Srpski Jezik 2 Citanka

Радмила Жежељ-Ралић

У ЦАРСТВУ РЕЧИ Читанка за други разред основне школе

У ЦАРСТВУ РЕЧИ

Читанка за други разред основне школе Прво издање Ауторка: Радмила Жежељ-Ралић Илустрације: Зорана Кесер-Петровић Рецензенти: др Свенка Савић, професор, Филозофски факултет у Новом Саду Радиша Ђорђевић, педагог, просветни саветник из Пожаревца Ивана Васиљевић, професор разредне наставе, ОШ „Уједињене нације“ у Београду Графичко обликовање и илустрације пиктограма: „Total Idea“, Нови Сад Лектура: мр Горан Зељић Компјутерско обликовање: , Нови Сад

Издавач: Издавачка кућа „Кlett“ д.о.о. Светозара Ћоровића 15, 11000 Београд Тел: 011/3348-384, факс: 011/3348-385 [email protected], www.klett.co.yu За издавача: Гордана Кнежевић-Орлић Уредник: Александар Рајковић Штампа: Цицеро, Београд Тираж: 10.000 примерака

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије 37.016:821-82(075.2) У царству речи : читанка за други разред основне школе / [приредила] Радмила ЖежељРалић; [илустрације Зорана Кесер-Петровић]. – 1. изд. – Београд : Klett, 2008 (Београд, Цицеро). – 127 стр. : илустр. ; 28 cm Текст ћир. и лат. – Тираж 10.000 ISBN 978-86-7762-141-4 1. Жежељ-Ралић, Радмила COBISS.SR-ID 149969676

Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у другом разреду основног образовања и васпитања за школску 2008/2009. годину решењем број 650-02-00238/2008-06 од 5. јуна 2008. године. Забрањено је репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

© Klett, 2008. ISBN 978-86-7762-141-4

У царству речи Дете се смеје, А мишић шушка. Сунце нас греје, Мирише крушка. Звезда трепери, Песма нас лечи – Срећан ти пут У царство речи!

Драга девојчице!

Драги дечаче!

Отвори страницу – капију и наћи ћеш се у једном чудесном царству, царству речи. Улазница ти није потребна – понеси само осмех! Срећно ти путовање кроз ово царство! Ауторка

САДРЖАЈ ТАЈНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 1. ЛЕПО ЈЕ СВЕ ШТО ЈЕ МАЛО – Душан Радовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 2. ШКОЛА – Драган Лукић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 3. МАЈКА ЈОВУ У РУЖИ РОДИЛА – народна успаванка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 4. СМЕШНО ЧУДО – шаљива народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 5. ПАТАК И ЖАБЕ – Јован Јовановић Змај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 6. ПЕСМА ЗА МАМИНЕ ОЧИ – Мира Алечковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 7. БОЛЕСНИК НА ТРИ СПРАТА – Бранко Ћопић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 8. КАД ПОЧНЕ КИША ДА ПАДА – Стеван Раичковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 9. ТАЈНА – Мирослав Антић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 10. ПРИЧА О ТРИ МЕДВЕДА – прича у сликама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 ДАЈ МИ КРИЛА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 1. ЈЕДНОГА ДАНА – Љубивоје Ршумовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 2. DAJ MI KRILA JEDAN KRUG – Vladimir Andrić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 3. čuo sam – Dobrica Erić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 4. ПРОЛЕЋНО ЈУТРО У ШУМИ – Момчило Тешић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 5. dva jarca – Duško Trifunović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 6. Oblaci – Rabindranat Tagore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 7. МУЗИКА – Зоран Поповић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 8. ТRI NESTAŠNE MACE – priča u slikama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 СПОМИЊЕ СЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 1. МАРКО КРАЉЕВИЋ И ОРАО – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 2. Staro lijino lukavstvo – narodna priča . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 3. СЕДАМ ПРУТОВА – народна приповетка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 4. СВЕТИ САВА, ОТАЦ И СИН – народна прича . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 5. konj i magare – prema Dositeju Obradoviću . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 6. ЛИСИЦА И ГАВРАН – народна басна . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 7. ПАС И ЊЕГОВА СЕНКА – Доситеј Обрадовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 8. БАЈКА О РИБАРУ И РИБИЦИ – Александар Сергејевич Пушкин . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 9. ДОГОВОР РЕШАВА ПРОБЛЕМ – прича у сликама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 доживљаји који се памте . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 1. СЛИКАРКА ЗИМА – Десанка Максимовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 2. ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ – Бранко Ћопић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 3. oglas mrava – Branko Ćopić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 4. ТРИ БРАТА – Браћа Грим . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 5. ТРИ КРОЈАЧА – народна прича . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 6. ВРАБАЦ И ЛАСТЕ – Лав Толстој . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 7. БАМБИ – Феликс Салтен . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78

4

означава обавезне текстове

8. ШАРЕНОРЕПА – Гроздана Олујић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 9. petoro braće – Hans Kristijan Andersen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 10. СПАС У ЗАДЊИ ЧАС – прича у сликама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 МАЛА ПОЗОРНИЦА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 1. ЗНА ОН УНАПРЕД – Гвидо Тартаља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 2. СТАРА СЛИКА НА ЗИДУ – Драган Лукић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 3. ДВА ПИСМА – Александар Поповић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 ЛЕКТИРА НАМ НЕ ДА МИРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 ПЕСМЕ ДОБРИЦЕ ЕРИЋА – избор: СМИЉЕ • ЗАВИЧАЈУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 АКО ЖЕЛИШ ДА ТЕ ПРАТИ СРЕЋА • ВИЛИНА ДОЛИНА • БЕЛА РАДА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 ВИЛЕ • ЋИЛИМ-ПОЉЕ КАЛИПОЉЕ • МОЈА МАЈКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 МОЈА КЋИ • ЧУДЕСНИ СВИТАЦ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 ПЕСМЕ ЉУБИВОЈА РШУМОВИЋА – избор: ДЕЦА СУ УКРАС СВЕТА • ŠTA JE ON • БАБАРОГА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 ГЕНЕРАЛЕ СИЛО ЉУТА • БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ВУК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 DR • ДЕСЕТ ЉУТИХ ГУСАРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 AKO ŽELIŠ MIŠICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 ПЕСМЕ САВРЕМЕНИХ СРПСКИХ ПЕСНИКА – избор: ЕЈ КАКО БИХ – Д. Ђорђевић • ДОГОВОР – М. Мијовић ГРАД НА ДВЕ ВОДЕ – Д. Огњановић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 О НЕЖНОСТИ – П. Зубац • KREVET – M. Vitezović • JEDVA ČEKAM JULI – N. Popadić . . . . . 105 ПЛАВА ПЕСМА – М. Настасијевић • trolejbus – D. Lukić kad bih znao – V. Stojiljković . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 АЛО, ОВДЕ ЈА – М. Одаловић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 ШАЉИВЕ НАРОДНЕ ПРИЧЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 ШАЉИВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 OSМОSМЕRКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 ХАЈДЕ ДА НАУЧИМО, ХАЈДЕ ДА СЕ ЗАБАВИМО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 ХАЈДЕ ДА НАПРАВИМО... ЧАСОПИС! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 ХАЈДЕ ДА НАПРАВИМО... АНКЕТУ! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 ХАЈДЕ ДА НАПРАВИМО... ДНЕВНИК! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 МРАВ И ЗРНО ЖИТА – Леонардо да Винчи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 ПИСМО ПОГЛАВИЦЕ СИЈЕТЛА – Поглавица Сијетл . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 РЕЧНИК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 ОНИ СУ ПИСАЛИ ЗА НАС . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 ВАЖНЕ РЕЧИ У ЧИТАНЦИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127

5

Ови знакови су ти већ познати. Хајде да се подсетимо шта они значе!

Активности за загревање

Народ каже да се по јутру познаје дан, а ово сунце позива те да рад на новом тексту започнеш у добром расположењу – и ето теби успеха!

Кажи ми, кажи

Скуп питања која ће ти помоћи да се сетиш о коме и/или о чему се говори у тексту и то усмено саопштиш.

Шта мислиш?

Решавајући ове задатке позваћеш у помоћ своје искуство и усмено изнети своје мишљење о неком лику, догађају или појави.

Задатак

Захтев под овим именом најчешће ћеш решавати писмено у својој свесци.

Хајде да стварамо!

У овим задацима треба да позовеш машту у помоћ и да слободно црташ, пишеш, глумиш, имитираш, замишљаш и слично.

Да ли знаш?

Овде те чекају основна знања о језику и књижевности.

За оне који могу више

Ови задаци намењени су, како им само име каже, теби који/која у току часа можеш да урадиш што и већина твојих другара/другарица, али желиш и можеш и више. Ако ти значење речи написаних у тексту другом бојом није довољно јасно, потражи га у речнику на крају читанке! Желим ти успех и задовољство у раду!

Активности за загревање Доврши реченицу: ЛЕПО ЈЕ СВЕ ШТО ЈЕ

ЛЕПО ЈЕ СВЕ ШТО ЈЕ МАЛО Чим се нешто мало, мало роди, на камену, грани или води, први дан му уз љуљашку тепа: Буди лепо као што је лепа... ... Свака буба од хиљаду буба, свака птица од хиљаду птица, свака риба од хиљаду риба!... Чим се нешто усправи над травом – лупи главом по пространству плавом. Дан га бодри: расти и не стрепи, бићеш лепо као што су лепи... ... Свака звезда од хиљаду звезда, свака клица од хиљаду клица, свака песма од безброј песама!... Чим се нешто огласи у свету, у покрету, гласу или цвету – слути, чује кроз дамаре слепе: већ сам лепо као што су лепе... ... Свака буба од хиљаду буба, свака клица од хиљаду клица, свака птица од хиљаду птица!...

8

Душан Радовић

.


Како се осећаш када видиш неко мало, тек рођено биће? Ко су мали јунаци ове песме? Ко се роди на камену, ко на грани, а ко у води? Којим речима дан бодри своју децу, како им тепа? Како тебе бодре твоји родитељи?


Зашто је лепо све што је мало?

Задатак

• Упиши речи које значе нешто умањено и речи које значе нешто увећано, као што је започето. , буба, птичица,

, ,

, рибетина

, трава, каменчић,

, ,

, водурина

• Заокружи речи које имају исто или слично значење као реч мало. ситно, лепо, мајушно, малецко, нежно, бисерно, сићушно, тихо, малено


Настави причу „Птичје васпитање“ тако што ћеш у свеску дописати шта мама и тата саветују својим птићима кад први пут напуштају гнездо. ТАТА: Децо, данас први пут сами крећете у свет. МАМА: Свет је леп, уживајте! ТАТА: Тачно, лепо је изван нашег гнезда, али може бити и опасно... ПТИЋИ: Мама, тата, причајте нам још о томе!

Народ је рекао: 9

Активности за загревање Кажи једну реченицу о школи.

ШКОЛА Школе су велике мирне овце које окаче велико звонце па звоне, звоне и децу гоне у жуте мале авионе.

Школе су велики чудни дворци које освоје храбри основци сваког септембра пушчаном паљбом оловкама – дугачком сабљом.

Школе су велике и добре маме стотину деце негују саме, напамет знају сву своју децу, и бајке причају о месецу.

Сваког септембра кад јесен ступи по два су борца у школској клупи.

10

Драган Лукић

Да ли знаш?

Песму чини једна или више строфа. Строфе се састоје од стихова. Стих је један ред у песми.


Из колико се строфа састоји песма на претходној страни? Са чим је упоређена школа у првој строфи? А са чим у следеће три строфе? Које поређење ти се највише допада? Зашто?


Зашто школе личе на велике добре маме? Са чим основци освајају велике чудне дворце? Објасни како и где све можеш да отпутујеш док седиш у школској клупи?

Задатак

Сети се што више речи које су настале од речи ШКОЛА и запиши их у свеску.


На школској табли освануо је следећи стих:

Школе су велики тајанствени бродови

Буди и ти песник, доврши започету строфу и продужи песму.

11

Активности за загревање Реши ребус:

АВАНКА (успаванка)

То је:

МАЈКА ЈОВУ У РУЖИ РОДИЛА Мајка Јову у ружи родила, ружица га на лист дочекала, бела вила у свилу повила, а пчелица медом задојила, ластавица крилом покривала: нек је румен ко ружа румена, нек је бијел ко бијела вила, нек је радин ко пчела малена, нек је хитар као ластавица.

Народна успаванка

Да ли знаш?

Успаванке су нежне песме које најчешће мајке певају деци пред спавање да би имала лепе и лаке снове. Пуне су љубави и искрених жеља да дете брзо порасте и да буде здраво, лепо и срећно.


Из колико стихова се састоји ова успаванка? Шта сазнајемо у првом стиху? Са чим је у другом делу песме упоређен Јова? Подвуци та поређења. Које особине мајка жели да има њен син?

12

.


Зашто се у песми каже да је Јова рођен у ружи? Са ким бисмо упоредили Јову ако бисмо желели да буде мудар, спретан, умиљат, музикалан?

Задатак

• Повежи поређења као што је започето: БРЗ

ВРЕДАН

СНАЖАН

ТИХА

као

МРАВ

ДИВ

ПТИЦА

ПЧЕЛА

ПАМЕТНА

СЛОБОДНА

ЗЕЦ

СЕНКА

• Објасни значење следећих поређења. Препиши их у свеску писаним словима. Висок као бор. Окретан као чигра. Јак као земља.

Витка као јела. Кротка као јагње. Мирише као душа девојачка.


Смисли мелодију за ову успаванку и отпевај је.


Замисли да у овој колевци спава беба која ти много значи. Напиши стихове којима ћеш је успављивати!

13

Активности за загревање На кутији напиши неколико речи које су настале од речи ЧУДО.

СМЕШНО ЧУДО Ја сам чудо видео: зец коло води, лисица га двори. На лисици перце, на курјаку звонце. Ја сам чудо видео: ћуран баби воду носи у решету на рамену, а ћурка јој тикве сади на дрвету на камену. Шаљива народна песма

Да ли знаш?

Шаљиве народне песме су кратке песме шаљивог тона. Најчешће су певане у друштву са циљем да забаве и насмеју.


На шта прво помислиш кад чујеш реч ЧУДО? Шта је чудно у овој песми? Која је ситуација по твом мишљењу најчуднија?


Чијим се пером окитила лисица? Да ли је ћуран успео да услужи баку? Да ли може нешто да проклија када се посади на дрвету или камену? Који би још наслов одговарао овој песми?

14

Задатак

Испиши у свесци имена свих животиња које се помињу у песми.


Илуструј песму „Смешно чудо“ у три слике.


Покушај у истом тону да продужиш ову песму уводећи нове ликове из света животиња или замисли неку другу смешну ситуацију и опиши је или нацртај у свесци.

15

Активности за загревање На сваки лист локвања напиши име једног становника баре.

ПАТАК И ЖАБЕ Ако сте докони прочитајте ово: стари патак украј баре држао је слово.

Слога, мир и љубав благослов је прави, зато нека нико никога не гњави.

Слушале га жабе велике и мале, слатке су му речи једва дочекале.

Слушале га жабе ово красно слово, кад патак ућута десило се ово:

Говорио патак о врлини мира, и да нико никог не треба да дира.

Један жабац мали поближе је стао – а патак га зграби па га прогутао.

Свако има права да слободно живи, нико не сме тлачит оне што му нису криви.

Из овог се нешто и научит даде: хуље лепо зборе, ал’ нитковски раде. Јован Јовановић Змај

16

Да ли знаш?

Сваки текст у читанци садржи мисао коју писац жели посебно да истакне. Некад је та мисао јасно исказана, као у овој песми, а некад треба сам/сама да је откријеш. Таква мисао назива се поука.


О чему је говорио патак стојећи покрај баре? Ко га је слушао са одобравањем? Шта се десило када је патак завршио причу?


Шта значи држати слово? Које особине имају жабе из ове песме? А која је основна паткова мана? Зашто се он не понаша у складу са својим речима? Која је порука ове песме?

Задатак

Обележи у овој песми паткове речи са којима си сагласан/сагласна.

За оне који могу више Напиши једну поруку великима из свог окружења.

17

Активности за загревање Ово је рам за слику твоје маме. Попуни га.

ПЕСМА ЗА МАМИНЕ ОЧИ За све бесане ноћи и за све брижне очи које си од мене крила, за све уздахе твоје, за очи које се боје, за мене, мајко мила, за све пољупце твоје, за руке твоје меке, за речи топле, благе, које си шапутала, за све, за све ти хвала, за сву одшиту дугмад, за све немирлуке моје, за порубе које си шила, за сваку твоју сузу која није потекла, за све што си ми дала, за све што си ми рекла, хвала ти, мајко мила.

18

Мира Алечковић


Које је снажно осећање изражено у овој песми? На чему песникиња захваљује својој мајци? Зашто каже да су мајчине очи брижне? Какве су мајчине речи? Зашто мама сакрије понеку сузу? Да имаш могућност, шта би ти додао/додала овој песми?


Покушај да набројиш све што мајка чини за своју децу. Зашто се песма зове Песма за мамине очи? Како би се још могла назвати? Које су то ноћи за маме бесане?

Задатак

Сети се пет речи које најбоље описују твоју маму и напиши их на линију.


Покушај да напишеш у свесци песму „Песма за татине очи“.


Људи имају различите особине. Добре особине називамо ВРЛИНЕ. У врлине спадају доброта, искреност, хуманост, оданост, поштење... Упиши у медаљу за нај-маму шта је највећа врлина твоје маме.


Активности за загревање Попуни укрштеницу и откриј реч која се крије у зеленој колони.

Т Ф

БОЛЕСНИК НА ТРИ СПРАТА Нашега старог доктора Јана телефон зове с Калемегдана: „Докторе драги, хитно је врло, имамо госта, боли га грло!“ „Имате госта? Да није странац?“ „Право сте рекли. Јест, Африканац!“ „Доћи ћу брзо, за један сат. Кажите само: на који спрат?“ „На коме спрату? Тешко је рећи, боли га читав – други и трећи.“ Чудом се чуди наш доктор Јан: „Какав болесник?! Је л’ троспратан?!“ „Докторе, јесте, то није варка, зовемо знате, из зоо-парка. Жирафу једну боли нам врат, а то је – други и трећи спрат.“

20

Бранко Ћопић


Како се зове доктор из песме? Какав је позив добио једнога дана? Зашто су те неки делови песме насмејали? Знаш ли шта значи реч ВАРКА?


Зашто је дошло до неспоразума у песми? Како је неспоразум могао бити избегнут?

Задатак

Замисли да си ти доктор Јан па испричај пред одељењем догађај из песме.


Нацртај у свесци доктора Јана.


Напиши причу „Неспоразум у мојој кући“.

21

Активности за загревање Откриј реч чија су се слова измешала у кишним капима.

Ш

К

О

Р

И

КАД ПОЧНЕ КИША ДА ПАДА Кад почне киша да пада: Шта раде деца? Шта раде стари? Где то са поља нестану стада А с кровова – димничари? Шта раде шетачи у парку Кад киша се слива низ пруће? Рибари: да ли тад барку Окрену у правцу куће? Кад почне киша да пада И по асфалту да звони: Шта ради мачка која баш тада Увелико миша гони? Чика ли пиле под стрехом копца Кад киша се на двориште сручи? Да л’ плаче жена крај конопца где прострла је веш да суши? Кад почне киша да пада сви трче: кров или стреха. Само се рибе баш тада Загрцну под водом од смеха.

22

Стеван Раичковић

Н

А

Б


Можеш ли са сигурношћу одговорити на сва питања која су у песми постављена? Кога све киша омета у обављању посла? Ко се радује киши?


Због чега се рибе загрцну под водом од смеха када почне киша да пада?

Задатак

Подвуци у песми речи које казују на које све начине може киша да пада.


Напиши пет реченица о киши.

23

Активности за загревање Кажи шта је за тебе тајна.

ТАЈНА Свако има неку тајну: шу-шу-шу... Неко лепу и бескрајну, неко тужну или смешну, неко злу. Неко своју тајну слаже. Неко одмах мами каже. Неко своју тајну не би испричао ни у сну. Неко шапне: само теби... као другу – шу-шу-шу... Обично су тајне главне измишљене и љубавне. Ал’ и друге кад се зброје, наше, ваше, моје, твоје, леве, десне, чудне, сјајне, све једнако много значе, јер – иначе зашто би се звале тајне? И ја имам тајну једну врло важну, врло вредну. Ником другом – само теби пришапнућу јутрос њу.

Ходи ближе: шу-шу-шу... Сутра рано... шу-шу-шу... Баш онамо... шу-шу-шу... Али ником то не кажи. Сам потражи. Шу-шу-шу... Пронаћи ћеш врло лако и видећеш да је тако.

24

Мирослав Антић


Какве све тајне постоје? Како се најчешће понаша неко ко има тајну? Пронађи стихове који о томе говоре. Каква се тајна крије иза речи шу-шу-шу у претпоследњој строфи?

Шта мислиш? Како настају тајне?

Задатак

Заокружи слово испред тачног одговора. Када неко нешто таји, то значи да: а) нешто измишља сам б) нешто скрива дубоко у себи в) нешто крије испод јастука г) нешто мрмља да нико не разуме.


Организујте у одељењу игру „Тајанствени пријатељ“. Свако треба да напише или нацрта једну лепу поруку и тајно је стави у торбу своје симпатије, друга или другарице.

25

ПРИЧА О ТРИ МЕДВЕДА

Задатак

Мама и тата су повели свог малог сина меду у шетњу пре ручка. Док су они били одсутни, неко је био у њиховој кући... Замисли и испричај шта се десило када су се вратили.

26


ЈЕДНОГА ДАНА Једнога дана пре седам дана срело се седам готована.

Пети готован већ је спавао, шести ни гласа није давао.

Први готован, наочит, млад, седе па рече: Презирем рад!

Седми је седео будан и јадан и понављао: Ја сам гладан!

Други готован немаше куд, додаде на то: Презирем труд!

О свето небо, о моћне силе, баците једно печено пиле!

Трећи готован леже под дуд: Нек ради онај ко је луд!

Уто се јави гавран са гране. Не дајем ништа за готоване!

Четврти брзо пронађе хлад: Има времена још сам млад!

Доста је било муфте давања, прошло је време измотавања! Љубивоје Ршумовић

28

(готован)

То је:

.


Шта значи реч готован? Колико се готована помиње у песми? Пронађи шта су рекли први, други, трећи, четврти и седми готован. Шта су радили пети и шести готован? Ко се супротставља жељама готована?


Који би се готован могао кандидовати за нај-готована? Образложи. Зашто није добро да се понашамо готовански? Када се каже да неко не даје ни гласа?

Задатак

Усмено препричај садржај песме у улози гаврана.


Напиши причу о томе како су ови дечаци постали готовани.


Aktivnosti za zagrevanje Zamisli da imaš krila. Kuda bi te ona odvela?

DAJ MI KRILA JEDAN KRUG More ima barku, jedro i katarku. More, more, budi drug – daj mi barku jedan krug! Tako mi se baza širom morskih staza...

U ribe peraja srebrnoga sjaja. Ribo, ribo, budi drug – daj peraja jedan krug! Da me želja mine, da vidim dubine...

Lasta ima krila – leti sve do Nila. Lasto, lasto, budi drug – daj mi krila jedan krug! Da obiđem lug, da odem na jug...

Noću kraj živica svetli fenjer svica. Sviče, sviče, budi drug – daj mi fenjer jedan krug! Pozajmi mi moć da osvetlim noć.

Kad mrav zrno sruši, čuju zečje uši. Zeče, zeče, budi drug – daj mi uši jedan krug! Da oslušnem i ja kako žito klija...

Na nebu se zvezde kao ptice gnezde. Nebo, nebo, budi drug – daj mi zvezdu jedan krug! Biću lepši još, kad stavim taj broš... Vladimir Andrić

Kaži mi, kaži

Gde bi sve voleo da se nađe dečak iz pesme? Kome se on sve obraća da bude drug? Koja ti se dečakova želja najviše dopada? Zašto?

30

Šta misliš?

Za kakvom životnom sredinom čezne dečak? Obrazloži svoje mišljenje. Kada koristimo izraz da me želja mine?

Zadatak

Dopiši na praznu liniju šta ko ima. Koristi pesmu kao pomoć. more – riba –

, lasta –

, zeka –

,

, svitac –

, nebo –

.

Hajde da stvaramo!

Opiši mesto koje bi rado obišao/obišla sa dečakom iz pesme.

Za one koji mogu više

Prelistaj enciklopedije i časopise za decu, pitaj starije ili pronađi na internetu podatke o čuvenoj reci Nil. Najzanimljivije radove iskoristite za zidne novine o toj velikoj i moćnoj reci.

Narod je rekao: 31

Aktivnosti za zagrevanje Zagonetka

То је:

ČUO SAM Čuo sam kako pčelica zuji kad med iz cveta kroz nju prostruji. Čuo sam kako kiša pljušti i kako zrela pšenica šušti. Čuo sam kako livade zriču, kako žubore i pućpuriču. Čuo sam kako majka plače i krije suze u maramče. Čuo sam kako ona pevuši kada joj Sunce sine u duši. Sve sam ja čuo i znam šta znači kada se otac naoblači. Mada mi svaki nežni zvuk prija, meni je ipak najmilija starinska svirka majčinog glasa blaga ko žubor rečnih talasa. Dobrica Erić

32

(pčela)

Svileno krilce, skriveno rilce. Kad te ubode, eto nezgode, ali i slasti kad te počasti.

.

Kaži mi, kaži

Koji su zvukovi iz prirode očarali pesnika? Šta pesnik ne voli da čuje? Koji mu je zvuk najmiliji? Pronađi i podvuci stihove koji o tome govore. Koji zvuk iz prirode najviše prija tvome uhu?

Šta misliš?

Zašto pesnik kaže da livade zriču, žubore i pućpuriču? Kako bismo to još mogli da kažemo? Kada tvojoj majci sunce sine u duši? A kada se otac naoblači?

Zadatak

Od navedenih zvukova koji se mogu čuti u prirodi napravi reči koje označavaju radnju, kao što je započeto.

puć-puruć – pućpurikati,

gu-gu –

,

gra-gra –

, cvr-cvr –

,

fijuuu –

, pljus –

,

šuu-šuu –

, huu-huu –

,

zvec-zvec –

, zzz-zzz –

.

Hajde da stvaramo!

Zažmuri i zamisli da se nalaziš na velikoj rascvetaloj livadi. Sada zapiši u svesci šta se tamo vidi. Evo pomoći:

Vidim kako se livada njiše. Ako ti bolje ide crtanje, nacrtaj livadu o kojoj maštaš.

33


ПРОЛЕЋНО ЈУТРО У ШУМИ На брези се њишу вити ластари. Новим лишћем храст се кити прастари. Протрчала млада срна пропланком. Побеђена ноћ је црна осванком. Зраци сунца шуму целу залију. Зазвиждука кос веселу арију. Шумских птица зазвонише хорови и Сунцу се поклонише борови.

34

Момчило Тешић

(шума)

То је:

.


Којим речима је песник насликао пролећно јутро? Који ти се призор највише допада? Како шумски становници поздрављају пролеће?


Како још можемо рећи стихове побеђена ноћ је црна осванком и зраци сунца целу шуму залију?

Задатак

Наведеним речима из песме додај речи које их описују. ластари;

храст; , ноћ;

срна; арија.


Напиши у свесци састав „Пролећно јутро у мојој улици“.


Направи подсетник за све оне који заборављају зашто шуме треба чувати и неговати. 1. 2. 3. 4. 5.

35

Aktivnosti za zagrevanje Seti se basne o dva jarca i ispričaj je pred odeljenjem. Smisli imena ovim jarčevima.

DVA JARCA Dva su jarca vrlo prosta pošli preko uskog mosta jedan s jedne strane drugi s druge strane Skupili se navijači da gledaju ko je jači ili jedna strana ili druga strana Stali jarci pa se mjere onda poče da se dere jedan s jedne strane drugi s druge strane Sklanjaj mi se ružna stoko baciću te u duboko viče jedna strana viče druga strana Kad su došli nasred mosta jedan reče – sad je dosta i sa jedne strane i sa druge strane

Vratiše se pa se smiju pusti ljude da se biju i sa jedne strane i sa druge strane

Vratimo se svaki sebi da do tuče došlo ne bi ni sa jedne strane ni sa druge strane

Vi ste ovu priču znali niste ni vi s kruške pali jedan s jedne grane drugi s druge grane Duško Trifunović

36

Kaži mi, kaži

Šta je pesnika navelo da napiše ovu pesmu? Po čemu ovi jarčevi liče, a šta ih razlikuje od likova iz istoimene basne? Koja je najvažnija osobina ovih jarčeva?

Šta misliš?

Kako treba rešavati probleme? Koja je poruka ove pesme? Kada nekome kažemo nisi valjdа pao s kruške?

Zadatak

Predstavi u obliku stripa najzanimljiviji trenutak u pesmi.

Hajde da stvaramo!

Zamisli da si se zatekao/zatekla pored mosta u trenutku kad su jarčevi počeli prepirku. Opiši u svesci kako je to bilo i kako si se osećao/osećala.

37

Aktivnosti za zagrevanje Zagonetka Leti, a nema krila.

.

То је: (oblak)

OBLACI Mamice, oblaci mi s visina dovikuju: „Mi se igramo od rane zore pa dok ne klone dan. Igramo se sa zlatnom zorom. Igramo se sa srebrnim mesecom.“ Ja ih pitam: „Kako bih se i ja mogla igrati sa vama?“ Oni mi odgovaraju: „Hajde do kraja zemlje, digni ruke prema nama pa ćemo te primiti.“ „Mamica me čeka kod kuće, kako ću je ostaviti i otići?“ Nato se oni nasmeju i otplove dalje. A ja znam još lepšu igru, mamice. Ja ću biti oblak, a ti ćeš biti Mesec. Ja ću te zakriliti rukama, a krov naše kuće biće plavo nebo.

38

Rabindranat Tagore

Da li znaš?

Razgovor u kome učestvuju dva sagovornika naziva se dijalog.

Kaži mi, kaži

Kome devojčica priča svoj razgovor sa oblacima? Šta su joj oblaci doviknuli? Šta ih devojčica pita? Šta oni odgovaraju? Kakvu igru devojčica predlaže svojoj mami?

Šta misliš?

Kako izgleda zlatna zora? Zašto se kaže da je Mesec srebrn?

Zadatak

Odgovori pismeno na sledeća pitanja: Kakvo je nebo? Kakva je zora? Kakvi su oblaci?

Hajde da stvaramo!

Posmatraj oblake. Napiši šta bi učinio/učinila da si oblak.

39

Активности за загревање На шта прво помислиш када чујеш реч МУЗИКА?

МУЗИКА Некада давно на свету није било ни клавира, ни трубе, ни виолине, ни хармонике. Али то не значи да није било ни музике. Свуда око човека расле су густе шуме, а у шумама су живеле птице. А човек је волео музику, баш као што воли и данас. Најео би се слатких плодова, напио изворске воде и прилегао у сенку дрвета да слуша песму славуја. И све би било лепо да човекова музика у то доба није имала крила. Човек се намести да слуша, а догоди се нешто непредвиђено – пукне грана или се одрони камен, па се музика уплаши и одлети. Зато је човек желео да има поузданију музику. У то доба он је од дрвета већ био начинио разне ствари. Направио је рало за превртање земље, копље, кров над главом, сто и столице. Нарочито је био поносан на изрезбарени штап, који је још у та давна времена био знак високог угледа и достојанства. Па зашто онда од дрвета не би направио птицу која уме да пева, а не уме да лети?! Речено – учињено! Исекао човек један трупац и издубео га. Начинио је од њега шупљу птицу са дугим витким вратом. Тако је настао инструмент сличан гитари. Обликом је подсећао на птицу, али је још увек био без гласа. Добро је човек знао шта његовој птици недостаје. Зато је од танке струне направио гласне жице и затегао их на врату своје дрвене птице. Онда је легао у хлад и ставио птицу крај себе да му пева. Лежао је и чекао, али глупава дрвена птица ни гласа не пусти од себе. Замислио се човек. Птици је потребно тело и он јој га је дао. Потребан јој је врат, а он јој је дао и врат. И гласне жице јој је поклонио. А ипак је заборавио нешто важно. Досетио се човек: „Па да! Моја птица нема срце!“

40

И прионуо је на посао. Годинама је дељао дрвено срце за своју дрвену птицу, а она никако да пропева. А кад му је стрпљење већ било на измаку, на ум му је пала још једна спасоносна мисао: „Ако не могу да јој га направим, ја ћу јој позајмити своје срце!“ – рекао је, узео дрвену птицу у руке, а шумом се разлегла најлепша песма коју је свет до тада чуо. Тако је настала музика.

Зоран Поповић


Од чега је човек желео да направи птицу која уме да пева? Када је та птица пропевала?


Зашто је човек тако силно желео музику? Због чега дрвено срце није птици подарило музику? Када се каже да човек свира срцем? Који се инструмент крије иза дрвене птице из текста?

Задатак Обележи у тексту реченицу која открива како настаје права музика.


Опиши или нацртај у свесци свој омиљени музички инструмент.


TRI NESTAŠNE MACE

Zadatak

Tri mace su razmišljаle: svet je lep i treba ga što bolje upoznati. Zamisli gde su pošle i kakve su doživljaje imale, pa o tome u svesci napiši priču.

42

Активности за загревање Испричај шта знаш о Марку Краљевићу.

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ОРАО Лежи Марко крај друма царева, Покрио се зеленом доламом, По образу срмајли марамом, Чело главе копље ударио, За копље је Шарац коњиц свезан, На копљу је црна тица орле, Шири крила, Марку чини лада, А у кљуну носи воде ладне, Те запаја рањена јунака. Ал’ беседи из горице вила: „О Бога ти, сура тицо орле! Шта је теби добра учинио, Учинио Краљевићу Марко? Шириш крила, те му чиниш лада. И у кљуну носиш воде ладне, Те запајаш рањена јунака.“ Ал’ беседи сура тица орле: „Мучи, вило, муком се замукла! Како м’ није добра учинио, Учинио Краљевићу Марко? Можеш знати и паметовати, Кад изгибе војска на Косову И обадва цара погинуше, Цар Мурате и царе Лазаре, Паде крвца коњу до стрмашца По њој плове коњи и јунаци, И јунаку до свил’на појаса, Коњ до коња, јунак до јунака, А ми тице долетисмо гладне, Долетисмо и гладне и жедне, Љуцкога се наранисмо меса И крви се љуцке напојисмо, А моја се крила заквасише.

44

Плану сунце из неба ведрога, Те се моја крила окореше, Ја не мого’ с крил’ма полетити, А моје је друштво одлетило, Ја остадо’ насред поља равна, Те ме газе коњи и јунаци; Бог донесе Краљевића Марка, Узе мене из крви јуначке, Па ме метну за себе на Шарца, Однесе ме у гору зелену, Па ме метну на јелову грану. Из небеса ситан дажд удари, Те се моја крила поопраше И ја мого’ с крил’ма полетити, Полетити по гори зеленој, Састадо’ се с мојом дружбиницом. Друго ми је добро учинио, Учинио Краљевићу Марко: Можеш знати и паметовати, Кад изгоре варош на Косову И изгоре кула Аџагина, Онде били моји орлушићи, Па и’ скупи Краљевићу Марко, Он и’ скупи у свил’на недарца, Однесе и’ двору бијеломе, Па и’ рани читав мјесец дана, Читав мјесец и недељу више, Па и’ пусти у гору зелену. Састадо’ се с моји орлушићи, То је мени учинио Марко.“ Спомиње се Краљевићу Марко Као добар данак у години.

Народна песма

Да ли знаш?

У епским или јуначким народним песмама описани су јунаци или догађаји из далеке прошлости. Јунак о коме је испевано највише народних песама је Марко Краљевић. У песмама, он је велики јунак, праведан судија и заштитник слабих и сиромашних. По народном веровању живео је више од три века, није умро, већ спава и у одређеном часу ће се опет појавити.


Ко су главни јунаци ове песме? Како се Марко понео према орлу и његовим орлићима када су се нашли у невољи? Како се орао одужио Марку? Ко се чуди пријатељству између птице и јунака?


Ако особине људи одређујемо на основу њихових поступака, које особине има Марко Краљевић? Какав је орао? Има ли сличности између орла и Марка? Образложи. Зашто се Марко помиње као добар данак у години?

Задатак

Заокружи слово испред пословица којимa бисмо могли исказати поруке ове песме. а) Ко тражи без мане пријатеља, остаће без њега. б) Од невоље нема школе боље. в) Ко добро чини, добрим му се враћа. г) На муци се познају јунаци.


Илуструј у свесци део песме по сопственом избору.

За радознале

Шарац, чувени коњ Марка Краљевића, имао је необичне особине и порекло. По једном предању, Марко га је добио од виле: зато може достићи и вилу Равијојлу; по другом, купио га је као мало неугледно ждребе, изненађен његовом снагом. Шарац говори чак и турски, пије вино, рони сузе и предосећа смрт свог господара.

45

Aktivnosti za zagrevanje Pogodi ko je to! a) Divlja je životinja, čest gost u basnama. b) Ima skupoceno krzno. c) Živi u jazbini. d) Rep joj je dugačak i lep. e) Omiljena poslastica su joj kokoške. .

To je: (lisica)

STARO LIJINO LUKAVSTVO Zimus je grupa lovaca opkolila jednu lisicu u šumarku. Bili su sigurni da im neće umaći. Jedan lovac umalo da nagazi na nju. A ona leži opružena. Mrtva. Još topla. Lovci se okupiše oko nje. Psi je onjušiše. Zalajaše nekoliko puta i ostaviše je. Jedan lovac se spremio da joj odere krzno. Iznenada skoči lija i začas nestade u gustišu. Lovci nisu stigli da ispale nijedan metak.

Narodna priča

Kaži mi, kaži

Gde i kada se desila radnja ove priče? Ko je na kraju bio pobednik? Kako je lisica nadmudrila lovce i pse?

46

Šta misliš?

Lovci su na početku priče delovali nadmoćno. Kako su se osećali kad su shvatili da ih je lisica nadmudrila? Šta misliš o ovoj lisici?

Zadatak

U ovoj rečenici slova su pretrčavala iz reči u reč. Vrati ih na svoje mesto i dobićeš poznato poređenje. LUK AVKA OLISI CA.

Hajde da stvaramo! Napiši priču „A možda lisica nije bila lukava“. Piši latinicom.

Za radoznale

Postoji verovanje u narodu da mesto na kojem lisica pređe preko zaleđene reke predstavlja siguran put i za čoveka, jer tu led sigurno neće pući. Pre nego što zagazi na led, lisica spusti uho i dugo osluškuje kako voda teče. Na osnovu toga odredi debljinu leda i donese odluku da li da ide preko njega ili ne.

Narod je rekao: 47

Активности за загревање Брзо смисли па испричај пред одељењем причу у којој ће се наћи и следеће речи: СЕДАМ СИНОВА, КУЋА, СВАЂА, КОМШИЈЕ, ОТАЦ, ПОУКА.

СЕДАМ ПРУТОВА Имао отац седам синова, седам свађалица. Свађајући се занемарише сав кућни посао и све им пође наопако. Било је себичних и рђавих суседа који су се радовали њиховом свађању и њихов назадак скретали су на своју корист. Лако је грабити онде где нема ко да чува, кад се чувари међу собом свађају. Видевши да ће бити зло и наопако, отац се веома забрину. Једанпут скупи синове око себе, па им показа седам прутова чврсто повезаних у један сноп и рече: „Који од вас овај сноп преломи, ономе ћу дати седам дуката.“ Свих седам синова покуша да преломи сноп: пробали су овако и онако. И напослетку сваки рече да не може. А отац ће им онда: „Чудим се што не можете, јер је то сасвим лако.“ Он одреши узицу којом је сноп био везан, штапићи се размакоше и он један по један преломи без по муке. Синови су се насмејали: „Е, то је лако! Тако би могло и нејако дете!“ Отац заврши: „Ево вам, децо, слике и прилике ваше. Не будете ли сноп, бићете седам прутова које, као што сте сами рекли, може сломити и нејако дете.“

48

Народна приповетка


О каквој породици се говори у овој причи? Како се понашају синови? Како отац породице доживљава неслогу своје деце? На који начин је отац показао синовима колико је слога у кући важна?


Које особине красе оца ове породице? Заокружи их. а) снажан

б) домишљат

в) спор

г) мудар

д) племенит

ђ) стрпљив

Шта се све може научити из ове приче?

Задатак

Препознај о којој реченици из текста је реч па је забележи. ЛАКО ЧУВА ЈЕ ОНДЕ ДА ГРАБИТИ ГДЕ КО НЕМА.

Објасни каква је то многочлана породица. Многочлана породица –


Сети се најмање три ситуације у којима је веома важно да твоји другари и ти наступате сложно. 1. 2. 3.

49

Активности за загревање Напиши једну реченицу о светом Сави и постави је на одељењски пано.

СВЕТИ САВА, ОТАЦ И СИН А када је Светитељ тако путовао по народу, учећи га и крепећи, а оно изађе пред њега отац и син. Отац се жаљаше на сина, како га не слуша и не поштује. А син се жаљаше на оца, како не прима његове савете и неће да му уступи домаћинство. Слушао свети Сава и оца и сина, па ће на крају рећи сину: „Прекрсти се!“ А он се прекрсти: „У име оца и сина...“ „Кога си прво поменуо?“ „Оца.“ „Где си прво метнуо прсте?“ „На чело.“ „А шта је на челу или под челом?“ „Памет.“ „А после оца кога си поменуо?“ „Сина.“ „Где си метнуо прсте кад си поменуо сина?“ „На трбух.“ „Има ли ту памети?“ „Нема.“ „Па код кога је онда већа памет: код оца или код сина?“ „Код оца.“ „Ето видиш, несрећни сине“, рече најзад свети Сава, „сам си казао, да је отац већи од сина, јер је он први а син други, он старији, а син млађи. И онда оца свога треба да поштујеш, да цениш и слушаш, докле је год жив, ако мислиш после да и тебе млађи поштују и цене.“ „А знаш ли ону четврту заповест Божију?“ „Ја знам.“ „Кажи је!“ И он је каза... „Ето тако, оца и мајку треба поштовати, ако хоћете да будете срећни и дуговечни“, рече најзад свети Сава непослушном сину, па оде...

50

Народна прича


На шта су се пожалили отац и син кад су срели светог Саву? Како је светитељ разрешио њихов сукоб? Шта је свети Сава саветовао сину? Знаш ли шта су Божије заповести и колико их има?


Како се осећао син после разговора са светим Савом? Како је текао живот у овој породици после сусрета са светитељем?

Задатак

Препричај усмено ову причу у улози непослушног сина. Причу можеш и да продужиш.


Направи списак дечјих права за која сматраш да су важна за безбрижно одрастање деце.


Ко је био светитељ кога је народ тако радо помињао у причи и песми? У детињству то је био дечак Растко, принц Растко, најмлађи син великог српског жупана Стефана Немање и његове жене Ане. Растао је међу браћом и играо се као сва деца на свету, само што је редовно одлазио у библиотеку и читао мудре књиге тражећи у њима одговор како да победи зло на свету. Кад је порастао, отишао је у манастир и постао монах Сава. Путовао је по свету и помагао људима, делећи им мудре савете и учећи их корисним животним вештинама.


Aktivnosti za zagrevanje Dopuni izreku: Ko dobro čini, dobro mu se

.

KONJ I MAGARE Putovali zajedno konj i magare. Jadno magare je bilo preko mere natovareno. Zato zamoli konja da mu pomogne da ponese deo tereta, jer će inače izdahnuti. A konj ni da čuje. Kad magare sasvim oslabi i pade mrtvo, gospodar natovari na konja ne samo sav teret nego i kožu uginulog magareta. Sad konj shvati, ali kasno, da bi mu mnogo bolje bilo da je poslušao magare i da mu je pomogao.

52

Prema Dositeju Obradoviću

Da li znaš?

Priče poput ove zovu se basne. Likovi u basnama su životinje koje se ponašaju i govore kao ljudi. Svaka basna nosi poučan savet ili pouku.

Kaži mi, kaži

Koje likove susrećemo u ovoj basni? Šta je magare zamolilo konja? Kako je reagovao konj? Kako se završilo njihovo putovanje?

Šta misliš?

Šta znači reč pretovariti? Zašto gospodar nije ravnomerno opteretio svoje životinje? Šta znači rečenica „Konj ni da čuje.“? Koja od ponuđenih pouka najviše odgovara ovoj basni? Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora. a) U nevolji treba misliti samo na sebe. b) U nevolji treba pomoći slabijem od sebe. c) Trudio se ili ne, u nevolji ti nema spasa. Šta je trebalo učiniti da ova basna dobije srećniji kraj?

Zadatak

Dramatizujte ovu basnu. Likovi neka budu gospodar, konj i magare.

Hajde da stvaramo!

Napravi u svesci strip po ovoj basni ili napiši priču „Pomogao/pomogla sam drugu u nevolji“.

Narod je rekao: 53

Активности за загревање Препознај по слици о којим баснама је реч и напиши на линијe њихове називе.

ЛИСИЦА И ГАВРАН Гавран је нашао повећи комад сира и, стојећи на грани дрвета, држао је чврсто сир у кљуну. Лисица то опази и пошто се привукла дрвету, поче да хвали гаврана. – Ти си веома лепа птица – рече она – имаш прекрасно перје! Нико на свету не би био савршен као ти, само када би умео да певаш! Гаврану се није свидело да поред толике своје лепоте има и неки недостатак. Да би уверио лисицу да уме и да пева, он отвори кљун и загракта. Сир му испаде из кљуна, лисица зграби плен и побеже. – Е, мој гавране – мислила је она – ти имаш гласа и сјаја, али немаш памети.

54

Народна басна


Ко су јунаци ове басне? Пронађи у тексту речи којима лисица хвали гаврана. Како те речи делују на њега? Како се понаша гавран кад чује да има и неки недостатак? Шта чини да би уверио лисицу да је савршен? Шта се дешава на крају?


Чиме се послужила лисица да би стигла до свог циља? Да ли је она савршена? Постоје ли људи који су савршени? Шта ти умеш најбоље да радиш? Шта смо научили читајући ову басну?

Задатак

Допуни реченице: Желећи да покаже како нема недостатака, гавран је показао да је . Лисица је свој недостатак надокнадила

.


Напиши у свесци нову причу у којој је лисица и даље лукава и препредена, а гавран мање уображен и паметнији.

55

Активности за загревање Питалица To je:

(сенка)

Шта може по зиду трчати, а вода га не може однети?

.

ПАС И ЊЕГОВА СЕНКА Носио пас парче меса. Пролазећи поред реке, спазио је у води своју сенку. Помислио је да је у води неки други пас. Учини му се да је у устима оног другог пса веће парче меса, па скочи да му га отме. При том испусти свој комад, те му га вода однесе. После тога пас се чудио како у исти мах нестадоше оба комада меса.

Доситеј Обрадовић

Да ли знаш?

Доситеј Обрадовић је живео доста давно, још кад су баке ваших бака и прабака биле деца као што сте ви данас. Захваљујући њему, сакупљене су, записане и сачуване од заборава наше најлепше басне за децу. Доситеј је био један од најобразованијих Срба свога времена.

56


Ко је пролазио поред реке? Шта му се причинило од сопствене сенке? Каква му је мисао прошла кроз главу? Шта се десило када је скочио у воду? Пронађи у тексту реченицу која говори да псу није било јасно шта му се заправо десило.


Зашто је „нестао“ већи комад меса? Чему нас учи ова басна? Због којих особина је пас на крају остао гладан? Заокружи слово испред тачног одговора. а) био је скроман и мудар

в) био је разуман и радознао

б) био је похлепан и незасит

г) био је спор и неспретан

д) био је незналица и разбојник

Задатак

За онога ко нешто не зна, кажемо да је незналица. Сети се како се каже за: • онога ко не ради – • онога ко не верује – • онога ко није спретан – • онога ко није скроман – • онога ко није разуман – • онога ко није образован –


Научи да правиш сенке животиња користећи прсте својих руку и покажи их другарима.


Активности за загревање Нацртај необичну рибу.

БАЈКА О РИБАРУ И РИБИЦИ

1 Живео на жалу сињег мора

Старац рибар са старицом својом; У старој су колиби од глине Проживели три’ес’т и три лета. Старац мрежом ловио је рибу, А старица прела своју пређу. Једном старац изађе да лови Па извуко мрежу пуну муља. По други пут бацио је мрежу, Извукао само морску траву. По трећи пут бацио је мрежу, А у мрежи само једна риба. Али није обична, већ златна. Замолила старца златна риба И људским му говорила гласом: „Пусти мене у то сиње море, Скупим ћу те откупити даром: Што пожелиш, то ћу ти и дати.“ Зачуди се и препаде старац, Три’ес’т и три већ рибари лета, А још не чу да говори риба, Па у море пусти рибу златну, Умиљато он јој проговара: „Збогом пошла, рибо моја златна, Не треба ми твојега откупа, Већ ти пођи у то сиње море Па ти шетај куд је теби драго.“

2 Вратио се старац својој баки

Па јој прича о великом чуду: „Ја сам данас уловио рибу, Не обичну рибу, него златну. Људским ме је замолила гласом да је пустим у то сиње море.

58

Скупоцени нудила ми откуп: Што пожелим, то ће ми и дати. Ја не хтедох откупа да узмем, Већ је пустих у то сиње море.“ А бака се окоми на старца: „Простачино једна и будало! Што не узе откупа од рибе? Да си од ње бар корито узо; Оно наше сасвим се распало.“

3 Упути се старац мору сињем

(Види море лако поиграва), Стао златну дозивати рибу. Допливала риба па га пита: „Шта би хтео, реци мени, старче?“ Поклони се старац па јој каже: „Смилуј ми се, милостива рибо, Навалила на ме моја стара, Не да мени, седом старцу, мира. Ново, каже, треба јој корито; Оно наше сасвим се распало.“ А златна му риба одговара: „Не јадикуј, него пођи с миром, Ново ћете имати корито.“

4 Вратио се старац својој баки;

Стоји баба пред новим коритом Па још горе поче грдит старца: „Простачино једна и будало! Измолила будала корито! Велике ли од тога користи! Већ се врати, будалино стара, Па ти кућу од рибе измоли.“


(А мути се оно сиње море), Стао златну дозивати рибу, Допливала риба, па га пита: „Шта би хтео, реци мени, старче?“ Поклони се старац па јој каже: „Смилуј ми се, милостива рибо, Још ме јаче грди моја бака. Не да мени, седом старцу, мира: Кућу тражи свадљивица стара.“ А златна му риба одговара: „Не јадикуј, него пођи с миром, Биће тако: имаћете кућу.“

6 Пошо старац колибици својој,

А колиби нигде више трага. Стоји кућа са гостинском собом, А на кући димњак од опека И храстова од дасака врата. Под прозором старица му седи, На сва уста грди баба старца: „Гле будале, простачине глупе! Измолила простачина кућу! Врати се и риби се поклони. Нећу да сам обична сељанка, Желим бити моћна властелинка!“


(А бурка се оно сиње море), Стао златну дозивати рибу. Допливала риба па га пита: „Шта би хтео, реци мени, старче?“ Поклони се старац па јој каже: „Смилуј ми се, милостива рибо, Још се више помамила стара, Не да мени, седом старцу, мира. Неће више да буде сељанка, Жели бити моћна властелинка.“ А златна му риба одговара: „Не јадикуј, него пођи с миром.“

8 Вратио се старац својој баки,

И шта види? Пред њим висок дворац. На доксату стоји му старица У бундици од самура скупа. На глави јој печа златоткана, Око врата тежак низ бисера, На рукама злаћано прстење, На ногама црвене чизмице. Око ње се ужурбале слуге, А она их немилице туче, Кога туче, ког за кику вуче. Старац баки ово говорио: „Здраво да си, госпо властелинко, Је л’ ти сада задовољна душа?“ Али баба повика на старца, Пошаље га да у стаји служи.

9 Прође једна недеља и још две,

А још више помами се стара. Опет шаље риби свога старца: „Пођи риби па јој се поклони, Нећу да сам моћна властелинка, Желим бити ја светла царица.“ Страх спопаде старца, па је моли: „Зар си лудих најела се гљива? Нит’ ходати умеш, нит’ говорит, Бићеш ругло читавоме царству.“ Плану гневно свадљивица стара, По образу ударила мужа: „Ти ћеш, је ли, сељачино једна, Свађати се с моћном властелинком? Лепо сам ти рекла, пођи мору, Ако нећеш, на силу ћеш поћи.“


(Поцрнело оно сиње море), Стао златну дозивати рибу. Допливала риба па га пита: „Шта би хтео, реци мени, стaрче?“

59

Поклони се старац па јој каже: „Смилуј ми се, милостива рибо, Сасвим ми је полудела стара; Неће више да је властелинка, Жели бити сад светла царица.“ А златна му риба одговара: „Не јадикуј, него пођи с миром. Добро! Биће сад светла царица.“

11 Вратио се старац својој баки,

А пред њиме стоје царски двори. У њима се кочопери стара, Седи она, царица, за столом; Бољари је служе и племићи, Прекоморска сипају јој вина. Седи она, меден колач грицка, А око ње стоји строга стража, На плећима секирице држи. Гледа старац, страх га обузео, Па се баца пред ноге старици: „Здраво да си, ти светла царице, Биће сада да си задовољна.“ Али она и не гледа старца, Већ знак даде да га протерају. Скупили се слуге и бољари Па гурају из одаје старца, Дотрчали до врата стражари, Само што не посекоше старца. Испред двора народ му се смеје: „Право ти је, будалино стара, То нек, лудо, поука ти буде: Зашто седаш у саоне туђе?“

12 Прође једна недеља и још две, А још више помахнита стара. Шаље она дворјане по мужа. Нашли они и довели старца, А старица овако ће старцу: „Пођи к мору, риби се поклони, Нећу да сам ја светла царица, Желим бити ја владарка мора, Па да живим у највећем мору, А рибица златна да ми служи, Да је шаљем куд је мени драго!“

13 Ништа старац не смеде да каже, Не сме јадан да јој се противи, Ка сињем се упутио мору, А на мору олујина влада. Подижу се и пропињу вали, Ваљају се и све риком ричу. Поче златну дозивати рибу. Допливала риба па га пита: „Шта би хтео, реци мени, старче?“ Поклони се старац па јој каже: „Смилуј ми се, милостива рибо, Шта да радим са проклетом бабом? Неће више царица да буде, Жели бити сад владарка мора, Па да живи у највећем мору, А ти, златна рибо, да јој служиш, Да те шаље куда јој је драго.“ Ништа на то не рече му риба, Само репом удари по води И зарони у дубину мора.

14 Дуго старац одговор је чеко, Ал’ га јадан дочекао није, Па се својој упутио баки. Ал’ шта види? – Пред њим колибица, Њој на прагу старица му седи, а пред њом је препукло корито.

60

Александар Сергејевич Пушкин


По чему знамо да је ово бајка? Где и како стари рибар упознаје златну рибицу? Зашто је рибица дарежљива према рибару? Чије жеље је рибар саопштавао златној рибици? Које жеље му је испунила? Ко испуњава твоје жеље?


Које жеље рибареве жене можемо разумети и оправдати? Како се завршава ова бајка? Зашто нема срећан крај? За које се жеље каже да их ни златна рибица не може испунити? Шта је могао да уради рибар да његова жена и он боље живе?

Задатак

Допуни табелу као што је започето: читај редом старичине жеље и записуј како изгледа море када старац жеље саопштава. СТАРИЧИНА ЖЕЉА Хоће ново корито.

ИЗГЛЕД МОРА Види, море лако поиграва.

Хоће нову кућу. Жели да буде властелинка. Хоће да буде царица. Хоће да буде владарка свих мора.


Поделите улоге: старац, старица, златна рибица и писац, па прочитајте текст пред одељењем.

61

ДОГОВОР РЕШАВА ПРОБЛЕМ

Задатак

Магарци Шишко и Дишко су носили терет од јутра до мрака. Изненада, пропели су се на задње ноге и терет је пао... Испричај шта је даље било. Не заборави да нагласиш како они решавају проблем.

62

Активности за загревање Загонетка Беле коке с неба пале, наша врата затрпале.

To je:

. (снег)

СЛИКАРКА ЗИМА Једне године сликарка Зима крете по свету да разнесе дарове деци. Није имала, истина, ништа нарочито да им дарује, али је преко лета у доколици била смислила да им наслика ноћу по прозорима пуно сребрних шума, зверчица и кућа. Сликарки Зими било је то лако: махне једанпут својом студеном кичицом, а створи се на прозору сребрн лист папрати или слеђена јелова гранчица; махне други пут, и укаже се слеђена река која као да тече испод врба под снегом; махне трећи пут, и никне дворац сав од биљура у коме уместо светиљака сијају сребрне звезде. Како се овим сликама била прочула, чим се по селима и градовима сазнало да опет долази, деца су јој излазила далеко у сусрет. Она им је доброћудно дозвољавала да се ваљају и скачу по скутовима њене бунде. А и што не би! Чим би их деца исцепала и испрљала, истог часа су ницали нови, као да је чаробница. Предвече стигне она у неко село кад су деца већ спавала. – Куц! Куц! – покуца на први прозор тихо као кад мраз пуцкета. Из собе се чуло само дечје дубоко дисање. – Спавају већ – помисли Зима – сад ћу им на прозору оставити слику, па нека се радују сутра кад се пробуде – и поче шарати по окну шапућући:

64

Насликаћу борове сребром оковане и сребрне дворове и сребрне гране. Слетеће на борове птица светлих крила, ући ће у дворове сребрнаста вила. Не сме само мама наложити пећи, јер ће слика одмах с прозора побећи. Довршивши рад, пошла је даље. Успут чу како је зове неки врт: Зимо, добра Зимо, хладноћа је љута, дај ми мало свога меканога скута. Она отцепи леви скут своје хаљине, покри врт, па пође даље. Створи се тад пред другом кућицом, па опет куц! куц! на прозор, а деца и тамо спавају. Украсивши и ту прозоре, пође даље. Украј пута су стајали четинари и молили: Зимо, добра Зимо, погледај на јеле, дај им мало своје одећице беле. Она им одмах даде на главе беле шубаре и на зелене широке шаке навуче им беле рукавице па, задовољна што је учинила добро дело, настави пут, журећи да нашара што више прозора и што више деце да обрадује. А кад је јутро свануло и деца се избудила, нашла су по прозорима сребрне слике што их је ноћу ишарала Зима. Само деца нису стигла да их се довољно науживају; свих њих је брзо нестало: неке је отопило сунце, неке ватра у пећи, на неке су дечица наслонила носеве и својим дахом их избрисала, како се сликарка и бојала.

Десанка Максимовић

65

Да ли знаш?

Бајке су приче у којима је све могуће. У њима се преплићу стварни и измишљени ликови и могући и чудесни догађаји.


Куда је кренула сликарка Зима? Какве је поклоне припремила? Ко се посебно радовао њеном доласку? Које стихове шапуће Зима док оставља слике на прозорима? Коме још она испуњава жеље? Када су нестали њени чаробни поклони?


Зашто се може рећи да је ова прича бајка? Које особине има сликарка Зима?

Задатак

Опиши у свесци како изгледа сликарка Зима кад креће на пут по свету. Можеш да напишеш и песму.


Нацртај у свесци велику грудву снега и упиши у њу позив својим другарима за игре на снегу!

66

Активности за загревање Питалица Ко је најсличнији мачки?

To je:

. (мачак)

ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ Пред тобом је одломак из књиге чији је главни јунак један необичан мачак. Он је једног дана решио да напусти свога деда-Тришу и миран живот у воденици и да крене у свет. О једном делу његових пустоловина сазнаћеш читајући одломак који следи.

Мачак Тошо и Шаров распалише да пешаче уз реку према оном кланцу на чијем је улазу био чича-Тришин млин. Уз пут се Шаров сваки час задржавао читајући помоћу носа зечје трагове. „Иди овим трагом – писало је мирисавим зечјим шапама – и тачно тамо где он престаје, тамо почиње зец.“ Мачак Тошо, опет, њушкао је око рупа пољских мишева и по разним знацима, само њему видљивим, читао списак укућана. „Овде живи пољски миш Живко Бркић с фамилијом и с хромим ујаком Цијукалом.“ Што су се примицали ближе чича-Тришином млину, Тошино срце све је јаче ударало. Најзад се између врба и јова показао сив млинарски кров. – Ено га! – узвикну мачак Тошо. У истом тренутку Шаров помириса неки траг у кукурузима и поче да режи: – Опрезно, Тошо, овуда је малопре прошао онај твој Жућо! Обојица добро отворише очи и полако кренуше кроз кукурузе према млину, Шаров напред, а Тошо иза њега. Тек што су наишли на крај њиве, угледаше на

67

малој заравни пред млином гомилу кокошака и врабаца и међу њима пса Жућу. Он се тамо кочоперио и гласно се хвалио: Ау-вау, да само знате како сам јурио мачка Тошу! Јурио сам га, јурио све до краја света и кроз једна врата на граници и истерао сам га сасвим из света и залупио врата. – Жив, жив? – питали су врапци. – Жив, жив, јакако! – шепурио се Жућо. – Ено га седи пред улазом у свет, гребе по вратима и мијауче: „Жућове – јуначино, пусти ме да уђем!“ Док је то из кукуруза прислушкивао, мачак Тошо сав се накостреши од велике љутине и дође сличан великом јежу. – Шарове, пусти ме напред, а ти се сакриј иза мојих леђа, па кад Жућо јурне овамо, скочи и дочекај га. Шаров прилеже на ивици кукуруза, а мачак Тошо стаде испред њега и повика: Мијау, изађи ми на мегдан, буволовче Жућо, лажове један, крадљивче брашна, зечја поруго, прасећа њушко! Изненађен, Жућо, од великог чуда прогута лаж коју је управо хтео да каже, па онда, да се не би осрамотио пред кокошкама, јурну пуном брзином према мачку Тоши урлајући: – Опрости се с репом и ушима, више их нећеш видети! Попут олује, Жућо се сручи до кукуруза, али мачак Тошо муњевитом брзином одскочи у страну, а Жућо се истог тренутка судари с великим Шаровом и... ...и настаде окретање, превртање, лајање, скичање, прашење, котрљање и режање. Две лопте муњевито су се превртале и летеле једна преко друге, све док жута лопта не одскочи далеко у страну, претвори се у Жућу и, колико су га ноге носиле, стругну низ реку према селу. Аха, држи га, држи га! – подругљиво повика за њим Тошо. Чича Тришо је видео из млина завршетак те велике борбе, а кад је још препознао и свог Тошу, скочио је од радости као јарац, бацио увис брашњаву капу и повикао: – Овамо, Тошо, стара хајдучино, да те твој чича загрли! Овамо и тог храброг Шарова, који је протерао крадљивца Жућу! Ехеј, било је ту загрљаја да се од њих нахерио млин, па суза радосница да се оросила читава ледина пред млином, било је уздаха да су шумеле све околне врбе и јеле и толико причања да о томе и данас брбљају свраке и врапци.

68

Бранко Ћопић


Ко су необични пријатељи у овој причи? Куда су кренули? Ко се јуначио пред кокошкама и врапцима у деда-Тришином дворишту? Како је мачак Тоша протерао хвалисавца Жућу? Ко се обрадовао Тошином повратку?


Која Жућина особина је посебно истакнута у овом тексту? Које особине има мачак Тоша? Када нам потеку сузе радоснице? Зашто писац намерно претерује када описује Тошин повратак кући?

Задатак

Сигурно знаш макар један пример пријатељства које није уобичајено. Нацртај неколико парова необичних пријатеља које знаш из живота или из литературе.


Напиши у свесци причу „Пошле су ми сузе радоснице“.


Aktivnosti za zagrevanje Dovrši započeti oglas:

nа

Izgubljen/izgublje

boje.

Odаziva se na ime dajem Poštenom nalazaču

OGLAS MRAVA Pred kišom, juče, svojim listom, sakri me cvetić plav. Zato mu javno odajem hvalu. Učtiv Trudbenik Mrav.

70

Branko Ćopić

. .

a Zahvalan/zahvaln .

Kaži mi, kaži

Kada ljudi nešto javno oglašavaju? Šta je bio povod da se mrav oglasi? Šta na osnovu ovoga postupka možemo zaključiti o mravu?

Šta misliš?

Za koga kažemo da je učtiv? U kojim situacijama si ti bio/bila učtiv/učtiva? Šta znači reč TRUDBENIK?

Zadatak

Usmeno ispričaj događaj iz ovog oglasa u ulozi cvetića.

Hajde da stvaramo!

Smisli tekst za oglas laste koja se u rano proleće vraća u svoje staro gnezdo i zatiče ga dobro očuvanim i zapiši ga u predviđeni prostor.

Narod je rekao: 71

Активности за загревање Напиши на линије називе три твоје омиљене бајке.

ТРИ БРАТА Беше неки човек који је имао три сина, али од имања немаше ништа до куће у којој је живео. Сваки од синова прижељкивао је да после очеве смрти баш он дође до куће, али оцу су сва тројица била подједнако драга. Тако није знао шта да започне, а да некоме не учини нажао. А да прода кућу – ни то није хтео, јер је она била још од његових предака, иако би продајом стечени новац могао поделити својим синовима. Коначно нађе излаз, те синовима рече: „Пођите у свет и окушајте срећу. Нека сваки научи по занат, па кад се затим вратите, ономе ко се покаже као најбољи мајстор – оставићу кућу.“ То синове задовољи, па најстарији рече да би хтео да постане ковач, други – берберин, а трећи – мачевалац. Затим одредише време кад ће се сва тројица вратити кући, па кренуше на пут. Догоди се баш да је сваки од њих нашао ваљаног мајстора код кога је нешто честито могао научити. /.../ Када је протекло одређено време, они се вратише оцу. Али нису знали како да нађу најбољу прилику и да покажу своје вештине и умеће те седоше да се договоре. Док су тако седели, одједном дојури зец преко поља. „Ех!“, узвикну берберин, „долази као поручен!“ Он узе плитицу и сапун, па поче правити пену све док се зец не приближи, а затим га у пуном трку насапуња и обрија му брчиће, а да га при том не посече и не повреди ни за длаку. „То ми се допада“, рече отац, „ако се други ваљано не заложе, кућа је твоја.“ Не потраје дуго, кад дојурише једне кочије у којима је био неки господин. „Сад ћете видети, оче, шта ја умем“, рече ковач. Он дотрча до кочија, па коњу који је јурио одвали четири потковице, те му, такође у трку, поново прикова четири нове. „Ти си људина“, рече отац, „радиш исто тако добро као и брат ти, ја не знам коме да оставим кућу.“ Тад рече трећи брат: „Дозволите ми, оче, да и ја покажем своју вештину“, и како је почела да пада киша, извуче мач и започе њиме унакрст замахивати над својом главом, тако да

72

на њега не паде ниједна кап. А кад киша удари јаче, и најзад тако јако да је сипала као из кабла, замахивао је мачем све брже и брже, те остаде тако сув као да је био нечим потпуно заштићен. Кад отац то виде, задиви се и рече: „Ти си извео највећу мајсторију, кућа је твоја.“ То задовољи осталу двојицу браће. Али, као што су се раније заветовали и зато што су се толико волели, они се договорише и остадоше сва тројица у кући, бавећи се сваки својим занатом; и како су били тако добро обучени и спретни мајстори, зарадише много пара. Живели су тако задовољно до старости и кад се један од њих разболе и премину, остала двојица су толико туговала да се и они разболеше и убрзо помреше. А пошто су били тако умешни као мајстори и тако су се волели као браћа, положише сву тројицу у један гроб. Браћа Грим


Ко су главни јунаци у овој причи? Какву је одлуку донео отац кад су му синови порасли? Како су синови прихватили очев предлог? Шта се десило када су се синови вратили са изучавања заната?


Шта је све отац имао на уму кад је саопштио синовима да крену у свет на занат? Слажеш ли се са његовим поступком? Зашто браћа на крају ипак остају заједно? Какав је однос међу њима?

Задатак

Заокружи особине које припадају тројици браће: заборавни, сложни, себични, разумни, несебични, вредни, спори, вешти, лењи, плачљиви, искрени, одани, неспретни, привржени.


Напиши у свесци план за препричавање текста водећи рачуна о редоследу догађаја.


Активности за загревање Нацртај основни алат који користе кројачи.

ТРИ КРОЈАЧА Три кројача отворе своје радње у истој улици и почну се домишљати како да привуку што више муштерија. Први постави изнад своје радње таблу са натписом: НАЈБОЉИ КРОЈАЧ У ГРАДУ. Други не буде лењ, па брже-боље напише: НАЈБОЉИ КРОЈАЧ НА СВЕТУ. Трећи се замислио, није одмах могао да се сети шта да напише. Напослетку, и он стави таблу на којој је великим словима писало: НАЈБОЉИ КРОЈАЧ У ОВОЈ УЛИЦИ. Прва двојица су била страшно љута што их је овај трећи кројач надмудрио. Скину своје фирме, затворе радње и одселе се из града.

Народна прича

Да ли знаш?

Број три, као и бројеви седам и девет, најчешћe се помињу у бајкама.


Какве су натписе поставили кројачи изнад својих радњи? Ко је од њих био најскромнији? Коме су суграђани највише веровали? Шта се десило на крају?

74


Зашто је трећи кројач био најмудрији? Које су још његове особине? Какве су биле његове колеге? Наведи макар три њихове особине. Шта смо научили читајући ову причу?

Задатак

Смисли нови наслов за ову причу и напиши га на ову траку.


Замисли да се трећи кројач после неког времена осетио усамљеним. Пожелео је да се његове колеге врате у град и решио је да им напише писмо. Помози му да то писмо доврши.


Активности за загревање Доврши реченицу: Најпознатија и најбројнија птица станарица у нашим крајевима је

А

Ц

.

ВРАБАЦ И ЛАСТЕ Једном сам стајао у дворишту и посматрао ластино гнездо под стрехом. Обе ласте одлетеше док сам ја још био ту и гнездо остаде празно. У међувремену, док су оне биле одсутне, с крова слете врабац, ускочи у гнездо, осврну се, замаха крилима и сакри се у гнезду; затим промоли отуд главицу и зацвркута. Убрзо затим долете до гнезда ласта. Она се устреми у гнездо, али чим угледа госта, запишта, залепрша крилима у месту и одлете. Врабац је седео и цвркутао. Наједном долете јато ласта; све ласте долетеше до гнезда, погледаше врапца и поново одлетеше. Врабац се није плашио, окретао је главу и цвркутао. Ласте су поново долетале до гнезда, нешто су радиле и поново одлетале. Ласте нису поново узалудно долетале: свака је у кљуну доносила блато и помало замазивала отвор на гнезду. Опет су одлетале и опет долетале ласте, све више и више замазивале гнездо и отвор је постајао све ужи. У почетку се врапцу видео врат, затим само глава, затим кљунић, а онда се више ништа није видело; ласте су га зазидале, одлетеле и цвркућући стале да круже око куће.

76

Лав Толстој


Какав је утисак оставила на тебе ова прича? Да ли ти је познато да се у природи непрестано води борба за опстанак? Може ли се оправдати поступак врапца? Шта је урадила ласта кад је видела незваног госта у гнезду? Шта се дешавало даље?


Зашто ласта није сама покушала да истера врапца? Да ли је врабац одмах схватио шта ће му се десити? Пронађи део текста који о томе говори.

Задатак

Обележи у тексту део који говори о томе како се врабац у почетку осећао у туђем гнезду. Покушај да претпоставиш о чему је размишљао на крају.


Смисли друкчији крај ове приче тако што ће се она срећно завршити.


Активности за загревање Користећи речи МАМА, ЛЕПТИР, ЛАНЕ, ЛИВАДА, ЦВЕТ смисли кратку причу и испричај је пред одељењем.

БАМБИ Зелена ливада била је посута звездама белих красуљака, љубичастим и црвеним главицама процветале детелине и раскошно сјајним златним звездама, које је маслачак пружао увис. Гле, мајко – повика Бамби – ено лети цвет! То није цвет – рече мајка – то је лептир. Бамби је задивљено гледао за лептиром који се нежно одвојио од једне стабљике и одлебдео у колебљивом лету. Сад Бамби виде да је мноштво таквих лептира прелетало ваздухом над ливадом, наизглед брзо, па ипак полако, горе-доле, у игри која га одушеви. Заиста је изгледало да је то путујуће цвеће које не може остати мирно на својој стабљици, па се диже да се поигра... Бамби је гледао за сваким лептиром. Радо би их погледао изблиза, тако да би радо бар једног добро разгледао, али му се не пружи прилика. Непрестано су се комешали. Кад је затим опет погледао на земљу, задивио га је бујан живот који је прштао под његовим корацима... – Гле – кликну Бамби – онамо скаче комадић траве. Охо... како високо скаче! – Није то трава – објасни мајка – то је добри мали скакавац. – Зашто он тако високо скаче? – запита Бамби. – Јер ми овуда ходамо – одговори мајка. – Он нас се боји.

78

– Ох! – обрати се Бамби скакавчићу који је седео насред тањира једне тратинчице – немојте се бојати, ми вам заиста нећемо ништа учинити. – Ја те се не бојим – одговори мали скакавац шушкавим гласом. – Ја сам се само у први мах препао. Никад се не зна ко је тај који долази, па треба бити опрезан. – Ја сам, ето, данас први пут у свом животу на ливади – објасни му Бамби. Феликс Салтен

(Оломак из књие „Бамби“.)


Где је мама кошута одвела први пут свог сина? Како је изгледала ливада на којој се нашао Бамби? Како је Бамби доживео свет на ливади? Како се Бамби понаша према бићима која су слабија од њега?


Које особине има Бамби? Каква је његова мама? Зашто је Бамби мислио да су лептири путујуће цвеће? Како изгледа колебљиви лет једног лептира?

Задатак

Испиши у свеску речи из текста које су му дале посебну лепоту. Биће ти лакше ако се сетиш да треба да тражиш именице и речи које их описују.


Напиши у свесци причу „Причала ми Бамбијева мама“.

79

Активности за загревање Упиши у оквире имена твојих пет омиљених животиња.

ШАРЕНОРЕПА У буци зоолошког врта малишани су обично застајали пред кавезима с мајмунима, па одлазили да се диве слоновима и фокама. Само је једна девојчица, чије је плаво теме једва допирало чувару до појаса, редовно одлазила до кавеза иза чијих је решетака живео тигар. Затим је, све док се врт не затвори или је родитељи не одвуку кући, стајала нежно гледајући у звер чије су се зенице при јакој светлости скупљале у оштру црну пругу. Чувару се чинило да и звер посматра девојчицу с нежношћу у очима, као да погледима воде неки неми, тајни разговор. На тренутке му је једва успевало да га препозна. Је ли могуће да је то она иста звер чији урлик леди крв у жилама и људима и животињама, а ударац шапе угиба решетке кавеза? С чуђењем и неверицом чувар је гледао како се тигар у дететовом присуству мења, како му кретње постају блаже а очи, упрте у девојчицу, питомије. „Па, он би се као псић склупчао крај дететових ногу, само да је кавез отворен!“, помисли чувар не верујући сопственим очима: њушке ослоњене о шапе, тигар је лежао, гледао у девојчицу, и прео. – Пусти ме да га помилујем! – замоли девојчица једнога дана чувара, а овај задрхта од ужаса и одлучи да је ни за тренутак не оставља саму с тигром. Ко зна колико је пута девојчица долазила! Колико дуго стајала и гледала у тигра! Звезде дане не броје. Недеље и месеци су пролазили уливајући се у пролеће, лета и зиме као шаре с тигрових леђа у реп. Девојчица је просто била опчињена тим репом, јер се час умилно увијао тигру око шапа, час гневно ударао о решетке. Ај, кад би неко, макар на трен, пустио тигра из кавеза! Девојчица је с тугом гледала заробљену звер, а тигар је, као да нешто наслућује, пружао шапу ка њој. Мајка с нелагодношћу опази сузу у оку девојчице, трже је и одвуче од кавеза, а те исте вечери откри да је девојчицина цртанка испуњена цртежима моћне пругасте звери. „Тигра воли више од родитеља!“ – пролете јој кроз главу. – Нема више одлазака у зоолошки врт, запамти! – припрети љубоморно, па гурну цртанку у ладицу. – Доста је мени тих глупости... – И мајка љутито залупивши

80

вратима изађе из дететове собе, а девојчица извади цртанку и стави је себи под узглавље, па леже, али читаве ноћи не склопи ока од ватруштине и повраћања. Шта све нису чинили родитељи да јој помогну, па ништа. Чак су и цртеж с тигром ставили изнад дететовог кревета, али мала је наочиглед свих све брже копнела. У свом кавезу, одбијајући храну, копнео је и тигар. Нико није могао да одреди од чега болује, али он је из дана у дан постајао све тањи и све мањи. „Ако овако настави, ускоро га неће ни бити!“, промрмља чувар сетивши се да већ данима крај тигровог кавеза није видео плавокосу девојчицу, па уздахну. „Вероватно тигар за њом тугује!“ – погледа још једном измршавелу звер, решен да од сутра о свему обавести управника. Затим још једном обиђе врт, па леже. Дуго није могао да заспи, а кад је заспао, пред саму зору, трже га урлик тигра. Заборавивши чак да обуче капут, он потрча ка тигровом кавезу. Стигавши надомак кавеза, он застаде као укопан. „Сањам ли ја ово?“, упита се кад виде закључана врата и празан кавез. „Није тигар врабац, па да излети кроз решетке!“ Још једном оптрча празан кавез, па читав зоолошки врт, али тигру ни трага. Истога трена, дететова мајка чу девојчицин раздрагани смех и, не верујући сопственим ушима, скочи с кревета. Улете у дететову собу и готово занеме од чуда. Крај самог дететовог узглавља лежала је пругаста, шаренорепа мачка и прела, а девојчица се смејала. Иза прозора руменила се зора. И прозор и врата били су затворени. Откуда мачка? Никада сличну њој није видела, а ипак јој је некако позната... Мајка нехотице подиже поглед ка зиду и крикну. Са цртежа, право у њу, гледао је пругасти, шаренорепи тигар. У дететовом кревету лежала је иста таква пругаста, шаренорепа мачка са оштром, црном пругом уместо зеница. Од зебње мајка задрхта. „Да се није тигар у мачку претворио?“, помисли па одмахну руком. „Мачка је мачка, а малој је уз њу, очигледно, добро!“ Већ пред крај тога дана мајка опази да девојчица лакше дише и, обрадована, заборави и тигра и своју зебњу. Девојчица се све чешће смејала, а Шаренорепа се од ње није одвајала. У мраку, као жишци, гореле су њене очи. „Па она то као пас стражари!“, пролете мајци кроз главу. „Кад једе? Када спава?“, упита се па усхићена дететовим све бржим опоравком заборави своја питања. Као киша низ олук текли су дани. Девојчица је већ почињала да устаје са кревета и помало хода по соби праћена пругастом шаренорепом мачком.

81

Коначно, дође и дан да крене у школу. Она раздрагано зграби торбу и полете низ улицу, унапред се радујући сусрету с друговима и другарицама из разреда. Истога трена Шаренорепа нестаде, а чувар, пролазећи крај недељама празног кавеза, иза решетака угледа тигра.

Гроздана Олујић


Ко су главни ликови ове приче? Који становници зоолошког врта су највише привлачили децу? По чему се плавокоса девојчица разликовала од остале деце? Да ли су одрасли разумели ово необично пријатељство? Шта је чувар уочио у понашању тигра кад је девојчица поред њега? Како је мама протумачила девојчицину љубав према звери? Због чега се девојчица разболела? Зашто је тигар почео да одбија храну? Како је девојчица оздравила?


Ко је једини разумео блискост девојчице и тигра? Зашто је девојчица своју цртанку попунила сликама моћне пругасте звери? Зашто родитељи нису разумели своје дете?

Задатак

Размисли како је тигар дошао на идеју да напусти кавез, па испричај пред одељењем. Напиши у свеску шта је за тебе пријатељство.


Испричај један свој доживљај када те одрасли нису разумели.

82

Aktivnosti za zagrevanje U ovoj mahuni – krevetiću leži pet zrna, petorica braće. Nacrtaj njihova lica.

PETORO BRAĆE Sedelo u mahuni pet graškovih zrna. Sedela zrna u redu tesno stisnuta jedno uz drugo i bila zadovoljna. Pod suncem i kišom mahuna je rasla i bila sve prozirnija. I zrna su rasla i bubrila sve više. Kod kuće je bilo dobro, ali su zrna htela napolje. – Dugo sedimo kod kuće – reče jedno zrno. – Ovako možemo i otvrdnuti. A šta onda? Iza naše kuće mora da je još nešto: svet. Prođe nedelja dana. Grašak požuti, a požuti i mahuna. – Eto, sav je svet požuteo – govorila su graškova zrna. Najedanput se silno potrese njihova kućica. To je dečak otkinuo mahunu. – Skoro ćemo napolje – rekoše zrna radujući se. – Voleo bih da znam ko će od nas najdalje stići – reče najmanje zrno. Krrrh!... Mahuna se raspukla i graškova se zrna veselo skotrljaju na dečakov dlan. – Kakav divan grašak! – reče dečak. – Baš za moju pušku. Stavi jedno zrno u cev od zove i opali. Zrno odleti. – Letim, letim! - vikne zrno. – Neka me uhvati ko može! – I nestane. Poleti i drugo zrno. Vikne: – Letim prema suncu! Eh, to volim. – Trudićemo se da padnemo negde blizu i da usnimo – rekoše dva starija zrna. – Neka bude šta mora biti – reče poslednje zrno koje je uzletelo uvis. Padne na krov stare drvene kuće i skotrlja se u pukotinu, punu crne zemlje i mahovine.

83

U potkrovlju je živela žena koja je imala bolesnu devojčicu. Mati je radila teške poslove da može da prehrani sebe i svoje dete. Devojčica je bila slabašna i nežna kao cvet. Bila je tako bolesna da nije mogla da hoda. Čitave je dane nepomično ležala u krevetu. „Umreće“, mislila je majka. „Otići će od mene kao i njezina sestra. Oh, kako mi je teško da se rastanem sa njom!“ Gorko je plakala gledajući bledo lice svoga deteta. Granu proleće. Sunašce zaviri u sobicu pod krovom. – Majko, šta se ono zeleni kraj prozora? – upita devojčica. Mati otvori prozor i ugleda nežnu biljčicu. – Mislim da je grašak – odgovori mati. – Eto, imaš bašticu. Pomeri krevet bliže prozoru da bi devojčica mogla da gleda biljku. I ode na posao. – Mama – reče devojčica – čini mi se da se osećam bolje. Sunce je ceo dan grejalo i mene i grašak. Gledaj kako je svež i zelen. A i meni kao da je bolje. – Dobro je – reče mati. Ali se njeno srce nije nadalo toj sreći. Zabode kraj graška malu motku, a od motke do krova razapne konac. Grašak je rastao, hvatao se viticama za konac, uspinjao se sve više i uskoro procveta. Po čitave dane devojčica je uživala posmatrajući grašak. Njeno se zdravlje popravljalo sve više. Obrazi joj se zarumeneli. Oči joj počele da blistaju. Ona je bez ičije pomoći počela da ustaje i sedi u krevetu. Materino srce je počelo da se nada. Prođe još nedelja dana i devojčica ustane. S takvom je radošću otvorila prozor i nežno poljubila tanke latice ružičastog cvetića! Ceo je sat sedela kraj prozora grejući se na suncu. To je bila radost! A šta je bilo sa ostalim zrnima graška? Prvo zrno, koje je letelo kud je htelo, palo je u oluk, a odatle u – golubov kljun. Golubovi su pozobali i ona dva zrna koja su maštala kako će lepo usniti. Zrno koje je htelo da odleti suncu palo je u jarak, ležalo spokojno u hladovini i bubrilo od vlage. – Neprestano se debljam – govorilo je zrno. – Pravo kažu da ću se uskoro raspuknuti. Uveren sam da to nije postiglo ni jedno drugo zrno. Najodlučniji sam od svih petoro. I raspuklo se u jarku. Na prozoru stoji devojčica, rumena i zdrava.

84

Hans Kristijan Andersen

Kaži mi kaži

Koliko celina možemo izdvojiti u ovoj priči? Ko je promenio život petorici braće? Kakve su želje imala starija braća? Gde je završilo najmlađe zrno? Ko se obradovao mladoj biljci pod svojim prozorom? Šta je učinila majka bolesne devojčice da bi biljka bolje napredovala? Šta se desilo posle toga? Voliš li ti biljke?

Šta misliš?

Na osnovu čega možemo odrediti kada se događa radnja ove priče? U kakvim uslovima je živela bolesna devojčica? Šta je doprinelo da se njeno zdravlje poboljša? Kako još možemo reći materino srce je počelo da se nada?

Zadatak

Prepričaj tekst prema sledećem planu: 1. Pet graškovih zrna 2. Put u svet 3. Bolesna devojčica 4. Stiglo je proleće 5. Sudbina ostalih zrna graška

Hajde da stvaramo!

Ilustruj u svesci deo teksta po sopstvenom izboru.

Narod je rekao: 85

СПАС У ЗАДЊИ ЧАС

Задатак

Желећи да се мало одмори, зека је застао на ивици шуме. Његов одмор нарушио је гласни лавеж непознатог пса. Смисли имена јунацима ове приче и испричај шта се даље догодило. Дозвољено је и да продужиш причу.

86

ЗНА ОН УНАПРЕД (Позорница је делимично отворена, па се види само средњи део сцене који приказује један крај учионице. Виде се учитељ и Миша, а иза њих табла. Може се чути жамор, кашљање и смех других ђака који је не виде.)

УЧИТЕЉ: Дакле, Мишо, кажи лепо зашто си опет закаснио? МИША: Опростите, покидала ми се везица на ципели, па сам тражио другу и нисам је нашао... па сам ту покидану морао везати у чвор... Ево, видите. (Закорачи левом ногом да покаже.) УЧИТЕЉ: Видим, видим, али и јуче си закаснио. МИША: Јесам. Опростите... то је било зато што сам се задржао код пекара. Све нас је задржао неки чича који је ваздан превртао по џеповима да нађе новац... а за то време отегао причу како је хлеб пре седамдесет година био много боље печен него данас. „Е то су били пекари!“ Тако је причао. УЧИТЕЉ: Лепо, али и прекјуче си закаснио. Сећаш ли се? МИША: Сећам се врло добро. Како се не бих сећао! Још ме пече језик колико сам се опекао. Донели ми за доручак белу кафу тако врелу да смо је морали претакати из једне шоље у другу... и све тако... УЧИТЕЉ: Сећам се, сећам се и ја. Причао си нам. Тако ти је у томе прошло пет минута. Добро, Мишо, то је било прекјуче, у среду, али ти си закаснио и у уторак. Сећаш ли се? МИША: Како да не! У уторак смо хватали миша по соби. Нико није смео отворити врата. Тако нам је тата наредио, да миш не би побегао... УЧИТЕЉ: Да, да, сећам се. Зато ниси смео изаћи док се не заврши сав тај џумбус... А у понедељак? Ако се не варам, ти си и у понедељак закаснио? МИША: Да, да! У понедељак ми је био рођендан, па док су се сви изређали да ми честитају...

88

УЧИТЕЉ: Знам, знам и ми смо ти овде честитали. МИША: Јесте. УЧИТЕЉ: Па лепо, сад знамо зашто си све од понедељка закашњавао у школу. Кад би нам још знао рећи зашто ћеш сутра, у суботу, закаснити, имали бисмо испуњену целу недељу, и ти би заслужио петицу из – закашњавања. МИША: Петицу? УЧИТЕЉ: Да, петицу. Али, наравно, ти не знаш унапред да ћеш закаснити... Не можеш знати данас за сутра. МИША: Знам, знам и за сутра! УЧИТЕЉ: Како то? Откуд можеш знати унапред?! МИША: Знам. Ујутру, баш пред почетак школе треба да нам стигне тетка из Ниша... УЧИТЕЉ: Тетка? Па шта онда? МИША: Па онда... знате... нисам се видео с њом три године... Увредиће се ако одем из куће чим дође... Треба да поседим с њом бар пет минута... (Завеса)

Гвидо Тартаља


Ко су јунаци овог текста? Шта мислиш о дечаку Миши? Шта је најсмешније у овом тексту?

Задатак

Научите изражајно да читате овај текст. Одиграјте пред одељењем овај драмски комад.


Напиши причу „Мој друг Миша“ по узору на Мишу из текста.

89

СТАРА СЛИКА НА ЗИДУ Лица: ВЛАДА, ЈОЦА, ЈЕЛИЦА, СИМА

ВЛАДА (преврће књиге, свеске и хартије разбацане по столу): Па где сам то могао да склоним? Понео сам га... па сад ми је, чини ми се... био у руци... (У собу упадају два дечака и једна девојчица.) СВИ (углас): Здраво, здраво, здраво, Владо!! ВЛАДА : Здраво! ЈОЦА : Дошли смо да се играмо. ЈЕЛИЦА : Јао, па ти још ниси написао задатак, шта то радиш? СИМА (окреће се Јоци): Он још није завршио задатак. ВЛАДА (оставља свеске и непрестано нешто претражује): Ево, јесам, сад ћу ја... Седите ви... ЈОЦА : Па шта сад радиш? СИМА : Шта још имаш? ВЛАДА : М а, готов сам. Тражим само распоред часова. (за себе) Ма, где ли сам га оставио? СИМА : Па добро, хајд’ остави то... после спремај књиге. ЈЕЛИЦА (увређено): Дошли смо да се играмо... ВЛАДА (присећа се): Ево, ево, сад ћу... Сигурно сам га заборавио у кухињи. Седите... само да погледам у кухињу. (Одлази.) ЈОЦА : Хајде, пожури... ЈЕЛИЦА (претура по свескама): Па ево му распореда, хеј, Владо... СИМА : Пссст... ћути! Пусти га да тражи. Он увек нешто тражи. ЈЕЛИЦА : Ј есте, тако је смешан кад нешто тражи... Његова мама каже да је он врло расејан дечак. ЈОЦА : Хајде да му сакријемо распоред. СИМА : Важи, брзо... брзо док се не врати... Дај овамо, овамо под кауч. ЈОЦА : Ух, немој ту... ЈЕЛИЦА : Дабоме, немој ту... стави под ћилим... ЈОЦА : Може, може под ћилим... СИМА : Не ваља ту. Дај да га вратимо у торбу. ЈОЦА : Немој, одмах ће га наћи. ЈЕЛИЦА : П а шта, цео дан да тражи распоред, нећу, дајте му га па да се играмо већ једном.

90

ЈОЦА : Не, сакрићемо га. И то ево овамо (показује на слику). Никад се неће сетити. Ево га иде, дај брзо! (Ставља распоред испод слике на зиду.) СИМА : Брзо, само брзо. ЈЕЛИЦА : О, добро је ту... (Улази Влада.) ЈОЦА : Јеси ли га нашао? ВЛАДА (покуњено): Ма нисам. СИМА : П а зашто је важно да га сад тражиш? Уосталом, зар ти не знаш напамет које часове имате? Зар не умеш да запамтиш? ВЛАДА : Умем, али ово је нови распоред, па још нисам... ЈЕЛИЦА : Наћи ћеш га после, хајде сад да се играмо! ВЛАДА : Да, али где сам га то оставио? Као да је у земљу пропао! ЈОЦА (изненађено): Владо, јао, каква ти је ово слика на зиду? Погледајте како је лепа ова слика! ВЛАДА : Ма , хајде, шта се сад лудираш? Па видео си ту слику већ триста пута. (Озбиљно.) Зар ти се не свиђа та слика? Па то је наша стара слика. ЈОЦА : Као да је никад нисам видео, часна реч... СИМА : Заиста је лепа та слика... ЈЕЛИЦА : О како је лепа та слика! СИМА : Али, ни ја се не сећам те слике... ЈЕЛИЦА : Јеси ли ти сигуран да то није нека нова слика, Владо? ВЛАДА : Па ви сте луди! Сто пута сте је видели... Али, шта је... шта је вама, шта сте се сад закачили? (Прекида га смех.) ЈОЦА : Ништа, онако. А је ли, погледајте, хеј, како је река плава и валовита! СИМА : Као да тече. ЈЕЛИЦА : Хоп, хајде да се купамо! ЈОЦА (смеје се): Важи! Децо, купање у реци. ВЛАДА : Зар сад у фебруару? У фебруару, кад је хладно и немогуће купање у реци? ЈОЦА : Стварно, децо, то није по распореду! ВЛАДА : Ух, распоред... (Опет почиње да претура по књигама.) ЈЕЛИЦА : Али, Владо, шта опет тражиш? ВЛАДА : Ма, ништа, само да склоним књиге... Све ми се чини да је ту негде. СИМА : Је ли, Владо, имаш ли ти клизаљке? ВЛАДА : Имам! (Изненађено.) Ма шта је вама? Па знате да имам клизаљке... И ви их имате.

91

ЈОЦА : Па питам те само, зашто се одмах љутиш? Зар ниси могао да их поломиш од прошле године? ВЛАДА : Не, имам их. А зашто? СИМА : О, онда брзо, децо, на клизање. ВЛАДА : Па нема леда; где ћемо се клизати? СИМА : Овде, на нашој реци. Отворите само прозор и река на нашој слици ће одмах да се замрзне. ЈЕЛИЦА : Стварно, то је по распореду! (Јоца отвори прозор пре него што је Влада могао да га спречи. Смех.) ВЛАДА : Ма, зашто дирате стално ту слику... Ма где је тај мој распоред? ЈОЦА : Испод леда у реци! СИМА : Однела га врана са твоје слике! ЈЕЛИЦА : Појела га риба са твоје слике! ВЛАДА (изнервиран): Доста ми је тога! Нећете више говорити о тој слици. (Прилази зиду и скида слику. Распоред пада. Узима га.) Стварно, ево распореда! (Завеса)

Драган Лукић


Ко су јунаци овог драмског текста? Како су се другови нашалили са Владом? Зашто?

Задатак

Припремите овај текст за извођење пред одељењем.


Ако имаш друга или другарицу који те подсећају на дечака Владу, опиши их или нацртај у свесци.

92

ДВА ПИСМА ица: ЈОЦА и МАМА Л (Једноставна дневна соба са неколико комада намештаја. У соби су Јоца и мама.)

ЈОЦА (нестрпљиво се врти око маме која нешто ради за столом): Мама... МАМА (и даље ради и не гледа Јоцу): Шта је, сине? ЈОЦА (нестрпљиво се врти око стола): Мама, је л’ био поштар? МАМА (зачуђено га погледа): Није још. А зашто то тебе занима? ЈОЦА (збуњено): Ма ја онако... Мислим... МАМА (наставља да ради): Играј се, зашто се стално вртиш око мене? ЈОЦА (и даље се врти око стола неодлучно): Мама... МАМА (помало нестрпљиво): Па шта је сад опет?! ЈОЦА (гледа у земљу, па ће стидљиво): Мама, можда је поштар већ био... МАМА (љутито): Поштар још није био, он долази у дванаест часова, а сад је тек једанаест! И шта се толико за поштара бринеш? Гледај ти своја посла! ЈОЦА : Х оћу, мама... (И даље се врти око стола.) А што ти ипак не погледаш у поштанско сандуче, можда је неко писмо већ стигло... МАМА (нагло устане од стола): Е, баш ћу ти доказати да ме само узалуд тераш да устајем! Погледаћу у сандуче. (Одлази напоље.) ЈОЦА (чим мама изађе, почне весело да скакуће по соби и трља руке): Фино – фино – фино! Охо-хо, охо-хо, охо-хо! МАМА (враћа се и у руци носи парче папира): Заиста, био си у праву, нашла сам у сандучету писмо! ЈОЦА (врло значајно): А какво писмо? МАМА (погледа у писмо): Не знам. Нисам још погледала, сад ћу га прочитати... (Чита.) Поштована мама Јоцина, ово пише учитељ вама Јоцин, због тога што Јоца добар је млого у школи и заслужује да њему сасвим мало млого давате шећер у коцке који он млого воли. Давајте му више поручује вам Учитељ Јоцин знате онај што сте прошли пут били. Учитељ. (Престане да чита.) Баш чудно писмо... ЈОЦА (постиђено гледа у под): Видиш, мама... То мој учитељ... Мама, учитеља треба сви да слушају... МАМА (значајно): О, па то је сигурно! Ја ћу сместа послушати учитеља! ЈОЦА (као из топа): И даћеш ми шећера у коцкама! МАМА : Ма – да хоћу, али чини ми се да поштар опет промаче поред наше куће. Можда је још неко писмо донео за нас? Иди сад ти погледај у сандуче, па дођи да ти дам ово што је учитељ написао.

93

ЈОЦА (вољно, радосно): Хоћу, мама! (Одјури.) МАМА (насмеши се и сама себи говори): Тако је најбоље... Клин се клином избија... ЈОЦА (враћа се покуњено, руку држи за леђима, нешто крије): Мама... МАМА (тргне се): А, ти си? Има ли шта у сандучету? ЈОЦА (скрушено): Овај... МАМА (завирује Јоци иза леђа): А ту је и друго! (Значајно) Шта ли то може бити да ми у једном дану добијемо два писма? Дај да видим да у том писму, можда, директор школе не поручује да ти купим карамеле. ЈОЦА (безвољно јој пружа писмо): Ево... Овај... МАМА : Чекај – чекај: да прочитамо... (Чита.) Поштована мамо, ово опет пише учитељ вашег сина Јоце и најлепше вас моли да своме сину Јоци скренете пажњу да се не каже МЛОГО – него се каже МНОГО. И не каже са ДАВАТЕ – него ДАЈЕТЕ. Ето друго вам не бих имао шта писати. Учитељ вашег сина Јоце. (Престане да чита.) Чули ти, сине, ово? ЈОЦА (скрушено): Чух, мама... Други пут ћу пазити, али дај ми сад бар две коцке шећера... (Завеса)

Алексанар Поовић

Да ли знаш?

Читав текст је разговор између два лика и има шаљив тон. Врло је мало напомена изван разговора, јер је овај текст намењен приказивању на позорници. Такве текстове називамо игрокази. У овом игроказу су само два глумца – мама и Јоца.


Какав се догађај приказује у тексту? Зашто је Јоца нестрпљив? Како мама користи Јоцину наивност? Зашто се текст зове „Два писма“?

Задатак

Изведите овај игроказ у разреду.

94

ПЕСМЕ ДОБРИЦЕ ЕРИЋА – избор

96

СМИЉЕ

ЗАВИЧАЈУ

Брижне мајке често свуда мећу

Цвете лепши од руже и булке

Жуто цвеће што доноси срећу:

Цветале ти трпезе и љуљке!

Брош од смиља на крагни капута

Песма ти се до неба орила

Стручак смиља уплетен у кике

Свака чесма љубав жуборила!

Ланац смиља од куће до пута

Игле везле а вретена прела

Венчић смиља око драге слике.

Комбајн жео воденица млела!

Сваке ноћи у дугом ћутању

Хлебови ти нарасли ко брда!

Мене моја мајка благосиља

Река млека поплавила крда!

И кити ми сутрашњу путању

Песници ти цветне венце вили

Дукатима смиља и босиља...

А војници воће калемили!

АКО ЖЕЛИШ ДА ТЕ ПРАТИ СРЕЋА Ако желиш да те прати срећа буди чешће у друштву дрвећа. Кад изгубиш упорност и вољу састани се са сунцем у пољу. Ако желиш лепу боју лица умивај се росом са латица. Ако су ти слабе гласне жице позајми их од цврчка, од птице. Ако желиш бити дуга века слушај добро што жубори река. Кад сустанеш под бременом туге провуци се испод две-три дуге. И видећеш, ведрији и млађи кол’ко ће ти живот бити слађи!

ВИЛИНА ДОЛИНА Усред гаја: ливадица по њој сија бисер зрео. Над њом лебди измаглица прозрачна ко вилин вео. Под јасиком трепетљиком тек рођена Гружа каска Жуборећи водом плитком од изласка до заласка. Ту долази једна бака с кравом мирном ко овчица Пије воде са брзака и постане – девојчица! По цео дан бере цвеће у шарену котарицу. А увече кући креће претворена у старицу.

БЕЛА РАДА Мало сунце с белим венчићем на глави Прогрејало у зеленој трави Због њега се небо лепше плави!

97

ВИЛЕ

ЋИЛИМ-ПОЉЕ КАЛИПОЉЕ

Гвоздени зупци дрвена дршка.

Сад пазите: видећете најлепше поље на свету!

Која је ово справа?

Или, боље: ћилим-поље.

То је виљушка са којом руча крава!

Ту ја живим, ту се дивим маслачку и сунцокрету. То је моје Калипоље! Риче крава, зриче трава, ред ливада, ред пшенице. У средини шушка крушка. Доле: војска буба, мрава горе – ласте и сенице. То је моје Калипоље.

МОЈА МАЈКА Ту је и моја мајка Радмила, бивша вила. Мотри ме из прикрајка и склапа уморна крила. Тиха, тужна и стара ређа рубље по плоту, И с цвећем разговара о кући, о животу...

98

МОЈА КЋИ Маслачак би пред њом клеко Кад се она пољем шета! Ја све стрепим да је неко Не убере место цвета!

ЧУДЕСНИ СВИТАЦ Када у тихе летње вечери запали поље свитаца рој Знај да међу њима трепери и један који је само твој. Трећи, сто трећи, хиљаду трећи број тако све док пшеница зри Твој свитац мора бити највећи и најсјајнији, као ти. /.../

Задатак

Прочитај књигу „Вилина долина“ Добрице Ерића. Она ће ти осветлити многе тајне и лепоте Груже, песниковог завичаја. Читајући ову књигу дружићеш се са светом птица, буба и цветића, пољима пшенице и сунцокрета, али и са Добричиним пријатељима и породицом.

99

ПЕСМЕ ЉУБИВОЈА РШУМОВИЋА – избор

ДЕЦА СУ УКРАС СВЕТА

ŠTA JE ON

Нема света ни планете Где не може стићи дете Јер све дечје стазе воде Од игре до слободе.

Deda mu je slon Tata mu je slon Ujak mu je slon Teča mu je slon I brat mu je slon

Цвеће је украс баште, Лептир је украс цвета, А деца пуна маште, Деца су украс света. Лепе песме тихе тајне Све љубави важне сјајне Нека плану нек се роде Од игре до слободе. Цвеће је украс баште Лептир је украс цвета, А деца пуна маште, Деца су украс света.

Šta je onda on

БАБАРОГА Има једна пећина строга У којој живи Бабарога А ја сам ваљда разумете Једно веома храбро дете Па сам решио заправо стога Да јој покажем њеног бога Али упркос мојој галами Бабарога се крије у тами Носим јој лимун нудим јој крушку Ал’ она ни да покаже њушку Да ли постоји ил’ не постоји Углавном она се мене боји

100

ГЕНЕРАЛЕ СИЛО ЉУТА

БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ВУК

Генерале сило љута Кад ти буде доста рата Сврати кући два минута Да свом сину будеш тата

Био једном један вук И био је збиља добар Миран као мртви мук Питом као неки собар

Ој фризерко вешта зверко Знам да коса није слама Ипак иди шетај с кћерком Цео дан јој буди мама

За то нико није знао Мислили су да је зао

Директоре лепи створе Окани се реферата Хајде кући под прозоре Буди својој деци тата Свет ће мало да причека И с фризуром и са ратом Док се једна срећна кћерка Наигра са својим татом

Волео је чак и овце Па и јарце оне мушке А мрзео није ловце Нити замке нити пушке За то нико није знао Мислили су да је зао Имао је дивне жеље Дивно срце у грудима Желео је пријатеље Међу псима и људима За то нико није знао Мислили су да је зао Пошао је да им каже Да не може тако више Видеше га неке страже Опалише и убише Ником није било жао Мислили су да је зао

101

DR Miš je dobio grip Pa je seo u džip I prevalio put dugačak Da ga pregleda dr Mačak. Doktor pacijenta pipnu Pacijent nešto zucnu

Doktor mu leđa štipnu Zatim mu čelo kucnu.

– Sa moje tačke gledišta Nije ti ništa!

To kaza. Pa ga smaza.

ДЕСЕТ ЉУТИХ ГУСАРА Десет љутих гусара Дошло у мој кревет Један пао с кревета Остало их . . . . .

Шест љутих гусара Збрисало у свет Један се изгубио Остало их . . .

Два љута гусара А поглед им ледан Један се оклизнуо Још остао . . . . .

Девет љутих гусара Још не знају ко сам Једног сам успавао Остало их . . . .

Пет љутих гусара Лете ко лептири Један пао у бунар Остало их . . . . . .

Један љути гусар Постао је медан Просто се истопио Остао . . . . . . .

Осам љутих гусара Ја их оштро гледам Један пао у несвест Остало их . . . . .

Гле четири гусара Бес у њима ври Један пуко од муке Остало их . . .

У сваком погледу Прошла ме је страва Сад је све у реду Може да се . . . . .

Седам љутих гусара Побегло на брест Један пао на главу Остало их . . . .

Три љута гусара А против њих ја Једнога сам звизнуо Остала су . . .

102

AKO ŽELIŠ MIŠICE Ako želiš mišice ko gvožđe jedi belo ili crno grožđe Ako želiš zbilja snagu mušku onda ne smeš zaobići krušku Ako želiš na sve biti imun jedi cedi sredi žuti limun Ako želiš ruke kao kandže prosto gutaj sveže pomorandže Ako želiš veštine sa strane okomi se na krive banane Ako želiš da izgledaš bešnje svakodnevno upražnjavaj trešnje Ako želiš biti bistre glave beri one jagode iz trave I uopšte ko god nešto hoće mora jesti i voleti voće


Ти сигурно знаш још неку песму Љубивоја Ршумовића. Хајде, покушај да се сетиш! Многе Ршумове песме су компоноване и са задовољством их певају генерације деце, на пример: „Деца су украс света“, „Браћу не доносе роде“, „Лако је пруту“, „Дете“, „Једног зеленог дана“ и друге. Прочитај Ршумовићеву збирку песама за децу „Хајде да растемо“ и забележи у свеску о чему све пева овај песник.

103

ПЕСМЕ САВРЕМЕНИХ СРПСКИХ ПЕСНИКА – избор

ЕЈ КАКО БИХ

ГРАД НА ДВЕ ВОДЕ

Еј како бих радо писно Да је прање бескорисно И дигао буне На оне сапуне

Мој Београд, лабуд бео, С рекама се двема срео. Бели град. Лабуд-град.

Еј како бих и то сместа Забранио она теста И прешао глатко На шницле и слатко

Од Авале до Земуна, Као харфа златних струна, Бруји млад Харфа-град.

Еј како бих да не боли Реко реч-две и о школи И уз звуке реске Поцепао свеске Еј како бих више-мање Укинуо и спавање И ко сваки прави Живео на јави

Драомир Ђорђевић

ДОГОВОР Хајде кћери на спавање Припреми се сама Смеши ти се под јастуком Весела пиџама. Нећу сама ни случајно. Ствари се не смеју. Ако нећеш мама са мном Ти ми роди сеју.

104

Милосава Мијовић

Од Звездаре до Дорћола, Звездана ме возе кола. Бели град, Звездан-град. Мој Београд на две воде, Као гнездо за две роде. Бели град, Гнездо-град. Дрхте жице, звони лира, Калемегдан сред свемира. Бели град, Бедем-град.

Драуин Оњановић

О НЕЖНОСТИ

JEDVA ČEKAM JULI

Шапни ми нешто нежно, меко ко додир плиша, као сан неизбежно, тихо ко летња киша,

Jedva čekam juli pa da jedne zore kupim voznu kartu i odem na more.

нешто ми нежно кажи меко ко рука бебећа, ко глас који ме тражи јер се нежности сећа –

Jedva čekam plažom da protrčim sretan i na jednoj dasci da budem kapetan.

неке топлине далеке у шутњи, поред реке.

Jedva čekam juli jer baš mi je stalo da s ribama morskim ćutim i ja malo.

Перо Зубац

KREVET Krevet se ono zove, gde živimo u pidžami. U krevetu gledamo snove, čim nam se oko sklopi. Kreveti su mali bioskopi u koje odlazimo sami.

Jedva čekam juli da me želja mine, da pozdravim morske zvezde i delfine. I da krišom osmeh uzvratim na plaži jednoj klinki koja pogledom me traži.

Nedeljko Popadić

Milovan Vitezović

105

ПЛАВА ПЕСМА

KAD BIH ZNAO

Море је плаво и широко, небо је плаво и високо, језеро плаво и дубоко, ал’ најплавље је моје око.

Kad bih znao jezik lavlji ili kravlji ili mravlji kad bih znao jezik mačji ili račji ili svračji kad bih znao jezik ćukova ili vukova ili smukova ala bih rikao cikao pućpurikao kukurikao njištao vrištao pištao šištao cijukao pijukao maukao arlaukao ala bih lajao i gugutao pa makar posle doveka ćutao.

Плав је поток кад љуби траву, плаво кад имаш машну плаву, плави су снови и пиџаме, плаве су очи моје маме. Плаво је кад те неко муне, плаво је кад се сузе круне, плаво кад приче прича бака, плаво кад мислиш на дечака. Плаво је цвеће покрај пута, плава је коса – кад је жута.

Мирослав Насасијевић

TROLEJBUS Trolejbus brzi crven i ljut, prolazi gradom već stoti put. Ljut je, jer svi bi u njega hteli, a crni su mu tabani vreli, pa kada juri taban ga peče, a još je dugo do uveče.

106

Dragan Lukić

Vlada Stojiljković

АЛО, ОВДЕ ЈА Добар дан, свете! Извол’те, овде дете! Које дете, може ли да се зна? Наравно, овде ја! О, ти ту тек тако? Свакако, свакако... А јесу ли с тобом сви родитељи, молићу фино? Мама и тата једино. Дај ми татета пет минута, секо! Тата, молим те, тражи те неко! (И не шаљите ме чим неко зазвони; одрасле не разумем, а увек они...)

Мошо Оаловић


Потражи у школској библиотеци књигу која се зове „Антологија савремене српске поезије за децу“ коју је саставио познати песник Душан Радовић. Антологија је реч која потиче из грчког језика и значи сакупљени цвет или букет цвећа. Ми је користимо када хоћемо да означимо збирку одабраних песама или прича. Која је твоја омиљена песма и омиљени песник/песникиња?

107

ШАЉИВЕ НАРОДНЕ ПРИЧЕ

ДВЕ ЛЕНШТИНЕ Лежале су две гладне ленштине испод једне крушке, на којој су видели само једну крушку. Три су месеца лежали погађајући се ко ће се од њих двојице попети да је узбере, и једва се накани млађи. Таман се он успуже до оне крушке да је откине, а крушка презрела, откине се и пане баш пред старијег. Кад млађи брат виде шта би, рече: – Баш си срећан, брате, благо теби. Недељу дана сам се мучио, па узалуд! А старији му одговори: – А што ми, брате, завидиш, кад ми је треба жвакати.

ПУСТИО БИХ ЈА ЊЕГА, АЛИ НЕЋЕ ОН МЕНЕ Некакав Турчин сврне с пута у поток да се напије воде, па га ухвати хајдук, а он онда дозвавши свога друга, који је био остао на путу, каже му: – Ходи, ухватио сам хајдука! Друг му одговори: – Кад си га ухватио, а ти га поведи амо. Онда му он каже: – Али неће да иде. Кад му друг на то рече: „Ако неће да иде, а ти га пусти“, а он му одговори: – Пустио бих ја њега, али неће он мене.


Шаљиве народне приче су оне у којима се прича какав шаљив догађај или описује нека смешна ситуација. Знаш ли ти неку шаљиву народну причу? Испричај је.

108

ШАЉИВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

ДА ВАМ ПЕВАМ ШТО ИСТИНА НИЈЕ Да вам певам што истина није: гуска воду из решета пије, крмача се на сламу попела и пилиће са собом повела. Сви прасићи сламу чепркају, а пилићи крмачу сисају.

МИШЈА МОБА Миш посеја проју по јежеву пољу. Нарасла је проја мишу до рамена, жаби до колена. Миш сакупи мобу да пожање проју, па закоље мрава, дебелога брава; још се чуди моба што је масна чорба.

СИЛАН ЛОВАЦ Силан ловац, крај му јаду нема: на лисицу пушку наслонио, за пећину главу заклонио; кад удари, за многе не мари; када пуца, њему срце куца; кад промаши, мало се уплаши; кад убије, од крви се крије!


Шаљиве народне песме су ведре и духовите и у њима се износи нека шала на рачун појединца или групе људи. У њима се често пева и о животињама које се стављају у необичне ситуације: гуска је оседлана, патка је поткована, вук носи капу, миш сеје жито, а врабац се жени... Њихов циљ је да забаве и створе ведро расположење. Да ли ти знаш неку шаљиву песму?

109

OSMOSMERKA Osmosmerku ćeš popunjavati tako što ćeš reči prikazane slikama tražiti u osam smerova. Kad pronađeš i zaokružiš reči koje odgovaraju slikama, ostaće ti četiri slova, koja čitana redom daju konačno rešenje – reč koja je predstavljena preostalim crtežom.

I V D A N E T N A

C S E V R A T I R L V O R A V A T M G A E A G A J I P A J U T O T A B E

I L P L K L T R L

R P S A O V K K I P S R A O A A R L I K A D I S A M S

Iz „Dečje enigmatike“

110

Хајде да направимо... ЧАСОПИС! Ако већ нисте, ево предлога како да направите свој одељењски часопис.

1. Како ће се часопис звати? Дајте што више предлога за име часописа, а онда одаберите оно име које се допадне већини другара.

2. Ко учествује у припремању часописа?

• Главни и одговорни уредник/уредница часописа има задатак да окупи заинтересоване ученике и ученице, усклади њихове идеје и брине да сви ураде своје задатке добро и на време;

• Уредници/уреднице за рубрике: 1. Одељењске вести 2. Најчитаније књиге 3. Занимљивости из света 4. Спорт или спортиста/спортисткиња месеца 5. Ликовно стваралаштво 6. Одељењски писци и песници/песникиње 7. Разговор са познатом личношћу из наше околине 8. Избор шаљивих текстова 9. Фотографије важних одељењских догађаја 10. Још нешто, шта – додајте своје идеје

Први број Садржај: 1. Вести, вести или То смо ми 2. Књига месеца 3. Тај велики шашави свет 4. У здравом телу здрав дух 5. Наша одељењска галерија 6. Први песнички кораци 7. Питали смо... 8. Шаљива страна 9. Фото-приче

112

Ако негде наиђете на проблем који ће вам се учинити нерешив, сетите се да је највећи пријатељ вашег часописа ваш учитељ/учитељица и да ће вам несебично помоћи. Срећно!

МИ

И

НАШЕ РЕЧИ

С К

ВЕСЕЛЕ НОВИНЕ

Р Е

Часопис 2/1

ЛАТИЦЕ Часопис 2/1

Излази у мају Цена: 1 цвет

Часопис 2/1

Ово су само предлози о могућем имену и изгледу вашег часописа. Трагајте за новим идејама!

113

ХАЈДЕ ДА НАПРАВИМО... АНКЕТУ! Анкета је сакупљање података или мишљења о неком питању. Ти припремиш једно или више питања, на пример о школи, и поставиш их својим вршњацима, наставницима или родитељима. Њихове одговоре обавезно запиши. То се зове анкетирање.

Направи анкету за одељењски часопис и утврди да ли твоји вршњаци/ вршњакиње радо читају и које су им омиљене књиге. Могући одговори твојих другова и другарица: Читам књигу „Пипи Дуга Чарапа“. Волим књиге. Читам сваке ноћи сам/сама. Ја радије гледам телевизију. Обожавам читање, читам редовно. Читам само кад морам. Тренутно читам „Вашар у Тополи“ Добрице Ерића. Редовно позајмљујем књиге из школске библиотеке. Не волим да читам, искрен/искрена сам. Прочитао сам књигу „Бамби“, одлична је! Мени још увек чита мама.

Када сакупите мишљења својих вршњака/вршњакиња, представите их у школском часопису. На сличан начин може се проверити и који су омиљени наставни предмети твојих вршњака/вршњакиња, које спортове воле, како проводе слободно време, шта мисле о свом одељењу и слично.

114

ХАЈДЕ ДА НАПРАВИМО... ДНЕВНИК! Када нам се деси нешто важно, пријатно и лепо, чини се да тај дан никада нећемо заборавити. Ипак, долазе нови догађаји и нова лица и стара сећања полако бледе... Људи су зато смислили како да сачувају успомене – почели су да пишу дневнике. Како да направиш сопствени дневник у пет корака? Набави свеску тврдих корица или купи у боље снабдевеној књижари готову свеску за вођење дневника. Одреди место на коме ће твој дневник стајати, јер он припада само теби и није намењен широј јавности. Размисли које је то време у току вечери које ћеш моћи да одвојиш за писање дневника, јер прави дневник се води свакога дана. Никад не заборави да запишеш дан и датум, јер у супротном ћеш заборавити када ти се шта десило. Онај ко пише дневник треба да пише читко, да поштује правописна правила и да је искрен. То даје вредност његовом дневнику. Ако ти је потребна мала помоћ, прочитај на следећој страни како су Ива и Марко описали по један дан у својим дневницима.

Срећно!

115

ИЗ ИВИНОГ ДНЕВНИКА Субота, 1. септембар 2007. Мама ми је донела уџбенике за други разред. Једва сам чекала да видим како изгледа нова читанка. Први текст који сам прочитала говорио је о томе како да направимо дневник. Учинило ми се да је једноставно и ево ме, почињем! Одабрала сам свеску. Одлучила сам да пишем само по ноћи, кад сви заспу, јер желим да то буде моја тајна. Не желим да нико претура по мојим записима, а нарочито не моја сестра, која би одмах свима објавила шта радим. Држаћу се правила која важе за писање дневника. Најпре ћу написати дан и датум, а онда ћу добро размислити о својим доживљајима. Нећу прескочити ни један занимљив школски час, оцену, филм који ћемо гледати, књигу коју ћу читати, доживљај са другарима из учионице, шалу коју нам исприча учитељица, мамину и татину похвалу и слично. Бележићу своје мисли, жеље и осећања. Kад кренем у школу, распитаћу се у школској библиотеци о дневницима познатих личности. Занима ме о чему су они писали.

ИЗ МАРКОВОГ ДНЕВНИКА Петак, 14. март 2008. Ноћас сам лоше спавао. Сањао сам неки страшан сан од кога сам се пробудио и више нисам могао да заспим. Чекао сам да зидни сат откуца седам пута па да устанем. Журио сам у школу. Доручак сам само пробао. Нисам био гладан. На првом часу чекао нас је тест из српског језика. Имао сам малу трему, никад се не зна какав задатак може да те сачека. На другом часу одговарао сам математику и добио петицу. Био сам срећан. После школе ишли смо у биоскоп. Водила нас је учитељица. Сви ученици другог разреда били су тамо. Гледали смо филм о пчелцу Берију Медићу. Филм је био занимљив и поучан. Смејали смо се Беријевим досеткама. После филма сачекала ме је мама. Рекла је да има изненађење за мене. У госте нам долази бака и остаће код нас најмање недељу дана. Једва сам чекао да падне вече. Кад сам чуо звоно, био сам најсрећније дете на свету! Потрчао сам да први поздравим баку. И она се мени обрадовала. Рекла је да сам порастао и да ми је донела омиљену посластицу, слатко од шумских јагода. После смо све до поноћи били будни, гледали фотографије и препричавали доживљаје када сам био мали. Бака је онда причала о свом детињству, а мени је све то личило на бајку... Мислим да ћу ноћас слатко спавати.

116

МРАВ И ЗРНО ЖИТА Оставши после жетве на њиви, зрно жита је само чекало кишу па да се сакрије под грумење плодне земље. Али, један мрав опази зрно жита, натовари га на леђа и с тешком муком се упути ка своме удаљеном мравињаку. Ишао тако мрав, ишао, а зрно на његовим леђима је постајало све теже. – Зашто ме негде не оставиш? – упита зрно жита мрава. Мрав одговори: – Ако те оставим, моји рођаци и ја нећемо имати довољно хране за зиму. Нас мрава има веома много и зато сваки мора да у оставу смести и најмању трунчицу хране коју успе да пронађе. – Али, ја не служим само за храну – примети зрно жита. – Ја сам семе пуно живота и судбина је одредила да из мене настане нова биљка. Чуј, драги мравићу, хајде да се нагодимо. Мрав који је једва чекао да се мало одмори, одложи зрно жита и упита: – А како да се нагодимо? – Ако ме оставиш овде, у пољу, уместо да ме однесеш у мравињак, кроз годину дана добићеш стотину оваквих зрна као што сам ја – рече зрно жита. Мрав га погледа с неверицом. – Истина је, драги мравићу. Веруј у оно што ти кажем. Ако ми данас опростиш живот, умножићу се стотину пута, поклонићу ти стотину зрна жита за твој мравињак. Мрав помисли: „Стотину зрна за једно једино! Па то је право чудо!“ – А како мислиш то да изведеш? – упита он зрно. – То је тајна – одговори зрно. – То је тајна живота. Ископај малену рупу, закопај ме у њу, и врати се кроз годину дана. Мрав тако и учини. А када се после годину дана вратио на оно место, виде да је зрно жита испунило своје обећање.

Леонардо да Винчи

117

ПИСМО ПОГЛАВИЦЕ СИЈЕТЛА Када је пре нешто више од сто педесет година тадашњи председник Америке понудио Индијанцима да држава откупи њихову земљу, добио је одговор од поглавице Сијетла који се убраја међу најлепше мисли икада изречене о земљи и чувању природе. Када велики бели поглавица из Вашингтона шаље свој глас да жели да купи нашу земљу, превише од нас тражи... Како се могу продати или купити небо или топлина земље? Тако нешто сасвим нам је страно. Ако ми нисмо власници свежине ваздуха и бистрине воде, како ви можете то да купите? Ми знамо ово: земља не припада нама, ми припадамо земљи. Сваки делић ове земље је свет моме народу. Свака блистава борова иглица, свако зрно песка на речном спруду, свака маглица у тами шуме свети су у мислима и животу мог народа. Део смо земље и она је део нас. Мирисаве траве су нам сестре, јелен, пастув, велики орао... браћа су нам. Стеновити врхови, сочни пашњаци, топло повијено тело понијево и човек, све припада истој породици. Ова блистава вода што тече брзацима и рекама није само вода, већ крв наших предака. Ако вам продамо земљу, морате знати да је света. Да сваки одраз у бистром језеру казује догађаје и успомене из живота мог народа. Жубор воде је глас мога оца. Реке су наша браћа, утољују нам жеђ. Реке носе наше кануе. Хране нам децу. Продамо ли вам ову земљу, морате се сетити и учити своју децу да су реке ваша и наша браћа. Зато рекама морате пружити доброту какву нисте брату пружили. Знамо да нас бели човек не разуме. Њему је један део земље исти као и било који други. Према мајци земљи и према брату небу односи се као према стварима које се могу купити, опљачкати, продати попут стоке или сјајног накита. Његова похлепа ће уништити земљу и за собом оставити пустош. Не знам. Наш начин живота се разликује од вашег. Од погледа на ваше градове, црвеног човека заболе очи... У градовима белог човека нема мирног кутка. Нема места на коме би се чуло отварање лишћа у пролеће или дрхтај крила мушице... (одломак)

118

Поглавица Сијетл

РЕЧНИК У неким текстовима наћи ћеш речи чије ти значење није познато или ти је познато само делимично. Њихово значење потражи у РЕЧНИКУ. Како да користиш РЕЧНИК? •У речнику су речи сложене по азбучном реду, а то значи да он започиње

речима на слово А, а завршава се речима на слово Ш.

•Н а ивици сваке стране у љубичастом пољу налазе се слова којима

почињу речи на тој страни.

•К ада истим словом почиње више речи, онда гледај друго слово у речи, а

ако је исто и друго, гледај треће и тако редом.

•П остоје речи које имају више значења. Овде је дато само оно значење

које та реч има у тексту. Остала значења можеш написати на празне линије испод речи.

•А ко се догоди да не знаш шта значи нека реч у тексту, а у речнику је нема,

замоли учитеља или учитељицу да ти помогне.

•Н а празне линије упиши нове речи и њихова значења и тако ОБОГАТИ

свој речник.

•М ожда ћеш у текстовима пронаћи још неке речи чије ти значење

није познато или ти је познато само делимично. Замоли учитеља или учитељицу да ти објасни шта оне значе.

119

A Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ

А антологија – збирка одабраних књижевних текстова арија – мелодија, напев Африканац – становник Африке _____________________________________ Б базати – ићи без циља, тумарати, шврљати барка – мали брод бдети – бити будан берберин – брица, човек који брије беседити – говорити, причати бесане ноћи – ноћи без сна биљур – горски кристал благослов – милост божја, дар божји благословити – изразити некоме жељу за добро и срећу призивањем божје милости бодрити – храбрити, подстицати некога бољар – племић, у некадашњој Русији власник великих поседа земље босиљак (босиље) – ј естива и лековита биљка веома пријатног и умирујућег мириса бреме туге – велика количина туге брош – д ео накита који носе жене, специјалном иглом качи се за одећу буволовац – онај који лови буве будалити – чинити или говорити глупости булка – ливадски цвет црвене боје, мак _____________________________________ В вал – талас ватруштина – овде значи: висока температура тела Вашингтон – главни град Сједињених Америчких држава вила – лепа и увек млада девојка златне косе; верује се да настају из росе или неке траве, имају крила и могу да лете куда хоће

Ш

120

вит, витак – танак, израстао у висину витица – овде значи: млад биљни изданак властелинка – в ластелинова жена, а властелин је човек који има много земље, богати племић вретено – дрвени штапић зашиљен на врху, служи за намотавање испреденог конца врлина – добра особина _____________________________________ Г гневно – овде значи: љутито гнездити се – насељавати се у гнездо гостинска соба – соба за пријем гостију готован – човек који жели нешто да добије без труда густиш – густа, непроходна шума _____________________________________ Д дажд – киша дамари – откуцаји срца, пулс дељати – тесати димничар – оџачар, димњачар, човек који чисти оџаке докон – беспослен доколица – време у коме се ништа не ради долама – капут који се преклапа и везује појасом достојанство – поштовање које неко изазива својим положајем или вредношћу држати слово – држати говор дружбиница – дружина друм – пут за возила и људе дуд – листопадно дрво, има јагодаст плод, дудињу дукат – златан новац _____________________________________ Ђ ђул – цвет, ружа _____________________________________

Е

ехо – одјек _____________________________________ Ж жал – равна пешчана обала живица – ограда од шибља _____________________________________ З зазидати – затворити нешто подизањем зида заквасити – поквасити, наквасити заложити се – п отрудити се, уложити напор за нешто замукнути – заћутати запајати – појити некога водом збројити – сабрати, скупити на једно место, сакупљати зебња – забринутост, слутња, страховање зова – лековита биљка _____________________________________ И имун – отпоран на нешто инат – пркосно понашање, противљење нечијој вољи _____________________________________ Ј јавно – доступно очима јавности, супротно од тајно јадиковати – туговати јакако – наравно једро – разапето платно које уз помоћ ветра покреће брод _____________________________________ К кабло – дубока дрвена посуда за воду Калемегдан – тврђава у Београду калемити – у крштати биљке исте сорте а различитих особина кану – индијански чамац издубљен из једног комада дрвета канџе – нокти код птица грабљивица

катарка – јарбол на броду, стуб за једро кика – к оса девојчице сплетена у венчић, плетеница кичица – овде значи: сликарска четкица кланац – узан пролаз између планина клијати – к ада из семена изникне клица из које се развија нова биљка кобац – птица грабљивица ковач – занатлија који прави (кује) разне предмете од метала колебљив – овде значи: неуједначен, променљив колиба – мала скромна кућа од прућа комбајн – пољопривредна машина којом се жање и врше жито комешати се – кретати се у свим правцима корито – издубљено дрво у које се сипа храна за животиње копнети – нестајати, топити се кочоперити се – правити се важан красуљак – ливадски цвет плаве боје крдо – скуп животиња крунити се – осипати се, губити латице курјак – вук _____________________________________

A Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н

Л ластар – млад лист, младица, изданак ледина – земља која се не обрађује луг – мала шума, шумица _____________________________________

Њ

Љ љуљка – овде значи: љуљашка _____________________________________

С

М марамче – мала марама маховина – веома стара сувоземна биљка; расте на влажним местима, кори дрвећа и стенама махуна – чаура са семеном пасуља или грашка мачевалац – човек који рукује мачем мегдан – двобој метнути за себе – поставити иза себе

121

О П Р Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш

A Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш

минути – проћи (да нас жеља мине – да доживимо нешто лепо, пријатно) млин – воденица; справа којом се меље моба – добровољни рад мук – тишина, занемелост муком замукнути – н е проговорити ни речи мунути – ударити муфте давање – б есплатно, бадава, џабе, на туђи рачун мучати – ћутати муштерија – купац _____________________________________ Н назадак – пропадање, назадовање, заостајање наочит – допадљив, леп, згодан нахерити се – накривити се неверица – сумња, неверовање недарца – недра, груди необичан – онај који одступа од уобичајеног нехотице – случајно, ненамерно Нил – велика река у Африци нитковски – рђаво, подло _____________________________________ Њ њихати се – љуљати се, кретати се тамо-амо _____________________________________ О одрешити – одвезати окорети се – стврднути се, укрутити се олук – жлеб којим вода отиче опека – црвена цигла опчинити – зачарати осванак – свануће, зора, освит откуп – оно што се плаћа да би се неко откупио или ослободио заробљеништва _____________________________________ П плен – оно што је отето од другог

122

плитица – плитка посуда, чинија прастар – веома стар помамити се – побеснети, подивљати од беса поруб – опшивена ивица тканине, одеће поруга – ругање потковица – део коњске опреме поуздан – који се не мења, у кога се може веровати, поуздати похлепа – овде значи: претерана жеља белог човека да поседује индијанску земљу презирати – имати о нечему лоше мишљење прекоморски – из далеких крајева (преко мора) препасти се – уплашити се претакати – преливати прозиран – провидан проја – кукурузни хлеб пропланак – чист предео окружен шумом, шумска чистина пруће – скуп прутова пућпурикати – испуштати глас пућ-пурућ; глас препелице _____________________________________ Р радин – вредан раздраган – веома радостан, добро расположен рало – старински дрвени плуг распалити – овде значи: урадити нешто из све снаге, енергично решето – сито, направа којом се сеје брашно _____________________________________ С савршен – онај који је најбољи у свему свадљивица – она која воли да се свађа саоне – санке свемир – бескрајни простор који нас окружује, космос сињ – плавкастосив, сивкастомодар скут – доњи део хаљине, сукње или бунде

слама – стабљике пшенице са којих је одвојено зрневље смазати – појести смиље – украсна биљка пријатног мириса која се гаји по нашим баштама сноп – скуп који чини више појединачних предмета који су повезани у једну целину; руковет везаног прућа срмајли – који је од срме, сребра срмајли марама – м арама проткана сребрним нитима стреха – простор испод крова куће стрмашце – стремен, узенгија, метална папучица на коју јахач ставља ногу када јаше стругнути – овде значи: побећи струна – затегнута нит сунашце – сунце од миља сура тица – тамносива птица _____________________________________

усхићен – одушевљен учтив – пристојан _____________________________________

Т тепати – говорити од миља терет – оно што је тешко тлачити – понашати се насилнички према неком, угњетавати, мучити тратинчица – ливадски цвет, бела рада трпеза – постављен сто трудбеник – вредан радник тумарати – ићи без циља, лутати трупац – грубо отесано дрво _____________________________________

Ц цврчак – инсект који има апарат за цврчање, храни се биљним соковима, често је штетан за биљке јер преноси биљне болести црвени човек – овде значи: индијанац _____________________________________

Ћ ћук – ноћна птица грабљивица, врста мање сове _____________________________________ У угибати се – увијати се углед – место у друштву узглавље – овде значи: јастук умилно – умиљато упражњавати – радити, обављати неки посао

Ф фењер – врста светиљке фирма – натпис изнад неке радње фока – туљан, морска животиња, тешко се креће на копну, одлично плива и рони _____________________________________ Х хајдучина – овде значи: одметник харфа – музички инструмент хор – већа група певача хуља – лош човек, неваљалац хром – онај који се тешко креће, има повређену ногу _____________________________________

A Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О

Ч чело главе – овде значи: изнад главе чикати – задиркивати некога, провоцирати га _____________________________________

П

Џ

Ћ

џумбус – неред _____________________________________

Р С Т У Ф

Ш Шарац – коњ Краљевића Марка шаренореп – онај који има шарен реп шева – мала пољска птица певачица

Х Ц Ч Џ Ш

123

ОНИ СУ ПИСАЛИ ЗА НАС АЛЕЧКОВИЋ, Мира (1924–2008), рођена у Новом Саду. Основну школу и гимназију учила је у Београду, а студије књижевности на Сорбони у Француској. Била је учесница Другог светског рата. Уређивала је књижевни часопис за децу „Змај“. Објавила је више књига песама за одрасле и два романа. За децу је написала следеће књиге: Дани разирани, Поземни хероји, Звезане балае, Добар ан, Да се уознамо, Љуљашка на рани, Пионирско ролеће, Пријаељи, Крилаи љуи, Сребрни воз, Ласавица, Збоом, велика ајно и друге. АНДЕРСЕН, Ханс Кристијан (1805–1875), дански књижевник, приповедач, песник, драмски писац, писац путописа, у свету познат по својим бајкама за децу. За разлику од скупљача народних бајки, Андерсен је грађу из народне књижевности користио само као мотиве, дајући им своју оригиналну обраду. Чувене су његове Бајке и риче, које су излазиле у свескама под истим називом, и Бајке казиване еци. У главном граду Данске постоји познати споменик овом великом писцу. АНДРИЋ, Владимир (1944), рођен у Обреновцу. Дела за децу: Свеска на свескама, Наре лави, смеђи, црни, Вечерњи слон, Срце на зиу, Новооишњи оклон. АНТИЋ, Мирослав (1932–1986), рођен у Мокрину код Новог Сада. Студирао је у Београду на Филозофском факултету. Радио је као новинар у Новом Саду и Београду. Осим књига за одрасле, објавио је и књиге песама за децу: Плави чуерак, Гарави сокак, Насмејани све, Шашава књиа, Оловка не ише срцем, Пице из шуме, Тако замишљам небо. ВИТЕЗ, Григор (1911–1966), књижевник и преводилац. Рођен у Косовцу. Завршио учитељску школу. Поред књига за одрасле, највећи део књижевног стварања посветио деци: Дела за децу: Веселе замке, Преелица, Со вукова, Ка би рвеће хоало, Ге риче расу, Бајка о линеној ици, Иза бра лава итд. ВИТЕЗОВИЋ, Милован (1944), рођен у Косјерићу. Студирао на Филозофском факултету у Београду. За децу написао збирке песама Ја и клинци ко есници, Изабрано еињсво, Песме које расу, Наименовања. ГОРКИ, Максим, рођен као Алексеј Максимович Пешков (1868–1936), руски писац. Написао је књиге за децу Деињсво, Међу љуима, Моји универзиеи. ГРИМ, Јаков и Вилхелм, Немци, познати књижевници, живели у 19. веку. Издали збирке бајки Дечје и омаће бајке, Немачке бајке и др. Млађи брат Јакоб (1775–1863), академик и сакупљач народних умотворина, преводио је на немачки језик српске народне песме и Вукову Срску рамаику. Били су савременици и пријатељи Вука Караџића. ГРОЗДАНОВ-ДАВИДОВИЋ, Стојанка (1940), рођена у Зрењанину. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду. Поред књига за одрасле, објавила је књиге за децу: Књиа о Маји, Некуа ниокуа, Плови лађа о аира, Ко се рви роио, Сунцокре на чараином колену, Насмешене риче. ДА ВИНЧИ, Леонардо (1452–1519), италијански сликар, вајар, архитекта, проналазач, научник и мислилац, један од највећих умова свога времена. Насликао је један од најпознатијих портрета на свету, Мона Лизу. Привлачиле су га све природне науке, а покушао је да направи и справу за летење. Написао је за децу и поучну књигу Басне, а за одрасле много вредних књига.

124

ЂОРЂЕВИЋ, Драгомир (1953–1999), рођен у Земуну. Дела: Са ћу вам рећи, Сално ече Мисисии, Сорски живо, Заљубљени бро, Ша нос ражи о мо рса, Тече река изалека, Поруке из рве руке. ЕРИЋ, Добрица (1936), рођен у Доњем Црнићу у Гружи. Живи у Београду. Дела за децу: Вашар у Тооли, Славуј и Сунце, Орлица о рлица, Тора са е сраова, О раара о злаара, Добрица чобанска орбица, Сишло буре у обруче, Песма о сеницама, Долина сунцокреа, Баша са сеам ружа, Чианка оишњих оба, Лео у Калиољу, Цар челар, Мој ру Миливоjчићев лу, О азбуке о злане јабуке, Вил. ЗУБАЦ, Перо (1945), рођен у Невесињу у Херцеговини. Дела: Хоћу-нећу, Шо се на ме Дарја љуи, Деца расу као куће, Деца моу немоуће, Ово сам ја, Буи ријаељ веру, Пице у руима. ЈОВАНОВИЋ, Јован Змај (1833–1904). Рођен у Новом Саду. Уређивао листове и часописе за децу: „Јавор“, „Змај“, „Жижа“, „Невен“. Дела за децу: Све ојакошње есме, Певанија, Чика Јова срској еци, Чика Јова срској омлаини, Ђулићи, Ђулићи увеоци и др. ЛУКИЋ, Драган (1928–2007), рођен и живео у Београду. Дела за децу: Велика рка, Звери као фубалери, Како се коме чини, Из јено џеа, Дечаци, евојчице и орасли, Ове санују есме, Мој ролејбус, Ваон рве класе, Деца у олеалу, Како расу ноавице, Ша аа каже, Каеанов сланик, О куће о школе, Чуо с кишом. МАКСИМОВИЋ, Десанка (1898–1993), рођена у Рабровици код Ваљева. Дела за децу: Вр еињсва, Пауљкова љуљашка, Шарена орбица, Верова усаванка, Ако је вероваи мојој баки, Бунован разре, Песма из шуме, Сунчеви оаници, Пице на чесми, Ђачко срце, Орашчићи алчићи, роман Праевојчица и др. МИЈОВИЋ, Милосава (1954), рођена у Грачаници код Андријевице у Црној Гори. Студирала на Филолошком факултету у Београду. Пише песме, приче, драме и књижевну критику. Дела за децу: Да ме бубе не изубе, Река речи, Ира мрава. НАСТАСИЈЕВИЋ, Мирослав (1939), рођен у Београду. Пише поезију, прозу и драмска дела за децу и одрасле. Књиге песама за децу: Бубе у лави, Принцес есме, Времена ешка виешка. У дечјим и луткарским позориштима у земљи, као и на радију и телевизији, изведен је велики број његових дела: драма Варено кршење, серија „Размишљанка – измишљанка“ и друге. ОБРАДОВИЋ, Доситеј (1742–1811), књижевник, филозоф, педагог и народни учитељ. Рођен у Чакову, Банат. У Београду, 1808. године, основао Велику школу. Био први министар просвете у Србији. Дела: Живо и рикљученија, Совјеи зравоо разума, Басне и др. ОГЊАНОВИЋ, Драгутин (1933–1999), рођен у Прекашници код Прокупља. Био је професор на Учитељском факултету у Београду. Дела за децу: Црвена река, Ручак на небу, Дечја враа, Тамарин шал, Канџе и крила, антологија шаљиве поезије Смешно чуо и др. ОДАЛОВИЋ, Мошо (1947), рођен у Старом Грацком код Липљана, живи у Београду. Дела за децу: Тако и олико, Врло важно, Пеави енерали, О амебе о бебе, Да и кажем нешо, Мама је лаол о лаола раии, Неко је украо ласу, Друже аа, кућни команане, Веар ми онео аналоне, Том Сојер у Црној Гори. ОЛУЈИЋ, Гроздана (1936), рођена у Ердевику, живи и ради у Београду. Дела за децу: Сеефна ружа и руе бајке, Небеска река и руе бајке, Принц облака, Звезане луалице.

125

ПОПАДИЋ, Недељко (1961), рођен у Сплиту, живи у Београду. Значајнија дела за децу: Дечак и ланина, Срце служи а се ружи, Три јаблана, Побеа, Сав сам о сакла, сав сам о ене. Оснивач и главни и одговорни уредник часописа „Витез“ . ПОПОВИЋ, Александар (1928–1996), рођен на Убу, живео и радио у Београду. Један од најплоднијих драмских писаца. Дела за децу: Грлица, Срашне свари, Тужни ра, Девојчица у лавој хаљини, Гаријски оручник рибанац, Субина јено Чарлија, Како се воли Весна. ПОПОВИЋ, Зоран (1939), рођен у Чачку. Значајнија дела за децу: Мој краљ иранин, Лажибајке и Приче из мишје руе. РАДОВИЋ, Душан (1922–1984), рођен у Нишу. Уредник часописа „Полетарац“. Дела за децу: Пошована ецо, Смешне риче, Вукова азбука, Причам и ричу, радио-игра „Капетан Џон Пиплфокс“, ТВ серија „На слово, на слово“. РАИЧКОВИЋ, Стеван (1928–2007), рођен у Нересници. Дела за децу: Дружина о сунцем, Гурије, Крајцара и руе есме, Верењача, Слике и рилике, Велико ворише, Мале бајке. РШУМОВИЋ, Љубивоје (1939), рођен у Љубишу, на Златибору, живи у Београду. Дела за децу: Ма ша ми рече, Још нам само але фале, Веси из несвеси, Хаје а расемо, Уорак вече ма ша ми рече, Певанка, Десе љуих усара, Фазони и форе, Северозаани крокоил. САЛТЕН, Феликс (1869–1945), рођен у Будимпешти, али се још као дете преселио у Беч, где се школовао. Радио је као новинар. Писао је приповетке и драме, а највећу популарност стекао је приповетком из животињског царства „Бамби“. Наставио је да пише о природи и животињама објавивши књиге Бамбијева еца, Зечићи, Млаос веверице Пери, Пријаељи оасвуа, Добро рушво и друге. СТОЈИЉКОВИЋ, Влада (1938), рођен у Загребу. Дела за децу: Замислие јеан аум, Блок 39, Кишобран је расроан, Оаве ове, Да ли а се онашам, Пеави и ебели. ТАГОРЕ, Рабиндранат (1861–1941), индијски књижевник и филозоф, добитник Нобелове награде за књижевност. Дела: Граинар, Груа рича, Злаан чамац, Касна жева и др. ТАРТАЉА, Гвидо (1894–1984), рођен у Загребу, живео у Београду као професионални књижевник. Дела за децу: Оживела цранка, Ша месеци ричају, О облачка о маслачка, Деин шешир и веар, Гусарска ружина, Први ле, Сјаиле се есме и др. ТЕШИЋ, Момчило (1911–1991), рођен у Глумчу код Пожеге. Дела за децу: Сеје бака брашно, Ге ко зимује, О куће о шуме, Дечја раос, Пошарева орба, Паа киша синица, Цвеник еињсва, Шарени ирачи. ТРИФУНОВИЋ, Душко (1933–2007), рођен у Сијековцу код Босанског Брода. Дела: Главни јунак, Цела школа, Пе живоа, Дјеца сама ко куће, О иле о локомоиве и др. ЋОПИЋ, Бранко (1915–1984), рођен у Хашанима у Босанској Крајини, живео у Београду. Завршио учитељску школу и филозофски факултет. Дела за децу: Расевани цврчак, Доживљаји мачка Тоше, Орлови рано лее, Славно војевање, Бика у зланој олини, Маареће оине, Јежева кућица, Рибар и мачак, Деа Тришин млин, Чаробна шума, Мала моја из Босанске Круе и др.

126

ВАЖНЕ РЕЧИ У ЧИТАНЦИ антологија 107

оглас 70

бајка 66

песма 11

басна 53

питалица 56, 67

дијалог 39

поређење 11, 12, 13

Доситеј Обрадовић 56

порука 17, 37

драмски текст 92

поука 53

епска (јуначка) народна песма 45

стих 11

загонетка 32, 38, 64

строфа 11

игроказ 94

успаванка 12

изрека 52

шаљива народна песма 14, 109

Марко Краљевић 45

шаљива народна прича 108

127

Драга децо! Ево нас на крају још једне школске године, а на почетку још једног школског распуста. Смеши нам се лето и мами нас својим чарима. Одморите се, на то имате право, играјте се, обновите стара и склопите нова пријатељства, откријте неку нову књигу, путујте, будите радознали и добро расположени.

Срећно!

Srpski Jezik 2 Citanka

Recommend Documents