Oznake Vojske Srbije

SPECIJALNI PRILOG 17

OBELE@JA I OZNAKE VOJSKE SRBIJE

SIMBOLI VRLINA

O

B

E

L

E

@

J

A

I

O

Z

N

A

GENERAL-MAJOR PETAR RADOJÎ] O NOVINAMA U IMIXU VOJSKE SRBIJE

ZA V E T N A Z N A M E WA U profilisawu novog izgleda Vojske usvojena je simbolika koja jasno pokazuje da je re~ o srpskoj vojsci. Za razliku od perioda raspada SFRJ, kada je deo vojnika i oficira, posebno iz rezervnog sastava, bio frustriran, jer su u borbu i{li sa simbolima koje nisu prepoznavali, sada sam uveren da }e novonastale oznake biti prihva}ene kao zavetni simbol. Va`no je da i Vojska i narod podjednako razumeju i nose u sebi poruku: "Sa tim znakom }u pobediti".

34

O

novom danu Vojske Srbije, wenim novim oznakama, zajedni~kim simbolima i ishodi{tima koja odre|uju taj izbor, razgovaramo sa na~elnikom Uprave za qudske resurse General{taba Vojske Srbije general -majorom Petrom Radoj~i}em. Ta uprava, ozna~ena kao (J-1) bila je, na nivou General{taba, nosilac ~itavog tog projekta.

U posledwih petnaestak godina vi{e puta su mewani nazivi na{e dràve i wene vojske i odre|ivani dani wihovog obeleàvawa. îni se da je politi~ki kriterijum pri svemu tome bio izraèniji od vojnog i istorijskog. Dan Vojske Srbije od ove godine je 15. februar, duhovno odre|en Sretewem, ujedno i Dan dràvnosti Republike Srbije. Koji su bili osnovni razlozi za taj izbor? Œ Za na{e dru{tvo je karakteristi~no nedovoqno poznavawe istorije i tradicija srpske dràve. Uobi~ajeni su razli~iti pogledi na istorijska zbivawa, wihova politizacija, ali i instrumentalizacija za ideolo{ke potrebe. Nekoliko je bitnih razloga za izbor 15. februara za Dan Vojske Srbije. Posle vi{evekovnog ropstva pod Turcima, sa Prvim srpskim ustankom javqaju se i prvi organizovani oblici oruàne sile, koji su, nepovratno, vodili ka stvarawu srpske vojske. Upravo Prvi srpski ustanak predstavqa i za~etak moderne srpske dràve. Sretewe objediwuje identitete vojske i dràve, ~ime se obnavqa wihova najdubqa povezanost. Uostalom, ~iwenice govore da u modernim dràvama vojska, naj~e{}e, nema svoj poseban praznik, ve} aktivno u~estvuje u obeleàvawu Dana dràvnosti. 1. februar 2007.

K

E

V

O

J

S

K

Tokom procesa usvajawa datuma na osnovu koga }e biti odre|en za Dan Vojske Srbije bilo je mnogo predloga, izme|u ostalih i 15. januar 1883, kada je donet Zakon o ustrojstvu vojske. Da li je ~iwenica da je 15. februar i Dan dràvnosti bila odre|uju}a, i da li }e takav pristup dodatno objediniti identitete vojske i dràve, ~ime bi se obnovila wihova najdubqa povezanost u srpskoj dràvnoj tradiciji, koju ste pomenuli? Œ Sa novonastalim dràvno-pravnim promenama pokrenuta je procedura izbora novog dana Vojske i wenih obele`ja, odnosno novog vizuelnog identiteta. Za dan Vojske, wene komande, jedinice i ustanove, predloìle su 23 datuma, {to govori o na{oj bogatoj istorijskoj ba{tini. Svo|ewu predloga na uì izbor znatno su doprineli Vojnoistorijski institut i Vojni muzej, koji su analiti~ki, stru~no i detaqno obrazloìli svaki od predloga. Nastojali smo da izbegnemo da ti datumi asociraju na bilo kakve negativne aspekte istorije, te da odredimo dan koji je op{tepoznat i duboko ukorewen u svest i bi}e srpskog naroda. Podsetio bih da vojska, u periodu Kneèvine i Kraqevine Srbije, potom Kraqevine SHS/Jugoslavije, nije imala svoj dan. Naime, wen identitet se nije odvajao od dràvnog. Nakon vi{e od pola veka, ponovo se su{tinski objediwavaju identiteti vojske i dràve. U samom datumu prisutna je i jasna konotacija duhovnog, verskog i narodnog sadràna u Sretewu. Pitawe vojske i vere, ako se ne varam, trebalo bi da se re{i tokom ove godine? Œ Re~ je o osetqivom i zna~ajnom pitawu, i to }e biti jedan od va`nijih zadataka Uprave za qudske resurse, u drugoj polovini godine, nakon usvajawa Zakona o Vojsci i propisivawa novog pravila slu`be. Naime, vera ima znatan uticaj na izgradwu i ja~awe morala i osnovnih qudskih vrednosti. Kada je u te{kim, naizgled bezizlaznim situacijama, ~ovek traì pomo} Boga, uzda se u wega. Na{a vojska je jedna od retkih, u kojoj vernici nemaju institucionalizovane mogu}nosti za izraàvawe svojih verskih ose}awa. Na osnovu analiziranih iskustava stranih armija i na{e tradicije, 2000. godine je zapo~et rad na stvarawu uslova za uvo|ewe i razvoj verskog ìvota u Vojsci. Krajem 2003. godine, nakon {to je ministar odbrane doneo odluku, radni tim je predloìo model za sprovo|ewe te inicijative. Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve prihvatio je ponu|eni model i izrazio spremnost da podrì wegovu realizaciju. Tako|e, predstavnici tradicionalnih verskih zajednica podràli su napor Vojske da reguli{e du{ebri`ni{tvo u svojoj sredini. Kako je usvojen Zakon o crkvama i verskim zajednicama, predstoji usvajawe Nacrta zakona o Vojsci, ~ime se stvara pravna pretpostavka za nastavak rada na celovitom regulisawu tog pitawa. Odre|ivawem novog dana vojske zatvarana je svojevrsna istorijska kop~a, koja dodaje sadràj ~iwenici da na{a vojske posle mnogo decenija ponovo u nazivu ima odrednicu Srpstva. Koliko je od identi-

E

S

R

B

I

J

E

teta Srpske vojske, koja se u osvit Prvog srpskog ustanka tek formira, sadràno u identitetu Vojske Srbije? Œ Vojska Srbije preuzima tradicije Srpske vojske iz istorije moderne srpske dràve. Pri tom, iskqu~uje se diskriminatorski odnos prema bilo kom vojnom iskustvu srpskog naroda proteklog perioda, ili bilo kojoj istorijskoj okolnosti. Identitet Vojske Srbije, posle duèg vremena, svojim simbolima i znamewima, ponovo sjediwuje vojsku, narod i crkvu – bez ikakve politi~ke konotacije. Koje su, osim tog uticaja tradicije, osnovne okosnice novog imixa Vojske Srbije, kao izraz i odrednica ovog vremena? Œ Imix vojske umnogome zavisi od ekonomskog napretka dru{tva i odnosa dràve prema woj. U periodu od 1991. do 2001. godine bili smo u nezavidnoj situaciji (u materijalnom, statusnom i svakom drugom pogledu). Danas je Srbija priznata dràva, okrenuta saradwi sa svetom, spremna i kadra da vrati sjaj i dostojanstvo srpskog vojni~kog organizovawa i delovawa. Tako da su okosnice novog imixa vojske kvalitet qudskog potencijala: profesionalizam, obrazovawe, osposobqenost, iskustvo, spremnost za promene, ali i povratak tradiciji i prihvatawe me|unarodnih standarda. Vojska se sve vi{e prepoznaje kao deo dru{tva koji predwa~i u reformama i prihvatawu me|unarodnih standarda. Zaokruìvawe nove slike o na{oj vojsci prati i usvajawe wenih oznaka. Da te oznake nisu samo puka promena estetike, ve} re{ewa koja prate i pokazuju su{tinske promene u Vojsci Srbije, izvedene ozbiqnom reformom, potvr|uju mnoge ~iwenice. Jedna od wih je i promena uloge i zna~aja podoficira. Œ Podoficiri su bili i ostali okosnica svake, pa i na{e vojske. Oni imaju kqu~nu ulogu u obuci i komandovawu niìm takti~kim sastavima: odeqewima, poslugama, posadama, i na wih ozbiqno ra~unamo i u narednom periodu. Definisawem kriterijuma profesionalizacije stvoreni su uslovi za celovitu analizu kadra i promenu koncepta {kolovawa podoficira i wihovog vo|ewa u slu`bi. U svemu tome zna~ajna su nam iskustva drugih armija, pre svega francuske. U toku je i realizacija projekta izgradwe podoficirskog kora, {to samo po sebi govori o shvatawu wihove uloge i zna~aja u sistemu odbrane. Koliko je na{ ulazak u Partnerstvo za mir uslovio usvojena re{ewa? Œ Prijem u Partnerstvo za mir je, za na{u dràvu i vojsku, najzna~ajniji spoqnopoliti~ki doga|aj u protekloj godini. To, svakako, uti~e na ponovnu me|unarodnu reafirmaciju, daqu reformu, bezbednost i druge tokove, zna~ajne za integracione procese. Me|utim, taj doga|aj ni~im nije uslovio usvojena re{ewa. Oznake jedne vojske imaju, naravno, svrhu predstavqawa, prepoznavawa, ali su tu i da bi se onaj ko ih nosi identifikovao, poistovetio sa tim simbolima i, to i jeste uloga vojske, borio za wih. Smatrate li da nove oznake Vojske Srbije zadovoqavaju i taj kriterijum?

35

O

B

E

L

E

@

J

– Apsolutno. U profilisawu novog izgleda usvojena je simbolika koja jasno pokazuje da je re~ o srpskoj vojsci. Za razliku od perioda raspada SFRJ, kada je deo vojnika i oficira, posebno iz rezervnog sastava, bio frustriran, jer su u borbu i{li sa simbolima koje nisu prepoznavali, sada sam uveren da }e novonastale oznake biti prihva}ene kao zavetni simbol. Va`no je da i vojska i narod, podjednako, razumeju i nose u sebi poruku: ”Sa tim znakom }u pobediti”. Kakva }e biti dinamika wihove primene? Œ Nove oznake bi}e prikazane u okviru programa obeleàvawa predstoje}eg Dana Vojske. Ina~e, dinami~ki plan uvo|ewa po~eo je da se realizuje usvajawem takti~ko-tehni~kih zahteva i pokretawem postupka za nabavku. Slede raspisivawe tendera, odabir ponuda i zakqu~ivawe ugovora sa izabranim proizvo|a~em (do 19. marta). On }e biti u obavezi da do 15. aprila proizvede oznake za letwu uniformu, kako bi se do 20. aprila izvr{ila distribucija svim sastavima Ministarstva odbrane i Vojske. Sa po~etkom no{ewa letwe ode}e pone}e se i nove oznake. Preozna~avawe zimske uniforme bi}e zavr{eno do kraja septembra 2007. godine. Posledwa nabavka uniformi i vojne opreme pokrenula je neprijatnu aferu, koje se svi se}amo. Da li su preduzeti svi koraci da se tako ne{to ovoga puta ne dogodi, a da kvalitet proizvoda bude sa~uvan? Œ Kvalitet izrade ugovara se sa odabranim proizvo|a~em, i to je u nadle`nosti Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane, koji i kontroli{e proizvod. U protekloj godini i po nije zabeleèna nijedna afera – o tome se vodi ra~una. Uvereni smo da se nadle`ni u Ministarstvu, i u ovom slu~aju, pridràvaju propisane procedure. O~ekuje nas prvo obeleàvawe Dana Vojske sa promewenim datumom. [ta je sve predvi|eno? Œ Pored toga {to Vojska aktivno u~estvuje u obeleàvawu Dana dràvnosti, planom aktivnosti obuhva}eni su brojni sadràji, koji }e, verujemo, izazvati pa`wu i

36

A

I

O

Z

N

A

{ire javnosti. To i èlimo – da program prikaèmo {to ve}em broju gra|ana. Na nivou Ministarstva i General{taba planirano je da, u Centralnom domu Vojske, promovi{emo nove oznake pripadnosti Vojsci Srbije i ~inove. Reprezentativni orkestar garde odrà}e promenadni koncert Knez-Mihailovom ulicom i na Kalemegdanu; u Vojnom muzeju otvaramo tematsku izlo`bu; na otvorenom prostoru bi}e izvedena intervidovska pokazna ve`ba i odrà}e se tehni~ki zbor. Pored navedenih, tu su i neke protokolarne aktivnosti: ministar odbrane i na~elnik G[ VS primi}e penzionisane generale. Predvi|en je koktel za dràvne zvani~nike, diplomatski kor, novinare i druge javne li~nosti, zatim prijem delegacije MO i Vojske kod predsednika Republike, po~asna artiqerijska paqba, polagawe venaca na Oplencu, u Ora{cu i na Avali. Mnogobrojne su aktivnosti i na nivou komandi, jedinica i ustanova Vojske, ukqu~uju}i sportska takmi~ewa i kulturno-zabavne sadràje. Vojnik, uniforma, oru`je – nekako je slede}a odrednica u nizu – bitka. I danas se u svetu vode mnoge raznorodne i raznovrsne bitke, vidqive i nevidqive. Strategija defini{e ulogu vojske, ali zanimqivo je ~uti od Vas {ta je to za {ta verujete da se danas vredi boriti? Œ U oblasti sistema bezbednosti, prioriteti su jasni. Srbija èli da (p)ostane zna~ajan faktor stabilnosti u regionu. Veruje se da su, nakon prijema u Partnerstvo neki od ciqeva lak{e dosti`ni. Jasno je da Vojska Srbije treba da nastavi reformu i reorganizovawe, osposobqavawem za asimetri~ne (vi{edimenzionalne) sukobe i suo~avawe sa globalnim bezbednosnim pretwama. Me|utim, moramo i vredi se boriti i za: povra}aj sistema vrednosti, po{tovawe tradicija, duhovni preporod, promenu svesti o Vojsci kao potro{a~u para poreskih obveznika i ”teoriji zavere”, po kojoj je svet protiv nas. Vredi se boriti i za odgovaraju}e mesto u me|unarodnoj zajednici i kolektivnom sistemu bezbednosti. Dragana MARKOVI] Snimio Z. PERGE 1. februar 2007.

K

E

V

O

J

S

K

E

S

R

B

I

J

E

STVARAWE SRPSKE VOJSKE

SAGLASNOST SA CIQEVIMA NACIONALNE POLITIKE Upotreba oru`ja i narodne vojske u borbi za stvarawe samostalne nacionalne dràve odredila je u srpskoj politi~koj kulturi zna~aj vojnog faktora i opredeqewe da se vojska razvija kao narodna uzdanica, koja }e jednog dana dovr{iti nacionalnu misiju oslobo|ewa. Za ja~awe i osavremewivawe Srpske vojske u svim vremenima presudna je bila saglasnost vladarskog doma i najistaknutijih politi~kih ~inilaca, te qudi na najvi{im vojnim poloàjima, sa ciqevima nacionalne politike u blièm i daqem periodu.

D

u{evno raspoloèwe srpskog stanovni{tva Beogradskog pa{aluka, u jednom trenutku po~etkom 1804. godine prevagnulo je na onu stranu gde se jedini izlaz jo{ video u podizawu oru`ja kojim bi se obezbedili pravda i pravo. Ta kona~na odluka pala je u Ora{cu na Sretewe. Bio je to tada neizvesan poduhvat u najsloènijim politi~kim uslovima onda{we Evrope. Dva puta su Srbi sa obe strane turske granice sadejstvovali austrijskoj vojsci u ratovima protiv Turske tokom 18. veka, upamtili su dvadesetogodi{wu austrijsku vladavinu nad Beogradom i severnim delovima Srbije. Nije izbledelo se}awe da je posle Svi{tovskog mira izme|u Austrije i Turske bilo obe}ano da }e se Beogradski pa{aluk podeliti na 12 nahijskih kweìna, sa jednim ”vrhovnim knezom” kao garancijom autonomije. Dakle, ono {to su imali i za austrijske uprave, na {ta su bili navikli. Re|aju se opetovani zahtevi Srba sultanu i àlbe na reìm uzurpatora. Boje}i se novih ustanaka, Porta nare|uje reforme i administrativne revizije u Bosni, ali ne uspeva da ih nametne agama i jawi~arima u Srbiji. Srbi postavqaju u vi{e mahova skoro 33 zahteva, od kojih se samo wih pet odnosi na agrarne odnose i spahije. Traè autonomiju. Traè autonomiju kao i wihovi saplemenici na Temi{varskom saboru 1790. godine od austrijskog cara. Srbi u Temi{varu isti~u da narod bez autonomije nije nacija. Odjek evropskih vetrova. Duh Ko~ine krajine se ìvo pamti, kao i vojevawe frajkora u Ma~vi, a preko reka je izbeglo oko 50.000 qudi – ~ekaju. Velike sile u potaji vuku svoje poteze i sagledavaju svoje strate{ke interese.

SREDI[TE D R@AVNOSTI Zajedno sa oruànom borbom na prostorima gde su ìveli Srbi polako se razvijala i svest gde je sredi{te wihove dràvnosti. Pojam Srbije nasta}e tek kao posledica ustanka i prerastawa borbe za autonomiju u okviru turskog poretka u borbu za samo-

37

O

B

E

L

E

@

J

A

I

O

Z

N

A

stalnu dràvu. Taj preobraàj desio se Knez Milo{ je posle Drugog ustanka 1806. godine, posle velikih srpskih vojnih raspustio vojsku, ali ona nije bila razopobeda. Pobede nad turskom vojskom kod ruàna. Sa tom ~iwenicom – naoruànim Ivankovca, Mi{ara, Deligrada, ali i narodom – ra~unale su onda{we i Turska ulazak u Beograd, dale su ustanku me|unai Austrija. Ovaj ”{vajcarski” sistem naorodni zna~aj, on postaje vododelnica za ruànih ”rezervista” ukinuo je tek kraq onda{we velike sile. Ustanici su poraziMilan. No, instrumentalizovani delovali ne samo tursku vojsku ve}, nehoti~no, i wem onda{wih radikala, seqaci Timo~ke Napoleona, koji ju je opremao i vojni~ki krajine odbijaju da predaju oru`je i diù instruisao da udari iz tri pravca, cara bunu, koju }e staja}a vojska brzo ugu{iti. koji je svako odstupawe Turske video kao UTICAJ R USIJE napredovawe Rusije. Mada ideolo{ki saDevetnaesti vek je za srpsku autonomveznici, Austrijanci tako|e zaziru od runu Kneèvinu i, kasnije, nezavisnu Kraqeskih namera. Sami Rusi su poluostrvo ravinu protekao u dogra|ivawu sistema nadije èleli da vide razdrobqeno, a srprodne, ali i staja}e vojske. Vojska se priski ustanak tek kao podsticaj gr~kom pokrepremala saobrazno onda{wim evropskim tu za oslobo|ewe. Ne znaju}i za pravila iskustvima, ekonomskim mo}ima dràve i visoke politike, Srbi su se jo{ u februadràvnim – nacionalnim programom koji ru 1806. obratili ruskom caru da ih poje podrazumevao {irewe nacionalnog nudrì u pravu na nacionalnu dràvu u ”balkleusa na jo{ neoslobo|ene krajeve u kojikanskim pokrajinama”, koja bi mogla podima Srbi ìve od davnina. }i vojsku od 200.000 qudi. Naporu Srbije da organizuje primeMada gotovo nepismeni i bez stru~renu staja}u vojsku dava}e otpor, u razlinih vojnih {kola, vo|e ustanka i vojske ~itim vidovima, i Austrija i Turska. S drupravilno cene strate{ke elemente u polige strane, bez vojske, prepu{tena na miti~kom odlu~ivawu, mesto vojske i vojne lost i nemilost turskom suverenitetu i pretwe na prvom mestu. promenqivoj politici za{tite velikih siPoraz Srpske vojske 1813. godine la, ni ve} dobijena autonomija nije izgleusledio je posle odbijawa da prime uslove dala sasvim sigurna tekovina, koja se ne rusko-turskog mira. Rusi koji su svakog ~asa bi mogla izgubiti u nekoj situaciji zategnuo~ekivali upad Napoleona sklopili su jetih odnosa me|u velikim silama. A nije se dan, po Srbe maglovit ugovor u Bukure{tu, moglo bez vojne organizacije i vojske ni po28. maja 1812. godine, u kome se garantovami{qati na daqu borbu za samostalnost. la nedovoqno definisana unutra{wa saU prvom periodu srpske autonomije, mouprava i amnestija. Ostavqeno im je da koju je, posle uspe{nog rata sa Turskom se s Turcima nagode oko veli~ine danka i (1827–1829), izdejstvovala Rusija i postapredaji oru`ja. Trebalo je da Turci ponovo la Jedrenskim mirom visoki pokroviteq uspostave ranije garnizone. Hajducima bi se srpske autonomije, ta sila je dala pe~at dozvolilo da pobegnu u Rusiju i Nema~ku. Ruprvobitnom razvoju srpske staja}e vojske. sija je za ~uvara srpske autonomije odrediMalu vojsku, po~ev{i od uniforme, orgala Austriju, dràvu ~iji je kancelar davao Vo`d Kara|or|e nizovala je Rusija po vlastitom uzoru. Akpodr{ku Turskoj. Na skup{tini u Kragujevcu, gde su stare{ine odbacile ovu ponudu, re~eno je ”da je ova zemqa tivni oficiri su bili iz Rusije, uvedeni su ruski zakoni i egzerpripadala na{im precima i mi smo je na{om krvqu osvojili. Ako je cir. U periodu od 1830. do 1836. godine formirani su postepeno bataqon pe{adije, kowi~ki eskadron i topovska baterija. Tada je u Rus obe}ao Turcima utvr|ewa, mora}e im ih negde drugde dati”. Samopo`rtvovawe stare{ina i boraca do posledweg momen- Rusiju poslata i prva grupa od 12 mladi}a na {kolovawe za ofita, wihovo dràwe i pred brojnijim neprijateqem, Turci }e dobro cire. Prvi srpski zakon o ustrojstvu garnizonog vojinstva donesen upamtiti. I sama pomisao da bi se to moglo ponoviti terala ih je je 1838. godine. Vojska se u toj prvoj fazi svog razvoja nalazila kasnije na popu{tawe. Kada je planuo ponovni ustanak 1815. godi- pod nadle`no{}u Ministarstva unutarwih dela. Staja}a vojska Srbije imala je krajem 1847. godine jedva ne, bili su spremniji na popu{tawe. Upotreba oru`ja i narodne vojske u borbi za stvarawe samo- 2.438 oficira, stru~nih pripadnika i vojnika. Pe{adija je bila stalne nacionalne dràve odredila je u srpskoj politi~koj kulturi uve}ana za jo{ jedan bataqon od ~etiri ~ete. Austrija nije blagonaklono gledala na razvoj srpske dràvzna~aj vojnog faktora i opredeqewe da se vojska razvija kao narodna uzdanica koja }e jednog dana dovr{iti nacionalnu misiju nosti, pa ni wene vojske. U prvoj fazi razvoja Srpske vojske nije bilo nekih posebnih uticaja. Kasnije, tokom 1860. godine po~eli su oslobo|ewa. Tokom ustanka Srpska vojska je bila narodna. Vojvode i sta- prelasci mla|ih srpskih oficira iz Austrougarske u Srpsku vojre{ine pozivale su seqake samo kad je predstojala borba. Oru`- sku. U wu su dolazili i drugi, mahom Sloveni, lekari, apotekari, je i opremu nabavqali su sami, ili pred bitku doturalo odnekud. inèweri, muzi~ari, ali i oficiri rodova. Srbija je 1867. doneUz tu bora~ku masu po pozivu, tokom prve srpske – ustani~ke dr- la Zakon o primawu stranih oficira. Dominantni uticaj na razvoj Srpske vojske i vojne misli doàvnosti, postojali su stalni odredi uve`banih i naoruànih momaka koji su za svoju slu`bu bili pla}eni. Zvali su ih be}arima }i }e iz Francuske, a ne{to mawe iz Pruske posle wene pobede ili momcima, a ~inili su neku vrstu pratwe Vo`du i ostalim kne- nad Napoleonom III. Me|utim, u domenu teorije, nema~ki vojni pizovima. înili su posade utvr|ewa i ~uvali granice. Organizaci- sci, koji su i daqe razvijali Napoleonovu misao, bi}e op{te prisutni. ja je ostala jednaka tokom oba ustanka.

38

1. februar 2007.

K

E

V

O

J

S

K

E

S

R

B

I

J

MODERNIZACIJA PO U GLEDU NA F RANCUSKU

E

oslobodila~ke ratove, jedino veruju Francuzi, koji su imali u rukama izve{taje Mondena, ali i iskustva iz svojih ratoSa inèwerijom i artiva u Italiji, na Krimu i Gariqerijom se vi{e nije moglo imbaldijevih pohoda. Narodna provizovati. Kultu narodne vojska, sada opremqena i vojske, koji se posle ustanka pobrojnijom artiqerijom, vidno novo uzdigao u~e{}em srpskih je napredovala zahvaquju}i dobrovoqaca pod Kni}aninom najvi{e upravo nacionalnom u ratu vojvo|anskih Srba i Aupoletu. strije protiv Ma|ara 1848, Iskustva ratova 1876– polako se dodavala misao o 1878. godine uticala su na dapotrebi izobraène i moderqi razvoj srpske vojske i weno ne vojske. Te ideje su promovimodernizovawe. Srpski oficisali najistaknutiji srpski pori su se àlili na naoruàwe, liti~ari i vojnici toga vremepa i na rusko komandovawe u prna. Budu}i general Milivoje vom ratu (1876). Uo~en je nedoBlaznavac, sa svojim ratnim statak ve}eg broja aktivnih staiskustvom iz 1848. i potowim re{ina i sposobnih podofici{kolovawem u Be~u i Francura, ali i da su obi~ni vojnici skoj, preneo je Gara{aninu idePred kapijama Beograda nedovoqno obu~eni. Sve to je je o potrebi modernizacije u uticalo da se posle rata pove}a naslonu na francusku {kolu i broj pitomaca u {kolama, ustaodlu~uju}e uticao da se u Srbinovi {ira mirnodopska formaji otvori Artiqerijska {kola cija, koja bi obuhvatila prirod(Vojna akademija). S druge strani prira{taj mu{kog stanovnine, interesi Francuza za Sr{tva. Neèqeni rat, u koji je biju zbog Krimskog rata dovode kraqa Milana gurnula Austrija, do bliske saradwe u podizawu rat protiv Bugarske kneèvine Topolivnice i obrazovawa ka1885. godine, dao je nove impuldra. Tada stvorene veze dovese. Milan, iako se povukao sa {}e do toga da prvi ministar prestola, postaje komandant vojvojni u Srbiji bude upravo ske i inicira najzna~ajniju reFrancuz Ipolit Monden formu koja }e biti osnova for(1861–1865), koji je kao kapemacije za oslobodila~ke ratove tan bio zaduèn da 1856. na1912–1918. godine. pravi temeqnu studiju o SrbiZa ja~awe i osavremewiji. No, danas bi rekli da je vawe srpske vojske u svim vrepragmati~nom i tehnokratskom menima presudna je bila saglapristupu kneza Mihaila da vojsnost vladarskog doma i najisku vode i razvijaju najstru~nistaknutijih politi~kih ~inilaji, bez obzira na dinasti~ke ca, te nosilaca najvi{ih vojnih predrasude, morala prethodipoloàja sa ciqevima nacioti smrt starog kneza Milo{a, nalne politike u blièm i dakoji je u progonu pristalica KaPogibija Tanaska Raji}a na Qubi}u qem periodu. U tome je samo pora|or|evi}a posle 1858. oterao iz zemqe ili u izolaciju najistaknutije promotore moderniza- vremeno bilo kra}ih perioda neslagawa, sumwe ili potpunog raskoraka. U vremenima presudne dominacije politi~kog faktora u odnocije, Zaha i Blaznavca me|u ostalima. su na vojsku i wene potrebe, bilo je povremeno te{ko progurati vojne naruxbe, pa i najnu`nije prioritete da zemqa ne bi zaostala za NOVO M INISTARSTVO susednim zemqama i da bi imala perspektivnu snagu odvra}awa i u Monden je prakti~no ustrojio novo Ministarstvo vojeno. U slu~aju zao{travawa odnosa sa velikim silama. Na primeru Srbije wegovoj kompetenciji bilo je i ministarstvo gra|evina ili do- se moglo pratiti na kakvim isku{ewima je jedna mala , ekonomski sledno, prema francuskom uzoru – Javnih radova. Putevi, mosto- nejaka i siroma{na zemqa, koja pored odbrane ima i drugih prekih vi, vodosnabdevawe, a kasnije i èleznice, bile su u svim evrop- potreba. skim zemqama najva`niji uslov mobilizacije i ratnih operacija. U tradicijama stare srpske vojske, od kojih su neke prenete i u Mondenova desna ruka bio je Blaznavac. Ruska pravila i zakoni vojsku Kraqevine Jugoslavije, istaknuto mesto imali su bojevi iz zameweni su francuskim, ili su bili ne{to malo prilago|eni Prvog srpskog ustanka i li~nosti Kara|or|a, kneza Milo{a, Hajsrpskim prilikama. Ustanovqeni su penzioni fondovi za pomo} duk-Veqka, Tanaska Raji}a. Jedanaesti pe{adijski puk ”Kara|oroficirima i podoficirima, reorganizovana zdravstvena slu- |e”, sa garnizonom u Kragujevcu, dve do ratova kao svoju slavu sla`ba, unapre|eno je i kowogojstvo kao preduslov podizawa ratne vio je podizawe Prvog srpskog ustanka. Jedinice koje su nosile na armije, i mnogo {to{ta drugog. Srpska skup{tina je pre samog do- zastavama ova imena nikada ih nisu osramotile. laska Mondena donela Zakon o Narodnoj vojsci. U tu snagu od sto Dr Mile BJELAJAC do sto pedeset hiqada boraca, sa kojom Mihailo misli da vodi nau~ni savetnik u Institutu za noviju istoriju Srbije

39

O

B

E

L

E

@

J

A

I

O

Z

N

A

SRETEWE KAO SPOMEN-DAN

DUHOVNA VERTIKALA SRPSTVA Sretewe, 15. februar – Dan dràvnosti Republike Srbije, od ove godine obeleàva se i kao Dan Vojske Srbije. Taj datum je 2001. godine preuzet kao po~etak stvarawa moderne srpske dràve i slavi se kao nacionalni praznik, u znak se}awa na Sretewe Gospodwe, 2/15. februara 1804. godine, kada je u Ora{cu po~ela borba za kona~no oslobo|ewe od petovekovnog robovawa pod Turcima, a istog datuma, na Sretewe 1835. godine, knez Milo{ Obrenovi} proglasio je prvi srpski ustav, koji je smatran za jedan od najliberalnijih i najmodernijih u Evropi tog vremena.

D

anas Srbija ponovo ima svoju vojsku, koja je prestala da postoji 1. decembra 1918. godine, kada je stvorena Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Vojvoda @ivojin Mi{i} je jo{ marta 1919. godine, prestolonasledniku Aleksandru, govorio: ”Ja sam duboko zaàlio {to smo mi na silu Boga obmawivali nekakvom idejom bratstva i zajednice...” Za praznik Vojske Srbije odre|en je datum koji simbolizuje po~etak stvarawa novovekovne srpske dràve i slavi se kao Dan dràvnosti. Moè se postaviti pitawe {ta je uticalo na to da Dan dràvnosti bude izabran i za Dan Vojske. îwenice su da srpska vojska nije obeleàvala neki datum kao svoj dan – praznik; da vojske u evropskim dràvama ne obeleàvaju svoj poseban praznik, ve} aktivno u~estvuju u obeleàvawu dana dràvnosti; da su vojni uspesi u Prvom srpskom ustanku nepovratno vodili ka stvarawu srpske vojske i dràve u XIX veku, ~ime Sretewe simbolizuje dràvotvornost Prvog srpskog ustanka; da se u Prvom srpskom ustanku javqaju prvi organizovani oblici oruàne sile bu-

40

du}e srpske dràve, zbog ~ega se moè re}i da praznovawem Sretewa i Dan Vojske objediwuje identitete vojske i dràve, ~ime se obnavqa wihova najdubqa povezanost u srpskoj dràvotvornoj tradiciji.

SIMBOLI O TAÂSTVOQUBQA Izabrani Dan Vojske vi{e govori o nama nego o na{im precima i zna~ajnim doga|ajima, jer ono {to iz pro{losti odabiramo za svoje ishodi{te pokazuje {ta je to {to smatramo da je vredno. Mi imamo na pretek primera iz pro{losti kako se stvaraju, ~uvaju, vole i brane dràva i vojska. Ovog puta smo se opredelili za spomen-dan koji ~uva uspomenu na pobunu protiv tiranije, na bunu koja je prerasla u pokret sa nacionalnim, verskim i socijalnim zahtevima za osloba|awe naroda od turske vlasti i feudalnih obaveza, osloba|awe crkve od pritisaka islamizacije i formirawe nezavisne dràve opredeqene da se svrsta u krug evropskih naroda. U sazve`|u nacionalnih vrednosti i razvoju istorij1. februar 2007.

K

E

V

O

J

S

K

E

S

R

B

I

J

E

ske svesti srpskog naroda, Sretewe je simbol slobodarstva, hra- ~ove~ijeg? I kako je zadivquju}e, kako je neizrecivo dobro {to su brosti, po`rtvovawa, pravde i pravi~nosti, dràvotvornosti, du- ta dugoi{~ekivana Bo`ja svetlost, Boìja radost i Boìji odgovor hovnosti, patriotizma ili srpski re~eno – ota~astvoqubqa. Da- na i{~ekivawe ~ovekovo bili dati starcu Simeonu upravo kroz nas, kao i u tim sudbonosnim trenucima, ni{ta mawe nam nije po- Bogodete Hrista!” Sretewem je ~ovekov ìvot otkriven kao predivno sazrevatrebno duhovno osmi{qeno i oblagoro|eno ota~astvoqubqe, koje bi kombinovalo strasnu qubav i po`rtvovawa s mudrom trezveno- we du{e koja, sazrevaju}i postaje sve slobodnija i slobodnija, sve dubqa i dubqa, sve ~istija od svega ni{tavnog, sujetnog i slu~ajnog. {}u i ose}awem mere. Proslavqawe istorije predstavqa poseban vid odnosa prema Praznik Sretewa Gospodweg je praznik susreta du{e ~ovekove sa istoriji, a svoj koren ima u iskonskom jedinstvu religije i istorije, Qubavqu, susreta sa onim koji daje ìvot i silu da se taj ìvot ta~nije u memorijalnom karakteru hri{}anstva. Nekada su u mnogo- preobrazi u ~ekawe Boga, zakqu~uje [meman. boà~koj Rimskoj imperiji IZVORI za spomen-dane odre|ivani datumi velikih pobeda PREPORODA u bitkama. Od kada je hriPrema tome, upravo {}anstvo postalo dràvta duhovna vertikala pona vera, dolazi do objedivezuje najuzvi{enije dowavawa spomen-dana i mete srpskog naroda u duverskih praznika. Najvahovnom, moralnom, poli`nija funkcija obeleàti~kom i svakom drugom vawa spomen-dana jeste smislu tokom ~itave srpintegracija – formirawe ske istorije. Povezuje identiteta, zato je pratradiciju srpske vojske od znovawe bilo usmereno, Stefana Nemawe, preko prvenstveno na ose}awa kraqeva Stefana Prvou~esnika. Glavne prazni~ven~anog, Uro{a Prvog, ne forme za javno obeleMilutina, Stefana Deàvawe spomen-dana, uz ~anskog, cara Du{ana, pomo} kojih se slavila kneza Lazara... Uzimawe istorija, bile su: Sveta za Dan Vojske 15. februliturgija, sve~ani govor, ara 1804. ne zna~i i istorijski spisi, sve~ani ”skra}eni pogled na istoigrokazi i pozori{te, periju”. Vojska Srbije se ne sme, se}awe na mrtve – odri~e i srpske sredwoopelo, i drugo. vekovne tradicije. S praPosebno pitawe je Haxi-Ruvim i Haxi \era sa ustanicima vom akademik Dragan Nekoincidencija da se Dan Vojske, osim na Dan dràvnosti, proslavqa i na veliki hri{}an- deqkovi}, na stranicama ovog ~asopisa, nedavno upozorava: ski praznik – Sretewe. Kakav je to verski praznik i koji je wegov ”Moramo i}i na izvor. Izvori su veoma va`ni. Moramo razvijasmisao, koga Srpska pravoslavna crkva slavi 2. februara po juli- ti slobodan i kriti~ki duh, prema sebi, pre svega. Insistiram na janskom, a 15. februara po gregorijanskom kalendaru? svetosavskom duhu, jer su tu na{i koreni najvitalniji. A tu su veze prese~ene... Tu ima i Vukove krivice, on je istawio tu vezu sa sredwim vekom, tako da je izme|u modernog vremena i sredwoveSAZREVAWE D U[E Sretewe je praznik susreta, posve}en uspomeni i duhovnom kovne epohe – provalija. To je tragedija na{e kulture. Podseti}u sagledawu doga|aja, kada su Josif i Marija, ~etrdeset dana po ro- vas da su osniva~i na{e sredwovekovne dràve bili osniva~i |ewu Isusa Hrista u Vitlejemu, u skladu sa tada{wim obi~ajima na{e kwièvnosti, qudi kulture, vi{e nego pismeni, pravi kwidoneli dete u Jerusalim, u hram, da ga stave pred Gospoda. Prema èvnici: Stefan Prvoven~ani, sveti Sava... A osniva~i moderne starozavetnom zakonu svako prvoro|eno mu{ko dete trebalo je po- Srbije – i Vo`d i kwaz Milo{ su nepismeni. To je stra{na prosvetiti Gospodu. U Jerusalimskom hramu ih je do~ekao ~ovek po ime- valija”. Shvatawa Nemawi}a sadrè velike ideje, jer su oni delali i nu Simeon, kome je Duh Sveti otkrio da ne}e videti smrti dok ne vidi Hrista Gospodwega. Kada su u hram uneli dete Isusa da izvr- velika dela, od zavisne ùpanije stvarali su samostalnu dràvu i {e na wemu ono {to je uobi~ajeno po Zakonu, starac Simeon ga je autokefalnu Crkvu, a liderstvo na Balkanu u politi~kom i duhovuzeo u ruke i rekao: ”Sada otpu{ta{ s mirom slugu svojega, Gospo- nom smislu preuzimali stvarawem carstva i progla{ewem patride, po re~i svojoj, jer vide{e o~i moje spasewe Tvoje, koje si ugoto- jar{ije. Kriti~kim i stvarala~kim prihvatawem ideja, verovawa i vio pred licem sviju naroda. Svetlost, da prosve}uje neznabo{ce, vrednosti Nemawi}a davao bi se doprinos preporodu srpskog naroda, dràve, prema tome i srpske vojske u duhovnom, idejnom i i slavu naroda Tvoga Izraiqa.” moralnom smislu. Pravoslavni teolog protojerej Aleksandar [meman, objaU Danu Vojske Srbije objediweno je u puno}i duhovno, poli{wavaju}i dubinu smisla praznika Sretewe, pi{e: ”[ta je radoti~ko i vojni~ko, pa pripadnici Vojske imaju razloga da slave i snije od susreta, od ’sretewa’ sa onim koga voli{? I zar je ~itav raduju se svakom novom Sretewu. Jer kao {to Ivan Iqin pi{e: ìvot ~ovekov i{ta drugo do – neprestano i{~ekivawe susreta ? I ”Bez vojske, koja duhovno i profesionalno stoji na potrebnoj visi{ta je, onda, drugo starac Simeon – koji je ~itavog svog ìvota ~eni – otaxbina ostaje bez odbrane, dràva se raspada i nacija i{kao Svetlost {to }e obasjati sve na ovom svetu i radost koja }e ~ezava sa lica zemqe”. sobom preispuniti sav svet – ako ne simbol svekolikog uzvi{enog Pukovnik doc. dr Borislav D. GROZDI] i predivnog i{~ekivawa ~ove~ijeg, ako ne simbol istinskog ìvota

41

O

B

E

L

E

@

J

A

I

O

Z

N

A

IDENTITET VOJSKE SRBIJE

U SAGLASJU SA TRADICIJOM Su{tina Vojske Srbije se upravo i iskazuje konceptom wenog temeqnog znaka – za orla ne postoje granice, po{tuje se srpska tradicija, a sve u skladu sa vojni~kim vrlinama

42

1. februar 2007.

K

E

V

O

a{a vojska ima veoma bogatu istoriju. U proteklim vekovima, kao i danas, slobodarski duh jedna je od wenih osnovnih i tradicionalnih vrednosti. Uz ~iwenicu da se Srbija uvek nalazila na raskrsnici vojnih pohoda, sloboda je uvek bila blisko vezana za wenu odbranu i za borbu, i ~esto je spomiwana uz epitet ”krvava”. Iz tih razloga i na{ narod je stekao odrednicu ”ratni~ki”, ali su u predawima i pisanim tragovima na prvom mestu uvek bile ratni~ke vrline. Isticalo se da je ratnik pre svega plemenit, skroman i rodoqubiv, a hrabrost, silovitost i vo|stvo su se podrazumevali i po~ivali upravo na ovim vrlinama.

J

S

K

E

S

R

B

I

J

E

N

1 2 3 4 Stilske varijante dvoglavih orlova na ode`dama sredwevekovnih srpskih vladara i vlastele: 1 – knez Miroslav, brat Nemawin (freska iz Bijelog Poqa), 2 – kraq Stefan Prvoven~ani (freska iz Mile{eva), 3 – kraq Stefan Prvoven~ani (freska iz @i~e), 4 – despot Stefan Lazarevi} (freska iz Manasije).

Naslovna stranica u kwi`nom bloku @efarovi}eve ”Stematografije”, objavqene oktobra 1741. godine

TEMEQNI Z NAK V OJSKE S RBIJE emeqni znak Vojske Srbije simboli~ki iskazuju wen pojam i su{tinu. Zasnovan je na formi sada{weg grba Republike Srbije, sa slede}im razlikama: dvoglavi orao je predstavqen van {tita, kruna je proporcionalno umawena u skladu sa oznakama na {apkama oficira vojske Kraqevine Srbije, ispod dvoglavog orla nalaze se dve ukr{tene vojni~ke sabqe. Su{tina Vojske Srbije se upravo i iskazuje u ovom konceptu – za orla ne postoje granice, po{tuje se srpska tradicija, a sve u skladu sa vojni~kim vrlinama. Znak je predstavqen u formi heraldi~ke kompozicije dvoglavog belog orla sa zlatnim krinovima i krunom, i sa dve ukr{tene sabqe koje ga defini{u kao vojnu oznaku. Iz ovog znaka proizilaze sve ostale oznake Vojske Srbije.

T

Dvoglavi orao na grbu Republike Srbije i temeqnom znaku Vojske Srbije predstavqen je sa zlatnim kqunovima i kanxama, koji se u heraldici nazivaju ”oru`je”. Poloàj krila, zajedno sa repom i glavama oblikuju formu krsta, kao simbol hri{}anske vere. Na grudima dvoglavog belog orla nalazi se {tit sa ~etiri ocila, ili po nekim izvorima ~etiri slova ”S”, koji predstavqa mo`da najzastupqeniji i najprepoznatqiviji srpski simbol. Kruna je tako|e izuzetno jak i ~esto kori{}en heraldi~ki simbol. Prikazana je u projekciji iznad glava orla, ~ime se sugeri{e da je sam orao krunisan, i pozicionirana je centralno u odnosu na vertikalnu osu {tita i glava orla. Boja krune je zlatna i ukra{ena je sa ~etrdeset belih bisera, osam plavih safira i dva crvena rubina. Na vrhu krune se nalazi krst. Krinovi se nalaze iznad oba rukohvata sabqi i predstavqaju veoma zna~ajan heraldi~ki simbol. Fleuer-de-lis (ili krin, qiqan, perunika) je karakteristi~an u zapadwa~koj heraldi~koj {koli i vezuje se za francusku heraldiku. Originalno predstavqen kao beli qiqan, u ranoj heraldici simbolizovao je Devicu Mariju, i kao takav asocirao na ~istotu i svetlost. U heraldici floralni prikazi, a pogotovo prikazi cve}a, simbolizuje mladost, sunce i predstavqaju lepotu, nadu i radost. Srbija je krinove dobila kada je Uro{ Nemawi} oènio Jelenu Anùjsku, ~ime su se Nemawi}i orodili sa gotovo svim najmo}nijim vladarskim porodicama Evrope. Bosna i Hercegovina je usvojila grb Kotromani}a ~ime je naglasila svoju povezanost sa dràvno{}u i vekovnu tradiciju. Kao simbol, krin nema nikakve veze sa islamom, i pogre{no je na ovaj na~in heraldi~ki tuma~iti grbove Srbije i BiH.

KORENI D VOGLAVOG O RLA oreni dvoglavog orla, kao heraldi~kog simbola, pojavquju se jo{ u Mesopotamiji, petnaestak vekova pre Hrista, kao simboli starih religija, pre svega u Zaratustrinom u~ewu da u svemiru dobri bog svetlosti ratuje sa bogom mraka. Ovakav dipolni, dualni koncept je kasnije prisutan u ve}ini religija, poput isto~wa~kog jin-janga, ili podele na zemaqsko i nebesko, materijalno i duhovno. U ranom periodu Vizantije, pored ~uvenog Konstantinovog stega, kao heraldi~ki simbol koristio se i jednoglavi orao, simbol stare rimske dràvne vlasti. Me|utim, u hri{}anskoj religiji orao predstavqa znak svetog Jovana Bogoslova, pisca Jevan|eqa i Apokalipse. Oko 10. veka u Vizantiji se opet pojavio drevni dvoglavi orao, sada kao simbol koji, prema Hristovim re~ima – ”Dajte caru carevo, a Bogu Bo`je”, opomiwe na ravnoteù izme|u ~ovekovih duhovnih i materijalnih potreba. Ovaj tip vizantijskog dvoglavog orla sa polura{irenim krilima i opu{tenim perima u heraldici se defini{e kao dvoglavi beli orao u poletu, kakav je na grbu Republike Srbije, odnosno Vojske Srbije.

K

Jugovi}i

Kotromani}i

Hrebeqanovi}i

43

O

B

E

L

E

OZNAKA P RIPADNOSTI VOJSCI S RBIJE znaka pripadnosti Vojske Srbije predstavqena je tradicionalnim i prepoznatqivim srpski obele`jem – {titom sa ~etiri ocila. Ovaj simbol poti~e jo{ od cara Konstantina Velikog (ro|en u Ni{u 274. godine, a carevao od 306. do 337. godine). Prema legendi, Konstantin je 312. godine pred bitku sa rimskim pobuwenicima na nebu video krst i re~i: ”U ovom znaku }e{ pobediti!” Odmah je stavio zlatan krst na crvenu kvadratnu zastavu i izvojevao pobedu. Tako je nastao ~uveni Konstantinov steg, dràvna zastava Vizantije. Bitno je napomenuti da tada grbovi jo{ nisu postojali i da su po~eli da se razvijaju tek u 12. veku, kao identifikacioni simboli krsta{kih trupa.

O

@

J

A

I

O

Z

N

A

nim slovom Vizantije. U heraldici je ovaj simbol definisan kao Vizantijski {tit.

Vizantijski {tit – grb Vizantije od vremena Mihaila VIII Paleologa Godine 1402. Stefan Lazarevi} je od vizantijskog regenta Jovana VII dobio titulu despota i po ugledu na vizantijski {tit uzeo crveni {tit sa srebrnim krstom i ~etiri znaka u obliku slova ”S”, koje se u staroj srpskoj azbuci i zvalo slovo, po~etnim slovom Srbije.

Srpski {tit – grb Despotovine Srbije od po~etka XV veka

Upravo su to re{ewa koja dovode do neslagawa me|u stru~wacima, jer su po nekim izvorima i vizantijski Konstantinov steg i srpski {tit nosili Grbovi u vizantijski po~etna slova svojih kulturni prostor stiù dràva. Tek u XVIII veku je francuski he1204. godine, kada su raldi~ar Vilton ova slova proglasio za krsta{i osvojili Cariocila. Zapadna heraldika, naime, nije grad i proglasili tzv. priznavala slova u grbu, ve} samo geoLatinsko carstvo. Osmetrijske figure, predmete i slike iz novni znaci krsta{kih prirode. grbova bili su {tit sa krstom i ~etiri Sada{wi {tit, i ujedno oznaka figure izme|u krakova. Izvori navode da pripadnosti Vojsci Srbije, istog je posu carevi iz francuske porodice Kurtne lukru`nog oblika, podeqen na ~etiri za grb Latinskog carstva uzeli Konstanpoqa belim tj. srebrnim krstom, heraltinov steg, stavili ga na {tit i dodali mu di~ki argent. Crvena boja na {titu, he~etiri zlatnika sa krsti}ima. raldi~ki gules, simbolizuje vojni~ku hrabrost i velikodu{nost. Ocila su bele boje i okrenuta su ka spoqnim Grb Latinskog carstva – stranama {tita. Vizantija od XII veka U maskirnoj varijanti, namewenoj za no{ewe na vojni~koj uniformi, Nakon pada {tit je izveden u dve boje – crnoj i Carigrada KomSABQE I MAÊVI tamno zelenoj, takozvanoj subdued nini su osnovali varijanti. Tr a p e z n u t s k o Kao heraldi~ki element, sabqe i ma~evi imaju istu simcarstvo u Maloj boliku. Me|utim, po nekim ranijim izvorima ma~ je definiAziji, a za grb san kao ”rimski ma~” i kao takav predstavqao je simbol agreuzeli zlatnog dvosije, osvajawa i dominacije. U doba krsta{kih ratova i reda glavog orla u poletu na crvenom templara, ma~ je definisan i kao simbol krsta, i na taj na~in poqu. Godine 1261. nikejski car su pravdani ratovi u ime religije. Kasnije se religija ograMihailo VIII Paleolog oslobodila od ove simbolike, jer je ma~ ipak bio sredstvo kojim su dio je Carigrad od krsta{ke okuuzimani ìvoti. Wegovo poistove}ivawe sa hri{}anskim pacije i za grb obnovqene Visimbolom nije bilo u skladu sa religijom. zantije uzeo crveni {tit sa zlatSa druge strane, sabqe su noviji heraldi~ki simbol i nim krstom i ~etiri zlatna slopredstavqaju vojni~ku ~ast. Se~iva okrenuta nagore predstava ”V” (vizantijski vita), po~etvqaju spremnost za odbranu, pravednu borbu. Osim toga, na{i oficiri po zavr{etku pojedinih {kola dobijaju sabqe, {to je tako|e neposredan spoj sa tradicijom.

44

1. februar 2007.

K

E

V

O

J

S

K

E

OZNAKA Z A [ APKU znake za {apku slu`bene uniforme podeqene su u tri varijante, na osnovu vidova: Kopnena vojska, Vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana i Mornarica. Oznake su izra|ene u metalu, odnosno u tkawu za pripadnike Mornarice. U svakoj varijanti se nalaze tri varijacije, u zavisnosti od kategorije stare{ina: podoficiri, oficiri ili generali, admirali. U osnovi svake oznake za {apku su temeqni znak Vojske Srbije i heraldi~ka predstava prstena, kao simbola stare{instva. Prsten u heraldici predstavqa simbol savr{enstva, kao geometrijski najpravilnija forma u prirodi. U kasnijoj fazi profesionalizacije Vojske Srbije, predvi|ena je i slu`bena uniforma za profesionalne pripadnike Vojske Srbije. Time }e biti uvedena i oznaka za {apku profesionalnih vojnika, koja }e imati sve elemente stare{inskih oznaka, sem prstena kao simbola stare{instva.

O

S

R

B

I

J

Osnovni elementi oznake za {apku su podloga (sa prstenom, vencem, sabqama i krinovima) i dvoglavi beli orao sa krunom. Dvoglavi orao na varijantama oznake za {apku slu`bene uniforme KoV predstavqen je krilima u poletu, na varijantama V i PVO je sa ra{irenim krilima, a na oznakama za {apku Mornarice je temeqni znak Vojske Srbije u gorwem delu oznake. Venac oznaka KoV i V i PVO predstavqa vojni~ke vrline preko simboli~kog prikaza floralnih elemenata koji sa jedne strane defini{e lovor, simbol slave i pobede, odnosno uspeha u miru, dok je sa druge strane hrast, kao simbol hrabrosti i ~vrstine, odnosno uspeha u ratu. Duìna venca je u skladu sa kategorijom stare{ina, ~ime se simbolizuje odgovornost i iskustvo. Na oznakama Mornarice venac je predstavqen heraldi~kim prikazom biqke mirta, u skladu sa kategorijama stare{ina. U sredini kompozicije je prsten sa sidrom koje je obavijeno brodskim uètom, kao tradicionalni simbol ratne mornarice (treba napomenuti da su dva ukr{tena sidra simbol trgova~ke mornarice).

Kopnena Vojska

Podoficir

Oficir

General

Vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana

Podoficir

Oficir

General

Mornarica

Podoficir

E

Oficir

Admiral

45

O

B

E

L

E

@

J

A

OZNAKA Z A K APU

I

O

Z

N

A

Kopnena Vojska

vo|ewe nove vojni~ke uniforme, prihva}eni naziv terensko-ratne, maskirne uniforme, neposredno uti~e na nove oznake za kape. Ve} duè vreme je u toku provera nove uniforme pod oznakom M-03, ~iji su veoma zna~ajan deo oznake. Uvo|ewem nove uniforme svi pripadnici Vojske Srbije, sem jedinica vojne policije i Specijalne brigade, nosi}e maskirne ka~kete na kojima }e biti aplicirane vezene oznake po sadràju elemenata identi~ne sa oznakama za {apke, i to u maskirnoj, odnosno subdued varijanti, u tri boje maskirnog dezena: crna, tamno zelena i svetlo zelena. Do faze uvo|ewa nove maskirne uniforme, pripadnici Vojske Srbije i daqe }e nositi beretke po dosada utvr|enom uputstvu, s tim da }e se na wima aplicirati oznake u boji, izvedene tehnikom veza, i sa podlogama u bojama beretke.

U

Vojnik

Podoficir

Oficir

General


Vojnik

Podoficir

Oficir

General

Mornarica

Mornar

46

Podoficir

Oficir

Admiral

1. februar 2007.

K

E

V

O

J

S

K

E

S

Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{ i komandant Nacionalne garde Ohaja general-potpukovnik Stiven Blam

OZNAKE ^ INOVA o{tovawe na{e tradicije bilo je osnovno ishodi{te u kreirawu novih oznaka ~inova VS, ali ne i direktno preslikavawe ranije postoje}ih re{ewa. Prihva}ena re{ewa na najboqi na~in omogu}avaju prepoznavawe ~inova i kategorijama kojima pripadaju. Oznake ~inova }e, sa vrlo malim izmenama koje sugeri{e i novi Zakon o Vojsci, biti u skladu sa NATO Stanag 2116 (NATO Standardization Agreement 2116), koji defini{e klasifikaciju ~inova po kategorijama i rangu u okviru kategorija. Ovaj standard je neophodan s obzirom na nedavni ulazak u Program Partnerstvo za mir i na na{e sve izvesnije u~e{}e u multinacionalnim operacijama. înovi su u formi navlaka za slu`benu Rozeta za uniformu, dok su za maskirnu uniformu ozna~avawe predstavqeni platnenim plo~icama. ~inova oficira Svi nazivi ~inova ostaju isti, a u noi generala vom nacrtu Zakona o Vojsci (~lan 15) predloèno je ukidawe ~ina kapetana prve klase i uvo|ewe ~ina brigadnog generala u KoV i V i PVO, odnosno komodora u Mornarici. Plo~ica sa li~nom înovi oficira i generala identifikacijom }e se, umesto dosada{wih zvezdica, ozna~avati rozetama, dizajniranim po uzoru na tradicionalne rozete srpske vojske. Osnovni izgled rozete je donekle modifikovan, pre svega redukcijom visine u odnosu na original. Rozete su zlatne boje, a ~inovi }e se prikazivati postavqawem rozeta u nizu kod oficira, u simetri~nim paralelnim formama na ~inovima generala.

P

R

B

I

J

E

Slu`bena uniforma u projektu preozna~avawa uniformi ne}e se mewati po kroju i vrsti materijala. Dinamika organizaciono-mobilizacijskih promena u Vojsci Srbije podrazumeva aktivnosti do 2010. godine, {to neposredno uti~e na isplativost ulagawa u novi kroj i izgled uniforme. Glavni vizuelni nedostatak aktuelne slu`bene uniforme pripadnika Vojske Srbije jeste nepostojawe gotovo nikakvih obele`ja i oznaka, sem oznaka ~ina i lenti odlikovawa. Ovakva uniforma se ne uklapa u savremene trendove, koji defini{u uniformu kao ne{to {to prikazuje profesionalnu karijeru i individualne kvalifikacije i ve{tine. Jedan od ciqeva realizacije projekta novih obele`ja i oznaka Vojske Srbije je upravo i prevazilaèwe ovog problema. Predvi|ene nove oznake ugradi}e se u novo Pravilo o uniformama i zameni}e postoje}e (jo{ iz 1989. godine), a time }e se uniforma znatno obogatiti.

SLU@BENA U NIFORMA amena slu`bene uniforme predvi|a se u kasnijoj fazi i neposredno je uzrokovana reorganizacijom Vojske Srbije i redukcijom brojnog stawa. Postoje}a uniforma se u svojoj osnovi ne izdvaja od ostalih, i uz neke mawe intervencije moè da parira bilo kojoj savremenoj slu`benoj, ili po definiciji Natoa – “class A” ili “service uniforms”. Sada{wa uniforma bi}e mnogo sadràjnija uz uvo|ewe novih oznaka. Tako|e je u toku izrada novog pravila o uniformama Vojske Srbije, u kome }e se definisati na~in no{ewa i ostalih oznaka i obele`ja, kao {to su oznake jedinica, zna~ke zavr{enih {kola, obele`ja pojedinih institucija, odlikovawa i individualnih kvalifikacija. Neki od predloga su i izmena poklopaca xepova, koji bi dobili oblik kao u vojsci Kraqevine Srbije, i uvo|ewe tzv. ”boja oru`ja” tako|e po uzoru na srpsku tradiciju. Jedan od bitnih elemenata na slu`benoj uniformi, me|u ostalim novinama ozna~avawa uniformi Vojske Srbije su i dugmad. Ona }e biti izra|ena po motivu oznake pripadnosti – {tit sa ~etiri ocila. Dugmad za Dugmad za oficirske i podofi- podoficire su posrebrena i patinirana, a cirske uniforme za oficire, generale i admirale pozla}ena i patinirana. Prilikom dizajna dugmadi vodilo se ra~una o stalnim problemima, kao {to su gruba obrada erlice {to je doprinosilo kidawu konca i otpadawu dugmadi, kao i orijentacije dugmeta u odnosu na prorez, kako dugmad ne bi stajala ukoso.

Z

47

O

B

E

L

E

@

J

A

I

O

Z

N

A

Oznake ~inova

VOJNICI znake ~inova vojnika su za sada izra|ene samo u varijanti za maskirnu uniformu, a predstavqeni su {iritima crne boje sa svetlo zelenim ivicama. Broj {irita zavisi od ~ina. Po uvo|ewu slu`bene uniforme i za ovu kategoriju profesionalnih vojnih lica, ~inovi vojnika bi}e predstavqene {iritima tamno crvene boje sa crnim ivicama.

O

Kopnena vojska


48

Mornarica

1. februar 2007.

K

E

V

O

J

S

K

E

S

R

B

I

J

Oznake ~inova

PODOFICIRI znake ~inova podoficira predstavqene su {iritima srebrne boje sa crnim ivicama. Preko ~inova se vidi napredovawe u slu`bi, i svaki {irit ima svoje zna~ewe.

O

Kopnena vojska


Mornarica

49

E

O

B

E

L

E

@

J

A

I

O

Z

N

A

Oznake ~inova

OFICIRI ficirski ~inovi KoV i V i PVO ozna~eni su zlatnim rozetama, po uzoru na oznake srpske vojske, koje su prilago|ene i osavremewene. Oficiri ~ina majora, potpukovnika i pukovnika su, sem rozetama, ozna~eni i zlatnim trakama na ivicama oznake ~ina. Oficirski ~inovi Mornarice ozna~avaju se navlakama sa prilago|enim varijantama dosada{wih ~inova, kao i na rukavima u skladu sa dosada{wim uputstvom o no{ewu tamnoplave bluze.

O

Kopnena vojska


Mornarica

50

1. februar 2007.

K

E

V

O

J

S

K

E

S

R

B

I

J

Oznake ~inova

GENERALI I A DMIRALI znake ~inova generala/admirala predstavqene su klasi~nim epoletama na kojima se nalazi odre|ena tekstura postignuta vezom i zlatnom srmom, na koju se apliciraju rozete i elementi oznake ~ina generala KoV, V i PVO ili admirala Mornarice. Admirali, sem navedenih oznaka ~inova, nosi}e oznake ~inova na rukavima tamnoplave bluze.

O

Kopnena vojska


Mornarica

51

E

O B E L E @ J A

I

O Z N A K E

V O J S K E

JAÂWE PODOFICIRSKOG KORA edno od sistemskih pitawa u novoj srpskoj vojsci je ja~awe podoficirskog kora, {to je ilustrovano izgledom uniforme, na kojoj su sve oznake izvedene u srebru. Za razliko od podoficirskih, uniforme oficira i generala imaju oznake u zlatnoj boji. Ovim se uniforma vizuelno razlikuje, ali posebna karakteristika su elemenati oznake ~ina zastavnika i generala/admirala. Navedene oznake su po sadràju identi~ne, s tom razlikom {to su oznake zastavnika mawih dimenzija i ura|ene u srebrnoj boji, dok su kod generala izvedene u zlatnom fini{u i ne{to su ve}ih dimenzija. Ovim je uspostavqena kategorija tzv.”warrant officer’’, koja ima veliku ulogu u ukupnom sistemu funkcionisawa savremene vojske.

S R B I J E

Kopnena Vojska

J

Zastavnik

General

Major Jovica MILAK


Zastavnik

General

Mornarica

Zastavnik

Admiral

MAJOR JOVICA MILAK Autor idejnog re{ewa za nove oznake Vojske Srbije je major Jovica Milak, referent u Upravi vojne policije General{taba. U wegovom dugogodi{wem interesovawu za heraldiku, grafi~ki dizajn i srpsku vojnu tradiciju, ishodi{te su na{la i predloèna re{ewa za oznake Vojske Srbije, koja su nedavno i zvani~no usvojena.

52

1. februar 2007.

Oznake Vojske Srbije

Recommend Documents