VISOKA STRUKOVNA ŠKOLA ZA MENADŽMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE Sremski Karlovci
Seminarski rad iz predmeta: OSNOVE UGOSTITELJSTVA
TEMA: Butik hoteli
Mentor:
Student:
prof. Snježana Gagić
Marija Lazarević Broj indeksa: 12Y/2013
Sremski Karlovci Februar 2014.godine
Butik hoteli
Sadržaj 1. UVOD ................................................................................................................. 2 2. KONCEPT BUTIK HOTELA ............................................................................ 3 3. NAJPOZNATIJI BUTIK HOTELI U SVETU ................................................... 4 4. BUTIK HOTELI U BEOGRADU ...................................................................... 7 5.
POKAZATELJI POSEĆENOSTI BUTIK HOTELA KOD NAS I U SVETU . 9
6.
ZAKLJUĈAK ................................................................................................... 11
7. LITERATURA.................................................................................................. 12
1
Butik hoteli
1. UVOD
je uslužna privredna delatnost ĉija je osnovna misija sadržana u dugoroĉnom zadovoljenju društvenih potreba za smeštajem, ishranom i pićem, uz korišćenje posebnih tehnika hotelskog i restoraterskog poslov anja (Kovaĉević, 1999). Ugostiteljstvo
Ugostiteljstvo se od ostalih delatnosti u turizmu razlikuje po tome što pruža usluge toĉenja pića, ishrane i smeštaja gostiju. Usluge koje pruža ugostiteljstvo su namenjene podmirenju potreba koje nastaju sa promenom mesta stalnog boravka, ali i potreba domicilnog stanovništva koje ne organizuje ove potrebe u sopstvenom domaćinstvu (Nikolić, 2005). Pored zadovoljenja potreba za smeštajem, hranom i pićem, ugostiteljstvo zadovoljava kulturne, društvene i zdravstvene potrebe gostiju, omogućava razonodu i zabavu. U nedovoljno razvijenim podruĉjima vrši funkciju pokretaĉa privrednog razvoja. Podstiĉe proizvodnju u društvenim delatnostima, saobraćaju, trgovini. Omogućava valorizaciju prirodnih resursa, deluje na uravnoteženje platnog bilansa zemlje. Osnovni cilj ugostiteljstva je uspostavljanje simbioze i harmonizacije raznih odnosa na relaciji izmeĊu ugostiteljskih preduzeća (objekata) i korisnika ugostiteljskih usluga (Kovaĉević, 1999). Ugostiteljstvo se deli na: 1. Hotelijerstvo - privredna delatnost u okviru ugostiteljstva koja prostorno i funkcionalno
objedinjuje usluge smeštaja sa uslugama ishrane i pića,ukljuĉujući i prateće usluge koje njima gravitiraju; 2. Restoraterstvo - f unkcionalno, prostorno, tehniĉko -tehnološki i organizaciono osamostaljeni ugostiteljski sektor hrane, pića i napitaka (Kovaĉević, 1999).
Hotelijerstvo je najznaĉajniji deo ugostiteljstva, u kojem se u turistiĉki razvijenim zemljama ostvaruje 2/3 svih turistiĉkih noćenja. Namenjeno je uglavnom turistima koji dolaze izvan podruĉja gde su objekti smešteni. Osnovna funkcija hotelijerstva je pružanje usluga smeštaja. Pored toga pruža usluge ishrane, pića, zabave, sporta. Sastoji se od razliĉitih objekata za smeštaj koji se razlikuju po veliĉini, tehniĉkim osobinama, vrsti usluga koje pretežno pružaju te naĉinu pružanja usluga. Mrežu objekata za smeštaj ĉine hoteli, moteli, pansion i, apartmani i drugi smeštajni objekti (Kosar, 1993). U nastavku će biti analizirana jedna vrsta hotela, taĉnije b utik hoteli. Ovi hoteli pojavili su se osamdesetih godina u Londonu, Njujorku (New York) i San Francisku (San Francisco) i postali vrlo popularni krajem devedesetih. To su mali samostalni hoteli do sto soba, koji se razlikuju od drugih svojim dizajnom i proizvodom. Takav koncept hotelskog proizvoda zasniva se na urbanoj lokaciji, dizajnu, personalizovanoj usluzi i izbegava sterilnost koja se mo že doživeti u većini luksuznih hotela u sklopu velikih hotelskih lanaca. (Ĉerović i Ĉomić, 2011).
2
Butik hoteli
2. KONCEPT BUTIK HOTELA
Butik hoteli ili “hoteli sa šarmom”, kako ih još nazivaju, dobili su taj epitet upravo zato što su luksuzni, a ipak su uspeli da prevazi Ċu sterilnost karakteristiĉnu za smeštaj visoke kategorije. U potrošaĉkom društvu gde je ĉovek opterećen brzinom i pod stalnim stresom, butik hoteli su prava oaza mira. Zato su njihovi najĉešći gosti poslovni, visokoobrazovani ljudi, kosmopolite, koji ĉesto putuju i željni su topline doma, ali imaju i visoke kriterijume kada je kvalitet hotelske usluge u pitanju. Koncept butik hotela je tako osmišljen da pruža gostima prijatnu sredinu, originalnu po svom izgle du i iznenaĊujućem po nesvakidašnjim vizuelnim sadrž ajem za ugostiteljski objekat. Projektovanje i izgradnja ovakvog tipa hotela orjentisani su na to da sam boravak predstavlja jedinstven doživljaj.
Butik hotel je termin korišćen za opis originalnog i luksuznog hotela koji odlikuje jednu temu i jedan stil, a sinonimi su „dizajn hotel“ i „lajf stajl“ (lifestyle) (Ĉerović i Ĉomić, 2011). Glavne razlike u odnosu na velike hotele su te da je svaki butik hotel zasnovan na jedinstvenom konceptu i dizajnu i da ne mora strogo da poštuje sta ndarde, odnosno originalnost može da se pretvori u konkurentsku prednost. Na primer, ovi hoteli mogu da obezbede svojim gostima sva moguća komunikaciona sredstva u sobi (ali i ne moraju), mogu da stave akcenat na udobnost i
mir (Ĉerović i Ĉomić, 2011). Dizajn hoteli su fleksibilniji od drugih obl ika hotelskog smeštaja jer dozvoljavaju odreĊen stepe n
iznenaĊenja i subjektivnog doživljaja prilikom ispunjavanja oĉekivanja potrošaĉa. Ovaj tip hotela može da se opiše kao privatna rezidencija u koju posetilac dolazi kao gos t, uz to da je već poznat njegov profil, pa je moguće anticipirati njegove želje i potrebe (Ĉerović i Ĉomić, 2011). Standardizacija i uniformizacija hotelijerskih usluga bile su neophodne da bi se razvila
pouzdanost (sposobnost pružaoca usluga da isporuĉi obećane usluge na odgovarajući naĉin) i poverenje (dobro mišljenje, pozitivno iskustvo i asocijacije koje pruž aju dopunsku vrednost potrošaĉu) kod korisnika. Taĉnije, gosti su težili ka predvidljivosti, kontroli i sigurnosti, što je preduslov svakog prijatnog turistiĉkog iskustva. Iz tih razloga, slogan lanca „Hilton“ (Hilton) je jedno vreme bio : „Svaki naš hotel je Amerika u malom“. Iz jednog o bjekta u drugi, iz jedne sobe u drugu, nije bilo iznenaĊenja, kvalitet je bio isti, norme ispoštovane i oĉekivanj a ispunjena (Ĉerović i Ĉomić, 2011). Razvoj dizajn hotela zasniva se na opštem trendu povećane traž nje za diferenciranjem u hotelijerskim proizvodima. Ciljna grupa butik hotela jesu svi posetioci izmeĊu 20 i 50 godina. Putnici zainteresovani za ovaj hotelski segment su poslovni putnici, ljubitelji umetnosti i „ bejbi
bumeri“ (baby boomeri) (Ĉerović i Ĉomić, 2011). „Bejbi bumeri“ su osloboĊeni odgovornosti kao što su roditeljstvo ili stalno zaposlenje, oni traž e zabavu, udobnost i kvalitetne proizvode, a g osti koji spadaju u mlaĊe generacije su visokoedukovani, kosmopoliti koji mno go putuju i konstantno ž ele nova iskustva. Zbog toga obazrivo dizajniranje enterijera postaje imperativ jer se ne smeju pomešati popularna kultura i visoka umetnost. Većina savremenih turista ĉesto ne razlikuje ova dva pojma i traž i atrakcije koje predstavljaju njihovu kombinaciju jer taj efekat moze biti neoĉekivan i zanimljiv. Beskonaĉna komercijalizacija umetniĉkih dela i elemenata kulture predstavlja umetnost i kulturu kao proizvode koji se konzumiraju i tako dolazi do njihove banalizacije (Ĉerović i Ĉomić, 2011).
3
Butik hoteli
3. NAJPOZNATIJI BUTIK HOTELI U SVETU Hoteli sa stilom su se pojavili tokom osamdesetih godina 20. veka najpre u SAD, da bi ubrzo osvojili i Evropu. Prvim butik hotelom smatra se “Morgans hotels” (Morgans hotels) u Njujorku, otvoren 1984. godine. Dizajnirao ga je Andre Putman (Andre Putman), a posao je poru ĉio Ian Šrarger (Ian Schrager), ameriĉki preduzetnik koji je ranijih osamdesetih godina osnovao prvi elitni i originalno dizajnirani noćni klub, „ Studio 54“, koji su posećivale poznate liĉnosti. Razvio
je karijeru usvajenjem jednog sasvim novog pristupa, kombinacijom zabave i usluga: poĉeo je renoviranje hotelijerskih objekata sa dizajnerima kao što su Andre Putman, Fil ip Stark (Filip Stark) i stvorio prve dizajn hotele (Ĉerović i Ĉomić, 2011). Ono što je karakteristiĉno za ove hotele je to što hotelsko osoblje mora da poznaje imena svih svojih gostiju, što je naravno neizvodljivo u hotelima većih kapaciteta. Ipak, Ian Šrager, osnivaĉ i predsednik „Ian Šrarger Hotels“ (Ian Schrarger Hotels), koji trenutno obuhvata oko 3000 soba u 9 objekata, je jedan od onih koji ne prihvata ovaj opšte prihvaćen aspekt tipiĉnih butik hotela. On definiše butik hotele kao pristup i stav, bez obzira na veliĉinu hotela. U njegovim butik hotelima personalizovana usluga nije toliko važna, pogotovo u onim većim kao što su „Paramont Hotel“ (Paramount Hotel) (594 soba) i „Henri Hadson Hotel“ (Henry Hudson Hotel) (821 soba). Umesto toga, Šrarger hoteli akcenat stavljaju na zabavljanje gostiju stvarajući pozorišnu atmosferu koja ukljuĉuje sva ĉula kroz: arhitekturu, dizajn, boje osvetljenje, umetnost i muziku. (Heard, 2011). Slika 1.: „Morgans hotels” , Njujork
Izvor: https://www.morganshotelgroup.com/originals/originals-morgans-new-york 4
Butik hoteli
Ime poznatog dizajnera koji je kompletno opremio hotel ili dao liĉni peĉat obiĉno je osnova na kojoj se temelji razlika izmeĊu ovih i hotela velikih svetskih lanaca. Smatra se da susret sa umetniĉkim delom oslobaĊa maštu i kreativnost. U današnje vreme veoma malo slobodnog vremena ostaje za prepuštanje nekoj vrsti umetnosti: obilazak izlozbi, ĉitanje knjiga, odlazak na operu, balet, u bioskop. Shodno tome, skraćuje se vreme i umanjuju prilike za kreativnost (Ĉerović i Ĉomić, 2011). MeĊu prvim evropskim butik hotelima su pariski "Mama Šeldter” (Mama Sheldter) , zatim londonski "Blejks Hotel” (Blake´s Hotel) poznat po diskreciji koju je davao mnogim slavnim liĉnostimma koje su bile redovni gosti , ali i prodaji umetniĉkih dela i dekorativnih predmeta koji su deo enterijera hotela. "Ĉokolet Butik Hotel” (The Chocolate Boutique Hotel) u Bornmutu na južnoj obali Engleske je prvi britanski hotel te vrste, a i danas je ĉuven po "ĉokoladnim" aranžmanima koje nudi gostima, a koji ostavljaju bez daha zahvaljujući svom uvek novom i unikatnom izgledu. (Heard, 2011). Neki od najzanimljivijih butik hotela u svetu su:
„JK Plejs“ (JK Place) u Italiji istiĉe toplinu i porodiĉnu atmosferu po malom broju soba (dvadeset) i restoranu na vrhu sa prelepim pogledom na krovove Firence. Na
raspolaganju su i kutak za ĉitanje u biblioteci, pored upaljenog kamina i domaćeg ĉajnog peciva.
Do Hotela „Kasa del Mar“ (Casa del mar) u Port Veĉiru (Port Vecchiu), Korzika, mož e se doći automobilom, brodom ili helikopterom. Hotel raspolaže bazenom i privatnom plažom, nudi bogat program aktivnosti na moru (skijanje na vodi, ronjenje) i na kopnu (jahanje, vožnja helikopterom, golf), kao i razne vrste masaža za kompletni užitak (sa ĉokoladom, indijsku, tai). Poznate holivudske liĉnosti ĉesto biraju ovu destinaciju u sportsko -rekreativne svrhe. „Las Alamandas Resort Hotel“ (Las Alamandas Resort Hotel) u Meksiku pruž a usluge i aktivnosti idealne za oporavak, razvoj i odrzavanje fiziĉke kondicije. Bogat sportski program obuhvata odbojku na plaž i, tenis, skijanje na vodi, jahanje, vož nju biciklom, boćanje i još mnoge druge. Programu fiziĉkih aktivnosti prikljuĉuje se i ponuda kvalitetnog menija: svež i morski plodovi, riba i voće iz bašte hotela (Ĉerović i Ĉomić, 2011).
U Hotelu „Sikret de Paris“ ( Secret de Paris) oslikani zidovi u gostinjskim sobama stvaraju iluziju da su kreveti postavljeni na nekinajpoznatijim pariskim atrakcijama – u muzeju „Orsej“ (Orsay), u Mulen Ruž u (Moulin Rougei), Ajfelovom tornju – a manje poznate anegdote o francuskoj prestonici ispisane su po zidovima hotela. Jedinstveno iskustvo ovog prost ora pruža gostima osećaj upoznavanja P ariza na jedinstven naĉin, otkrivanja tajni, neĉeg izvanrednog, što je moguće samo iz ovog dizajn hotela. Svakom gostu se posvećuje izuzetna pažnja što dokazuju i jedinstveni „liĉni“ peškiri u najluksuznijim apartmanima, odnosno peškiri sa ispisanim inicijalima svakog gosta koji u njima boravi (Ĉerović i Ĉomić, 2011). Neki od nagraĊenih butik hotela u 2013. godini su: 1. Najbolji butik hotel u svetu Indija
Hotel “Mihir Garh Rajasthan” (Mihir Garh Rajasthan),
5
Butik hoteli 2. Regionalni pobednici: Najbolji butik hotel u Evropi - Hotel “Posejdon” (Poseidonion), Grĉka Najbolji butik hotel u Africi – Hotel “Pondoro Game Reserve” (Pondoro
Game
Reserve), Balule, Južna Afrika Najbolji butik hotel u Aziji – “Paviljons Phuket” (The Pavilions Phuket), Phuket,
Tajland Najbolji butik hozel u Australiji – “Safir Frejcinet” (Saffire Freycinet), Tasmania, Australija Najbolji butik hotel na Karibima – “Eden Rok at Kap Kana” (Eden Rock at Cap Cana) Kap Kana, Dominikanska Republika Najbolji butik hotel u Severnoj Americi – “Ranĉo Valensija” (Rancho Valen cia), Kalifornija, SAD
Najbolji butik hotel u Južnoj Americi – “Entre Celos” (Entre Cielos), Mendoza, Argentina (http://www.epmagazine.co.uk/weekend-people-story/world-boutiquehotel-awards/)
Slika 2.: Hotel “Mihir Garh Rajasthan”, Indija
Izvor: http://www.boutiquehotelawards.com/
6
Butik hoteli
4. BUTIK HOTELI U BEOGRADU Od "ludih" osamdesetih, kada se pojavljuju, butik hoteli su sve popularniji. Devedesetih godina postaju prava senzacija u SAD i Zapadnoj Evropi, a u Srbiji se otvaraju tek u poslednjih nekoliko godina. U Beogradu postoje hoteli "Evropa" ili "Admiral" koji se mogu porediti sa najpoznatijim svetskim butik hotelima k ao što su italijanski "JK Palas ", "Kasa del mar " na Korzici, meksiĉki „Las Alamandas Resort Hotel“, pariski "Sikret de Paris". Slika 3.: Hotel “Evropa”, Beograd
Slika 4.: Hotel “Admiral” , Beograd
Izvor: http://www.hotelevropa.rs/sr/specijalna-ponuda/biznis-paket/ Izvor: http://www.hacb.co.rs/pocetna.html
Mnogi beogradski butik hoteli zadovoljavju svetske stand ardie hotela sa šarmom. MeĊu njima je
i porodiĉni hotel "Zlatnik" koji ima ĉetiri zvezdice. Vlasnici su nakon dvadestogodišnjeg rada restorana, otvorili luksuzni hotel koji danas ima 35 soba i 2 apartmana raskošno dekorisanih i prilagoĊenim potrebama savremenog poslovnog ĉoveka. Tu je i konferencijska sala sa najsavremenijom opremom za prezentacije kao i biznis centar, garaža i parking pod video nadzorom.
U samom srcu Beograda, na Topliĉinom vencu, u prijatnom okruženju smešten je jedan od prvih butik hotela u srpskoj prestonici, "Tau nhaus 27” (Townhouse 27) . U prostoru stambene zgrade iz 1929. godine gostima je na raspalaganju 21 soba, kao i korišćenje saune i fitnes centra. Rekonstrukciju i nadgradnju višespratnice, kao i ureĊenje enterijera, uradio je "Pr ojektni biro OFF" iz Beograda, arhitekte Biljana Cvejić i Milan Dimitrijević. Nameštaj je dizajnirala arh. Marija AnĊelić iz firme "Concept OFF". Za izradu su korišćeni materijali vrhunskog kvaliteta i svi predmeti su pravljeni iskljuĉivo za potrebe "Tavnh aus 27", a poznati vajar Gabriel Glid oplemenio je prostor svojim skulpturama, crtežima i umetniĉkim fotografijama koje odaju osećaj udobnosti i luksuza.
Hotel "Taš" se nalazi u sklopu sportsko -rekreativnog centra "Tašmajdan" i ima dugu tradiciju, ali od aprila 2012, kada je potpuno renoviran, prihvatio je moderan koncept i postao "Butik Hotel Taš” (Boutique Hotel Tash) . Gostima je na raspolaganju 18 moderno opremljenih soba, bar i parking, a takoĊe u ponudi je i jedan luksuzno opremljen apartman sa Ċakuzi kadom za goste istanĉanog ukusa .
7
Butik hoteli "Vila Mistik” (Villa Mystique) je još jedan od butik hotela u Beogradu koji pleni svojim izgledom i dizajnom. Nalazi se u ekskluzivnom delu naselja Dedinje, u mirnomm i bezbednom okruženju. Ima ukupno 11 soba kao i etno re storan koji prima oko 30 gostiju, a po potrebi služi i kao sala za sastanke.
Još jedan od butik hotela koji se nalazi na Dedinju je i "Belgrade Butik Haus” (Belgrade Boutique House) sa 6 prostranih apartmana, od ĉega su dva opremljena Ċakuzi kadama, 3 sobe , hotelskim barom, dve kompletno tehniĉki opremljene konferencijske sale sa ukupno 40 mesta, garažom, SPA centrom i otvorenim bazenom. “Belgrade Butik Haus” pruža potpuno drugaĉije iskustvo, jedinstven doživljaj autentiĉnog beogradskog hedonizma pretoĉenog u umetnost hotelijerstva. Prostrani, tematski apartmani uz svoj osobeni kosmopolitski duh doĉaravaju luksuz Dedinja. Slika 5.: "Taunhaus 27”, Beograd
Izvor: http://www.townhouse27.com/srpski/photo-gallery.php
8
Butik hoteli
5.
POKAZATELJI POSEĆENOSTI BUTIK HOTELA KOD NAS I U SVETU
Beograd je ubedljivo najposećeniji grad u Srbiji, po pitanju posete stranih turista. Neki od podataka iz 2012. godine to jasno i pokazuju:
Ostvareni broj noćenja svih turista u 2012. godini koji su koristili smeštajne kapacitete iznosio je 6485 hilj. i bio je manji za 2,4% u poreĊenju sa prethodnom godinom. Domaći turisti su ostvarili 4688 hilj. noćenja (pad za 6,3% u odnosu na 2011. godinu), dok je broj noćenja stranih turista za 9,3% veći nego u 2011. godini i iznosio je 1796 hilj. noće nja. Struktura noćenja stranih turista pokazuje da je u Gradu Beogradu noćilo 52,2% (938 hilj.), u Novom Sadu 8,4% (151 hilj.), u banjskim mestima 7,5% (134 hilj.), a u
planinskim 8,6% (155 hilj.) od ukupnog broja noćenja stranih turista (1796).
Najveći broj stranih turista koji su posetili Republiku Srbiju u 2012. godini jesu turisti iz Slovenije (66 hilj. dolazaka, 116 hilj. noćenja), Crne Gore (65 hilj. dolazaka, 132 hilj. noćenja), iz Bosne i Hercegovine (62 hilj. dolazaka, 149 hilj. noćenja), Nemaĉke (51 hilj. dolazaka, 103 hilj. noćenja) i Italije (50 hilj. dolazaka, 148 hilj. noćenja). (Republiĉki zavod za statistiku, publikacija “Turizam i ugostiteljstvo”, 2012. godina)
Neki od podataka iz 2013. godine su sledeći:
U novebru 2013. godine, u smeštajni m objektima u Republici Srbiji evidentirano je 135534 dolazaka turista, što je za 12,0% više u odnosu na isti period 2012. godine. Broj dolazaka stranih turista, u odnosu na novembar prethodne godine, veći je za 17,9%. Dok je broj dolazaka domaćih turista veći za 7,2%. Turisti su u novembru 2013. godine ostvarili 377759 noćenja, od ĉega su 64,0% ostvarili domaći, a 36,0% strani turisti. Broj noćenja je veći u poreĊenju sa novembrom 2012. godine za 6,4%. U odnosu na isti period prethodne godine, strani turisti su u novembru
2013. ostvarili za 15,3% veći broj noćenja, dok broj noćenja domaćih turista beleži povećanje od 2,0%.
U novembru 2013. godine, u strukturi noćenja stranih turista, najviše noćenja ostvarili su turisti iz Bosne i Hercegovine (8,0%), Hrvat ske (7,5%) i Italije (5,9%). (Republiĉki zavod za statistiku, Meseĉni statistiĉki bilten, novembar 2013).
TakoĊe, zanimljiv je podatak iz 2011. godine koji kaže da je s truktura prometa u ugostiteljstvu 2011. godine, posmatrano po vrstama obavljenih usluga sledeća:
najveće uĉešće hrane i napitaka (46,7%), zatim alkoholnih i bezalkoholnih pića (25,1%), ostvarenih noćenja (22,9%) itd. (Republiĉki zavod za statistiku, publikacija “Turizam i ugostiteljstvo”, 2012. godina)
Ovaj podatak jasno pokazuje da su smeštajni kapaciteti u celoj Srbiji, pa tako i u Beogradu, slabo iskorišćeni što naravno ne ide u prilog ni vlasnicima butik hotela u Beogradu. 9
Butik hoteli
Položaj butik hotela u svetu takoĊe nije na zavidnom nivou po pitanju posećenosti što pokazuje i grafik u nastavku. Grafik 1.: Najposećeniji tipovi hotela u svetu
Poznati hotelski brendovi
Mali luksuzni hoteli Azija Evropa SAD Veliki hoteli
Butik hoteli
Izvor: John K. Sears Operators), 2009
(Džon K Sears), Indepen dent Hotel Ovners and Operators (Independent Hotel Owners and
Grafik jasno pokazuje da su butik hoteli, slabo posećeni .
u poreĊenju sa većim i poznatijim hotelima u svetu,
10
Butik hoteli
6.
ZAKLJUĈAK
danas od smeštajnog prostora oĉekuju mnogo više od udobnosti i pr aktiĉnoti. Sve veći broj njih oĉekuje da bude “prijatno iznenaĊeno”. Prilikom planiranja putovanja oni traže smeštaj koji je drugaĉiji po izgledu i “osećaju” u odnosu na poznate, brendirane hotele. Iz tog razloga sve je ĉešći sluĉaj da su oni koji ne odsedaju u butik hotelima okarekterisani kao “demode”. Kosmopolite i hedonisti
MeĊutim, za sada statistiĉki podaci pokazuju da je i dalje malo ljudi koji su stekli naviku da odsedaju u butik hotelima kako u svetu tako i kod nas.
Posećenost butik hotela u svetu je znatno veća nego kod nas, s obzirom da su se ovi hoteli kod nas tek od skoro pojavili, ali bez obzira na to butik hoteli u Beogradu svojim dizajnom i uslugom ni malo ne kaskaju za nekim svetski poznatim butik hotelima. Beograd je najposećenije turistiĉko mesto u Srbiji pa je samim tim i broj noćenja u glavnom gradu najveći ( 52,2%, odnosno 938 hilj. u 2012. godini) što ide u prilog svim butik hotelima u glavnom gradu i daje nadu da će se broj noćenja u Beogradu, pa samim tim i poset a butik hotela, u narednim godinama
povećavati. U svetu se već par godina unazad dodeljuje prestižna nagrada za najbolje butik hotele u svetu “Butik Hotel Avords” (Boutique Hotel Awards) što znaĉajno doprinosi i popularizaciji ove vrste hotela. MeĊutim i pored svega toga statistiĉki podaci govore da je posećenost butik hotela znatno manja u odnosu na npr. neke veće i poznatije hotele u svetu. S obzirom da su se pojavili sredinom osamdesetih godina 20. v eka za butik hotele se može reći da su relativno “mladi”. Tome u prilog idu i pokazatelji njihove slabe posećenosti kako u Srbiji
tako i u svetu iz ĉega se može izvesti zakljuĉak da se trend odsedanja u ovim hotelima još uvek razvija i da će tek u nekom narednom period njihova popularnost dostići najviši nivo.
11
Butik hoteli
7. LITERATURA 1.
Slobodan Ĉerović, ĐorĊe Ĉomić (2011): Projektovanje i izgradnja hotela. Univerzitet Singidunum, Beograd
Kovaĉević, A. (1999): Ugostiteljstvo. Meridijan, Beograd Nikolić, M. (2005): Ugostiteljstvo – proces, organizacija rada i menadžment. Viša hotelijerska škola, Beograd 4. Kosar, Lj. (1993): Hotelijerstvo. Viša Hotelijerska škola, Beograd 5. Kristoper Heard (Christopher Heard) (2011): Suit lajf – Medžik and Misteri of Hotel Living (The Suite Life – The Magic and Mystery of Hotel Living). Dundurn Pres 2. 3.
(Dundurn Press), Toronto 6. Nikol Tomson (Nicole Thompson) (2013): Vorld Butik Hotel Avords (World Boutique
Hotel Awards). “EP Biznis in Hospitaliti” (EP Business in Hospitality), br. 218, str. 14, EP magazine (EP Magazine), London. 7. 8. 9.
Republiĉki zavod za statistiku (2013): Meseĉni statistiĉki bilten Republiĉki zavod za statistiku (2012): Publikacija – Turizam i ugostiteljstvo John K. Sears (Džon K . Sears) (2009): Independent Hotel Ovners and Operators (Independent Hotel Owners and Operators ), Printing Fjuĉr (Printing Future), Njujork
12
