. Ово препричавање је дуже и зато треба водити рачуна о редоследу догађаја. Добро би било претходно направити план у којем су догађаји наведени оним редом којим су се одвијали у тексту. Покушај да опширно препричаш текст (усмено или писмено у свесци за школски рад) према датом плану: - време и место дешавања; - Перина и Иванова идеја; - нови изглед учионице; - Горданино неслагање са осталима; - ток утакмице; - разбијање прозора; - улазак разредне; - Горданин улазак; - казна и подела одговорности.
112
Језичка култура
Објективно препричавање
Субјективно препричавање
У објективном препричавању догађаји се приказају верно, онако како су се одиграли.
У субјективном препричавању уносимо и своје мисли и осећања, дајемо своје разумевање догађаја. Такво наше објашњење не мора увек одговарати истини.
Реченица из објективно препричаног текста могла би гласити овако:
Реченица из субјективно препричаног текста могла би гласити овако:
Милан је покушао да одбрани гол, али је лопта завршила у прозору.
Милан се нешто замислио у току игре. Мора да му је на памет пала девојчица из суседног одељења. Није пратио игру, лопта се одбила од њега и разбила прозор. Мислим да је Милан заљубљен.
Препричавање може бити усмено и писмено. Када писмено препричаваш нешто што си чуо, видео, прочитао или доживео, потребно је претходно да направиш план (водећи рачуна о редоследу догађаја) као кад пишеш састав. Значи, треба да постоји УВОД, РАЗРАДА и ЗАВРШНИ ДЕО (он се обично назива закључак, мада се у њему не мора нешто закључивати; он служи да текст буде заокружен, целовит). Наравно, треба да водиш рачуна и о правопису. Када нешто усмено препричаваш, такође треба да водиш рачуна о редоследу догађаја. Зато ти је и за ово потребан план. Уз то, посебну пажњу обрати на правилно изражавање. У усменом препричавању нису дозвољене неке појаве које су карактеристичне за спонтани говор. То значи да реченице не треба да почињеш са „па“, нити треба да их прекидш поштапалицама ( „овај“, „значи“, „как’ се зове“, изговарањем отегнутог гласа између а и е и сл.). Такође, пази да ти реченице буду завршене, да их не прекидаш на пола журећи да стигнеш следећу мисао. Говор мора бити течан, а реченице целовите.
113
Језичка култура ЗАНИМ ЉИВОС ТИ! Испод сваког примера напиши шта у њему не одговара захтевима усменог препричавања:
Вежбај усмено препричавање неког текста уз једну игру. Игра се зове „Уклопи реч!“.
а) Пааа... ја мислим да нису сви подједнако криви.
Ево њених правила: У игри може учествовати пет и више играча. Један ученик препричава причу која је свима позната. Остали учесници у игри повремено добацују по једну нову реч, једну иза друге са малим паузама (укупно десет речи). Ученик који прича треба што пре и што логичније ту реч да уклопи у своју причу. Победник је онај који успе да свих десет речи уклопи логично у причу настављајући да излаже течно, без паузе и замуцкивања. Победника проглашава унапред одеђени жири.
б) Кад је разредна, овај, ушла у разред, сви су се, овај, ућутали.
в) У једној школи... Осмаци су... Падала је киша па... Када нешто препричаваш, писмено или усмено, користи књижевни језик.
Следеће реченице написане су некњижевним језиком. Исправи их: а) Милан, највисочији дечак у одељење, смислио је ту игру.
Кишобран!
б) Окрено се на другу страну и снажно шутно лопту увис. Цвеће!
Чарапе!
в) Дечаци су направили фрку јер су се сморили на одмору. Море! ?
Одабери филм који ћеш препричати друговима из разреда користећи препоруке за усмено препричавање!
114
Језичка култура Богаћење речника Речи истог значења
У нашем језику има много различитих речи које имају исто или слично значење ( рећи, казаи, саошии, изјавии...; срећа, раос, весеље и сл.). Такве речи зову се синоними. Што више синонима знаш, то ћеш лакше наћи праву реч, а твоје изражавање ће бити сликовитије и прецизније. Треба да пазиш да не понављаш једну исту реч више пута заредом. То се лако може избећи ако такву реч на неким местима замениш одговарајућим синонимом.
Напиши речи којима можеш заменити подвучене примере, а да значење остане исто: а) Два дечака бучно разговарају. Мајка их опомиње да разговарају мало тише. б) Мој пас Лаки ме увек весело дочекује. Знам да ми се радује, јер весело маше репом. в) Небо изнад града било је тмурно. Тешки и тмурни облаци спустили су се до кровова и киша је почела да пада. г) И у спорту је понекад важна храброст. Миланова храброст дошла је до изражаја на последњој утакмици. разговарају весело тмурни храброст
Допуни стихове користећи синониме. Води рачуна о рими. Исто талас ко и може блато или кал.
,
Исто тако мрак ил’ може бука ил’ галама.
,
Часовник је кô и а коњ исто што и ат.
,
115
Језичка култура Речи супротног значења
Неке речи у нашем језику могу имати супротно значење (висок – низак, свело – ама, оићи – оћи и сл.). Такве речи називају се антоними. Користећи парове ових речи, можемо градити језичке контрасте. Они се често користе у народним пословицама.
ЗАНИМ ЉИВОС ТИ! Користећи антониме, можемо правити и загонетке. Ево једног примера: Чиме почиње ноћ, тиме се завршава дан, а чиме се завршава дан, тиме почиње ноћ!
Подвуци антониме у следећим примерима: а) Ко високо лети, ниско пада. б) Уз криво се дрво и право искриви. в) Зло чинити, а добру се надати, није могуће. г) Ко паметно ћути, мудро говори. д) Мудри мало зборе, али много творе. Речима које имају супротно значење можемо означити и неки целовит појам, нарочито кад желимо нешто да истакнемо: Учио сам цео ан. Учио сам о јура о мрака. У овом примеру уместо јуро – мрак можемо употребити и друге речи у супротном односу, а да се значење не промени: ујуру – увече, јуро – вече, зора – мрак и сл.
Допуни следеће примере одговарајућим антонимима: а) Филм је био напет од почетка до . б) Прочитао сам књигу од прве до стране. в) Гледала сам филм у којем радња траје само једну “. ноћ. Он се зове „Од сумрака до
116
) “ Н в о л с ( „ о
Покушај сам да направиш загонетке на овај начин! Даћемо ти неколико идеја, а ти настави! РАТ МИР УЋИ ИЗАЋИ
?
УЈУТРУ У ВЕЧЕ
Језичка култура Речи са више значења
Број појмова је много већи од броја речи које их изражавају. Стога неке речи у нашем језику могу имати више сродних значења, на пример, вара може означавати „пламен, пожар“, „пуцање из оружја, паљбу“, „светло, сјај“, „повишену температуру тела“ итд. За реч која може имати више повезаних значења кажемо да је вишезначна.
ЗАНИМ ЉИВОСТИ! Вишезначност речи често се користи у шалама. Ево два примера, а ти покушај да саставиш још неки виц користећи речи које могу имати више значења. Зашто је човек поручио три кафе? – Зато што пије средњу.
Једна реч временом може развити и променити више значења. На пример, реч срелац некад је означавала ратника наоружаног луком и стрелом, а данас свакога ко гађа било којим оружјем, па чак и играча који постигне гол. Прочитај која све значења може имати именица лис и реши следећи задатак. 1) „ један од главних делова биљака“ 2) „комад папира“ 3) „развучено тесто“ 4) „новине“ 5) „део на нози“
Становник Месеца саопштава пријатељу да се жени. – Браво, честитам. А где ћете провести медену земљу?
Поред сваке реченице напиши број значења које у њој има подвучени пример. а) Исцепио је два листа из свеске. б) У дневним листовима не објављује се увек временска прогноза. в) Зима је. На дрвећу је остао тек понеки суви лист. г) После кроса, сви смо имали болове у ножним листовима. д) Мама је јутрос испекла три листа пите са јабукама.
117
Језичка култура ЗАНИМ ЉИВОС ТИ! Испод сваке реченице напиши по један од понуђених глагола којим би се могао заменити подвучени пример а да се значење не промени:
Велики број речи које означавају храну или одело, позајмили смо из других језика.
а) После много година, опет је владика скупио главаре.
Из енглеског: кекс, кечап, пиџама, пудинг, чипс, џем, џемпер...
б) Временом је скупио велико богатство.
Из италијанског: капут, палента, панталоне, пршута, салама, салата, торта...
в) Скупила је уста као да ће заплакати. г) Једва смо скупили снагу да наставимо даље. стегнути, сазвати, стећи, смоћи, узети Речи страног порекла
У нашем језику постоји знатан број речи које су преузете из других језика. Такве речи називамо позајмљенице. Неке од ових речи већ су дуго у употреби, па их и не разликујемо од оних домаћег порекла ( амук, ела, фубал, виолина, буна, сил и сл.). Њих не можемо да заменимо погодном домаћом речи. Има, међутим, доста речи страног порекла које се често користе, иако постоје и домаће речи са истим значењем (римарни, конвенција, асоцијација, афирмација и сл.). Данас се у српском језику претерује са употребом страних речи (нарочито оних које позајмљујемо из енглеског језика). Наравно, не треба замењивати страну реч по сваку цену, већ треба водити рачуна о томе да ли за њу имамо одговарајућу замену или не. Са друге стране, када користимо неку позајмљеницу, треба да знамо шта она тачно значи.
118
Из мађарског: бунда, гулаш, палачинке, паприка, ципеле, шаргарепа... Из немачког: виршла, јакна, кнедла, крофна, кромпир, шницла, штоф... Из португалског: банана... Из турског: алва, баклава, бурек, јастук, јорган, кафа, ратлук, сарма, ћевап... Из француског: мајонез, паштета, пире, сос... Лингвиста Милан Шипка нашалио се приметивши да бисмо остали гладни, голи и боси кад бисмо из нашег језика „истерали“ набројане стране речи.
Језичка култура
Замени страну реч домаћом у следећем примерима: а) Њега су сви из његовог окружења респектовали.
б) Живео је на високој нози, јер је био веома добро ситуиран.
в) Он нон-стоп прича.
Повежи линијама стране и домаће речи које имају исто значење: прогрес
стално
интернационални
потврђивање
константно
споразум
конвенција
напредак
афирмација
међународни
Замени подвучене примере домаћим речима одговарајућег значења и напиши тако добијену реченицу: Прогрес нашег предузећа зависи од интернационалних услова пословања.
Која реченица ти је лепша, ближа, разумљивија?
119
Језичка култура Правилан (из)говор Када смо говорили о усменом препричавању, скренули смо пажњу на то којим редом нешто треба да се излаже, како правилно почињати и завршавати реченице, којим темпом их треба изговарати и сл. Сада ћемо говорити о још неким важним својствима правилног усменог изражавања. То је, на првом месту, правилан изговор гласова и гласовних група у речи. Ове године ћемо обратити пажњу само на неке од њих, а догодине ћеш о томе учити више. Правилан изговор гласова најбоље се вежба помоћу брзалица. Оне се изговарају неколико пута узастопце, прво споро, па све брже и брже. Ове вежбе су корисне зато што: • • •
уклањају грешке при изговору појединих гласова; помоћу њих се савладава изговор тешких сугласничких скупова; после њих говорни органи постају еластичнији.
Изговор самогласника Е и сугласника Р, С, З
Самогласник Е понекад се изговара отвореније него што би требало, па више личи на А (усне се отворе као за изговор А , али се изговори Е). При таквом изговору се уместо Београд чује нешто као Баоград. Погрешним изговором може се доћи и до потпуно другачије речи од оне коју желимо да кажемо:
ЈЕДАН
ЈАДАН
СЕЛО
ДЕЦА
ДАЦА
ВРЕЋА
ПАЛЕТА
САЛО ВРАЋА
ПАЛАТА
При правилном изговору самогласника Е усне су мање отворене него кад изговарамо самогласник А. Увери се у ово тако што ћеш изговорити реч ЛЕП, па онда реч ЈЕДАН: у оба случаја, код Е усне треба да ти буду подједнако отворене.
120
Језичка култура ЗАНИМ ЉИВОСТИ! Провежбај ово помоћу датих брзалица. • •
Даца седи, а не сади, деца саде, а не седе! Једна врећа јадна, враћа врећу једну јадну!
Глас Р понекад се не изговара правилно, па се чује или као „француско Р“, или као глас сличан сугласнику В. То се може исправити самосталним вежбањем или уз помоћ логопеда (стручњака за правилан изговор гласова). И ако немаш оваквих проблема са изговором гласа Р, требало би с времена на време да „разгибаш“ свој говорни апарат. У томе ће ти помоћи наведене вежбе. • • • •
Риба риби гризе реп. На кантару катран, кантар мери катран. На врх брда врба мрда. Отуд иде црн трн, да одгризе црном трну црн врх. Црн трнче, не одгризе црном трну црн врх.
Сугласници С и З понекад се не изговарају правилно, и тада кажемо да неко „шушка“ кад говори. Овакав изговор, нарочито ако је последица лоше навике, може се исправити самосталним вежбањем или уз помоћ логопеда. И они који правилно изговарају ове сугласнике, треба понекад да „ломе језик“ уз дате вежбе. • • • •
Сестра Сања седи сама у соби. Нос пере, сос једе, једе сос, пере нос. Свака сврака скака на два крака. Замрсила ми се срма. Или је размрсите или је разсрмите.
Изговарање тешких речи може бити подстрек и за уметнике. Тако је писац Миодраг Станисављевић употребио једну од најтежих брзалица у нашем језику у својој комедији „Царев заточник “. Ево једног одломка из те комедије: Почујте још једном али помно, то име славно и језиколомно: ПТРПТРПТИСЛАВ из династије ПТРПТРПТКОВИЋА. ........ ........ ........ ........ . И сваком што нешто згреши, а цар то сазна, следује немилосрдна казна: да седамдесет седам пута изговори царево име врлетно и неразговетно: ПТРПТРПТИСЛАВ из династије ПТРПТРПТКОВИЋА.
Славни царе Птрптр ... ррр... птр... ррр ....
121
Језичка култура Изговор дугих и кратких акцената
Наглашени (акцентовани) слогови у речи могу бити дуги и кратки . Њихов изговор можеш да увежбаваш гласним изговарањем парова речи са различитим акцентом: Ево неколико таквих вежби: Кратки
Дуги
Кратки
Дуги
мек
мед
вода
мода
рис
вис
игла
цигла
лош
лов
Милан
Миша
прост
мост
читати
питати
прав
плав
роба
проба
кук
звук
деца
дете
Има речи које имају потпуно исти облик, а само разлика у дужини слога говори нам о ком је значењу реч. На пример: а) Прешао је у у а би враио у ријаељу. б) Миша је јуче на авану виео миша. в) Сванула је зора, а Зора још сава. г) Ка веар ваља облаке, време не ваља. Заокружи слова испред реченица у којима подвучене речи имају дуг наглашени с лог: а) То је било право знање. в) Организовали су велики породични скуп. д) Наљутили су се на Милана јер их је слагао. е) Она радо чита књиге.
б) Гледао је право испред себе. г) Купио је веома скуп поклон. ђ) Мој брат је јуче цео дан слагао коцкице. ж) Радо, дај ми ту књигу!
Подвуци наглашене (акцентоване) слогове у следећим паровима речи: а) мекан – мекоћа в) воден – воденица д) ветар – ветровит
122
б) правилно – правилност г) учио – учионица ђ) живот – животом
Језичка култура Изговарање реченица
И реченицу можемо да изговоримо на различите начине и да јој тако променимо смисао. То можемо постићи на основу: реченичног нагласка (нарочитог истицања једне речи у реченици); реченичне мелодије (дизања или спуштања тона); реченичне паузе (краћих или дужих застоја при изговору реченице или њених делова).
• • •
Реченични нагласак
Појачаним изговором појединих речи у реченици мења се њен смисао. Навешћемо један пример у којем су подвучене речи које при изговору нарочито наглашавамо: Ја сутра идем на утакмицу. Ја сутра идем на утакмицу. Ја сутра идем на утакмицу. Ја сутра идем на утакмицу.
Тако се истиче КО иде; ја, а не, на пример, Иван. Тако истичемо КАД идемо; сутра, а не данас и сл. Тако истичемо ШТА смо решили; идем, а не остајем код куће и сл. Тако истичемо КУДА идемо; на утакмицу, а не у биоскоп итд.
Прочитај следећу реченицу на три начина (сваки пут истакни посебно подвучену реч): а) Данас немамо математику. б) Данас немамо математику. в) Данас немамо математику. Подвуци речи које треба посебно нагласити да би реченица имала дати смисао: а) Моја сестра говори енглески. б) Моја сестра говори енглески. в) Моја сестра говори енглески. г) Моја сестра говори енглески.
Она енглески толико добро зна да може да га говори. Енглески не говори Анина сестра, већ моја. Она не говори француски, као што се мисли, већ енглески. Не говори енглески мој брат, већ моја сестра.
123
Језичка култура Реченична мелодија
Реченицу Сура иемо на изле можемо изговорити и као обавештење и као питање. У писању обавештење се обележава тачком, а питање упитником. А како ћемо ову разлику нагласити у говору? Следеће реченице прочитај тако да буду питања на која ћеш добити следеће одговоре: а) Сутра идемо на излет? б) Сутра идемо на излет?
Да, сутра. Да, на излет.
Заокружи слово испред реченице у којој запажаш да је тон према крају све виши.
Реченична пауза
За смисао реченице важно је и то када ћемо направити паузу, да ли ће она бити дужа или краћа и сл. У писању паузе обележавамо запетом, тачком, тачком и запетом, са три тачке, цртом итд. Обично се запетом обележава краћа пауза, тачком нешто дужа, а најдужа се обележава трима тачкама. Ево једног примера како се паузом (која је обележена запетом) може променити смисао реченице: Одговор на питање Да ли олази Ана или Јелена? може гласити: Ана, не Јелена. Ана не, Јелена.
То значи да долази То значи да долази
. .
Замисли да са три задате речи треба да одговориш на питање Да ли ово реба сачуваи? и упиши запету на два различита места да добијеш два различита одговора: Избрисати не послати! Избрисати не послати!
Пошаљи то! Избриши то!
Заокружи слово испред реченице из које се види и име и презиме онога који долази: а) Никола, Симић долази!
124
б) Никола Симић долази!
Индекс појмова
А
З
акузатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 антоними . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 апозиција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 атрибут . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 збирни бројеви . . . . . . . . . . . . . . . 47
Б
именице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . именичке заменице . . . . . . . . . . . именски предикат . . . . . . . . . . . . инструментал . . . . . . . . . . . . . . . . . инфинитив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . инфинитивна основа . . . . . . . . . .
бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 бројне именице на -ица . . . . . . . 48 В
И
везници . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 вест . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 вишезначне речи . . . . . . . . . . . . 117 вокатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 временски придеви . . . . . . . . . . . 30
К
Г
Л
генитив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . главни бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . глаголи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . глаголски вид . . . . . . . . . . . . . . . . . глаголски облици . . . . . . . . . . . . . глаголски предикат . . . . . . . . . . . градивни придеви . . . . . . . . . . . . граматичка основа речи . . . . . . граматички број . . . . . . . . . . . . . .
17 47 54 54 58 76 30 10 13
12 44 76 25 58 59
компаратив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 компарација (поређење) придева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
лична заменица сваког лица себе (повратна заменица) . . . . . . . . . . 40 личне заменице . . . . . . . . . . . . . . . 38 локатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 М
месни придеви . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Н
Д
датив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 деклинација. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
наглашени облици (личних заменица) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 наставак за облик . . . . . . . . . . . . . 10
125
неличне заменице . . . . . . . . . . . . 41 ненаглашени (енклитички) облици (личних заменица) . . . . . . . . . . . . 40 неправи објекат. . . . . . . . . . . . . . . 79 несвршени глаголи . . . . . . . . . . . 55 неодређене заменице . . . . . . . . 42 неодређени вид . . . . . . . . . . . . . . 35 непрелазни глаголи . . . . . . . . . . . 56 непроменљиве речи . . . . . . . . . . . .9 номинатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 О
објективно препричавање . . . 113 одређени вид . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 одричне заменице . . . . . . . . . . . . 42 описни придеви . . . . . . . . . . . . . . 30 опширно препричавање . . . . . 112 опште заменице. . . . . . . . . . . . . . . 42 основни бројеви . . . . . . . . . . . . . . 47 П
падеж . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 перфекат (прошло време). . . . . 65 писмо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 повратни глаголи . . . . . . . . . . . . . 57 позајмљенице . . . . . . . . . . . . . . . 118 позитив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 прави објекат . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 предикат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 предлози. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 презент (садашње време) . . . . . 60 презентска основа . . . . . . . . . . . . 61 прелазни глаголи . . . . . . . . . . . . . 56 препричавање . . . . . . . . . . . . . . . 110 приватно писмо . . . . . . . . . . . . . . 102
126
придеви. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 придевски вид . . . . . . . . . . . . . . . . 35 прилози . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 прилошке одредбе . . . . . . . . . . . . 80 присвојни придеви . . . . . . . . . . . 30 променљиве речи . . . . . . . . . . . . . .9 проста реченица . . . . . . . . . . . . . . 86 Р
радни глаголски придев . . . . . . 63 редни бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . 50 реченица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 речце . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 род . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 С
сажето препричавање . . . . . . . 112 свршени глаголи . . . . . . . . . . . . . . 55 синоними . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 слагање придева са именицом 31 сложена реченица . . . . . . . . . . . . 86 службено писмо . . . . . . . . . . . . . 102 субјекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 субјективно препричавање . . 113 суперлатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 У
узвици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 упитно-односне заменице . . . . 42 Ф
футур I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Много је лакше него што сам очекивао! Једва чекам нови лавиринт!
