RADMILA @E@EQ-RALI]
O JEZIKU SRPSKI JEZIK ZA TRE]I RAZRED OSNOVNE [KOLE
О ЈЕЗИКУ Српски језик за трећи разред основне школе четврто издање Ауторка: Радмила Жежељ-Ралић Консултант: Јасминка Петровић Илустрације: Зорана Кесер-Петровић Рецензенти: Рецензенти: др Свенка Савић, професор, Филозофски факултет у Новом Саду др Нада Кораћ, професор, Учитељски факултет у Београду, Природно-математички Природно-математички факултет факултет у Новом Саду Ивана Васиљевић, професор разредне наставе, ОШ „Уједињене нације“ у Београду Графичко обликовање: Сашењка Мељников Ивановић Лектура: мр Горан Горан Зељић, Марија Ђорђевић Ђорђевић Компјутерска припрема:
, Нови Сад
Издавач: Издавачка кућа „Кlett“, д.о.о. Светозара Ћоровића 15, 11 000 Београд Тел: 011/33 48 384, факс: 011/33 48 385 offi
[email protected], www.klett.co.yu За издавача: Гордана Кнежевић-Орлић Уредник: Александар Рајковић Штампа: Цицеро, Београд Тираж: Тираж: 10.000 примерака
ISBN 978-86-7762-032-5 978-86-7762-032-5
© Кlett, 2008. Забрањено је репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или п оступку, укључујући фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.
О ЈЕЗИКУ Српски језик за трећи разред основне школе четврто издање Ауторка: Радмила Жежељ-Ралић Консултант: Јасминка Петровић Илустрације: Зорана Кесер-Петровић Рецензенти: Рецензенти: др Свенка Савић, професор, Филозофски факултет у Новом Саду др Нада Кораћ, професор, Учитељски факултет у Београду, Природно-математички Природно-математички факултет факултет у Новом Саду Ивана Васиљевић, професор разредне наставе, ОШ „Уједињене нације“ у Београду Графичко обликовање: Сашењка Мељников Ивановић Лектура: мр Горан Горан Зељић, Марија Ђорђевић Ђорђевић Компјутерска припрема:
, Нови Сад
Издавач: Издавачка кућа „Кlett“, д.о.о. Светозара Ћоровића 15, 11 000 Београд Тел: 011/33 48 384, факс: 011/33 48 385 offi
[email protected], www.klett.co.yu За издавача: Гордана Кнежевић-Орлић Уредник: Александар Рајковић Штампа: Цицеро, Београд Тираж: Тираж: 10.000 примерака
ISBN 978-86-7762-032-5 978-86-7762-032-5
© Кlett, 2008. Забрањено је репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или п оступку, укључујући фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.
САДРЖАЈ 1. Да ли знаш 2. Реченице (обавештајне, упитне, узвичне) 3. Потврдне и одричне реченице 4. Главни делови реченице – субјекат 5. Главни делови реченице – предикат 6. Управни говор 7. Именице 8. Како се деле именице 9. Именице имају броj 10. Именице имају род 11. Именице умањенице и именице увећанице 12. Глаголи и придеви за умањено и увећано 13. Глаголи 14. Глаголи Глаголи имају лица и број 15. Писање речце НЕ уз глаголе, придеве и именице 16. Глаголска времена (прошлост (прошлос т, садашњост садашњос т, будућност) будућнос т) 17. Речи које означавају место, време и начин вршења радње 18. Придеви 19. Наглашени и ненаглашени слогови 20. Речи истог облика а различитог значења 21. Речи различитог облика а истог или сличног значења 22. Пишем правилно 1. Велико слово 2. Бројеви 3. Датуми 4. Растављање речи на слогове 5. Сугласник „Ј“ 6. Скраћенице 23. Како се правилно пише
4 6 8 10 12 15 17 18 20 22 24 26 27 29 32 33 35 36 38 40 41 42 42 44 44 45 46 47 49
DA LI ZNA[ 1. ЗАШТО
СУ ЉУДИ НАЈВЕЋЕ ПРИЧАЛИЦЕ НА ПРИЧАЛИЦЕ НА СВЕТУ? Стави у квадратић испред тачног одговора.
o Зато
што много користе мобилне телефоне. o Зато што само људи иду у школу. o Зато што не ћуте ни онда када би требало. o Зато што су једина бића на свету која говоре. o Зато што много гледају телевизију и читају новине. 2.
АКО РАЗУМЕШ ОВЕ ПОРУКЕ, ПОРУКЕ, НАПИШИ НА ЛИНИЈЕ ШТА ОНЕ ЗНАЧЕ:
3.
ЗАОКРУЖИ ТАЧАН ОДГОВОР: Свако дете на свету проговори на језику својих родитеља. ДА
4
НЕ
4. Како се зове твој
5. ДОПУНИ
матерњи језик? матерњи језик?
СЛЕДЕЋЕ РЕЧЕНИЦЕ:
а) Немиран и неуморан, може да додирне и усне и зубе, може и да се исплези. To је . б) Њиме се споразумевамо, на њему се разумемо, радујемо, поздрављамо, волимо, сањамо... To је . ЗАПАМТИ
Без
нема ЈЕЗИКА.
Треба а знаш Људи се могу споразумевати (преносити (преносити поруке) на различите различите начине: сликом, звуком, покретом, пантомимом, светлосним сигналима и сл. Међутим, говором најпрецизније и најпотпуније преносимо поруке. Поруке се састоје од речи које су повезане у реченице. Поруку ћемо разумети ако наш саговорник користи језик који ми говоримо (разумемо).
Зааак Напиши једну поруку другу/другарици другу/другарици на свом матерњем језику.
5
RE^ENICE OBAVE[TAJNE, UPITNE, UZVI^NE Да ли ми верујете Умивао се један дечко свакога дана, без престанка, па су му уши расле, порасле, па му је кожа постала танка. – Да ли ми верујете? Мајка је стално викала „доста“! ал` он је хтео, он је хтео... Умивао се сваког дана па се одједном разболео.
– Да ли ми верујете? Дошао један лекар строг па каже: – Тако ми прслука мог, вода је крива, забрањујем му да се умива! – Да ли ми верујете? Душан Раовић
Полеај Умивао се један дечко сваког дана. Да ли ми верујете? Забрањујем му да се умива!
Кажи ми, кажи Зашто реченице из Радовићеве песме имају различите реченичне знаке на крају? Који су то знаци? •
У реченици са тачком на крају обавештени смо о томе шта је један дечак радио.
? У реченици са упитником на крају постављено је питање. ! У реченици са узвичником на крају изречена је забрана.
Треба а знаш Реченица којом некога обавештавамо да нешто јесте или није назива се ОБАВЕШТАЈНА РЕЧЕНИЦА. Реченица којом некога нешто питамо и тако показујемо своју радозналост назива се УПИТНА РЕЧЕНИЦА. Реченица којом исказујемо снажна осећања попут забране, среће, туге, љутње, дивљења, страха, наредбе и слично назива се УЗВИЧНА РЕЧЕНИЦА.
6
Провери Вукан и Стефан су утонули у ћутање. – Могу ли да задржим вука? – питао је Растко! – Да, можеш – одговорио му је отац? – Одсад ће стално бити уз тебе. Бољи ти чувар није потребан! Кад је разумео речи великог жупана, сиви вук му се сасвим примакао и ставио своју главу на колена Стефана Немање? Као пас. У овом одломку из приче Светлане Велмар-Јанковић поткрало се неколико грешака у избору реченичких знакова. Откриј их и заокружи.
Доуни 1. Реченица којом саговорника обавештавамо да нешто јесте или да нешто није назива се реченица. На њеном крају стављамо . 2. Реченица којом нешто питамо назива се На њеном крају стављамо
реченица. .
3. Реченица којом се изриче снажно осећање назива се На њеном крају стављамо
реченица. .
4. Реченица „Знала сам да си храбар!“ је Реченица „Победио си свој страх.“ је Реченица „Да ли си се ти плашио кад си био мали?“ је
реченица. реченица. реченица.
Полеај Да Имаш Знаш Јеси
си се ти уплашио? ти кућног љубимца? како изгледа вук? прочитао причу?
Треба а знаш Речца ЛИ се увек пише одвојено од речи која стоји испред ње.
РЕЧЕНИЦЕ ОБАВЕШТАЈНА
УПИТНА
УЗВИЧНА
Учим.
Учиш ли?
Учи!
7
POTVRDNE I ODRI^NE RE^ENICE Можеш!
Неправда Неко има деду, неко нема деду, неко има меду, неко нема меду.
Неко има и деду и меду, а ја немам ни меду ни деду.
Не могу!
Ласло Блашковић
Полеај Неко има деду. Неко има меду.
Неко нема деду. Неко нема меду.
Кажи ми, кажи Јунак ове песме се жали. Какву разлику запажаш између ове две врсте реченица? На левој страни се нешто тврди, а на десној одриче.
Треба а знаш Обавештавајући саговорника, можемо: 1. ТВРДИТИ да нешто јесте. 2. ОДРИЦАТИ да нешто јесте. Реченице којима тврдимо да нешто јесте, да се нешто ради или догађа зову се ПОТВРДНЕ реченице, а реченице којима нешто одричемо зову се ОДРИЧНЕ реченице.
Полеај Ти имаш меду. Јеси ли имао меду? Хоћу меду!
8
Ти немаш меду. Зар ниси имао меду? Нећу меду!
Доуни Реченице којима се нешто тврди називамо реченице, а оне којима се нешто одриче називамо реченице. Одричне реченице познају се по речци , понекад и по речци НИ. Све врсте реченица, , ,и , могу имати потврдни и одрични облик.
Зааци У тексту су се поткрале неке грешке. Заокружи погрешно написане речи. Неко има и деду и меду. Незнам зашто. Ја не мам меду. Да ли су ми само зеку. Дали сад имаш или не маш играчку? Немам меду, ни сам ни имао, имам плавог зеку. Немој више бити тужна. Напиши овај текст у одричном облику: Данас идем у школу. Имамо ликовно. Понела сам и флауту.
. . .
Спремамо приредбу за родитеље.
.
Овај текст преведи у потврдни облик: Нисмо ишли у позориште. Време није било лепо. Није ли требало да се то планира раније? Не размишљам сад о томе. Пропусти се не могу надокнадити.
. . . . .
РЕЧЕНИЦЕ ПОТВРДНЕ
ОДРИЧНЕ
Хоћу да знам. Ја знам. Јесам ли радознао?
Нећу да знам. Ја не знам. Нисам ли радознао?
9
GLAVNI DELOVI RE^ENICE SUBJEKAT
Сунце снажно греје.
Растко трчи за лоптом.
Лопта скакуће.
Вук је близу.
Кажи ми, кажи Свака прича има главног јунака. Јунак ове приче је Растко. У овој причи говори се о његовој игри лоптом и сусрету са вуком. Да ли свака реченица има свог главног јунака? Да ли је свака реченица једна кратка прича?
10
ЈУНАК
РАДЊА
Сунце
греје.
Дечак
шутира.
Лопта
лети.
Вук
је близу.
Треба а знаш Део реченице који означава онога о коме се говори у реченици зове се СУБЈЕКАТ . Субјекат је ВРШИЛАЦ РАДЊЕ. Тражимо га на питање КО или ШТА?
Полеај шутира
је близу
Кажи ми, кажи Које речи треба додати овим картицама да би настале реченице? Које питање се намеће кад прочитамо ове речи? КО шутира?
(КО) ШТА је близу?
Кад одговориш на то питање, добићеш субјекте у реченицама. КО ?
(КО?) ШТА?
Дечак шутира. субјекат
Вук је близу. субјекат
Доуни Део реченице који означава ко врши неку радњу или о коме се нешто говори зове се . Субјекат у реченици налазимо постављајући питање или Субјекат
. мора увек бити на почетку реченице.
Зааак У следећем тексту обележи субјекат: Свиће дан. Природа се буди. У грму пева с лавуј. Врапци скакућу и траже мрвице. Дечак сања свог пријатеља. Све је мирно.
11
PREDIKAT Сунце Сунце греје. Свет се смеје. Сунца нема. Свет се спрема да задрема. Милосава Мијовић
Полеај У овој краткој песми Милосаве Мијовић скоро сваки стих је реченица.
Кажи ми, кажи Шта реченица садржи осим субјекта? СУНЦЕ
ГРЕЈЕ
(јунак реченице)
(шта ради)
субјекат
?
СВЕТ
СЕ СМЕЈЕ
Осим субјекта, који је вршилац радње или главни јунак реченице, реченица садржи и онај део који говори шта ради субјекат, какав је он или шта се са њим дешава. Тај део реченице зове се ПРЕДИКАТ .
Треба а знаш Главни делови реченице јесу СУБЈЕКАТ и ПРЕДИКАТ . ПРЕДИКАТ је онај део реченице који говори шта ради субјекат, какав је субјекат или шта се са њим дешава.
12
Зааци У следећем тексту подвуци субјекат црвеном бојом, а предикат плавом бојом. Стигло је пролеће. Миришу љубичице. Поток гласно жубори. Нема више снега. Ливада се зелени. Враћају се ласте и роде. Сунце ведрије сија. Напиши три реченице на основу слика. Субјекте подвуци једном линијом, а предикате двема.
Пронађи у тексту субјекте и предикате и унеси их у табелу: На полици дремају две лопте. Дуне ветар. Отвори се прозор. Жута лопта искочи на улицу. Улица је кривудава и стрма. Лопта је радознала. Поток уми лопту хладним таласима.
СУБЈЕКАТ
ПРЕДИКАТ
13
Доуни Вече је мирно. Гаси се дан. Месец се смешка. Доћи ће сан. Речи које су појачане означавају . Сви предикати у овом тексту састоје се од
речи.
Предикат може да се састоји од речи или
речи.
Предикат може стајати и на почетку и на крају реченице. ДА
НЕ
ГЛАВНИ ДЕЛОВИ РЕЧЕНИЦЕ
14
СУБЈЕКАТ
ПРЕДИКАТ
KO? ШТА?
ШТА РАДИ?
вршилац радње
радња
једна реч или више речи
једна реч или више речи
UPRAVNI GOVOR Деда-Тришо, улови ми једног миша.
Каквог миша, рођени?
Полеај Мачак је рекао: „Деда-Тришо, улови ми једног миша.“ Деда је одговорио: „Каквог миша, рођени?“
У стрипу су речи које су изговорили деда и мачак наведене тачно онако како су их изговорили.
Треба а знаш Тачно навођење туђих речи назива се УПРАВНИ ГОВОР.
Полеај Мачак је рекао: „ДЕДА-ТРИШО, УЛОВИ МИ ЈЕДНОГ МИША.“ Реченица у којој се наводе туђе речи састоји се из два дела: 1. део објашњава ко говори (коме припада управни говор) и назива се ПИШЧЕВЕ РЕЧИ. 2. део је управни говор или наведене речи. Иза пишчевих речи стављамо две тачке (:). Испред и иза управног говора стављамо наводнике ( „ “).
15
Управни говор на три начина:
1.
: ПИШЧЕВЕ РЕЧИ
„
Мачак је рекао:
2. „
УПРАВНИ ГОВОР
УПРАВНИ ГОВОР
„Деда-Тришо, улови ми једног миша . “
“ ,
ПИШЧЕВЕ РЕЧИ
„Деда-Тришо, улови ми једног миша“,
3. „
УПРАВНИ ГОВОР
„Деда-Тришо“,
“.
“ ,
ПИШЧЕВЕ РЕЧИ
рекао је мачак,
.
рекао је мачак.
,
„
УПРАВНИ ГОВОР
.“
„улови ми једног миша. “
Доуни Туђе речи написане тачно онако како их је неко изговорио називамо . Део управног говора који објашњава чије су речи наведене називамо . Кад су пишчеве речи на првом месту у реченици, иза њих стављамо . Управни говор обележавамо знацима које називамо
Зааак Следећу реченицу напиши на још два начина: Јазавац упита: „Да ти ниси какав рођак псима?“
16
.
IMENICE ЗАВИЧАЈУ
СВЕ НА СВЕТУ ИМА СВОЈЕ ИМЕ
Цвете, лепши од руже и булке Цветале ти трпезе и љуљке! Песма ти се до неба орила Свака чесма љубав жуборила! Игле везле а вретена плела Комбајн жео воденица млела! Хлебови ти нарасли ко брда Река млека поплавила крда! Песници ти цветне венце вили А војници воће калемили! Добрица Ерић
Полеај Неке речи у песми су подвучене. Знаш ли шта оне значе?
Кажи ми, кажи Човек је свему на свету дао име. Тако су име добиле и различите врсте речи. Како би ти дао/дала име речима којима се нешто именује?
Треба а знаш Речи којима означавамо имена бића, предмета и појава називају се ИМЕНИЦЕ.
17
ИМЕНИЦЕ БИЋА
ПРЕДМЕТИ
ПОЈАВЕ
јабука
кревет
ватра
јагње
оловка
пролеће
војник
сто
дан
KAKO SE DELE IMENICE Приче из Непричаве Све што видиш, и вода и трава беле куће и бели облаци све је ово село Непричава све су овде прави Непричавци. Добрица Ерић (оломак)
Полеај Неке именице у овој песмици написане су малим словом, али именице Непричава и Непричавци написане су великим словом.
Кажи ми, кажи Када прочиташ речи вода, трава, облак, кућа, на шта помислиш? Како ти замишљаш облак? Нацртај га. Упореди свој цртеж са цртежима других ученика. Шта примећујеш?
Треба а знаш Именицом облак означавамо различите врсте облака, а именицом кућа различите врсте кућа. Оне именице које представљају заједничко име за више предмета или бића са заједничким особинама називају се ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМЕНИЦЕ. ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМЕНИЦЕ пишу се малим почетним словом.
18
Зааци Обележи именице у овом тексту. Сара Мирковић живи у Непричави. Непричава је лепо село. Сарина мама Вера рођена је у Ваљеву. Кроз Ваљево протиче река Градац. У близини је планина Дивчибаре.
Полеај Сара Мирковић је властито име и презиме једне девојчице. Сваки човек има своје властито име. Властита имена и презимена пишу се великим почетним словом. Ко још има властито име? село: Непричава, Барич град : Ваљево, Београд река : Градац, Сава планина : Дивчибаре, Златибор
Треба а знаш Именице које означавају властита имена и презимена људи, имена села, градова, река, планина итд. називају се ВЛАСТИТЕ ИМЕНИЦЕ. ВЛАСТИТЕ ИМЕНИЦЕ пишу се великим почетним словом.
ИМЕНИЦЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ
ВЛАСТИТЕ
кућа
Марко Ралић
пас
Џеки
река
Дунав
град
Београд
планина
Тара
19
IMENICE IMAJU BROJ JEDNINA I MNO@INA Када објавиш рат кокошкама, онда ћу размислити...
Помози, лијо!
Зечеви и лисице Зечеви су објавили рат орловима. Позвали су у помоћ лисице. Лисице су рекле: „Када будете ратовали са кокошкама, е, онда ћемо вам помоћи: знамо да ћете тада и ви нешто моћи да учините. “ Зец и лисица Зец je објавиo рат орлу. Позваo je у помоћ лисицу. Лисица је рекла: „Када будеш ратовао са кокошком, е, онда ћу ти помоћи: знам да ћеш тада и ти нешто моћи да урадиш. “
Кажи ми, кажи Иста басна испричана је на два начина. По чему се разликују први и други начин?
Полеај Прва прича: Зечеви, орлови, лисице
Друга прича: Зец, орао, лисица
У првој причи помиње се више зечева, орлова и лисица. У другој причи помиње се један зец, један орао и једна лисица.
20
зец орао прича оловка дечак дан
зечеви орлови приче оловке дечаци дани
У левој колони стоје именице које означавају једно биће, један предмет или једну појаву. У десној колони стоје именице које означавају више (множину) бића, предмета и појава.
Треба а знаш Ако именица означава једно биће, предмет или појаву кажемо да је у ЈЕДНИНИ. Ако именица означава више бића, предмета или појава кажемо да је у МНОЖИНИ. Множину имају заједничке именице.
Зааак Именице из текста напиши у множини: ЧАЈАНКА У ПУЖЕВОЈ КУЋИ (одломак)
Благо пужу, кућу има а кључ нема. Изнад крова гаји ружу. Ту домаћин испод трема госте прима. Милосава Мијовић
БРОЈ ИМЕНИЦА
ЈЕДНИНА
МНОЖИНА
облак
облаци
миш
мишеви
сто
столови
21
IMENICE IMAJU ROD
Ово куче сам ја. т а а ј т о м
Да се разумемо: ја сам колико јуче био куче. Говорили су за мене да сам, ах, слатко штене.
м о ј a м а м а
Влаимир Сојиљковић
Тај пас је мој отац. Та керуша је моја мајка. То штене сам ја.
Кажи ми, кажи Шта означавају именице пас, керуша, штене? Пас је мужјак, керуша је женка, а штене је младунче.
Полеај Реч тај може да стоји испред сваке именице мушког рода. (тај отац, тај аутомобил, тај облак, тај човек...) Реч та може да стоји испред сваке именице женског рода. (та мама, та улица, та оловка, та жена...) Реч то може да стоји испред сваке именице средњег рода. (то дете, то пиле, то перо, то сунце, то око...)
22
Треба а знаш Именице имају три рода: мушки, женски и средњи род.
ИМЕНИЦЕ
МУШКИ РОД
ЖЕНСКИ РОД
СРЕДЊИ РОД
ТАЈ
ТА
ТО
дечак
девојчица
дете
дан
ноћ
јутро
рачунар
оловка
наливперо
Зааци Уз следеће именице мушког рода напиши одговарајуће именице женског и средњег рода: бик _____________ _____________ јарац _____________ _____________ слон _____________ _____________ мајмун _____________ _____________ коњ _____________ _____________ Следеће именице разврстај у табелу: нога, ноћ, рад, мед, дрво, цар, камен, брдо, море, множина, реч, јело, небо, облак, кућа.
МУШКИ РОД
ЖЕНСКИ РОД
СРЕДЊИ РОД
23
IMENICE UMAWENICE I IMENICE UVE]ANICE СЛОН НА СОКАКУ (одломак) Наређује слончић, слон, слончина нек дође авиончић авион авиончина
Збиља имам траумице трауме трауметине, због те прашумице прашуме прашуметине... Драан Рауловић
Полеај У свакој строфи појављују се по три именице.
Кажи ми, кажи Шта је заједничко тим именицама, а по чему се разликују? слончић = мали слон авиончић = мали авион траумица = мала траума прашумица = мала прашума
слончина = огромни слон авиончина = огромни авион трауметина = огромна траума прашуметина = огромна прашума
Треба а знаш Именице које означавају нешто мало зовемо УМАЊЕНИЦЕ. Именице које означавају нешто огромно зовемо УВЕЋАНИЦЕ.
24
ТАЈ
ТА
ТО
градић
птичица
звонце
зубић
гранчица
теленце
дечачић
рибица
мајмунче
мајмунчић
луткица
жапче
Зааак Од следећих именица направи умањенице и увећанице:
УМАЊЕНИЦЕ
МУШКИ РОД
путић каменчић
ЖЕНСКИ РОД
СРЕДЊИ РОД
гумица гранчица
звонце паче
25
GLAGOLI I PRIDEVI ZA UMAWENO I UVE]ANO МАЛИ ЖИВОТ Док неко пије - ја пијуцкам. Док неко гризе - ја само грицкам. Док неко глође - ја само глоцкам. Док неко боде - ја само боцкам.
Док неко пева - ја певуцкам. Док неко дрема - ја дремуцкам... И тако мало, ситно живуцкам. Душан Раовић
Кажи ми, кажи Шта значе глаголи: пијуцкати, грицкати, глоцкати, боцкати, певуцкати, дремуцкати? Када их користимо? Сети се и ти неколико глагола који имају слично значење.
Зааак Покушај да продужиш песму користећи глаголе: шити, спавати, цртати, гледати, мислити, итд.
Треба а знаш Придеви, такође, могу означавати умањену или увећану особину нечега:
Један је облак сив сивкаст, покрио зрак жут жућкаст, донео снег бео белцат и покрио брег цео целцат...
Зааак Откриј који придеви у овој строфи означавају умањене, а који увећане особине предмета и бића.
26
GLAGOLI
Чита, чита читуљак,
Лежи, лежи лежуљак,
Цвета, цвета цветуљак,
гледа, гледа гледуљак.
лебди, лебди лебдуљак.
вене, вене венуљак.
Теши, теши тешуљак,
Ћути, ћути ћутуљак,
Расте, расте растуљак,
а жури се журуљак.
станује стануљак.
а жути се жутуљак.
Полеај У овом ученичком раду, који је настао као наставак песме Божидара Тимотијевића, неке речи су појачане. – Речи у првој строфи (чита, гледа, теши, жури) означавају шта неко ради. – Речи у другој строфи (лежи, лебди, ћути, станује) означавају у каквом је стању или положају неко. – Речи у трећој строфи (цвета, вене, расте, живи) означавају шта се збива у природи.
Кажи ми, кажи На свету постоји огроман број бића, предмета и појава (које означавамо именицама). Међутим, да би нам било јасно шта се дешава у свету око нас, потребно је да уз именице стоје и речи које означавају радњу, кретање, постојање, стање, положај или збивање.
Доуни Глаголи су речи које означавају _______________________ , _____________________ и ______________________________ .
27
Полеај – Речи којима означавамо радњу и кретање: писати, мерити, купати се, певати, градити, носити, копати, ићи, сећи, пећи, рећи, доћи. – Речи којима означавамо стање (положај тела, мировање): бити, лежати, седети, стајати, одмарати се, живети, ћутати, становати, мислити, спавати. – Речи којима означавамо збивање у природи и у човеку: цветати, листати, грмети, кишити, мирисати, смрачити се, расти, сушити се, свитати, плавити се, венути, бојати се, мршавити, болети.
Зааци Напиши глаголе испод сличица:
Повежи именицу са одговарајућим глаголом: Пас се плави Ветар лаје Ђак дува Лопта учи Небо скаче Од следећих именица направи глаголе: рачун ______________ мисао ______________ писмо _____________ сан _______________цвет _______________вика ______________ Подвуци глаголе у песми „Дедин шешир и ветар“: Ветар дува. Ветар свира. Оста деда без шешира.
Ал` на крову седи маче, па удари шапом јаче.
Дедин шешир нов одлете на кров.
Врати шешир деди и оста да седи. Гвио Тараља
ГЛАГОЛИ
28
РАДЊА
СТАЊЕ
ЗБИВАЊЕ
трчим
стојим
растем
GLAGOLI IMAJU LICA I BROJ Ти сама читаш?
Читам, допадају ми се бајке.
Мени бајке чита мама.
Они читају Змајеве песме.
Шта сад читају прваци?
Полеај Ти сама читаш? Читам, допадају ми се бајке. Мени мама чита.
Шта читате у школи? Читамо песме Добрице Ерића. Они читају Змајеве песме.
Кажи ми, кажи Које су речи наглашене у тексту? Шта означава глагол „читати“?
29
Полеај Ја пишем.
Ми пишемо.
Ми пишемо.
Ти пишеш.
Ви пишете.
Он пише.
Они пишу.
У разговору учествује више лица. 1. лице ЈА (лице које говори, говорник) 2. лице ТИ (лице са којим разговарамо) 3. лице ОН, ОНА, ОНО (лице о коме се говори, али није прису тно) Онај ко говори може то чинити у име више лица. Зато разликујемо и три глаголска лица у множини: 1. лице МИ 2. лице ВИ 3. лице ОНИ, ОНЕ, ОНА
30
Ми пишемо.
Треба а знаш Глагол којим означавамо неку радњу истовремено означава и лице које ту радњу обавља. У нашем језику постоје три глаголска лица у једнини (ја, ти, он/она/оно) и три глаголска лица у множини (ми, ви, они/оне/она).
Доуни 1. Глаголима означавамо радњу и _________________ које ту радњу обавља. 2. У нашем језику разликујемо ________ лица једнине и _______ ________ множине. 3. Глагол певаш означава _______ лице ______________ . Глагол певају означава _______ лице _______________ .
Зааци Напиши сва лица за глаголе: седети
трчати
волети
ЈЕДНИНА 1.
,
,
.
2.
,
,
.
3.
,
,
.
МНОЖИНА 1.
,
,
.
2.
,
,
.
3.
,
,
.
ГЛАГОЛСКА ЛИЦА ЈЕДНИНА ЈА знам ТИ знаш ОН/ОНА/ОНО зна
МНОЖИНА МИ знамо ВИ знате ОНИ/ОНЕ/ОНА знају
31
PISAWE RE^CE
NE
UZ GLAGOLE, PRIDEVE I IMENICE Полеај Не дирај птице! Не гази траву! Не бери цвеће! Не нагињи се кроз прозор!
Нећу. Немој да бринеш. Нисам ни мислио. Немој бринути!
Кажи ми, кажи Које су речи јаче отиснуте у тексту? Како се пише речца НЕ уз глаголе? Који глаголи су изузетак?
Полеај Дечака је обузео немир и неспокојство. Неправедна оптужба много боли. Несталан пријатељ гори је од непријатеља.
Кажи ми, кажи Речи немир, неспокојство и непријатељ су именице, а реч несталан је придев. Како се речца НЕ пише са именицама и придевима? Сети се још неких примера за спојено писање речце НЕ.
Треба а знаш Речца НЕ пише се одвојено од глагола (не могу, не знам, не видим, не познајем). Изузеци су глаголи нећу, немам, нисам и немој. Са именицама (незнање, невоља, немоћ, несрећа) и са придевима (несталан, необуздан, немиран, невољан, неухватљив, незнатан) речца НЕ пише се састављено.
Зааак Напиши речи које значе супротно од речи: срећа, пријатељ, рад, пристојно, велико, познато, спавам, водим, пишем, имам, хоћу.
32
GLAGOLSKA VREMENA PRO[LOST, SADA[WOST, BUDU]NOST
1. Цврчак усред зиме куца на прозор куће у којој станује мрав. Кад мрав отвори прозор, цврчак га моли за неколико зрна жита да не би од глади умро. 2. Цврчак је усред зиме куцао на прозор куће у којој је становао мрав. Кад је мрав отворио прозор, цврчак га је молио за неколико зрна жита да не би од глади умро. 3. Цврчак ће усред зиме куцати на прозор куће у којој ће становати мрав. Кад мрав буде отворио прозор, цврчак ће га молити за неколико зрна жита да не би од глади умро. �о Досиеју Обраовићу�
Полеај Шта ради цврчак? Шта је радио цврчак? Шта ће радити цврчак?
куца куцао је куцаће
33
Кажи ми, кажи У сва три примера коришћен је глагол који означава исту радњу и ис то лице. По чему се разликују глаголи у ова три примера? Цврчак куца. Ова радња се дешава сада док разговарамо и то је садашње време или САДАШЊОСТ. Цврчак је куцао. Ова радња се догодила пре нашег разговора и то је прошло време или ПРОШЛОСТ. Цврчак ће куцати. Ова радња ће се десити после нашег разговора и то је будуће време или БУДУЋНОСТ.
Доуни Поред тога што означавају радњу, стање и збивање, глаголи означавају и _____________________ када се та радња дешава. Разликујемо посебне глаголске облике за исказивање ___________________ , _____________________ и ______________________ радњи, стања и збивања.
Зааак Следеће глаголе напиши у прошлом и будућем времену:
гледам идем тражим певам
ПРОШЛОСТ САДАШЊОСТ ПРЕ ишао сам ишла сам
34
БУДУЋНОСТ
САДА
ПОСЛЕ
идем
ићи ћу
RE^I KOJE OZNA^AVAJU MESTO, VREME I NA^IN VR[EWA RADWE ЈАГЊЕ У рано пролеће овца у тору, у слатком болу, срећног лица, ојагњила је јагње у зору, бело и влажно ко пахуљица. Ранко Симовић
Полеај Ранко Симовић је открио у овој песми следеће: ГДЕ је овца ојагњила јагње? У ТОРУ КАДА је овца ојагњила јагње? У РАНО ПРОЛЕЋЕ, У ЗОРУ КАКО је овца ојагњила јагње? СРЕЋНОГ ЛИЦА
Кажи ми, кажи Речи У ТОРУ , У РАНО ПРОЛЕЋЕ, У ЗОРУ и СРЕЋНОГ ЛИЦА означавају где, када и како се вршила радња. Глагол ојагњила је предикат у овој реченици. Која реч је субјекат?
Треба а знаш Речи које означавају МЕСТО, ВРЕМЕ и НАЧИН вршења радње додаци су глаголу, односно предикату и заједно са њим чине ПРЕДИКАТСКИ СКУП.
35
PRIDEVI KAKVO JE NE[TO, ^IJE JE NE[TO
РEПATA ПPИЧA Реп имаде црни мачак, Реп је његов црн, дугачак, Реп имаде још и патак, Али реп је његов кратак. Реп имаде још и свиња, Реп од меса и чекиња. Реп има и веверица Лаган као пахуљица. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Гриор Виез
Полеај Какав је реп? Реп је црн. Реп је лаган. Реп је кратак.
Чији је реп? Мачков реп је црн. Веверичин реп је лаган. Патков реп је кратак.
Кажи ми, кажи Којој врсти речи су додате речи црн, лаган и кратак? Чије још репове можемо видети? Какви су ти репови? Чији могу бити мачак, патак, свиња и веверица?
Полеај Реч црн означава какав је реп, а реп је именица. Реп још може бити бео, дугачак, китњаст, ошишан. Међутим, може бити и мачков, веверичин, патков, врапчев и слично.
36
Треба а знаш Речи које означавају какво је нешто или чије је нешто називају се ПРИДЕВИ. Придев се увек слаже са именицом уз коју стоји у роду и броју (мачков реп, Маркова мачка, жуто зрно). Придеви који казују какво је нешто називају се ОПИСНИ ПРИДЕВИ, а придеви који казују чије је нешто називају се ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ.
Зааци У следећем тексту обележи придеве и одреди им род и број: То је стара добра прича. Далеко одавде, преко зелених поља и високих планина, преко модрих река, бучних градова и широких села, у једном великом плавом дворцу живи мудри старац чаробњак. Он гаји беле лале и сребрне славује. Чаробњакова највећа љубав су деца. Зато ноћу неуморно улепшава дечје снове.
Именуј предмете и бића на сликама. Од сваке именице направи придев:
ПРИДЕВИ
ОПИСНИ
ПРИСВОЈНИ
какав, каква, какво?
чији, чија, чије ?
жута
Маркова
37
NAGLA[ENI I NENAGLA[ENI SLOGOVI Тата, лево је Каменица а десно Дубочица!
Правилно је Каменица и Дубочица, запамти!
Полеај Речи Каменица и Дубочица растављамо на слогове на следећи начин: 1. Ка – ме – ни - ца 2. Ду – бо – чи - ца Ове речи имају по четири слога, па кажемо да су вишесложне. Девојчица је изговарајући реч Каменица нагласила други слог. Отац јој је објаснио да треба да нагласи први слог.
Кажи ми, кажи Када изговарамо вишесложну реч, онда један с лог речи нагласимо. Висином гласа тај слог се разликује од осталих. То је наглашени слог. У речима Каменица и Дубочица наглашен је први слог.
38
Полеај Двосложне речи: И-ван, Жу-ћа, ру-ка, мо-ре, гла-ва, сун-це, о-тац. У двосложним речима наглашавамо ПРВИ С ЛОГ. Тросложне речи: 1. пи-та-ти, цр-та-ти, ска-ка-ти, сли-чи-ца, ли-ва-да, по-су-да; 2. са-ра-дња, ви-си-на, о-мо-тач, се-ља-ци, о-бла-чић, те-жи-на. Тросложне речи могу бити наглашене на првом или другом слогу. Четворосложне речи: 1. Кра-гу-је-вац, до-хва-ти-ти, на-цр-та-ти, не-до-во-љан; 2. о-гле-да-ло, ру-ка-ви-це, го-во-ри-ти, пре-пи-са-ти, па-ху-љи-ца; 3. при-ја-тељ-ствo, хе-ли-коп-тер, бу-ба-ма-ра, Шу-ма-ди-нац. Четворосложне речи могу бити наглашене на првом, другом или трећем слогу. Петосложне речи: 1. кра-гу-је-ва-чки, 2. сто-го-ди-шњи-ца 3. ва-спи-та-ва-ти, 4. би-бли-о-те-ка.
Кажи ми, кажи Који слог ни у једној од наведених речи није наглашен?
Треба а знаш Истицање једног слога у речи вишим и јачим гласом назива се НАГЛАСАК речи. Обично је у речи ЈЕДАН СЛОГ НАГЛАШЕН, а остали су НЕНАГЛАШЕНИ. У нашем језику ПОСЛЕДЊИ СЛОГ У РЕЧИ НИЈЕ НАГЛАШЕН.
Доуни Истицање једног слога у речи висином и јачином гласа зове се _________________ речи. У вишесложним речима обично је наглашен само ________________ слог. У вишесложним речима по правилу се не наглашава _________________ слог.
Зааак Заокружи наглашене слогове у стиховима Гвида Тартаље: Ветар дува. Ветар свира. Оста деда без шешира. Дедин шешир нов одлете на кров.
39
RE^I ISTOG OBLIKA A RAZLI^ITOG ZNA^EWA ИСТО ЈЕ, И ЈЕСТЕ И НИЈЕ Коса је алатка која коси траву, а коса на глави украс је за главу.
У планини расте танковрха јела, девојчица Јела јела разна јела.
Брдо има косу коју купа роса, имам другарицу
Оружје ратника стрела је и лук, лук дугин на небу
име јој је Коса.
и у башти лук. Михаило Раовановић
Полеај Бака Дуња има пуну корпу дуња. Бака Ружа гаји много ружа. Бака Јагода први слатко од јагода. Бака Нада мом писму се нада.
лук
лук
лук
Треба а знаш У нашем језику постоје речи које имају исти облик а различито значење.
40
Зааци Напиши реченицу у којој ћеш употребити речи град (врста насеља) и град (временска непогода). Нацртај следећу слику: Изнад једног зеленог брда које се налази иза седам жутих брда лети јато црвених птица које предводи плава птица.
RE^I RAZLI^ITOG OBLIKA A ISTOG ILI SLI^NOG ZNA^EWA Пера је снажан. Миша је јак. Пера је ученик. Миша је ђак.
Полеај Шта означавају парови речи : снажан и јак, ученик и ђак, радост и срећа, тама и тмина?
Треба а знаш У нашем језику има доста речи које имају различит облик а исто и слично значење. Често ћемо уместо речи причати користити речи: говорити, казивати, зборити, беседити, излагати, објашњавати, држати говор и слично.
41
PI[EM PRAVILNO RAZGLEDNICA Златибор, 21. I 2005.
Драга Мајо, На Златибор смо стигли на Богојављење. Посетили смо Ужице и Чајетину. Видели смо Ђетину. Била је залеђена. Сутра идемо на Мокру гору. Посетићемо Мећавник и Кустин Дрвен Град. Једва чекамо!
Госпођица
Сања и Марко
Маријана Јакшић Пожешка 50 11030 Београд
1. VELIKO SLOVO УВЕК НА ПОЧЕТКУ РЕЧЕНИЦЕ: На Златибор смо стигли на Богојављење. Мудар мало збори, али много твори. КАДА ПИШЕМО ЛИЧНО ИМЕ, ПРЕЗИМЕ И НАДИМАК: Маријана Јакшић Маја је моја сестра. Емир Кустурица Куста је наш познати редитељ. Јован Јовановић Змај је велики српски песник. КАДА ПИШЕМО ПОСЕБНА ИМЕНА ЖИВОТИЊА: Марков коњ је био Шарац, а Момчилов Јабучило. Мачак Тоша је живео у воденици.
42
КАД ПИШЕМО ИМЕНА ГРАДОВА, СЕЛА И ДРЖАВА: Ја живим у Београду. Сутра путујем у Велико Село. Мој друг живи у Аустрији. КАД ПИШЕМО ИМЕНА РЕКА, ПЛАНИНА, ЈЕЗЕРА И МОРА: « Реке: Дунав, Тиса, Сава, Велика
Морава, Западна Морава, Дрина. « Планине: Копаоник, Тара, Златибор али Фрушка гора, Стара планина, Сува планина. « Језера: Власинско језеро, Златарско језеро, Палићко језеро. « Мора: Јадранско море, Црно море. КАД ПИШЕМО ИМЕНА ПРАЗНИКА: Божић, У скрс, Бајрам, Први мај, Дан школе, Нова година, Свети Сава. КАД ПИШЕМО НАСЛОВЕ КЊИГА, ЧАСОПИСА И ЛИСТОВА « Књиге: „Хајди“, „Књига за Марка “, „Пустоловине
Тома Сојера“,
„Мачак у чизмама“ « Часописи: „Витез“, „Школарац“, „Дечје новине“, „Велико двориште“. « Новине: „Политика“, „Блиц“, „Вечерње новости“.
КАД ПИШЕМО ИМЕНА НАРОДА: Срби, Црногорци, Мађари, Немци, Енглези. КАД ПИШЕМО ИМЕНА СТАНОВНИКА ГРАДОВА: Београђанин и Београђанка, Нишлија и Нишлијка, Ваљевац и Ваљевка, Шапчанин и Шапчанка. КАД ПИШЕМО НАЗИВЕ УЛИЦА И ТРГОВА: « Улице:
У лица Душана Радовића, Пожешка улица У лица мајке Јевросиме, Кнез Михаилова улица У лица чемпреса, Космајска улица У лица војводе Драгомира, Светогорска. « Тргови: Трг Николе Пашића, Трг победе, Трг слободе, Трг војводе Степе.
43
2. BROJEVI СПОЈЕНО СЕ ПИШУ: једанаест, дванаест, тринаест, четрнаест, петнаест, шеснаест, седамнаест, осамнаест, деветнаест, двеста, четиристо, петсто, шестсто, милион. ОДВОЈЕНО СЕ ПИШУ: две стотине, четири стотине, тридесет пет
3. DATUMI Марко се родио 7. I 1996. године. Сања се родила 1. 9. 1992. године. Душан се родио 18. августа 2001. године. ПРАВИЛНО
7. I 1996.
44
7. 1. 1996.
7. јануар 1996.
4. RASTAVQAWE RE^I NA SLOGOVE Реч се може раставити на онолико делова колико у њој има САМОГЛАСНИКА (ре-ка, зем-ља, по-но-сан). Самогласници су А, Е, И, О, У .
Ако се у речи нађу два самогласника један до другог, они се растављају: учи-оница, Ви-олета, не-одређен Један глас, и кад је то самогласник, не треба преносити у следећи ред:
посао
посао
45
5. SUGLASNIK „ J“ J се пише: усвој, пиј, разбиј, пијмо, фијук, који, идеја, комшијски, хемијски, авијација
Овде сам неопходан!
Ј се не пише: каиш, наиме, неимар, авион, мислио, једанаест, носио, био, добио, шио
46
6. SKRA]ENICE
Драа мама,
Кумбор, ��. �. ����.
Срећно смо сили у Кумбор. Смесили смо се у кам који је уаљен �� m о обале. Кућице су нам лее и уобне. Олично сам савала. Јуче смо ишли у шењу � km. Куила сам � ℓ вое, � kg воћа, ��� g чоколае, �� dm ласиша и � ком. сауна. Данас смо се куали. Било је олично. Таласи су били реко �� cm. Уживам у ири, куању и ружењу.
Воли е воја Ана
Погледај: 30 m 2 km 5ℓ 1 kg 200 g 40 dm 2 ком.
m = метар km = километар ℓ = литар kg = килограм g = грам dm = дециметар ком. = комад
47
Речи које у писању скраћујемо на једно или на неколико слова називају се СКРАЋЕНИЦЕ. Има неколико начина за писање скраћеница.
СКРАЋЕНИЦЕ ЗА МЕРЕ УВЕК СЕ ПИШУ БЕЗ ТАЧКЕ ЛАТИНИЦОМ: m – метар dm – дециметар cm – центиметар
ℓ – литар dℓ – децилитар km – километар
t – тона g – грам kg – килограм
СКРАЋЕНИЦЕ КОЈЕ СЕ ПИШУ СА ТАЧКОМ ИЗА ПРВОГ СЛОВА: л. – лице р. – род м. р. – мушки род ж. р. – женски род с. р. – средњи род СКРАЋЕНИЦЕ КОЈЕ СЕ ПИШУ СА ТАЧКОМ ИЗА ДРУГОГ, ТРЕЋЕГ И ЧЕТВРТОГ СЛОВА: бр. – број мн. – множина шк. – школски уч. – ученик
стр. – страница год. – година итд. – и тако даље и др. – и друго
разр. – разред наст. – наставник проф. – професор
СКРАЋЕНИЦЕ БЕЗ ТАЧКЕ: мр – магистар др – доктор
48
ОУН – Организација уједињених нација ЕУ – Европска унија
KAKO SE PRAVILNO PI[E A авијатичар, авијација, авион авио-карта аероклуб ало и хало Анкица, Анкичин асфалт, не асвалт ауто-трке
B баба Мара, баба-Маре Бабина греда (стена) Бабина Греда (село) Бабин зуб (планински врх) бабин зуб (врста траве) Бадњи дан Баново брдо (део Београда) Бања Лука, а може и Бањалука београдски Београђанин и Београђанка (становници) бежичан Библија Бог, ако се односи на хришћанског бога бог (не дао бог) Богојављење Богородица Божић, божићни Божић-Бата бомбона, не бонбона бубамара
V ваза, не вазна Васкрс и Ускрс Велика госпојина (празник) Велика Морава (река) веш-машина
видео-касета видео-спот висок – виши - највиши Врањанка, Врањанац (становник Врања) Врњачка Бања (насеље)
G гаров (пас црне длаке) Гаров (посебно име пса) гладак гол-аут гол-разлика Горња Врањска (село) Господар Јованова улица грејпфрут (воће)
D дабогда да ли дан-данас дељење дечји или дечији Дивљи запад донесен Други српски устанак Душанов законик
| ђак, ђаче Ђердапска клисура Ђокица, Ђокичин Ђурађ, Ђурђа, Ђурђев Ђурђевдан
E еванђеље и јеванђеље еколог и екологија
@ железо, железничар жири, жирија жлезда, не жљезда
Z задатак, задаци за инат залазак, заласци за мном Западна Србија Западна Морава (река) запаљење заувек зачас здесна зејтин зелембаћ, не зеленбаћ земља и Земља (планета) златножут Змај Јова, Змај-Јове Змај-Јовина улица
I изблиза извинити се, извинио се изљубити из почетка икад инжењер и инжињер инјекција, не ињекција Иришки венац
J јаблан (дрво), Јаблан (мушко име) јагње, јагњад Јадранско море јаркоцрвен
49
јаруга, јарузи ЈАТ, ЈАТ-а јак, јачи, најјачи је ли Јован Крститељ југозапад, југоисток Југословенско драмско позориште Јужна Америка Јужни пол Јужни Словени
K каиш какао, какаоа Калемегдан касета, касетофон кино-дворана кнез Лазар кнез Михаило Кнез Михаилова улица кнегиња кока-кола (пиће) Колубарска битка Косово поље Косово Поље (насеље) Краљевић Марко Кумова слама
L лав, лављи Латинска Америка лен и лењ лево-десно лепа ката (цвеће) Лос Анђелес лото, лота, на лоту, може и лотоа, на лотоу
Q Љубица, Љубичин љуска, љусци љут, љући, најљући
50
M мало-помало Матарушка Бања (насеље) месец и Месец (небеско тело) милионер Млечни пут
N наглас нада мном напамет напитак, напици натчовек НАТО, НАТО-а, Нато не умем, не бих, нећу, нисам немој незапослен нинџа корњаче Ниш, Нишлија, Нишлијка Новобеограђанин Нови завет
W Његово величанство Његова светост
O оба, обају, обома обе, обеју, обема обестан, најобеснији обрстили, обршћен Огњена Марија (празник) одељење однекуд одока (приближно) одраније од почетка одреда (сви одреда) одсести одсећи одскора одувек одшетати одштампати
окука, на окуци Олимп, Олимпија, олимпијада оловка, оловци, оморика, оморици опруга, опрузи општина Стари град орман и ормар осамсто, осам стотина, осамстоти, осамсто пети
P Пећка патријаршија пијанино пингпонг пити, пиј, пијмо, пијте пиџама и пижама плејбек поболевати, не побољевати подне, поднева Подриње, Подринац подстанар подшишати покрити, покриј поодавно поп певач, поп музика по подне (у три по подне), али поподне (цело поподне, недељно поподне) попола (делити) посто (одсто, насто) постотак, постоци пошиљалац, пошиљаоци, пошиљалаца потпредседник, потпуковник потценити Први балкански рат
R радио, радија, на радију, радиом радио-програм, радиоапарат рајсфершлус ранг-листа рашчерупати, рашчупати рвати се, рвач
S Савски венац са мном Санк Петербург Српска академија наука и уметности (скраћено САНУ) Света гора свети Сава, свети Марко Свети Никола (празник) Свети Наум (манастир) Свети Стефан (место) Света тројица Свето писмо Северни пол Сједињене Америчке Државе (скраћено САД) с јесени ски-лифт слева смеса и смеша снесен, не снешен с ногу Солунски фронт спасти, спасем, спасу спасао спасен Средоземно море Средоземље Српска православна црква стамбени, не станбени Стари завет
T такси, таксија, таксији тамноплав, тамнозелен тамо-амо ТВ емисија, ТВ програм Тексас, Тексашанин Тихи океан или Пацифик тло и тле „ Тојота“ (фабрика), „тојота“ (аутомобил) топ-листа
Трг победе Трг републике трипут и три пута триста и три стотине троипособни, троипосатни троипогодишњи Тршић, тршићки
} ћевап, ћевабџија, ћевабџијски ћерка и кћерка
U Уб, на Убу, идем на Уб у бескрај убудуће увис (скок увис) углас удаљ (скок удаљ) удесно утроје, учетворо Умка, на Умци, идем на Умку Универзитет у Београду
F фиока, у фиоци филозофија фламенко (шпанска игра) фламинго (птица) фреска, фресци фри-шоп Фрушка гора
H Хајдук Вељко Хајдук-Вељкова улица хало и ало Херцег Нови хидроцентрала, хидроелектрана, хидроавион
Хиландар Христ и Христос хтео не хтео, хтели не хтели
^ чак или штавише чаршав, не чаршаф Чачак, Чачанин, Чачанка чачански, чачак (коло) чест, чешћи често, погрешно је често пута
X џангризати, џангризало џез музика, џез оркестар џем (пекмез) а ђем је део коњске опреме џудо, џуда, џуду, џудом, може и џудоа, џудоу, џудоом, џудиста
{ шака, шаци шарац (шарен коњ и врста митраљеза), Шарац (име одређеног коња) шаролик, не шаренолик Шар-планина, Шарпланинац (човек са Шаре) шарпланинац (пас) шеик, шеици шестсто, шест стотина шимпанзо шити, шијем, шиј, шијте шкољка, шкољци шортс што год (било што), штогод (нешто) Штокхолм, не него Стокхолм што ли штошта Штрбац, Штрпца, Штрпчев шумадијски шунд литература
51
