Razvojna psihologija

1. POJAM I PODRUCJA PSIHICKOG RAZVOJA Razvojna psihologija je grana psihologije koja se bavi opisom I objasnjenjem razvojnih promena u toku celog zivotnog ciklusa, od zaceca do rodjenj a I smrti. Razvojna psihologija je decja psihologija. Svojstva razvojnih promena su trajnost, nepovratnost (ako dete je dnom shvati da I nezivi objekti moraju da se krecu, ted a kre tanje objekata nije odlika samo zivih bica , nije moguce da se dostignuti uvid vrati na predjasnje uverenje). Razvojne promene su progr esivne jer vode visim oblicima prilagodjavanja. Razvoj  je neprestan process. Promene nisu ogranicene samo na period ranog detinjstva. Razvoj je kumulativan (ono sto danas nastaje oslanja se na ono sto je ranije nastajalo). Razvoj je usmeren I vodi diferencijaciji I organizaciji tj medjusobnom povezivanju I uskladjivanju razlicitih funkcija. Razvoj ima celovit karakter. Promene u jednoj funkciji uslovljene su promenama u nekim dr ugim funkcijama I predstavljaju uslov promenama u nekim trecim. Razvojna psihologija se cesto definise kao grana psihologije koja istrazuje promene u ponasanju. Podrucja psiholoskog razvoja : fizicki razvoj obuhvata promene u anatomiji I fizioloskim procesima koje su sistematski povezane sa uzrastom, promene u zdravstvenom stanju I razvoj motorike. Kognitivni razvoj obuhvata promene koje se odigravaju u opazanju, razumevanju je zika, govoru I pamcenju,

resavanju problema I misljenju. Psihosocijalno podrucje razvoja obuhvata promene u emocijama I socijalnim odnosima pojednica.

2. PERIODIZACIJA PSIHICKOG RAZVOJA 1.antenatalni De li se na: period ovuma (od zaceca do 2.nedelje), antenatalni period: od zaceca do rodjenja. Deli embrionalni period (od 2.do 10.nedelje), period fetusa (od 10.nedelje do rodjenja). 2.detinjstvo I mladalastvo: od rodjenja do 18.godine, deli se na: period novorodjenceta (od rodjenja do 2.meseca), period odojceta (od 2.meseca do prve godine), rani uzrast (od 1.do 3.godine), predskolski uzrast (od 3.do 7.godine), rani skolski uzrast (od 7.do 11.godine), srednjoskolski uzrast (od 11.do 15.godine), pozni skolski uzrast (od 15.do 18 godine). Period srednjeg I poznog skolskog uzrasta je istovremeno I period mladalastva I adolescencije. 3.zrelost: od 18.do 65.godine. deli se na ranu zrelost (od 18.do 24.godine), srednju zre lost (od 25.do 49.godine), poznu zrelost (od 50.do 65.godine) 4.staracki period: od 66.godine do kraja zivota. Deli se na ranu starost (od 66.godine do 70.godine), srednju starost (od 71.do 80.godine) I poznu starost (od 81.godine do karaj zivota). Treminoloska razlikovanja> *razvojni period- odnosi se arbitrarne podele zivotnog ciklusa preko hronoloskih godina starosti. *razvojni stadijum- odnosi se na period u zivotu pojedinca koji obelezava neki specifican preplet crta. Odredjivanje granica razvojnih stadijuma preko hronoloskh uzrasta nije fiksirano. Pojam stadijuma

implicira da postoje kvalitativne razlike u razvoju pojedine funkcije licnosti u celini (kod Pijazea senzomotorni, preoperacioni, konkretno operacioni I formalnooperacioni stadijum misljenja, a kod Frojda: oralni, analni, falusni I genitalni stadijum). *razvojni uzrast- u opstem smislu je svaka procena dostignutog nivoa razvoja koja uzima u obzir razvojne norme, odnosno tipicni uzrast na kome se postize odredjeni nivo razvoja. Po razvojnoj normi prva rec se u razvoju deteta javlja oko 12.meseca.

3. NASTANAK RAZVOJNE PSIHOLOGIJE Razvojna psihologija je u svojim pocecima bila skoro iskljucivo vezana za proucavanje decijeg perioda I adolescencije. Tek od 50.ih godina 20.veka nesto vise paznje se obraca na period zrelosti I to najvise u vezi sa pracenjem uticaja iskustava u detinjstvu na ponasanje odrasle osobe. U drugoj polovini 20.veka razvojna psihologija se postupno okrece istrazivanju karakteristika svih zivotnih perioda. Tideman je belezio promene u funkcionisanju cula I motorici, kao I jezicki I intelektualni razvoj svog sina

od rodjenja do trece godine.posto je primetio da njegov sin duze sisa nesto slatko nego guvernantin prst zakljucio je da je sisanje naucena, a ne urodjena instinktivna aktivnost. Darvinova “biografska skica Darvin je objavio zabeleske o razvoju svoga sina u prvih 12 meseci zivota. Darvinova  jedne bebe” (ogled u ogledalu). Njegova studija je vise od svih ostalih doprinela doprinela da ovaj tip istrazivanja

pocne da se uvazava kao aktivnost dostojna naucnika. Prajer objavljuje beleske o razvoju svog sina u toku prve cetiri godine zivota pod naslovom “Dusa deteta”. Objavljivanje ove studije oznacava pocetak decije psihologije.

Hol je smatrao da je poznavanje decije psihologije neophodno za razvoj obrazovnog sistema . cesto je

isticao da nastavnik mora da poznaje predmet koji predaje I mogucnost uma ucenika da ta znanja primi. Drugi cilj proucavanja deteta sastoji se u pomoci roditeljima . roditelji koji poznaju osobenosti decijeg uma su bolje pripremljeni za roditeljstvo. Relativno brzo oko se be okuplja veliki broj saradnika . tako nastaje “Pokret za proucavanje deteta”, koji je imao veliki uticaj u Srbiji pa nastaje “Srpsko drustvo za deciju psihologiju” I pokrenut je casopis. Holov pokret I njegovi doprinosi  nisu bili visoko cenjeni u

strucnoj javnosti, pa se postavlja pitanje njihove objektivnosti, jer su glavni izvor informacija bili roditelji koji su mogli biti pristrasni. Svoje studije adolescencije objavio je u 2 toma I time postavio temelj za razvoj psihologije adolescencije I starenja. Gezel se posvetio normiranju decijeg razvoja, posebno razvoja motorike. Torndajk se bavio pedagoskim pitanjima I procesima ucenja kod zivotinja I dece koje je povezivao sa

problemima razvoja.

Bine je posebno istrazivao misljenje kod dece, cesto koristeci svoje kceri kao subjekte, zadavao im je

razlicite problemske zadatke I trazio od njih dag a obavestavaju o svim fazama svog razmisljanja o problemu. 1905. Napravljena je Bine-Simonova skala koja predstavlja test inteligencije. Borislav Stevanovic napravio je 1934. Reviziju Bine-Simonove skale, a 1967.izlazi “Nova beogradska

revizija Bine-Simonove skale”. Terman objavljuje studije pracenja sudbine pojedinca koji su identifikovani kao vrlo inteligentni. Njegova

istrazivanja menjaju sliku o vrlo obdarenim osobama kao kao o bolesljivim pojedincima. Ova Ova studija je I bila  jedna od prvih u kojima su pracene karakteristike intelektualnog, emocionalnog I socijalnog funkcionisanja u zrelom dobu.

4. EKSPERIMENTALNA METODA Je istrazivacji postupak koji se sprovodi s namerom da se odrede uzrocni uticaji na pojavu koja se ispituje. Eksperimentator namerno I sistematski uvodi I menja neke uslove radi ispitivanja pojave koju zeli da istrazi. Pojava koja se ispituje zove se zavisna varijabla  jer se smatra da onazavisi od uslova koji  joj vremenski prethode. Sami uslovi nad cijom pojavom eksperimentator ima kontrolu zovu zovu se nezavisne eksperimentalne varijable. Kljucno obelezje eksperimenata je kontrola nad vremenskim seldom ili eksperimentalne

nezavisne I zavisne varijable I strogo e liminisanje dejstva svih drugih uslova osim onih koji su obuhvaceni skupom nezavisnih varijabli. Eksperiment sa dve nezavisne grupe : u ovakvim istrazivanjima se subjekti svrstavaju u 2 grupe. Jedna je

eksperimentalna I ona se izlaze delovanju delovanju nezavisne varijable, druga druga je kontrolna I nju sacinjavaju subjekti koji su po svojim obelezjima , koja mogu da uticu na pojavu koja se ispituje, slicni onima iz eksperimentalne, ali se ne izlazu delovanju zavisne varijable. Primer: da li igranje kompjuterskih igrica sa nasilnim sadrzajem dovodi do jacanja agresivnih sklonosti kod dece? Subjekti u eksperimentalnoj grupi bice u prilici da odredjeno vreme individualno igraju kompjuterske igrice izuzetno nasilnog sadrzaja , dok ce subjekti kontrolne grupe isto vreme provesti u igranju neke druge igre u kojoj nema nasilja. Sklonost Sklonost ka agresiji ocenjivace se na osnovu osnovu spremnosti deteta da se potuce, posvadja. Na kraju eksperimenta istrazivac uporedjuje ucestalost nasilnog ponasanja prema vrsnjacima kod subjekta kontrolne I eksperimentalne grupe. Ako se pokaze das u subjekti eksperimentaln grupe agresivniji prema vrsnjacima moze se zakljuciti da je postavljena hipoteza tacna I da igranje igrica sa nasilnim sadrzajem izaziva agresivno ponasanje. Nezavisna vaijabla je nasilni sadrzaj igrice, a zavisna je sklonost ka agr esiji. Da bi neki uslov mogao da se smatra uzokom neke pojave moraju se zadovoljiti 3 kriterijuma: 1.promena uslova mora da da dovede do promene pojave koja se se smatra posledicom

2.uslov koji se smatra uzrokom mora vremenski da prethodi pojavi 3.verovatnoca das u delovali drugi uzroci mora biti minimalna Primer: da li dva razlicita nacina citanja slikovnica vrse uticaj na obim recnika deteta kome se slikovnica cita? U eksperimentalnoj grupi roditelji su deci citali slikovnice navodeci decu na dijalog, podsticujci njihova pitanja I odgovarajuci na njih . u drugoj, kontrolnoj grupi, roditelji nisu bili toliko aktivni . posle mesec dana izvrseno je testiranje dece I ustanovljeno da deca iz eksperimentalne grupe mor aju imati znatno bogatiji recnik od dece iz kontrolne grupe. U ovom istrazivanju zavisna varijabla je obim recnika, a nezavisna nacin citanja. Eksperiment sa ponovljenim merilima : u ovom slucaju ne koriste se nezavisne grupe vec se svaki

ispitanik poredi sam sa sobom, tj ispitanici ucestvuju u eksperimentalnim I u kontrolnim uslovima. Primer: istrazivanje Ksenije Krstic I Aleksandra Baucela odnosi se na pojam konzervacije. Konzervacija  se odnosi na uvid da odredjena kvantitativna obelezja objekta ostaju nepromenjena kada se usled neke transformacije promeni spoljni izgled objekta. Mladja deca (od 6 do 7 godina) veruju da se kolicina vode u casi promeni kada se voda prespe u uzu I duzu casu. Dete kome se dva puta postavi isto pitanje moze da zakljuci da je prvi put pogresno odgovorilo. Istrazivaci su postavili pitanje da li ce iste nelogicne odgovore deca davati ako im pitanje postavi vrsnjak= rezultati u pokazali da kod tezih zadataka postavljanje pitanja od strane odraslog dovodi do promene odgovora ispitanika, sto se ne desava kada je ispitivac vrsnjak. Istrazivaci cesto daju prednost eksperimentima sa ponovljenim merilima nad eksperimentima sa nezavisnim grupama jer se u prvima zahteva manji broj subjekata. Prednost eksperimentalne eksperimentalne metode smatra se da eksperiment ima mnogo prednosti nad drugim istrazivackim

metodama. Istrazivac-eksperimentator je potpuno pripremljen da vrsi tacna zapazanja o pojavi koja je predmet istrazivanja jer je sam izaziva. Pored toga posto su poznati uslovi neophodni za javljanje pojave, istrazivac moze da postavi istrazivanje. Koriscenje ove metode o laksava zakljucivanje o uzrocima pojave.

5. SPOLJASNJA I UNUTRASNJA VALJANOST Bez obzira na to koju varijantu eksprimentalnog merenja koristi istrazivac mora da se potrudi da dobijeni podaci imaju spoljasnju I unutrasnju valjanost. uopstiti tako da vaze I Spoljasnja valjanost tice se stepena u kome se rezultati nekog istrazivanja mogu uopstiti za druge uzroke subjekata I u okolnostima koje se donekle razlikuju od konkretnih uslova u kojima su podaci dobijeni. Ona se izmedju ostalog, postize time sto se do istih zakljucaka o nekoj pojavi dolazi primenom razlicitih metoda. Ukoliko su rezultati slicniji utoliko je veca uvereost u spoljasnju valjanost. ko ntrole nad svim uslovima koji mogu da uticu na zavisnu Unutrasnja valjanost vezana je za stepen kontrole varijablu. Eksperimentator treba da tako planira istrazivanje da moze da bude siguran da jedino nezavisna varijabla prouzrokuje posledice . to se postize time sto se subjekti slucajno rasporedjuju u

eksperimentalne grupe. Takodje treba voditi racuna da na zavisnu varijablu ne uticu neki spoljasnji uslovi koji kovariraju sa nezavisnom varijablom. Primer: ispitivanje uticaja buke na javljanje umora kod ispitanika.

6. METODA POSMATRANJA Prednost nad drugim metodama: moze se izvoditi I bez znanja subjekta koji se posmatra (tako se obezbedjuje spontanost I prirodnost ponasanja), jednostavnija je po te hnickim zahtevima I ne iziskuje velika finansijska sredstva. Anegdotska metoda- vrsta prirodnog posmatranja koji se sastoji u najobicnijem opisu posmatrane

pojave, onako kako je upamceno njeno odvijanje. Metoda dnevnika- nesto sistematicniji oblik ponasanja koji se ranije cesto primenjivao u istrazivanju

decijeg razvoja . kod upotreba ove metode u decijoj psihologiji preuzima se belezenje promena u ponasanju deteta u duzim vremenskim periodima. studije koje se zasnivaju na metodi dnevnika zovu se I biografske studije. Glavni nedostaci primene ove metode : studije uglavnom uklucujeu samo jedno dete pa je problematicno svako uopstavanje; posmatraci posmatraci su uglavnom emotivno vezani za dete koje se posmatra; opisi ponasanja se daju naknadno a ne u trenutku u kom se dogadjaj zbiva; posmatra se spontano odvijanje pojave I obicno posmatrac nije spreman da precizno opise sve aspekte dogadjaja; u metodi dnevnika cesto nije moguce kontrolisati pojedine faktore koji de luju na dete. Sistematsko ili kontrolisano posmatranje - ima znacajne prednosti u odnosu na prethodne metode. I z

mnostva pojava koje se sistematski menjaju sa uzrastom, istrazivac izdvoji nekoliko I njihovo spontano pojavljivanje sistematski belezi po nekom izabranom uzroku ispitanika. Primer: posmatranje dece koja igraju razlicite kompjuterske igrice u internet klubovima. klubovima. Mada se postupci posmatranja prilicno razlikuju u zavisnosti od predmeta istrazivanja , smatra se da bi oni mogli da zadovolje sledece zahteve: 1.treba tacno odrediti I jasno razgraniciti ono sto treba posmatrati 2.unapred se mora odrediti nacin belezenja rezultata posmatranja I posmatraci treba da budu upoznati sa tim. 3.ako je to izvodljivo, treba pre glavnog posmatranja sprovesti probno istrazivanje 4.posmatranje treba da bude brizljivo I nepristrasno sprovedeno Analiza sadrzaja :

Jedinica posmatranja nisu ljudi I njihovi postupci, vec razliciti ljudski proizvodi. Analiza sadrzaja bavi se aalizom poruka. Ona se sastoji u sistematskom opisu I analizi nekog te ksta, slikovnog ili auditivnog materijala. Edinica analize je osnovna jedinca poruke koja ce biti klasifikovana. Najcese su to reci, fraze, recenice, likovi ili ilustracije u nekoj k njizi. Kod analize teksta moze da se vrsi: 1.sintaksicko-leksicka analiza: primer su frekvencijske analize (liste reci koje sadrze sve reci iz nekog teksta I frekvenciju njihovog javljanja), pomocu nje je moguce ustanoviti autorstvo nekog teksta. 2.semanticka analiza: analiza znacenja nekog teksta. Primer:analiza teksta u c itankama za treci razred.

7. METODE ZASNOVANE NA SAMOIZVESTAJIMA Intervju : razgovor koji podrazumeva da postoji ne posredni kontakt izmedju bar jednog intervjuisanog I

 jednog intervjuera . kao metod istrazivanja zahteva das u pitanja pazljivo odabrana odabrana I da se odgovori na njih mogu prevesti u mere nekih nek ih svojstava pojave koja je predmet istrazivanja. Podela: 1.nestandardizovani: istrazvac ima samo skup pojmova I tema koji mogu biti predmet razgovora, ali na sam tok razgovora najvise utice ispitanik. 2.standardizovani:pitanja koja se postavljaju, njihov redosled su nepromenljivi I isti za sve ispitanike. Upitnik : standardizovani intervju koji je prenet na papir. U upitnicima se postavljaju: A) otvorena pitanja

koja ispitanik sam ispisuje I konstruise odgovor; B) pitanja sa ponudjenim odgovorima kod kojih ispitanik oznacava one koji vaze u njegovom slucaju. (primer: da lip o vasem misljenju professor predaje dobro? Odgovor: uvek, cesto, retko, nikada). Inventari licnosti : su podvrsta upitnika. Njihova upotreba je cesta u psihologiji I u razvojnoj psihologiji.

Primer: Novovic I saradnici su pokusali da ustanove razlike izmedju depresije kod starih lica I osoba srednjih godina koji se klinicki lece od depresije. Autobiografije I licni dnevnici : mnogo se redje k oriste zbog ozbiljnih nedostataka. Autobiografije mogu

da se pisu sa vrlo razlicitim motivima  – Gordon Olport navodi bar 13 razloga za pisanje autobiografije (zelja za samoopravdanjem, egzibicionizam, katarza, literarno dokazivanje…).

Dnevnici, posebno oni koji se vode u duzem vremenskom pe riodu, mogu da budu odlican izvor za istrazivanje kontinuiteta I promena u razvoju licnosti. U njima ima mnogo manje gresaka u pamcenju I prikrivanja nego u autobiografijama, ali obicno preskacu neke deta lje I opise jer autor pretpostavlja da se o njima zna. Intervjiui I razliciti upitnici, mada se mnogo cesce koriste imaju razlicita ogranicenja. Njih nije moguce primeniti na najmladjim uzrastima.

8. OSNOVNI ISTRAZIVACKI NACRTI 1.longitudalni I transverzalni nacrt Longitudalni postupak: isti pojedinac ili ista grupa pojedinaca ispituju se u duzem vremenskom period. Mane: skupi su, dugo traju, ispitanici vise puta prolaze kroz istu proceduru; usled bolesti, smrti ili preseljenja smanjuje se broj pojedinaca ciji je razvoj moguce pratiti. Transverzalni postupak: ispitivanje se vrsi na grupama subjekata koji se razlikuju po uzrastu. Razlike koje se otkrivaju izmedju subjekata razlicitog uzrasta pomazu da se otkriju tendencije u procesu razvoja. Prednosti: u srazmerno kratkom roku moze se ispitati veliki broj studenata, subjekti razlicitog uzrasta ispituju se istovremeno. Mane: neki oblik ponasanja ili psihicke funkcije u toku razvoja javlja se I iscezava na mahove. 2.sekvencijalni nacrt Kombinacija longitudalnog I transverzalnog postupka. Grupe razlicitog uzrasta se prate u toku razlicitog vremenskog perioda. Primer: ispitivanje razvojne promene u nekim intelektualnim sposobnostima u period 8 I cetrnaeste godine. 3.mikrogeneticki nacrt Daje dublji I detaljniji opis procesa koji dovode do promena. Osnovna ideja ovog procesa jeste da pojedinci kod kojih neka vazna razvojna promena tek sto se nije javila, izlaze uslovima za koje se veruje da dovode do promena I da se ponasanje intenzivno proucava dok se te promene desavaju. Primer: istrazivanje o tome kako deca prepoznaju svoj lik u ogledalu. Ovaj nacrt ima posebnu vrednost jer dozvoljava donosenje zakljucaka o tome kako se neki proces odvija I koji su momenti u njemu kljucni. klj ucni. Omogucavaju uvid u individualne razlike tokom kratkog vremenskog perioda ali ne I tokom duzeg. Stoga se koriste u slucajevima kada su vec u osnovi utvrdjeni tipovi promena koje se javljaju na pojedinim uzrastima.

9. CETIRI VELIKE TEME RAZVOJNOPSIHOLOSKIH TEORIJA 1.Priroda ili vaspitanje Krajem 19.veka psihologijom su dominirala shvatanja o presudnoj ulozi nasledja. Pocetkom 20.veka  javljaju se sasvim suprotna shvatanja o kojima presudnu ulogu ulogu u oblikovanju pojedinca imaju sredinski cinioci. Osnivac bihevioristicke skole, Dzon Votson tvrdi da procesi ucenja mogu u bilo kom pravcu oblikovati neku jedinku bez obzira na nasledne faktore. Savremena g enetika pokazala je da sve karakteristike nekog organizma predstavljaju rezultat interakcije gena I zivotnih sredina u kojima se odigrava razvoj organizma.

Primer: eksperiment sa pacovima Da bi se objasnile interakcije nasledja I sredine poziva se na nekoliko principa. Najcesce se navodi jedan koji je poznat kao norma reakcije. To je velicina fenotipske promene koju neki genotip moze da ostvari pod razlicitim sredinskim uslovima (primer: potencijalno obdaren pojedinac ce inteligenciju razviti do nizeg nivoa ako odrasta u nestimulativnoj sredini, I do vrlo visokih nivoa ako se razvija na stimulativnoj sredini). Tipovi korelacije genotipa I sredine:

A)Aktivan tip korelacije-javlja se kod osoba sa odredjenim genotipom, bira I modifikuje svoju sredinu u skladu sa svojstvima svog genotipa. B)Pasivna korelacija-nastaje usled toga sto roditelji obezbedjuju deci sredinu koj a odgovara njihovom genotipu. V)Evokativna ili reaktivna korelacija-genetske sklonosti deteta uslovljavaju reakcije sredine koje mogu dodatno da uticu na utvrdjivanje tih istih sklonosti. Na osnovu ovih tipova odnosa moze da se obajsni zasto s uzrastom raste uticaj genotipa. U prvim godinama zivota dete najveci deo vremena provodi u sre dini koju mu roditelji odredjuju i decje ponasanje uglavnom odrazava efekte pasivne korelacije. Sa uzrastom dete postaje nezavisnije I slobodnije da bira sredinu I aktivnosti koje odgovaraju njegvoj prirodi I genetskim sklonostima. Tada su na delu aktivne I evokativne interakcije. 2.Postupnost ili skokovitost a.teoreticari kontinuiteta- smatraju da razvoj svake funkcije protice bez naglih promena I da je zapravo

rec o rastu, promenama u kojima se pocetna I krajnja tacka sistema koji se razvija razlikuju samo kvantitativno,ali I kvalitativno- slico raste drvece u visinu I u sirinu. b.teoreticari diskontinuiteta- smatraju da je u razvoju moguce ustanoviti kvalitativno razlicite stadijume.

Svaki stadijum predstavlja preplet ili preobrazaj saznajnih emotivnih ili motivacionih odlika (primer je metamorfoza zabe). 3.Aktivno ili pasivno ucesce u sopstvenom razvoju? Ovo pitanje ima filozofsko poreklo u shvatanjima Dzona Loka I Zan Zak Rusoa. Lok je isticao da su ljudi kao tabula rasa (neispisana ploca). Lokovska koncepcija razvoja u psihologiji je zastupljena u nizu mehanicistickih teorija razvoja po kojima pojedinac manje-vise pasivno reaguje na uticaje iz svoje sredinei predstavlja odraz tih uticaja. U svojim spisima o vaspitanju , Ruso je izneo svoje ideje o deci kao plemenitim divljacima koji se mogu razviti u zdrave, moralne I skladne licnosti na osnovu svojih prirodno datih potncijala ako ih ne iskvare druatveni uticaji. Pojedinac je aktivni ucesnik u sopstvenom razvoju.

4.Holisticki ili modularni karakter razvoja? Razvojnopsiholoske teorije se razlikuju prema tome da li smatraju da su izdvojive oblasti razvoja, kao sto su saznajna I emotivna , medjusobno povezane ili je razvoj manje-vise nezavisan u svakoj od ovih oblasti. Ako se smatra da su promene medjusobno povezane onda se prihvata holisticka koncepcija razvoja. Ako se nasuprot tome misli da svaki aspect razvoja ima posebne I relativne tokove, onda se prihvata modularna koncepcija razvoja.

10. PSIHODINAMSKE TEORIJE Izraz psihodinamski ima 3 osnovna znacenja: Kada se vezuje za neki process, onda se ovim terminom istice da je poces promenljiv; kada se vezuje za teorijsku orijentaciju onda se obilno odnosi na teorije koj e pripadaju psihoanalitickom krugu ili na svaku teoriju koja nastoji da objasni ponasanje delovanjem razlicitih motiva ili nagona; ili je sinonim za teorije koje se oslanjaju na Frojdovu Froj dovu analizu. Frojdova teoija psihoseksualnog razvoja:

Razvijajuci svoju teoriju na proucavanju neurotskih poremecaja ko ji se javljaju kod odraslih osoba, Frojd  je dosao do uverenja da se u toku razvoja urodjeni bioloski nagoni sukobe sa zahtevima zahtevima socijalne sredine. Kao bioloska bica mi se radjamo sa odredjenim nagonima koji teze bezuslovnom zadovoljenju. U Frojdovoj psihoanalizi postoje dve grupe nagona: 1.nagoni Erosa- odnose se na sve nagone samodrzanja ukljucujuci I seksualni nagon; o seksualnom nagonu se moze govoriti jos u det injstvu (sisanje prsta I urinacija) 2.nagoni smrti ili nagoni samounistenja I destrukcije- manifestuju se kao ag resivnost, teznja da se unisti ili nanese steta drugom. Ovi nagoni teze zadovoljenju, ali se pojedinac u toku razvoja srece sa brojnim zahtevima socijalne sredine da suzbije svoje nagonske zelje. * stadijumi psihoseksualnog razvoja A) oralni stadijum- od rodjenja do prvog rodjendana ; usta kao glavna erogena zona- dete uziva u r aznim moralnim aktivnostima kao sto su sisanje, zvakanje ili grizenje. B) analni stadijum- do trece godine ; seksualna zadovoljenja se vezuju za urinaciju I defekaciju ; posto okolina zahteva da se te telesne funkcije stave pod kontrolu, dolazi do sukoba izmedju roditeljskih zahteva I zelja deteta. C) falusni stadijum-od trece do seste godine ; glavna erogena zona su genitalije; kod deteta se razvijaju rodoskrvne erotske teznje ka roditelju suprotnog pola I neprijateljska osecanja prema drugom roditelju.

D) stadijum latencije- od 6 do 11 godine ; potiskuju se I postaju nesvesne sve teznje iz prethodne faze ; dete kontrolise svoje nagonske potebe u pravcu ispunjavanja svojih skolskih obaveza I interesovanje za seksualne aktivnosti nije evidentno. E) genitalni stadijum- sa pojavom puberteta dolazi do obnavljanja seksualnih potreba ; adolescent mora da nauci kako da svoje seksualne potrebe zadovolji na prihvatljiv nacin. Tri komponente licnosti

nesvesni psihicki procesi imaju pre sudnu ulogu u determinisanju ljudskog ponasanja I ljudskih dozivljaja. U psihickom aparatu mogu se uociti 3 izdvojene structure : 1.id- pripada podrucju nesvesnog I psihicka je reprezentacija bioloskoh, instiktivnih teznji- tezi zadovoljstvu.tezi neposrednom I potpunom zadovoljenju svih boloskih impulsa I ne trpi odlaganja ili frustracije.u svom funkcionisanju ne poznaje logiku, vrednosti, moral I ogranicenja ko ju postavlja fizicka realnost. 2.ego- system koji se trudi da pom iri zahteve id-a sa zahtevima spoljasnje sredine I zahtevima superego. Razlikuje fantaziju od stvarnosti.moze da blokira neposredno zadovoljenje impulsa iz id-a I da ih usmeri u nekom drugom, prihvatljivijem pravcu. On je nosilac razlicitih kognitivnih funkcija. 3.superego- nosilac moralnih standarda; tezi savrsenosti. Zabrane I inhibicije uzrokovane su potrebom za uvazavanjem moralnih normi, predstavljaju savest, a pozitivne aspiracije I idealni predstavljaju ego -ideal (dve komponente superega). Znacaj Frojdove psihoanalize za razvojnu psihologiju> Frojdova tumacenja cesto su bila izraz nje govih licnih iskustava I zato ne mogu biti siroko prohvacena. Tesko ih je empirijski proveravati. Skrece paznju na ulogu ranijih iskustava I na znacaj emotivnih momenta za ukupan razvoj. Frojd je malo paznje posvetio egu I njegovom razvoju, polazeci od uverenja da je samo id nosilac psihicke energije I da funkcionisanje ega zahteva energiju ida. Eriksonova teorija psihosocijalnog razvoja

Erikson je nadogradio Frojdove ideje o r azvoju. On razvoj posmatra kao javljanje novih svojstava koja nisu sadrzana u prethodnoj etapi zivotne istorije. Istice da konflikti adolescenata ne mogu biti istovetni sa konfliktima mladjeg deteta. 8 stadijuma:

Osnovno poverenje spram nepoverenja (od rodjenja do 1.godine); autonomija sperm stida I sumnje (od 1.do 3.god) inicijativa spram krivice (od 3.do 6.god) marljivost spram inferiornosti (od 6.do 11.god)

identitet spram krize identiteta (adolescencija) druzenje spram izolacije (rana zrelost) stvaranje spram zastoja (srednje doba) integritet spram ocajanja (starost)

11. BIHEVIORISTICKE TEORIJE Biheviorizam je psiholoski system koji je u psihologiji imao bitnu ulogu u periodu izmedju 1920 -1960 godina. Njegov uticaj je bio posebo izrazen u eksperimentalnoj psihologiji koja se razvijala u SAD. Votsonov biheviorizam (Dzon Votson)

1913.izveo je prvu formulaciju dosledno bihevioristickog programa. Umesto bavljenjem subjektivnim fenomenima svesti,Votson predlaze da se psihologija razvija kao nauka o ponasanju. Osnovne crte Votsonovih teorijskoh pogleda: Ponasanje je sastavni deo elementarnih reakcija I moze se uspesno analizirati objektivnim metodama prirodih nauka: eksperimentom I spoljasnjim posmatranjem. Ponasanje je u osnovi svodivo na sekreciju zlezda I sitne muskularne pokrete. Svako ponasanje u osnovi ima neku vrstu drazi. Reakcija je relativno prosta aktivnost organizma koja se javlja kao odgovor na neku spoljasnju draz. Svesni procesi, ako I postoje, ne mogu biti predmet naucnog bavljenja. Pojmovi koji o dggovaraju pojavama iz psihickog zivota najcesce su opisivani kao sklopovi skrivenih reakcija i drazi. Ponasanje je u najvecoj mogucoj meri odredjeno iskustvom I procesima ucenja. ucenja. Covek je na rodjenju tabula rasa rasa na njega process ucenja ostavlja trag. Ucenje se sastoji u jacanju veza izmedju drazi I reakcije. Kada se draz I reakcija jave u isto vreme, jaca veza izmedju njih. Ucenje nije stvaranje potpuno novih veza, vec se ucenjem pobudjuju one veze koje vec postoje. Votson je posebno istrazivao klasicno uslovljavanje. Prve studije klasicnog uslovljavanja izveo je Ivan Petrovich Pavlov. Osnovna operacija u tim eksperimentima sastoji se u davanju u paru dve drazi. Jedna je neutralna draz,tzv bezuslovna koja na osnovu urodjenog mehanizma pokrece reakciju: Pavlovljev ogled sa psima: zvuk metronoma=neutralna draz, hrana=bezuslovna draz. Hrana izaziva reakciju lucenja pljuvacke. Ako zvuk metronome u vise navrata prethodi davanju hrane, pas pocinje da luci pljuvacku cim cuje metronome. Zvuk metronome sada ima ulogu uslovne drazi. Skinerov radikalni biheviorizam

Jedan od najznacajnijih predstavnika biheviorizma u 20.veku bio je Skiner. I spitivao je operantno ili instrumentalno instrumentalno ucenje. Priznaje I klasicno uslovljavanje kao poseban vid ucenja I naziva ga respodentno ucenje. Instrumentalno ucenje je takav vid ucenja u kome reakcija ili ponasanje koje se uci predstavlja

sredstvo, instrument za postizaje nekog cilja.kod operantnog ucenja je stimulus najcesce nepoznat; organizam emituje reakciju od koje zavisi javljanje potkrepljenja. Primer: eksperiment sa pacovom. Vrste potkrepljenja:

1.pozitivno I negativno potkrepljenje: kod pozitivnog potkrepljenja operant je nagradjen ne cim sto ima svojstva pozitivne drazi ili ishoda (pozitivno potkrepljenje za pacova u Skinerovoj kutiji je hrana). Negativno potkrepljenje sastoji se u prekidu ili uklanjanju neke neprijatne drazi (ako pritisak poluge dovodi do prekida bolnog udara struje, pacov ce lako nauciti da u Skinerovoj kutiji provede vreme u blizini poluge I da je ucestalo pr itiska). 2.primarna I sekundarna potkrepljenja: primarna su nenaucena potkrepljenja koja zadovoljavaju neku biolosku potrebu (npr hrana). Sekundarna su one spoljne okolnosti koje potkrepljujucu ulogu sticu na osnovu zajednickog javljanja sa primarnim potkrepljenjem. Kada pacov pritisne polugu upali se svetlo, a kratko vreme nakon toga dobija I nagradu u vidu hrane. Posle razcitog broja ovakvih pokusaja pacovi se u mraku stavljaju na rezim gasenja. U situaciji gasenja, pritiskanje poluge vise nije praceno dobijanjem hrane. * kaznjavanje

Kazna je neprijatna draz koja treba da dovede do eliminacije nekog ponasanja , tj do slabljenja operanta. U osnovi se razlikuju 2 vrste kazne: Jedna se sastoji u izlaganju izlaganju neke neprijatne drazi, druga u povlacenju I skracivanju skracivanju prijatne drazi. Nezeljeni efekti kaznjavanja: Supresija kaznjavanog moze biti samo privremena, samo dok je risutan onaj koji kaznjava. Kazna, posebno fizicka moze izazvati negativne emocije koja se mogu vezati za osobu koja kaznjava I dovesti do njenog izbegavanja. U slucajevima kada se moze o paziti sugestivan efekat, primecuje se da se on siri I na drugi vid ponasanja , koja su slicna, ali nisu sama po sebi nepozeljna. Kaznjavanje, posebno fizicko jeste agresivni akt. *diskriminativa draz

Skinner kaze da adekvativna formula o uzajamnom dejstvu organizma I njegove sredine mora uvek da sadrzi tri momenta: Sam operant; priliku u kome dolazi do emitovanja operanta; potkrepljujuce posledice (pacov ce nauciti da pritiska polugu samo kada je upaljena zelena,ali ne I onda kada je ukljucena crvena svetlost-kaze se da je pacov naucio difere ncijaciju-samo u preisustvu zelenog svetla operant se dovodi do potkrepljenja; zeleno svetlo iz ovog primera ima ulogu diskriminativnog stimulusa). stimulusa). Teorija socijalnog ucenja Alberta Bandure:

Pocetkom 60ih godina proslog veka Albert Bandura je zapoceo istrazivanje jednog novog oblika ucenja: ucenje po modelu (ucenje ugledanjem na uzor); socijalno ucenje, ucenje posmatranjem. Primer: lutka Bobo- posmatranje agresivnog modela utice na povecanje agresivnog ponasanja kod dece.

Bandura je opisao procese koji se desavaju izmedju ponasanja uzora (shvacenog kao draz-S) I imitativnog ponasanja (reakcije-R).. na taj nacin je napustio stroge bihevioristicke principe koji su zabranjivali pozivanje na neopozive mentalne procese. 3 moguca slucaja ugledanja na uzor

1.imitacija specificnih motornih radnji ili vr ebalnih iskaza 2.imitacija viseg reda kada subjekti apstrahuju opsta svojstva I pravila ponasanja modela 3.stvaralacka imaginacija –selektivno ugledanje na veci broj uzora I kombinovanje karakteristika u novu celinu Da l ice jedna osoba imitirati ponasanje neke druge zavisi od veceg broja povezanih faktora koji se mogu svrstati u 3 grupe: 1.karakteristike modela – imitiraju se osobe od socijalnog zancaja I ugleda, upadljive, kompetentne 2.karakteristike posmetraca- oponasanju su sklone osobe nizeg samopouzdanja , zavisne, manje kompetentne 3.posledice ponasanja- nagradjivana ponasanja ce se cesce imitirati.

12. KOGNITIVNE TEORIJE 1.teorija Zana Pijazea Pijazeov prevashodni cilj je bio da istrazi razvoj inteligencije, misljenja I saznanja o svetu. Postoje 4 stadijuma razvoja inteligencije: Senzomotorni- (od rodjenja do 2.godine)- stadijum motornih akcija u kojima ne postoji unutrasnja misao. Preoperacioni- (2-6.god)-dete je sposobno da u misloma prestavi objekat I dogadjaje, ali tesko pravi razliku izmedju opsteg I posebnog. Konkretne operacije- (6-11.god)-postize se koordinacioja predstava I postzu se osnovna pravili logickog misljenja. Formalne operacije- misao je u stanju da barata pretpostavkama I izrazima koji imaju apstraktan karakter I da izvode zakljucke. Postoje 2 principau razvoju bioloskih sistema: 1.organizacija-primer sa stapicima 2.adaptacija-urodjena tendencija da se prilagodimo zahtevima sredine; dva procesa: a) asimilacijauklanjanje novih saznanja u vec postojece saznajne strukture, prilagodjavanje sredie sebi; b) akomodacija- menjanje I prilagodjavenje postojecih saznajnih struktura pod uticajem spoljasnje sredine.

2.sociokulturna teorija Lava Vigotskog Vigotski tvrdi da se ljudske psiholoske moci oslanjanju na razlicita psiholoska orudja ili znakovne sisteme. Pojedinacno najvaznje psiholosko orudje je govor. Najvisi nivoi misljenja zahtevaju opismenjavanje, usvajanje brojcanog sistema I poducavanje razlicitim apstraktnim pojmovima. Vigotski je isticao r azliku izmedju naucnih pojmova I spontanih ili svakodnevnih pojmova. Naucni pojmovi omogucavaju detetu da svoje svakodnevne pojmove smesti u adekvatniji okviri da ih shvati u punom znacenju (pojam dede za mladje dete vezan je usko za njegovog dedu I kroz skolu dete postaje svesno znacenja pojma u porodicnom sistemu veza). Doprinosi sociokulturne teorije: Vigotski je smatrao da ni procesi sazrevanja ni procesi samostalnog otkrica nisu dovoljni da objasne napredak koji dete ostvaruje u razumevanju sveta. Samo na osnovu spostvenih otkrica dete ne bi bilo u stanju da r azvije svoj um. Njemu je neophodno poducavanje , znanje I pojmovi koji vec postoje u njegovoj kulturi. 3.teorija obrade informacija Neki teoreticari obrade informacija uporedjuju ljudski um sa kompjuterom. Ulazne informacije su culni utisci, ali reakcija ili ponasanje je izlaz ili autput. Njih zanima sta se odigrava u centralnom procesoru, u umu, od momenta delovanja stimulusa do momenta reakcije. Ne razmatra coveka kao pasivno bicebicecovek je aktivni mislilac, uvek zeljan stimulacije I pobudjivanja. Pristalice ove orijentacije sa Pijazeom dele zanimanje za kognitivne procese I kognitivni razvoj, ali za razliku od njega odbacuju ideju o postojanju razvojnih stadijuma. Danas su sve uocljivije prakticne primene ovog pristupa u te stiranju, dijagnozi I tretmanu problema sa ucenjem.

13. EVOLUCIONISTICKA RAZVOJNA PSIHOLOGIJA Da li se oblici ponasanja I svojstava psihickih procesa savremenog coveka mogu objasniti polazeci od njihove evolucione vrednosti? Od 40ih godina 20.veka sve cesce se u razvojnoj psihologiji pominje etoloski pristup (etologija-naucna disciplina koja se bavi instiktivnim ponasanjem zivotinja I posmetranjem zivotinjskog ponasanja u prirodnim uslovima). Osnivac modern psihologije Konard Lorenc. Primetio je fenomen utiskivanjavezivanje urodjene reakcije pracenja za prvi pokretan objekat koji mladi vide. To je kritican period ucenja. Poredeci ponasanja razlicitih vrsta , pokusavaju da se u njihovom ponasanju, na osnovu potrebe svake od vrsta da se prilagodi posebnoj zivotnoj sredini I da razvije nove, savrsenije oblikeponasanja kroz prirodnu selekciju. Ovaj pristup je primenjen I na ljudsko ponasanje, posebno na decije: Ponasanje se posmatra u prirodnom okruzenju. Medjutim, javlja se problem- covekovi genotipski potencijali razvijali su se tokom evolucije u uslovima koji su se bitno razlikovali od danasnjih. Pri opisu ponasanja treba obratiti paznju na one obrasce ponasanja ko ji se javljaju kod svih ili bar kod vecine  jedinki. Ukoliko treba da se objasni zasto se kod nekog deteta javlja neki oblik ponasanja, odgovore odgovore trazimo na nekoliko nivoa: Pozivanje na trenutno stanje pojedinca, na njegovu proslost, na korist koju je ljudska vrsta imala u proslosti I korist od takvog ponasanja u sadasnjosti. Evolucionisticka teorija polazi od toga da um svake zivotinje I coveka predstavlja mentalnu gradjevinu sa adaptivnom funkcijom. Svaka vrsta mora da se suoci sa razlicitim izazovima u fizickoj sre dini I izazovima

koji imaju izvor u interakcijama sa je dinkama sopstevene vrste. Na osnovu mehanizma prirodne selekcije zadrzavaju se ona resenja koja su uspesna I koja dovode do odrzanja vrste. Selekcija nije nasumicna, ona uvek obezbedjuje bolje prilagodjavanje okolini. Doprinosi evolucionisticke teorije: Ilustracije za evolucionisticka objasnjenja su brojna I odnose se na alturizam, zrtvovanje, ljubav, pa cak I na uspehe u resavanju logickih problema.

14. BIOEKOLOSKA TEORIJA Ponekad se koristi I termn kontekstualna , a kao glavni predstavnik Bron fen B rener. On je osnivac tzv bioloske teorije razvoja koja polazi od teze da se svaki sistemu kontekstu razlicitih ekoloskih sistema koji podrzavaju I podsticu razvoj. Da bismo razumeli razvoj detet a neophodno je da uzmemo u obzir u kakvoj su interakciji njegove karakteristike I sredina koja ga okruzuje.razvoj pojedinca je uslovljen razlicitim kontekstima, ali tog delovanja pojedinac ne mora biti svestan. Razlikuje se 5 medjusobno zavisnih ekosistema: 1.mikrosistem- aktivnosti I interakcije u detetovom detetovom neposrednom okruzenju (porodica,skola,vrsnjaci) (porodica,skola,vrsnjaci) ; na karakteristike interakcije dva pojedinca u mikrosistemu moze da deluje treca strana (odnos oca prema majci moze da utice na odnos majke prema detetu). 2.mezosistem- povezivanjem jednog ili 2 mikrosistema (porodica + skola kao preduslov za uspeh deteta) 3.egzosistem- ukljucuje spoj 2 ili vise okruzenja, ali bar u jednom od njih pojedinac ne ucestvuje neposredno (radna okolina roditelja,lokalne vesti,mediji). 4.makrosistemi- najopstiji kulturni obrasci, dominantne vrednosti (u drustvu u kome se ceni nenasilje porodicni odnosi bice takvi da ce deca vrlo retko biti zrtve porodicnog nasilja ). 5.hronosistem- stepen stabilnosti I promenljivosti promenljivosti I odnosi se kako na promene drustveno-istorijskih drustveno-istorijskih uslova, tako I na promene u pojedincu (rat,krize,ali I rodjenje brata/sestre, razvod roditelja…) Doprinosi bioekoloske perspektive: Ova teorija navela je r azvojne psihologe da u vecoj meri uvaze socijalne faktore razvoja, da u istrazivanjima manje polaze od pojedinaca a vise od analize interaktivnih sistema : deteta I roditelja, medjusobnih odnosa dece u porodici. Ona je takodje podsetila na nuznost da se oprezno pistupa zakljuchcima koji se odnose na jednu grupu, pa da se ne prosiruju na sve grupe u istoj kulturi.

15. PIJAZEOVA TEORIJA RAZVOJA INTELIGENCIJE- SENZOMOMTORNI SATDIJUM Prvi stadijum u razvoju inteligencije Pijaze naziva senzomotornim zato sto dete saznaje svet jedino kroz svoju perceptive u motornu aktivnost. Ovaj stadijum zapocinje izvrsavanjem refleksnih reakcija a zavrsava se pojavom jezika I drugih simbolickih nacina repreze ntovanja stvarnosti. Inteligencija nastaje iz prakticne delatnosti deteta . novorodjence zapocinje zivot u stanju radikalnog egocentrizma, kada ne

pravi jasnu razliku izmedju sebe I spoljasnjeg sveta I sebe dozivljava kao centar univerzuma. Be ba ne razlikuje jasno dozivljaj koji se javlja kao rezultat njenih sopstvenih akcija (iscezavanje majke kada ona slucajno okrene glavu od njega) I dozivljaj koji je rezultat akcije drugih o soba (iscezavanje majke kada ona izadje iz sobe). Nerazlikovanje sopstvenog ‘ja’ od spoljasnjeg sveta I usresredjenost na vlastito telo posledica su nekoordiniranosti akcija. Beba postepeno kroz seriju stadijuma izgradjuje pojam o postojanosti predmeta, tako sto se postojanost predmeta sve manje vezuje za akcije koje ona vrsi na njemu. Takodje pominje da izdvaja sebe iz sredine koja je okruzuje I da shvata sebe kao jedan od predmeta koji postoje u sredini. Podstadijumi senzomotornog stadijuma:

Uvezbavanje refleksnih reakcija (0-2 meseca)- aktivnost bebe se uglavnom svodi na ponavljanje I uvezbavanje refleksnih radnji koje ima na rodjenju (sisanje, hvatanje); ovi refleksi se menjaju, postaju delotvorniji I vise pod uticajem volje- beba postepeno uci da kontrolise I koordinise. Primarne cirkularne reakcije (2-4 meseci), beba stice svoje prve navike primarne, zato sto su usmerene na sopstveno telo a cirkularne zato sto zavrsetak jednog odgovora predstavlja stimulus za njegovo ponavljanje (npr sisanje palca). Sekundarne cirkularne reakcije (4-8 mesec i) beba postepeno usmerava paznju na spoljasnji svet, na predmete I dogadjaje u njemu (beba slucajno udari igracku iznad svog krevetica, a pomeranje igracke kod nje izaziva zadovoljstvo, tako da ona pokusava pa ponovi taj postupak). Zato sto ne postoji prava namera ove reakcije nisu intelektualni postupak. Koordinacija sekundarnih cirkularnih reakcija I njihova primena (8-12 meseci) beba uspeva da koordinise dve ili vise postojecih shema od kojih jedna sluzi kao sredstvo, adruga kao cilj (npr uklanjanje pre preke na putu do zeljenog predmeta ), intercentralno ponasanje – namera mora da prethodi akciji (beba prvo opaza neki predmet, a potom pronalazi nacin kako da dodje do njega). Tercijarne cirkularne reakcije- otkrivanje novih sredstava eksperimentisanjem (12-18 meseci), beba ispituje odnos izmedju svoje akcije I predmeta – eksperimetise predmetima putem pokusaja I pogre saka, cilj je izazivanje novih posledica (npr.izbacivanje igracke iz ogradice). Pocetak reprezentacije- stvaranje novih sredstava mentalnim kombinovanjem (18-24 meseca)- dete postaje kadro da se koristi mentalnim simbolima, da recima oznacava predmete ; isprobava svoje akcije u glavi pre nego sto ih oproba na stvarima. Vrhunac ovog stadijuma je interiorizacija senzomotornih shema I stvaranje novih sredstava za postizanje cilja. Po Pijazeu o inteligenciji se moze govoriti kada se u ponasanju deteta otkrije da ono: Razlikuje sredstva od cilja; postoji namera da se dodje do nekog cilja; koordinise vise prakticnih shema I kombinuje ih na nov nacin. Primer- postojanost predmeta.

16. PREOPERACIONALNI STADIJUM Javlja se oko 2.godine I traje tr aje tokom predskolskog uzrasta. Razlika u odnosu na stadijum razvoja inteligencije je taj sto je dete bilo ograniceno na direktnu akciju sa sredinom, dok dok je sada kadro da manipulise simbolima koji reprezentuju sredinu. Razvoj simbolicke, tj semioticke funkcije je osnovna odlika ovog stadijuma. Po Pijazeu to je sposobnost da se nesto sto nije prisutno reprezentuje pomocu oznake – stvari se simbolizuju. Ispoljavanje simbolike krece se kroz crtez, govor, imitaciju. Prednosti: brzo I efikasno- dete se ne koristi sistemom putem pokusaja I pogresaka, vec mora da isproba “u glavi”; zahvaljujuci jeziku moze da prizove u secanje predmete I osobe koje trenutno ne opaza. Kvalitativna Kvalitativna ili genericka priroda necega se ne menja, ako se promeni njegov izgled ili strana I dete to shvata. To je stabilnost identiteta. Konzervacija kvaliteta- u zadacima sa presipanjem vode iz sire u uzu casu : dete od 6 godina ce tvrditi da je to “ista voda”, a da se promenila njena kolicina.

Eksperiment Rete de Vris sa mackom. Misljenje dece predskolskog uzrasta je pod velikim uticajem percepcije sto dovodi do izvesnog ogranicenja: Egocentrizam – javlja se kao posledica nediferenciranosti u misljenju, dete ne moze da se stavi na mesto druge osobe cija se perspektiva razlikuje od njegove (kada prepricava neku pricu, dete misli da slusalac zna redosled dogadjanja). Takodje, dete je nesposobno da zamisli kako stvri zgledaju kada se posmetraju iz razlicitih uglova (eksperiment sa tri planine). Pijaze kaze da je process kognitivnog razvoja process gubljenja egocentricne perspective. Stanje spram transformacija- dete vodi racuna o sukcesivnim stvarima onoga sto izlaze, a ne o transformacijama u kojima se iz jednog stanja menja u drugo (prilikom ogleda sa stapicima deca nisu uspela da srede slicice stapica po redosledu tr ansformacija). Centarcija- usresredjivanje na jedan upadljiv aspect predmeta ili situacije I zanemarivanje drugih, vaznijih aspekata, jer dete nije u stanju da u isto vreme vodi r acuna o 2 razlicita apekta problema (zadatak konzervacije- ogled sa prsipanjem vode u 3 .casu). da bi moglo da resi slican problem,dete mora da decentrira (odvoji svoje egocentricne perspektive). Ireverzibilnost- misljenje ide uvek samo u 1 smeru, u pravcu u kojima su se akcije odigrale . dete ne moze da se vrati u m islima na polaznu tacku “da li imas brata” -imam ; “kako se zove tvoj brat” - Srdjan ; “da li Srdjan ima brata” - nema

Transduktivno rezonovanje- dete ide od posebnog ka posebnom a pri tom ne vodi racuna o opstem principu koji povezuje sve posebne dogadjaje ; ono povezuje bilo koja 2 susedna dogadjaja na osovu onoga sto je tim individualnim slucajevima zajednicko (A lici na B po neemu> A lici na B po svemu). Animizam- stvarima se pridaju svojstva zivih bica (papir boli kada ga seku)

Realizam- psihickim fenomenima se pripisuje postojanje u materijalnom smislu (san je stvaran I nalazi se ispod kreveta). Artificijelizam- dete veruje da se prirodne pojave ili predmete napravili ljudi ili da ih je bog stvorio ljudima u svrhu (noc postoji da bi ljudi spavali). Nominalni realizam- imena se shvataju kao inherentna svojsta koja se ne mogu menjati.

17. STADIJUM KONKRETNIH OPERACIJA Omogucava detetu da uradi “u glavi” ono sto je nekada moglo da ucini samo manipulacijom predmeta. Polazna tacka u misljenju deteta je uvek realno I postojece. Sve ove operacije su reverzibilne tj mogu da se odvijaju u oba pravca.

Konzervacija- razumevanje da se kvantitativno svojstvo predmeta (kolicina, tezina, zapremina) ne menjaju uprkos promenama u njihovom spoljasnjem izgledu. Na pocetku ispitivanja, Pijaze je deci pokazao 2 predmeta, ista po nekoj kvantitativnoj dimenziji I po izgledu. Potom se jedna dimenzija menja tako da predmet vise ne izgleda isto. Cini se kao da je odredje na dimenzija izmenjena, ali to je iluzija. Primer- zadatak sa kruzicima.

Dete ima razvijene 3 mentalne operacije: Negacija ili inverzija- vodi racuna o promeni koja se desila izmedju pocetnog I krajnjeg stanja I tako uci da jedna akcija negira ili obrce drugu (“ako vratimo nazad, videcete da je isto”). Operacija reciprociteta ili kompenzacijekompenzacije- dete shvata da je promena u jednoj dimenziji kompenzovana promenom u drugoj dimenziji (“rad je duzi, ali ovde su kruzici zgusnutiji”).

Negacija I reciprocitet jesu j esu samo 2 oblika reverzibilnosti misljenja. Reverzibilnost oznacava sposobnost da se u mislima vratimo na pocetak, da zamislimo kako se situacija razvijala. Operacija identiteta- dete shvata da velicina ostaje ista ako nista nije dodato niti oduzeto.

Dete na ovom stadijumu moze da g rupise razlicite predmete u jednu klasu I istovremeno da ih razvrsta po velicini od najmanjeg do najveceg I obrnuto- serijacija. Dete moze da razume da je odnos “veci od” asimetrican zato sto: ako je A vece od B , o nda B nije vece od A. ovaj asimetrican odnos je tranzitivan ako  je A vece od B, I B vece od V, o nda je A vece od V. takvo razumevanje omogucava sredjivanje predmeta po velicini. Ali ne moze da razume: Milica je visa od Ane, Ane, Jelena je niza od Ane. Ko je najvisi? Ogranicenje konkretnih operacija: Misljenje deteta vezano je uvek za konkretnu realnost. Primer: dete od 7 godina moze da pomnozi 5x6=30; ali ce tesko resiti: re siti: ako psi imaju 6 glava, a u dvoristu ima 5 pasa, koliko ce ukupno biti glava? “to ne moze biti, psi nemaju 6 glava”. D ete ovog uzrasta ne moze da izracuna sva moguca resenja problema sa kojima je suoceno. Egocenrizam u misljenju ispoljava se u nesposobosti razlikovanja misli o stvarnosti od same stavrnosti.

18. STADIJUM FORMALNIH OPERACIJA Nastaje oko 11-12 godine. Misao deteta se odvaja od onoga sto realno postoji I sve se vise bavi onim sto bi moglo postojati. Polazna tacka ovog misljenja postaje mogucno I njegova veza sa realnoscu. Ova nova orijentacija omogucava adolescent da: Hipoteticki-deduktivno rezonuje; razmislja o verbalno iskazanim hipotezama; sistematski izoluje sve relevante varijable I sve kombinacije. Hipoteticko-deduktivno Hipoteticko-deduktivno misljenje- polazna tacka jeste svet mogucnosti, realno je zamenjeno apstraktnim I onim sto bi moglo da bude realno (“ako -onda”). Adolescent moze logicki da misli o iskazima nezavisno od njihovog sadrzaja. Propoziciono misljenje- adolescent je naucio da razmislja o idejama na razlicite I fleksibilne nacine I razume da se one mogu klasifikovati, k lasifikovati, da se njima moze manipulisati na veliki broj nacina nego sa stvarnim predmetima (prosiruje se shvatanje georafskog prostora, razumevanje me tafore, algebra…) Kombinatorika- sistemsko izolovanje svih relevantnih varijabli I svih kombinacija varijabli- sistematicno I metodicno traganje za resenjem. Primer: brzina kretanja klatna. Egocentrizam u misljenju- nesklad izmedju realnog I idealnog (buntovnistvo, nezadovljstvo samim sobom, mit o licnoj nepobedivosti, ponasanje kao da je na sceni).

19. KRITIKA PIJAZEOVE TEORIJE RAZVOJA INTELIGENCIJE 1.da li su deca toliko egocentricna koliko Pijaze tvrdi? Mnogi zameraju Pijazeu sto kao pokazatelj bebinog razumevanja uzima njeno motorno ponasanje. Ako se kao pokazatelj razumevanja uzima pracenje predmeta pogledom I zadrzavanjem pogleda na mestu njegovog nestanka, dobijaju se rezultati da beba vec sa 2-3 meseca pogledom prati predmet. Izvestan br istrazivaca smatrao je da je Pijazeov zadatak sa 3 planine za ispitivanje prostorne perspective isuvise apstraktan za dete, pa su postavljali zadatke sa vise smisla za dete I koje ono bolje razume (lutka “lopov” ili policajac). Predskolska deca uspesnije resvaju zadatke ako su zanimljivi. 2.da li su stadijumi univerzalni? Stadijum formalnih operacija ne dostizu svi adolescent, tako da on nije univerzalan. Dolaz da ne dostizu svi ljui stadijum formalnih operacija pripisuje se kulturi I obrazovanju, a delom I intelektu. 3.doslednost fomalnih operacija? Istrazivaci smatraju da Pijazeov model formalnih operacija opisuje optimalan nivo funkcinisanja jedne osobe, a ne nuzno I njen uobicajeni nivo funkcionisanja. Sam Pijaze u kasnijim radovima kaze da vecina osoba razvije formlne operacije, ali da ih primenjuje u razlicitim oblastima sadrzaja, zavisno od svojim oblasti interesovanja.

20. SOCIOKULTURNA TEORIJA VIGOTSKOG Ruski psioholog Vigotski u svojoj teoriji psihickog razvoja istice znacaj socijalnih okolnosti na razvoj misljenja I drugih psihickih funkcija. Razlikuje nize I vise mentalne funkcije: Nize (prirodne,primitivne) metnalne funkcije: jednostavne funkcije ciji razvoj nije pod uticajem drugih ljudi; nisu specificno ljudske, poseduju ih I zivotinje (elementarni oblici pamcenja, elementar na paznja) Vise mentalne funkcije: odlikuju samo coveka, posredovane su znacima (logicko pamcenje, slozena osecanja, voljna paznja, misljenje)

Razvoj predstavlja pretvaranje spoljnih socijalnih odnosa u mentalne funkcije. Opsti zakon nastanka visementalnih funkcija: svaka funkcija se javlja dvaput, na dva plana- prvo na socijalnom planu, pa onda na psihickom. Pretvaranje iz socijalnog odnosa u psihicku funkciju ostvaruje se posredstvom orudja I znakova, medju kojima su simbolicki sistemi, kao sto je g ovor I imaju posebnu ulogu. Egocentricni govor:

Pijaze: manifrstacija saznajne egocentricnosti deteta I nedovoljna socijalizovanost ; Vigotski: prelaz od nivoa govora do nivoa misli, prelaz ka unutrasnjem govoru. Npr kada se dec a posmatraju zabavljena nekom aktivnoscu. Socijalni govor> unutrasnji govor> misljenje. Zona narednog razvoja: Je razlika izmedju ostvarenih nivoa razvoja koji se moze odrediti u pokusajima nekog deteta da samostalno resi problem I potencijalno razvojnog nivoa koi je odredje n kad odresli trazi pomoc ili saradjuje sa detetom u resavanju nekog problema. Ono sto dete sada ume da uradi u saradnji, sutra ce moci da uradi samostalno. Vigotski je isticao da je skolska nastava koja se odvija u zoni narednog razvoja ukoliko ide malo ispred dotignutog nivoa razvoja, najefikasnija. Ne moze da resi problem  resava problem uz pomoc odraslog resava problem samostalno Vigotski se smatra kljucnim teoreticarem na ko ga ce se osloniti zastupnici kooperativnog ucenja. Oni isticu pozitivnu ulogu interakcije I zajednicno resavanje problema za skolsko ucenje.

21. TEORIJA KOGNITIVNE OBRADE INFORMACIJA Prema modelu obrade informacija Etkinsona I Shifrina moguce je r azlikovati 3 odvojena sistema za obradu informacija: Senzorni ili culni registar r egistar- za neko kratko vreme u obliku naknadnih culnih slika cuvaju se informacije koje su nasa cula registrovala; trajnost utisaka je veom kratka – oko pola sekunde u slucaju vizuelnog utiska.

Kratkorocna memorija- sisitem za obradu informacija ciji je opseg daleko manji nego opseg culnog registra , ali zato j e duzina trajanja u njemu nesto duza- od jednog minuta. Dugorocna memorija- komponenta sistema za obradu informacija koja je zaduzena za traj no pothranjivanje naseg znanja o svetu. 

Promene u kapacitetu I I brzini obrad informacija:

Opseg karatkorocne memorije ispitivao se testovima neposrednog pamcenja u kojima se zahtevalo od subjekta da ponovi isti redosled niz nepovezanih elemenata. Istrazivanja pokazuju da se u predskolskom I ranom skolskom periodu kapacitet kretkorocne memorije razvija postepenim tempom. Podaci o povecanju kapaciteta kratkorocne memorije u skolskom uzrastu u odnosu na pr edskolski uzrast sugerisu I jednostavno obajsnjenje zasto predskolska deca nisu u st anju da rese Pijazeove zadatke konzervacije. Istrazivanja pokazuju da se u ranom skolskom perodu povecava brzina obrade informacija. Te promene su najverovatnije dovode se u vezu sa mijelinizacijom. 

Razvoj paznje:

Paznja je odrazvanje perceptive usmerenosti na jedan predmet ili dogadjaj I zanemarivanje svih drugih. Napredak da se sa uzrastom moze deci odrzati veca paznja je povezan sa mijelinizacijom u centralnom nervnom sistemu, posebno u obalsti koja se zove retikularna formacija. Hiperaktivni poremecaj- naziv za skup simptoma od kojih je najupadljiviji teskoca da se odrzi paznja, impulsivnost, mala tolerancija na frustracije I izuzetna motorna zivost. 

Dugorocno pamcenje:

Postoji sposobnost pamcenja nekih utisaka u period fetusa. Tehnike za ispitivanje pamcenja kod novorodjencadi: Habituacija-  tj navikavanje ; gubljenje neke reakcije na odredjeni stimulus koji se javlja kao rezultat ponavljanja tog stimulus. Operantno ucenje- tehnika za koju su sposobna prevremeno rodjena deca ali im je potreban veliki broj pokusaja da bi naucila neku radnju. Odlozena imitacija- detetu se prikazuje neka radnja koja je za njega nova I posmatra se da li ce dete imitirati ranije demonstriranu radnju. Neuroloska istrazivanja sugerisu da je za pamcenje nuzna integrisana aktivnost hipokampusa, ceonog I slepoocnog reznja. 

Razvoj autobiografske memorije:

Infantilna amnezija- nedostupmost secanja na rano detinjstvo (vrlo mali broj secanja pre 4.godine,a skoro bez ijednog secanja na per iod pre 2.godine).

Objasnjenja potiskuju se emocionalno emocionalno bolne uspomene; uspomene; mozdane strukture su nezrele; nedovoljno secanje sopstvene licnosti; nerazvijene verbalne sposobosti.



Promene u pamcenju- 4 faktora uzroka:

Povecanje kapaciteta pamcenja; razvoj strategija zapamcivanja (ponavljanje u sebi ili grupisanje organizovanog u neke celine koje koje olaksavaju pamcenje); metamemorija (shvatanje da je neke stvari lakse zapamtiti od drugih ); mora postojati znanje o sebi, o sopstvenim mogucnostima I ogranicenjima, kao I znanje o zadatku. Takodje, mor a postojati razvoj baze znanja kao osnove u kojoj se uklapaju nove informacije. 

Autobiografska memorija kod odraslih:

Uspomene se gube relativno sporo; najbolje se pamte emoc ionalno zasiceni dogadjaji; najvise se pamte dogadjaji izmedju 20-30 godine I neposredne proslosti.

22. EMOCIONALNI RAZVOJ Emocija je unutrasnje stanje praceno prac eno odgovarajucim fizioloskim promenama, mislima I ekspresijama u pokretima lica I tela  sadrze 3 komponenete: Subjektivni dozivljaj - razlicite okolnosti ili postupci mogu pobuditi osecanja kao sto su sreca, tuga itd. Fizioloske promene- ubrzan rad srca, promene krvnog pritiska I aktiviranje neke posebe zone u mozgu. Razlicite akcione tendencije- npr kada smo uplaseni cinimo sve da se sklonimo ili uteknemo od situacije koja je u nama probudila strah. 

Razvoj u 1.godini:

Kod novorodjencadi jedino pretrpljeno stanje je stanje difuzne uzbudjenosti ili uznemirenja. Pozitivne emocije: 6-7 nedelja- socijalni osmeh izazvan drugom osobom; 3-4 m eseca- glasno se smeje (zadovoljstvo); 7 meseci- osmehom reaguje na pojavu poznatih osoba. Negative emocije: oko 2.meseca- znaci ljutnje ili tuge; 7-8 mesec- strah o d nepoznatih osoba; oko 8.meseca- separacioni strah (uznemirenost prilikom odvajanja od majke) u toku prve godine javljaju se  jasni znaci I drugih emocionalnih reakcija: iznenadjenje, gadjenje, tuga, ljutnja. 

Razvoj posle 1.godine:

Pojava sekundarnih emocija- povezane su sa razvojem svesti o sebi, to se posebno odnosilo na pojavu zbunjenosti, ponosa, stida, krivice. Neka istazivanja govore da se o stidu I krivici moze govoriti vec na uzrastu od dve godine. Primer je slucaj sa polomljenom lutkom. U toku razvoja menja se ucestalost  javljanja nekih emocija. Na predskolskom I ranom skolski uzrastu negativne negativne emocije I raspolozenja su sve redja. Kod adolescenata se mogu sresti nesto ucestalija ispoljavanja negativnih emocija, narocito u odnosu prema roditeljima, takodje se javljaju I depresivna osecanja.



Regulacija sopstvenih emocija I prepoznavanje tudjih

U toku ovog razvoja dete postaje sve sposobnije da kontrolise svoja emotivna ispoljavanja I prepozna emotivne signale koje dobija od drugih osoba. Bolja kontrola emotivnog spoljavanja povezana je sa napredovanjem u verbalnom izrazavanju. Roditelji mogu da odigraju vaznu ulogu u socijalizaciji emotivnog reagovanja dece. Oni to postizu na posredan I neposredan nacin (upucuju dete na prikladne nacine emocionalnog reagovanja ili kroz afektivi odnos sa detetom). Razumevanje emotivnog ispoljavanja kod drugih osoba zavisi od stadijuma kognitivnog razvoja: 7.mesecdeca su sposobna da razlikuju ispoljavanje odredjenih emotivnih stanja drugih osoba; 12 mesecioslanjaju se na emotivne signale koje zapazaju kod majki da bi protumacili situaciju u kojoj se nalaze; 3 godine- deca su u stanju da neke situacije pravilno imenuju ili definisu; 5 godina- deca su u stanju da kod drugih prepoznaju lazna ili iskrena osecanja. 

Ucenje izrazavanja emocija

Carls Darvin obajvio je studiju “Istrazivanje emocija kod ljudi I zivotinja” (1872). Emocije imaju veliku ulogu u komunikaciji predstavnika iste vrste. Poredjenje deteta I mladunceta simpanze je slicno. Nemo I gluvo dete od rodjenja na isti nacin od rodjenja polazuje gadjenje I zadovoljstvo. Posto slepe osobe nisu imale priliku da ekspresiju uce posmatranjem, moze se govoriti da su nacini ekspresije nekih osec anja urodjeni. Pol Ekerman govori o 6 emocija: ljutnja, strah, iznenadjenje, gadjenje, tuga I sreca javljaju se vec tokom 1.godine zivota. Kasnije dolazi osecanje prezira.

23. TEMPERAMENT Je karakteristicna emocionalna priroda neke osobe I smatra se zavisnim od naslednih faktora. Hipokrat I Galen klasifikuju temperament na osnovu telesnih tecnosti koja preovladjuje: kolericni (preovladjuje zuta zuc), sangvinicni (preovladjuje krv), melanholicni (preovladjuje crna zuc), flegmaticni (preovladjuje sluz). 1.kolerik- pretezno neprijatna osecanja,jaka, brzo se I otvoreno ispoljavaju . cesto dolazi u sukob sa okolinom. 2.sangvinik-pretezno vedra I optimisticna osoba,, osecanja joj se brzo smenjuju I otvoreno ispoljavaju; intenzitet osecanja je slabiji nego kod ko lerika. 3.melanholik- jaka, tmurna osecanja koja se sporo menjaju i ostaju skrivena za okolinu; takve osobe su povucene I zabrinute. 4.flegmatik- apaticna osoba cija osecanja se slabo menjaju I malo ispoljavaju, njegove emocionalne reakcije su spore, retke I slabe. Novija istrazivanja temperamenta: kljucna pitanja  Da li je razlike izmedju temperamenata najbolje opisati polazeci od ideje o posebnim tipovima, klasama, odnosno kategorijama, ili polazna tacka opisa treba da sadrzi ideju o kontinuiranoj dimenziji? Da li treba

tragati za velikm brojem crta temperamenta ili za manjim brojem medjusobno povezanih svojstava emotivne prirode licnosti? Da li se menjaju karakter i u razvoju menjanja pojedinca? Njujorska longitudalna studija: Aleksandar Tomas I Stela Ches izdavajaju 9 dimenzija: Nivo aktivnosti> visok I nizak Ritmicnost> pravilna I nepravilna Zainteresovanost>pozitivno I negativno Adaptivnost>adaptivan I neadaptivan Prag reagovanja>intenzivan I umeren Iskazivanje raspolozenja> pozitivno I negativno Skretanje paznje>lako I tesko Trajanje paznje I istrajnost>dugo I kartko 

Postoje 3 grupe dece:

1.laka deca- (40%) bioloske funkcije se odvijaju u pravilnim ritmovima, lako se adaptiraju na promene, iskazuju zainteresovanost za novine, obicno izrazavaju pozitivno raspolozenje. 2.teska deca- (10%) neredovni ritmovi odvijanja bioloskih funkcija, nisu adaptivna, povlace se pred novim situacijama I okolnostima, okolnostima, obilno pokazuju intenzivna intenzivna negativna raspolozenja. raspolozenja. 3.deca koja se sporije adaptiraju - na pocetku pokazuju znake teskog temperamenta (neadaptivnost) ali ako im se pruzi odgvarajuca sredinska podrska, vremenom pokazuju sve v ise poziivnih karakteristika lake dece. 6 osnovnih dimenzija temperamenta: strasljivost, srdljivost, nivo aktivnosti, istrajnost, cesto pokazivanje pozitivnih emocija, ritmicnost telesnih funkcija.

24. RANO AFEKTIVNO VEZIVANJE 1.faza- od rodjenja do 6.nedelje; dete je manje-vise nedrustveno ; 2.faza- od 6.nedelje do 6-7.meseca: dete pocinje da se osmehuje svima , sinhronizuje svoj ponasanje sa ponasanjem osoba iz okoline, trudi se da obezbedi roditeljsku paznju. Dete prepoznaje I preferira drustvo osoba koje ga svakodnevno okruzuju. 3.faza- 7-9.meseca: javlja se strah od nepoznatih osoba I odvajanja. Sa 18 meseci vezuju se za vise od jedne osobe. Meri Ejnsvort ispitivala je afektivno vezivanje koristeci eksperiment gde neznanac pokusava da se priblizi detetu ili dag a smiri ako je majka van sobe > dete je uznemireno.

U eksperimentima se posmatra: Kako dete reaguje na odlazak majke, kako reaguje na pojavu neznanca, k ako prihvata drustvo neznanc kad majka nije tu, kako reaguje na povratak majke 

Tipovi afektivne vezanosti:

1.siguran tip- najveci broj dece; slobodno istrazuju nepoznatu sredinu u majcinom prisustvu, kad se majka udalji mogu biti uznemirena ali je srdacno docekuju, imaju poverenja u majku. 2.abvivalentni abvivalentni tip- oko 10% dece. Nisu slobodna u ispitivanju nepoznate okoline, cak I kada je majka prisutna, intenzivno su uznemirena kada se majka udalji. Umeju da pokazu ljutnju kad se majka vrati. 3.izbegavajuci izbegavajuci tip- oko 25% dece.nisu uznemirena kada majka napusti prostoriju, ignorisu majku po povratku, mogu da budu drustveni prema nepoznatima, ali I da ih ignorisu. dezorganizovani tip- kombinacija ambivalentnog I izbegavajuceg tipa; pri ponovnom susretu sa 4.dezorganizovani majkom ne mogu da se odluce o dluce da li da joj se priblize ili izbegavaju. 

Afektivna vezanost za oca

Obicno se javlja u 2.polovini 2.godine. novija istrazivanja su pokazala da postoje razlike u vezivanju za oca I za majku, kao i to sto se drugacije gleda na vezivanje u razlicitim kulturama. 

Faktori koji uticu na afektivno vezivanje

Karakteristike deteta ponasanje majke koje moze biti: siguran tip:pokazuju osecajnost, igraju se sa decom ; ambivalentan ambivalentan tip: hirovite, mogu da budu indiferentne prema deci I njihovim potrebama, a nekad I vrlo srdacne; izbegavajuci izbegavajuci tip: nestrpljive, neosetljive majke, koje se ne osecaju prijatno u detetovom prisustvu ili su to majke koje stalno traze kontakt ali ih dete ne zeli; ze li; dezorganizovan dezorganizovan tip: neukljucene, depresivne majke, moguce postojanje zlostavljanja, zanemarivanja. 

Rano afektivno vezivanje I kasniji razvoj

1.majke koje podrzavaju detetovu samostalnost: pokazale su objektivnu I uravnotezenu sliku svog detinjstva I o pozitivnim I o negativnim iskustvima. 2.odbacujuce majke: tvrdile su da imaju teskoce u prisecanju dogadjaja iz detinjstva I pridavale sui m malo vaznosti. 3.zaokupljene majke: opsirno su govorile o svojim ranijim iskustvima, opisujuci ih na zbrkan ili emotivan nacin.



Rano afektivno vezivanje I ljubav u zrelom dobu

6 kategorija ljubavi: bezbrizna, lepljiva, cudljiva, nestalna, neobavezna, nezainteresovana. Dzon Bolbi je izneo ideju da deca u ranoj interakciji sa majkom stvaraju jednu vrstu radnog modela koji koriste za izgradnju svojih socijalnih ocekivanja I tumacenja ljudskih odnosa, ali I odnosa prema sebi. Odnos prema drugima: poverenje ili nepoverenje. Odnos prema sebi : pozitivan ili negativan.

25. PRIJATELJSTVA Socijabilnost je sklonost da se trazi drustvo drugih osoba. Prijateljstvo je odnos zasnovan na naklonosti I sluzi da obezbedjivanje drustva I podrske (odanost, imtimnost, uzajamna naklonost). 

Interakcije sa vrsnjacima od rodjenja do ranog skolskog uzrasta

Oko 1.godine javlja se interesovanje za dr uge bebe, dvogodisnjaci se igraju jedno pored drugog, ne zajedno. 2-3 godine imitiraju jedni druge , uce da koordiniraju zajednicke aktivnosti, 3.godina-zacetak preijateljstva. Oko 4-5 godine izdvajaju nekog od svojih drugova u tri,kao najboljeg druga/drugaricu (zajednicke aktivnosti, igracke, blizina stanovanja). Predskolski period- raste uloga prijateljstva. Vrlo nedrustvena predskolska deca mogu, ako se druze sa mladjom decom da postanu drustvenija I da se kasnije uspesnije ukljucuju u interakciju sa svojim vrsnjacima (Harlovljev eksper iment sa majmunima). Istrazivanja pokazuju da su kvalitet odnosa sa decom u det injstvu dobar pokazivacki indicator kvaliteta socijalnog ponasanja I kvaliteta opste prilagodjenosti u adolescenciji I odraslom dobu. 

Interakcije sa vrsnjacima na skolskom uzrastu

Deca predskolskog uzrasta I deca nizih razre da I osnovne skole prijatelja shvataju kao druga sa kojim vole da ucestvuju u zajednickim fizickim aktivnostima I sa kojim dele svoje igracke I druge materijalne mater ijalne stvari. Za decu u starijim razredima razre dima prijatelj je neko ko je osetljiv na njihove potrebe I pruza pomoc I podrsku kad su u nevolji , utehu kad su tuzni I sami I stiti ih kad ih neko drugi napada. U skolskom period dolazi do posebnog interesovanja za druzenje sa vrsnjacima- socij alna ekspanzija. Najvecu socijalnu ekspanziju pokazuju mladi izmedju 16 I 19 go dine. 

Razvoj shvatanja o prijateljstvu

Smolar I Junis govore o shvatanju prijateljstva u detinjstvu I mladosti: 1.nivo: ukljucivanje prijatelja u svakodnevne aktivnosti, karakterise ga zajednicka aktivnost, glavne crte prijateljstva su reciprocnost I saradnja 2.nivo: adolescencija- uvazavanje licnih kvaliteta osoba, blagonaklono prihvatanje I uzajamno uvazavanje. 3.nivo: prihvatanja prijatelja kao osobe, glavne odlike su poveravanje I pruzanje podrske I pomoci.

Brajan Bigelou- govori o 3 stadijuma od 6 godina pa do kasne adolescencije:

1.egocentricni ili situacioni: od 7.godine: zajednicke, neposredne, blizina I fizicki izgled, posedovanje materijalnih stvari… 2.sociocentricni ili normativni normativni: od prijateljstva se traze duge, trajne, licne osobine, a ne konkretna spoljna obelezja. 3.empatijski : bliskost I poverenje, kao I poveravanje I cuvanje licnih tajni. Tomas Bernt: ispitivao je decu iz vrtica pa do 6.razreda istice da pojmovi sa mladjih uzrasta kada se prijateljstvo povezuje sa igrom I zabavom idalje postoje sa pojmovima sa starijih uzrasta kada se prijateljstvo shvata kao podrska I prisnost. Porodicna klima I odnosi sa vrsnjacima u adolescenciji: za druzenje sa vrsnjacima bitna je prisna porodicna klima; Jakob Moreno je istrazivao potupak zvani sociometrjska tehnika: Odrediti pojedince koji cine neku grupu, o d clanova grupe se zahteva da na osnovu nekog krite rijuma naprave izbor medju ostalim clanovima grupe. Postoje pozitivni I negativni izbori. Moze se traziti da se kod izbora rangiraju sve clanove grupe. sociogram je graficki prikaz strukture grupe, utvrdjuje se popularnost u grupi. Odbaceno dete- negativni izbori; izolovano- ni pozitivno ni negativno; kontraverzno- dota pozitivnih I negativnih izbora; prosecnog statusa- umeren broj pozitivnih I negativnoh izbora; zvezde- popularna deca. Na popularnost dece utice dosta faktora: neke crte temperamenata, uspesnost u skoli, kooperativnost…

26. INTERPERSONALNA PRIVLACNOST 1.fizicka blizina I ucestalost vidjanja  – nuzan, ali ne I dovoljan uslov za blizinu medju ljudima; osobe sa kojima uspostavljamo prijateljske veze obicno su one osobe koje cesto susrecemo. 2.socijalne norme- u drustvu postoji norma da se prijateljstva, ljubavni odnosi I brak zasnivaju medju pojedincima koji su slicnog uzrasta, drustvenog polozaja, vere I slicno. 3.fizicki izgled- ukoliko je neka osoba fizicki privlacnija utoliko je veca sansa da ce se prema njoj javiti naklonost. 4.medjusobna slicnost u stavovima I licnim osobinama : najvise volimo da budemo u vezi sa ljudima koji su nam slicni po licnih osobinama; sa ljudima sa kojima se dopunjujemo; sa ljudima koji poseduju osobine koje bismo mi zeleli da imamo, ali ih nemamo. Ajzard govori o slicnosti licnosti na formiranje prijateljstva: Kompetentnost - studije pokazuju da osobe koje imaju najbolje ideje I nisu najvoljenije. Uzajamno samootkrivanje- pod samootkrivanjem se podrazumeva spremnost za otkrivanje sklonosti, osobina I dozivljaja koji se mogu smatrati intimnim; kada se posmatra r azvoj prijateljskih veza uocava se

da se produbljivanjem te veze povecava stepen otvaranja I da se na t aj nacin povecava I naklonost medju partnerima.

27. KOLBERGOVA TEORIJA MORALNOG RASUDJIVANJA U svom radu Lorens Kolberg polazi od Pijazeove postavke da moralno misljenje predstavlja sustinu moralnosti I da se oblici misljenja o mor alnim problemima menjaju tokom uzrasta. Ispitivanja je vrsio na dva nacina: Transverzalnom metodom-ispitanici razlicitih uzrasta I iz razlicitih kulturnih sredina. Longitudalnom metodom- 20 godina pratio je ispitanike na svake 3 godine.

Za ispitivanje moralnog rasudjivanja koristi se hipotetickim moralnim dilemama – kratkim pricama u kojima su opisane razlicite situacije gde su sukobljena sva moralna pr avila; junak price treba da izabere kojeg ce se pridrzavati. Hajncova dilemma Ista moralna perspektiva moza da dovede do razicitih mo ralnih izbora I isti moralni izbor moze da bude opravdan razlozima sa razlicitih stadijuma , odnosno ne mora nuzno da znaci I istu strukturu rezonovanja. Izbor odredjenog resenja dileme cini sadrzinu moralnog sudjenja. Logicko r ezonovanje o tome zasto treba postupiti na izborni nacin odredjuje formu, odnosno strukturu moralnog rasudjivanja. 

Stadijumi moralnog rasudjivanja

Kolberg je otkrio 6 stadijuma moralnog rasudjivanja svrstanih u 3 nivoa: prekonvencionalni, konvencionalni I postkonvencionalni. Svaki od ovih stadijuma ima karakteristicnu strukturu rezonovanja koja dovodi do doslednosti u misljenju o razlicitim problemima I u r azlicitim situacijama . stadijumi su integrisani na hijerarhijski nacin- bez znanja na ranijem ne moze se preci na sledeci stadijum. Redosled  javljanja stradijuma je nepromenljiv, konstantan I univerzalan. Opis stadijuma: stadijuma: prekonvencionalni nivo- individualisticka perspetkiva. 1.prekonvencionalni

Stadijum 1 poslusnost I kazna:  u svom rezonovanju deca se rukovode strahom od kazne I poslusnoscu prema autoriitetu. Moralnost za dete dolazi spolja I nju namece mocni autoritet. Kazna I nagrada odredjuju da l ice se jedan postupak smatrati ispravnim ili ne.rasudjivanje sa ovog stadijuma javlja se do 10 godine a potom naglo opada. Stadijum 2 individualisticka instrumentalna razmena: deca shvataju da se na jednu istu stvar moze gledati sa vise stanovista, a ne samo sa stanovista autoriteta. Pravda se vidi kao sistem razmene dogovora: “ja tebi, ti meni”. Kazna je rizik koji dete zeli da izbegne.nema identifikacije sa v rednostima porodice I zajednice.nema identifikcije sa vrednostima porodice I zajednice. Stadijum 3uzajamna medjusobna ocekivanja: osoba treba da se ponasa u skladu sa ocekivanjima porodice I bliskih prijatelja . uzajmna osecanja postaju vaznija od licnog inter esa. “cini drugima ono sto bi

zeleo da ucine tebi”. Bliski uzajamni odnosi su u prvom planu. Ovaj tip rasudjivanja se najcesce srece izmedju 13. I 16.godine. karakteristicna je za zene.

Stadijum 4 zakon I red:drustveni poredak sa svojim zakonima I pravilima postaje najvazniji ; ispravno ponasanje se ogleda u postovanju zakona I odrzavanja socijalnog reda. Perspekti va pojedinca poistovecje se sa perspektivom drustvenog sistema . karakteristicna je za muskarce. Stadijum 5 drustveni dogovor I individualna prava: postuje se drustveni system,ali ne nuzno. Osoba razlikuje moralne od legalnih aspekata. Zakoni su stvar drustvenog dogovora I doneti su zato da uspostavljaju jednakost I slobodu ljudi.javlja se u kasnoj adolescenciji I ranom zrelom dobu. Stadijum 6univerzalna moralna nacela:  osoba naovom stadijumu veruje da postoje univerzalna moralna nacela, kao sto su Pravda I postovanje ljudskog dostojanstva koja su iznad zakona.ljudski zivot ima najvecu vrednost.moralno postupanje je stvar licnog izbora. Razvijenost moralnog misljenja zavisi od razvijenosti logickog rezonovanja. Logicko misljenje je nuzan, ali ne I dovoljan uslov koji mora da prethodi razvoju moralnog rasudjivanja.za razvoj moralnog misljenja potreban je razvoj empatije Moralno rasudjivanje I morano ponasanje: moralno rezonovanje je nuzan, ali ne dovoljan uslov za moralno ponasanje. Sto je osoba na visem stupnju moralnog razvoja, moze se ocekivati veca doslednost u ponasanju.

28. KRITIKA KOLBERGOVE TEORIJE Kolbergova tvrdnja da je redosled j avljanja stadijuma nezavistan od kulture, tj da je univerzalan, bila je ostro kritikovana. Istrazivanja su pokazala da se neki od stadijuma ne razvijaju jasno u izolovanim, nerazvijenim sredinama ili rodovskim zajednicama. Kritikovan je zbod tvrdnje da je svaki stadijum razvijeniji od prethodnih, nizih stadijuma. Istrazivanja su pokazala da se razvoj ne o gleda samo u pravilnom napredovanju ka visim stadijumima, vec da povremeno dolazi do regresije na nize. Kolberg je u svojim istrazivanjima nasao da je dominantan stadijum moralnog rasudjivanja za zene stadijum uzajamnih medjusobnih ocekivanja, a stadijum zakona I reda stadijum za muskarce. Karol Giligen smatra da postoje 2 moralne orijentacije, odnosno 2 nacina rasudjivanja o moralnom sukobu: moralnost pravde o kojoj govore Pijaze I Kolberg I koja je karakteristicna za muskarce I etika brige I odgovornosti koja je karakteristicna za zene.

Novija istrazivanja pokazuju das u razlike u moralnom rasudjivanju zena I muskaraca mnogo manje nego sto Giligenova tvrdi I das u skoro zanemarljive. Primer: poredjenje moranosti brige I moralnosti pravde.

29. AGRESIJA Agresija je ponasanje kojom se namerno ozlojedjuje neka druga osoba. Podela: a.prema obliku: fizicka: udaranje, ujedanje, sutiranje verbalna: ismevanje, ogovaranje, ruganje b.prema funkciji: instrumentalna-usmerena na postizanje nekog konkretnog cilja, uglavnom je impersonalna. Neprijateljska-izvrsava se sa namerom da se nanese bol ili ozleda drugoj osobi; uvek je personalna. 

Uzrasne I polne razlike u agresivnom ponasanju:

1.agresija definisana kao namerno ozledjivanje druge osobe I ne javlja se tokom prve godine zivota. 2.deca izmedju 1.i 2.god najcesce dolaze u sukobe oko posedovanja igracaka. 3.od 2.do5. godine ucestalost javljanja instrumentalne agresije postepeno opada, a povecava se broj verbalnih napada; javlja se relaciona agresija (ogovaranje). 4.tokom osnovnoskolskog uzrasta opada ucestalost javljanja fizicke ali se intenzivira neprijateljska agresija. 5.u adolescenciji fizicka agresija postepeno opada. Decaci su skloniji fizickoj agresiji, a devojcice relacionoj. 

Determinante agresije

1.bioloski cinioci: nivo agrsivnosti je stabilan takom zivota: Hormoni-nivo testosterone u krvi Temperament-impulsivnost, razdrazljivost Neuroloske smetnje, slaba paznja, hiperakcija: genetske, neuroloske I hormonalne karakteristike cine sklonost agresivnom I antisocijalnom ponasanju ,ali da li ce ona odista postati agresivna zavisi od mnogih drugih drustvenih I sredinskih sre dinskih cinilaca. 2.kognitivni cinioci: agresivna deca gledaju na svet “agresivnim “agresivnim ocima”. Sklona su da drugim osobama pripisuju neprijateljske namere I motive u svim onim situacijama kada motive I namere te druge osobe nisu sasvim jasni. Agresivno ponasanje procenjuju kao povoljnije I pozeljnije od neagresivnog. Moralno rasudjivanje agresivne dece je na nizem stadijumu nego kod neagresivne. 3.drustveni I sredinski cinioci: mnogi psiholozi smatraju da je agresija prvenstveno naucena, bilo posmetranjem, bilo neposredim I posrednim iskustvom.



Istrazivanja na deci:

kod dece koja su bila nagradjena kada su se agresivno ponasala povecao se broj agresivnih oblika ponasanja. Deca koja su samo posmatrala ako se neko agresivno ponasa I biva nagradjen zbog toga, cesce su se agresivno agre sivno ponasala.deca su naucila nove oblike agresivnog ponasanja samo sto su posmatrala da se neko tako ponasa. 

Porodicni odnosi

Agresivna deca cesce dolaze iz porodica u kojima su roditelji grubi, hladni I emocionalno udaljeni. Odbacena I nezeljena deca obicno su vrlo agresivna; vaspitni postupci roditelja (fizicko kaznjavanje). Efekti zavise od doslednosti, trajanja, neposrednosti, karakteristike osobe koja kaznjava. Takvi efekti imaju potpuno suprotne posledice- jacanje, a ne slabljenje agresivnog ponasanja. Odrasla osoba koja kaznjava predstavlja za decu agresivni model; fizicko kaznjavanje dovodi do potiskivanja agresivnog ponasanja. Kazna za nepozeljno ponasanje treba primenjivati zajedno sa negradama za pozeljno ponasanje.

30. PROSOCIJALNO PONASANJE Obicno se definise kao voljno, namerno ponasanje koje ima za cilj da doprinese dobrobiti drugih ljudi. Cesto se koristi kao sinonim za altruisticko ponasanje (bez oce kivanja licne koristi, zahteva trud,nekad I zrtvovanje). Iako je svako altruisticko ponasanje prosocijalno (cilj mu je povecanje dobrobiti drugih ljudi), sva prosocijalna ponasanja nisu altruisticka (jer mogu da budu izvrsena iz egisticnih razloga). Ima poreklo u empatiji. Deca vrlo rano, jos o d 15.meseca, pokusavaju da pruze pomoc I utehu drugima, ali cesto na neadekvatan nacin. 

Polne razlike:

Nadjeno je da neke vidove prosocijalnog ponasanja cesce ispoljavaju devojcice, dok su neki drugi zastupljeniji kod decaka: Devojcice cesce pruzaju psiholosku pomoc I podrsku, dok decaci cesto pruzaju fizicku pomoc. Determinante prosocijalnog ponasanja: 1.kognitivni I afektivni cinioci: a.stavljanje na tudje mesto - sposobnost jedne osobeda jednu situaciju sagleda sa stanovista druge osobe, izuzetno je vazna za moralni r azvoj. b.prosocijalno moralno rasudjivanje- ispituje se pomocu dilemma u kojima junak price mora da izabere hoce li pomoci osobi, cesto po cenu necega do cega mu je stalo. v.empatija - po misljenju brojnih psihologa covek ima urodjenu sposobnost da posredno dozivi emocionalna stanja druge osobe,sto predstavlja motiv za moralnu akciju. g.crte licnosti- sigurnost, otvorenost, slobodno ispoljavanje emocija.

2.drustveni I sredinski cinioci a.ucenje-nagradjivanjem, ugledanjem na uzor b.disciplina I vaspitni potupci roditelja (kaznjavanje ili nagradjivanje) v.indukovanje -roditelji skrecu panju deteta na posledice koje njegov postupak ima na druge; podsticu dete da se stavi na mesto zrtava, pa da se empatijiski indentifikuje s njom. d.autoritativni autoritativni vaspitni stil -mesavina cvrste kontrole, atmosphere prihvatanja, ljubavi, osetljivosti na potrebe deteta. Vilijam Damon objasnjava zasto je ovaj stil st il uspesan: autoritativni roditelji podsticu kod dece empatijske tendencije,kao sto ih suocavaju sa posledicama njihovog postupka; oni ne samo da postavljaju jasne standarde vec ih se I sami pridrzavaju I dosledno kaznjavaju dete ako ako ga prekrsi.daju na znanje da ocekuju da ce se dete povinovati legitimnom autoritetu.postavljaju detetu realisticne zahteve koji su u skladu sa njegovom sposonoscu.dobar su model uspesnog autoriteta. dj.ugledanje na uzor

31. FAZE JEZICKOG RAZVOJA 1.prelingvisticka faza-od rodjenja do izgovaranja prve reci; placem beba izrazava razlcita nezadovoljstva, od 2.meseca pocinje da oseca tugu;od 5.meseca izgovara vise glasova;od 6.meseca dete brblja reci koje se sastoje od konsonanata I vokala; pojava prve reci; izmedju 8-10.meseca beba koristi gestove I razlicite neverbalne nacine izrazavanja kao sto su facijalna ekspresija: Deklarativni gestovi: pokazivanje prstom; imperativni gestovi: dete pokusava da natera drugoga na akciju; konvencionalni socijalni gestovi: masu u znak pozdrava; simbolicki gestovi-npr.nabiranje nosa da bi oznacio cvet. 2.faza prve reci- (holofraze). Prva rec se javlja negde oko prve godine, obicno se sastoji od jednog sloga; prve reci imaju znacenje celog iskaza I zato se nazivaju holofaze . Ketrin Nelson je otkrila da postoje individualne razlike prema vrsti reci: Referencijalni stil-deca koriste reci da bi imenovala objekte Ekspresivni stil- regulacija reci “molim,hvala…” hiperekstenzija- pojava da jedna rec kod det eta dobija siri opseg primene od noga koji ta rec ima u govoru odraslog. Javlja se izmedju prve I sredine druge godine. hipoekstenzija- rec u detinjoj upotrebi dobija siri opseg primene (dete koristi rec mac a da oznaci svoju macku, pri tom ne misleci na druge macke).

3.faza telegrafskog govora- oko 18.meseca: faza recenice od dve reci; iskazi su cesto praceni ispustanjem reci; dete mnogo vise razume nego sto govori.

4. jezicki  jezicki razvoj razvoj izmedju 2-5 godine- deca savladavaju osnovnom morfologijom maternjeg jezika;dete je sposobno da proizvodi daleko slozene recenice. Oko 3.godine dete koristi koordinirane, dopunske recenice. Javljaju se teznje ka hipergeneralizaciji hipergeneralizaciji (nepravilno koriscenje gramatike). Krajem ovog perioda deca vise nemaju teskoca sa razumevanjem relacionih reci koje odredjuju odnose medju ljudima.tokom skolskog perioda deca se izveste u komunikaciji.  jezicki razvoj razvoj u period srednjeg srednjeg detinjstva detinjstva I adolescencije adolescencije- napredak se ostvaruje u razumevanju I 5. jezicki upotrebi slozenih reci; reci su apstraktne c ija su znacenja bila nedostupna mladjem, kognitivno nezrelom detetu.

32. TEORIJE JEZICKOG RAZVOJA Procesi koji su bitni za usvajanje j ezika: 1.Shvatanja teoreticara ucenja- Skiner objavljuje u svojoj knjizi “Verbalno ponasanje” bihevioristicku analizu jezickog razvoja. Jezik je nagomilan nagomilan niz obrazaca naucen kroz veliki broj broj ponavljanja I uvezbavanja. Objasnjava ga principima operantnog uslovljavanja: centralnu ulogu ima potkrepljenje. Bihevioristi se bave samo govornim izvodjenjem-mala deca cesto znaju kako bi reci trabalo da zvuce ali ne mogu da savladaju izgovor. U odredjenim fazama dolazi do hipergeneralizacije (npr. konjovi) 2.Nativisticka shvatanja - po pristalicama ovog shvatanja jezicka osobenost je svojstvo ljudske vrste. Noam Chomski tvrdi das u svi jezici toliko slozeni da bi njihovo ucenje putem operantnog ucenja bilo nemoguce za predskolsku decu ako ne bi postojao mehanizam za usvajanje jezika, tj neka vrsta urodjenog lingvistickog procesora koga aktivira verbalna stimulacija iz detetove sredine. Ovaj mehanizam sadrzi univerzalna gramaticka pravila. Dan Slobin smatra da se dete radja sa urodjenim skupom kognitivnih sposobnosti koje su specijalizovane za usvajanje jezika.

Podaci koji se javljaju u prilog nativistickih shvatanja: nijedna vrsta nije razvila sistem komunikacije zasnovan na koriscenju simbola I znakova po pravilima koje odgovaraju ljudskom jeziku. Od prvih dana zivota levu mozdanu hemisferu aktiviraju glasovi koje dete cuje. Kod o draslih leva hemisfera je odgovorna za obradu jezickih informacija, pa se ovaj podatak moze uzeti kao potvrda teze da je dete predisponirano da opaza I analizira jezik koji cuje oko sebe. Postojanje kritickog perioda za usvajanje jezika: urodjeni mehnizmi ponasanja mogu da se razviju samo ako se u odredjenom vremenskom period steknu odgovarajuci spoljasnji uslovi I iskustva (npr.pile koje u prvim satima nije videlo kvocku nece razviti normalni instikt pracenja). Podaci o gluvonemoj deci: koja bez ikakve formalne obuke I uticaja odraslih spontano razvijaju sopstveni jezik znakova sa ustaljenim pravilima. Rezerve prema shvatanju nativisticke nativisticke teorije : nisu najuspesniji u objasnjavanju kako pretpostavljeni mehanizmi deluju; ne uvazavaju dovoljnu ulogu koju socijalna okolina deteta ima u olaksavanju jezickog razvoja.

r azumeti samo ako se uzme u obzir slozeni 3.shvatanja interakcionista : usvajanje jezika moze se razumeti medjuodnos kognitivnog razvoja, sazrevanje bioloskih mehanizama I ucenje kroz komunikaciju sa kompetennim govornicima. Polaze od pretpostavke da moraju postojati odgovarajuci bioloski preduslovi

za pojavu jezicke komunikacije. Govor mora biti prilagodjen dete tu (gramaticki jednostavne I kratke recenice ,povisen ton, cesta ponavljanja…) funkcije ovakvog ponasanja: Emotivna  – produbljuje odnos izmedju deteta I govornika ; socijalna – dete se uci da komentarise tudje iskaze I uci kada da odgovara ;  jezicka – pomaze detetu da lako nauci nove re ci I pravila.

33. KLASNA PRIPADNOST I JEZICKI RAZVOJ Bazil Bemstajn je opisao jezik za koji tvrdi da ga koriste neobrazovani pojedinci u Engleskoj- javni jezik. Njegova svojstva:

Recenice su gramaticki jednostavne, cesto nedovrsene sa siromasnom konstrukcijom; jednostavna upotreba malog broja veza (I,jer,onda); ograniceno koriscenje prideva I priloga; cesce se koriste licne zamenice nego bezlicne ; cesta cest a su implicitna pitanja koja zahtevaju slaganje (“to je tako,zar ne?”); cesta  je upotreba kategorickih izraza (“postupi kako ti kazem”)-ovi iskazi imaju interpersonalne implikacije (primeri govora zena koje pripadaju srednjoj I nizoj klasi); cesto koriscenje tradicionalnih izreka koje imaju za cilj da istaknu emotivni,a ne logicki smisao nekog ponasanja; cesta je upotreba iskaza koji su razumljivi samo ako se pozanje kontekst dogadjaja koji se opisuje (“on mi je to dao”); u komunikaciji je cesta upotreba neverbalnih znakova. Klasne razlike u govornim vestinama imaju sledece, realne implikacije za obrazovni proces: Posto se u skoli koristi formalni govor , deca iz srednjih I visih slojeva treba samo da razviju postojece govorne vestine, dok deca iz nizih slojeva mor aju da ih korenito izmene. Deca koja su naviknuta na formalni govor u porodici, u stanju su da pazljivo prate duge govore svojih nastavnika; s druge strane, dec iz nizih slojeva teze da se koncentisu na duze verbalne iskaze. Komunikacija izmedju dece I roditelja iz visih slojeva sadrzi puno podsticanja da se postavljaju pitanja. Sa druge strane, deca iz nizih drustvenih slojeva razvijaju uverenje da nemaju mogucnost da saznaju svet, sto smanjuje motivaciju za skolsko ucenje.

34. RAZVOJ LICNOSTI Termin licnosti odnosi se na celovitost specificnih osobina na osnovu kojih se jedna osoba razlikuje od drugih. U razvoju licnosti preplicu se bioloski I socijalni uticaji, kao I genetski I sredinski uticaji. Licnost je ono sto daje doslednost ponasanju neke osobe  relativno stabilna psihicka struktura. 

Stadijumi u razvoju licnosti po koncepciji E.Eriksona:

On je izvrsio reviziju Frojdove teorij e psihoseksualnog razvoja ukucujuci u bioloski nagon I potrebe I konflikte koji se ponavljaju sa uzrastom. Licnost se formira na o snovu nacina na koji jedinka resave razvojne zadatke na svakom razvojnom stadijum. Tih tadijuma ima 8 I u svakom postoje 2 stava-prema sebi I drugima:

1.bazicno poverenje spram nepoverenja: period do 1.god, najbitniji je odnos sa majkom, osecanje moze da utice na ono sto mu se desava,a moze da postoji I akutna depresija u odraslom periodu kao I paranoidni poremecaj. 2.stadijum autonomije spram stida I sumnje : od 1-3godine,dete sebe dozivljava kao autonomno bice,ima potebu da sve uradi samo I da istrazuje svet oko sebe; osecanje autonomije povecava detetovo bazicno poverenje, dok u suprotnom moze da se razvije opsesivno-kompulsivni poremecaj, paranoidne ideje. 3.stadijum inicijative spram krivice: javlja se izmedju 3-6 godine. Dete pokazuje teznju da utvrdi svoj polni identitet, trazi naklonost raditelja suprotnog pola,a roditelja istog pola dozivljava kao suparnika. Javlja se osecanje inicijative, u suprotnom trajno o secanje krivice-pasivnost, seksualna impotencija ili frigidnost. 4.stadijum istrajnosti spram inferiornosti : izmedju 7-12 godine.razvijanje istrajnosti I marljivosti, ukljucenost u formalno obrazovanje, uticaj vrsnjaka i nastavnika. Moze doci do osecanja kompetentnosti I istrajnosti, ali u suprotnom do nekompetentnosti I inferiornosti. 5.stadijum identiteta spram konfuzije identiteta: od 12-18 godine.prelaz iz detinjstva u status zrele osobe-adolescencija. Kofuzija identiteta: ko sam ja? Koliko vredim? Kakva mi je buducnost? Moze doci do postizanja identiteta, a u suprotnom do konfuzije slike o se bi. 6.stadijum intimnosti spram odvojenosti : u ranim dvadesetim godinama. Glavni zadatak je postizanje intimnosti, dok je alternativno o secanje izdvojenosti. U povoljnim uslovima dolazi do postizanja bliskih veza u privatnom I drustvenom zivotu, dok u suprotnom dolazi do izolacije I promiskuiteta. 7.stadijum stvaralastva spram stagnacije : od kasnih dvadesetih do polovine sezdesetih. Rodteljstvo, briga o buducim generacijama; u povoljnim uslovima dolazi do razvijanja empatije I osec anju odgovornosti za druge; u nepovoljnim uslovima dolazi do okupiranosti sobom, dosadjivanju, nezadovoljstvo. 8.stadijum integritet spram ocaja : posledanja etapa zivotnog ciklusa; svodjenje zivotnog bilansa; svest o sopstvenim ogranicenjima.moze doci do dostizanja osecanja integriteta,ali I osecanju besm isla,zelja za smrcu. 

Druga shvatanja o stadijumu razvoja licnosti, a nju je razvio Danijel Levinson.postoje 4 etape:

1.detinjstvo sa adolescencijom 2.rano odraslo doba 3.srednje odraslo doba 4.kasno odraslo doba Svaka etapa traje priblizno 25 godina, I izmedju njih postoji delimicno preklapanje.svau od ovih faza karakterise odredjena zivotna struktura I postoje 3 sloja: univerzalno ljudski, onaj koji je determinisan determinisan scio-kulturnim okruzenjem, okruzenjem, onaj po kojem se pojedinac razlikuje od svih ostalih .

Dzejn Levinger definise 4 glavne oblasti: fizicka, psihoseksualna, intelektualna, razvoj u sistemu ega. Dzordz Vejlant je pedlozio 2 razvojna stadijuma koja se mogu dodati Eriksonovom stadijumu razvoju licnosti- posle stadijuma intimnosti spram izolacije pojedinci se suocavaju sa pitanje karijere spram obuzetosti sobom; posle stadijuma stvaralastva ljudi se suocavaju sa pitanjem prednosenja iskustva .

35. RAZVOJNE PROMENE U SAMOPOSTOVANJU I SAMOEFIKASNOSTI Sa uzrastom se menja dozivljaj samopostovanja, uverenje o samoefikasnosti , mogucnost kontrole nad sopstevim emocijama I ukupna slika o sebi. 1.promene u samopostovanju: Samopostovanje je emotivna komponenta stave o sebi. a.Samopostovanje kod predskolske I mladje skolske dece- nivo samopostovanja na pocetku razvoja je u najvecoj meri odredjen roditeljskim postupcima I stavovima. Intimniji odnos roditelja prema deci dovodi do izrazenijeg samopostovanja.primer je ispitivanje roditeljskog ponasanja prema deci-podrska I kontrola. b.Somopostovanje u adolescentnom periodu- u vise studija je otkriveno da adolescenti koji imaju vecu podsrsku porodice imaju I vece samopostovanje,ali pod uslovom da su emotivno vezani za porodicu. Veliku ulogu igra I socialna sredina-skola I vrsnjaci. U pubertetskom periodu,praceni znacajnim fizickim I emotivnim promenama dolazi do gubitka samopostovanja. Na uticaj samopostovanja utice I pripadnost odredjenim grupama. c.samopostovanje u kasnijim starosnim grupama- samopostovanje u kasnijem period nije varljivo kao u periodu adolescencije, verovatno zbog jacim osecanjem identiteta.

2.samoefikasnost : Albert Bandura govori o samoefikasnosti kao uverenju neke osobe na licno posedovanje sposobnosti neophodnih za postizanje nekog odredjenog cilja. Osecanje samoefikasnosti moze da se uzem u obzir kada se objasnjava motivacja dece u skolama (podrska nastavnika I roditelja , sposobnosti, prethodna iskustva sa gradivom);

Nivo opazanja samoefikasnosti utice na to da li ce se neka aktivnost preduzeti ili ne, koliko truda ce se ulagati u postizanje odredjenog cilja, kao I na to kako ce se reagovati kada se naleti na teskoce. Bandura  je pokazao da na nivo opazene samoefikasnosti uticu I uzori, tj modeli.