Decija Igra :
O retko kojoj psiholoskoj pojavi je pisano onoliko koliko o igri. Postoji dosta teorija decje igre, koji uzimaju u obzir samo jedan element igre, naglasavaju ga I postaju jednostrane teorije.
Razvojem drustva I promenom drustvenih odnosa I nacina zivota igra je ostala sastavni deo zivota dedeta, menjao se samo njen sadrzaj I oblici. Po FROJDU period detinjstva je period stalnih trauma. Detinjstvo je period igre, jer je to prema njemu period neprekidnih trauma, a igra je jedino sredstvo da se putem ponavljanja savladaju oni teski dozivljaji koji sa sobom nose te traume. Za njega je igra terapeutsko terapeutsko sredstvo sredstvo protiv mogucih neuroza. neuroza. PIJAZE psihicki razvoj I decju igru objasnjava izolovano od spoljasnje sredine, process gde se u igri odrzava struktura misljenja, a sa druge strane, misljenje se formira kroz igru(Vigotski I Elkonjin). Nasuprot Pijazeovom shvatanju
igre izgradjena je naucna teorija igre nazvana ‘’kognitivisticko-drustvenom teorijom decje igre’’
Faktori decje igre: Drusvena sredina I socijalni sastav te sredine, standard ljudi u jednoj sredini uticu na izbor igara I nacin igre dece. Pored toga uticu I profesija roditelja, istorijski dogadjaji, drugovi u igri pa I sam polozaj mesta. Velika razlika u igrama I igrackama su izmedju gradske I seoske dece. Seoska deca zive u sred priorode I koriste prirodne objekte za igru(penjanje na brdo, preskakanje potoka), a razne proizvode prirode koriste kao igracke (tikve, sisarke, prutice). Gradska deca se vise igraju masovnih igara, dok seoska zbog udaljenosti kuca cesto nemaju drustva. Tradicija je takodje factor koji utice na igru. To umnogome zavisi od razmena u kulturnom nasledju. POL- Tu razliku namecu odrasli, tako da neke igre tradicionalno vaze kao zenske igre, ili igre za devojcice(lutke, poslovi u domacinstvu) I muske igre(rat, vojnici.) Poseban factor je inteligencija, bistrina uma, duhovna zrelost. Bistrija deca su aktivnija I snalazljivija u igri, vise citaju, vise uzivaju u
humoru, imaju svoje hobije, zanimaju ih stvaralacke, kreativne igre, dok manje obdarena deca teze igrama sa pravilima. Na razvoj igara utice takodje vrsta igracaka sa kojima dete raspolaze. Kocke, pesak, plastelin podsticu stvaralacku igru; lutke, kuhinjski pribor, vojnici usmeravaju dete u igru maste. Zdravlje deteta I normalan razvoj kretanja je od osnovnog znacaja za detetov razvoj u igri. Zdravo dete se vise igra od bolesnog. Godisnje doba vrsi odredjen uticaj na igranje, zimisankanje, skijanje, grudvanje. Leti- plivanje, igranje loptom, voznja biciklom…
Na igru utice I celokupna licnost deteta-karakter koji je u toku stvaranja, temperament, ekstravertna, introvertna deca.
ZNACAJ IGRE: Igra se po svojim karakteristikama razlikuje od svih ostalih aktivnosti. Igra je nesto licno, pa je I prirodno da je njen znacaj za dete tako dubok I mnogostran. Dete ne vidi svet u kom zivi isto kao I odrasli. Stvari vidi onako kako ih dozivljava. Decji svet najprirodnije dolazi do izrazaja u igri.
Igra razvija organe, misice I celokupan organizam. Razvija detetovu licnost kao celinu, obogacuje I produbljuje, zatim razvija decje funkcije I sposobnosti, a samo dete stice iskustvo na veoma karakteristican nacin. Deca se ne igraju da bi razvila svoje sopsobnosti, mada to u igri I postizu. Dete npr.ne slaze kockice da bi napravilo nesto od trajne vrednosti, igra se da bi zadovoljilo svoju unutrasnju potrebu za aktivnoscu koja je u igri usmerena ka nekom cilju. Igra razvija mastu, pomocu koje dete ucestvuje u zivotu odraslih, kombinuje razne osobine I aktivnosti. Dok se igra dete je cesto u situaciji da se snalazi, trazi nova resenja, postane snalazljivo, samim tim razvija inteligenciju. Visoke lecne vrednosti su socijalna osecanja, socijani odnosi, koje razvija razlicite socijalne igre(osecaj zajednice, medjusobna zavisnost, simpatije, duznosti). Tako se u detetu vec rano oblikuju pozitivne moralne osobine-savladjivanja samog sebe, smisao za predredjivanje zajednici, odgovornost, samostalnost, postenje. U igri se vaspitava I hrabrost, jer mnoge igre zahtevaju rizikovanje.
Igra je veoma privlacna za dete, jer ga opusta I smiruje. Sve ovo gore navedeno potrvdjuje da igra narocito u predskolsko doba ima nenadoknadivu ulogu u razvoj decje licnosti. Potrebno je da odrasli imaju razumevanje za decju igru, da je podsticu, a narocito kreativnost deteta u igri….
ЛИТЕРАТУРА 1.
Беламарић, Д. (1987): Дијете и облик, Загреб, Школска књига
2.
Брковић, А. (2000): Развојна психологија, други део, Ужице, Учитељски факултет
3.
Група аутора (1983): Игра и играчке, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства
4.
Ђорђевић, Д. (1981): Развојна психологија, Горњи Милановац, Дечје новине
5.
Ељкоњин, Д. Б. (1990): Психологија дечје игре, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства
6.
Жлебник, Л. (1972): Психологија детета младих, Београд, Делта прес
7.
Каменов, Е. (1997): Интелектуално васпитање кроз игру, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства
8.
Митровић, Д. (1986): Предшколска педагогија, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства
9.
Нешић, Б., Радомировић, В. (2000): Основе развојне психологије, Јагодина, Учитељски факултет
10.
Радомировић, В. (2003): Психологија, Нови Пазар, Универзитет у Новом Пазару
11.
Смиљaнић, Б. и Толичич, И. (1992): Дечја психологија, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства
12.
Смиљанић, Б., Чоловић, Б., Толичич, И. (1966): Дечја психологија, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства
13.
Толичич, Погачник, С. (1964): Дечји цртежи као израз душевног развоја детета, Београд, Рад
14.
Толичич, И. (1966): Дете упознајему игри, Београд, Научна књига
15.
Трнавац, Н. (1979): Дечја игра, Горњи Милановац, Дечје новине
16.
Трој, Ф. (1968): Психологија детета, Београд, Научна књига
