SEMINARSKI RAD REINENJERING POSLOVNIH PROCESA
Profesor: R. Zvezdan uri
D
Janko Grbi 3LV/0016/11
SADRAJ:
UVOD
....................................................................................................................................... 3 POJAM I DEFINICIJA SWOT ANALIZE................................................................... 3 PROCENA KVALITETA TURIZMA U MORAVIKOM KRAJU NA OSNOVU SWOT ANALIZE ................................................................................................................................ 4 TURISTIKI POTENCIJAL U OPTINI IVANJICA ± SWOT ANALIZA- ......................... 5 SWOT ANALIZA IVANJIKOG T URIZMA ............................................................ 6 SWOT ANALIZA KOMPANIJE SWISSLION ....................................................................... 7 IDENTIFIKACIJA PROBLEMA ................................................................................. 7 PREDLOG REENJA .................................................................................................. 8 PROIZVOD .................................................................................................................. 8 SWOT ANALIZA PREDUZEA MATIS IVANJICA............................................................ 9 SWOT ANALIZA PRIJATELJA ............................................................................................. 9 SWOT ANALIZA PROIZVO DA............................................................................................10 KONK URENCIJA KAO KREATOR NOVOG POSLOVNOG OKR UENJA ....................11 PRIMER KONK URENCIJE ...................................................................................................12 ZAKLJUAK ......................................................................................................................... 15 LITERAT URA ........................................................................................................................16
2
UVOD: POJAM I DEFINICIJA SWOT ANALIZE Pojam odnosno naziv SWOT analiza, predstavlja skraenicu od etiri engleske rei, koje u prevodu znae: - Strengths - snaga - Weaknesses ± slabosti - Opportunities ± mogunosti - Threats ± pretnje. SWOT analiza je dobila takav naziv zbog toga to je njena osnovna ideja da omogui razvojno ponaanje preduzea koje obezbeuje maksimalno korienje ansi i sposobnosti i da nae naina da minimizira slabosti i pretnje. Na taj nain, SWOT analiza omoguava prepoznavanje pozitivnih i negativnih faktora i daje mogunost da se njih blagovremeno utie. Tanije, SWOT analiza omoguava da se utvrdi gde se u sadanjoj situaciji preduzee nalazi, koje su mu glavne prednosti i slabosti i kakve su mu anse i koje su prepreke da se stigne do planiranih ciljeva u budunosti. Koristei je u linom kontekstu, pomae vam da razvijete svoju karijeru na nain da izvuete najbolje prednosti vaeg talenta, mogunosti i prilika. Ono to SWOT Analizu ini posebno snanom, je to vam u kratkom vremenu moe otvoriti prilike iz kojih moete izvui prednosti. Takoe vam pomae da otkrijete i razumete vae slabe strane, tako da moete savladati i eliminisati opasnosti, koje bi vas inae uhvatili nepripremljene.
Snaga (Strengths): Koje prednosti (na primer, vetine, obrazovanje, iskustvo) vi imate u odnosu na druge? ta radite bolje u odnosu na veinu drugih? ta drugi ljudi (i posebno va trener ) vide kao vau snagu? Razmotrite ovo iz vae line perspektive i iz ugla ljudi oko vas. Ne budite skromni, budite objektivni to je vie mogue. Ako imate potekoa sa ovim, pokuajte napisati listu vaih karakteristika. Neke od njih e sigurno biti vaa jaa strana.
Slabosti (Weaknesses): ta moete unaprediti? ta trebate izbegavati? Koje stvari e ljudi oko vas najpre videti kao slabosti? Ponovo, posmatrajte ovo iz linog i ugla ljudi oko vas: Da li drugi ljudi vide slabosti koje vi ne vidite? Da li vas ostali sportisti nadamauju u kljunim momentima? Najbolje je da sada budete realni i suoite se sa neprijatnom istinom to pre.
3
Prilike - Mogunosti (Opportunities): Gde vas ekaju dobre prilike? Koji su interesantni trendovi kojima stremite? Korisne prilike mogu proistei iz: Promena u tehnologiji, kompaniji, tritu, kompaniji Promena u dravnoj regulativi koje se odnose na polje vaeg interesovanja Promena u socijalnim deavanjima Lokalnih dogaaja Dobar
nain za sagledavanje mogunosti je gledanje vaih jaih strana i videti da li se kroz njih mogu javiti odreene prilike. Takoe, moete pogledati vae slabosti i zapitati se da li vam se otvaraju mogunosti tako to ete te slabosti eliminisati.
Pretnje (Threats): Sa kojim se preprekama suoavate? ta rade ljudi oko vas? Da li se va posao (ili zahtevi za stvari koje radite) menja? Da li promena tehnologije ugroava vau poziciju? Da li vas neka od vaih slabosti ozbiljno ugroava? Pravljenje ove analize esto moe da vam osvetli put u pogledu onoga to treba uiniti i kako prevazii probleme.
PR OCENA K VALITETA TURIZMA U MORAVIK OM KRAJU NA OSNOVU SWOT ANALIZE Kada je u pitanju turizam i njegov znaaj za privredni razvoj odreene optine, prvo se u obzir moraju uzeti motivi usled kojih turisti putuju. Neki putuju zbog posete istorijskim mestima, arheolokim iskopinama, ostacima drevnih civilizacija, neki zbog naunih ili trgovinskih ciljeva, neki zbog zabave, razonode, avanture... Bez obzira na razloge turistikih kretanja, turisti troe svoj novac na teritoriji koju poseuju i kao rezultat te potronje nastaju odreeni ekonomski efekti na privrede, kako zemlje iz koje turisti dolaze, tako i zemlje koju turisti poseuju.
4
TURISTIKI POTENCIJAL U OPTINI IVANJICA - SWOT SNAGA 1. Prirodni resursi (Golija park prirode, vazduna banja...) 2. Stara arija ± kulturno-istorijska prostorna celina od velikog znaaja 3. Ljudski resursi (srdanost ljudi koji primaju turiste) 4. Tradicija, iskustvo, gostoprimstvo... 5. Kulturno-istorijsko naslee 6. Izvori pijae vode 7. Konfiguracija terena i klima veoma pogodni za zimske i druge sportove 8. Ouvana ekoloki zdrava ivotna sredina 9. Neograniene mogunosti proizvodnje zdrave hrane 10. Postojanje smetajnih kapaciteta u ruralnim podrujima 11. Mogunost organizovanja lova i ribolova 12. Postojanje umskih plodova i lekovitog bilja 13. Definisan strateki prioritet
SLABOST 1. Loa populaciona i starosna struktura kao i tradicija 2. Ljudski resursi: neorganizovanost i needukovan kadar 3. Nerazvijena infrastruktura: loa putna mrea, zastareo vozni park... 4. Nepostojanje robne marke ³Golija´ 5. Slaba informisanost i nedostatak promotivnih aktivnosti 6. Nedostatak smetajnih kapaciteta 7. Nedostatak i devastacija opte i turistike signalizacije 8. Ne primenjivanje zakona i kaznene politike za divlje deponije i sl.
MOGUNOSTI 1. Nacionalne strategije (usklaenost prioriteta optine sa prioritetima na drugim nivoima ) 2. Nastavak privatizacije (ubrzan) 3. Postojanje donatorskih programa 4. Regionalno udruivanje (klasteri) 5. Povezivanje javnog i privatnog sektora 6. Veliko interesovanje za Goliju, seoski, sportski, kongresni i drugi vidovi turizma 7. Mogunost plasmana zdrave hrane (robna marka ³Golija´) 8. Ulazak hotelskih brendova (Best Western)
PRETNJE 1. Migracija stanovnitva iz sela 2. Promena vlasti (republika i lokalna) 3. Eksploatacija prirodnih resursa od strane JP ³Srbijaume´ bez nadoknade lokalnoj zajednici 4. Nereen status imovine u optini 5. Nepostojanje decentralizovanog sistema odluivanja 6. U brzane aktivnosti konkurenata na razvoju turistikih proizvoda 7. Izostanak interesa lokalnih i stranih ulagaa u turizam optine
5
SWOT ANALIZA IVANJIK OG TURIZMA Metodoloki postupak kojim se u konkretnoj situaciji procenjuje postojee stanje u cilju izbora optimalnih stratekih opredeljenja naziva se SWOT analiza. Prilikom jedne ovakve analize uticajni faktori se dele na unutranje i spoljanje, pozitivne i negativne. Procena unutranjih pogodnosti i ogranienja ima kljunu ulogu u stratekom planiranju, jer e se akcioni planovi zasnivati ili na dobrim stranama ili e nastojati da se isprave loe strane lokalne zajednice. Interna analiza ima dve svrhe: 1. Da se utvrde lokalne opcije i kapaciteti kao odgovor na spoljanja deavanja i 2. Da se identifikuju unutranje dobre i loe strane koje se mogu razmatrati u okviru stratekih mera. Dobre i loe strane zavreuju posebnu panju, jer su one osnova za utvrivanje poloaja lokalne zajednice u odnosu na konkurenciju. Lokalne zajednice su pod velikim uticajem razliitih spoljanih faktora koji dolaze sa regionalnog, dravnog i meudravnog nivoa. Vano je da se uvide mogunosti i rizici od spoljnih faktora koji su relevantni za strateka opredeljenja. Mnogi spoljani uticaji su izvan kontrole lokalne zajednice. Meutim, njihov uticaj na delovanje lokalne samouprave je vaan inilac u stratekom planiranju tog delovanja i mora se uzeti u obzir. U tabeli su prikazane samo najbitnije snege i slabosti, anse i pretnje, koje mogu dominantno uticati na izbor stratekih opredeljenja.
6
SWOT ANALIZA K OMPANIJE ³SWISSLION´ SNAGA
SLABOST 1. iroka paleta proizvoda u ponudi i slinost sa dosta konkurentskih proizvoda 2. Nedovoljno izgraena sopstvena robna marka 3. Slabija informisanost potroaa o kompaniji i njenom proizvodnom programu 4. esta promena ambalae 5. Nedostatak stalnih promotivnih aktivnosti 6. Nerazvijeni odnosi sa javnou 7. Nepostojanje trine tradicije
1. Visoko uee u zadovoljenju tranje na tritu konditorske industrije SCG 2. Primena standarda i SL tehnologija 3. Stabilna materijalna osnova 4. Lanac od 20 vlastitih prodavnica pod zajednikim imenom µµSlatka kua¶¶ 5. Politika prihvatljivih cena za kvalitetan proizvod 6. Bogat asortiman 7. Sopstveni vozni park
MOGUNOSTI
PRETNJE
1. Neaktivnost glavnih konkurenata u projektovanju, programiranju i realizacija osmiljenih i celovitih promotivnih aktivnosti 2. Dobra saradnja sa maloprodajnim objektima 3. Nereeni vlasniki odnosi konkurenata 4. Razvoj svesti potroaa o proizvodima i njihovom kvalitetu 5. Povratak tradiciji i potovanje verskih obiaja
1. Prisustvo konkurentskih proizvoda iz bivih yu republika, koji su jo uvek dobro pozicionirani na tritu Srbije i Crne Gore 2. Postojanja nelojalnog ponaanja konkurenata 3. Teka i neizvesna konkurentska utakmica sa ve afirmisanim brendovima 4. Sve vei uvoz 5. Domai potroai preferiraju ino pakovanje bez obzira na kvalitet proizvoda 6. Reakcija konkurenata na promotivne napore
IDENTIFIKACIJA PR OBLEMA Osnovni problem je utvrditi ta preduzee Swisslion mora da uradi da bi uspeno konkurisalo globalnoj konkurenciji u narednih nekoliko godina. Swisslion treba da sauva i dalje ojaa poziciju lidera na tritu konditorskih proizvoda Srbije i Crne Gore, da razvije pozitivnu sliku u svesti potroaa o preduzeu i njegovim proizvodima. Smatramo da je problem esta
7
promena ambalae i pakovanja, to utie na neprepoznatljivost proizvoda od strane potroaa. Takoe, nepostojanje jedinstvenog zatitnog znaka, preko kojeg bi se lako povezali proizvodi sa preduzeem. Trenutni broj sopstvenih prodajnih objekata nije dovoljan. Izdvajamo kao nedostatak nepostojanje ekonomsko propagandnih aktivnosti i kontinuiranih PR aktivnosti.
PREDLOG REENJA Proirenje lanca '' Slatkih kua'' i otkrivanje novih marketing kanala uinie da se preduzee uvrsti svoju konkurentsku poziciju. Promotivne i nekontinuirane PR aktivnosti predstavljaju najvee slabosti preduzea. Iz tog razloga, preduzee treba da radi na razvijanju promotivnih aktivnosti, kako bi stvorilo svest potroaa o mix-u proizvoda i podsticalo interes za proizvode i njihovu kupovinu. Preduzee treba da radi na proirivanju na nove trine segmente i pronalaenja novih marketing kanala ocenjujemo kao najbolje.
PR OIZVOD Kompletan proizvodni asortiman Swisslion-a ine proizvodi visokog kvaliteta i sa takvom politikom preduzee bi trebalo da nastavi u narednom periodu, dok ambalau ne bi trebalo menjati odreen vremenski period, kako bi postala prepoznatljiva i pozicionirala se u svesti kupaca. Na svakom pakovanju treba, na vidljivom mestu, istai prepoznatljiv zatitni znak , koji bi pratio svaki proizvod i svaku buduu aktivnost. Shodno uoenim kulturolokim razlikama izmeu urbane i ruralne sredine, potrebno je izvriti diferencijaciju pakovanja. Vea pakovanja bi se plasirala na ruralna podruja, dok bi se u urbanim sredinama plasirala ambalaa sa vie varijacija (manje veih). Mislimo da je uvoenje novih ekskluzivnih pakovanja, za bombonjere i sline proizvode dobar poslovni potez. Pored toga potrebno je uvoditi nove proizvode, kako bi se proirila dubina i duina mix-a, i izalo u susret specifinim i narastajuim eljama i perferencijama potroaa. U tu svrhu trebalo bi proiriti postojee linije proizvoda uvoenjem dijetalnih i vie posnih proizvoda. Da bi se izalo u susret ³novim domaicama´ na ambalai proizvoda kao to su Petit Beurre, Bevita i Softi bi trebalo tampati recepte za brze poslastice, jer su ovo proizvodi koji se lako mogu iskoristiti za pravljenje kolaa i torti.
8
SWOT ANALIZA PREDUZEA MATIS IVANJICA
SNAGA
SLABOST
1. Nedovoljna zastupljenost slinih proizvoda na lokalnom tritu 2. Kvalitet proizvoda 3. Pristupane cene 4. Vrhunska i kvalitetna usluga 5. Veliki asortiman 6. Dobra lokacija prodajnih objekata 7. Jeftina radna snaga 8. Obezbeen servis i garancija 9. Sopstveni vozni park 10. Inovacije
1. 2. 3. 4. 5.
MOGUNOSTI
Malo trite Nedostatak marketinga Veina lokala u zakupu Nedostatak kapitala Nedostatak promotivnih aktivnosti
PRETNJE
1. Stvaranje brenda 2. Poveanje tranje za proizvodima usled poveanja kupovne moi 3. Stvaranje novih proizvoda 4. Proirenje asortimana 5. Uvoenje novih naina prodaje 6. Snienje trokova 7. Proirenje prodajnih kapaciteta 8. Reklamiranje u medijima
1. 2. 3. 4.
9
Porast konkurencije Smanjenje kupovne moi graana Poveanje zaliha Poveanje trokova
SWOT ANALIZA PRIJATELJA SNAGA
SLABOST
1. 2. 3. 4. 5.
Odgovoran U poran Vredan Ambiciozan elja za sticanjem novih i nadogradnju starih saznanja 6. Matovit 7. Inteligentan 8. Snalaljiv 9. Lepog fizikog izgleda 10. Znanje stranih jezika
1. 2. 3. 4. 5.
MOGUNOST
Neiskustvo Samokritinost Impulsivnost Sklon radu u poslednji as Loe radno mesto
PRETNJE
1. Konstantna nadogradnja sopstvene linosti 2. Stvaranje i izgradnja poslovnih kontakata 3. Bolje radno mesto
1. 2. 3. 4.
Nepotovanje zakona Bolest Korupcija Loa materijalna situacija
SWOT ANALIZA PR OIZVODA SNAGA
SLABOST
MOGUNOST
PRETNJE
10
K ONK URENCIJA KAO KREATOR NOVOG POSLOVNOG OKR UENJA
DEFINI SA NJE KO N KUR ENCIJE
Pod konkurencijom, u najirem smislu, moe se smatrati sve to moe odvui kupca do vaeg proizvoda. Konkurencija je rivaltvo izmeu alternativnih firmi koje se obraaju istoj grupi kupaca, svaka pokuavajui na svoj nain da povea prodaju, trino uee i dobit. Konkurencija podrazumeva da na tritu na kojem se nalazi neko preduzee postoje i druga preduzea koja se za pozicije na tritu mogu boriti na razliite naine. Po irini shvatanja, konkurencija se moe podeliti u vie grupa: 1. Preduzea koja nude identian proizvod ili uslugu ± direktna konkurencija 2. Preduzea koja podmiruju istu potrebu, odnosno pruaju istu potroaku korist ± Indirektna konkurencija 3. Preduzea koja podmiruju prikrivenu potrebu vaeg kupca. 4. Firme koje uzimaju novac od vaeg kupca. Morate obratiti panju na ta se najvie troi i ta to odvlai novac iz budeta domainstva vae ciljne grupe 5. Bilo koja prepreka u vaem poslovanju. Danas
je kljuno da preduzetnik svojim poslovanjem ostvaruje konkurentsku prednost i to na dugoronoj osnovi. Navedeno je uslov za ostvarivanje uspeha, a realizacija u mnogome zavisi od toga sa kojim znanjem o svojim krajnjim potroaima preduzetnik raspolae. Preduzetniki subjekti u potrazi su za saznanjima o ponaanju i nainu donoenja odluka o kupovini, jer jedino kombinacija znanja o potrebama, eljama i ponaanju potroaa stvara temelj za ostvarivanje konkurentske prednosti i uspeno poslovanje. uslovima brzih promena, globalnih poslovnih strategija, virtuelnih organizacija, estih tehnolokih bumova, fleksibilne konkurencije, novih socijalnih i ekolokih ogranienja, imperativnosti znanja, kvaliteta, informacija i inovacija i sl. Pri tome su osnovni faktori konkurentnosti: cene, kvalitet, brzina, funkcionalnost, posedovanje kljunih kompetentnosti, produktivnost i efikasnost proizvodnje usluga, marketinga i menadmenta, organizovanost nastupa na tritima, davanje garancija, prilagoavanje okruenju itd. U
A N AL IZ A KO N KUR ENCIJE
Savremeno trite karakterie kompleksnost, turbulentnost i porast neizvesnosti izazvan estim pojavama inovacija u svim oblastima poslovanja. Preduzea su primorana da neprekidno prikupljaju informacije i o svom unutranjem okruenju, ali pre svega o spoljanjem okruenju (potroaima, konkurentima, partnerima) 11
Analizu konkurencije treba razumeti kao kontinuirani proces preispitivanja sopstvenog mesta na odabranom tritu. Ovaj korak je veoma vaan za biznis, a osnovna svrha treba da bude upoznavanje sa konkurentima i procena trine pozicije. Cilj analize konkurencije. Osnovna svrha je upoznavanje sa konkurentima i procena trine pozicije. Bitno je preduhitriti konkurente, i predvidite ta e va konkurent sledee uraditi, da ih nadmudrite, da budete prvi. Na kraju, tako moete da budete najbolji! Takoe, moete da dobijete odgovor kako da preuzmete dobre poteze svojih konkurenata, a izbegnete njihove greke. ta sve treba da znamo o konkuretnima: y
y
y
Koji su njihovi ciljevi ± da li je to trenutna isplativost uloenog, sticanje veeg udela na tritu, uvoenje novog proizvoda, koegzistencija ili agresivno osvajanje? Kakva je njihova strategija ± nia cena, vei kvalitet, bolja usluga ili nii trokovi, kratkorona ili dugorona orijentacija. Koji su obrasci reagovanja - u sluaju da podignemo ili spustimo cene, poveamo broj prodavaca itd., kako e se konkurenti ponaati.
K ONK URENCIJA R IME R: P
Konditorskom proizvodnjom se u SCG bavi oko 17 preduzea. Prema istraivanju prisutnosti proizvoaa keksa i kolaa u svesti potroaa MP panela trita Jugoslavije i Srbije, na prvom mestu se nalazi Bambi sa 76.3 %, potom Soko Nada tark sa 57.3% i Banini sa 39.1%. Najomiljenija marka keksa i kolaa je Plazma- Bambi sa 23.1 %, na drugom mestu je Jaffa Crvenka sa 8.8 %, a na treem Domaica-Banini sa 5.5%. Swisslion se u oba istraivanja nije naao u prvih pet proizvoaa. Veina domaih proizvoaa je ve dobro pozicionirana u svesti potroaa, sa dugom tradicijom proizvodnje i ve izgraenom markom.
12
Swisslion
Kra
Zveevo
Milka
Ferrero
Bevita Petit Beurre Linea
* Petit Beurre Batons, Ronda
* * Valisa
* * M-joy, Lila Pause * * * *
* * Pingui
oko banana Bananko oko biscuit * Softi i Kondita * okoladna Domaica domaica okoladna Daria Dorina Crna okolada ajno Bajno i Ladz Q Medeni dukat, slatki dukat, medeni poljupci Bombone
Dorina
Finesa, Lada, Polka *
Bombonjere
505-, Bronhi, Slatka tajna Griote, Bajadere
Flips tapii i perece Kvikers
* Vic tapii Vic
* * * *
* * * *
Samo ti, Volim te, Bata, Seka, Fantasy * *
Milka okolada
Kinder okolada, Kinder riegel
* *
* *
*
*
*
*
*
*
Valentina, Klaudia, Baron, Samo ti, Volim te * * *
I love Milka, Naps, Montelino, Minis, Milkins * * *
Choko-Bons, Kinder Freude * * *
Jedan od najveih konkurenata marke i konkurenata oblika proizvoda je Soko-Nada tark. Soko-Nada tark je preduzee sa dugom tradicijom i jedno od vodeih u konditorskoj industriji Istone Evrope. Proizvodi preko dve stotine proizvoda: okoladu, okoladne deserte, keks, biskvite, napolitanke, itd. U populaciji je najpoznatija sa proizvodnjom mlene okolade ¶¶ N ajlepe elje¶¶, oko bananica ma i okolodni m napolitankama. Bambi iz Poarevca je koncern za promet i proizvodnju koji je nastao 1967. godine. Po ostvarenom ukupnom prihodu 2002. godine nalazio se na treem mestu, iza Swisslion-a i Soko-Nade- tark, a po ostvarenoj dobiti na drugom mestu iza Swisslion-a. Najpoznatiji proizvod Bambija je Bambi plazma keks, koji je zbog svog bogatog sastava namenjen prvenstveno deci. Pionir Subotica, postoji ve 85 godina. Ovo je jo jedno preduzee sa dugom tradicijom. Najpoznatiji proizvod je Galeb okolada. ³J affa´ ± Crvenka je fabrika biskvita ija je osnovna delatnost proizvodnja kolaa i ostalih proizvoda od testa. Osnovano je 1976. godine. po ukupnoj ostvarenoj dobiti u 2002. godini je na treem mestu. Potencijalnu konkurenciju ine i proizvoai iz inostranstva, koji polagano ulaze na nae trite. To su proizvoai iz Evropske Unije i zemalja bive Jugoslavije (Hrvatska) - Milka, Nestle, Kinder, F erero, Kra,
13
Zveevo i dr. Na alost, kod nas i dalje vlada miljenje da inostrane kompanije proizvode kvalitetnije proizvode, tako da ovi konkurenti predstavljaju ozbiljnu pretnju. Prednost Swisslion-a se ovde ogleda u injenici da je ovo preduzee i u vajcarskom vlasnitvu, to moe pozitivno da utie na svest potroaa. Latentnu konkurenciju ine domai proizvoai kolaa. To su uglavnom domaice iz ruralnih i prigradskih naselja, koje omoguavaju naruivanje razliitih vrsta slatkia. ene u urbanim sredinama su uglavnom zaposlene i nemaju dovoljno vremena da se posvete kuvanju pa se esto odluuju za ovu opciju. Posebnu vrstu konkurenata ini nelegalni uvoz konditorskih proizvoda. Ovi proizvodi pristiu u nau zemlju nelegalnim kanalima, pri emu se ne moe znati stvarna uveena koliina, kao ni predvideti taan trenutak njihovog uvoza. Generiki konkurenti su svi proizvoai koji se bave proizvodnjom hrane, a preteno brze hrane, grickalica i sladoleda. Tu spadaju domai i strani proizvoai, kao to su Chipsy, Famoso, PIK aak, Florida Bell, Pringles, Chipita, Frikom, Delta sladoled, Ledo. Pored toga, generike konkurente ine i poslastiarnice, pekare, picerije, Mc Donald¶s, Pizza Hut i sl.
ZAKLJUAK : Najveca opasnost posle vrenja SWOT analize jeste nepreduzimanje nita to bi promenilo zatecene karakteristike i osobine. Mnogi izvre analizu svog preduzeca, ali kasnije nisu u mogucnosti ili nemaju sredstava da bilo ta promene u svom poslovanju i poziciji na tritu. SWOT analiza pre moe da se definie kao sveobuhvatan opis karakteristika, nego to je analiza u pravom smislu te reci. Ona moe da bude deo analitickog odlucivanja. Kod nas se najcece koristi kao metoda pripreme i analize u svrhu donoenja stratekih planova. Pri ovome treba imati u vidu da, kao i vecina analiza u oblasti menadmenta, SWOT analiza ne daje nikakve specificne odgovore. Ali, ona predstavlja nacin efikasne organizacije informacija i osetljivih karakteristika kao baza za izgradnju poslovne strategije i operativnih planova. Ona je relativno brza, jasna i efektivna.
14
Literatura:
1. Prof. Dr. Zvezdan uri ± Reinenjering poslovnih procesa 2. Filipovi, V., i Kosti, M., ³Marketing menadment´, Fakultet organizacionih nauka, Institut za menadment, Beograd, 1999. 3. Turistika organizacija optine Ivanjica (http://www.ivatourism.org)
15
