Moderna -pravac sa kraja 90ih godina 19og veka do I sv. rata -sadrži više različitih pravaca -u okviru njega se javljaju: parnasizam, simbolizam, impresionizam, kubizam, ekspresionizam, futurizam, nadrealizam -> pravci koji se smenjuju u moderni *odlike -potreba da se piše o svojim osećanjima -zasićenje realizmom -bežanje od života i zatvaranje u sebe (težišta na intuiciji, nesvesnom, a potenciraju individualizam) -pisci, pesnici – dekadencija, izvan opšteg ponašanja -inteligencija ali ne sa voljom -nisu se uklapali u sredinu kojoj su pripadali -i pored nezadovoljstva, nisu težili da menjaju svet, već se povlače u sebe -strah od budućnosti, česte teme: propadanje, truljenje, smrt -odavanje porocima -odlike: razočarenje, pesimizam, nezadovoljstvo životom, bežanje od stvarnosti, oslobađanje dela od ideje i poruke -teorija lapurlartizma – umetnost za umetnost, umetnost postoji samo zbog umetnosti ne treba da bude korisno, već se teži lepoti -zanemarivanje proze, najviše romana Evropska moderna 1. parnasizam (Parnas – sedište boga Apolona i njegovih muza, zaštitinica umetnosti) -javlja se sredinom 19.v. -Teofil Gotje prvi izneo načela parnasizma -pesnici kao grupa izdavali pesme -I kolektivna zbirka 1866. -II 1871. -III 1876 -izdate još 2 zajedničke pod imenom Savremeni Parnas -pesme imaju besprekornu formu -dela hladna, bezosećajna -kult čiste forme -instistiranje na detaljima -potiskivanje vlastitog JA iz pesama -predstavnici: Pol Verlen, Stefan Malarme, Lekont de Lil 2. simbolizam -druga polovina 19. veka u Fr -Žan Moras začetnik simbolizma -1866.napisao Manifest simbolizma- proglasi, objave koje su pisci sastavljali iznoseći u njima za šta se zalažu u umetnosti -naziv potiče od reči simbol, što znači znak, znamenje , asocira, upućuje na nešto što je dato u spoljnom svetu, što se čulno doživljava, ali i na nešto apstraktno -simbolisti smatraju da materijalno predstavlja samo simbole misli, ideja, emocija -poeziju koriste kao sredstvo za otkrivanje suštine sveta
-beže od stvarnosti koja je dosadna i zastrašujuća -beže u snove, poroke, egzotične krajeve -ostvaruje se princip lapurlartizma -tendnencija za idealnom formom -poezija postaje zagonetka -česta upotreba simbola i metafora -tekovine romantizma: pejzaž kao sredstvo za opisivanje stanja -predstavnici: Verlen, Malarme, Rembo -pesme u prozi i simbolistička drama
Šarl Bodler - Rođen 1819. u Parizu -porodični bunt prenosi na društvo -kritikuje intelektualnu površnost ljudi -egoizam i umetnost – pasivnost, ustajalost u duhovnom smislu -1869. zbirka pesama Splin Pariza -svet gleda iz svoje perspektive -život vidi kao spoj satanskog i božanskog -1857. zbirka pesama Cveće zla i u zlu, slika poroke Pariza - lepota je za njega najvrednija, vidi je u svemu - lepotu traži u ljudskom zlu, lošim stvarima- pijanstvo, prostitucija... -dominantne stilske figure- sinestezija i analogija -sinestezija- vrsta metaforičkog zamenjivanja pojmova u kojoj se stapaju 2 ili više čulnih oblasti, oseti jednog čula opisuju se svojstvima drugog čula: glas joj je imao miris žutih ruža -analogija- uspostavljanje veze između 2 pojma po sličnosti -Veze – Šarl Bodler -objašnjava njegovu poetiku i poetiku simbolizma - forma, sonet -objašnjenje pesme: -priroda je šuma simbola iz koje čovek uzima simbole kroz koje kazuje svoje misli -priroda izvor inspiracije -u prirodi sve sjedinjeno -čovek prirodu doživljava čulima i definiše mišlju -veza među simbolima se uspostavlja analogijom -iako različiti simboli čine sklad -priroda puna senzacija Albatros – Šarl Bodler - albatros – smbol slobode i usamljenosti - simbolizuje pesnika (zajedničke osobine - analogija) - albatrosa prvo prikazuje kao snažnu pticu velikih krila, koja vlada nebeskim visinama - kada se spusti na brod kao nemoćnu, sputanu, zbog velikih krila - krila koja ga čine moćnim, na tlu ga čine smešnim - mornari predstavljaju ljude, društvo (pesnikovo viđenje društva) - pesnik u pesničkom zanosu, veličanstven, ali se ljudi iz zlobe i zavisti rugaju
- odnos ljudi prema pesniku isti kao odnos mornara prema albatrosu
Rembo Artur - počeo da diše sa 16, završio sa 19 godina - živeo razbludnim životom - spalio svoju knjigu Sezona u paklu - odrekao se svoje poezije - počeo da prezire pesnike - postaje trgovac - do prve istine dolazi rastrojstvom čula (droga, alkohol) - tada pesnik vidi suštinu stvari - da bi postigao rastrojstvo, mora da istražuje sebe - poezija je deo nesvesnog - Ofelija iz Šekspirove drame uzeta kao simbol u pesmi Ofelija - simbol čednosti, čistote - strada zbog zla i grubosti sveta - Rembo doživljava pesnika kao pijani brod Ofelija - Rembo Artur -simbol čistote i nevinosti - I deo – dočaravanje slike Ofelije iz Šekspirove drame, njena belina i čistota, nasuprot crne reke kojom plovi i koja simbolizuje svet - II deo – produbljivanje unutrašnjeg stanja Ofelije - III deo – pesnikova poruka, zaključak - Ofelija predstavljena u čistoti - okružuje je crni svet pun zlobe - romantična duša, nemože da se izbori sa surovošću sveta - ističe se njena čednost - živela u idealnom svetu, koji je odudarao od stvarnosti (beo i čist) - zlo ljudi i sila su je oterale u smrt - OPORA sloboda – lažna sloboda u idealizovanom svetu, za nju je smrt kojom se oslobodila zla - potenciranje njene romantične duše - opisi unutrašnjeg stanja (2/3) - grcaj, rastrzanost, direktno obraćanje - kada shvata da ništa nije idealno, poludela - Ofelija je večna (3), javlja se kao utvara i podseća na stradanje čednih duša - simbol stradanja Labud - Stefan Malarme - Labud – hermetična pesma (zatvoreno značenje) - labud – simbol pesnika - led - društvo - zarobljeni labud, led ga zarobio - ptica sputana da zamahne krilima - sredina i društvo sputavaju slobodu, pesnički zanos, stvaranje
- umetnička smrt, njegov život gubi smisao postojanja ako ne može da stvara - pokušaj da strese smrt, da se oslobodi, da poleti - pesnik pronalazi snage, ali ne uspeva i ostaje okovan u svojoj sredini - pesma je za pesnika pokušaj da ponovo počne da živi - Labudova pesma – labud nije stigao da se oglasi (najlepšom pesmom) pred smrtanalogno pesniku - smrt labuda zaodenutog belinom – pesnik beskoristan kad ne može da stvara - ljutnja pesnika na svet koji ga sputava - njegov neuspešan pokušaj – razočaranost, nemoć da sebe realizuje kao pesnika
Mesečina – Pol Verlen - živeo najduže od svih - primljen u francusku akademiju nauka i umetnosti - tako je odato priznanje svim simbolistima - simbolizam prihvaćen kao umetnost - pucao na Artura Remboa - pesma o stanju ljudske duše - mesečina nestalna, varljiva, nedohvatljiva = duša, neshvatljiva, nedokučiva - tokom noći simbolizuje nesvesno = san - duša je nedokučiva, stalno pod nekom šminkom, ono što se krije ispod maske je nešto drugačije od lica maske - opis ljudske duše u zanesenom, pijanom stanju ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ - U simbolizmu dominira poezija - Ipak, javljaju se i simbolističke drame - bez razvijene radnje - u prvi plan se stavljaju osećanja ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Impresionizam - Jedna od struja koja se javlja u okviru moderne - prvo se javlja u slikarstvu pred kraj 19.veka u Fr - Impresija = utisak - nastao kao reakcija na realistično slikanje - isto tako i u književnosti - što neposrednije, ubedljivije, detaljnije - želja da se predstave čulni utisci i raspoloženja - zanemaruje se prikazivanje spoljašnjeg događaja - koncentracija na čulne kvalitete i doživljaj - dominira kratka forma, poezija lirska - pejzaž postepeno prelazi u sliku ličnog doživljaja, unutrašnjeg stanja pesnika - da bi dočarali unutrašnje stanje, pesnici koriste boju, miris, senku, zvuk - lepota dela je u uhvaćenom trenutku primeri: Impresionistička drama UJKA VANJA – Čehov
Impresionistička drama - odlike: *odsustvo naglašene radnje -bez zapleta -više dato unutrašnje stranje likova *atmosfera sredine i društva *junaci najčešće intelektualci -ljudi izoštrenih čula koji senzibilnije doživljavaju atmosferu *hedonizam – sklonost ka uživanju u svemu, može da dovede do poroka *statičnost – nepromenljivost -stalno isto u društvu i sredinim -promene samo prividne na spoljašnjem planu -promena se dešava samo na unutrašnjem planu, u dušama i odnosima junaka
Anton Pavlovič Čehov -1860-1904. -bio lekar, umro od tuberkuloze -počeo da piše kratke priče -težio da na malom prostoru prikaže malog čoveka, pa su bile i komične -majstor kratke forme -obična tematika -5 zbirki priča -putovao po Evropi usamljen, bolestan i nesrećan -veliki dramski pisac : Galeb, Tri sestre, Ujka Vanja, Višnjik -novele: Paviljon br.6, Čovek u futroli, Kameleon, Činovnikova smrt, Tuga -zadržavao teme na grotesknom Ujka Vanja -ista scena na početku i kraju simbolizuje da se ništa nije promenilo na spoljašnjem planu -likovi nastavljaju da žive kao ranije, ali se promenilo stanje u njihovim dušama, unutrašnjem planu (sukobi, rešavanje sukoba, promena njihovih odnosa, emocija) -likovima je zajedničko to što su svi nesrećni i nezadovoljni svojim životom -iz nesreće i nezadovoljstva dolaze i sukobi jer su likovi upućeni jedni na druge -oni su intelektualni, vlastelinski sloj, a žive u seoskoj sredini gde je niži intelektualni nivo -Ujka Vanja se stapa u sredinu iako je nezadovoljan -kroz sliku pojedinaca, ruskog sela, Čehov kritikuje nemarnost, učmalost, nevoljnost za promenama na bolje u ruskom društvu -Astrov- kritika Čehova, nezadovoljan životom u toj sredini-nesrećan -Ujka Vanja se stopio sa sredinom jer svoj život smatra nesrećnim, promašenim; shvata da je ceo život posvetio čoveku koji ne ume da ceni, koji ne vredi -Jelena nezadovoljna brakom, neuzvraćenom ljubavlju -atmosfera monotonije, likovi nemaju svrhu življenja -Serbjakov-traži pažnju
