Srebro - seminarski rad

TFZR „MIHAJLO PUPIN“ UNIVERZITET U NOVOM SADU

SEMINARSKI RAD SREBRO

Mašinski materijali Prof: Jasmina Pekez

Stud:Rogošić Dušan MI6/14

ISTORIJAT 

Srebro  je  poznato  još  od  davnina.  Zajedno  sa  zlatom  upotrbljivano  je  kao  oznaka  za  vrednost.  Još  u  staro  vreme  od  njega  je  kovan  novac  i  izradjivan nakit. Stari nazivi za srebro vezani su  za  njegov  izgled  –  sjajnost  i  belu  boju.  Ag  je  izvedeno od Grčkog Argos  što znači sjajan.

NALAŽENJE 

Nativno  srebro  se  ponekad  nalazi  u  velikim  masama  i  kristalnom  obliku  –  obicno  kockama.  Takođe  se  javlja  udruženo  sa  bakrom,  zlatom  i  drugim  metalima.  Glavne  rude  srebra  sadrže  argentit (Ag2S ). Najveći rudnici srebra nalaze se  u Meksiku, Peruu, Čileu i Boliviji.

OSOBINE 

Srebro je beo, sjajan metal koji izgleda žut ako se  svetlost  pre  nego  što  dospe  do  oka  mnogo  puta  odbije  s  njegove  površine.  Veoma  tanki  slojevi  srebra su plavkasti. Sprašeno srebro je sive boje.  Srebro  je  veoma  kovno  i  tegljivo.  Topi  se  na  temperaturi  od  960°C  u  atmosferi  ugljenmonoksida.  Isparavanja  počinju  na  oko  850°C,  dok  ključanje  počinje  na  2  193°C.  Srebro  provodi toplotu i elektricitet bolje od bakra.

UPOTREBA SREBRA 

Metalno  srebro  se  u  velikim  količinama  upotrebljava  za  kovanje  novca  i  pravljenje  posuđa,  ukrasa  i  nakita.  U  čistom  stanju  ono  je  isuviše  meko  za  ove  svrhe,  pa  se  stoga  legira  sa  drugim  metalima ( npr. sa bakrom ).  Različita  jedinjenja  srebra  imaju široku primenu – npr.  u  fotografiji,  u  medicini,  za  pravljenje  mastila,  za  obeležavanje platna ...

MINERALI SREBRA Srebro ima nekoliko svojih minerala kao što su:  Argentit (Ag S) 2 

Bromargentit (AgBr)  Karargentit (AgCl) 

ZANIMLJIVOSTI 

Zabeležena  je  upotreba  srebra  za  sprečavanje  infekcije u vreme antičke Grčke i Rima. Srebro se  ponovo  koristi  u  srednjem  veku,  kada  je  korišćeno za više namena, kao što je dezinfekcija  vode i hrane tokom skladištenja, kao i za lečenje  opekotina  i  rana.  U  19.  veku,  na  dugim  putovanjima po okeanu stavljali su srebrni novac  u burad vode i vina, da bi tečnost dezinfikovali za  piće.

ZAKLJUČAK Plemeniti  metali  su  privlačni,  retki  i  veoma  cenjeni.  Koriste  se  za  izradu  nakita  i  trofeja  ali  se  takođe koriste i u različitim granama industrija. Od svih metala srebro je najbolji provodnik toplote  i  elektriciteta.  Koriste  se  u  mnogim  električnim  kolima.  Skoro  40%  svetskog  srebra  se  koristi  u  fotografiji. Srebro se takodje koristi za presvlačenje ogledala i  za izradu hirurških instrumenata.

LITERATURA 1)  S.  R.  Arsenijević,  Hemija  opšta  i  neorganska,  Partenon, Beograd, 2001.   2)Velika  enciklopedija  nauke,  Zmaj,  Novi  Sad,  2003.   3)http://www.britannica.com/EBchecked/topic/54 4756/silver­Ag  4)http://sr.wikipedia.org/sr/ %D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B1%D1%80%D 0%BE#.D0.9B.D0.B8.D1.82.D0.B5.D1.80.D0.B0. D1.82.D1.83.D1.80.D0.B0 