SADR@AJ GRAMATIKA Re~enice .......................................................................................................................4 Obave{tajne re~enice ..................................................................................................6 Upitne re~enice ..........................................................................................................7 Zapovedne re~enice ....................................................................................................8 Uzvi~ne re~enice .........................................................................................................8 Potvrdni i odri~ni oblik re~enice ......................................................................9 Glavni delovi re~enice – subjekat i predikat .......................................................10 Mesto, vreme i na~in vr{ewa radwe ......................................................................11 Ovo znam .....................................................................................................................12 Re~i razli~itog oblika, a istog ili sli~nog zna~ewa ..........................................13 Re~i istog oblika, razli~itog zna~ewa ..................................................................14 Re~i koje zna~e ne{to umaweno i uve}ano ..............................................................15 Ovo znam ......................................................................................................................16 Imenice .......................................................................................................................17 Zajedni~ke i vlastite menice ..................................................................................18 Rod i broj imenica ..................................................................................................19 Ovo znam ....................................................................................................................20 Glagoli .........................................................................................................................21 Sada{we, pro{lo i budu}e vreme ...........................................................................22 Lice i broj glagola ..................................................................................................23 Potvrdni i odri~ni oblik glagola ..........................................................................24 Ovo znam .....................................................................................................................25 Pridevi .......................................................................................................................26 Rod i broj prideva ...................................................................................................28 Upravni govor .............................................................................................................29 Ovo znam .....................................................................................................................30 PRAVOPIS Upotreba velikog slova u pisawu imena naroda .....................................................32 Upotreba velikog slova u pisawu vi{e~lanih geografskih imena .......................33 Pisawe naslova kwiga, ~asopisa i novina ..............................................................34 Pisawu imena praznika .............................................................................................34 Pisawe naziva ulica ................................................................................................35 Ovo znam .....................................................................................................................36 Pisawe datuma ............................................................................................................37 Pisawe brojeva slovima ..........................................................................................38 Pisawe re~ce NE uz glagole, prideve i imenice ...................................................39 Pisawe re~ce LI ......................................................................................................39 Pisawe suglasnika J ..................................................................................................40 Pisawe skra}enica ....................................................................................................40 Pravilno izgovarawe i pisawe suglasnika ^, ], X, \ i H ....................................41 Nagla{eni i nenagla{eni slogovi u re~ima ...........................................................42 Re~eni~na intonacija ................................................................................................43 Nagla{ene i nenagla{ene re~i ................................................................................43 Ovo znam ......................................................................................................................44 KULTURA IZRA@AVAWA Prepri~avawe ..............................................................................................................46 Pri~awe .......................................................................................................................47 Opisivawe ...................................................................................................................48 Izve{tavawe ...............................................................................................................49 Pisawe razglednice i ~estitke ...............................................................................50 Pisawe pisma ..............................................................................................................51 Re~nik .........................................................................................................................52
srpski jezik gramatika, pravopis, jezi^ka kultura za трећи razred osnovne {kole
1
\AKU TRE]AKU! Uz tvoju ~itanku RADOSTI DRU@EWA pripremili smo i ovaj uxbenik koji }e ti pomo}i da lako i brzo nau~i{ da pravilno govori{ i pi{e{, da prepri~ava{, pri~a{, opisuje{ i izve{tava{. Svoje znawe }e{ pro{irivati i upotpuwavati. Ste}i }e{ osnovne pojmove o imenicama, pridevima i glagolima. Pro{iri}e{ znawe o re~enici i o wenim glavnim delovima. Nau~i}e{ kad se pi{e veliko slovo, kako se pi{e datum, suglasnik j u re~ima, re~ca li, re~ca ne uz glagole, prideve i imenice. Iz ovog uxbenika }e{ u~iti, a nau~eno }e{ proveravati, utvr|ivati i primewivati u Radnoj svesci. SRE]NO!
2
gRAmAtikA
! ?
Re^eNiCe Qudi se mogu sporazumevati na razli~ite na~ine: izrazom lica, pogledom, pokretima tela i drugim sredstvima.
Za~u|ena sam!
Vesela sam!
Upla{en sam!
Tu`na sam!
Qut sam!
Dosadno mi je!
Zabrinut sam! Svi|a{ mi se!
4
Pobedila sam!
Pa`qiv sam! Pssst, ti{ina!
Qudi se najboqe i najpotpunije me|usobno sporazumevaju govorom. Svakodnevno razgovaraju u ku}i, na ulici, u prodavnici... Govorom iznose svoje misli, daju razna obave{tewa, postavqaju pitawa, iskazuju radost, tugu, molbu... Govor se sastoji od re~i koje se grupi{u u ve}e celine.
Sunce sija.
e. ta novin i ~ a Ded
Ka d ide{ u park?
z a d a ta k ? si napisa l a i n o t Za{
Molim te, pozajmi m i lop t u.
pr oz or e! e t i r O tvo
Ba{ se ra dujem!
nemi N e uz
По`ури у {kolu!
a. uti i opa d ` e } Li{
Marko svira frulu.
r o ~i ta l p i l J e si
r a v aj ps a!
a kwig u?
Iskazi u kojima su re~i slo`ene po pravilima na{eg jezika i koji ~ine smislenu celinu nazivaju se re~enicama.
OBAVE[TAJNE UPITNE VRSTE RE^ENICA PO ZNA^EWU UZVI^NE ZAPOVEDNE
5
oBAve[tAJNe Re^eNiCe
Stigla je jesen. Li{}e `uti i opada. Ptice odlaze u toplije krajeve. Vetar raznosi uvelo li{}e. Niz prozor se slivaju ki{ne kapi.
Ove re~enice su iste po zna~ewu. Svaka nas o ne~emu obave{tava. Prva re~enica nas obave{tava da je stigla jesen. Druga re~enica nas obave{tava da li{}e `uti i opada. Tre}om re~enicom smo obave{teni da ptice odlaze u toplije krajeve. ^etvrtom re~enicom smo obave{teni da vetar raznosi uvelo li{}e. Peta re~enica nas obave{tava da se niz prozor slivaju ki{ne kapi. Re~enice koje nas obave{tavaju o ne~emu, odnosno koje pru`aju neko obave{tewe, zovu se obave{tajne re~enice. Na kraju obave{tajnih re~enica pi{emo ta~ku.
. 6
Kad izgovaramo obave{tajne re~enice, na kraju spustimo glas i zastanemo.
upitNe Re^eNiCe DETE I BAKA Bako, stara bako, babu{~ice mila, jesi l’ i ti kadgod mlada bila? Jesi l’ mogla kadgod ispraviti le|a? Je l’ tvoja kosa bila kadgod sme|a? Je l’ tvoja haqa bila kadgod kratka? Je l’ i tebe kogod zvao: #Du{o moja slatka?” Ta zar mora, bako, ostareti svako? Ho}u l’ i ja, bako, ostareti tako?
?
J. J. Zmaj
U pesmi #Dete i baka”, dete postavqa baki sedam razli~itih pitawa. Prvo pitawe koje je dete postavilo baki odnosi se na wenu mladost. Pita je da li je nekad mlada bila. Nakon tog pitawa postavqa i druga pitawa vezana za wena le|a, kosu i haqinu. Na kraju pesme dete je pitalo baku da li mora svako ostareti. Da li }e i ono ostareti?
?
Re~enice kojima se ne{to pita zovu se upitne re~enice. Na kraju upitnih re~enica pi{emo znak pitawa – upitnik.
Koliko je sati?
Kad ide{ na more?
Za{to pla~e{?
Jesi li napisala zadatak?
Da li peva{ u horu?
Gde ide{ na letovawe?
Svako izgovoreno i postavqeno pitawe treba da bude jasno. Ako je pitawe nejasno, te{ko je na wega odgovoriti.
7
zApoveDNe Re^eNiCe Igore, uradi zadatak! Molim te, nahrani ribice. Pro~itaj kwigu! Mama, kupi mi sladoled. Vrati mi moju loptu!
Deco, ne otvarajte prozore!
Ka`i Nedi da do|e u park.
Ovo su zapovedne re~enice. One iskazuju zapovest, zahtev i molbu. Na kraju zapovednih re~enica naj~e{}e pi{emo uzvi~nik.
uzvi^Ne Re^eNiCe Osim zapovednih re~enica, postoje i druge re~enice na ~ijem se kraju pi{e uzvi~nik. Ovakvim re~enicama se iskazuju jaka ose}awa. Bravo, napokon si pobedio! Ponovo si istu gre{ku napravio! Ba{ ti je lep crte`! @iveo pobednik!
Ovo su uzvi~ne re~enice. One iskazuju jaka ose}awa: radost, divqewe, ~u|ewe, zaprepa{}ewe i sl. Na kraju uzvi~nih re~enica pi{emo uzvi~nik.
8
Ura, sti`u nam gosti!
POTVRDNI I ODRI^NI OBLIK RE^ENICE Marija je krenula na izlet.
Marija nije krenula na izlet.
Marko ide u bioskop.
Marko ne ide u bioskop.
Baka }e doputovati.
Baka ne}e doputovati.
Deda je cepao drva.
Deda nije cepao drva.
Ovo su potvrdne re~enice.
Ovo su odri~ne re~enice.
Potvrdnom re~enicom se potvr|uje da ne{to jeste ili mo`e da bude.
Odri~nom re~enicom kazuje se da ne{to nije izvr{eno ili ne mo`e da bude.
Obave{tajne, upitne, uzvi~ne i zapovedne re~enice imaju potvrdni i odri~ni oblik.
RE^ENICE
POTVRDNI OBLIK DA
OBAVE[TAJNA Darko ~ita kwigu. UPITNA Da li tata putuje?
ODRI^NI OBLIK NE Darko ne ~ita kwigu.
ZAPOVEDNA
Zatvori vrata!
UZVI^NA
Ba{ su slatke ove kru{ke! Nisu slatke ove kru{ke!
Zar tata ne putuje? Ne zatvaraj vrata!
9
glAvNi Delovi Re^eNiCe – SuBJekAt i pReDikAt
Marko ~ita kwigu.
Pas laje.
subjekat predikat
[ta radi Marko? Marko ~ita kwigu. Ko vr{i radwu? Marko
subjekat predikat
[ta radi pas? Pas laje. Ko vr{i radwu? Pas
Ovce pasu travu. subjekat predikat
Ko vr{i radwu? Ovce [ta rade ovce? Ovce pasu travu.
Je` jede pe~urku. subjekat predikat
Ko vr{i radwu? Je` [ta radi je`? Je` jede pe~urku.
Iva peva.
Lipe cvetaju.
Potok `ubori.
Ru`a miri{e.
subjekat predikat
subjekat predikat
subjekat predikat
subjekat predikat
Subjekat je re~ u re~enici koja ozna~ava vr{ioca radwe ili nosioca stawa i zbivawa. Predikatom se saop{tava {ta neko radi, u kakvom je neko (ili ne{to) stawu i {ta se de{ava (zbiva). Subjekat i predikat su glavne re~i u re~enici.
10
meSto, vReme i NA^iN vR[eWA RADWe
Istaknute re~i u re~enicama ozna~avaju mesto, vreme i na~in vr{ewa radwe.
Petar je oti{ao u pozori{te. Gde je Petar oti{ao? Petar je oti{ao u pozori{te. Re~i u pozori{te ozna~avaju mesto gde se vr{i radwa. (Gde?)
Svakog dana deda kupuje novine. Kada deda kupuje novine? Deda kupuje novine svakog dana. Re~i svakog dana ozna~avaju vreme kada se vr{i radwa. (Kada?) Branko je izvanredno svirao. Kako je Branko svirao? Branko je izvanredno svirao. Re~ izvanredno ozna~va na~in vr{ewa radwe. (Kako?) Ju~e sam se fantasti~no proveo na izletu. vreme
na~in
mesto
Jutros je kanarinac radosno cvrkutao u kavezu. vreme
na~in
mesto
11
ОВО ЗНАМ
Znaci interpunkcije
ta~ka
uzvi~nik
.
!
upitnik
?
VRSTE RE^ENICA
PO ZNA^EWU
obave[tajna upitna
Vetar duva.
potvrdna да
Kad si bio na moru?
zapovedna uzvi^na
PO OBLIKU
odri^na NE
Idi u prodavnicu! Ura, dolaze gosti!
GLAVNE RE^I U RE^ENICI
subjekat
predikat
Ana peva.
Marko jeде кекс. Marko не jeде кекс.
Re^i RAzli^itog oBlikA, A iStog ili Sli^Nog zNA^eWA U datim pemama, velikim slovima su napisane re~i razli~itog oblika, a istog ili sli~nog zna~ewa.
PO DVA IMENA VIKA ili DREKA
Mo`e OKVIR, mo`e RAM,
]EBE ili DEKA
Mo`e STID, mo`e SRAM.
SESTRA ili SEKA
Mo`e KU]A, mo`e DOM,
MRQA ili FLEKA
Mo`e KR[, mo`e LOM.
SVESKA ili TEKA
Mo`e IZVOR, mo`e VIR,
VEWA ili KLEKA
Mo`e GOZBA, mo`e PIR.
ZE^I] ili ZEKA
Mo`e POKLON, mo`e DAR,
SMR^A ili SMREKA
Mo`e ^A\A, mo`e GAR.
DEDA ili DEKA
Mo`e BAJKA, mo`e MIT,
ODJEK ili JEKA.
Mo`e BARA, mo`e RIT. Du{an Radovi}
Nikola Drenovac
Re~i mogu da imaju razli~ite oblike, a isto ili sli~no zna~ewe. Koju }emo re~ koristiti zavisi od nas samih.
13
Re^i iStog oBlikA, A RAzli^itog zNA^eWA
U na{em jeziku postoje re~i koje imaju isti oblik, a razli~ito zna~ewe. U datim re~enicama takve re~i su podvu~ene.
Pro~itaj glasno podvu~ene re~i u re~enicama. Igor je imao kovrxavu kosu.
Baka Ru`a je pravila slatko od ru`a.
dlaka na qudskoj glavi
`ensko ime
vrsta cveta
Tata je kupio kosu. poqoprivredna alatka
Deda je oti{ao u grad. naseqeno mesto
“ Danas je pao grad. vremenska nepogoda
Stonoga ima sto nogu.
Ma{a je stavila vazu na sto.
Tetka Dana }e doputovati za dva dana. Pojedine re~i istog oblika, a razli~itog zna~ewa pi{u se i izgovaraju na isti na~in. Ipak, postoje i re~i koje imaju isti oblik, razli~ito zna~ewe i razli~ito se izgovaraju.
14
Re^i koJe zNA^e Ne[to umAWeNo i uve]ANo U bari je kreketala `aba. U barici je kreketala `abica. Barica je mala bara. @abica je mala `aba.
U datim re~enicama istaknute re~i zna~e ne{to umaweno.
Na grani je cvrkutala ptica. Na gran~ici je cvrkutala pti~ica. Gran~ica je mala grana. Pti~ica je mala ptica.
Maja je imala crvenkastu haqinu. Petar je imao zelenkast xemper. Ako je Majina haqina samo malo crvena, ka`emo da je crvenkasta. Ako je Petrov xemper samo malo zelen, ka`emo da je zelenkast.
MALI @IVOT Dok neko pije – ja pijuckam. Dok neko grize – ja samo grickam. Dok neko peva – ja pevuckam.
Dok neko drema – ja дремуckam. Dok neko radi – ja raduckam... I tako malo, sitno `ivuckam.
U slede}im re~enicama podvu~ene su re~i koje zna~e ne{to uve}ano.
Neda je ~itala zanimqivu kwigu. Branko je kupio crne cipele. U ku}i je `ivela ma~ka Mara.
Neda je ~itala zanimqivu kwi`urinu. Branko je kupio crne cipeletine. U ku}etini je `ivela ma~ketina Mara.
15
ОВО ЗНАМ
RE^I RAZLI^ITOG OBLIKA, A ISTOG ILI SLI^NOG ZNA^EWA
vre}a ili xak pri~ati
u~enik ili |ak
sna`an ili jak
govoriti-besediti-zboriti-kazivati-izlagati-besediti
RE^I ISTOG OBLIKA, A RAZLI^ITOG ZNA^EWA Baka Duwa je nabrala punu korpu duwa. `ensko ime
vo}e
Tetka Nada se mom dolasku nada. Deda Luka je kupio kilogram luka.
RE^I KOJE ZNA^E NE[TO UMAWENO I UVE]ANO
umaweno
uveЋano
slon~i} slon slon~ina avion~i} avion avion~ina leptiri} leptir leptirina {umica {uma {umetina
16
ИМЕНИЦЕ Svaki predmet ima ime, svaki pojam, svako lice, grad, planina, more, reka... to su na{e imenice. vetar
ptica oblak
ki{a duga ovca
drvo
paw
kapa
frula
pastir Marko
pas [arko potok
riba cvet
torba
Ispri~aj {ta je prikazano na ovom crte`u. Imenice su re~i koje imenuju bi}a, stvari i pojave. BI]A
PREDMETI
POJAVE
cvet
pas [arko
ovca
kapa
frula
oblak
duga
ki{a drvo
pastir Marko
torba
vetar
17
zAJeDNi^ke i vlAStite imeNiCe Kud god pogledamo vidimo razne predmete, qude, biqke, `ivotiwe, pojave... Sve to ima svoje ime.
ZAJEDNI^KE IMENIcE `ivotiwe
biqke
predmeti
{argarepa риба
{oqa
luk
овца
столица
зец
lisica
hrast
јела
lopta
olovka
Re~i које ozna~avaju zajedni~ka imena za vi{e bi}a, predmeta i pojava sa istim ili sli~nim osobinama nazivaju se zajedni~ke imenice. One se pi{u malim slovom.
VLASTITE IMENIcE Marina i Luka su letovali na planini Zlatibor. Bili su i na reci Tari. Dru`ili su se sa ribarom Markom iz U`ica. Sa wima je bio i pas [arko. Posetili su etnoselo Sirogojno. Upoznali su pletiqe Mariju i Milicu. Re~i Marina, Luka, Marko, Marija i Milica su vlastita imena qudi. U`ice i Sirogojno su vlastita imena naseqenih mesta. Zlatibor je vlastito ime planine, a Tara vlastito ime reke. [arko je vlastito ime psa. Vlastita imena qudi, `ivotiwa, sela, gradova, planina i reka su vlastite imenice i pi{u se velikim po~etnim slovom.
18
RoD i BRoJ imeNiCA Ja sam koko{ka. Ja sam петао.
TAJ petao
Ja sam пile.
TA koko{ka
TO pile
Imenice mogu biti mu{kog, `enskog i sredweg roda. Imenica petao je mu{kog roda. Imenica koko{ka je `enskog roda. Imenica pile je sredweg roda. Pomo}u re~i TAJ, TA i TO lako mo`emo odrediti rod imenica. ROD IMENIcA MU[KI ROD
TAJ
petao prozor krevet
@ENSKI ROD
TA
koko{ka klupa slika
SREDWI ROD
TO
pile more brdo
BROJ IMENIcA Kad je jedno JEDNINA je.
ku}a
ma~ka
Kad je vi{e MNO@INA je.
ku}e
ma~ke
Zajedni~e imenice mogu da budu u jednini i u mno`ini. Vlastite imenici su u jednini. Postoje i izuzeci jer se vlastite imenice ponekad koriste i u obliku mno`ine. (Sremski Karlovci, Nikolinci, Novi Banovci, Vreoci...)
19
ОВО ЗНАМ
ОВО ЗНАМ
IMENICE
BI]A
kru{ka lisica hrast
IMENICE
PREDMETI
POJAVE
kwiga prozor klupa
jutro leto oluja
ZAJEDNI^KE – pas, ku}a, sat, stolica, kupus VLASTITE – Beograd, Tara, Ibar, Zlatibor, Milan
BROJ IMENICA
jednina
mno`ina
prozor marama brdo
prozori marame brda
ROD IMENICA `enski rod (TA) olovka sveska sijalica
20
mu{ki rod (TAJ)
sredwi rod (TO)
ma~ak kaput ormar
selo nebo drvo
glAgoli
Ka`i mi, bako, bakice mila, Krhko je moje znawe, Da li glagoli stvarno kazuju Radwu, zbivawe i stawe?
Kazuju, du{o, kazuju, zlato, I radost i qubav i sre}u, Samo ti u~i, jedino moje, Ja ti smetati ne}u. J. K.
Ana ~ita kwigu. Pas @u}a le`i. Ptica cvrku}e. Iznenada je po~elo da grmi. Ki{a pqu{ti. Podvu~ene re~i u datim re~enicama nazivamo glagolima. Glagoli su re~i koje ozna~avaju radwu, stawe i zbivawe. GLAGOLI RADWA
STAWE
ZBIVAWE
u~i
drema
grmi
crta
le`i
sne`i
svira
pati
svawiva
peva
ose}a
pqu{ti
21
SADA[We, pRo[lo i BuDu]e vReme
Sada sviram violinu. Ju~e sam igrao ko{arku. Sutra }u voditi psa u {etwu.
De~ak Petar je ispri~ao {ta radi, {ta je radio i {ta }e raditi.
U prvoj re~enici de~ak pri~a {ta radi sada, u sad{wem vremenu. U drugoj re~enici de~ak pri~a {ta je radio ranije, u pro{lom vremenu. U tre}oj re~enici pri~a {ta }e raditi posle, u budu}em vremenu. Glagolima mo`emo ozna~iti ono {ta se dogodilo u pro{losti, {ta se doga|a sada i {ta }e se tek dogoditi.
PRO[LOST
SADA[WOST
BUDU]NOST
Luka je plivao.
Luka pliva.
Luka }e plivati.
Sawa je plakala.
Sawa pla~e.
Sawa }e plakati.
Ki{a je pqu{tala.
Ki{a pqu{ti.
Ki{a }e pqu{tati.
sada{wost
Nau~io sam tablicu mno`ewa.
Mira svira klavir.
pro{lost
U vrtu }u zasaditi crvene ru`e.
Posetila sam bolesnog druga.
budu}nost
Milan peva u {kolskom horu.
Sestri }u kupiti lutku.
22
liCe i BRoJ glAgolA Glagoli imaju posebne oblike za razli~ita lica.
Glagol mo`e biti u prvom, drugom i tre}em licu jednine ili mno`ine.
JEDNINA
MNO@INA
JA – prvo lice TI – drugo lice ON, ONA, ONO – tre}e lice
JA
MI – prvo lice VI – drugo lice ONI, ONE, ONA – tre}e lice
Ja tr~im. Ti tr~i{. On, ona, ono tr~i.
Mi tr~imo. Vi tr~ite. Oni, one, ona tr~e.
Ja певам. Ti пева{. On, ona, ono peva.
Mi pevamo. Vi pevate. Oni, one, ona pevaju.
Ja pla~em. Ti pla~e{. On, ona, ono pla~e.
Mi pla~emo. Vi pla~ete. Oni, one, ona pla~u.
lice koje govori (govorno lice) TI lice sa kojim se govori (sagovornik) ON, ONA, ONO lice koje nije sa govornikom i sagovornikom.
JA i TI To smo MI. ON i TI To ste VI. Kad ka`em MI, tu sam i JA. Kad ka`em VI, tu si i TI. Kad ka`em ONI, tu su i ON, ONA i ONO.
23
potvRDNi i oDRi^Ni oBlik glAgolA
Glagoli mogu biti u potvrdnom i odri~nom obliku.
POTVRDNI OBLIK
ODRI^NI OBLIK
Ja sviram. Ti svira{. On svira. Ona svira. Ono svira.
Ja ne sviram. Ti ne svira{. On ne svira. Ona ne svira. Ono ne svira.
Ja spavam. Ti spava{. On spava. Ona spava. Ono spava.
Ja ne spavam. Ti ne spava{. On ne spava. Ona ne spava. Ono ne spava. U datim re~enicama glagoli su napisani u potvrdnom i odri~nom obliku.
Mарија vozi trotinet. Mарија ne vozi trotinet. Luka pla~e. Luka ne pla~e. Potok ne `ubori. Potok `ubori.
24
ОВО ЗНАМ
ОВООВО ЗНАМ ЗНАМ
GLAGOLI
RADWA
STAWE
ZBIVAWE
pisati kopati pevati
stajati le`ati sedeti
cvetati grmeti ki{iti
GLAGOLSKA VREMENA
PRO[LOST (pre)
svirala sam le`ao sam gledao sam
SADA[WOST BUDU]NOST (sada) (posle)
sviram le`im gledam
svira}u le`a}u gleda}u
LICE I BROJ GLAGOLA
JEDNINA
Ja sedim Ti sedi{ On, ona, ono sedi
MNO@INA
Mi sedimo Vi sedite Oni, one, ona sede
25
pRiDevi SLIKAR SIMA Mali Sima dara ima. Naslikao bojicama: sme{nu kravu – svu zelenu, bujnu travu – svu crvenu, krivu reku – naranxastu, vitu brezu – qubi~astu, sme{no prase – mastiqavo i na grani – belu vranu. A deca mu dela kude: #[ta je ovo?” svi se ~ude. Stevo Pupovac
U datoj pesmici navedene su osobine bi}a i reke koju je Sima naslikao. sme{na krava kriva reka sme{no prase
bujna trava vita breza bela vrana
Pridevi su re~i koje stoje uz imenice i bli`e ih odre|uju po osobini ili pripadawu.
26
NA IZLETU Bio je sun~an dan. Ivana je sa roditeqima krenula na izlet. Uski krivudavi put ih je vodio do rascvetale livade. Prolazili su pored brzog potoka. @uborila je bistra voda. Duvao je lagani povetarac. Zelena livada je bila ukra{ena belim radama, qubi~astim i crvenim glavicama rascvetale deteline, `utim masla~kom, {arenim leptiri}ima i vrednim p~elama. Pti~ji cvrkut se rasprostirao na sve strane. Pse}i lave` je dopirao iz daqine. Lepo su se proveli na izletu. Tatin {e{ir Ivana je okitila livadskim cve}em. Maminu korpicu su napunili {umskim pe~urkama. Na povratku su pro{li kroz kom{ijin vo}wak. Kad su do{li ku}i, bili su umorni. Uz imenice u tekstu #Na izletu” su posebno istaknute neke re~i koje pobli`e kazuju kakvo je ne{to i ~ije je ne{to.
sun~an dan brzi potok bele rade `uti masla~ak
uski krivudavi put bistra voda qubi~aste i crvene glavice {areni leptiri}i
rascvetala livada zelena livada rascvetala detelina vredne p~ele
Re~i koje opisuju kakvo je ne{to nazivaju se opisni pridevi. pti~ji cvrkut tatin {e{ir mamina korpica kom{ijin vo}wak
pse}i lave` livadski cvet {umske pe~urke
Re~i koje pokazuju svojinu, ~ije je {ta ili kome (~emu) ne{to pripada zovu se prisvojni pridevi.
27
RoD i BRoJ pRiDevA ZELENO Na zelenoj livadi je bio zeleni skakavac. Zelena gusenica je {etala po zelenom listu. U zelenom `bunu je bilo zeleno jaje. Zelena `aba je skakutala po zelenom poqu. Na zelenoj grani je obe{eno zeleno odelo. U tekstu #Zeleno” uz svaku imenicu stoji isti pridev. Pridev prima rod od imenice uz koju stoji. Sla`e se sa imenicom u rodu.
mu{ki rod zeleni skakavac zeleni list zeleni `bun
`enski rod
sredwi rod
zelena zelena zelena zelena
zeleno jaje zeleno poqe zeleno odelo
livada gusenica `aba grana
Pridevi su trorodne re~i. Oni imaju posebne, razli~ite oblike za sva tri roda. Sla`u se sa imenicom uz koju stoje i u rodu i u broju.
28
PRIDEV
IMENIcA
ROD
BROJ
{kolska
klupa
`enski
jednina
gladni
golubovi
mu{ki
mno`ina
visoko
drvo
sredwi
jednina
ofarban
prozor
mu{ki
jednina
`ute
kru{ke
`enski
mno`ina
upRAvNi govoR U datom tekstu su istaknute re~i koje su izgovorili brat i sestra. PRIJATEQSKO DOPISIVAWE Do{la sam ku}i i videla da da moj mla|i brat vu~e olovkom po papiru. On mi se odmah pohvali: #Pogledaj, pi{em pismo Sa{i”. #Pa ti jo{ ne ume{ da pi{e{”, rekoh mu. #Ni{ta zato”, odgovori on, #ni Sa{a ne ume da ~ita”. Tu|e re~i napisane ta~no onako kako ih je neko izgovorio nazivaju se upravni govor. Upravni govor obele`avamo znacima koji se nazivaju navodnici. Umesto navodnika, upravni govor se ponekad u kwi`evnim tekstovima obele`ava crtom. Re~i kojima se ozna~ava ko govori ili kome pripada upravni govor nazivaju se pi{~eve re~i. Upravni govor mo`emo pisati na tri na~ina. 1. na~in Lena je rekla: #Danas sam kupila kwigu”. pi{~eve re~i
upravni govor
2. na~in #Danas sam kupila kwigu”, rekla je Lena. upravni govor
pi{~eve re~i
3. na~in #Danas sam” , rekla je Lena, “kupila kwigu”. upravni govor
pi{~eve re~i
upravni govor
Umesto navodnika, upravni govor se ponekad u kwi`evnim tekstovima obele`ava crtom. MA^AK OTI[AO U HAJDUKE (odlomak) – Djeda-Tri{o – javi se ma~ak pospan i lijen – djeda-Tri{o, ~uje{, ulovi mi jednog mi{a. – Mi{a! Kakvog mi{a, ro|eni? – za~udi se djeda. – Nikad nisam lovio mi{eve. A, hvala bogu, ima ih dosta u na{oj vodenici, jo{ }e ti brkove odgristi kako uvijek spava{... Ne}u, lovi sam! Branko ]opi}
29
ОВО ЗНАМ
ОВО ЗНАМ
PRIDEVI
OPISNI (Kakvo je ne{to?)
PRISVOJNI (^ije je ne{to?)
Pridevi se sla`u sa imenicom uz koju stoje i u rodu i u broju.
mu{ki rod
JEDNINA
MNO@INA
pametan de~ak
`enski rod
pametna devoj~ica
sredwi rod
pametno dete
pametni de~aci pametne devoj~ice
pametna deca
UPRAVNI GOVOR
1. na~in
Jazavac upita: #Da ti nisi kakav ro|ak psima?” pi{~eve re~i
2. na~in
upravni govor
#Da ti nisi kakav ro|ak psima?”, jazavac upita. upravni govor
3. na~in
#Da ti nisi”, jazavac upita #kakav ro|ak psima?” upravni govor
30
pi{~eve re~i
pi{~eve re~i
upravni govor
pRAvopiS
Ja stanujem у Kosovskoj ulici.
upotReBA velikog SlovA u piSAWu imeNA NARoDA Svake godine u Beogradu se odr`ava #Radost Evrope”, susret dece iz evropskih zemaqa. Tada se deca iz Srbije dru`e sa vr{wacima: Hrvatima, Sovencima, Ma|arima, Bugarima, Grcima, Italijanima, [ve|anima, Francuzima, Nemcima i ostalim Evropqanima. Svi se oni trude da {to boqe predstave svoju zemqu. Kroz pesmu i igru deca Evrope se upoznaju i dru`e. Ono {to je najlep{e su prijateqstva koja nastaju me|u wima. Imena naroda i pripadnika naroda pi{u se velikim po~etnim slovom. Srbi – Srbin, Srpkiwa Hrvati – Hrvat, Hrvatica Ma|ari – Ma|ar, Ma|arica Rumuni – Rumun, Rumunka Albanci – Albanac, Albanka Francuzi – Francuskiwa, Francuz DR@AVA
NAROD
MU[KARAc
@ENA
^e{ka Slovenija Gr~ka Nema~ka
^esi Slovenci Grci Nemci
^eh Slovenac Grk Nemac
^ehiwa Slovenka Grkiwa Nemica
POZDRAV Oj Mese~e, oj putni~e, ^uj {ta tebi Drago kli~e: Kada kli~e{ oko Zemqe Pozdravi mi prijateqe! Pozdravi mi decu sveta Od Teksasa do Tibeta! Pozdravi mi Meksikance! Pozdravi mi Peruance! Pozdravi mi Marokonce! Pozdravi mi Indijance! Pozdravi mi Belgijance! Pozdravi mi Holan|ane! Pozdravi mi Kana|ane I Al`irce i Burmance! I Sudance i Japance! Nosim pozdrav crnoj deci! Nosim pozdrav `utoj deci! Nosim pozdrav svima – reci! Stevo Pupovac
32
U datoj pesmi imena naroda su posebno istaknuta.
Imena naroda i pripadnika naroda pi{u se velikim po~etnim slovom.
upotReBA velikog SlovA u piSAWu vi[e^lANiH geogRAFSkiH imeNA U na{oj domovini ima mnogo gradova i sela ~ija se imena sastoje od dve ili vi{e re~i.
Gradovi su: Novi Sad, Novi Pazar, Smederevska Palanka, Sremska Mitrovica, Velika Plana, Vladi~in Han... Sela su: Velika Krsna, Banatsko Novo Selo, Velika Ivan~a, Ba~ki Jarak, Srpska crwa, Ba~ko Petrovo Selo... Dr`ave su: Velika Britanija, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, Severna Koreja... U vi{e~lanim imenima dr`ava, gradova i sela svaka re~ pi{e se velikim po~etnim slovom.
U vi{e~lanim imenima reka, planina i jezera velikim po~etnim slovom pi{u se samo prva re~, a druga i ostale re~i samo ukoliko su vlastite imenice.
Zapamtio sam kako se pi{u vi{e~lana geografska imena.
Reke su: Velika Morava, Zapadna Morava, crni Timok, Beli Drim... Planine su: Stara planina, [ar planina, Suva planina, Fru{ka gora... Jezera su: Pali}ko jezero, Vlasinsko jezero, \erdapsko jezero...
33
piSAWe NASlovA kWigA, ^ASopiSA i NoviNA
Lukina porodica svakodnevno kupuje novine. Tata ~ita #Politiku”, mama #Blic”, a baka #Bazar”. Luka u popodnevnim satima ~ita ~asopise #[kolarac” i #Neven”. Omiqena kwiga mu je #Do`ivqaji Toma Sojera”. Wegov deda Vidoje ~ita kwigu #Starac i more”. Naslovi kwiga i imena ~asopisa i novina pi{u se velikim po~etnim slovom i obi~no se obele`avaju navodnicima. piSAWe imeNA pRAzNikA
Praznici su posebni dani u godini koji se posebno obele`avaju i naj~e{}e su neradni dani.
Neda proslavqa Novu godinu na planini. Sa drugarima je pripremila program za Savindan. U februaru }e u~estvovati u pripremi programa za Dan dr`avnosti Republike Srbije. Svake godine za Osmi mart, Dan `ena, putuje na more. Sa prijateqima proslavqa Praznik rada i Dan pobede. Imena praznika pi{emo velikim po~etnim slovom. Ako je ime praznika sastavqeno od vi{e re~i, samo prvu re~ pi{emo velikim po~etnim slovom. Velikim po~etnim slovom pi{u se i vlastite imenice koje su deo imena.
34
piSAWe NAzivA uliCA Ana `ivi u Novom Be~eju. Ona stanuje u Ulici Svetozara Mileti}a. Wena drugarica Jana stanuje u Wego{evoj ulici. Svakodnevno se sastaju na Trgu oslobo|ewa i odlaze u {etwu Ulicom lipa. Wihova {kola se nalazi u Bulevara vojvode Putnika.
12
ULICA VUKA KARAXI]A
Nazive ulica pi{emo velikim po~etnim slovom. Ako se naziv ulice sastoji od vi{e re~i, velikim po~etnim slovom pi{emo prvu re~ i sve vlastite imenice.
Ja stanujem u Ulici carice Milice. Moj najboqi drug stanuje u Sremskoj ulici.
35
ОВО ЗНАМ
Velikim po~etnim slovom pi{em po~etak re~enice, li~no ime, prezime и ime grada.
De~ak Ivan Peri} je otputovao u Vr{ac.
imena naroda i pripadnika naroda
vi{e~lana imena dr`ava, gradova i sela
VELIKIM PO^ETNIM SLOVOM PI[U SE:
imena reka, jezera i planina
nazivi ulica i trgova
imena praznika
U pliva~koj trci na Velikoj Moravi pobedio je Slovenac Tom ^ebular. Ivana je otputovala u Veliku Britaniju. Dragana ure|uje ~asopis #Naj”. Moja omiqena bajka je #Sne`ana i sedam patuqaka”. Moja tetka `ivi u Beogradu, u Ulici vojvode Mi{i}a. Praznik Prvi maj se proslavqa u Srbiji.
36
piSAWe DAtumA Ta~no ozna~en dan, mesec i godina zove se datum.
Datume pi{emo na vi{e na~ina.
pRAvilNo NApiSANi DAtumi Ivan je ro|en 24. 8. 2003. godine. Branko je dobio nagradu 15. 6. 1998. god. Dana{wi datum je 15. septembar 2010. Moja baka je ro|ena 9. VII 1952. godine. Dedina ku}a je sagra|ena 7. H 1934. godine. Kada pi{emo datume iza arapskih rednih brojeva uvek se pi{e ta~ka. Iza posledweg broja nije neophodno dodavati re~ godine ili god. Mesec u godini mo`emo napisati slovima i arapskim ili rimskim brojem. Iza rimskih brojeva ne pi{emo ta~ku.
12. maj 1999. godine 12. 5. 1999. godine 12. V 1999. godine
Ja sam pravilno napisala datum svog ro|ewa na ~etiri na~ina
12. 5. 1999.
37
piSAWe BRoJevA SlovimA
Brojeve pi{emo ciframa i slovima (re~ima).
153 sto pedeset tri
BROJ
PRAVILNO
NEPRAVILNO
11 13 15 19 20 50 60
jedanaest trinaest petnaest devetnaest dvadeset pedeset {ezdeset
jedanajest trinajest petnajest devetnajest dvaest petdeset {estdeset
24
100
sto ili stotina
200
dvesta ili dve stotine
300
trista ili tri stotine
400
~etiristo ili ~etiri stotine
600
{eststo ili {est stotina
dvadeset ~etiri
53
sto pedeset tri
765
sedamsto {ezdeset pet
509
petsto devet
248
dvesta ~etrdeset osam
622
{eststo dvadeset dva
U vi{e~lanim brojevima sve se re~i pi{u odvojeno. Izme|u pretposledwe i posledwe re~i mo`e, ali ne mora, stajati veznik i.
38
piSAWe Re^Ce Ne uz glAgole, pRiDeve i imeNiCe Milan ne voli da peva u horu. Vawa ne zna gde joj je sveska. Ne `elim se sva|ati sa tobom. Jana ne mo`e da na|e kqu~. Re~cu Ne pi{emo odvojeno od glagola.
Izuzetka ~etiri znam: NE]U, NEMOJ, NEMAM i NISAM.
Nemam vremena za pri~u. Molim te, nemoj se qutiti! Danas nisam raspolo`ena za igru. Rekla sam da se ne}u takmi~iti.
Re~cu NE pi{emo sastavqeno sa imenicama i pridevima. Dobar ~ovek nema neprijateqa. Ivan je do`iveo saobra}ajnu nesre}u. Moj deda je nepismen. Luka je nesta{an de~ak.
piSAWe Re^Ce li Da li si pro~itao kwigu? Ima{ li loptu? Je li Ivan svirao?
Jesi li bila u pozori{tu? Ho}e{ li i}i na izlet? Mo`e{ li mi pomo}i?
U upitnim re~enicama koristimo upitnu re~cu LI. Upitna re~ca LI pi{e se odvojeno od ostalih re~i.
39
piSAWe SuglASNikA J Suglasnik J se ne pi{e i ne izgovara izme|u samoglasnika I i O. bijo – bio
radijo – radio
vozijo – vozio
u~ijo – u~io
stadijon – stadion
Tata je nosio xak bra{na. Ma~ak je popio mleko.
nosijo – nosio u~ijonica – u~ionica
Jovan je snimio nekoliko pesama. Janko je otkrio prevaru.
Suglasnik J se izgovara i pi{e izme|u samoglasnika O i I. koi – koji
boice – bojice
broim – brojim
moi – moji
spoiti – spojiti
boiti – bojiti
Kroja~ kroji odela. Kupila sam bojice.
stoim – stojim
\ak boji crte`. Baka broji pili}e.
piSAWe SkRA]eNiCA
U na{em jeziku se pojedine re~i skra}uju. Re~i se skra}uju po utvr|enim pravilima. Skra}ene re~i se nazivaju skra}enice.
Iza nekih skra}enih re~i pi{emo ta~ke. u~enik – u~.
strana – str.
ulica – ul.
broj – br.
godina – god.
profesor – prof.
mno`ina – mn.
~lan – ~l.
Postoje skra}enice koje pi{emo bez ta~ke. doktor – dr
magistar – mr
gospo|a – g|a
gospo|ica – g|ica
Skra}enice za merne jedinice se mogu pisati ćirilicom i latinicom. metar – m или м kilogram – kg или кг litar – l или л
40
decimetar – dm или дм dekagram – dkg или дкг decilitar – dl или дл
kilometar – km или км gram – g или г centilitar – cl или цл
pRAvilNo izgovARAWe glASovA ^, ], X, \ i H Pred tobom je nekoliko re~i u kojima su nalaze i glasovi ~, }, x, | i h. Pogre{nim izgovorom jednog glasa mo`e da se dobije druga re~ koju nismo hteli da ka`emo. Izgovaraj jasno i glasno napisane re~i.
~eki}
gran~ica kqu~i}
xemper
la|a ~isto}a
|ur|evak xem
ma~ka
vre}a
odmah
oxa~ar
unu~i}i pehar
pohvala vazduh
gro`|e pixama
ro|endan
hrast
xez
opan~i}
~a|
devoj~ica
le|a
xep~i}
hemi~ar
posu|e
nov~anik
~u~ati
vrh
smeh
~am~i}
~u|ewe
oxak
xungla
ho}u
vre}a
hladovina
vo}e
uxbenik
obla~i}
xip
klup~i}
odmah
prole}e
bih
xeparo{
hladno}a
hu~i
tiho le|a
otaxbina pra}ka
srxba nov~i}
Izgovori brzo, br`e i najbr`e date brzalice. ^etiri ~av~i}a na ~un~i}u ~u~e}i ciju~u. Razraste li se ora{~i} u vr{~i}? ^okan~i}em }e{ me, ~okan~i}em }u te.
41
NAglA[eNi i NeNAglA[eNi Slogovi u Re^imA Pri izgovoru pojedinih re~i zapa`amo da se jedan slog u re~i jasnije ~uje od drugih slogova, posebno se nagla{ava.
Re~i obi~no imaju samo po jedan nagla{eni slog. Slog koji se jasnije i ja~e ~uje zove se nagla{eni slog. Slogovi koji se slabije ~uju zovu se nenagla{eni slogovi. U datim re~ima nagla{eni slog smo pisali velikim slovima. Poku{aj da izgovara{ napisane re~i vode}i ra~una o nagla{enim slogovima. MAJka
lePOta
MAJ-ka nagla{eni slog
KOpati
floMAster
le-PO-ta
nenagla{eni slog
KO-pa-ti nagla{eni slog
`iVOtiwa
nenagla{eni slog
nagla{eni slog
nenagla{eni slog
`i-VO-ti-wa nagla{eni slog
flo-MA-ster nagla{eni slog
nenagla{eni slog
ZIma
nenagla{eni slog
ZI-ma nagla{eni slog
nenagla{eni slog
U re~ima istog oblika, a razli~itog zna~ewa mo`e da postoji i razlika u izgovoru. Te re~i mogu imati i naglasak na istom slogu, ali je on u nekim kratak, a u nekim dug. Pro~itaj re~enice i obrati posebnu pa`wu na izgovor podvu~enih re~i. Tetka Dana }e doputovati za dva dana. Baku Zoru sam probudila u zoru. De~ak Luka se najeo luka.
42
Re^eNi^NA iNtoNACiJA Pro~itaj glasno napisane re~enice. Da li istom ja~inom glasa ~ita{ ove re~enice? Mira je preskakala vija~u.
Dodaj mi tawir!
Danas je padala ki{a.
Gde si bio?
Jesi li to razumeo?
Idi u {kolu!
Napisane re~enice smo razli~ito pro~itali. Negde smo spu{tali, a negde podizali glas. To razli~ito ~itawe – spu{tawe i podizawe glasa u re~enici nazivamo intonacijom. Intonacija se najboqe uo~ava kod izgovarawa razli~itih re~enica po zna~ewu. Kad izgovaramo re~enice sa ta~kom, na kraju spustimo glas i zastanemo.
NAglA[eNe i NeNAglA[eNe Re^i Pri ~itawu i izgovorawu re~enica, nagla{avawem pojedinih re~i isti~emo ono {to nam je najva`nije. U na{em jeziku neke re~i ~ine nagla{enu celinu sa re~ju ispred ili sa re~ju iza sebe. Datu re~enicu pro~itaj na razli~ite na~ine. Poku{aj da naglasi{ re~i koje su podvu~ene. Pri razli~itom nagla{avawu odre|enih re~i, ista re~enica }e razli~ito zvu~ati.
Neka sada Ana donese {e{ir.
Ko treba da donese {e{ir?
Neka sada Ana donese {e{ir.
Kad treba da donese {e{ir?
Neka sada Ana donese {e{ir.
[ta treba da donese?
43
ОВО ЗНАМ PISAWE DATUMA Datum pi{emo na vi{e na~ina. 15. 9. 2010. 15. septembar 2010 . god. 15. IX 2010. godine .
PISAWE RE^cE LI
PISAWE RE^cE NE odvojeno od glagola sastavqeno sa imenicama i pridevima
u upitnim re~enicama odvojeno od drugih reči
izuzeci: ne}u, nemoj, nemam, nisam
PISAWE SUGLASNIKA J pi{e se izme|u samoglasnika O i I. brojim
stojim
kojim
bojica
ne pi{e se izme|u samoglasnika I i O. u~ionica
44
stadion
avion
radio
kultuRA izRA@AvAWA
“Била је то велика, прекрасна башта, пуна меке, зелене траве, из које је ту и тамо вирио покоји цвет, леп као звезда. А у пролеће би процветало дванаест бресквиних дрвета и расуло се у цветиће сличне ружичастим бисерима, и тако би башта блистала у шаренилу које би сменила тек јесен богата плодовима. Птичице су скакутале по гранама и певале тако умилно да су деца престајала да се играју и занесено слушала њихов пој”. 45
pRepRi^AvAWe Svaki pro~itani tekst mo`emo prepri~ati svojim re~ima. Prepri~avamo pri~e, bajke, basne, doga|aje, do`ivqaje, snove... Prepri~avati se mogu filmovi, pozori{ne predstave, radijske i televizijske emisije... Svako prepri~avawe treba da bude jasno i razumqivo. Ono mo`e da bude op{irno i sa`eto. Op{irno prepri~avawe nekog teksta podrazumeva prepri~avawe svega {to smo pro~itali. Prepri~avawe mo`e da bude na osnovu plana. Mo`e da bude usmeno i pismeno. Pri sa`etom prepri~avawu izdvajamo ono {ta je najva`nije i samo to prepri~avamo. U toku prepri~avawa neophodno je da vodimo ra~una o redosledu doga|awa. U tvojoj ~itanci nalazi se pri~a #Samo}a” Branka V. Radi~evi}a. Pro~itaj pri~u i usmeno je prepri~aj na osnovu slede}eg plana.
. Susret s malom pticom . Pti~ica se ne boji . Hrawewe pti~ice . cari}evo carstvo . Dru`ewe s pti~icom se nastavqa . Pobedili smo samo}u
Samostalno sa~ini sa`et plan neke pozori{ne predstave ili televizijske emisije za decu. Na osnovu takvog (sa`etog) plana prepri~aj pozori{nu predstavu ili televizijsku emisiju. Sa~ini i ti svoj plan prepri~avawa pri~e #Samo}a”. Napi{i plan u Radnoj svesci i pismeno prepri~aj pri~u.
46
pRi^AWe Baki sam ispri~ala svoje do`ivqaje sa letovawa.
Drugu sam ispri~ao pri~u o svom omiqenom putovawu.
Pri~awe mo`e biti op{irno i sa`eto. Kad se odlu~imo da op{irno pri~amo tada ispri~amo sve {to smo do`iveli ili {to se dogodilo. Tom prilikom ne odvajamo ono {to je va`no i bitno, ve} iznosimo sve pojedinosti i doga|aje. Ako odlu~imo da sa`eto pri~amo, tada iznosimo ono {to je najva`nije. Ono {to je mawe va`no izostavqamo. Bez obzira na to, da li pri~amo op{irno ili sa`eto, neophodno je da vodimo ra~una o redosledu doga|awa, jasnosti i povezanosti re~enica, prirodnosti i celovitosti onog {ta pri~amo. Bilo bi lepo kada bi u svakoj na{oj pri~i bilo {to vi{e zanimqivih doga|aja. Posmatraj crte` i na osnovu onoga {to prikazuje, smisli zanimqivu pri~u. Neka tvoja pri~a bude uverqiva, uzbudqiva i ma{tovita. Pri~u napi{i u Radnoj svesci.
47
opiSivAWe Opisivawe je slikawe re~ima. Re~i podsti~u na{a ~ula i mi svestrano do`ivqavamo to {to pisac prikazuje. Zato ka`emo da je pesni~ki jezik slikovit. Pisac Oskar Vajld je opisao i oslikao xinovu ba{tu. Deo tog opisa prenosimo iz pri~e #Sebi~ni xin” koja se nalazi u tvojoj ~itanci. #Bila je to velika, prekrasna ba{ta, puna meke, zelene trave, iz koje je tu i tamo virio pokoji cvet, lep kao zvezda. A u prole}e bi procvetalo dvanaest breskvinih drveta i rasulo se u cveti}e sli~ne ru`i~astim biserima, i tako bi ba{ta blistala u {arenilu koje bi smenila tek jesen bogata plodovima. Pti~ice su skakutale po granama i pevale tako umilno da su deca prestajala da se igraju i zaneseno slu{ala wihov poj”.
Kako izgleda xinova ba{ta u prole}e? Koje ti se slike iz opisa posebno dopadaju? Za opisivawe su posebno pogodni razni predeli, prirodne pojave, godi{wa doba, biqke, `ivotiwe, qudi, prostorije... Svakom opisivawu treba da prethodi pa`qivo posmatrawe svega {ta opisujemo. Veoma je va`no da zapazimo i uo~imo ono {to je karakteristi~no, ono {to smo do`iveli na poseban na~in svim na{im ~ulima. Slikovitost opisa ostvarujemo re~ima. Ako opisujemo prirodu neophodno je da odabranim re~ima istaknemo slike prirode, ali i svoje utiske, ose}awa i raspolo`ewa (sve {to smo u prirodi zapazili ~ulima vida, sluha, mirisa...). Opisivawe mo`e biti slobodno i po planu. Kratak tekst tako|e mo`e poslu`iti kao podsticaj za opisivawe. U Radnoj svesci opi{i osobu koju najboqe poznaje{. Mo`e{ i sebe opisati. Pri opisivawu po|i od spoqa{weg obele`ja osobe. Opi{i osnovne karakterne crte i pona{awe u konkretnim `ivotnim okolnostima (postupci, reakcija, govor).
48
izve[tAvAWe U toku {kolske godine odeqewske zajednice organizuju razne akcije. One mogu da budu humanitarne, sakupqa~ke, radne... O svakoj akciji odeqewske zajednice neophodno je da postoji neka zabele{ka, da se napi{e izve{taj.
Izve{taj treba da bude kratak i da sadr`i: . . . . .
mesto i vreme akcije u~esnike u akciji postignute rezultate istaknute pojedince predloge za budu}e aktivnosti
Izve{taj pi{emo kada `elimo da obavestimo druge o na{im aktivnostima ili kada neko od nas tra`i da ga izvestimo, obavestimo o ne~em. Izve{tavamo o utakmicama, o raznim takmi~ewima, o izletima, o susretima sa poznatim li~nostima, o posetama i sli~no. Svaki izve{taj treba da bude zasnovan na istinitim ~iwenicama. Ako `eli{ da izve{tava{ o nekom doga|aju, neophodno je da prikupi{ dovoqno va`nih i ta~nih podataka.
Taj izve{taj treba da sadr`i: . mesto i vreme doga|aja . u~esnike doga|aja . tok doga|aja
U Radnoj svesci napi{i izve{taj o jednoj uspeloj akcije svoje odeqewske zajednice. Ako `eli{ mo`e{ napisati izve{taj o nekom {kolskom takmi~ewu u~enika, o izvedenom izletu, ili o postignutom uspehu u u~ewu i pona{awu u~enika. Mo`e{ napisati i svoju kratku autobiografiju.
49
piSAWe RAzgleDNiCe i ^eStitke Razglednice pi{emo i {aqemo onima koje volimo da bismo im time poru~ili da mislimo na wih. Ovu razglednicu je napisala u~enica tre}eg razreda koja je zimski raspust provodila na Kopaoniku.
Dragi deda, Nalazim se na Kopaoniku. Snega ima dosta. Svakodnevno se sankam i skijam. Sa drugaricom Majom sam bila na `i~ari. Ba{ sam sre}na i zadovoqna. Voli te tvoja unuka Maja
Prima: Ilija Luki} Ђуре Јак{iћа 31 3 4 0 0 0 Крагујевац
^estitke se {aqu prijateqima, ro|acima, poznanicima... ^estitaju se praznici, ro|endani, ven~awa i druge sve~anosti.
ujko, i g ra
D
ndan e | o .r n 35 od sa a } e Sr ov p pr e l i oj om ti tv ! Ivan i l `e } Luka ri sest
Napi{i novogodi{wu ~estitku dragoj osobi.
50
piSAWe piSmA ________________ mesto i datum
______________
sadr`aj pisma
oslovqavawe
Na predwoj strani koverta pi{e se adresa primaoca, a na zadwoj strani pi{e se adresa po{iqaoca. Markica se uvek nalazi u gorwem desnom uglu koverta.
Prima: Sawa Markovi} Вука Караџића 18 1 2 0 0 0 Poжаревац
[aqe: vanovi} Neda Jo ска 4а ан Медитер лцињ 85360 У
________________ pozdrav i potpis
Ulciw, 3. avgust 2010. god. Draga Sawa, Pozivam te da do|e{ kod mene na letovawe. Pla`a je peskovita i ~ista. Ima mnogo suncobrana koji su napravqeni od nekog pru}a. Izgledaju kao iz bajke. Voda je divna za kupawe. Svakodnevno plivam i u`ivam. Upoznala sam nove drugare. Judit je iz Subotice, a Enis iz Sarajeva. Ba{ se lepo zabavqamo i dru`imo. Jedva ~ekam da nam se i ti pridru`i{. Javi kad dolazi{. Voli te i pozdravqa tvoja drugarica Neda
Napi{i kratko pismo i po{aqi ga kome `eli{.
51
RE^NIK AUTOBIOGRAFIJA – tekst u kojem autor opisuje svoj `ivot od ro|ewa do trenutka pisawa ANTOLOGIJA – zbirka odabranih tekstova raznih pisaca, zbornik AUTORSKA BAJKA – pripovetka fantasti~ne sadr`ine kojoj je poznat autor BAJKA – fantasti~na pri~a u kojoj se govori o nestvarnim ili izmi{qenim bi}ima i pojavama BASNA – kratka pri~a u kojoj su glavni junaci `ivotiwe sa qudskim osobinama; zavr{ava se poukom ili naravou~enijem DRAMA – vrsta kwi`evnog dela koje se izvodi na pozornici i zasniva se na sukobu likova DIJALOG – razgovor izme|u dva lika u scenskom ili kwi`evnom delu; razgovor uop{te IZREKA – sa`et izraz u kojem je konkretna slika upotrebqena u prenesenom zna~ewu JUNAK – glavni lik u kwi`evnom delu MONOLOG – govor jednog lica OPISIVAWE – uverqivo, slikovito i `ivopisno do~aravawe nekog prizora ili osobe; slikawe re~ima ONOMATOPEJA – stilska figura kojom se podra`avaju glasovi i zvuci iz prirode PESNIK – stvaralac koji pi{e pesme PESMA – vrsta kwi`evnog dela u stihu PEJZA@ – opis prirode, predela, u kwi`evnom delu PORE\EWE – stilska figura kojom se ne{to dovodi u vezu i upore|uje PORODI^NE PESME – kra}e narodne pesme koje pevaju o `ivotu u porodici i ose}awima ~lanova zajednice ili se pevaju u porodi~nom krugu POSLOVICA – kratka i sa`eta narodna izreka (mudra misao) nastala na osnovu `ivotnog iskustva RIMA – glasovno podudarawe re~i na kraju dva stiha RITAM – smewivawe nagla{enih i nenagla{enih, dugih i kratkih slogova RODOQUBIVA PESMA – lirske pesme u kojima preovla|uju rodoqubiva ose}awa (qubav prema zavi~aju, pripadnost odre|enom narodu ili zemqi, spremnost da se otaxbina ~uva i brani) FABULA – skup uzro~no-posledi~no povezanih doga|aja u kwi`evnom delu TEMA – predmet dela, ono o ~emu se u delu govori TRADICIJA – skup obi~aja, stavova i verovawa koji povezuju neku qudsku zajednicu sa pro{lo{}u
52
SRPSKI JEZIK – gramatika, pravopis, jezi~ka kultura za tre}i razred osnovne {kole Prvo izdawe 2010. godina Autor: Milica ]uk Likovni urednik i ilustrator: Goran Vitanovi} Recenzenti: prof. dr Tihomir Petrovi}, Pedago{ki fakultet u Somboru Јулијана Ђурђевић, prof. ОŠ “Mihailo Petrović Alas” Beograd An|ela Dra{kovi}, prof. O[ #Bratstvo” Novi Pazar
Urednik: dr Milorad De{i} Izdava~: NOVA [KOLA d. o. o. Beograd, Gospodar Jovanova 22 Tel/faks; 011 2631 652, 011 3284 989
© Nova {kola 2010. Sva prava zadr`ana.
53
