RUDARSTVO NA PROSTORIMA SRBIJE
1. Uvod U poslednjih pet decenija 20. veka, naš mineralno–sirovinski kompleks dao je veliki doprinos ukupnom nacionalnom i privrednom razvoju zemlje. Mineralne sirovine i njihovo korišćenje znatno su doprineli stvaranju materijalne osnove zemlje, a razvoj društva, jednim dobrim delom, zavisio je od stanja u rudarstvu. I u ovom današnjem, vrlo teškom vremenu, rudarstvo predstavlja jednu od najpouzdanijih privrednih grana. Dešavanja na ovim prostorima u poslednjoj deceniji prošloga veka, uvoĊenje ekonomskih sankcija i izolacija zemlje, predstavljale su poĉetak propadanja do tada solidno organizovanog i razvijenog rudarstva. Na prostorima današnje Srbije, do uvoĊenja sankcija, eksploatisano je godišnje oko 90 miliona tona rude. Znaĉajnije mineralne sirovine koje su eksploatisane su: ugalj, kao i razne rude metala: bakar, olovo, cink, magnezit, kadmijum, antimon, selen, srebro, zlato i dr., što govori o znaĉajnom prilivu deviznih sredstava. Pored ovih ruda, treba istaći i grupu nemetaliĉnih mineralnih sirovina, mineralne vode, naftu i gas, koje su imale znatnog uticaja na našu ekonomiju. Protekla dešavanja na ovim prostorima, kao i uvoĊenje ekonomskih sankcija, doveli su do obustavljanja ili smanjenja proizvodnje u mnogim rudnicima. Geološka istraţivanja svedena su na minimum, obustavljene su investicije, prestala su ulaganja u nove tehnologije, nabavku nove opreme, a zamena dotrajale svedena je na minimum. U ovakvoj situaciji, dolazi do pada zarada, odliva struĉnih, visokoobrazovanih i iskusnih struĉnjaka. Navedena dogaĊanja i društveni procesi, imali su velikog uticaja na uslove privreĊivanja i rad naših rudnika. Bez obzira na sve teškoće, rudarstvo je delilo sudbinu društva i imalo velike uspone i stagnacije, ali je opstalo i traje. U okviru ove taĉke u najkraćim crtama biće opisana eksploatacija nekih od vaţnih mineralnih sirovina na prostorima današnje Srbije.
2.EKSPLOTACIJA UGLJA EKSPLOTACIJA UGLJA – na prostorima Srbije ima dugu tradiciju i predstavlja vrlo znaĉajnu
privrednu delatnost. Proizvodnja uglja organizovana je putem površinske i podzemne eksploatacije.
2.1. Podzemna eksploatacija uglja Rudnici sa podzemnom eksploatacijom uglja u republici Srbiji posluju u sastavu JP za ''Podzemnu eksploataciju uglja'' – Resavica. Celokupna proizvodnja uglja sa podzemnom eksploatacijom odvija se u 8 rudnika sa 11 jama. Rudnici koji ulaze u sastav JP za PEU su: ''Vrška Ĉuka'' – Avramica; ''Ibarski rudnici'' – Baljevac na Ibru; ''REMBAS'' – Resavica (sa jamama Jelovac, Strmosten, Ravna reka i Senjski rudnik); ''Soko'' – Soko Banja; ''Bogovina'' – Boljevac; ''Jasenovac'' – Krepoljin; ''Štavalj'' – Sjenica i ''Lubnica'' – Zajeĉar. U ''Ibarskim rudnicima'' vrši se eksploatacija kamenog uglja, dok se u ostalim jamama kopa mrki ugalj. Ugalj se uglavnom koristi za potrebe kotlarnica, kao i u domaćinstvima za grejanje, a jedan manji deo za potrebe termoelektrana. U tabeli 1.8 data je proizvodnja po rudnicima za period 1990 – 2005.
Tabela 1.8.
Proizvodnja, [t] Godina 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 Ukupno:
VrŠka Ĉuka 25.559 29.000 22.502 11.425 6.143 125 1.580 13.269 27.573 16.105 19.263 18.946 14.413 2.004 0 906 208.813
Ibarski rudnici
Rembas1
Soko
Bogovina
Jasenovac
Štavalj
Lubnica
111.215 93.182 85.814 64.243 78.107 55.685 62.754 77.690 76.982 31.779 68.618 50.767 55.899 51.802 72.152 65.490 1.102.179
343.859 350.020 351.439 203.765 241.793 239.218 252.839 267.472 178.200 160.862 165.531 171.185 177.209 171.174 178.221 190.035 3.642.822
141.587 187.338 207.380 163.974 114.206 150.079 135.460 154.030 100.170 130.001 123.668 91.072 92.012 104.216 77.716 83.534 2.056.443
84.984 95.623 112.001 45.736 62.602 49.524 29.567 1.284 30.784 43.200 49.958 46.272 39.037 28.211 25.498 22.666 766.947
72.917 81.046 84.248 63.330 71.100 77.110 75.780 80.321 80.930 76.620 59.290 61.940 54.730 73.650 71.100 66.950 1.151.062
59.230 61.896 82.482 86.241 60.025 46.435 46.103 65.017 88.111 72.164 87.119 57.729 50.406 56.653 60.737 67.393 1.047.741
47.463 56.075 65.107 49.051 52.417 52.555 50.156 38.860 51.263 48.471 49.763 51.248 57.035 52.948 48.836 54.986 826.234
2.2. Površinska eksploatacija uglja obuhvata Površinska eksploatacija uglja obuhvata: Kostolaĉki ugljeni basen; Kolubarski ugljeni basen i Kosovsko Metohijski ugljeni basen. 2.2.1. Kostolački ugljeni basen
∗ Kostolački ugljeni basen u najširem smislu, zahvata podruĉje izmeĊu reke Morave – na zapadu, Golubaĉkih planina – na istoku, reke Dunav – na severu i reke Resave i grada Svilajnca na jugu. Basen se prostire na površini od oko 400 km2, sa procenjenim rezervama od 1,3 milijarde tona. Na ovom prostoru utvrĊene su rezerve lignita, mrkog i kamenog uglja. Na slici 1.4 dat je prikaz Kostolaĉkog ugljenog basena.
Slika 1.4. Kostolaĉki ugljeni basen 1
U sastavu REMBAS-a (Resavsko-moravski basen) su jame: ’’Strmosten’’; ’’Jelovac’’; ’’Ravna reka’’ i ’’Senjski rudnik’’.
Sredinom XIX veka u Srbiji se povećalo interesovanje za ugalj. Organizovana proizvodnja uglja u Kostolaĉkom basenu zapoĉela je 1870. godine. Godine 1870 poĉela su prva organizovana straţivanja, da bi već 1873. godine bila registrovana prva proizvodnja od 752,5 tona uglja. Prvi rudnik sa podzemnom eksploatacijom bio je ''Stari Kostolac''. Poĉeo je sa proizvodnjom 1873, dok je rudnik ''Klenovnik'' poĉeo sa radom 1883. godine. Prvi vlasnik rudnika ''Stari Kostolac'' bio je Franja Všeteĉka, a od 1881. godine njegov suvlasnik je ĐorĊe Vajfert, industrijalac iz Beograda. Akcionarskom društvu iz Poţarevca pripadao je rudnik ''Klenovnik''. Godine 1900 ova dva rudnika proizvela su i isporuĉila trţištu 24.552 tone uglja. U narednim godinama proizvodnja uglja se povećavala, tako da je 1910 proizvedeno 49.823 tone, 1920 – 57.532 tone, 1930 – 110.800 tona i 1940 proizvedeno je 262.328 tona uglja. U toku Drugog svetskog rata, Nemci su (1943) umesto podzemne eksploatacije prešli na površinsku proizvodnju tako što su otvorili kop ''Kostolac''. To je bio prvi površinski kop uglja u našoj zemlji, koji je posle rata odigrao znaĉajnu ulogu u primeni nove tehnologije u proizvodnji uglja, kao i u produktivnosti rada. Kop je prestao sa radom 1979. godine zbog iscrpljenosti rezervi uglja. Na njemu je ukupno proizvedeno oko 22,5 miliona tona uglja. Rudnik sa podzemnom eksploatacijom ''Stari Kostolac'' zatvoren je 1966. godine. U njemu je do kraja 1945. godine proizvedeno 4.383.036 tona uglja, a od osloboĊenja do zatvaranja (za 21 godinu) proizveo je 3.320.146 tona. Rudnik ''Klenovnik'' prestao je sa proizvodnjom 1959. godine. Proizveo je ukupno 3.305.441 tonu uglja. Godine 1955. otvorena je nova jama ''Ćirikovac''. Poĉetak proizvodnje datira iz 1957. godine. Rudnik je radio svega 18 godina, a zatvoren je 1973. godine. Godišnja proizvodnja iznosila je od 7.275 do 575.839 tona. Ukupno je proizveo 3.552.108 tona uglja. Rudnik je bio opremljen visokoproduktivnom mehanizacijom, a zapošljavao je preko 900 radnika, i pored toga njegova proizvodnja nije bila rentabilna. Podzemna eksploatacija uglja zamenjena je savremenijim i daleko lakšim – površinskim naĉinom otkopavanja. Prvu zabeleţenu proizvodnju uglja dao je površinski kop ''Klenovnik'' 1973. god., zatim površinski kop ''Ćirikovac'' 1976. godine. Od mehanizacije koja se primenjivala na PK ''Ćirikovac'' treba izdvojiti: bager glodar SRs – 1300 x 26/10 + BP; bager glodar SRs – 470 x 20/3; bager glodar SRs –470 x 14/14; samohodna traka BRs – 1400 –19,8/35,7 x 13,5; odlagaĉ sa trakom A2RsB – 5500 x 55 + BRs i dr. Na polju ''Klenovnik'' uklanjanje otkrivke vršeno je rotornim bagerima: SchRs – 300 i SchRs – 250 u sklopu BTO sistema sa bagerom Eša 10/70. Otkopavanje uglja vršeno je bagerom Ešs/45 a odvoz parnom vuĉom. Godine 1986. površinski kop ''Klenovnik'' i površinski kop ''Ćirikovac'' integrisani su pod zajedniĉkim nazivom površinski kop ''Kostolac'', sa poljem ''Klenovnik'' i poljem ''Ćirikovac''. Istraţivanja leţišta na otvaranju površinskog kopa ''Drmno'' trajala su tri decenije. Ovako dug vremenski period istraţivanja bio je potreban zato što se ugljeni sloj nalazi na dubini od 40 – 80 metara ispod nivoa reke Dunava i Mlave. Istraţivanja su pokazala da na podruĉiju Drmna postoje rezerve od preko 600 miliona tona lignita i da se u prvoj fazi moţe eksploatisati oko 200 miliona tona. Istraţivanjima je potvrĊeno da je ugljeni sloj homogen, bez proslojaka jalovine, proseĉne moćnosti 18 – 20 metara. Debljina otkrivke je od 20 – 90 metara, sa povećanjem u pravcu severozapada zbog zaleganja ugljenog sloja. Otvaranje kopa planirano je srednjoroĉnim program razvoja Zdruţene elektroprivrede 1976 – 1985. Zvaniĉan poĉetak investicione izgradnje kopa ''Drmno'' obeleţen je oktobra 1977. godine. Mehanizovani rad na ovom otkopu otpoĉeo je septembra 1983. godine, uvoĊenjem bagera ERs710, uz spregu sa odlagaĉem A2RsB-700 radi provere kvaliteta montirane opreme i uhodavanja rada. Februara 1984. godine poĉinje rad na otvaranju površinskog kopa i uklanjanje otkrivke. Prve koliĉine uglja sa PK ''Drmno'' dobijene su aprila 1987. godine. U periodu od 1975 – 2005. godine sa površinskih kopova ''Kostolac'' uklonjene se sledeće koliĉine jalovine:
- 1975 – 1985. uklonjeno 69.474.700 tona - 1986 – 1995. uklonjeno 139.947.400 tona - 1996 – 2005. uklonjeno 160.652.800 tona Ukupno: 370.074.900 tona Proizvodnja uglja u periodu 1990 – 2005. ostvarena sa površinskih kopova ''Kostolac'' iznosila je: - 1990 – 2000. proizvedeno 49.640.900 tona - 2001 – 2005. proizvedeno 30.982.400 tona Ukupno: 80.623.300 tona Godine 1952. spajanjem kostolaĉkih rudnika lignita i kostolaĉkih elektrana stvoren je Industrijsko-energetski kombinat ''Kostolac''. Danas, rudnik posluje u sklopu elektroprivrede Republike Srbije kao Javno preduzeće Površinski kopovi ''Kostolac''. 2.2.2. Kolubarski ugljeni basen
∗ Kolubarski ugljeni basen – zahvata zapadni deo Šumadije i prostire se od Koceljeva na zapadu, do Rudovaca na istoku, na severu do Stepojevca i Lajkovca i Stolca na jugu. Zahvata površinu od oko 600 km2, sa duţom osom u pravcu istok-zapad od oko 55 km i kraćom osom pravac sever-jug od oko 15 km. Reka Kolubara deli basen na zapadni, znatno veći i istoĉni, manji, ali ekonomski znaĉajni deo. U okviru Kolubarskog ugljenog basena izdvaja se više eksploatacionih i istraţnoeksploatacionih polja, kao što su: Polje ''A''; Polje ''B''; Polje ''C'; Polje ''D''; Polje ''E''; Polje ''F''; Polje ''G''; ''Tamnava – istoĉno polje''; ''Tamnava – zapadno polje'' i Polje ''Radljevo''. Na slici 1.5 dat je prikaz Kolubarskog ugljenog basena.
Slika 1.5. Kolubarski ugljeni basen
Ugalj sa ovih kopova je lignit koji se u najvećoj meri koristi za potrebe termoelektrana, a sasvim male koliĉine uglja nalaze se u slobodnoj prodaji domaćinstvima. Na bazi tehniĉkih analiza glavnog i krovinskog ugljenog sloja, u tabeli 1.10 dati su podaci o kvalitetu uglja.
Tabela 1.10.
Parametri
Polje
Vlaga, [%]
Pepeo, [%]
S, ukupan, [%]
53,94 52,00 48,20 50,60 47,18 52,56 48,05 43,57
12,95 13,00 11,89 19,54 14,64 13,24 19,36 20,92
0,40 0,62 0,53 0,65 0,83 0,50 0,43 0,40
Polje ''C'' Polje ''D'' Polje ''E'' Polje ''F'' Polje ''G'' Tamnava - istok Tamnava - zapad Polje–''Radljevo''
DTM, [kJ/kg]
8.440 7.489 8.039 7.200 8.170 7.090 6.785 7.461
2.2.3. Kosovsko Metohijski ugljeni basen ∗ Kosovsko Metohijski ugljeni basen – zahvata tri ugljena basena: Kosovski, Metohijski i Dreniĉki. Ukupne geološke rezerve lignita iznose 14,7 milijardi tona. U najvećem delu basena razvijen je samo jedan ugljeni sloj velike moćnosti, bez većeg prisustva podzemnih i površinskih voda. Proseĉna moćnost ugljenog sloja je 41 m, a maksimalna dostiţe vrednost do 110 m. Proseĉna vrednost koeficijenta otkrivke je izuzetno povoljna i iznosi oko 1,8 m3 otkrivke po 1 toni uglja. U tabeli 1.13. date su rezerve i karakteristike lignita u Kosovsko Metohiskom basenu. Tabela 1.13. Ugljeni basen Kosovski Metohijski Dreniĉki
Geološke rezerve, (109t)
Eksploatac. rezerve, (109t)
DTE, (GJ/t)
Sadrţaj Vlaga, %
Pepeo, %
Sumpor, %
11,4 2,8 0,5
8,8 1,5 0,2
7,10 7,40 7,20
do 45 42-45 do 45
16-21 16-23 16-23
do 0,8 do 0,8 do 0,8
Eksploatacija uglja se odvija na dva površinska kopa, i to: PK ''Dobro selo'' pušten u eksploataciju 1956. godine, sa instalisanim kapacitetom proizvodnje uglja od 8,6x10 6 t/god. i otkrivke od 14x106 m3/god.; i PK ''Belaćevac'' otvoren 1964. godine sa proizvodnjom uglja od 8,2x10 6 t/god. i otkrivkom od 14x106 m3/god. Proizvedeni ugalj, sa oba kopa, se najvećim delom (oko 90%) koristi za snabdevanje Kosovskih termoelektrana (Kosovo A i Kosovo B), ukupne instalisane snage od 1.519 MW, dok ostali deo uglja koristi se za široku potrošnju.
3. Proizvodnja metaličnih mineralnih sirovina: Koreni rudarstva na tlu današnje Srbije nalaze se u praistoriskom periodu. Arheološka istraţivanja potvrĊuju da je jedan od naših najstarih rudnika metala, za koji se danas zna, rudnik bakra Rudna Glava kod Majdanpeka. Otkriveno je i istraţeno više okana i kanala odakle potiĉe obiman fond nalaza: keramiĉki sudovi, kameni batovi – obluci razliĉitih veliĉina i namena, koštani alati i dr. Rudarstvo bakra na ovom podruĉiju vezuje se za kraj VI i prvu polovinu V milenijuma pre nove ere. Na slici 1.6 dat je prikaz rudarskih nalazišta i centara u praistoriji, rimskom periodu, srednjem veku na prostoru današnje Srbije.
Slika 1.6. Rudarska nalazišta i centri u praistoriji, rimskom periodu, srednjem veku, na prostoru današnje Srbije
Za vreme rimske vladavine rudarstvo na prostorima današnje Srbije dobija poseban znaĉaj. Tako glavni rudnici bili su: na Kosmaju, na Avali, Kuĉevu, Novom Brdu, na Rudniku, na Kopaoniku, planini Rogozna kod Banjske i dr. Rimski vrlo znaĉajan rudnik iz IV veka nove ere je Rudna Glava kod Majdanpeka Razvoj rudarstva i rudarskih centara na prostorima današnje Srbije, predstavlja ona ista rudarska podruĉija koja su korišćena od praistorije, preko rimskog perioda, srednjovekovne Srbije do današnjih dana. U tim rudnicima eksploatisane su rude: bakra, olova, cinka, gvoţĊa, zlata i srebra. Najpoznatiji srednjovekovni rudnici bili su: Kuĉevo i Kopaonik – rudnici gvozdene rude; Brskovo – rudnik srebra, olova i cinka; rudnici bakra - Kuĉevo, na Rudniku, Kratovo, Rudna Glava kod Majdanpeka; rudnici srebra i olova – Kuĉevo, Novo Brdo i Kratovo.
3.1. Proizvodnja rude bakra - današnja eksploatacija rude bakra obuhvata rudnike: rudnik bakra Majdanpek; rudnik bakra Bor. Pored ovih rudnika znatan deo bakra se dobija iz drugih rudnika (''Rudnik'' – Rudnik). � PROIZVODNJA RUDE BAKRA
3.1.1. Rudnik bakra Majdanpek
∗ Rudnik bakra Majdanpek – eksploatacija rude bakra organizovana je putem površinske eksplotacije, i to sa dva kopa: PK ''Juţni revir'' i PK ''Severni revir''. Površinski kop Južni revir poĉet je sa otvoranjem krajem 1958. godine, na jalovinskoj etaţi k+ 620 m. Iz poĉetne faze – brdskoga tipa, Juţni revir razvijen je u kop dubinskog tipa. Leţište je u vertikalnom zahvatu podeljeno na etaţe visine 15 m. Maksimalna širina etaţnih ravni na završnoj konturi je 24 m, a širina radnih etaţanih ravni je 40 – 50 m. Površinski kop Juţni revir zahvata površinu od 240 ha. Geološke rezerve u leţištu Juţni revir (do nivoa +65 m – projektovana dubina kopa) sa stanjem decembar 2005.god. iznose 246.082.788 tona rude bakra, sa srednjim sadrţajem od 0,2% bakra. Površinski kop Severni revir zapoĉeo je sa radom poĉetkom 1977. god. Severni revir ĉine lokaliteti: ''Centralni deo'', ''Tenka'' i ''Dolovi''. Radovi su bili obustavljeni u periodu 1980– 1983.god. Do 1993. godine otkopavana je samo ruda bakra, kada zapoĉinje otkopavanje rude olova i cinka. Površinski kop Severni revir ima eliptiĉan oblik sa duţom osom od oko 1,9 km i kraćom 1,1 km. Najviša taĉka kopa je na koti +675 m, a najniţa na dnu kopa na koti +350 m. U periodu 19831991. izvoĊeni su radovi sa etaţama od 25 m, da bi se prešlo na etaţe visine 15 m. Geološke rezerve PK Severni revir, sa stanjem april 2001.god. iznose 228.084.936 tona bakra sa srednjim sadrţajem od 0,30% bakra. Eksploatacija rude na PK Juţni i Severni revir je klasiĉna diskontinualna sa sledećim fazama rada: razaranje stenske mase – bušenjem i miniranjem; utovar – bagerima sa krutom kašikom; transport – damperima velike nosivosti. Izrada bušotina za potrebe miniranja obavljala se elektro bušilicima tipa BE-45R, preĉnika 229 mm i BE-60R, preĉnika 311 mm. Za primarno miniranje koriste se ANFO i SLURRY eksplozivne smeše. Utovar rude i jalovine na kopovima vrši se bagerima sa krutom kašikom i elektro pokretanjem. U periodu 1984-1995 rudnik je raspolagao sa utovarnim mašinama tipa: MARION-182 zapremine kašike 7,62 m3; MARION-191-II zapremine 11,46 m3; BE-395B zapremine 15,30 m3 i BE-11 zapremine 26,0 m3. Transport rude vrši se kamionima nosivosti 136, 154, 172 i 181 tona. 3.1.2. Rudnik bakra Bor Prva istraţivanja u okolini Bora zapoĉeta su 1887. god., od strane poznatog rudarskog struĉnjaka Feliks Hofmana i beogradskog industrijalca ĐorĊa Vajferta. Prvi istraţni radovi zapoĉeti su kod sela Glogovica u okolini Bora. Na ovim mestima istraţivane su zlatonosne kvarcne ţice, kao i stari radovi uz Borsku reku. Najviše se radilo uz Borsku reku, na ''gvozdenim šeširima'' okolnih breţuljaka: Ĉoka Dulkan, Tilva roš (Crvena stena) i Tilva mika. Istraţnim radovima u Boru i Glogovici rukovodio je inţ. Franjo Šistek. Na nivou Borske reke, u pravcu prema zapadu pod sam vrh Ĉoka Dulkan, uraĊen je prvi istraţni potkop. Zlatonosni kvarc u ovom delu bio je nešto bogatiji, dok su se istraţni radovi na višim delovima pokazali kao neuspešni. Iz tih razloga u niţim delovima Ĉoka Dulkan, iz Borske reke, uraĊena su dva nova potkopa na udaljenosti 150 m jedan od drugog. UraĊeni istraţni potkopi pokazali su da postoji veoma bogata ruda bakra. Prve laboratoriske analize pokazale su da je u pitanju ruda sa preko 10% bakra sa primesama zlata i drugih plemenitih metala. Tokom 1903. godine rudno telo ''Ĉoka Dulkan'' bilo je istraţeno po pruţanju od 100 m, po debljini od 27,5 m i po visini od 36 m. Rudne rezerve utvrĊene ovim istraţivanjima iznosile su 255.390 tona. Nalaz struĉne komisije, koju je obrazovalo Rudarsko odelenje u Beogradu, utvrdilo je da postoje uslovi da se u Boru orvori rudnik. Na osnovu izveštaja komisije Rudarskog odelenja, oktobra
1903. godine, ĐorĊu Vajfertu je odobrena rudarska povlastica sa kojom je dobio pravo da na površini od 2.400 hektara u narednih 50 godina moţe otkopavati i preraĊivati rudu bakra. Finansijska sredstva ĐorĊa Vajferta za otvaranje rudnika u Boru bila su dosta skromna. Zato se Vajfert obratio prvo austrijskom kapitalu, sa kojim je još i ranije saraĊivao, ali tu nije našao razumevanje i podršku što je kasnije ocenjeno kao velika greška. U daljem traţenju finansijske pomoći, Vajfert se obratio francuskom kapitalu, koji je u to vreme pokazivo više interesovanja za prirodna bogastva Srbije. U tom periodu Francuske kompanije su već imale rudarske koncesije 2 u Srbiji, a o novootkrivenom borskom leţištu su već imali pozitivne laboratorijske analize i povljna mišljenja njihovih rudarskih sruĉnjaka. Dogovor izmeĊu Vajferta i francuskih finansijera završeni su maja 1904. god., kada je osnovana kompanija pod nazivom: Francusko društvo borskih rudnika, Koncesija Sveti ĐorĊe (La Compagnie Francaise des Mines de Bor. Consesion St. George). Osnovni kapital formirane kompanije izdeljen je na 11.000 akcija, od ĉega je Vajfertov udeo iznosio 3.380 ili 30,72% akcija. Eksploatacija rude u Borskom rudniku bila je iskljuĉivo podzemna. To je bio jedini naĉin otkopavanja rude u periodu od 1902. do 1924. godine. Godine 1924. otkopane su prve tone rude površinskim naĉinom. Prvi objekat otvaranja bio je istraţni potkop na koti 328 m. UraĊeni potkop predstavljao je i prvi rudniĉki horizont. Kasnije je zapoĉeto istraţivanje i otvaranje niţih delova rudnog tela ''Ĉoka Dulkan''. U isto vreme radilo se na izradi okna. Pored rudnih tela ''Ĉoka Dulkan'', ''Tilva roš'' i ''Tilva mika'' ovim naĉinom otvaranja, otvoreni za eksploataciju su još i delovi rudnih tela ''Tilva ronton'' I-hor. i III-hor., rudno telo ''Šestak'' III-hor. I rudno telo ''Cementacija'' na III-hor. Na slici 1.7 dat je šematski prikaz otvaranja Borskog rudnika u periodu od 1903 do 1925 godine.
Slika 1.7. Šematski prikaz otvaranja Borskog rudnika u periodu 1903 – 1925.god. 1- potkop (I-hor.), 2- izvozno okno ''Šistek'', 3- zasipno okno, 4- II-hor., 5- III-hor., 6- Izvozno servisno okno ''Vajfert'', 7- površinski kop za pripremu zasipa
Geologija ležišta Bor - Borsko leţište bakra zahvata podruĉije centralnog Timoĉkog magmatskoeruptivnog masiva. Osnovni pravac njegovog pruţanja je severozapad-jugoistok, sa zaleganjem od 40o – 50o prema jugozapadu. Borsko rudno leţište bakra moţe se podeliti na tri dela i to: centralni, jugoistočni i severozapadni. Koncesija (l. concedere – dopustiti, consessio) dopuštanje, ustupak, povlastica, davanje povlastice; odobrenje vlasti (drţavne, opštinske) za bavljenje nekim poslom koji je slobodan od nadzora te vlasti. 2
- Centralni deo leţišta nalazi se izmeĊu jugoistoĉnog (rudno telo ''Borski potok'') i severozapadnog dela (rudno telo ''Borska reka''). Eksploatacija rude u ovom delu vršena je za svo vreme rudarenja, a i danas je glavno središte, pre svega jamskog otkopavanja. U sastav ovog dela leţišta nalaze se sledeća rudna tela: ''Ĉoka Dulkan'', ''Tilva mika'' (''A'', ''B'', ''C'', ''D'' i ''1''), ''Tilva roš'' (''Zapadni'', ''Istoĉni'' i ''P2A''), ''Šistek'', ''Cementacija'', ''Tilva roton'', ''Kamenjar'' (1 i 2), ''Brezonik'' (''F'', ''L'', ''G'', ''E'', ''O'') i ''Krpe'' (K1, K2, K3 i K4).
- Jugoistočni deo leţišta nalazi se na jugoistoku u odnosu na centralni deo. U tom prostoru se nalaze sledeća rudna tela: ''Novo okno'', ''M'', ''N'', ''N1'', ''J'', ''I'' ''H'' i ''Borski potok''. - Severozapadni deo leţišta zahvata severozapadne delove borskog leţišta. U sastav ovog prostora ulazi (za sada istraţeno) rudno telo ''Borska reka''. Eksploatacije rude bakra u Borskom leţištu organizovana je putem podzemne i površinske eksploatacije. 3.1.3. Podzemna eksplotacija rude bakra Podzemna eksplotacija rude bakra – proizvodnja rude iz jame u proteklom periodu odvijala se u vrlo sloţenim i ĉesto teškim prirodnim tehniĉko-tehnološkim i društveno-politiĉkim uslovima. Uprkos svim tim teškoćama i kriznim vremenima, uspevalo se sa ostvarenjem manje ili veće dobiti. U tabeli 1.16 dat je pregled podzemne eksplotacije rudnih tela po horizontima i vreme trajanja njihovog otkopavanja u periodu 1902 – 2006. godine. U tabeli 1.17 date su rezerve rude za rudno polje Bor, sa srednjim sadrţajem bakra, zlata i srebra. Tabela 1.17. Rudno telo Tilva Roš od K+14 do k-76
Sadrţaj
Rezerve rude, [t]
Bakar, [%]
Zlato, [g/t]
Srebro, [g/t]
8.136.187
0,732
0,116
1,018
0,665 0,709 0,608 0,624 0,948 1,226 1,015 1,647 1,323 0,618 -
0,112 0,248 0,241 0,206 0,200 0,235 0,235 -
0,987 1,558 1,511 1,010 0,980 1,070 1,915 -
Tilva Roš od K+76 do k-235
6.100.000 8.867.582 1.976.000 1.503.772 900.000 1.797.130 2.573.453 371.445 413.996 611.338.576 643.978.141 Napomena: UtvrĊene rezerve odnose se na decembar 2005. god. P2A od K+30 do K-75 P2A od K-76 do K-155 Kamenjar 2 (IX-XV, C1-kat.) Kamenjar (XI-XV, C2-kat.) Brezanik (K+120 do K+80) D+D1+C M-N N1 Borska Reka Ukupno: Rudno polje Bor
3.1.4. Površinska eksplotacija rude bakra ♣ Površinska eksplotacija rude bakra – u proteklom periodu organizovana je kroz kopove: ''Borski kop''; ''Cerovo-1''; ''V.Krivelj''.
3.2. Proizvodnja rude OLOVA I CINKA PROIZVODNJA RUDE OLOVA I CINKA – eksploatacija rude olova i cinka na prostorima Srbije
organizovana je kroz rudnike: Rudnik i flotacija ''Trepča'' – Stari Trg; Rudnik i flotacija Kišnica i Novo Brdo – Priština (rudnici Ajvalija, Badovac, Kišnica, Novo Brdo); Rudnik i flotacija Kopaonik – Leposavić (rudnici Belo Brdo, Crnac, Koporić, Jelakce, Ţuta Prlina); Rudnik i flotacija ''Rudnik''; Rudnik i flotacija ''Blagodat'' – Vranje; Rudnik i flotacija ''Lece'' – Medveđa; Rudnici i flotacija ''Veliki Majdan'' - Ljubovija; Rudnik ''Suva ruda'' i ''Kiževak'' – Raška. 3.2.1. Rudnik i flotacija ''Trepča''
∗ Rudnik i flotacija ''Trepča'' – Stari Trg. – Posle završetka prvog svetskog rata Engleska je pokazala interesovanje za ovaj rudarski region, koji je bio poznat još u srednjem veku u periodu Turske vlasti. Poĉetkom 1919. godine, u kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca bila je upućena jedna britanska misija sa zadatkom da proceni štetu od ratnih razaranja i da predloţi mere za obnovu opustošene privrede. U misiji je bio i Aleksandar Grej iz Odelenja za nauĉna i industrijska istraţivanja geološkog katastra V. Britanije. Posle obavljenih istraţivanja tokom leta 1919. godine, podneo je opširan izveštaj pod naslovom: ''Geologija i mineralna bogastva drţave Srba, Hrvata i Slovenaca''. U
izveštaju je data ocena stanja svih rudnika koji su u Srbiji bili aktivni do izbijanja prvog svetsko rata, kao i onih koji su delimiĉno eksploatisani u toku rata od strane Austro-Ugarske i Nemaĉke. U izveštaju su obuhvaćeni rudnici: Rudnik, Avala, Belo Brdo, Vojetin, Gabela, Trepĉa, kao i širi region Kopaonika u kome postoje sulfidi olova i cinka. Ubrzo za ovaj rudarski region zainteresovao se ''Selekšn trast'' (Selection Trust Comanie) iz Londona, koji je stupio u pregovore sa Nikolom Pašićem o kupovini njegove koncesije. Za ocenu prave vrednosti koncesije, Pašić je angaţovao struĉnjake na ĉelu sa zagrebaĉkim prof. Tućanom. Godine 1925. formirana ekipa struĉnjaka izvršila je istraţivanje terena i zakljuĉila da je: ''Trepĉa'' grandiozno nalazište srebronosnih, zlatonosnih, olovnih, cinkovih i bakarnih ruda i da nikakva suma koja se uloţi u njihovu eksploataciju nije prevelika. Kompanija ''Selekšn trast'' je poĉetkom 1926. godine uputila jednu ekipu struĉnjaka da istraţi podruĉije Starog Trga. Istraţnim radovima rukovodio je jugoslovenski inţenjer Zboril, koji je već u julu iste godine utvrdio postojanje bogatog olovno-cinkovog rudnog tela na horizontu 830 m. Nakon toga, kompanija ''Selection Trust'' otkupila je koncesiju ''Trepĉu'' za eksploataciju rude od Radomira Pašića (sin N.Pašića). Koncesija je zahvatala površinu od 529.642.561 m2. Za preuzimanje ove koncesije ''Selection Trust'' je decembra 1927. godine osnovao posebnu kompaniju, kao svoj ogranak – ''Trepĉa Mines Limited'' sa sedištem u Londonu. Novoosnovana kompanija pristupila je sistematskim istraţnim radovima i već u 1928. godini bile su utvrĊene rezerve rude od 500.000 t, da bi već 1930. godine ova koliĉina rude bila povećana na 1.750.000 tona. Kompanija ''Trepĉa Mines'' došla je u posed i drugih koncesija koje su bile grupisane na tromeĊi tadašnjih banovina: zetska, moravska i vardarska. ObezbeĊeno je ukupno 17 rudarskih koncesija i to: Kopaonik – 118.302.512 m2; Kopaonik – 298.368.062 m2; Kopaonik – 136.335.000 m2; Kopaonik – 227.299.860 m2; Kopaonik – 324.070.312 m2; Trepĉa – 529.642.561 m2; Rogozna – 602.583.400 m2; Slatina – 117.375.00 m2; Belasica 1 – 600.539.062 m2; Belasica 2 – 326.566.406 m2; Zletovo – 433.565.000 m2; Kratovo – 386.240.000 m2; Sase – 488.035.000 m2; Novo Brdo – 342.133.000 m2; Janjevo – 260.229.200 m2; Glama – 411.590.000 m2; Priluţije – 64.833.250 m2. U tabeli 1.23 za koncesiju ''Trepĉa'' i ''Kopaonik'' date su utvrĊene rezerve rude sa sadrţajemolova i cinka. UtvrĊene rezerve olova i cinka bile su ne samo velike po koliĉini i sa velikim sadrţajem metala, već su bile skoncentrisane na malom prostoru, pa je njihova eksploatacija bila veoma rentabilna. Pored toga, ovaj rudarski region imao je i povoljan geografski poloţaj s obzirom na potrošaĉe njegovih koncentrata. Polazeći od utvrĊenih rezervi, kompanija ''Trepĉa Mines'' pristupila je otvaranju rudnika i izgradnju postrojenja za eksploataciju i preradu rude. U Starom Trgu otvoren je rudnik pri ĉemu su uraĊene prostorije: izvozno i ventilaciono okno, otvorena ĉetiri horizonta i uraĊen potkop za izvoz rude. Tabela 1.23. Vremenski period
Koliĉina rude, [t]
Sadrţaj metala Pb [%]
Zn [%]
''Trepča'' 1. X 1929.
1.750.000
11,50
10,50
1. X 1931.
2.100.000
10,50
7,80
1. X 1932.
2.500.000
9,00
8,50
1. X 1934.
2.500.000
8,70
8,50
1. X 1935.
3.007.000
8,70
8,00
1. X 1936.
3.300.000
9,40
6,40
1. X 1937.
3.900.000
9,50
5,20
1. X 1938.
4.976.000
8,70
3,80
1. X 1939.
4.848.000
8,60
3,80
1. XII 1935.
906.000
9,45
6,17
01. V 1938.
750.000
9,26
6,54
''Kopaonik''
Potkop za izvoz rude na nivou 610 imao je duţinu od 2.660 m, ĉije su dimenzije bile, širina 3,35 m i visina 2,67 m. Potkop je raĊen bušaĉko-minerskim radovima, sa 26–28 bušotina, duţine 3,0 m. Potkop je završen krajem 1931. godine. Prerada rude vršena je u novoizgraĊenoj flotaciji u Zveĉanu. Transport rude od rudnika do flotacije u Zveĉanu vršen je ţiĉarom dugom 6.350 m. Ţiĉara je imala visinsku razliku od 232 m, sa 67 korpi nosivosti od 802 kg rude. Proizvodnja rude u rudniku ''Trepĉa'' – Stari Trg, po poslovnim godinama3, za period 1930- 1941. data je u tabeli 1.24. Tabela 1.24. Godina
Ruda,
1930/31 1931/32 1932/33 1933/34 1934/35 1935/36 1936/37 1937/38 1938/39 1939/40 1. 10. 1940 – 20. 4. 1941
273.920 397.963 535.869 589.081 597.188 588.594 638.729 655.892 616.073 698.760 315.432
Sadrţaj [t] Olovo,
[t] Cink,
[t] Srebro,
[kg] Bakar,
[t]Bizmut,[kg]
34.005 38.482 47.722 52.115 54.115 52.534 58.250 59.525 53.789 60.352 -
20.911 35.152 46.402 50.453 51.491 45.529 38.853 39.149 30.275 25.686 -
40.250 45.180 49.951 54.204 54.221 56.681 65.343 69.649 68.738 85.603 -
548 796 10.071 1.178 1.194 1.177 1.277 1.311 1.232 1.407 -
9,79 17,11 23,04 25,33 25,68 25,12 46,43 54,12 72,08 115,46 -
Ovde posebno treba istaći da je rudnik ''Trepĉa'' – Stari Trg (pisac ovih redova svoje prve inţenjerske dane proveo je na ovom rudniku), bio jedan od svetskih vodećih rudnika sa podzemnom eksploatacijom u proizvodnji rude olova i cinka. Svoj pun sjaj imao je u periodu 1960–1985.god., kada je bio na vrhuncu svoje moći u razvoju i ostvarenoj proizvodnji. 3 Poslovna
godina tada raĉunata za period: 1. oktobar tekuće godine do 30. septembra naredne godine.
Sadrţaj 1. Uvod ............................................................................................................................. .................................................... 32 2.EKSPLOTACIJA UGLJA ................................................................................................................................................ 32 2.1. Podzemna eksploatacija uglja ................................................................................................................................... 32 2.2. Površinska eksploatacija uglja obuhvata .................................................................................................................. 33 2.2.1. Kostolaĉki ugljeni basen.................................................................................................................................... 33 2.2.2. Kolubarski ugljeni basen.............................................................................................. ...................................... 35 2.2.3. Kosovsko Metohijski ugljeni basen............................................................................................. ...................... 36 3. Proizvodnja metaliĉnih mineralnih sirovina:................................................................................................................... 37 3.1. Proizvodnja rude bakra ............................................................................................................................................. 38 3.1.1. Rudnik bakra Majdanpek................................................................................................................................... 38 3.1.2. Rudnik bakra Bor ............................................................................................................................................... 38 3.1.3. Podzemna eksplotacija rude bakra..................................................................................................................... 40 3.1.4. Površinska eksplotacija rude bakra.................................................................................................................... 40 3.2. Proizvodnja rude OLOVA I CINKA........................................................................................................................ 40 3.2.1. Rudnik i flotacija ''Trepĉa''......................................................................................... ........................................ 41
