Семинарски рад из предмета Ппгпнски и мпбилни сиcтеми
Тема: Железнички впзпви
***** Petar Pejatović 97/2011 *****
Предметни наставник Onaj kod kojeg ne može da se prepiše xD
Железнички впзпви
Садржај
1. Увпд ....................................................................... 2. Парна лпкпмптива .............................................. 3. Дизел лпкпмптива ............................................... 4. Електрична лпкпмптива .................................... 4.1. ТГВ ............................................................... 5. Кпчипни системи .................................................. 6. Железничке несреће ............................................. 7. Литература ..........................................................
2
3 4 8 9 10 13 15 16
Железнички впзпви
1. Увпд Впз је кпмппзиција ппвезаних щинских вагпна кпје вуше или гура једна или вище лпкпмптива, такпђе мпра бити прпписнп закашен и пбележен. Реш је настала пд глагпла впзити, а пре ппјаве данащое железнице је кприщћена за ппвпрку пд некпликп кпла кпја су ппвезана, а вуку их вплпви. Увпђеоем железнице у Србију, већина нпвих ппјмпва је преведена упптребпм ппстпјећих српских реши, такп щтп им је знашеое прпщиренп на нпви ппјам, псим вагпна и лпкпмптиве.
Впз са ппгпнпм на парну лпкпмптиву и кпоску вучу
Стивенспнпва лпкпмптива "Ракета" у лпндпнскпм музеју.
Главне преднпсти железничкпг сапбраћаја: -
Успещнп кпнкурище авип сапбраћају на растпјаоима 500 – 1000 km Има велики кпмфпр – мпгућнпст кретаоа, разпнпде, пдмпра... Заузима дуплп маое прпстпра пд аутппута истпг капацитета Пптрпщоа енергије је два пута маоа негп у друмскпм сапбраћају Безбеднпст – брпј ппгинулих на железници и на друму је у пднпсу 1:100, а брпј ппвређених 1:3500:
Ппдела према начину ппгпна Први впзпви су били вушени кпнппцима, кпристили су силу гравитације или су их вукли кпои, али су их ппшеткпм 19. века замениле парне лпкпмптиве. Од 1920их оих су ппшеле да замеоују дизел и електричне лпкпмптиве, кпје су захтевале маое наппра за управљаое и биле су шистије, али и слпженије и скупље. Електришна вуша пружа нижу цену пп пређенпм килпметру, али има вище ппшетне трпщкпве, кпји се мпгу пправдати самп на линијама са великпм густинпм сапбраћаја. Ппщтп је изградоа електришнпг система пптребнпг за рад електришне лпкпмптиве вища пп пређенпм килпметру, електришна вуша је маое ппжељна на дужим линијама, псим на системима кпјима се путује великим брзинама. 3
Железнички впзпви
2. Парна лпкпмптива Парна лпкпмптива је лпкпмптива кпја кпристи за ппгпн пару. Парне лпкпмптиве су и прве лпкпмптиве у истприји железница. Ппгпнскп средствп (пара), се дпбија приликпм гпреоа дрва, угља или кпкса, кпји је бип најефикаснији. Оснпву за развпј парних лпкпмптива је ппставип Џејмс Ват, прпналазаш парне мащине, 1765. гпдине. Од прве парне мащине дп изградое прве лпкпмптиве прпщлп је вище пд 100 гпдина. Прве парне мащине су биле вепма неефикасне, мале јашине и брзп су се квариле. Прве парне лпкпмптиве је направип енглески прпналазаш Ришард Тревитик (Richard Trevithick) 1804. Лпкпмптива је вукла 10 тпна, 70 путника, 5 вагпна на релацији 14 килпметара. Лпкпмптива је била упптребљена самп три пута. Те прве прпбне впжое лпкпмптиве видеп је и млади Џпрч Стивенспн (George Stephenson).
Јames Watt
Matthew Murray
George Stephenson
Прву кпмерцијалнп успещну парну лпкпмптиву направип је Метју Муреј (Matthew Murray) 1812. и назвап ју је Саламанка (Salamanca). Саламанка је била узкптирна лпкпмптива. 1813. Кристпфер Блекет направип је Пуфћућег Билија (Puffing Billy), кпји је данас излпжен у Лпндпнскпм музеју кап најстарија ппстпјећа лпкпмптива. Тек је 1814. Џпрч Стивенспн, пдущевљен првим лпкпмптивама, направип лпкпмптиву са ппгпнпм кпји нам је ппзнат данас. 1825. направип је прву парну лпкпмптиву за јавни сапбраћај, а 1829. направи легендарну Ракету (The Rocket). Ракета је била ппбеднишка лпкпмптива на тендерима, и лпкпмптиве Џпрча Стивенспна су се прпславиле у свету. Лпкпмптиве пп оегпвпј лиценци радиле су се у САД и Еврппи.
4
Железнички впзпви Пример димензија парне лпкпмптиве из 1949. гпдине
1. Тендера - Кпнтејнер ппседује кптап и за впду и за запаљива гприва кап штп су дрвп, угаљ или нафта за лпжиште 2. Кабина – Пдељак пдакле инжеоер и ватрпгасац мпгу да кпнтрплишу машину и лпжиште 3. Пиштаљка – Парни ппгпн ствара звиждук крпз пиштаљку кпја се налази на врху кптла и кпја се кпристи и кап сигнализација и кап уређај за уппзпреое. 4. Ппмична пплуга - Пплуга кпја ппвезује реверзни актуатпр у кабини 5. Сигурнпсни вентил – Притисак вентилпм да се заустави кптап када је пн изнад пперативнпг лимита. 6. Генератпр - Парни ппгпн генератпра електричне енергије за пумпе, главне фарпве и сл, на каснијим лпкпмптивама 7. Сандук за песак/Куппла песка – За песак кпји се мпже нанпсити на шине ради ппбпљшаоа вуче, ппсебнп у влажним и леденим услпвима. 8. Пригушни вентил/Регулатпр – Кпнтрплише птвараое регулатпра/пригушнпг вентила чиме се кпнтрплише дпвпђеое паре у цилиндре. 9. Парна куппла – прикупља пару на врху кптла какп би се мпгла спрпвести дп мптпра прекп регулатпра/гас вентила. 10. Пумпа за ваздух – Пмпгућава притисак ваздуха за рад кпчница (впзни ваздушни кпчипни сyстем). Ппнекад називане кап Wестингхпусе пумпе или Кнпрр пумпе према Гепрге Wестингхпусе-у и Гепрг Кнпрр-у. 11. Димна кутија – Прикупља вреп гас кпји је прпшап из лпжишта кптла и крпз цеви. Мпже да садржи идеп за шљаку чиме се спречава искпришчеое силе паре крпз димоак. Пбичнп 5
Железнички впзпви има вентилатпр да скрене ватру пнда када је регулатпр затвпрен. Пара испуштана крпз цилиндре такпђе је усмерена дп димоака крпз димну кутију да скрене ватру дпк је регулатпр птвпрен. 12. Главна цев за пару – пренпси пару дп цилиндара. 13. Врата димне кутије – Циркуларна врата кпја дпзвпљавају приступ димнпј кутији. 14. Рукпхват – Кап ппдршка ппсади при дугпм хпдаоу. 15. Вуча на сппственпм впзилу – Тпчкпви на задоем делу лпкпмптиве какп би издржали тежину кабине и лпжишта. 16. Пуна ширина лпкпмптиве – Стаза дуж лпкпмптиве кпја плакшава кпнтрплу и пдржаваое. УК терминплпгија јесте Фпптплате- плпча. 17. Рам – Челичне пплуге пкп кпјих је лпкпмптива изграђена. Тпчкпви се у прпрезима ппкрећу у пквиру рампва, и кабина, лпжиште, кптап и димна кутија смештене су на врху. Америчке лпкпмптиве пбичнп имају челичне пквире (направљене пд челичних шипки) или пквире пд ливенпг челика, дпк британске лпкпмптиве пбичнп имају табле (направљене пд челичнпг лима). 18. Папучица и кпчница – директнп се примеоују за све тпчкпве. 19. Цев за песак – Нанпси песак директнп испред тпчкпва ради ппбпљшаоа вуче. 20. Пплуга/Пар пплуга – Ппвезују заједнп тпчкпве. 21. Вентил ппреме/Кретаое – Систем шипки и веза кпји синхрпнизују вентиле са клиппвима и кпнтрплишу правац и излазну снагу лпкпмптиве. 22. Главна пплуга/Клипоача – Челична ручка кпја кпнвертује хпризпнталнп кретаое клипа у рптаципнп кретаое тпчкпва. Веза између клипа и главне пплуге је пјачана хпризпнталнпм шипкпм иза цилиндра. 23. Клипоача – Ппвезује клип на пспвину крста, кпја ппкреће главне/кпнектне шипке. 24. Клип – Впђен напред и назад путем парнпг ппгпна цилиндра, стварајући механичкп кретаое уз ппмпћ паре. 25. Вентил – Кпнтрплише снабдеваое паре у цилиндрима, тајминг је синхрпнизпван вентилима кпји су ппвезани са клизачима. Парне лпкпмптиве мпгу имати клизне вентиле, клипне вентиле или кугличне вентиле. 26. Грудни вентил/парни – Мала кпмпра (ппнекад цилиндрична) изнад или са стране главнпг цилиндра кпји садржи прплазе кпју кпристе вентили да пренесу пару у цилиндре. 27. Лпжиште – Кпмпра пећи је уграђена у кптап и пбичнп је пкружена впдпм. Гптпвп све пнп штп је запаљивп мпже да се кпристи кап гпривп мада се најчешће кпристе угаљ, кпкс, дрвп или нафта. 28. Цеви кптла – Пренпсе тппле гаспве из лпжишта крпз кптап пкружен впдпм. 29. Кптап – Впда у кпнтејнеру се загрева врелим гаспвима кпји прплазе крпз цеви кптла - на тај начин прпизвпдећи пару. 30. Грејачи цеви – Пара се враћа натраг крпз кптап прегрејана чиме се у тпм случају ствара највећа ефикаснпст паре. 31. Регулатпр/Вентил регулатпра – Кпнтрплише кпличину паре из цилиндара. 32. Грејач – Дпвпди пару натраг крпз цеви кптла на загреваое паре ради ппвећаоа ефикаснпсти и снаге машине. 6
Железнички впзпви 33. Димоак лпкпмптиве – Кратак димоак на врху димне кутије нпси издувни дим ван машине штп не тамни визију инжеоера. Пбичнп прпдужена са дпое стране у пквиру димне кутије, а прпширеое се назива сукоа. Неким железницама кап штп је тп нпр Grеаt Wеstern Railway , димоак је све дп врха пблпжен декпративним бакрпм. 34. Фар – светиљка на предопј страни димне кутије кпја пбезбеђује видљивпст испред. 35. Кпчипнп цревп – Ваздухпм напуоенп или вакум цревп за пренпс кпнтрпле кпчеоа. Видети ваздушне кпчнице и пне вакум. 36. Одељак за впду – Кпнтејнер за впду кпју кпристи кптап за прпизвпдоу паре кпја се накнаднп пбичнп исцрпљује из цилиндара. 37. Кптап на угаљ – Гпривп за снабдеваое пећи. Варјације су дрвп, кпкс или нафта. Кптап се лпжи ручнп или, штп је случај у каснијим машинама, механички. 38. Решетка – Пмпгућава прпцес гпреоа и падаое пепела прекп на оу. 39. Левак за пепеп – Сакупља несагпрени пепеп из пптрпшенпг гприва. 40. Оспвина кутије – Садржи лежај за пспвину тпчка. 41. Еквилајзери пплуга/Еквилајзери шипки – Деп система ампртизера кпд лпкпмптиве, ппвезаних са ппругама, схпднп пспвини кпја је причвршћена за структуру. 42. Опруге – Главни ампртизаципни елемент за лпкпмптиву. За сваки тпчак ппстпји ппруга за ампртизацију 43. Драјвери – тпчкпви впђени ппкретним клиппвима кпји и ппкрећу лпкпмптиву. Драјвери су балансирани у тежини такп да се центар гравитације, драјвера и путева ппклапа са центрпм рптације. Ппстпји 3 сета тпчкпва у пвпм примеру. 44. Ппстпље или седлп – Ппвезанп ппругпм са пспвинскпм кутијпм. 45. Цев – Усмерава издувну пару из димоака, извлачећи ваздух из ватре дуж цеви кптла. 46. Пилпт вуча – Тпчкпви впде лпкпмптиву дуж пруге. 47. Сппјница – Уређај на предоем и задоем делу лпкпмптиве кпји служи за ппвезиваое лпкпмптива и вагпна заједнп. 48. Ваздушни вентил ( не приказује се) – анти-вакум вентил кпји дпзвпљава мптпру ппкрет без гаса када је регулатпр затвпрен.
Парна лпкпмптива из 1893. гпдине 7
Железнички впзпви
3. Дизел лпкпмптива Дизел лпкпмптива је врста вушнпг железнишкпг впзила. Сам развпј пве врсте лпкпмптива заппшеп је накпн щтп је Рудплф Дизел патентирап свпј мптпр са унутращоим сагпреваоем, касније назван дизел мптпр, а прва дизел лпкпмптива кпнструисана је у Великпј Британији. У пснпви разликујемп: дизел механичке локомотиве за пренос снаге мотора на точкове користе механичке преноснике снаге (снага се преноси преко мотора, главне спојнице, мењача, карданских вратила и осовинског преноса на точкове) дизел електричне лпкпмптиве за пренпс снаге мптпра на тпшкпве кпристе електришне пренпснике снаге (снага мптпра се пренпси на генератпр електришне струје кпји напаја електрпмптпре на ппгпнским тпшкпвима - кплним слпгпвима) дизел хидрауличне лпкпмптиве за пренпс снаге мптпра на тпшкпве кпристе хидраулишне пренпснике снаге (снага мптпра се пренпси прекп карданскпг вратила на хидрпдинамишки меоаш, а пд оега прекп карданских вратила и главних пренпсника на ппгпнске тпшкпве кплне слпгпве)
Пренпсник снаге Збпг неппвпљне брзинске знашајнпсти дизел мптпра за директан ппгпн лпкпмптива у лпкпмптиве се уграђују пренпсници снаге кпји снагу мптпра пренпсе на тпшкпве и на тај нашин смаоују неппвпљну брзинску знашајнпст дизел мптпра. Улпга пренпсника снаге кпд лпкпмптива је да прилагпде брзинску знашајнпст дизел мптпра щтп ближе идеалнпј брзинскпј знашајнпсти, псигурају пренпс снаге при прпмени брзине впжое, смеру кретаоа и заустављаоа.
Преднпсти и недпстаци Када се гпвпри п преднпстима дизел лпкпмптиве пп правилу се пна уппређује са парнпм лпкпмптивпм:
већа укупна кприснпст (25 - 35%) већи радијус кретаоа (пд 800 - 2500 km) краткп време пптребнп за пущтаое лпкпмптиве у рад (пкп 15 минута) и заврщетак рада минимална пптрпщоа впде (кпристи се за хлађеое мптпра) мпгућнпст управљаоа са вище ппвезаних лпкпмптива са једнпг места (из једне лпкпмптиве) трпщкпви пдржаваоа су за 2 пута маои негп кпд парне лпкпмптиве
8
Железнички впзпви Највећи недпстатак дизел лпкпмптиве је пптребна уградоа пренпсника снаге (збпг неппвпљне брзинске знашајнпсти дизел мптпра), збпг кпјег је израда саме лпкпмптиве слпженија, а у истп време пна је тежа и скупља.
Изглед дизел лпкпмптиве и оена управљачка кабина
4. Електрична лпкпмптива Електрична лпкпмптива је лпкпмптива кпју ппкрећу електришни мптпри кпји се напајају из сппљащоег извпра електришне енергије. Прву ппзнату електришну лпкпмптиву направип је Шкпт, Рпберт Дејвиспн из Абердена 1837. гпдине, кпја је била ппкретана на галванске ћелије. Прва електрификпвана пруга је направљена 1895. гпдине између Балтимпра и Охаја а линија се звала "Baltimore Belt Line". Најппзнатија електрификпвана железнишка пруга кпд нас је Бепград-Бар
9
Железнички впзпви
Будућнпст електричних лпкпмптива У Еврппи се 1980-их ппјавила нпва врста електрише лпкпмптиве са тенденцијпм да замени све друге пне се зпву Брзе електришне лпкпмптиве. Најппзнатија лпкпмптива такве врсте у Еврппи је Француски ТЖВ, али ипак није пстварип пшекивани успех јер су трпщкпви за изградоу таквих брзих пруга пгрпмни кап и средства за пдржаваое таквих пруга.
4.1 ТГВ ТГВ (fr. Trains à Grande Vitesse) је француски брзи впз кпмпаније Алстпм. Први пут је пущтен у сапбраћај на пруги Париз-Липн 1981. Од Париза ТГВ је прпщирип сапбраћај на целу Француску. Впз држи светски брзински рекпрд на железницама, кап и рекпрд прпсешне брзине. Резултат успеха ТГВ-а је бип, да су пкплне државе ппшеле усппстављати свпје брзе впзпве (Немашка ИЦЕ, Белгија Талис, Италија Пендплинп,...) ТГВ се креће прпсешнпм брзинпм пд 320 km/h, а максимална изнпси шак 574,8 km/h. Кретаое пвакп великим брзинама му пмпгућавају ппсебне щине, јаки мптпри, мала тежина и унутращоа сигнализација прпмета (впзаш не мпра да прати сппљащое семафпре). За сада, ТГВ важи за врлп ппуздан впз, без забележених смртних слушајева (март 2007.). Ппред Француске, пвај впз кпристе Шпанија (АВЕ) и Јужна Кпреја (КТИкс). Ови впзпви кпристе ппсебне щине (LGV), кпје су наменски рађене. За разлику пд пбишних щина пве су бпље кпнструисане и тврђе уграђене, па такп дпзвпљавају веће брзине, шак дп 320 km/h, дпк је дппущтена брзина на пбишним щинама пкп 220 km/h. ТГВ мпже да се креће на пба типа щина, а при преласку кпригује брзину. Шине су у кривинама уграђене ппд наклпнпм, да смаое ефекат радијалне силе.
Карактеристичан изглед ТГВ впзпва
ТГВ станица у Липну
Истприја Планпви за израдоу су ппшели 1960., гпдину дана накпн ппшетка израдое јапанскпг Шинкасена. Први мпдели су били са гасним турбинама, кпје су накпн енергетске кризе 1973. напущтене. Сада кпристе самп електришну енергију, кпју Француска дпбија пд оених нуклеарних електрана. Први прптптип је направљен 1974. и прещап је прпбних милипн килпметара. Гпдине 1976. у прпјект се укљушује француска влада и финансира ТГВ прпјекат и кпнструкцију брзе пруге (Ligne Nouvelle 1). Први впз за редпвне линије је исппрушен 25. 10
Железнички впзпви априла 1980. а ТГВ редпвни сапбраћај је птвпрен 27. септембра 1981. између Париза и Липна. Циљна група су били ппслпвни људи, јер се са тим впзпм путује брже негп псталим средствима (дп неке даљине шак брже пд авипна). ТГВ је брзп ппстап врлп пппуларан и прихваћен впз. 1985. ппшела је изградоа линије Тур-Ле Ман (Ligne Nouvelle 2) кпја је заврщена 1989., 1993. заврщена је пруга према Калеу (Ligne Nouvelle 3), пруга према југу 1992. (Ligne Nouvelle 4) и 2001. пруга према Марсеју (Ligne Nouvelle 5). У изградои је пруга Париз-Стразбур.
Кретаое брзинскпг рекпрда
У табели су приказане карактеристике ппједних мпдела: Мпдел TGV Sud-Est TGV Atlantique TGV Réseau TGV TMST Three Capitals
TGV TMST North of London
TGV
Максимална Капацитет брзина путника
Укупна дужина
Ширина
Тежина Тежина (празан) (пун)
Снага (kW)
Гпдина изградое
300 km/h
345
200.19 m
2.81 m
385 t
418 t
6,450
1978
300 km/h
459
237.5 m
2.90 m
444 t
484 t
8,800
1988
320 km/h
361
200.19 m
2.90 m
383 t
415 t
8,800
1992
300 km/h
750
393.7 m
2.81 m
752 t
816 t
12,240
1993
300 km/h
596
318.9 m
2.81 m
665 t
715 t
12,240
1993
320 km/h
512
200.19 m
2.90 m
380 t
424 t
8,800
1994
11
Железнички впзпви Duplex Thalys PBKA TGV POS
300 km/h
374
200.19 m
2.90 m
385 t
415 t
8,800
1997
320 km/h
361
200.19 m
2.90 m
383 t
415 t
9,280
2005
140 120 100 80 60 40 20
Putnika (u milionima)
Статистички приказ кретаоа брпја путника пп гпдинама
Стандардне димензије ТГВ впза
12
2008
2007
2006
2005
2004
2003
2002
2001
2000
1999
1998
1997
1996
1995
1994
1993
1992
1991
1990
1989
1988
1987
1986
1985
1984
1983
1982
1981
0
Железнички впзпви
5.Кпчипни систем кпд впзпва Кпшипни системи впзпва имају вепма важну улпгу у безбеднпсти сапбраћаја. Ппследоих деценија мнпге железнишке управе у свету, увпде све веће брзине путнишких и теретних впзпва а тај тренд мпра да прати развпј и примена ефикасних и сигурних кпшница. Ппраст брзине кретаоа впзпва и захтеви безбеднпсти у сапбраћају ушинили су да кпшнице дпбију врлп велики знашај. Збпг тпга је изграђенп вище разлишитих врста пнеуматских кпшница. Кпшнице на савременим впзпвима су ваздущне, прпдужне (све кпшнице једнпг впза стављају се у дејствп са једнпг места), аутпматске (све кпшнице у впзу аутпматски ступају у дејствп када се ваздущни впд прекине или саппщти кпшеое), индиректне (ваздух се у кпшне цилиндре упущта индиректним путем тј. ппсредствпм расппредника из ппмпћнпг резервпара), путнишке и теретне (у зависнпсти пд режима сапбраћаја), неисцрпне (кпшни цилиндар при вище узастппних кпшеоа се увек напуни са 100% притиска) и са вищестепеним кпшеоима и пткпшиваоима, кпшеое у слушају ппаснпсти ( јесте кпшеое изазванп неким пд сигурнпсних уређаја (сензпр искакаоа), жељпм путника ппвлашеое црвене рушице, директна кпшница (кпшница кпја кпши самп вушнп впзилп лпкпмптиву. Кпшница вагпна у пснпви састпји се пд: расппредника, ппмпћнпг резервпара, меоаша силе кпшеоа тпваренп-празнп, кпшнпг пплужја са кпшипним папушама, регулатпра кпшнпг пплужја. Главни уређај на кпшници вагпна је расппредник. Раппред кпчипних уређаја ваздушне кпчнице вагпна:
13
Железнички впзпви 1.главни впд, 2.шепна славина, 3. кпшипна сппјница, 4.расппредник, 5. ппмпћни резервпар, 6. кпшипни цилиндар, 7.регулатпр кпшнпг пплужја, 8. меоашка кутија „празнпптвпренп“, 9. рушни меоаш силе кпшеоа, 10. укљушни уређај
Већина данащоих впзпва кпристи кпмпреспвани ваздух за ппкретаое кпшница.Ови системи су ппзнати кап ваздущне кпшнице или пнеуматске кпшнице.Кпмпреспвани ваздух се пренпси дуж впза крпз ваздущне цеви.Меоаоем нивпа притиска ваздуха изазива прпмену стаоа кпшница. Главни делпви пнеуматских кпчница:
Кпмпреспр - уређај за кпмпреспваое ваздуха . Кпмпреспвани ваздух пдлази у главни резервпар.Оегпва главна упптреба ја за кпчипни систем иакп се кпмпреспвани ваздух кпристи и за друге системе ппмпћне ппреме. Главни резервпар- главни резервпар кпмпреспванпг ваздуха за све уређаје. Смештен је на лпкпмптиви. Ппмпћни резервпар-служи за кпнтрплу притиска Кпчипни вентил- уређај ппмпћу кпга машинпвпђа кпнтрплише кпчеое Наппјни вентил- пбезбеђује да се притисак пдржи на задатпм нивпу 14
Железнички впзпви Кпчипни цилиндар - цилиндар у кпјем се клип ппмера делпваоем притиска ваздуха Кпчипни диск - извршни прган сваке кпчнице, у старијим впзпвим тп је кпмад ливенпг гвпжђа кпји свпјпм ппвршинпм належе на сппљни деп тпчка, притиска га и ствара треое кпје успправа тпчак, кпд нпвијих впзпва тп су два кпмада пд кпмппзитнпг материјала кпја притискају ппсебан диск кпји је мпнтиран или на пспвини или на сампм тпчку впза. Цевпвпд за кпмпреспвани ваздух - пн пренпси притисак и прпстире се дуж целпг впза.
Кпчипни систем на парнпј лпкпмптиви из 1873.
Изглед ваздушних кпчница
Иакп железнишки сапбраћај спада у групу најбезбеднијих ипак су се дпгађале несреће са великим брпјем жртава. Листа несрећа са прекп 300 настрадалих: Брпј мртвих 800–1000 600-1000 575 521-600 428 383 337 320 307 302 300
Земља Француска Румунија Русија Шпанија Етиппија Египат Азејберчан Иран Пакистан Индија Мексикп
Гпдина 1917. 1917. 1989. 1944. 1985. 2002. 1995. 2004. 1990. 1995. 1955.
15
Железнички впзпви
Приказ железничких несрећа
Са гпрое табеле мпжемп приметити да се у ппследоих пар гпдина нису дещавале веће несреће, за тп је пре свега заслужна савремена технплпгија, кпја пмпгућава бржу кпмуникацију и свпди мпгућнпст да дпђе дп несреће на минимум.
Савремени кпнтрплни центар
Унутрашопст впза нпвије генерације
Литература: www.wikipedia.org http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%BE%D0%B7 http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%BE%D0%B7_%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_ %D0%B1%D1%80%D0%B7%D0%B8%D0%BD%D0%B5 http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%BE% D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0 http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%B7%D0%B5%D0%BB_%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B E%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0
16
Железнички впзпви http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BD%D 0%B0_%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0 http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%93%D0%92 http://en.wikipedia.org/wiki/TGV http://en.wikipedia.org/wiki/Steam_locomotive http://en.wikipedia.org/wiki/Trains
http://visual.merriam-webster.com http://visual.merriam-webster.com/transport-machinery/rail-transport/diesel-electric-locomotive/dieselelectric-locomotive_2.php
17
