SREDNJOVEKOVNA HERALDIKA SRBIJE
Heraldika u Srpskim zemljama i okolini (Centralni i Zapadni Balkan), Bosna. Posebno je
zanimljivo posmatrati prožimanja i različiti uticaji na prostoru srbije u heraldičkom pogledu. Ikona iz Sasoforeta(15 vek) ujedinjuje vizantijsku umetnost sa carskom simbolikom, što
je drugačije od zapadnoevropske simbolike. U sebi sadrži dvoglavi orao i krst sa ocilima. Upravo ovi elementi stižu takvi u srbiju i vezuju se za Srpsku dinastiju, a od dinastije Paleologa. Na ikoni je i pre dstava Svetog Đorđa koji drži plavi normanski štit sa srebrnim lavom u napadu.
Zapadnoevropsko feudalno društvo koje je u prošlosti bilo osnaženo viteštvom koristilo je heraldiku kao identifikaciju. Danas smo takvim obeležjima obeležjima okruženi i dalje ali ono od oznake statusa i viteštva sada ukazuje samo na tradiciju, plemstvo ili više slojeve. Kako heraldika dolazi u srednjovekovnu Srbiju?
Dinamizam koji vlada u ovom području izražen je i u heraldici. Jedan od tih previranja jeste i teritorija teritorija na kojoj se gra ničila pravoslavno i katoličko hrušćanstvo. Po navodni rečima Svetog Save teritorija Srbije mesto je „Istoka u zapadu i zapada u istoku“, Sima Ćirković dokazuje da to nisu reči Sv. Save. U svakom slučaju Srbija se nalazi između dva srednjovekovna sistema s imbolike i značenja: -
Vizantijski komonvelt, koji nudi svoje vrednosti i zapadnoevropska heraldika (krajevi u kojima su vladali feudalni odnosi ) koja se dugo nije pojavljivala jer za nju nije bilo potrebe. I zmeđu ove dve strane postojale su razlike i u vo jnoj opremi opremi
i strukturama moći i oznakama carske identifikacije. Vizantija je razradila sistem koji razlikuje slabe i birokratiju, te su ustrojeni simboli svakog ponaosob. Pseudokodinov spis jasno je propisao šta se mora nositi i negovati kao obeležje
-
čina u Vizantiji. Orao je bio znak sevastokratora, despota, tačno se znalo kakve boje smeju da se ističu na šatorima i opremama u odnosu na činove, dok drugi to nisu smeli činiti. Postojalo je i pravilo Službe u Vizantiji koji određuje kakve zastave ko može nositi. Heraldika u zapadnoevropskoj Nemačkoj, Ugarskoj i Italiji bila je društvena institucija i na Zapadnom Balkanu i u srbiji pojavljuje se tek od 14. veka i to među vlastelom. Pravi grbo vi pak tek od 15. veka, a do tada heraldički elementi javljaju se samo na različitim predmetima. Rani grbovi dakle na ovoj teritoriji nisu imali isti značaj kao u Zapadnoj Evropi. Kada se pokazuju zapadu oni su tek elementi činova, ali ih tamo čitaju kao g rbove.
Despot Oliver i Liverina: nosili su dvoglavog orla, ali to nije bio njihov grb.
U Bosni dakle nilazimo na heraldiku koja je prihvatila Zapadnjačka tumačenj, a u Srbiji to su Vizantijski carski simboli. Herakldika u srpskim zemljama povezana je sa sudbinom plemstva, u vreme Turske okupacije heraldi ka se potpuno gubi. Državna elita
u inostranstvu u isto vreme oslanjala se na tadašnje plemstvo i dvorske činovničke strukture. Takve strukture jačale su u 14. veku i postale vidljivim na dvoru Dušana kada je došlo do raslojavanja društvenih titula po ugledu na vizantijski dvor ili zapadnjački: vladar, velmoža, vlastela, vlastelinčići... Pominju se i vitezovi. U vreme cara Dušana zabeleženo je nekoliko imena stranih najamnika, recimo Palmon vitez, a neke od njih oslikao je Paja Jovanović. Despot Stefan je proizvodio vitezove (Vučini). Despot Stefan takođe je bio i član Ugarskog reda Zmaja, ne znamo međutim da li je nešto slično postojalo u Srbiji.U 17. veku kada je došlo do stvaranja heraldičkih falsifikata, konstruisanja istorije i izmišljanje tradicije, tada se javljaju i podaci o postojanju viteškog reda cara Dušana, tzv red Stub Svetog Stefana. U polufiktivnoj heraldici postoji i orden tog reda: lanac od ocila sa medaljonom sa Svetim Stefanom. Novi podatak kasnoije
nađen jeste da postoje vitezovi što je potvrđeno nadgrobnim natpisom: Đurađ Vrančić i kaže „u cara Stefana treći vitez “. Vidimo rangiranje koje nas upućuje na viteški red, a podatak je objavljen u 19. veku. O Srpskoj srednjovekovnoj heraldici n ema mnogo izvora. Postoje neki zapadnjački, ali
oni su podložni tumačenjima koja je bazirana na tamošnju sredinu koja je svikla na grbovima. U njima se mogu uočiti greške jer oni već pomenute činove i dostojanstva mogu proglasiti grbovima. Prepoznajemo nijanse i varijante heraldike. O tome kakva je heraldika bila u Srbiji i da li je stvarno postojala govore nam:
GRUPE IZVORA
Pečati Jako važni jer imaju zvanični značaj i karakter. Oficijalnost pečati tako omogućavaju i grbovima tako danas možemo dati veću važnost u odnosu na one koji se nalaze izvezeni na haljinama i tkaninama jer oni traže odgovor na pitanje da li je to heraldički motiv ili puka dekoracija.. Pečat kao zvanični dokument ne stvara takvu dilemu. Pečati se javljaju tek od Dušanovog vremena. Pre toga na pečatima stoje sveci, vladari na tronu ili na konju. Stjepan Kotromanić ordinarija sa lentom; dupleni dvostruki pečat 12 cm; dao da ga
uradi Tvrtko, a kasnije će ga menjati.
Novac
Takođe važan jer je predmet zvaničnog karaktera i nosio je poruku na daleko zbog emisije novca. Distribucija novca javlja se u vreme uspona države. &Konkurisao mletačkom novcu i pošto je bio na monetarnom konkursu a koji oni nisu odobravali strpan je u osam krugova pakla.& Novac srpskih i bosanskih gradova i vlastela. Heraldika postoji u ovim krajevima do prve polovine 14. veka, tj do pada pod Tursku vlast. Ban Stjepan Kotromanić imitirao je novac cara Dušana, što je bila heraldička kompozicija.
Svi su im ali dvoglavog orla: Nemanjići, Mrnjavčevići, Lazarevići, Brankovići. On je
nasledni znak Srbije, te tzato o njemu možemo govoriti kao državnom grbu koji se kombinovao sa oznakama porodica/dinastija (vuk Balšića ili ljiljan Brankovića). Fresko-slikarstvo Heraldički motivi u fresko -slikarstvu vrlo rano. Motivi su međutim preuzimani tako da
podležu kanonima u crkvi a smeštaju se u odeći vladara, vlastele ili ktitora koja je ujedno bila i oznaka dostojanstva. Zato nisu sigurni i ne znamo da li je on stvarno bio nošen ili je samo deo kanona koji se ponavlja. Primer: Oliver Dušan, Kesar Novak.Nekada su isticali i činove koje nisu smeli. Stakna su dva motiva koja se javljaju: krin i orao. I jedan i drugi imaju simbliku u hrišćanstvu. Krin je simbol Bogorodice, a o rao jevandjeliste. Orao je carska titula koja je dobijena u vreme cara Dušana. Negde se javlja i motiv lava. Ipak fresko-slikarstvo daje podatke o tome kako su orlovi prikazivani i
kako su korišteni. Nadgrobne ploče Pronađena jedna tipično zapadnoevropska ploča. Žizjan portret u ratnoj opremi sa štitom Pronađena u Bobvcu dva razlupana, kod bosanske kraljevske crkve. Zvanična je i lična oznaka sahranjenog. Konča: iako klesarski nevešto prikazana je čelenka sa jastučićem i perjanicom. Dečanski carski grbov nik: više se ističe šlem a ne stit, lambrekin, kpuljača, čelenka sa 2 ruke. Sopoćani, Sremska Mitrovica...
Stećci (stećak) Termin koji stiže iz AustrougarskeTo nisu individualni grbovi već klesarska moda. Najčešće su to dekorativni motivi sa štitovima i ordinarijima koje variraju. Tako su porodice želele, tj da se postavi grb koji je imaginaran a ne pravi. Stećci na sebi mogu imati i natpise: Vranjevo, Petro Nikolić. Nakit
Slično važi kao i za stećke. Najčešće je to i pečatno prstenje i ne znamo koliko su ti grbovi identični a koliko je to dekorativni element.Da li se samo očekuje da bude grb? Tj da li Nemanjići time ističu sebe ili carsku oznaku Vizantije? Javljaju se vučje glave, ljiljani, orlovi, ordinarije. Prenaglašene čeklenke i ovde te se ne vidi šta je na štitu. Pokušaj rekonstrukcije prstena iz Mrkonje: lav u napadu sa trostrukim jezikom u štitu može biti krug (r___), zvezda ili ruža. Ne znamo. Posuđe
