LEKOVITO BILJE SRBIJE
KREATIVNI TRAVAR
13
LEKCIJA O LEKOVITOM BILJU
SAVETI & RECEPTI
Snežana Jović Kostić
Sadržaj 1.1.Istorija upotrebe bilja u svrhe lečenja 1.2.Određivanje lekovisto bilja 1.3.Branje, sušenje, čuvanje lekovitog bilja 1.4.Plantažiranje lekovitog bilja 1.5.Etarska ulja i aroma terapija 1.6.Izrada biljnih lekova 1.7.Doziranje biljnih čajeva 1.8.Čajevi za najmlađe 1.9.Domada apoteka: Saveti za domadice 1.10.Kalendar branja lekovitg bilja 1.11.Sakupljanje bilja u prirodi 1.12. Zakonska regulative 1.13.Gubitak pri sušenju lekovitog bilja O autoru
1.1.
ISTORIJA UPOTREBE BILJA U SVRHE LEČENJA
Lekovito bilje je oduvek privlačilo pažnju čoveka. Istorija lekovitog bilja je deo kulturne istorije čovečanstva. Ne zna se kako i kada su ljudi shvatili da se biljke mogu upotrebljavati za lečenje bolesti, ali se lečenje biljem verovatno razvilo iz upotrebe biljaka u ishrani, delom metodom pokušaja i greške, a delom iz znanja koje su ljudi stekli živedi u bliskom dodiru s prirodom. Svako pleme, svaki narod i kraj imaju svoje svojstveno lekovito bilje. Upotreba lekovitog bilja u svrhe lečenja je stara koliko i samo čovečanstvo. Prvi počeci upotrebe vezuju se za najranije životne zajednice kada je čovek u borbi za goli život slučajno probao biljke i sticao dragocena iskustva. Ta iskustva gomilana kroz vekove su naše najvede blago. Tako je čovek upoznao lekovitost, ali i otrovnost bilja. Prema otrovnom bilju se odnosio sa strahopoštovanjem. Otrovnost bilja je spoznao hranedi životinje. Domade životinje ne jedu otrovnu hranu, ali isto tako mnoge divlje životinje jedu otrovno bilje bez ikakvih posledica, a da su one u isto vreme smrtonosne za čoveka.
Ipak upotreba lekovitog bilja u svrhe lečenja vezuje se za vreme velikih epidemija koje je čovečanstvo preživelo. Muka čoveka natera da napravi najveda otkrida. Tako čovek biljem previjao rane, smanjivao bol, ublažavao groznicu… Bile su to preteče lekara i apotekara. Otrovno bilje je korišdeno za mazanje strela korišdenih u lovu ili ratovanju. Tom bilju je naš narod dao imena koja asociraju na odvratnost: bunika, čemerika, ljutid, besnik, pasije grožđe, burjan…
Za razliku od otrovnog mirisnom ilekovitom bilju čovek je davao nazive sa puno ljubavi: majčina dušica, krasuljak, dobričica, miloduh, ljubičica, matičnjak… U tropskim i vlažnim predelima Afrike (dolina Nila) na prvim crtežima Egipdana i Asiraca nalazimo crteže biljaka: vinove loze, perunike, ricinusa i lokvanja. Poznavanje lekovitog bilja smatralo se posebnom veštinom koja se prenosila skolena na
koleno. Uglavno su je posedovali starešine plemena ili vračevi. Lečenje je obično obavljano uz rituale pradene molitvama, pesmom i igrom. Prvi pisani spomenici o upotrebi lekovitog bilja u svrhu lečenja potiču sa istoka (južna Azija). Kineski narod se smatra najstarijim kulturnim narodom, pa u Kini nalazimo najstarije spise i spomenike o lečenju lekovitim biljem iz 3000 god. p.n.e, a imperator Šen Nung spominje cimet i njegova lekovita svojstva još 2700god.p.n.e. Pent Sao – medicinsko delo od 52 knjige napisano 2500god. p.n.e. ima dve knjige koje govore o lekovitom bilju. Kinezi i indijci se vekovima prepiru oko porekla čaja. Po Kinezima pronalazač je Šen Nung, kome je, prema priči, nekoliko listida biljke čaja donešeno vetrom, upalo u posudu sa ključalom vodom. Voda je dobila izuzetan ukus, a imperator je svoje otkride velikodušno poklonio narodu. Indijci pak tvrde da se u Bengalu znalo za čaj vekovima ranije i da su listovi biljke čaj u Kinu stigli zajedno sa budističkim monasima. Indija je kako ranije tako i danas nabogatija zemlja, jer zbog bujne flore i faune predstavlja glavnu zemlju proizvodnje lekovitog bilja i začina. Zbog indije tj. tražedi put do nje je i Kolumbo otkrio Ameriku. Zbog nje su vođeni mnogi kolonijelni ratovi. U induskim svetim knjigama – Vedama zapisani su prvi biljni lekovi.
Egipat je u dollni Nila imao proizvodnju začina i mirisa (parfema). U Eberovim papirusima (1550god, pn.n.e) spominje se lekovito bilje. Egipdani su razvili tehniku prerade bilja: balzamovanje i destilaciju. I drugi stari narodi Feničani, vavilonci, Jevreji, Persijanci poznavali su veštinu lečenja lekovitim biljem. Savremena istraživanja govore da nije bilo upotrebe lekovitog bilja ne bi bila moguda izgradnja piramida, jer bi zarazne bolesti pokosile radnike. Jevreji su molitvu stavljali ispred upotrebe leka smatrajudi da de semolitvom bolest – zao duh isterati iz tela. Do pojave Grka upotreba lekovitog bilja vezivana za religiju. Hipokrat (459-370) u svojim delima nam pruža podatke o 300 lekovitih biljaka podeljenih prema fiziološkom dejstvu: protiv groznice, crevnih parazita, narkotika… Najvažniji pisac o lekovitom bilju toga vremena je bio Padenije Dioskoridis.Delo De Materna Medica pisano 77god. I veka bilo je ugled i uzor Rimljanima i Arapima 15 vekova. U delu je sa crtežima, načinom branja, čuvanja i upotrebe opisano 500 biljaka. Slavni Galenus (131-200) je otac galenske farmacije, pa po njemu i nauka o izradi lekova se zove galenska farmacija. Nakon antičkog doba, veština lečenja i priprema lekova prelazi u manastire, gde su se lekovi spravljali uglavnom od malog broja biljaka (obično 16 biljaka). U to vreme su cenjeni bili čudni lekovi: zmijsko mleko, mast od besnog bika, krokodilske suze itd. Arapski svet je dao značajan doprinos napretku farmacije i upotrebi lekovitog bilja, jer su povezali lekovito bilje sa
hemijom. Kao gospodari mora i trgovine stalno su donosili nove biljke i začine. Putovanja Marka Pola (1254-1324) donose Evropi veliki broj biljaka, pa niču botanički vrtovi. Alhemičari vekovima traže „eliksir mladosti“, “kamen mudrosti“. Sa Francuskom revolucijom je došlo i novo doba za farmaciju, formiranje posebnog pravca – fitohemije. Još uvek su biljke glavni izvori i sirovina za proizvodnju glikozida. Nauka o alkaloidima i glikozidima je najveda mod farmaceutske nauke. U našoj zemlji Srbiji upotreba lekovitog bilja datira od davnina. Naša zemlja spada među zemlje bogate lekoviti biljem. Samoniklo i kultivisano lekovito bilje je rudnik zdravlja naše zemlje koji još nije dooljno ispitan,i zbog toga slabo korišden. Hilandarski medicinski kodeks br.517 koji je otkriven 1951 god. U biblioteci manastira Hilandara navodi upotrebu kamfora, perunike i kukureka. Taj kodeks prema rečima stručne javnosti predtstavlja najdragoceniji spomenik medicinske kuture, a delo potiče iz XV ili XVI veka. Razvoj nauke je omogudio da se iz biljaka izdvoje pojedini sastojci i da se otkrije za koju je hemijsku materiju iz biljke vezano određeno delovanje. Tako se došlo do saznanja zašto biljke deluju na čovekov organizam. Ali i danas je jako malo biljaka kemijski detaljno ispitano, naročito u našoj zemlji, pa je to polje nauke koje de se tek razvijati. Zašto biljke deluju na čovekov organizam tako kako deluju, šta je to što iz njih leči, koja je najbolja doza i kombinacija bilja za koje bolesti su pitanja na koja demo uvek tražiti odgovor u bududnost.
1.2.
Određivanje lekovitosti bilja
Sve do kraja XVIII I početkom XIX veka gotovo se ništa nije znalo o hemijskom sastavu lekovitog bilja. Biljke su se upotrebljvale na osnovu iskustva stečenog kroz vekove. U tom periodu počinju prva eksperimentalna istraživanja tj.utvrđivanje aktivnih komponenti lekovitog bilja. Lekovito bilje ima složen hemijski sastav.99% sastojaka je nelekovito. U lekovite sastojke spadaju: alkaloidi, glikozidi (heterozidi), saponini,tanini i polifenolska jedinjenja, etarska ulja i druge materije.
Alkaloidi su supstance slabo alkalnog karaktera, vezane u bilju za razne organske kiseline i tanine.Vedina alkaloida je gorkog ukusa, i gotovo svi su manje ili više otrovni. Značajni predstavnici alkaloida su: morfin, kodein, kofein iz kafe, muskarin, ezerin, konin, nikotin, strihnin i drugi alkaloidi.
Alkaloidi deluju na jednu ili više funkcija organizma, pre svega na nervni sistem, nadražujudi razne funkcije centralnog nervnog sistema. Njih preko stotinu je poznato, a još više je nepoznato. Ipak alkaloidi imaju velili značaj za čoveka, za njegov život i rad. Glikozidi su složena organska jedinjenja koje se pod dejstvom hidrolitičkih enzima u prisustvu vode razlažu na ugljene hidrate i etarska ulja ljutog mirisa i ukusa. Za medicinu su najvažniji glikozidi koji deluju na srčani mišid, a biljke koje sadrže ove glikozide nazivaju se i kardiotonične droge. Tu spadaju neke vrste digitalisa, lijander, gorocvet, đurđevak, kukurek i dr. Saponini (saponin glikozidi) su posebna grupa glikozida koje u svom sastavu pored šedera imaju i triterpenska ili steroidna jedinjenja, a njihovi rastvori kada se mešaju stvaraju penu. Po toj osobini su u XIX veku i dobili ime. Od njih se prave penušavi rastvori za gašenje požara, preparati za pranje osjetljivih tkanina poput svile i vune kao i šamponi, losioni i drugi slični proizvodi. U biljci se nalaze u delijskom soku najviše podzemnih organa, plodovima i semenu, mada ima biljaka kod kojih se nalaze u čitavom organizmu. Prema nešedernoj komponenti, nazvanoj sapogenol, dijele se u dve grupe:
steroidni saponini, koji nisu otrovni za ljude i značajni su kao prekursori za sintezu steroidnih hormona;
triterpenski saponini sposobnost hemolize.
koji
su
toksični,
imaju
Gotovo svi losioni, šamponi i slična kozmetička sredstva sadrže saponine, koji držom stalnom upotrebom mogu biti škodljiva, jer saponini nadražuju kožu, posebno sluznice oka, nosa, uha, vagine i rektuma. Tanini (polifenoli) ili štavne materije su složena jedinjenja biljnog porekla koja imaju opor ukus. Nalaze se u stablima i listovima nekih biljaka, a sadrže ih i zeleni plodovi koji zbog toga imaju opor ukus. Sazrevanjem plodova količina tanina u njima se smanjuje. Osim u medicinu, našli su primenu u industiriji kože za štavljenje. Lekovitost tanina i njihova upotreba je višestruka:
imaju dejstvo protiv bakterija i gljiva;
delujuhemostatično jer sužavaju krvne sudove i stvaraju čep od zgrušane krvi;
ublažavaju i leče dizentriju;
protivotrovi su različitim materijama i dr.
Fitoncidi su proizvodi viših biljaka koji nepovoljno deluju na štetne mikroorganizmei i zasto su od posebne važnosti za čoveka. Fitoncide sadrže razne biljke, pripadnici različitih biljnih vrsta. To su aktivne supstance otkrivene u novije vreme, mada upotreba biljaka koje sadrže fitoncide datira iz vremena kuge i kolere.Tako smo znali da beli luk pomaže u lečenju mnogih bolesti, a danas znamo da uz ostale komponente sadrži i fitoncid alin koji deluje baktericidno. Takav je slučaj i sa biberom, paprikom, renom, orahom i drugim biljkama koje sadrže fitoncide.
Etarska ulja su složene smeše alifatskih, aromatskih i hidroaromatskih jedinjenja koje se sastoje iz različitig ugljovodonika, alkohola, aldehida, ketona, estara, fenola, kiselina i drugih supstanci. Treba navesti da etarsko ulje iste biljne vrste nema istu antibakterijsku mod i da to zavisi od vrste biljke, klime, nadmorske visine, vremena berbe, načina destilacije i dr. Sadržaj ovih aktivnih komponenti određuje lekovitost neke biljne vrste. Jedna te ista biljka može sadržati različite količine aktivnih sastojaka. To zavisi od vrsta bilja, klime, zemljišta i drugih spoljašnjih činioca. Ako se radi o kultivisanom lekovitom bilju onda količina lekovitih sastojaka zavisi od dodatnih faktora kao što su proizvodnja rasada, primena agrotehničkih mera u suzbijanju štetočina, korova i bolesti, dodavanje prirodnih i veštačkih đubriva i dr.
1.3.
Branje, sušenje, čuvanje lekovitog bilja
Različiti delovi lekovitog bilja se mogu koristiti kao fitoterapeutsko sredstvo tako da je neophodno poznavati način prikupljanja tih delova biljaka. Za vreme branja bilja preporučuje se da se sakuplja samo jedna vrsta, takođe se ne sme mešati otrovno bilje sa neotrovnim. Sakupljaju se: list, cvet, koren, seme, kora, plod i lukavica.
Pravila pri sakupljanju lekovitog bilja:
Lekovito bilje se ne sakuplja pored puteva, železničkih pruga ili naselja, zbog prisustva prašine i nečistoda. U toku dana bere se samo jedna ista vrsta bilja Na licu mesta se odvajaju zdravi delovi biljaka, a odbacuju truli
Bilje se suši na promaji, u hladovini i ne sme se izlagati direktnom suncu. Ne sme se sušiti na gomili ved je potrebno rasporediti ga u što tanjim slojevima na čistom papiru. Sušenje je najbolje obavljti na tavanu Za vreme prirodnog sušenja ,a radi bržeg i boljeg sušenja potreno je bilje okretati Temperature sušenja je 30-40C, a za pojedine biljke i do 50C. List(folium) je najaktivniji deo biljke. U njemu se odvija najvažnija životna funkcija. U listu nastaju idruge aktivne komponente, pa 20% medicinskog bilja koristi se u obliku lišda. beru se listovi u punom razvoju, najbolje pre cvetanja. Suviše mladi listovi sadrže dosta vode. Ubrani listovi se suše na promaji u hladovini ili u sušnicama u što tanjim slojevima na temperature od 30-40C. Stablo i listovi, odnosno nadzemni deo biljke (herba) aromaričnih biljaka, se sakupljaju dok su još mladi i sočnio, uglavnom pre cvetanja Cvet (flos) – po cvetovima se biljke najčešde prepoznaju. Oni služe za oplodnju biljaka, a u njima se nalaze različite boje i eterična ulja. Cvetove treba sakupljati cele, sa čašicama jer se obično u tim pricvetnim listovima i delovima čašica nalazi najviše lekovitih supstanci. Cvetovi su dosta nežni pa ih treba sakupljati pažljivo i oprezno sušiti u što tanjim slojevima. List i cvet se sakupljaju za vreme toplih, lepih i sunčanih dana, najbolje u podne. Ne smeju se brati po kiši, odmah posle kiše, ni za vreme rose.
Koren (radix) i rizom (rhizoma) jednogodišnjih lekovitih biljaka vade se u prolede dok su biljke još u cvetu, jer ih je tada nalakše raspoznati. Korenje višegodišnjih biljaka je krupno i rizomi se sakupljaju u jesen. Tada se odstranjuju truli i suvi delovi korena koji se ujedno i čiste od zemlje i nečistoda, a zatim peru hladnom vodom i seku, a zatim suše. Sušenje se može obaviti nizanjem na konac ili rezanjem na tanke listide i sušenjem na specijalnim mrežama. Osušeni koren se pakuje kartonke kutije ,ako se radi o nearomatičnom bilju ili u staklene posude ako se radi o korenju aromatičnog bilja. Nikada ne treba izvaditi iz zemlje svo korenje jedne iste vrste, da bi se omogudilo razmnožavanje, a takođe ni mlado korenje jer ono nema nikakvu lekovitu i lekovitu vrednost. Kora (cortex) se skida s drveta,sa grana debelih kao ruka. Kora ne sme biti ispucana i obično se skida u prolede a ređe u jesen. Koristi se mala glatka i zdrava kora koju treba dobro oprati, sitno isedi a zatim sušiti na promaju u hladovini ili sušnici. Lukovice (bulbus), semenje (semen) i plodovi (fructus) beru se sasvim zreli. Tu ima izuzetaka kao što su: crveni šipak, drenjine, trnjine i šljive koji se beru pre sazrevanja dok su plodovi još tvrdi jer tvrdi plodovi sadrže više vitamina, lakše se suše, ne podležu kvarenju, buđanju pa im je lekovita i komecijalna vrednost veda. Pupoljci se beru u rano prolede kada se i razvijaju. Pupoljci breze, bora, topole i još nekih biljaka beru se u februaru.
Droga (osušeni delovi lekovitog bilja) se pakuju u posebne kutije ili papirnate džakove, obeleže – etiketiraju i skladište.
Droga se ne mogu čuvati beskonačno dugo, jer stajanjem gube svoja lekovita svojstva, osim nekih izuzetaka kao npr. Kora krušine koja mora da odleži godinu dana pre upotrebe. Osušeno bilje se pakuje u papirnatu ambalažu. Najčešdi uzročnici kvarenja droga su vlaga, toplota, sunčeva svetlost, nečistoda i nagle promene temperature. Usitnjene biljke su mnogo više podložne kvarenju nego cele biljke. Vlaga je najčešdi uzročnik kvarenja bilja. Zato je važno pravilno osušiti bilje.
1.4.
Plantažiranje lekovitog bilja
Grupa lekovitog bilja obuhvata oko 1700 vrsta koje spadaju u oko 90 botaničkih familija. Među njima oko 50 vrsta su u redovnoj proizvodnji dok se ostale nalaze u prirodi u divljoj formi. Svaki tredi lekoviti preparat koji se koristi u zvaničnoj medicine izdvojen je iz biljne sirovine. Te sirovine se mogu dobiti sakupljanjem bilja u prirodi ili njenim kultivisanjem. Zadnjih godina pristupa se sve više organizovanom plantažiranju, mada je ta praksa u našoj zemlji pogotovo u Vojvodini bila i ranije razvijena. Sirovine dobijene sa plantaža su farmakološki standardnog kvaliteta što nije slučaj kod divljerastudeg bilja.
Plantažiranjem lekovitog bilja vrši se najbolja zaštita ugroženih biljnih vrsta, što je od posebnog značaja za očuvanje prirodne ravnoteže. Iako je prevaziđeno shvatanje da se lekovite biljke gaje samo nazemljištu slabijeg kvaliteta, razvitkom plantažiranja u brdsko-planinskim predelima
stvorili bi se povoljni uslovi za revitalizaciju i brži ekonomski napredak ovih područja. Za plantažiranje lekovitog bilja vrlo je važno obezbediti:
Stalne izvore sortnog semena Odgovarajudu agrotehniku Stručnjake različitih profila Primenu standard vezanih za oblast kultivisanja lekovitog bilja.
Proizvodnja sortnog semena ima najvedi značaj za plantažiranje. Realizacijom projekata u naučnim institucijama stvorene su banke semena , što omoguduje da se u našoj zemlji plantažiraju visokoprinosne sorte lekovitog bilja. Viskokvalitetno seme je osnovna pretpostavka uspešnosti plantažiranja. U proizvodnji lekovitog bilja bitna je ekonomična proizvodnja, sušenje, prerada i kvalitetno čuvanje gotovih proizvoda, dobar plasman i odgovarajudi marketing. Tržišna cena zavisi od ponude i tražnje kako na domadem, tako i na stranom tržištu. Svo lekovito bilje nema istu medicinsku vrednost, a samim tim i tržišnu. Danas se pri plantažiranju, tj. gajenju lekovitog bilja zahteva vrhunska higijena, dokumentovanje svih postupaka i preduzetih mera. Posebna paznja se daje đubrenju i korišdenju herbicida i pesticida. Za izvoznike lekovitog bilja traži se da ispunjavaju ISO standarde, odnosno da posluju po principima GAP (Guide of Good Agricultural Practice) – dobre poljoprivredne prakse. U Srbiji se gaje: anđelika, mirođija, kim, korijander, komorač, selen, peršun, anis, hajdučka trava, pelin, estragon, neven, cikorija, crvena pupavica, čičoka, oman, kamilica, buvač, bela
i crna slačica, lincura, kantarion, plava perunika, lavanda, matičnjak, nana, bosiljak, oregano, majoran, vranilovka, ruzmarin, žalfija, čubar, timijan, majčina dušica, mak, bokvica, krušina, kopriva i odoljen. Da ne bi došlo do istrebljenja nekih biljaka namede se potreba da se ugrožene lekovite vrste i zakonom zaštite. Unašoj zemlji zaštidene su: kičica, beli slez, digitalis, odoljen, beladona, gorocvet, navala, lincura, veprina, visibaba i dr. Na izbor lekovitog bilja za gajenje utiču slededi faktori: -unutrašnji faktori pod kojima se podrazumevaju osobine same biljke,tj. zahtevi biljke prema toploti, vrsti zemljišta i sadržaju vlage. Tako biljke tropskih predela nije mogude gajiti na severu, i -spoljašnji kao geografski (položaj države), pedološki (tip zemljišta), klimatski i ekonomski (cena biljaka i ekonomski razvoj zemlje). Kada znamo vedinu parametara koji određuju proizvodnju neke biljne vrste, prave se kalkulacije da li d eta proizvodnja doneti dobit i na osnovu toga se donose odluke koje de se bilje gajiti i na kolikim površinama. Na svetskom nivou raste proizvodnja lekovitog bilja, jer je tražnja za njim u svim granama industrije. Pored toga trend u svetu lečenja je “vratimo se prirodi”, pa i oficijalna medicina sve češde preporučuje upotrebu čajeva, melema, tinktura i sl. Zapadna Evropa je na prvom mestu po proizvodnji lekovitog bilja. Vodede zemlje u ovoj oblasti su: Nemačka, Francuska,
Španija, Engleska i Italija, od istočnih zemalja Rusija, Bugarska i Poljska. Na američkom kontinentu najvedi proizvođači su SAD i Argentina, a na afričkom Maroko, Tunis, dok u Aziji to su: Kina, Indija i Gruzija. Uglavnom se gaji bilje za potrebe sopstvene industrije. Naša zemlja poseduje sve preduslove za veliku i raznovrsnu proizvodnju lekovitog bilja. Kod nas postoje povoljni spoljašnji uslovi za kultivisanje različitih kultura lekovitog bilja. Uvođenje novih tehnologija u proizvodnju lekovitog bilja bi omogudilo zadovoljenje svetskih standarda i Srbiju vratilo u sam vrh proizvođača lekovitog bilja.
1.5.
Etarska ulja i aromaterapija
U korenu, stabljici, semenu , lišdu i cvetovima svake biljke nalazi se jedinstvena kombinacija ulja nazvana eterično ulje. Etarska ulja su isparljive i mirišljave uljane materije sastavljene od organskih jedinjenja etra dnosno terpena. Ne rastvaraju se u vodi ved u organskim rastvaračima i alkoholu. Na sobnoj temperaturi su u tečnom stanju. Dosta su nestabilne materije, podložne oksidaciji, pa se moraju čuvati na tamnom mestu, u hermetički zatvorenim sudovima. U biljkama se nalaze u količini od 0.5-3%,u svim delovima bilja ili u posebnim žlezdama ili dlačicama.
Najveda koncentracija etarskih ulja u biljci je pred samo cvetanje, a u podzemnim organima u fazi mirovanja. Dobijanje etarskih ulja vršI se ceđenjem, destilacijom ili ekstrakcijom. Eterična ulja odabranih biljaka koriste se u aromaterapiji za podsticanje fizičke, mentalne i duhovne ravnoteže i sklada. Smatra se da terapijsko delovanje ovih ulja potiče od njihovog delovanja na hormone i druge nosioce hemijskih poruka u telu i mozgu.
Korišdenje eteričnih ulja potiče još iz 4500 godina p.n.e. u doba kada su Egipdani od njih pravili mirise i lekove. Egipdani su proizvodnju mirisa povezivali sa religijom pridružujudi svakom od svojih modnih bogova po jedan miris i Sveštrenici su u postupku mumifikacije upotrebljavali eterična ulja, pa se tragovi još mogu pronadi na mumijama starim 3000 godina. Ovo drevno znanje održalo se među grčkim, rimskim i arapskim lekarima, čiji je rad vekovima bio značajan. Još u 18. veku eterična ulja su se primenjivala u izradi lekova. Krajem 19. veka mnogi ekstrakti mogli su da se proizvode i veštački. Takav postupak je bio jeftiniji od dobijanja iz biljnih sirovina,pa su se i prirodni lekovi postepeno sve ređe koristili. Moderna aroma terapija počinje od rada francuskog hemičara Renea Morisa Gatefosa koji je 1920. Godine otkrio lekovita svojstva lavandinog ulja. To ga je postaklo na istraživanje o antiseptičkim svojstvima eteričnih ulja pa je 1937. Godine objavio prvu knjigu o aromaterapiji. Pravila za upotrebu eteričnih ulja: 1.Sva eterična ulja koriste se uglavnom za vanjsku upotrebu 2.Oralnu primenu eteričnih ulja vršiti strogo po dogovoru sa stručnom osobom (lekarom ili aromaterapeutom) 3.Eterična ulja sečuvaju na tamnom i hladnom mestu. 4.Zbog zapaljivih svojstava eterična ulja se moraju čuvati udaljena od otvorenog plamena.
5.Ne koristite eterična ulja u koncentrovanom obliku jer izazivaju iritaciju kože i alergijske reakcije. Izuzetak je eterično ulje lavande i čajevca koje se može naneti na male delove kože. 6.Nemojte nanosti eterična ulja na sluzokože 7.Kod dece ispod 6 godina se ne preporučuje upotreba eteričnih ulja bez konsultacija sa lekarom 8.Kada eterična ulja dodajemo kupkama, poželjno je neposredno pre dodavanja u vodu pomešati ulje sa nekim nosačem (so, jogurt ili šampon) 9.Eterična ulja uvek čuvati van domašaja dece 10.Trudnice, hronični bolesnici, osobe obolele od epilepsije moraju vrlo oprezno da koriste eterična ulja zbog mogudih alergijskih reakcija 11.Osobe sklone alergijama pre upotrebe eteričnih ulja trebale bi uraditi test probe na koži, utljavanjem razblaže kapi ulja na osetljive delove tela (podlaktice, iz uva, unutrašnja strana zgloba…) i ako se ne pojavi crvenilo ili svrab na tim delovima nakon 24h, ulje se može bezbedno koristiti 12.Izbegavati dugotrajnu upotrebu ulja da se ne bi razvila preosetljivost 13.Citrusna ulja, posebno bergamot sadrže meterije furokumarine koji povedavaju fotosenzibilnost, pa ih ne treba koristiti pre sunčanja.
Eterična ulja najčešde u upotrebi Naziv ulja Melaeluka (Melaleuca alternifolia) Eukaliptus (Eucalyptus globules)
Psihičko dejstvo Nema posebno delovanje
Geranijum (pelargonium graveolens Lavanda (Lavandula officinalis)
Smanjuje mentalni stres i anksioznost
Majoran (Origanum marjorana) Menta (Mentha piperita) Kamilica (Chamaeme lum nobile)
Ruzmarin (Rosmarinu s officinalis) Sandal (Santalum album)
Podstiče živahnost i bistri um
Smanjuje i sprečava depresiju, stres i anksioznost Smiruje tugu zbog gubitka drage osobe, tuge i samode Pomaže kod emotivnog šoka, donosi raspoloženje Smanjuje zaboravnost (anksioznost) Korisna za smirivanje besa male dece Podstiče pamdenje
Sedativno i umirujude dejstvo, povoljno utiče kod nesanice
Fizičko dejstvo Deluje antiseptički protiv bakterijskih infekcija na koži. Koristi se za čišdenje posekotina i površinskih rana Pomaže u suzbijanju prehlade i zapušenog nosa, ublažava suvi kašalj, suzbija kožne infekcije (gnojne čireve i bubuljice) smanjuje otok i bolove u mišidima Zateže i čisti kožu, suzbija infekcije usta i ždrela, podstiče rad jetre , sprečava zadržavanje tečnosti, pomaže detoksikaciju Podstiče obnovu delija kože, smanjuje kožne upale, pomaže zarastanju arnica u ustima, smanjuje mučninu i zadah iz usta Olakšava bronchitis astmu i pomaže kod zatvora, opušta zgrčene mišide
Pomaže smirivanju kašlja i infekcija ždrela, ublažava stomačne grčeve i gorušicu Pomaže u čišdenju lica, akni, osipa i kožnih upala. Smanjuje upalu mišida, podstiče apetit, smiruje proliv
Olakšava varenje i nadimanje stomaka, poboljšava cirkulaciju, smanjuje bolove u mišidima, čisti kožu i sprečava razvoj infekcija Smanjuje nadraženost ždrela, pomaže kod bronhitisa i astme, omekšava kožu, suzbija perut, siruje povradanje i proliv
Najkvalitetnija ulja se prodaju u bočicama od tamnog stakla, sa nalepnicom – deklaracijom na kojoj je naveden latinski naziv biljke i uputstva za upotrebu, kao i upozorenja koja su jasno navedena.
1.6.
Izrada biljnih lekova
U našoj zemlji i okruženju, mnogi stručnjaci su ostavili dragocena dela iz oblasti farmakognozije: Kušan, Petrovid, Pančid, Tucakov, Lukid i dr. Fitoterapija, kao komplementarni deo farmako-terapije, zauzima značajno mesto u mnogim oblastima savremene medicine. Predstavlja sistem lečenja zasnovan na primeni prirodnih lekovitih sirovina (droga) i biljnih lekova (fitopreparata) u svrhu prevencije i lečenja. Biljna droga (engl. Herbal drug) je ceo ili usitnjen, osušen deo biljke, alge, gljive ili lišaja koji se koristi zbog svojih lekovitih svojstava. Pored biljnih organa (nadzemni deo biljke u cvetu, list, cvet, koren, kora, plod, seme), drogom se smatraju i biljni eksudati (smole, balzami, gume). Biljni lekovi, fitopreparati ili fitofarmaka (engl. Herbal medicinal products) sadrže kao aktivne sastojke isključivo biljne droge ili preparate biljnih droga. Preparati biljnih droga (engl. Herbal drug preparations) dobijaju se od droga postupcima destilacije, ekstrakcije, ceđenjem itd.
Postupci ekstrakcije lekovitog bilja podrazumevaju tehnološke operacije odvajanja lekovitih komponenti od nelekovitih i mogu se vršiti na više načina: postupkom maceracije, digestije ili perkolacije. Maceracija je postupak ekstrakcije u kome se droga preliva rastvaračem jednom ili više puta. Obavlja se na sobnoj temperaturi Dobijeni ekstrakti se sjedine, ostave da se izbistre, i zatim filtriraju ili odvajaju dekantacijom. Digestija je postupak ekstrakcije koji se obavlja kao i maceracija , s tom razlikom da se ceo postupak obavlja na povišenoj temperaturi (40-50̊C). Perkolacija je kontinuirana ekstrakcija koja se obavlja na sobnoj temperaturi u posebnim sudovima perkolatorima. Droga se kvasi rastvaračem, propušta kroz sito(III), a zatim ostavi da stoji 4 sata u zatvorenoj posudi zaštideno od svetlosti. Nabubrena droga zatim još jednom prolazi kroz sito i stavlja u perkolator. U perkolator se pušta rastavrač, koji zatim prolazi kroz drogu. Perkolat se skuplja u kapima na dnu suda. Perkolacija se vrši sve dok droga ne bude potpuno ekstrahovana. Prilikom izrade biljnih lekova mora se pre svega voditi računa o hemijskom sastavu svake biljke, i o tome koji hemijski sastojak želimo izdvojiti i na koji način. Hemijski sastav bilja je vrlo složen, i pored lekovitih supstanci bilje sadrži i nelekovite materije. Na osnovu poznavanja
farmakodinamskih svojstava biljaka stručnjaci za izradu biljnih lekova de preporučiti vrstu bilja i način pripreme biljnog leka. Na kvalitet biljnog preparata usitnjenost droge ima značajan uticaj. Tako se proces ekstrakcije brže obavlja kod usitnjenih droga,a kod izdvajanja lekovitih komponenti iz korenja ili plodova usitnjavanje droge je neophodno. Usitnjavanje treba vršiti neposredno pre upotrebe jer se tako izbegava smanjenje količine aktivnih principa. Biljni lekovi se uzimaju u različitim oblicima: dekokt, čaj, sirupi, tinkture, sokovi, infuzije, kaše, ulja, melemi, praškovi. Dekokt ili odvarak je ekstrakt dobijen kuvanjem droge u vodi na 90̊C pola sata. Čaj ( infuz ili oparak) je estrakt dobijen prelivanjem droge ključalom vodom. Zatim se ostavi da stoji poklopljeno 1520minuta, a potom procedi. Čaj je najbolje piti nezaslađen ili zaslađen medom. najčešde se sprema 5-10% infuz. Kvalitet infuza-čaja zavisi od kvaliteta samog bilja od kog se sprema napitak, postupka pripreme, ali i od kvaliteta vode. Sirup je koncentrovani rastvor čaja lekovitog bilja dobijen ukuvavanjem i dodatkom šedernog sirupa. Obično se čuva u staklenoj ambalaži. Tinkture su tečni, obojeni ekstrakti lekovitog bilja, dobijeni ekstrahovanjem droga akoholom (etanolom ili mešavinom etra i alkohola). Ekstrakcija se najčešde vrši sa 40%, 50% ili 70% etanolom. Za pripremu 20% tincture potrebno je uzeti 1 deo droge i 5 delova rastvarača. Postupak izrade:
Odgovarajuda koliučina lekovitog bilja, propisno usitnjena i prosejana, prelije se odgovarajudom količinom rastvarača. Zatvori i ostavi da stoji 8 – 10 dana (ako nije drugačije naznačeno) na tamnom mestu, svakodnevno mešajudi (mudkajudi). Posle toga se dekantacijom odvoji bistri deo, a ostatak procedi kroz filter papir. Tinkture se čuvaju u staklenoj ambalaži na suvom i tamnom mestu. Umesto čistog etanola može se koristiti i domada rakija ječine 40 -50%. Ekstrakti se izrađuju slično tinkturama ,ali se posle ekstrakcije dobijena tinktura uparava do željene koncentracije ili do suva. Pa tako postoje tečni, žitki (kao med) i suvi ekstrakti. Kaše se spravljaju tako što se određena količina lekovitog bilja najpre usitni, a zatim popari malom količinom ključale vode. One se izruče na laneno ili vuneno platno i priviju na bolno mesto Nekada se koristi topla, a nekada i hladna kaša. Ulje lekovitog bilja se priprema tako što se delovi lekovitog bilja preliju hladno ceđenim maslinovim uljem i to: 1 mera bilja i dve mere ulja. Smešu ostaviti da stoji na suncu 8-10 dana, posle čega se filtrira i sipa u staklenu ambalažu. Lekovite masti – melemi se pripremaju topljenjem masnih komponenata i rastvaranjem lekovitog bilja u tim masnodama. Postupak: Mast se pomeša sa odgovarajudom količinom lekovitog bilja, ostavi da se ekstrahuje ,a zatim ceđenje na toplo odvoji melem od čvrstog dela zasotalog lekovitog bilja. Izlije se u pripremljenu ambalažu, zatvori i čuva na suvom i tamnom mestu.
Praškovi se dobijaju mlevenjem osušenih delova lekovitog bilja. Od njih se izrađuju capsule, tablete i dr. oblici bilčjnog leka. Dokumenti neprocenjive vrednosti pokazuju da su lekovito bilje u velikoj meri koristili mnogi narodi kroz čitavu istoriju ljudske civilizacije. To je bio deo nacionalne kulture, a kasnije je došlo do stapanja tadašnje medicinske doktrine, koju su učeni ljudi i monasi sticali u stranim medicinskim školama, sa narodnim načinom lečenja.
1.7.
Doziranje biljnih čajeva
Doza predstavlja određenu količinu leka koju treba uzeti odjednom ili u toku 24h. Koliko čaja treba da popijete zavisi od sastava lekovitog bilja i bolsnika. Suvo lekovito bilje se dozira u gramima u recepturama, što je obično vrlo nezgodno jer kudne vage obično nemaju tu preciznost, zato je jednostavnije merenje količine usitnjenog lekovitog bilja u supenim kašikama, što. Koliku dozu biljnog leka de te uneti u organizam zavisi od niza faktora i za to je najbolje posavetovati se sa lekarom ili fitoterapeutom.
Približne pojedinačne doze čaja u zavisnosti od uzrasta su: UZRAST (GODINE) DO NAVRŠENE 1 GODINE 2 – 3 GODINE 3 - 4 GODINE 4 – 7 GODINA 7 – 14 GODINA 14 – 20 GODINA PREKO 20 GODINA
DOZA ČAJA 1/12 – 1/10 DOZE 1/8-1/6 DOZE 1/6 – 1/4 DOZE 1/3 DOZE ½ DOZE 2/3 DOZE 1 DOZA
KOLIČINA(ml) 15-20 25-30 30-50 70 100 130 200
Napomena : 1 mala kašičica čaja je 5ml 1 supena kašičica čaja je 15ml. Osim uzrasta pri određivanju doza biljnog leka treba voditi računa i o slededim faktorima: individualnoj preosetljivosti, polu, stanju uhranjenosti težini bolesti prisustvu fizioloških stanja (trudnoda, menstruacija i dr.) Pri pripremi čajnih napitaka trebalo bi još da znamo da: Jedna supena kašika suvog lista ili cveta biljke teška je oko 6 grama Jedna supena kašika svežeg lista ili cveta teška je oko 6 do 10 grama Jedna supena kašika suvog korena teška je oko 8 grama Jedna supena kašika svežeg korena teška je oko 10 do 12 grama Jedna supena kašika suvih bobica teška je oko 8 grama Jedna supena svežih bobica teška je oko 10 do 12 grama
1.8.
Čajevi za najmlađe
U prvoj godini života nastaju najobimnije, najintenzivnije i najznačajnije promene. Da bi dete pravilno napredovalo treba ga negovati i čuvati, treba ga dojiti, jer je majčino mleko izvor života. Takođe, pored redovnog kupanja i presvlačenja, važan je i boravak na svežem vazduhu, umereno sunčanje kao i upotreba čajeva. Ukoliko je vaša beba zdrava, ali vrlo razdražljiva, potrebno je dodati čaj od lipe u vodu za kupanje bebe. Čaj se priprema tako što se 50g cveta lipe (Tilia europea) prelije sa jednim litrom (1 l) ključale vode, ostavi da se prohladi 15 minuta, a zatim pomeša sa ostalom vodom za kupanje. Bebi treba negovati oči. Pre kupanja skuvati blagi rastvor kamilice i tim čajem oprati bebine oči. Povradanje je kod novorođenčeta i odojčeta česta pojava. Javlja se i u prvim časovima života – tada izbacuju progutanu amnionsku tečnost. Kasnije, pri sisanju, mogu da progutaju dosta vazduha, što izaziva povradanje ako ne podrignu. Isto se desi i ako presisaju ili popiju mleka više nego što je kapacitet želuca.
Nepravilna tehnika hranjenja bebe ili sisanja može izazvati povradanje. U svim tim slučajevima povradanje je prolazna pojava i sa malo pažnje od strane majke problem se lako reši.
Kod češdeg povradanja bebu pojiti blagim čajem od kamilice ili nane, ali obavezno dojiti bebu. Bolovi i grčevi u stomaku kod beba javljaju se oko 15.-og dana života deteta kada majka primeduje, u popodnevnim i večernjim časovima, da beba postaje uznemirena, počinje bolno da plače, pocrveni u licu, noge savija iznad trbuha, ruke savija u laktovima i priljubi ih uz telo. Stomačid je nadut i tvrd, a šake stegnute u pesnice. Ovi bolovi su pradeni krčanjem creva, podrigivanjem, ispuštanjem gasova, nekad i stolicom. Napad se javlja tokom ili posle obroka, ponekad i nezavisno od njih i traje 15 minuta do jednog sata, pa čak i duže. Grčevi
nikada nisu pradeni drugim tegobama povradanjem ili gubitkom telesne težine).
(prolivom,
Svaka peta beba ima grčeve i oni se podjednako javljaju kod dečaka i devojčica, kod beba koje sisaju i koje se hrane veštačkim mlekom. Pravi uzrok kolika nije do kraja razjašnjen. Mogude je da nastaje zbog nezrelosti digestivnog trakta, a nakupljeni vazduh izaziva bol i neprijatnost. Kako funkcija varenja sazreva, beba postaje tolerantnija. Drugi mogud uzrok je nezrelost bebinog nervnog sistema pa su preosetljive i burno reaguju na obične stimulanse kao što su zvuk, svetlo, promena položaja. Zabrinutost roditelja može pogoršati stanje, jer bebe osedaju njihov stres, postaju i same nespokojne i sve se završava napadom plača. Po nekim saznanjima, uticaj ima i razlaganje ostataka šedera u završnom delu debelog ceva. Mogude je i sastav majčinog mleka, koji se menja u toku dana, doprinosi grčevima. Bez obzira kako dramatično izgledalo, kolike nisu ozbiljno stanje. Glavni problem je stres i zabrinutost koji se stvaraju u kudi. Roditelji teško izlaze na kraj sa neprekidnim plačem i važno je pružiti im podršku. Bolovi i grčevi u stomaku leče se tako što se skuva čaj od kamilice sa nekoliko zrna kima. Beba treba da uzima čaj u propisanoj količini. Protiv grčeva koristi se i čaj koji je po sastavu mešavina istih količina cveta lipe, lista nane i lista belog sleza. Dve (2) supine kašike mešavine se preliju sa 250ml hladne vode, zgreje do
ključanja, a zatim skloni sa vatre i ostavi poklopljeno 10 minuta. Procedi i daje bebi u odgovarajudoj količini. Na stomačid bebe možete staviti i blagi oblog od čaja komorača, pri čemu posebno vodoti računa o temperature obloga, da se ne izazovu opekotine na nežnoj dečijoj koži. Zatvor ili opstipacija je relativno čest kod dece. To je u stvari neredovno pražnjenje stolice i njen izmenjen sastav. Nekada se kod normalno hranjenog i naprednog odojčeta javlja pseudoopstipacija – stolica je normalnog izgleda i sastava ali se izbacuje svakih 3-5 dana. Isto se srede i kod gladovanja odojčeta. Kada stolice postanu tako tvrde da se sa naporom izbacuju znak je da beba ima zatvor. Razlozi su različiti. U slučajevima gde zatvor nije izazvan greškom u ishrani, traži se savet lekara. Isto tako, bez konsultacije sa lekarom ne koristiti čepide niti klistir, jer se beba može brzo navidi na njih. Ponekad se desi da kod jako tvrdih stolica na površini budu tragovi krvi. Ako se ovo često dešava neophodan je pregled hirurga. Ako je bebina stolica zelene boje, beba je gladna, onda je obavezno treba dohranjivati, jer majčino mleko ne sadži dovoljne količine potrebne hrane za vaše odojče. Kod problema tvrde stolice, dete treba da uzima pripremljeni sveži sok od jedne šargarepe i jedne jabuke. Takođe se koristi i čaj pripremljen od jednakih delovamorača, kima, nane i kamilice ili mešavina nevena, majčine dušice i hajdučke trave. Jedan od problema sa kojima se mogu sresti roditelji je mlečac ili soor. Soor je gljivična infekcija usne duplje koja je česta kod novorođenčeta i mlađeg odojčeta. Promene se javljaju na toplim i vlažnim područjima bebinih usta
(sluzokoži jezika, nepca, usne duplje) i na majčinim bradavicama. Do infekcije može dodi na porođaju (pri prolasku bebe kroz porođajne puteve), za vreme hranjenja ili pojenja deteta nečistim priborom ili dodirom deteta prljavim rukama. Deca koja su primala antibiotike mnogo su podložnija pojavi soora. Takođe, gljivice počinju da se razmnožavaju usled: pada imuniteta, nedostatka nekih vitamina i minerala, koji su česti kod žena posle porođaja. Zatim, trudnoda sama po sebi može prouzrokovati pojavu i širenje gljivica. Bebe otežano sisaju, nekada povradaju, odbijaju hranu i dojku. Bele naslage na jeziku i u usnoj duplji se ne mogu skinuti lako, brisanjem, ved se moraju sastrugati. Može se javiti i pelenski osip, jer gljivica kroz usta i organe za varenje na kraju i do tog dela. Zatim, od simptoma je prisutno i coktanje za vreme dojenja. Čuje se neki coktajudi, kliktajudi zvuk dok beba sisa. A ranije ga nije bilo. Bebu soor može da boli i da zato odbija sisanje, ili da sisa nepravilno i ne uzima dovoljnu količinu mleka. Ovaj problem se rešava upotrebom čaja od poljske preslice (rastavida) kojoj se doda 3g sode bikarbone. Dobijenim rastvorom natopiti sterilnu gazu i čistiti usnu duplju deteta jednom dnevno dok sor ne nestane. U ove svrhe može se koristiti i čaj od vodopije kao i kora hrasta. Upotreba je ista kao i sa rastavidem. Nicanje zuba – Pojava prvih zuba kod deteta izaziva bol, koju prati nervoza i plač bebe. i naravno da su takve nodi mučne. Bebe se tada bude, najčešde, vrištanjem, jer i njih je probudio oštar bol. Bol de te ublažiti masažom desni mešavinom ulja od karanfilida i maslinovog ulja u odnosu 1:5 (1ml ulja karanfilida i 5ml maslinovog ulja). Takođe na tržištu
postoji desetak gelova namenjenih ovoj svrsi koji sjajno pomažu u “nicanju zuba”, a bi bilo dobro da ih nabavite pre negošto vam se javi problem. Bez obzira na to što je tad teško prstom dodirnuti bebine desni, (one se opiru na sve načine jer pokušavate dirnuti bolno mesto), morate biti jače od njih i “savladati protivnika”. Kad uspete da jednom rukom stisnte obraščide tako da beba mora da zine, prstom druge ruke namažite crveni deo desni pomenutim preparatima. Svi pomenuti preparati deluju veoma brzo, tačnije, rashlađuju bolno mesto. Nemojte koristiti stavljanja vina ili rakije na bebine desni. To nije dobro – a možete opiti mališana, uspavati ga napraviti još vedi problem. Saveti za dojilje Pravilnom ishranom bebe , dojenjem omoguduje se brži rast, zdravlje i napredak deteta. Bebu treba što više i duže dojiti ukoliko za to ne postoje neke smetnje od strane bebe i majke. Ukoliko dojilja ima smanjenu količinu mleka treba da pije jak čaj od koprive, zaslađen medom ili čaj od mlevenog morača.Ishrana majke bazira se na unošenju svežeg voda, povrda, mleka i kuvane pšenice. Po narodnom verovanju i uzimanje jedne glavice crnog luka uz salatu povedava produkciju mleka. Za pojačan rad mlečnih žlezda preporučuje se korišdenje čaja koji se dobija kao meševina 40g bosiljka, 30g matičnjaka, 30g celera, 30g kima i 20g anisa. Plodovi se samelju i pomešaju, i četri supine kašike mešavine se preliju sa 500ml ključale vode, ostavi poklopljeno 20 minuta i pije umesto vode tokom celog dana. Može se zasladiti medom.
Protiv štucanja se koristi mešavina bosiljka i nane (6g) koja se prelije sa 200ml ključale vode, odstoji 10 minuta poklopljeno i pije u malim gutljajima. U iste svrhe možete koristiti i čaj od mirođije koji pripremate na isti način kao i predhodni. Protiv proliva Koristiti čaj pripremljen od lista dunje ili mešavinu koja se dobija mešanjem jednakih delova plodova borovnice, divlje jabuka, divlje kruške i ploda šipka. Takođe preporučujemo upotrebu čaja od biljke drače (čalije) koji se priprema tako što se 5-6 šeširida biljke preliju sa 150ml vode, ostavi da ostoji 15-20 minuta i dobijeni čaj podeliti na tri doze po 50ml koje se popiju u toku dana. Napomena: Kod proliva čajevi koji se piju unose se u organizam u nezaslađenom obliku. Kupanje deteta Bebu možete kupati u blagom čaju čaju od cveta bagrema(Rabimia pseudoacacia). Ako bebina koža nije čista, ima osip kupamo je u čaju od ruzmarina – ova kupka okrepljuje ceo organizam. Lekovite kupke se pripremaju dodatkom čaja od lavande, ruže, kamilice, bosiljka ili nekog drugog lekovitog bilja u vodu za kupanje. Čaj se priprema tako što se u 1 litar ključale vode doda 50g bilja. Ostavi da se prohladi 10 – 15 minuta, a zatim doda u vodu za kupanje. Lekovite kupke omogudavaju bebama lepši san, bebe su mirnije i imaju zdraviju kožu.
Nije potrebno da budete profesionalno kvalifikovani da biste otkrili kako se razvija vaše dete. Posmatrajte vašu bebu i bavite se njome.
1.9.
Domada apoteka: Saveti za domadice
Zar morate idi do prve apoteke ili prodavnice zdrave hrane zbog 20g nane, majčine dušice ili belog sleza, bilja koje kod nas raste svuda u izobilju? Bezbroj modernih lekova, proizvedenih na veštački način pruža sve što je potrebno bolesnom čoveku, iz najudaljenijih krajeva, da uz pomod lekara pobedi bolest. U današnje vreme čovek nije orjentisan da sam sebi traži lek, pa umesto lekovitog bilja bez kog ne bi trebalo da bude ni jedno domadinstvo, danas se neretko u kudama gomilaju zalihe svakakvih lekova, koji se obično nikada ne koriste. To je još jedan od oblika bacanja novca, jer su industrijski lekovi dosta na ceni.
Navešdemo vam spisak biljaka koje svaka kuda, posebno sa decom, treba da ima preko cele godine. Svaku biljku lepo osušenu treba čuvati u papirnim kesama, kartonskim kutijama, limekama ili staklenim teglama, koje se potpuno zazvaraju, označene – koja biljka je u kutiji i kada je brana.
Biljke ne možete čuvati beskonačno dugo jer sa vremenom gube svoja lekovita svojstva, zato je potrebno po mogudnosti obnavljati domadu – kudnu apoteku svake godine. Ukoliko se čuvaju u komadu, začinske biljke mogu da traju i do četiri godine, a salevene začinske biljke i dve do tri godine. Iako ne mogu da se pokvare, začinske biljke i začini mogu da izgube na jačini. Spakovano bilje odložiti na suvom, mračnom i hladnom mestu. Najpogodnije mesto je prostorija koja se zimi ne zagreva, ali gde nema drugih mirišljavih komponenti. Svaku biljnu vrstu čuvati posebno, nikako mešati u kutijama ili kesama. Pravilno čuvanje Lekovitog bilja u posudama koje se dobro zatvaraju produžide im vek trajanja i sačuvati aromu i ukus. Ne može svaka domadica imati sve biljke koje navodimo, ali u zavisnosti od podneblja u kome živite sebi možete obezbediti neke biljke. Najvažnije bilje kudne apoteke je: Cvet: kamilice, belog i crnog sleza, lipe, hajdučke trave, gloga, ruže, ljubičice, kuruzova svile i zove List: nane (pitome i divlje), matičnjaka, kupine, maline, oraha, breze, žalfije, ruzmarina, bokvice i šumske jagode.
Herba (cela biljka): majčina dušica, kantarion, varnilova trava, podubica, nana, rastavid i Plod: šipka, anisa, morača, kima, korijandera, peršuna, šumske jagode, kestena, gloga, drena, trnjine i oskoruše. Seme: crne i bele slačice, lana, dunje i lubenice. Koren: belog sleza, sladida, lincure, maslačka, gaveza, perunike, iđirota i jagorčevine. Kora: hrasta i krušine Peteljke: trešnje, višnje Cvetni pupoljci: majska ruža, breza, beli bor, crna topola. Divlje vode: jabuke, kruške, oskoruše, Vrlo je važno da u seoskom domadinstvu uvek imate zalihe: kamilice, lipe, zove, matičnjaka, lista maline, jagode i plod šipka. Prema kalendaru sakupljanja lekovitog bilja može se napraviti program prema kome demo u toku naredne godine obnavljati naše zalihe. U formiranoj kudnoj apoteci neophodno je takođe imati i priručnik o pripremi nekih mešavina čajeva, ili o upotrebi lekovitog bilja u svrhe lečenja, jer kada nam je najviše potrebno treba se toga setiti, pa može poslužiti kao podsetnik. I ako niste znali :
Kada kuvate, nemojte da sipate začine direktno iz posuda u kojima ih čuvate. Para od kuvanja de prodreti u posudu i začin de brzo izgubiti aromu i jačinu. Za zahvatanje začina iz posude koristite potpuno suvu kašičicu. Aromatična ulja su veoma efiksna u borbi protiv bakterija i buđi. Staklena vrata tuš kabine de blistati ako ih prebrišete sa nekoliko kapi ulja limuna. Kap ili dve ulja limuna možete naneti i na masne fleke na odedi. Kad odstoji, istrljajte i operite u mašini. I čišdenje prozora možete olakšati „aromaterpaijom“. Pomešajte 5oml vode sa 10 kapi lavandinog ulja. Pored čistog stakala, miris lavande je odbojan za muve, pa de te se osloboditi i ovih dosadnih insekata Za čišdenje kupatila i kuhinja pomešajte dve kapi ulja ruzmarina, četiri kapi limuna, tri kapi eukaliptusa i četiri kapi eteričnog ulja lavande. Promudkajte i perite ovom tečnošdu radne i zaprljane površine. Pre čišdenja poda u kantu s vodom sipajte četvrtinu šoklje alkoholnog sirdeta i deset kapi limunovog, ulja bora ili smreke. Sameljite list ruzmarina u prah pa njime pospite svog ljubimca, ovaj prah je idealna zaštita od buva.
1.10. Kalendar branja lekovitog bilja Pre postupka branja – sakupljanja lekovitog bilja svaki berač mora da bude upoznat sa kalendarom branja lekovitog bilja, tj. da zna tačno kada se i u kom mesecu koje bilje bere. Od vremena berbe zavisi u mnogome lekovitost biljke.
Januar Biljke: Imela
Februar Biljke: Bor, Breza, Pirevina, Maslačak, Podbel
Mart Biljke: Hrast, Jagorčevina, Kopriva, Krušina, Ljubičica, Maslačak, Vrba, Vodopija, Breza, Pirevina, Podbel, i dr.
April Biljke: Maslačak, Oman, Pludnjak, Podbel, Rusomača, Glog, Božur, Dobričica, Kamilica, Jagorčevina, Kopriva, Ljubičica, Lazarkinja, Gorka detelina i dr.
Maj Biljke: Bagrem, Žalfija, Zova, Virak, Bokvica, Breza, Đurđevak, Majkina Dušica, Matičnjak, Medveđe grožđe, Podbel, Pludnjak, Rastavid, Jagoda, Divlji kesten, Kamilica, Kopriva, Kupina, Lipa i dr.
Juni Biljke: Kupina, Malina, Matičnjak, Majkina Dušica, Ruža, Nana, Rastavid, Beli i Crni slez, Kamilica, Virak, Zova, Vranilovka, Breza, Brusnica, Bokvica, Divizma, Hajdučka trava, Jagoda, Jagorčevina, Kantarion, Kopriva, Neven, Orah, Rusomača, Različak, Islandski lišaj, Gorka detelina i dr.
Juli Biljke: Žalfija, Kantarion, Kopriva, Kim, Zova, Virak, Vranilovka, Vidac, Divizma, Bokvica, Borovnica, Ruža, Hajdučka trava, Kopriva, Kupina, Lavanda, Lipa, Islandski lišaj, Jagoda, Miloduh, Majoran, Podbel, Rastavid, Nana, Orah, Crni i Beli slez, Timijan, Kamilica, Troskot i dr.
Avgust Biljke: Neven, Pasulj, Petrovac, Podbel, Bokvica, Borovnica, Divizma, Hajdučka trava, Ivanjsko cvede, Islandski lišaj, Kim, Kantarion, Kopriva, Kupina, Kleka, Majoran, Majčina Dušica, Miloduh, Smilje, Različak, Troskot, Velebilje, Vidac i dr.
Septembar Biljke: Divizma, Šipak, Hmelj, Kleka, Hrastova kora, Žir, Pelen, Peršun, Pasulj, Pirevina, Orah, Oskoruša, Lincura, Morač, Nana, Nar, Neven, Odoljen, Oman, Beli slez, Sapunjača, Slatki koren, Velebilje, Drenjine, Kokotac i dr.
Oktobar Biljke: Anđelika , Zova, Sladid, Selen, Glog, Dunja, Iđirot, Klekinje, Kopriva, Lincura, Morač, Trnjine, Pasulj, Peršun, Sapunjača, Beli slez, Odoljen i dr.
Novembar Biljke: Klekinje, Gloginje, Maslačak, Odoljen, Bundevino seme, Iđirot i dr.
Decembar Biljke: Imela Naša zemlja ima raznovrsnu klimu, reljef i biljni svet. Može se desiti da nam lipa cveta u Beogradu u junu, a na planini Rudnik u julu. Vreme cvetanja biljaka zavisi od godine, ako je početak godine praden toplim vremenom neki cvetovi pojavide se u januaru umesto u martu ili aprilu. Zato berač mora biti stalno oprezan i u prirodi, jer ako mu promakne berba, mora čekati slededu godinu. *Ovaj kalendar treba da služi svakom beraču kao podsetnik šta se kog meseca može sakupljati.
1.11. Sakupljanje bilja u prirodi Ne sakuplja se svaka biljka iz prirode, jer one sve nisu lekovite, zato se pre sakupljanja treba informisati koje su biljke potrebne tržištu i kog kvaliteta. Svaka biljka traži zemlju i mesto gde najbolje uspeva, i tamo je i treba brati, gde je najlepša i najbujnija. Droga dobijena od takvog bilja je najboljeg kvaliteta. Svaki sakupljač lekovitog bilja Srbije mora da vodi računa o slededim opštim pravilima: Jedna osoba ili grupa ljudi treba i sme da sakuplja u toku dana ili sezone, samo jednu vrstu bilja. Ako se bere više vrsta istovremeno onda uvek preti opasnost od mešanja bilja, a pogotovo ako se bere otrovno i neotrovno bilje zajedno, posledice mogu biti fatalne. Stalno voditi računa o čistodi ubranog bilja. Biljar ne sme iskopavati sve bilje na jednom mestu, misledi samo na trenutnu korist od bilja mora se misliti i na bududnost Uvek ostavljati najlepše primerke za dalje razmnožavanje Biljke brati strogo po lepom i potpuno suvom vremenu jer ako se bilje bere po rosnom i vlažnom vremenu ona ubrzo potamni, promeni boju, pocrni, pokvari se i mora se baciti jer
u njemu propadnu svi lekoviti sastojci. Jedna korpa buđavog bilja može upropastiti tone ispravnog bilja. Bilje ne treba sakupljati po gradovima, selima, pored pruga, puteva, gde je prisutna prašina i druge nečistode, jer bi tada bilje moglo da sadrži i izazivače zaraznih bolesti. Cvetove i listove, kao i nadzemne delove biljaka (herba) treba sušti na promaji, u hladovini, nikako na direktnom suncu. U slučaju da posedujete termičku sušaru bilje možete sušiti i u sušari jer je u njoj sušenje najbrže, ali voditi strogo računa o temperaturi sušenja. Bilje se suši u što tanjim slojevima, uz stalno okretanje, ali pažljivo da se bilje ne bi oštetilo Ne suše se sve biljke na istoj temperaturi. Mirisno bilje od 35C – 40C, ostalo bilje do 50C, a plodovi, korenje i seme 60-70C. Osušene delove biljaka po završetku procesa sušenja treba čuvati u dobro zatvorenim sudovima, višeslojnim papirnatim džakovima, limenim kutijama, keramičkim posudama. Vrlo je važno da bilje bude spakovano u propisnoj ambalaži, jer se na taj način najbolje čuva od vlage, sunčeve svetlosti, insekata i drugih štetočina. Bilje treba što pre predati na korišdenje Pravilan rad i uspeh svakog biljara- sakupljača lekovitog bilja zavisi umnogome i od njegove edukacije, botaničkog
poznavanja lekovitog bilja i razlikovanja od sličnog otrovnog bilja. Otrovno bilje ne smeju brati deca, trudnice i dojilje. Svako, pa i najmanje pakovanje lekovitog bilja mora biti obeleženo tj treba da sadrži deklaraciju. Ako radite sa otrovnim biljkama onda morate koristiti zaštitnu opremu: rukavice, maske i u toku rada ne smete pušiti, ni dodirivati lice rukama. Nakon branja obavezno se presvudi i oprati temeljno ruke. Značajna pravila u toku berbe bilja: Krajem zime ili rano u prolede, ali dok je još hladno, beru se imela i pupoljci drveda: breze, topole, bora i jablana. Kora( hrasta ili krušine) se guli u prolede kad ima najvše sokova, i to mlada i glatka, jer stara ima manje lekovitih sastojaka ili upošte nema lekovitost. Cvetovi se sakupljaju čim biljka procveta, a kod majske ruže ne otvoreni pupoljci. Korenje se vadi uglavnom u jesen. Treba vaditi samo krupno i potpuno razvijeno korenje. Listovi i nadzemni delovi biljaka (herba) sakupljaju se kad se na biljkama pojavi prvi cvet. Sa izuzetkom matičnjaka, gde se list bere pre cvetanja.
Plodovi i semena sakupljaju se potpuno zreli. Izuzetak je plod šipka koji se bere čim zacrveni, dok je popuno tvrd.
1.12. Zakonska regulativa Sakupljanje divljih vrsta iz prirodnih staništa smatra se metodom organske proizvodnje, a svedoci smo stalnog širenja ideje „organske proizvodnje hrane“ u celom svetu. Savremeni čovek je duboko razvio svest o potrebi da hrana koju unosi u organizam ne sme da sadrži potencijalno štetne materije koje bi mogle ugroziti njegovo zdravlje. To je opredelilo potrošače razvijenih zemalja, da konzumiraju hranu proizvedenu po principima biološke – organske proizvodnje. Proizvod se smatra organskim ukoliko su: njegova proizvodnja, skladištenje, etiketiranje, transport i dokumentacija urađeni prema važedim zakonskim propisima koji regulišu ovu oblast i ako je cela procedura bila podvrgnuta inspekcijskom nadzoru. U našoj zemlji sakupljanje divljih biljnih i životinjskih vrsta propisane su Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (Objavljen u „Službenom glasniku RS”, број: 48/11). U razvijenim zemljama Zapada potražnja za lekovitim sirovimana koje potiču iz organske proizvodnje raste iz godine u godinu. Zbog ove tendencije javlja se i potreba da se proizvodnja lekovitog bilja maksimalno uskladi sa prirodnim zakonima.
To podrazumeva da se ove kulture moraju proizvesti bez primene sintetičkih i drugih sredstava koji bi mogli narušiti biološku ravnotežu sredine u kojoj se proizvodnja odvija, to jest da de se lekovite sirovine dobiti iz proizvodnje koja de omoguditi da se ta prirodna lekovitost nede onečistiti potencijalno štetnim materijama. Zbog toga se predviđa da bududnost lekovitog aromatičnog bilja pripada upravo proizvodnji po principima biološke – organske proizvodnje. Lekovito bilje koje se nalazi u prometu u našoj zemlji potiče iz prirodne flore (oko 50%) i iz organizovane plantažne proizvodnje (oko 50%). Pod pojmom lekovito bilje iz organske poljoprivrede u smislu ovog Zakona smatra se: • sakupljeno proizvodnje,
lekovito bilje
po metodama organske
• neprerađene ili osušene lekovite biljke proizvedene na poljoprivrednim površinama po principima organske proizvodnje, • proizvodi od lekovitog bilja višeg stepena prerade dobijene preradom sirovina koje su proizvedene po principima organske poljoprivrede. Naša flora broji preko 700 vrsta sa lekovitim svojstvima od kojihse za komercijalnu upotrebu sakuplja oko 280 (Grupa
autora, 1999). Pored Zakona o organskoj poljoprivredi pri sakupljanju samoniklog lekovitog bilja moraju se uvažiti i odredbe drugih zakonskih i podzakonskih akata koji regulišu ovu materiju u našoj zemlji (Uredba o zaštiti prirodnih retkosti Sl.Glasnik RS 50/93; Naredba o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divljih biljnih i životinjskih vrsta.Sl.glasnik RS.17/99.). Plantažna proizvodnja lekovitog i aromatičnog bilja zauzima od 3000 – 5000 ha godišnje (Radanovid i Stepanovid, 1999.). Površine pod gajenim biljem variraju u zavisnosti od situacije na tržištu u pojedinim godinama. Ipak, interes za gajenjem je u stalnom porastu i svake godine sve vedi broj proizvođača počinje da se bavi ovom proizvodnjom. U proizvodnji se nalazi nekih tridesetak biljnih kultura od kojih 20 – 25 zauzima nešto značajnije površine u našoj zemlji. Opšta načela organske proizvodnje i prometa lekovitog bilja: • Organska proizvodnja lekovitog bilja može biti zasnovana na zemljišnoj parceli koja je udaljena najmanje 50 m od saobradajnice na kojoj frekvencija vozila nije veda od 100 vozila/h ili 10 vozila/min., odnosno udaljena najmanje 20 m ako je odvojena živom ogradom ili drugom fizičkom preprekom u visini od najmanje 1,5 metara.
• Zemljišna parcela radi zaštite od drugih zagađivača (industrija i drugi objekti) mora biti na određenoj udaljenosti od zagađivača koju određuje inspektor u zavisnosti od konkretnih uslova (položaj zemljišta, ruža vetrova, i sl.). • Lekovito bilje dobijeno metodama organske proizvodnje pakuje se u ambalažu od prirodnog materijala. Izuzetno, ako se koristi ambalaža od sintetičkog materijala ona ne sme da sadrži štetne materije koje bi prelazile na zapakovano bilje odnosno proizvod. • Ambalaža za višestruku upotrebu treba da je dobro očišdena i osušena pre ponovne upotrebe i moraju se obezbediti uslovi za sprečavanje zagađenja pri svakoj slededoj upotrebi. • Radnici treba da imaju adekvatno obrazovanje iz oblasti botanike, pre nego što počnu da rade na zadacima za koje je to potrebno. • Svi postupci prerade treba u potpunosti da budu sprovedeni u saglasnosti sa smernicama EU u pogledu higijene pri proizvodnji hrane i generalnim principima Codex Alimentarius, kao i sa Evropskim direktivama za GMP, pogotovo ako se roba proizvodi za kupce iz EU. • Radnici koji rukuju biljnim materijalom (uključujudi i one koji rade u polju), treba da poseduju visok nivo lične higijene. Treba da budu i odgovarajude instruisani da imaju osedaj za preduzimanje higijenskih mera.
• Objekti u kojima se odvija prerada materijala treba da su opremljeni toaletima i sanitarnim uređajima za pranje ruku, u skladu sa odgovarajudim propisima. • Radnicima koji boluju od infektivnih bolesti zabranjen je pristup mestima gde bi mogli dodi u kontakt sa biljnim materijalom. • Radnici sa otvorenim ranama, zapaljenjima i infekcijama kože ne smeju da pristupaju u prostorije u kojima se odvija prerada, ukoliko ne nose zaštitna odela ili rukavice, sve do trenutka potpunog izlečenja. • Radnici treba da su zaštideni od toksičnih i potencijalno alergenih biljnih materijala odgovarajudim zaštitnim sredstvima, kao što su radna odela i slično. • Treba voditi računa o dobrim i zdravim uslovima rada svih radnika koji rade na gajenju i preradi lekovitog i aromatičnog bilja kroz sprovođenje procedurom planiranog sanitarnog pregleda radnika. • Prevoz lekovitog bilja dobijenog metodama organske poljoprivrede organizuje se prevoznim sredstvima koja su opremeljena za prevoz ove vrste proizvoda. Vozila, kontejneri i oprema namenjena za prevoz lekovitog bilja iz organske proizvodnje morajubiti čisti i bez štetnih ostataka, odnosno bez ikakvih materija koje bi mogle da kontaminiraju proizvod. • Za prevoz lekovitog bilja se preporučuju vozila koja obezbeđuju strujanje vazduha, odnosno da se koriste
kontejneri sa provetravanjem kako bi se sprečila pojava plesni ili fermentacije. • Lekovito bilje iz organske proizvodnje ne može se prevoziti zajedno sa biljem ili drugim proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. Izuzetno, ako je lekovito bilje iz organske proizvodnje propisno upakovano i vidno obeleženo, može se prevoziti zajedno sa proizvodima konvencionalne poljoprivrede, ali u odvojenom delu prevoznog sredstva. Kontrola kvaliteta Prema našem Zakonu o organskoj proizvodnji (2002.) u proizvodima organske poljoprivrede ne sme biti ostataka hemijskih zaštitnih sredstava, osim ako su isti posledica zagađenja okoline. Prema farmakopejama ostaci pesticida spadaju u kategoriju “neuobičajnih kontaminanata” i postoji mogudnost da se ostaci ipak nađu u lekovitom bilju, iako biljka u toku gajenja nije bila tretirana pesticidom, s obzirom da neke od ovih supstanci mogu da ostanu u zemljištu i više godina od njihove poslednje primene (na pr. DDT). Pored Zakona o organskoj poljoprivredi (2002.) moraju se uvažiti i odredbe drugih zakonskih i podzakonskih akata koji regulišu ovo pitanje u našoj zemlji (Pravilnik o količinama pesticida, metala, metaloida i drugih otrovnih supstancija, hemoterapeutika, anabolika i drugih supstancija koje se mogu nalaziti u namirnicama, od 15. maja 1992. godine, Sl.list SRJ).
Članovi 3, 4, 6, 7, 8, 15 i 17, ovog Pravilnika posebno se odnose na lekovito i začinsko bilje i u njima je sadržana zakonska regulativa o higijenskoj ispravnosti čajeva i začina, prema principima konvencionlne proizvodnje. Sve odredbe koje nisu sadržane u Zakonu o organskoj proizvodnji primenjuju se iz ovog Pravilnika. Pored navedenih zahteva, biljne sirovine dobijene od lekovitog bilja iz organske proizvodnje moraju odgovoriti i zahtevima aktuelnih nacionalnih farmakopeja koji se odnose na sadržaj aktivnih komponenti kao i na druge karakteristike važne za njihovo delovanje. Ukoliko dođe do kontaminacije nedozvoljenim supstancama ili organizmima, sakupljene vrste ne mogu se smatrati organskim proizvodom.
1.13. Gubitak pri sušenju lekovitog bilja Sušenje je značajna tehnološka operacija u procesu proizvodnje lekovitog bilja. Vlažnost ovog bilja u momentu ubiranja je od 60 i 80 %. Srednja vrednost vlažnosti, pri kojoj je mogude čuvati u dužem vremenskom periodu lekovito bilje je 11 %. Etarska ulja koja daju lekovitost bilju, kao i vitamin C, dve su najvažnije kvalitetne komponente koje se u procesu sušenja moraju sačuvati u najvedoj mogudoj meri. Režim sušenja, uglavnom najviša dozvoljena temperatura vazduha, bitno utiče na degradaciju ovih materija. Prilikom prirodnog sušenja lekovitog bilja dolazi do gubitaka u težini . KORA Frangulae cortex (kora krušine) 4 : 1* Quercus cortex (kora hrasta) 3.5 : 1 Salicis cortex (kora vrbe) 7 : 3 CVET Calendulae flos(cvet nevena) 7 : 1 Chamomillae flos (cvet kamilice) 5 : 1 Crataegi flos (cvet gloga) 5 : 1 Farfarae flos (cvet podbela) 5 : 1 Lavandulae flos (cvet lavande) 3 : 1
Malvae flos (cvet crnog sleza) 5 : 1 Millefolii flos (cvet hajdučke trave ) 4 : 1 Primulae flos (cvet jagorčevine) 5.5 : 1 Sambuci flos (cvet zove) 6 : 1 Tiliae flos (cvet lipe) 3 : 1 Verbasci flos (cvet divizme) 8 : 1 LIST Althaeae folium (list belog sleza) 4 : 1 Bardanae folium (list čička) 4 : 1 Belladonnae folium (list velebilja) 6 : 1 Betulae folium (list breze) 4.5 : 1 Farfarae folium (list podbela) 4.5 : 1 Fragariae folium (list jagode) 5 : 1 Melissae folium (list matičnjaka) 5 : 1 Myrtilli folium (list borovnice) 4.5 : 1 Mori nigri folium (list crnog duda) 4 : 1 Plantaginis folium (list bokvice) 5 : 1 Pulmonariae folium (list pludnjaka) 4 : 1 Rubi fruticosi folium (list kupine) 4.5 : 1 Salviae folium (list žalfije) 4,5 : 1 Taraxaci folium (list maslačka) 4.5 : 1 Urticae folium (list koprive) 5 : 1 Uvae ursi folium (list medvetke) 3 : 1 PLOD Cynosbati fructus (plod šipka) 3 : 1 Juniperi fructus (plod kleke) 2,2 : 1
Myrtilli fructus (plod borovnice) 6 : 1 Sambuci fructus (plod zove) 5 : 1 HERBA-nadzemni deo biljke Absinthii herba (nadz.deo pelena) 5 : 1 Basilici herba (nadz.deo bosiljka) 4.5 : 1 Bursae pastoris herba (nadz.deo rusomače) 4 : 1 Centaurii herba (nadz.deo kičice) 4 : 1 Chamaedrys herba (nadz.deo podubice) 4 : 1 Equiseti herba (nadz.deo rastavida) 4.5 : 1 Euphrasiae herba (nadz.deo vidove trave) 4.5 : 1 Herniariae herba (nadz.deo sitnice) 3.5 : 1 Hyperici herba (nadz.deo kantariona) 3 : 1 Marrubii herba (nadz.deo očajnice) 4 : 1 Millefolii herba (nadz.deo hajdučice) 4 : 1 Origani herba (nadz.deo vranilovke) 4 : 1 Polygoni avicularis herba (nadz.deo troskota) 5 : 1 Serpylli herba (nadz.deo majkine dušice) 3.5 : 1 Saturejae montanae herba (nadz.d. vreska) 4 : 1 Solidaginis herba (nadz.deo zlatnice) 4 : 1 Teucrii montani herba (nadz.deo ive trave) 4 : 1 Violae herba (nadz.deo ljubičice) 7.5 : 1 KOREN Althaeae radix (koren belog sleza) 4 : 1 Angelicae radix (koren anđelike) 5 : 1 Belladonnae radix (koren velebilja) 3 : 1 Cichorii radix (koren vodopije) 4 : 1
Gentianae radix (koren lincure) 3.5 : 1 Inulae radix (koren omana) 4 : 1 Ononidis radix (koren zecjeg trna) 3 : 1 Saponariae radix (koren sapunjace) 3 : 1 Symphyti radix (koren gaveza) 4 : 1 Taraxaci radix (koren maslacka) 4.5 : 1 Urticae radix (koren koprive) 3 : 1 Calami rhizoma (rizom idjirota) 5 : 1 Tormentillae rhizoma (koren trave od srdobolje) 2.5 : 1 Crataegi summitates (cvet i list gloga) 5 : 1 *Odnos 4:1 znači da je za 1kg suve biljke potrebno 4kg sveže biljke.
O autoru Snežana Jovid Kostid, rođena je šesnestog dana meseca avgusta, daleke i lepe 1966.godine u jednom od najlepših gradova tadašnje SFRJ Banja Luci, u naselju Mejdan na obali Vrbasa. Pošto joj roditelji nisu bili poreklom iz tog kraja, nisu imali bliske rođake, slobodno vreme su provodili u dugim šetnjama po okolnim planinama, nacionalnim parkovima. U toku godine tačno se znalo prema vrsti lekovitog bilja ili šumskog voda i pečuraka koja mesta poseduju slededeg vikenda. Tu ljubav prema prirodi Snežani su udahnuli roditelji još u najranijem detinjstvu, tako da kad su svi njeni vršnjaci sedeli po novootvorenim kafidima ona je jedva čekala petak uveče da ode iz grada na još jednu avanturu po prirodi. Školovanje je nastavila u Nišu, gde je završila srednju medicinsku školu ”Dr Milenko Hadžid”. Marta 1993 je diplomirala na Tehloškom fakultetu u Leskovcu, Univerziteta u Nišu biohemijskom odseku, smeru farmaceutskokožmetičkom i stekla osnovna inženjerska znanja iz oblasti farmaceuske tehnologije. Njen stariji brat Radosav Jovid, mada vrhunski diplomirani ekonomista, prvi je uspostavio saradnju sa Institutom za proučavanje lekovitog bilja Josif Pančid 90-tih godina prošlog veka i utabao stazu kojom de idi u daljem svom radu. Iz rasadnika Instituta porodica Jovid je dobila i prve sadnice za kultivisanje lekovitog bilja na sopstvenim parcelama.
Radno iskustvo Snežana J. Kostid je sticala radedi na Institutu za zaštitu zdravlja u Nišu, zatim kao predavač stručnih predmeta u srednjoj hemijsko-tehnološkoj školi u Nišu, da bi oktobra 2000. godine prešla u Amer Prom d.o.o.Vlahovo, gde je punih 11 godina provela na mestu rukovodioca proizvodnje lekovitog bilja i preparata od lekovitog bilja i dijetetskih proizvoda. U toku svog rada sarađivala je sa mnogim učenim ljudima i poznavaocima lekovitog bilja, uspostavila saradnju sa Farmaceuskim fakutetom, bila stalni učesnik savetovanja FDS od 2001.god. i bolje razumela neraskidivu povezanost farmacije i lekovitog bilja. Vodila je klinička ispitivanja preparata na VMA, koristila domadu i stranu literaturu, i ako tome dodamo i sopstvena iskustva, rekla bi smo da je stekla dragoceno znanje iz oblasti poznavanja lekovitog bilja. U fito terapiju upudena je sada i Snežanina porodica: njen j suprug Goran Kostid, kao njena najveda podrška u radu, i njihove dve derke Ana i Marija na koje ona želi da prenesem svoju ljubav prema prirodi. Tako se njena znanja i iskustva prenose u porodici s kolena na koleno, i umnožavaju novim saznanjima. Cilj izdavanja ove knjige je da se stečena znanja o lekovitom bilju prenesu drugim ljudima kojima de biti od koristi, i da se nastavi umnožavanje novih saznanja i dostignuda fitoterapije. Zašto nam je potrebna ova knjiga: Neko želi da nauči nešto o lekovitom bilju radi poboljšanja sopstvenog zdravlja a drugi zato što vole biljke. Neko zato što je ljubitelj zdrave ishrane.
Kada žele da upoznaju lekovito bilje ljudi su često zbunjeni i postavljaju pitanje: ”kako da uče?”, i čini im se da ne postiji mesto u modernim vremenima gde se može podidi temelj novog znanja, i da je sve odavno izgubilo smisao i draž i da je učenje vezano samo za druge kulture. Ne shvatamo da je svaki naš dah razmena mudrosti između nas i biljaka. Nadamo se da osedate potrebu da saznate nešto o biljkama koje rastu oko Vas, jer ako sledimo prirodu kao vodilju kroz život nikad nedemo zalutati. Ove stranice se najbolje vide i čitaju dok pijete čaj.
dipl.inž.tehnologije Snežana Jović Kostić Farmaceutsko-kozmetičkog smera Kontakt telefon: 063 102 90 66 www.lekovitobiljesrbije.com Ukoliko Vam se svidela ili Vam je pomogla ova e-knjiga molimo Vas da je podelite sa prijateljima
Dizajn: Agencija PopSoft
Kontakt informacije:
