Svetozar Đ. Radišić: Osvajanje slobode- ratovi budućnosti (1) Novi neprijatelji, ubeđuje prijateljski Najnov Najnovija ija knjiga knjiga public publicist iste, e, "Osvaj "Osvajanj anjee slobo slobode-r de-rato atovi vi budućn budućnost osti", i", nekad nekadašn ašnjeg jeg vršioc vršiocaa visokih dužnosti u Vojsci Jugoslavije, pukovnika dr. Svetozara Radišića, govori o šokantnoj istini da Srbija i nekadašnja Jugoslavija nisu imali oformljenu doktrinu odbrane "u najkritičnijem delu naše istori istorije" je".. Ovo je naroči naročito to vidljiv vidljivoo u delovi delovima ma Radiš Radišićev ićevog og istraž istraživa ivanja nja koji koji se tiču tiču fenome fenomena na nenaoružanih oblika agresije. Uz saglasnost autora i izdavača,Tabloid objavljuje delove iz ove intrigantne knjige, koja ima, kako je dr. Smilja Avramov napisala u svojoj recenziji, "terapeutsko dejstvo". Početkom 1991. godine u časopisu Generalštaba OS SFRJ predložio sam da se formira grupa eksperata različitih specijalnosti, na nivou Štaba Vrhovne komande, radi pomoći načelniku Generalštaba u pripremi predloga odluka. Razlog je bio očekivano razbijanje SFRJ i raspad JNA zbog prepoznatog sukoba interesa velikih sila, nasleđenih i potisnutih nacionalnih aspiracija i nesloge unutar garniture na vlasti. Bilo je izvesno da tadašnja državna administracija neće proglasiti ratno stanje, što je zemlju uvelo u stanje neizvesnosti. Teorijski cilj predloga bilo je iniciranje promena u teoriji ratne veštine u skladu s mogućim problemima koji su se nametali u savremenoj praksi, a praktični cilj - ponuda konkretnog rešenja u uslovima nefunkcionisanja na saveznom nivou institucija koje su imale preciziranu ulogu u odbrani zemlje. Ključni razlog za taj predlog bilo je sprečavanje da oružane snage ostanu, iz bilo kojeg razloga, bez optimalnog rukovođenja i komandovanja na najvišem nivou, budući da se bez pravih rešenja u upravnoj strukturi države ne može realizovati dužnost rodoljuba da se svim snagama i sredstvima brani otadžbina. U isto vreme, u stručnim i teorijskim radovima, pravovremeno i sa suštinskim primedbama, kritikovao sam rešenja u najosetljivijem vojnom području - pripremi za rat, gde pripada i borbena gotovost. Javnost sam obavestio i upozorio da, kada je reč o značajnom segmentu predmeta ratne veštine borbenoj gotovosti, postoje brojni teorijski i doktrinarni propusti i problemi u praksi. Objavio sam da borbena gotovost gotovost nije dovoljno korektno korektno definisana, da joj sadržaj nije utemeljen utemeljen do potrebnog nivoa, te da nisu ustanovljeni svi mogući kriterijumi kojima bi se doprinelo njenom teorijskom određenju. To znači da još uvek nije dovedena u stanje koje može da se kontroliše i kojim može da se upravlja. U naučnim napisima i studijama posebno sam naglasio da se sve anomalije proistekle iz nedovoljne teorijske određenosti borbene gotovosti teško mogu i nabrojati jer se sastoje od niza problematičnih i suboptimalnih rešenja. Brojni problemi u praksi izgradnje i održavanja borbene gotovosti pravovremeno su navedeni u savremenoj teoriji ratne veštine. O toj temi, koja je u Titovo vreme pripadala „tabu temama", napisano je dovoljno studija koje su mogle da posluže za usavršavanje procesa u kojem nastaje borbena gotovost, a i za pripremu za rat, koja je mogla biti mnogo kvalitetnija. Da su jedinice imale objektivnu ocenu otklonili bi se uzroci postojećih problema i/ili bi mnogi nadležni nadležni i nenadležni nenadležni bili svesni da se više od postignutog postignutog ne može postići. postići. Iz loše rešenog odnosa teorije, doktrine, regulative i prakse proizašli su brojni novi problemi. Isto važi za kadrovsku politiku, koja je i sada, godinama posle razbijanja (raspada) SFRJ i predloga da se formiraju navedeni timovi, veliki problem. Kadrovska rešenja još uvek ometaju vojnu organizaciju kao sistem, a i sistem za izgradnju borbene gotovosti. Nije najveći problem to što se veoma često menjaju ljudi na ključnim funkcijama, mnogo je veći problem to što novopostavljeni novopostavljeni neprestano uvode organizacijske novine koje sprečavaju sistem da se stabilizuje, budući da se sva prethodna rešenja omalovažavaju i odbacuju. Zbog nedostatka objektivnog pristupa „kadrovanju" retko ko radi na mestu na kojem može najviše da pruži. To se, naravno, odražava i na način rešavanja problema. Šta znači nedovoljno dobra organizacija najbolje pokazuje primer izrade doktrina i formacijski raspored ljudi koji bi mogli da budu eksperti za izradu takvih dokumenata. Predviđanja koja sam objavio u nekim tekstovima bila su surovo realna. Na primer, u lekcijama za najviše vojne škole upozorio sam da, ukoliko se ne oživotvori koncept svedimenzionalne odbrane, postoji objektivna opasnost da se u vojnim štabovima, zbog nepoštovanja stvarnosti, računa odnos snaga koji se nikad neće dogoditi.
Objavio sam brojna upozorenja da nadležne institucije ne raspolažu sa dovoljno znanja o savremenim kretanjima kretanjima u svetu, svetu, da su znanja znanja o savremeni savremenim m ratovima ratovima nedovoljna nedovoljna i da su veliki veliki sistemi sistemi nespremni nespremni za izazove u informatičkoj sferi. Posle Posle svega svega što se dog dogodi odilo lo na prosto prostorim rimaa pretho prethodne dne Jug Jugosl oslav avije ije,, never neverova ovatan tan je i verov verovatn atnoo neponovljiv paradoks da SRJ od formiranja nije imala doktrinu odbrane, što znači da ona nije postojala ni kada je SRJ neoprostivo i fatalno raketiralo i bombardovalo 19 najmoćnijih zemalja sveta. Agresija na SRJ olakšana je nedovoljnom pripremljenošću države za odbranu. Međutim, ta agresija je neoprostiva jer niko nema pravo da oprosti samo jednu nedužnu žrtvu. Rezultat agresije može da bude fatalan ukoliko gubitke, koji nisu samo materijalne prirode, nikada i niko ne uspe da nadoknadi. Izvesno je samo da će sve biti zaboravljeno, prekriveno lažima i obmanama, ili izbrisano. Državna doktrina nije izrađena ni šest godina posle agresije na SRJ 1999. godine, a poznato je da su ostala secesionistička žarišta na preostalom srpskom tlu i nedovoljno prijateljska politika urednika svetskih zbivanja. Takođe se zna i da je proces mondijalističke regionalizacije usmeren na razbijanje svakog nacionalnog bića.
Imperija uma Tražeći razloge za nepodnošljivu, nejasnu i opasnu ekonomsku, političku i vojnu situaciju na srpskim prostorima i organizacioni i mentalni haos u jedinoj državi na planeti koja je legalno mogla da bude srpska, pokušao sam da budem objektivan i da nađem neko razumno i razumljivo opravdanje. Prvi razlog su nove odlike vremena i prostora koje utiču na promene u razvoju ljudskog društva i najnoviji svetski poredak. Vreme kao da izmiče, a ljudi ga uglavnom „troše" za prepoznavanje vitalnih informacija i savladavanje prostora sve raznovrsnijim komunikacijama i kretanjima. Planetarni prostor je sve istraženiji, manji a potrebniji, značajniji i zagađeniji. Broj pronalazaka u jedinici vremena je sve veći u skladu sa zakonitostima geometrijske progresije. Naučna dostignuća se, uglavnom, veoma brzo upotrebljavaju u vojne svrhe, a doktrine, zbog procedure usavršavanja, sve češće kasne za tehničkim i tehnološkim postignućima. Postalo je poslovično da se tehnička sredstva prvo uvode u naoružanje, a potom se razrađuju odbrambena rešenja. To je osnovni razlog što u teoriji i praksi ratne veštine već postoje sintagme „svedimenzionalni rat", „geofizički rat", „meteorološki rat", „neokortikalni rat", „kompjuterski rat", a nema preciznih doktrinarnih rešenja za neutralisanje efekata tih vrsta ratova. Drugi razlog je razdešenost društvenog i državnog sistema koja je postala prirodna. Nelogično je i pomisliti da sve treba besprekorno da funkcioniše posle razbijanja i raspada SFRJ, SRJ, SCG i prestrukturisanja vojske, od klasične multinacionalne JNA do gotovo jednonacionalne Vojske Jugoslavije, Jugoslavije, Vojske Srbije i Crne Gore i Vojske Srbije. Treći razlog je dostignuti nivo razvoja teorije i prakse ratovanja. Civili u svim društvenim strukturama, očevidno, još nisu shvatili da je rat u većem obimu iz vojne sfere prešao u njihovu sferu. Nekada je država gubila rat, teritoriju i tekovine u fizičkoj sferi - u sukobu dve vojske, a sada se rat može izgubiti u drugim dimenzija dimenzijama, ma, koje prevasho prevashodno dno pripadaju pripadaju civilima civilima (ekonoms (ekonomska, ka, tehnološka tehnološka,, informacio informaciona, na, kulturna, kulturna, religijska itd). Sada vojna sila služi kao pretnja i poslednje sredstvo za primoravanje druge države da prizna poraz i prilagodi svoje ponašanje interesima jačeg. To znači da u ratu više ne postoje nedužni i da je prirodno to što ima sve više civilnih žrtava. Rat Rat u eri eri u kojo kojojj vlad vladaa „imp „imper erij ijaa uma uma" mnog mnogoo je supt suptil ilni niji ji:: pora porazz i robo robova vanj njee nisu nisu prepoz prepoznat natljiv ljivii jer su ogrnu ogrnuti ti plašto plaštom m navod navodne ne demokr demokrati atije, je, medijs medijskih kih fraza fraza i međuna međunarod rodnonopravnog licemerja. Suštinski, savremeni rat se uglavnom gubi i dobija u mentalnoj sferi, medijskom propagandom i pretnjama, a u pozadini tog rata raspoređeni su, po dubini, ekonomski pritisci, informatički sistemi i, na kraju, snažni raketni sistemi i nepogrešivo precizno sofistikovano sofistikovano elektromagnetno i nuklearno oružje. Četvrti razlog je istina da znanja političara i vojnih lica o doktrini nisu usaglašena. Oficiri bolje razumeju, barem iz tri razloga, društvene promene nastale zbog rata na prostorima prethodne Jugoslavije nego većina pripadnika drugih profesija. Prvo, oni zbog prirode posla, radi pravovremenog uočavanja eventualnog ugrožavanja bezbednosti države, neprestano istražuju svetske megatendencije i, za razliku od drugih profesija, izučavaju ih u vojnim školama. Drugo, za sada jedino vojna lica izučavaju strategije i doktrine stranih zemalja, a one su osnova svih globalnih procesa. Treće, oficiri su još jednom, kao mnogi njihovi prethodnici kroz istoriju, postupajući prema važećoj regulativi i poštujući odluke legalnih i legitimnih državnih institucija, učesto učestoval valii u ratovi ratovima ma na prosto prostoru ru pretho prethodne dne Jug Jugosl oslavi avije. je. Pritom Pritom,, suo suoče čeni ni s neu neumit mitnom nom istino istinom m o
interesima i moći, osetili su i razumeli r azumeli suštinu svih savremenih savremenih društvenih kretanja i stekli iskustva koja su dragocena za odnos prema oporoj stvarnosti. Peti razlog je nepripremljenost nepripremljenost Srba za „novi svetski poredak" poredak" koja je proistekla iz neprepoznavanja neprepoznavanja sopstvenih interesa i ciljeva u procesu regionalizacije i nesnalaženja za vreme raspada i razbijanja SFRJ i Jugoslovenske narodne armije. Kasno su saznali da su scenariji u vezi sa ratom na prostorima prethodne Jugosl Jug oslav avije ije ob objav javljiv ljivani ani još 197 1977. 7. god godine ine u koman komandno dno-šta -štabni bnim m ško školam lamaa zema zemalja lja članic članicaa NATO NATO i njujorškim igricama za decu i da su planovi o regionalizaciji razrađivani r azrađivani decenijama decenijama ranije.
Jano-tajno komandovanje trupom Da ne bude zabune, u ovom tekstu se, pored Srba, podrazumevaju i svi oni koji dele sudbinu Srba u saživotu s njima, jer još nisu napravljene toliko „pametne" rakete ili bombe koje pri bombardovanju Beograda, Novog Sada ili Niša mogu da razlikuju Srbe od ostalih građana. Uostalom, svi ljudi koji žive zajedno sa Srbima, na srpskom prostoru, osim zajedničkog straha od mondijalističkog zla osećaju i zajedničku potrebu da mu se pridruže ili suprotstave. Oni koji nisu Srbi, a žive sa njima i dele njihovu sudbinu, ne treba da uzmu za zlo to „posrbljavanje" (jer pravi Srbi nikad ne posrbljavaju i ne prevode u svoju veru). Istina je da su jednako ugroženi, budući da su kreatori „novog svetskog poretka" nacionalni daltonisti i, nažalost, ili na sreću, ne razlikuju nikog na srpskim prostorima. Problem koji uslovljava nacionalna (ne)svesnost je veliki, budući da su globalizacija i regionalizacija usmereni na uništavanje država i poništavanje specifičnosti naroda, pa su globalisti nacionalizam proglasili za tragediju. Važan deo procesa globalizacije jeste stvaranje evropske superdržave (Evropska unija) čije članice, članice, u državotvo državotvornom rnom smislu, postepen postepenoo odumiru odumiru i gube suverenitet. suverenitet. Zanimljivo Zanimljivo je da stvaranje stvaranje džambo-države prati i intenzivna regionalizacija, podela koja će: a) osigurati visoku efikasnost Unije, i b) ekonomskim i drugim razjedinjavanjem zemalja članica sprečiti eventualno napuštanje zajednice. Takođe je zanimljivo da se nova veštačka veštačka tvorevina kabalista kabalista zasniva i na poništavanju poništavanju religija nastalih nastalih u poslednja poslednja dva milenijuma. Tako se pod kontrolom Vatikana, uz pomoć „Nju ejdž" pokreta, kroz najnoviju verziju ekumenizma, istovremeno objedinjuju i poništavaju islam, hrišćanstvo, judaizam, budizam, hinduizam, šamanizam, sve sekte i kultovi. Uostalom, simbol Evropske unije je biblijski: narušena „Vavilonska kula" (zgrada Evropskog parlamenta) i zastava iz doba Vavilona - žute zvezdice na plavoj pozadini. Simboli tzv. novog svetskog svetskog poretka su još stariji, staroegipatsk staroegipatski,i, sa obeliscima iz tog doba raspoređenim raspoređenim na mestima najznačajnijih globalističkih događanja, u Astani, Rimu, Parizu, Londonu, Vašingtonu... Nepripremljenost Jugoslovena Jugoslovena za rat, onih koji su bili na ključnim funkcijama, uslovila je da vojni školski centri JNA postanu sabirni centri za izbeglice i oficire iz drugih republika. Na teritoriji Srbije pripadnici JNA iz drugih republika uglavnom nisu išli u rat, na obuku i gađanja, i u svim institucijama zadr zadrža žani ni su po poje jedi dinc ncii i na znač značaj ajni nijim jim funk funkci cija jama ma.. Do Doga gađa đalo lo se da su u vrem vremee rata rata u Hrva Hrvats tsko kojj teritorijalnim organima te republike upućivani na ratište osnovni dokumenti kriptozaštite (za tzv. tajno komandovanje komandovanje trupom). Obrazloženje je bilo i naivno i tipično vojničko: „Niko nije naredio da se ti dokumenti tamo ne upućuju". U nekim visokim vojnim ustanovama pojedini Hrvati su bili odgovorni za ratni plan i u toku rata u Hrvatskoj, iako je taj plan najstroža tajna. Pojedini Slovenci ostali su na najvišim pozicijama u JNA i posle završetka rata u Sloveniji. Gospodin Anton Tus je poslednjeg radnog dana u JNA uredno i svečano ispraćen u penziju, a sutradan se iz Zagreba javio posredstvom televizije. Bio je postavljen za glavnog stožera oružanih snaga Hrvatske. Samo malom broju ljudi bilo je čudno što je on do poslednjeg trenutka u JNA imao pristup svim informacijama o sistemu RV i PVO i gotovo svim vojnim tajnama.
Perfidni kreatori rata Kada sam pisao da je SRJ u ratu i da država nema doktrinu odbrane, te da je koncepcija ONO i DSZ neupotrebljiva, oni su, u korist ličnog interesa i karijere, proglašavali takve iskaze za političke stavove neprimerene za objavljivanje. Pokazalo se da zbog takvih osoba SFRJ nije proglasila ratno stanje, a kasnije je tzv. međunarodna međunarodna zajednica optužila da je bila agresor. To je trebalo predvideti, budući da je i laicima jasno da se, po međunarodnom međunarodnom pravu, snage države koja nije u ratu zatečene izvan sopstvene teritorije proglašavaju za paravojne snage. snage.
Naravno, ovde namerno ne pominjem i ne uzimam u obzir perfidniju mondijalističkih kreatora balkanskog rata koji su računali računali na takvo ponašanje jugoslovenskog jugoslovenskog rukovodstva i iskoristili ga tako što su svojim odlukama da se priznaju administrativne granice za državne stvorili uslove za ključni pravni privid: da se jugoslovenske snage ne nalaze na sopstvenoj teritoriji. Na tom namernom „previdu" zasnovani su razbijanje SFRJ, progon Srba i regionalizacija. Osim navedenog u primerima, iz redakcijski prihvaćenih tekstova izbacivane su rečenice u kojima je, na primer, pisalo da je SRJ u ratu, ili da iz nekog nekog razloga ne funkcioniše funkcioniše dovoljno dobro dobro državni ili vojni sistem, sistem, ili da doktrina odbrane ne postoji, da vojna doktrina nije dobra itd. Na taj način objavljivani su krnji tekstovi, bez saglasnosti autora. Događalo se i da autori budu u nemilosti zbog objavljenih tekstova. Prevelika autorska sloboda katkad je imala, i ima, veliku cenu. Opisani „rezon" je provereno poguban. Problem je veći kada se zna da su nagrade, odlikovanja, odlazak u škole, činove i postavljenja dobili oni koji nemaju svoje mišljenje, „nemaju jezik", „ne talasaju"... Oni često ne ispunjavaju uslove i ne zaslužuju to što su dobili. Naravno, reč je o izuzecima, ali za njih svi ubrzo saznaju, što nesporno šteti ugledu Vojske i demorališe kvalitetniji kadar. Ocenjivanje je, u stvari, sučeljavanje sa istinom. Realna ocena može samo da pomogne da se reše postojeći problemi, dok nerealna produžava agoniju. agoniju. Sedmi razlog je uticaj korupcije i nepotizma na sve vrste profesija. Zbog ta dva fenomena pojedinci godinama opstaju na mestima za koja nisu osposobljeni, nemaju odgovarajuće rezultate rada i na to niko ne reaguje. Razlog za to su i i „kontrolori", koji su izabrani i postavljeni na isti način i koji ne znaju kakvi rezultati mogu da se postignu na tim ti m mestima. Poseban problem su plagijati (u muzici su to kompozicije, u književnosti - najčešće naslovi knjiga, u nauci - sadržaji napisa i studija...). Susretao sam ljude koji su otvoreno preuzimali, potpisivali i prekrajali tuđe radove r adove i objavljivali ih kao svoje a da za to niko nije odgovarao. To je moguće jer je regularna kontrola izgubila legitimitet, snagu i smisao. Ubeđen sam da se sve navedeno ne bi dogodilo da su SFRJ i SRJ imale respektovanu doktrinu odbrane i odgovarajući odbrambeni sistem. Budući da doktrinu odbrane mogu da naprave samo eksperti, i to isključivo timskim radom, državni organi moraju da budu svesni takve potrebe i da ih okupe, ako postoje, ili da ih posebno obuče i, potom, optimalno organizuju. Čini se da preduslovi za formiranje strategije i doktrine odbrane u Srbiji još ne postoje, a one su uslov za opstanak jer se u njima razrađuje kako da narod (građani) ne strada i ne nestane u budućem vremenu. Beri R. Pouzn je u Izvorima ratne doktrine objavio više stavova koji su korisni za pristup u izradi naše doktrine odbrane: „Države koje slede doktrine odvraćanja izložene su napadu neprijatelja... Male države, kad im zaprete moćni protivnici, pribegavaju doktrinama odvraćanja... Kad god se države suočavaju sa bezbednosnim pretnjama, a nedostaju im sredstva zbog veličine zadataka ili sopstvenog siromaštva, možemo očekivati da vidimo doktrine odvraćanja... Države status quo mogu da budu naklonjene defanzivnim doktrinama prosto zato što znaju da one verovatno neće zadavati prvi udar. Pošto očekuju da pretrpe prvi udar, razumno je da ulože veći vojni napor da bi se osposobile kako da ga dočekaju." Navedene stavove izabrao sam zato što se neprestano govori o doktrini odvraćanja. Trebalo bi razmisliti zašto i general Alfred Kraus tvrdi isto o doktrinama u kojima se garantuje potencijalnom neprijatelju da će prvi započeti svaki ratni sukob.
Agresija drugim sredstvima Preko svetskih medija svakodnevno pristižu „umirujuće informacije", poput one da su narod i država koji „misle" kako će se braniti kada budu napadnuti opasni i da uzaludno troše novac i vreme jer u svetu pod kontrolom svetske svetske finansijske elite elite „agresija više neće neće biti". I neće, svakako ne onako prepoznatljivih kao do sada... Jednako uživam u tekovinama svih naroda i mislim da bi svet bio siromašan bez raskoši koju pružaju sve postojeće kulture, o kojima nema dovoljno brige. Na šta bi ovaj svet ličio bez Italijana, Grka, Španaca, Meksikanaca, Meksikanaca, Brazilaca, Argentinaca, Indonežana, Eskima, Iranaca i Iračana, Indusa, Kineza...?
GLOSA Sloboda društvena, i sloboda nacionalna, i sloboda internacionalna, bez oslobađanja od sebe samog, samo su zavodljiva i lažljiva imena raznih tamnica, raznolikih kaveza. Sveti vladika Nikolaj Velimirović
Pukovnik Svetozar Đ. Radišić: Osvajanje slobode- ratovi budućnosti (2) Nemamo vremena da imamo vremena Najnov Najnovija ija knjiga knjiga public publicist iste, e, "Osvaj "Osvajanj anjee slobo slobode-r de-rato atovi vi budućn budućnost osti", i", nekad nekadašn ašnjeg jeg vršioc vršiocaa visokih dužnosti u Vojsci Jugoslavije, pukovnika dr. Svetozara Radišića, govori o šokantnoj istini da Srbija i nekadašnja Jugoslavija nisu imali oformljenu doktrinu odbrane "u najkritičnijem delu naše istori istorije" je".. Ovo je naroči naročito to vidljiv vidljivoo u delovi delovima ma Radiš Radišićev ićevog og istraž istraživa ivanja nja koji koji se tiču tiču fenome fenomena na nenaoružanih oblika agresije. Uz saglasnost autora i izdavača,Tabloid objavljuje delove iz ove intrig intrigant antne ne knjige knjige,, koja koja ima, ima, kako kako je profeso profesor. r. Smilja Smilja Avramo Avramovv napisa napisala la u svojo svojojj recenzi recenziji, ji, "terapeutsko dejstvo". Sukobe Sukobe na kraju drugog i početku početku trećeg trećeg milenijuma milenijuma predvideli predvideli su mislioci poput Guljelma Guljelma Ferera, vladike Nikolaja Velimirovića, Tomasa Mana, Justina Popovića, Luiđija Pirandela, Jovana Dučića, Karla Sforce, Miloša Crnjanskog i Nikole Tesle. U takve sukobe spadaju demonstracije više desetina hiljada pripadnika antiratnog pokreta protiv programa Džordža Buša organizovanog u San Francisku 27. oktobra 2002.. godine. 2002 godine. Demonstranti Demonstranti su tvrdili tvrdili da je reč o programu programu rata, rasizma rasizma i siromaštva siromaštva.. Osamnae Osamnaestog stog januara 2003. u nizu gradova gradova širom sveta ljudi su protestvovali protestvovali protiv plana SAD za napad napad na Irak. Uprkos nastojanju Nemačke, Nemačke, Francuske, Rusije i Kine da se izbegne rat u Iraku, SAD i Velika Britanija odlučile su da napadnu Irak i bez saglasnosti Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Dakle, bezuslovno i po svaku cenu. Predviđajući ratove zbog oprirođene pohlepe zapadne kvantitativne civilizacije, koja mora, zbog u svojoj duši ugraviranog mamonizma, da se širi ne bi li preostale planetarne resurse iskoristila za svoj progres, navedeni intelektualni velikani upozoravali su svet da posle Prvog svetskog rata neće biti pravog mira do „konačnog totalnog obračuna". U čuvenom tehnološkom manifestu „Svetski sistem", objavljenom 1900. godine, Nikola Tesla je, predviđajući Pentagonov Internet i razmišljajući o balansiranju energija, odnosno o smanjenjenju razlike između potencijala napadača i napadnutih, zapisao da će se tada steći uslovi za totalni rat, „u kojem će učestvovati svi protiv svih".
Svetska zdravstvena mafija ubija Afriku Za tu vrstu sveobuhvatnog rata već su sada stvoreni uslovi jer su snage velikih sila u neprestanom dodiru, zbog dometa sofistifikovanog oružja velike preciznosti, a pojedinci su, dakle ne samo države i organizacije, u neprestanoj komunikaciji, tako da i oni mogu, primenom različitih „džoker scenarija", izazvati ratove i uticati na njihov tok i efekte. Veoma značajna odrednica „informatičkog doba" koja presudno utiče na sve svetske procese jeste Naučni nici ci popu poputt rusk ruskog og akad akademi emika ka Serg Sergej ejaa Ka Kapi pice ce fenome fenomenn „ub „ubrza rzanog nog istori istorijsk jskog og vreme vremena" na".. Nauč predviđaju da će u sledećih desetak godina biti više događaja nego tokom 20. veka, u koji je svet ušao bez aviona, a izašao s raketama, super kompjuterima, satelitima „ubicama" i kosmičkim platformama. To bi značilo da će u sledećih deset godina biti više događaja nego u celokupnom periodu pre 20. veka. O suštini sadašnjeg vremena francuski sociolog Serž Moskovisi, u radio-intervjuu, rekao je novinaru Emilu Noelu: „Nemamo vremena da imamo vremena". Obim neprikosnovenog neprikosnovenog znanja povećava se iz časa u čas. Zato nije čudno što je američki senator Sem Nan u Kongresu govorio o ljudskom faktoru kao ograničavajućem ograničavajućem elementu u rukovanju modernom tehnikom i o „jazu (ne)znanja". Zabrinuto je upozorio da je 46 odsto vojnika primljenih 1979. godine u oružane snage SAD bilo nesposobno, zbog stepena inteligencije i (ne)znanja, (ne) znanja, da shvati namenu većine tastera na komandnoj tabli u tenku. t enku. Kada se uzme u obzir sve veći jaz između stečenih ljudskih sposobnosti i sposobnosti neophodnih za razumevanje i upotrebu savremenih tehnika i tehnologija, nameće se pitanje šta čovek uopšte misli o sopstvenoj moći, znanju i, posebno, o moći misli. Problem je uvećao Brjus Hergon, astrofizičar s Univerziteta Vašington, zabrinjavajućim iskazom: „Prilično je zbunjujuće priznati da ne možemo da pronađemo - 90 odsto odsto Univerzuma". Univerzuma". Talmudski mondijalisti, papisti - jezuiti, trilateralisti, „vavilonci", nadnacionalisti i megafinansijeri, da bi rešili problem istovremenog povećanja broja stanovnika i smanjenja planetarnih resursa, usmerili su svoju energiju ka bezdušnom projektu nazvanom „zlatna milijarda".
Poznato je da obični ljudi sve otvorenije sumnjaju u „svetsku elitu" od momenta kada je na sastanku Grupe „Bilderberg" (5. i od 14. do 17. maja 2009, u Njujorku i Atini) zvanično potvrđeno da treba smanjiti broj „beskorisnih izjelica". izjelica". Još veću sumnju izazvali su tajni sastanci sa kojih su „procureli" podaci. Tako je 25. maja 2009. britanski list „Sandej tajms" objavio da su se najbogatiji ljudi SAD sastali u tajnosti u kući britanskog nobelovca, biohemičara ser Pola Nursa, da bi razgovarali o tome kako da svoje bogatstvo upotrebe na koristan način za smanjenje rasta svetskog stanovništva i popravljanje zdravstva i obrazovanja. Osim Bila Gejtsa i najpoznatijih filantropa, koji popularišu svoje humanitarne akcije, među pozvanima su bili Dejvid Rokfeler Junior, Džordž Soroš, gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg i medijski magnati Ted Tarner i Opra Vinfri. Učesnici sastanka su se složili da je prioritet rešavanje problema prenaseljenosti planete, jer on predstavlja najveću „ekološku, socijalnu i industrijsku pretnju", te da je izuzetno važno da se uloži u obrazovanje i zdravstvo u zemljama Trećeg sveta. Sumnje potvrđuju i napisi poput onog kojeg je objavio britanski „Tajms" pod naslovom WHO kill Africa. Važno je da se zna da WHO nije upitna rečca, nego skraćenica za World Health Organization (Svetska zdravstvena organizacija), što se vidi iz sadržaja napisa. U tekstu je zapisano da je WHO slučajno zarazila milione vakcina virusom side, a potom je u Africi bespomoćni narod narod vakcinisan i bespovratno gurnut gurnut u tiho nestajanje.
Apsolutno finansijsko oružje Koncept spasavanja planete nastao je krajem 19. veka jer je izračunato da je njen kapacitet dovoljan za „samo" četrnaest milijardi stanovnika. Vek kasnije proračunato je da će se, ukoliko se nastavi sa uvećavanjem svetske populacije prema stopi rasta iz sedamdesetih godina 20. veka, oko 3530. godine ukupna ljudska masa izjednačiti sa masom Zemlje, a da će godine 6826. ukupna ljudska masa biti jednaka masi poznatog univerzuma. Može se lako izračunati i koliko bi biljaka i životinja trebalo da stane na planetu da bi se svi ljudi prehranili prehranili pre 3500. godine. Ta godina godina nastupiće koliko sutra, sutra, jer 2000. godina od Hristovog rođenja prošlo je kao tren. Ne treba zaboraviti da je za vreme Julija Cezara (102 p.n.e. - 44 n.e.) na Zemlji bilo oko sto pedeset miliona stanovnika, a da sada Kina i Indija imaju više od dve i po milijarde. U institucijama koje finansira Zapad smatraju da je izlaz u ulaganjima za smanjenje priraštaja u zemljama Trećeg sveta. Uprkos problemu sa prenaseljavanjem, megakapitalisti radije ulažu u oružje i ratove nego što su spremni da ulože u istraživanja okeana i kosmosa. Stoga nije čudno što su se u mozgovima kreatora najnov najnovije ijegg poretk poretkaa sveta sveta pojavi pojavile le ideje ideje o elektr elektroma omagne gnetno tnom m oružju oružju,, zloupo zloupotre trebi bi sup supers erstri tring ng polja, polja, „apsolutnom finansijskom oružju", novim drogama i virusima. Takvim pristupom životu podsetili su svet da nije nelogično što je u kuhinjama „vavilonaca" i sledbenika Helene Petrovne Blavacke, Edvarda Alistera Kroulija i Rona Lafajeta Habarda nastala ideja o antisrpskoj operaciji „Milosrdni nakovanj", sila". pod zvaničnim zvaničnim nazivom „Saveznička sila" Neizvesna budućnost budućnost planete postaje osnovni problem kojim se zaokupljaju i naučnici, i doktrinolozi i eksperti za raznolika područja koja pokrivaju ukupan čovekov život i rad. Čak i najdobronamerniji, najodgovorniji i najnepristrasniji naučnici potvrđuju sa zebnjom istraživanja Rimskog kluba koja je objavio Robert Ajres u knjizi Nesigurna sutrašnjica. Zabrinutost se povećava kada se shvati zašto administraciji Sjedinjenih Država navodno smetaju „svete krave" u Indiji. Kada se prihvati surova istina da je sve izvesnija svetska nemaština razlog što Vašington traži uslove za svoj opstanak u dalekim zemljama, postaje jasno gde gde se nalazi celokupan celokupan ljudski rod. rod. Planetarni prostor i njegovi resursi neprestano se smanjuju u odnosu na broj ljudi i pripadajuću floru i faunu. Oštećen je ozonski omotač; nestaju šume, životinje i biljke. Svakog dana iščeznu sa Zemlje dve životinjske ili biljne vrste i naučnici predviđaju da će za pedesetak godina četvrtina sadašnjih biljaka zauvek zauvek nestati. nestati. Istovremeno, Istovremeno, uništava uništava se eko-sistem. eko-sistem. Opstanak Opstanak biljaka biljaka postao je zavisan zavisan od pesticid pesticidaa i herbicida, a njihovom upotrebom ugrožava se život ljudi. Stručnjaci sa univerziteta u Mastrihtu (Holandija) ustanovili su da je povećan rizik od mentalnih oboljenja kod baštovana i farmera zbog kontakata sa pesticidima. Problem je utoliko veći što čovek čini sve da one onemo moguć gućii razvoj razvoj potreb potrebnih nih biljak biljakaa i životi životinja nja.. Čov Čoveč ečans anstvo tvo se nalaz nalazii pred pred nesav nesavlad ladivi ivim m problemom zbog nestašica hrane, energija i ruda, a razmišlja se i ponaša kao nekada, kada se živelo u prirodi u biološkom izobilju. izobilju. Kada je reč o sve većoj nemaštini, treba podsetiti da su neumorni i neumoljivi hroničari 30. jula 2002. godine zabeležili (ne)uobičajenu vest: „Velika glad teško ugrožava najsiromašnije stanovnike u Urugvaju: deca jedu travu i otpatke iz smeća". Nemačka agencija DPA dodala je: „Pojedini žitelji glavnog grada
Buenos Ajresa primorani su da jedu pacove, mačke i žabe, zbog finansijske i privredne krize". Iako više priliče Africi nego Južnoj Americi, takvi podaci nisu nepoznati, ni iznenađujući. Ipak, na skupovima najbogatijih zemalja sveta posvećenim odnosu Severa i Juga, u Nagou na Okinavi, Đenovi i kanadskom odmaralištu Kananaskis, produbljen je ustaljeni jaz između siromašnih i bogatih.
Dolazak nesavladive "žute bujice" Između „samita o održivom razvoju" u Rio de Žaneiru i Johanesburgu broj sirmašnih je znatno povećan. U štampi je objavljeno da Rusi iznajmljuju supruge bogatima. Broj stanovnika koji umiru od gladi i u najbogatijim društvima neprestano se povećava. Glad se u svetu širi, budući da 90 odsto ljudi raspolaže sa 10 odsto kapitala i da se taj odnos neprestano menja u korist najimućnijih. Savremeni „tokovi kapitala" učinili su da planeta, zbog nedomaćinskog odnosa prema resursima, ostaje bez uslova za život. Stoga je zaista neobično što su retke zvanične i javne izjave o preraspodeli planetarnih dobara. Doduše, učinio je to bestijalizovani Fidel Kastro 9. septembra 2000. godine, kada je SAD i bogate zemlje optužio za pohlepu. Najimućniji Amerikanci, njih oko 400, raspolažu ukupnom sumom većom od jednog triliona tr iliona dolara. Istu sumu je sredinom jula 1999. posedovalo 225 najbogatijih ljudi sveta. Taj kapital premašuje godišnji bruto nacionalni proizvod Kine a jednak je kapitalu u posedu 2,5 milijardi najsiromašnijih. Tri najbogatija čoveka na svetu imaju više kapitala od 48 najsiromašnijih zemalja u svetu. Jaz između najbogatije i najsiromašnije petine svetskog stanovništva povećan je sa 30:1 u 1960 na 74:1 u 1997. i na 84:1 u 1999. godini. U avgustu 1998. na spisku šest najbogatijih Amerikanaca u istoriji bili su: Džon D. Rokfeler, Kornelijus Vanderbilt, Džon Džekob Astor, Stiven Žerar, Endrju Karnegi i Bil Gejts . Na mestu najbogatijeg čoveka na planeti u poslednjih nekoliko godina naizmenično se smenjuju Amerikanci Bil Robson Volton Volton , vlasni Gejts Ge jts i Robson vlasnici ci „Majkro „Majkrosof softa" ta" i lanca lanca samopo samoposlu sluga ga „Vo „VolMa lMart" rt".. Prema Prema izvešt izveštaju aju Međunarodne organizacije organizacije rada objavljenom 2008. godine, šefovi 15 najvećih kompanija u SAD zarađivali su 2003. godine 360 puta više nego prosečni radnik, a do 2007. godine taj raspon je povećan - zarađivali su 512 puta više. Prema izveštaju Programa UN za razvoj (UN"P) iz septembara 1998: 20 odsto najbogatijih u svetu učestvuje u ukupnoj potrošnji sa 86 odsto dobara i 58 odsto svetske energije prema četiri odsto, koliko troše najsiromašniji. Oni troše 45 odsto mesa i ribe r ibe (najsirmašniji samo pet odsto), i koriste 87 odsto vozila (najsiromašniji manje od jedan odsto) i 74 odsto telefona (najsiromašniji 1,5 odsto). Kuda sve to vodi? Zapadna demokratija forsira pojedinca, slobode i prava, a istočna kolektiv, autoritet i odgovornost. Članovima američkih administracija, koje su prema američkom neuropsihijatru dr Skotu Peku pripadnice još nedovoljno sazrele, dekadentne i bolesne kvantitativne civilizacije, nisu jasne barem tri činjenice: prvo, da se ne sme razarati porodica kao ćelija društva; drugo, da se ne treba ogrešiti o prava potomaka, niti se smeju zloupotrebiti znanja i snage koje pripadaju naslednicima, naslednicima, o čemu su pisali tibetanski mudraci pre više od 120 godina, i treće, da je opasno otvaranje Pandorinog ćupa, u kojem su skrivene laži. Učinili su prvo, drugo i treće. Zbog skrivanja korupcije iza „progresa" i pohlepe koja je uzrokovana odbacivanjem vrlina, pokrali su budućnost. Oslobodili su radioaktivnost i virus side, ušli su u genetski kod, klonirali su emocije i misli, tragaju za „Božjom česticom", prodrli su kroz „moralni zid do grla zakopčane Kine"... Za deset godina uvođenja „američkog načina života" u Kinu mnogi njeni stanovnici su zaboravili na Konfučija i kvalitativni način života. Stoga izgleda da ni tamo nikoga ne zabrinjava što je već u oktobru 1998. preko milion Kineza spadalo u kategoriju „novih bogataša", a zna se i to da je tipičan azijski milijarder - Kinez. Kineski gastarbajteri, koji u istočnoj Aziji čine samo šest odsto stanovništva, kontrolišu 70 odsto bogatstva na tim prostorima (oni su svojim investicijama u domovini doprineli da Kina ostvaruje sadašnje „privredno čudo"). Ne treba zaboraviti da je kineski predsednik upozorio Sjedinjene Države „da ne probijaju ekonomski i socijalni Kineski zid" jer će prema Zapadu poteći od Nostradamusa prorokovana „žuta bujica", koju neće uspeti da savladaju.
Pokretači istorije: glad, ljubav, sloboda i slava... Tranzicija koja je kreirana u Vašingtonu, Njujorku i Londonu svakodnevno prinosi svoje žrtve na oltar novom lihvarskom poretku. Prvi put se dogodilo da su u martu 1996. dva ruska vojnika umrla u kasarni od gladi, budući da su dobijali jedva 30 odsto hrane od količine koja im je sledovala prema normi. Premijer Premijer Rusije Viktor Černomirdin je 27. oktobra 1996. potvrdio da Kremlj prodaje rezerve zlata i dragog kamenja i poseže za deviznim rezervama ne bi li predupredio bunt polugladne i nezadovoljne
armije. U Godišnjem izveštaju Unicefa, objavljenom 23. jula 1997, napisano je da su bogate zemlje smanjile pomoć siromašnima (najviše Finska, Italija i SAD), a bečki „Viner cajtung" je objavio da je sve veća polarizacija između bogatih i siromašnih: „Četvrtina svetskog stanovništva ne beleži nikakav privredni rast; u Rusiji gladuje više od 40 miliona stanovnika; raspon između deset odsto bogatih i deset odsto najsiromašnijih u Rusiji sada je 27:1". Već krajem septembra 1998. smelo je objavljena procena Ujedinjenih nacija da je glad na planeti neizbežna. Prema podacima nadležnih institucija, 1983. godine količina žita po pojedincu iznosila je 346 kilograma, u 1993. godini spala je na 303 kilograma, a predviđa se da će 2030. godine iznositi 240 kilograma po jednom stanovniku (koliko je tada bilo u najsiromašnijim zemljama sveta). Poznato je da u svetu godišnje umire od gladi osamdeset miliona ljudi i da su Somalijci najgladniji narod na planeti. Uz Somalijce, po gladi su najpoznatiji Iračani. Ostajali su gladni, zbog odugovlačenja procedure koju su uvele UN oko isporuke hrane i lekova, i kada su redovno isporučivali petrolej. U izveštaju Centra za ekonomska i društvena prava u Njujorku, od 5. avgusta 1996, zapisano je da je zbog neodustajanja Saveta bezbednosti od sankcija umrlo 500.000 Iračana i da „cela iračka nacija pati zbog gladi, gladi, nestaš nestašice ice lekova lekova i epidem epidemija ija zaraz zaraznih nih bolest bolesti". i". Uostal Uostalom, om, jesno jesno je da je reč o pos posled ledica icama ma ekonomske blokade koju su Sjedinjene Države uvele Iraku Ir aku radi sveobuhvatnog prepariranja Iračana za još jednu svoju svedimenzionalnu svedimenzionalnu invaziju invaziju na slobodarski slobodarski narod. Očigledno je da su na spisku gladnih sve zemlje koje su vlasti u Sjedinjenim Državama proglasile za neposlušne, budući da je, prema javnim podacima, u periodu od 1995. do 1998. godine i oko 270.000 Severnokorejaca Severnokorejaca umrlo od gladi. Ipak, „agencijski biser", koji govori sve o novom svetskom demokratskom poretku, bila je vest iz Avganistana da su 13. januara 2002. u Kabul, u kojem hiljade ljudi umiru od gladi, stigle ekipe iz brojnih svetskih udruženja za zaštitu životinja „zabrinute za sudbinu životinja u tamošnjem Zoološkom vrtu". Prema znanjima kojima je raspolagao Mile Dupor, pokretači istorije su glad, ljubav, sloboda i slava, a prema Karlu Gustavu Jungu to su nagoni gladi, agresije i seksa kao izrazi psihičke energije. Očevidno je da nagon gladi ne treba zanemariti i da bi nadobudni megakapitalisti trebalo da se zabrinu, ili čak i uplaše, od toga šta se može dogoditi, budući da oni ne mogu da se odreknu svog bogatstva, čak ni njegovog dela, dok s druge strane glad čini svoje i u glavama ljudi izaziva opasne ratne ideje. U srpskom narodu se često pominje shvatanje da je opasno kada ljudi počnu da misle stomakom umesto mozgom. Politički posmatrano, izjava francuskog ministra unutrašnjih poslova Žan-Pjer Ševenmana iz maja 2000. godine da „Evropa ne sme da bude bogato predgrađe američke imperije" liči samo na blagu opomenu da je postojeća opasna opasna megatendencija megatendencija ka neminovnim neminovnim ratovima prepoznata prepoznata i da je treba zaustaviti. zaustaviti. Smanjenje resursa i količine hrane, uz povećanje jaza između najbogatije i najsiromašnije petine svetskog stanovništva na 100:1, mogli bi da izazovu bunt građana. Problem je još veći zbog činjenice da niko nema nameru da se oslobodi stečenog - bogataši smatraju da zaslužuju da budu još bogatiji. Zato je moguć rat koji niko nije predviđao: totalni rat „svih protiv svih". Do tog rata ne bi došlo zbog mogućnosti da svi ljudi međusobno mrežno komuniciraju, kako je predviđao Nikola Tesla, niti zbog narasle moći suprotstavljenih velikih sila, nego zbog gladi proistekle iz pohlepe kvantitativne civilizacije. Uostalom, svaki skup o relaciji Sever-Jug završen je neuspehom i odlukama da se smanje davanja siromašnim zemljama.
Pukovnik Svetozar Đ. Radišić: Osvajanje slobode- ratovi budućnosti (3) Koncetracioni logor budućnosti Najnov Najnovija ija knjiga knjiga public publicist iste, e, "Osvaj "Osvajanj anjee slobo slobode-r de-rato atovi vi budućn budućnost osti", i", nekad nekadašn ašnjeg jeg vršioc vršiocaa visokih dužnosti u Vojsci Jugoslavije, pukovnika dr. Svetozara Radišića, govori o šokantnoj istini da Srbija i nekadašnja Jugoslavija nisu imali oformljenu doktrinu odbrane "u najkritičnijem delu naše istori istorije" je".. Ovo je naroči naročito to vidljiv vidljivoo u delovi delovima ma Radiš Radišićev ićevog og istraž istraživa ivanja nja koji koji se tiču tiču fenome fenomena na nenaoružanih oblika agresije. Uz saglasnost autora i izdavača,Tabloid objavljuje delove iz ove intrig intrigant antne ne knjige knjige,, koja koja ima, ima, kako kako je profeso profesor. r. Smilja Smilja Avramo Avramovv napisa napisala la u svojo svojojj recenzi recenziji, ji, "terapeutsko dejstvo". Smanjenje resursa i količine hrane, uz povećanje jaza između najbogatije i najsiromašnije petine svetskog stanovništva na 100:1, mogli bi da izazovu bunt građana. Problem je još veći zbog činjenice da
niko nema nameru da se oslobodi stečenog - bogataši smatraju da zaslužuju da budu još bogatiji. Zato je moguć rat koji niko nije predviđao: totalni rat „svih protiv svih". "o tog rata ne bi došlo zbog mogućnosti da svi ljudi međusobno mrežno komuniciraju, kako je predviđao Nikola Tesla, niti zbog narasle moći suprotstavljenih velikih sila, nego zbog gladi proistekle iz pohlepe kvantitativne civilizacije. Uostalom, svaki skup o relaciji Sever-Jug završen je neuspehom i odlukama da se smanje davanja siromašnim zemljama. Naravno, kreatori „novog svetskog poretka" predvideli su mogućnost pobune gladnih. Stoga nepr nepres esta tano no vežb vežbaj ajuu up upot otre rebu bu najs najsav avre reme meni nijih jih „neu „neubo bojn jnih ih oruž oružja ja"" na demo demons nstra trant ntim imaa ko koji ji se suprotstavljaju globalizmu. Internacionalne policije, kojih će biti sve više, sve dok se policajci ne prisete da su deo sirotinje, a ne bogataša, već koriste sredstva za blokiranje, omamljivanje, zaslepljivanje i svakovrsno onesposobljavanje demonstranata. Rič Garsija, predstavnik laboratorije u vazduhoplovnoj bazi Kirtland u Novom Meksiku, i Džordž P. Fenton, direktor projekta oružja zasnovanog na elektromagnetnoj energiji, najavili su novo neubojno oružje „koje ne ubija, nego samo izaziva snažan bol". „Humano oružje za buduće akcije" stvara buku koja dezorijentiše, zvuke jakog intenziteta koji izazivaju bolove, neprijatne mirise i iritaciju kože. Reč je o „strob" „strob" svetlima, svetlima, oružju oružju koje izaziva izaziva mučninu mučninu,, električni električnim m pištoljima pištoljima,, pištoljima pištoljima pun punjenim jenim lepkom, lepkom, penastim bombama, mrežama za hvatanje ljudi itd. Već su upotrebljavana tzv. neubojna elektromagnetna oružja (mikrotalasno u Iraku i radio-frekventno u Kuvajtu), a sistem HAARP sa Aljaske stalno preti ljudskom rodu jer može raznim oblicima energije da obuhvati planetu. I pored uspostavljene kontrole, propale ili oslabljene države mogu da izazovu nestabilnost, unutrašnji sukob i humanitarne krize unutar regiona gde Sjedinjene Države imaju vitalne ili važne interese. Tako piše u čuvenom četvorogodišnjem izveštaju (Quadrennial Defense Review - QDR) pročitanom u maju 1997. u Pentagonu. Jedan citat iz tog izveštaja je indirektno zanimljiv i građanima Srbije: „Kao što smo videli u Somaliji i prethodnoj Jugoslaviji, te kako vidimo danas u zemljama od Albanije do Zaira, neke vlade će izgubiti sposobnost da održavaju javni red i obezbeđuju potrebe svog naroda, što će stvoriti uslove za građanske nemire, glad, masovne migracije preko međunarodnih granica, za agresivna dejstva susednih država ili čak masovno ubijanje". Osim gladi, postoje i drugi izazovi i pretnje koji će uticati na budućnost sveta. Već sada se zna da se prirodni izvori (vazduh, voda i zemlja) troše 20 odsto brže nego što mogu da se obnove i da će na kraju pete decenije ovog veka njihova potrošnja dostići čak 220 odsto. Najrazvijenije države najmanje poštuju Zemlju i, što je još opasnije, najviše zloupotrebljavaju zloupotrebljavaju klimu u ratne svrhe. Na samitu Ujedinjenih nacija o planeti Zemlji, održanom 27. juna 1997, Sjedinjene Države su proglašene za najvećeg zagađivača zagađivača na planeti. Osim SAD, na listi najvećih krivaca za 60 odsto svih zagađenja su: Nemačka, Rusija, Japan, Brazil, Južnoafrička unija, Indija, Indonezija i Kina. Na primer, SAD najveći su zagađivači atmosfere, a odbijaju, za razliku od evropskih zemalja, da potpišu međunarodni sporazum o smanjivanju lučenja ugljen-dio ugljen-dioksid ksida, a, čije se pos postojan tojanje je i nastajan nastajanje je smatra smatra glavnim glavnim izazivač izazivačem em ekološki ekološkihh drama drama (prema (prema podacima od 20. decembra 1997. SAD ispuštaju najviše ugljen-dioksida ugljen-dioksida u svetu: 5.228 miliona tona, Kina - 3.006, Rusija - 1.547…). Zato je Galus Kadono , šef švajcarske ekološke fondacije „Greina", izjavio za „Fajnenšel tajms" da je liceme licemerno rno da se rezult rezultati ati ljudski ljudskihh ned nedela ela i sakać sakaćenj enjee prirod prirodnih nih izvora izvora egzis egzisten tencij cijee i dalje dalje naziv nazivaju aju „prirodnim nepogodama". nepogodama". „Zap „Zapad adna na druš društv tvaa se više više ne vide vide jasn jasnoo u ogle ogleda dalu lu budu budućn ćnos osti ti;; ona ona izgl izgled edaj ajuu opse opsedn dnut utaa nezaposlednošću, nezaposlednošću, obolela od neizvesnosti, zastrašena šokom novih tehnologija, zbunjena mondijalizacijom privrede, zaokupljena zaokupljena propadanjem okoline i veoma obeshrabrena obeshrabrena ubrzanom ubrzanom korupcijom. Štaviše, bujanje bujanje 'etničkih ratova' širi nad tim društvima zadah griže savesti i osećanje mučnine."
Peta rasa i kosmičko smeće O tome kako će izgledati svet ubuduće može se saznati od Oldosa Hakslija, jednog od gurua „Nju ejdža", poznatog zagovornika Osnovnog programa, koji je nastao u klinici Tejvistok. Naime, on se 1961. godine, na predavanju koje je sponzorisao „Glas Amerike", javno glasilo američkog Stejt departmenta, u Kali Ka lifo forn rnij ijsk skoj oj medi medici cins nsko kojj škol školii u San San Fran Franci cisk skuu ob obra rati tioo grup grupii leka lekara ra,, psih psihija ijata tara ra i vlad vladin inih ih administrativaca rečima: „U sledećoj generaciji ili tu otprilike, farmakološki će se uređivati da ljudi vole svoj svojee robo robova vanj njee i proi proizv zvod odit iti, i, tako tako reći reći,, dikt diktat atur uree bez bez suza suza.. Proi Proiza zaći ći će neka neka vrst vrstaa bezb bezbol olno nogg koncentracionog logora za čitava društva, tako da će ljudima u stvari biti oduzeta njihova sloboda, ali će rado uživati u tome, jer će biti odvraćeni od bilo kakve želje za pobunom - propagandom, 'ispiranjem mozga' i idiotizacijom pojačanom farmakološkim sredstvima. I to će izgleda biti krajnja revolucija".
Slično je pisao Trevor Revenskroft. Tvrdio je da je francuski advokat Moris Žoli, posvećenik drevnog reda rozenkrojcera, vaskrsnuo ideje Makijavelija i da je predviđajući masovne komunikacije i nove tehnologije za skoro trenutnu kontrolu nad političkim i ekonomskim životom upozorio čovečanstvo da „nastaje novi tip cezarizma": „Govorićemo sa ljudima po ulicama i trgovima i učiti ih da preuzmu onaj pogled na politička pitanja koji nam je u tom trenutku potreban. Jer ono što vladar kaže širi se kroz zemlju poput nekontrolisanog požara, glas naroda to nosi na sva četiri vetra. Mi ćemo izazivati nemire, sukobe i mržnju u čitavoj Evropi i prema tome po drugim kontinentima. U svakom trenutku bićemo u položaju da stvorimo nove nerede kako nam se prohte, ili da uspostavimo stari poredak. Nepopustljivo ćemo trovati odnose između naroda i država u svim krajevima. Zavišću i mržnjom, sukobima i ratom, čak i širenjem gladi, oskudice i zaraza, doteraćemo ljude u takav tesnac da će im jedini izlaz biti u totalnoj predaji našoj vlasti." Ipak, čini se da je najopasnije shvatanje teozofa Jelene Rerih u vezi sa dominantnom pasom na planeti - „petom rasom", koju je nazvala „kosmičko smeće". Ona je posebno naglasila: naglasila: „Vi pitate da li mi još treba da se borimo sa ljudima? "a li su svi ljudi naši neprijatelji? Odgovoriću, da mi treba uvek da se borimo protiv zla u svim njegovim pojavnim oblicima. Pa, pošto je sada na Zemlji većina ljudi nosilac zla, to znači da imamo i mnogo protivnika". Nazire se i optimistička optimistička varijanta izvesnije budućnosti. budućnosti. Nobelovac Nobelovac Ričard Smoli sa Univerziteta Rajs i Geil Pergamit i Kris Peterson iz Instituta Forsajt (SAD) tvrde: „Nanotehnologije će popraviti sve štete industrijs industrijske ke revolucij revolucije. e. Prednosti Prednosti nanotehn nanotehnologi ologije: je: samoskla samosklapanje panje proizvoda proizvoda široke široke potrošnje, potrošnje, izrada izrada računara milijardama puta bržih od sadašnjih, neobični pronalasci, bezbedna i svima dostupna putovanja u kosmos, iskorenjivanje bolesti i starosti, iščeznuće svih vrsta zagađenja čišćenjem uprljane okoline, stvaranje molekularne hrane koja će istisnuti glad, oživljavanje izumrlih biljnih i životinjskih vrsta, pripremanje uslova uslova za život na drugim planetama itd."
Upravljačka elita Posle svega što se dogodilo od 1905. godine kada je Sergei Nilus objavio najkontroverzniju, najznačajniju, najopasniju i najproblematičniju knjigu 20. veka, pod naslovom Protokoli sionskih mudraca, mnogi ljudi, čak i eksperti za stratešku analitiku, ne uspevaju da proniknu u sferu „vladanja iz senke". Ispostavilo se da je to izuzetno važno. Nedostatak informacija o religijama, masoneriji i pogubnosti kvantitativnog pristupa životu izazvao je sveopšte mistifikovanje, a najtajanstveniji su kreatori „novog svetskog poretka" i njihov perfidni mehanizam za uređivanje. Sve navedeno liči na „gospodarenje iz senke", a tzv. novi svetski poredak je delo moćnih instrumenata odabranih u kuloarima „svetske elite". Instrumenti, po svemu sudeći, mogu da budu pojedinci, grupe, organizacije i države. Zato su priče o papstvu i masonima toliko mistifikovane da se ljudi s vremena na vreme pitaju da li masoni uopšte postoje i kako bi papa mogao da bude zao. Čini se da su niske strasti i ljudska pakost motivisali nekog da izmisli nekakve protokole ne bi li se još više zamutile političke, religijske i informacione vode. S druge strane, zanimljivo je da se mnogo toga događa u skladu sa „Protokolima". Na primer, na značajne društvene položaje, prema stavovima iz Protokola, postavljaju se dve vrste ljudi: nepošteni a pametni, i pošteni a glupi. Prvi uvek upravljaju drugima. Prvima upravljaju „vladari iz senke" i menjaju ih kad im se prohte, a oni nemaju oslonac za zaštitu od smenjivanja i ne bune se, budući da su s „puterom na glavi". Sa najznačajnijih skupova nema zapisa, ni tragova za istoriju. Dokumenti su nedorečeni, besmisleni i polupismeni: pišu ih probrani prema kriterijumu poslušnosti. Pošto se masonima pripisuje značajna uloga u kreiranju tzv. novog svetskog poretka, sve što se događa može da se posmatra i kroz prizmu zasnovanu na informacijama o nadnacionalistima. Povod može da bude i poseta Sarajevu Ota fon Habsburga , potomka austrijske krune. On je 4. aprila 1997. došao u glavni grad Bosne i Hercegovine kao član delegacije Evropskog parlamenta da bi razgovarao o želji stanovnika da se uključe u Evropsku uniju. Na osnovu pisanja Majkla Bejdženta, Ričarda Lija i Henrija Linkolna, Oto fon Habsburg je bio titularni Vojvoda od Lorene i kralj Jerusalima .
Globalna komanda O planetarnoj vladi, koja očigledno upravlja svetskim trendovima, među prvima je pisao Ričard Gadner za Foreign Affairs još aprila 1974. godine: „Ako odmah ne stvorimo Svetsku vladu, ne izvršimo revizi reviziju ju Povelj Poveljee OUN i ne opu opunom nomoći oćimo mo Svetsk Svetskii sud da ima najveć najvećuu vlast, vlast, neće neće biti biti progre progresa sa... ... Neophodno je proširiti domen delovanja delovanja oružanih snaga OUN, na sve sektore sektore svetskih sukobišta, u kojima kojima
će takve snage imati zadatak patroliranja internacionalnim graničnim i ostalim demarkacionim linijama, uz nadzor slobodnih demokratskih izbora u svim zemljama i uz verifikaciju sprovođenja politike oružanog nemešanja". Mada mnogi događaji potvrđuju Gardnerove reči, nije lako razumeti politička zbivanja budući da između nivoa na kojima rade Karlos Vestendorp, Žak Klajn, Volfgang Petrič, Mihael Štajner i Bernar Kušner i glavnih kreatora svetskih zbivanja ima najmanje pet hijerarhijskih nivoa kojima suvereno i samouvereno vladaju kraljica Elizabeta Druga, porodice Rotšild, Rokfeler, Ford, Karnegi i Anjeli, zatim Henri Kisindžer, Zbignjev Bžežinski, Sajrus Vens, Ričard Holbruk, Ričard Gardner , Vojvoda od Kenta, Endru Viloubaj, Ninijan Berti ... Naravno, postaje logično da neko izdaje naloge Kraljici Elizabeti, papi, Rotšildima i Rokfelerima i da o njemu ili njima niko nikad neće saznati neku informaciju. Sve češće se obelodanjuju podaci o „Trilatera teralne lne komisi komisije" je",, Grupe Grupe „Bilde „Bilderbe rberg" rg",, druš društv tvim imaa i inst instit ituc ucija ijama ma veli velike ke moći moći,, po popu putt „Trila „Ilumi „Iluminat nata", a", Reda Reda „Loban „Lobanja ja i kosti" kosti",, „Društ „Društva va hodoč hodočasn asnika ika", ", „Kruga „Kruga", ", „Kruga „Kruga inicira iniciranih nih", ", „Bohemijanskog kluba", „1001 kluba, „Reda podvezice", „Guvernera Feda" , čiji pripadnici tvrde da nisu u tajnim, već u javnim društvima koja „samo imaju svoje tajne". Inače, Henri Kisindžer je na sastanku „Bilderberga" u Evijanu (Francuska), 1991. godine, izjavio: „Ono čega se svi ljudi, bez izuzetka, plaše je nepoznato. Svi se plaše nepoznatog. Kada se budu suočili s ovakvom vrstom opasnosti ljudi će se nerado, ali ipak dobrovoljno, odricati svojih građanskih prava u korist zaštite, koju će im ponuditi Svetska vlada". Zar nije suštinski iste reči izgovorio Oldos Haksli u Kalifornijskoj medicinskoj školi u San Francisku 1961. godine? Analitičari smatraju da je svetska finansijska kriza, izazvana 2008. godine, inicirana s namerom da kao logičan ishod proizađe želja svih Zemljana za formiranjem „svetske vlade", budući da će svet posle krize izgledati beznadno. S druge strane, sve što se događa nameće zaključak da je „novi svetski poredak", institucionalno, u potpunosti oblikovan. Najbolja potvrda za to su reči Zbignjeva Bžežinskog , bivšeg visokog državnog funkcionera SAD, upućene novinarima 2002. godine: „Sve institucije Novog svetskog poretka su tu. Ono što ja ne znam je: kad ćete to uvideti". uvideti". Mnogi politički konci su nevidljivi, ali su, na osnovu informacija i njihovog značaja, poznati centri (London, (London, Njujork, Vašington, Vašington, Brisel, Berlin...) Berlin...) iz kojih se povlače. povlače. Zar ne pokazuje dovoljno dovoljno vest od 2. jula 1997: „Na zahtev Sjedinjenih Država Svetska banka nije dala zajam Hrvatskoj". Mnogi su pomislili: Svetska banka nije nije samo američka. američka. Možda je bolji primer informacija da „Boing", na osnovu osnovu odobrenja Federalne trgovinske komisije (FTC), kupuje Mekdonel Daglas. Važno je znati da „Boing" radi za Pentagon i Nasu, a da je već otkupio avionske kompanije „Kontinental", „Ameriken" i „Delta". Sve to liči na obični biznis, ali nije. U osvajanju jednog od tržišta arbitriraju, javno ili tajno, gotovo je izvesno, mnogi iz navedenog „kreativnog tima", mada navodno na suprotstavljenim stranama sede Džordž Buš, Toni Bler, Žak Širak, Gerhard Šreder ... Scenariji multinacionalnih korporacija veoma često zavise od interesa na nekim drugim nivoima. Iako mnogi, poput Olega Platonova, smatraju da masoni vladaju svetom, mora se priznati da to jeste i nije tako... Uostalom, britanska parlamentarna komisija predložila je da se 349.213 članova iz 8.650 britanskih loža upiše u zvaničan registar dostupan javnosti. Ti i takvi ne vladaju svetom, ali su njihove veze dovoljne za tajnu povezanost i volšebno napredovanje, što doprinosi svetskom (ne)redu - onom što lord Dejvid Oven smatra da je red. Naime, sredinom jula 1994. poznati lord je za „Sandej tajms" izjavio: „Ako se novi savez Istoka i Zapada održi, naše krhke nade u novi svetski poredak, koji se uzdiže iz pepela hladnog rata, mogle bi ipak biti ostvarene". Taj savez, koji je funkcionisao i početkom 2012. godine, jedino nisu prepoznali Srbi. U borbi borbi za prevlast prevlast u novom poretku sveta ovog puta se biraju sredstva. sredstva. To su, uglavnom, uglavnom, legalne i legitimne međunarodne institucije čijim se sastavom takođe pokazuje „ko je ko u svetu". Nikad se u istoriji nisu tako često sastajali državnici SAD, Rusije, Nemačke, Francuske i Velike Britanije. Na primer, Boris Jeljcin se susreo sa Helmutom Kolom sedam puta u toku pet godina svoje vladavine Rusijom, sa Bilom Klintonom - šest puta, sa predsednicima Francuske Francuske Fransoa Miteranom i Žakom Širakom - tri puta, i sa britanskim premijerom Džonom Mejdžorom - tri puta. Novina su i relativno česti telefonski razgovori i prepiska iz Moskve sa Vašingtonom (devet puta), Bonom (pet puta), Parizom (tri puta) i Londonom (dva puta). Još češći su bili susreti diplomata Velike Britanije, SAD, Nemačke i Francuske, s povremenim izletima do Tokija. „Grupa-7", zatim „G-7+1" a sada „G-8" sastajala se najmanje jedanput godišnje. Prvi sastanak grupe od održ ržan an je u Ramb Rambuj ujeu eu (Fra (Franc ncus uska ka)) 15 15-1 -17. 7. no nove vemb mbra ra 19 1975 75.. go godi dine ne.. Usle Usledi dioo je niz niz sast sastan anak akaa do „jugoslovenske krize" na kojima je raspravljano i o sudbini SFR Jugoslavije. Sastanci su održani u San Huanu, Londonu, Bonu, Tokiju, Veneciji... Svake godine po jedan u zemljama članicama „Grupe-8". Za
Srbe i Srbiju sastanci Grupe su postajali sve važniji kako se približavala 1989. godina, koja je označila početak fizičkog stvaranja „novog svetskog poretka". poretka". Ništa manje značajne nisu bile godine između 1979, kada je papa Jovan Pavle Drugi dao signal za početak pripreme „novog svetskog poretka", i 1989, kada je podignuta „gvozdena zavesa", a potom srušen „Berlinski zid" i volšebno nestao Varšavski ugovor. Najvažniji sastanci vezani za srpsku, a zatim i za svetsku sudbinu održani su u Parizu (1989), Hjustonu (1990), Londonu (1991), Minhenu (1992), Tokiju (1993), Napulju (1994), Halifaksu (1995), Lilu i Moskvi (1996), Denveru (1997), Londonu (1998), Kelnu (1999), Nagoji na Okinavi (2000), Đenovi (2001), kanadskom odmaralištu Kananaskis (2002), francuskoj banji Evijan (2003), Morskom ostrvu u državi Džordžiji, u Sjedinjenim Državama (2004), Hotelu „Glinigls" u Škotskoj (2005), Sankt Peterburgu (2006), Hajligendamu u Nemačkoj (2007), u mestu Tojako kraj Kuala Lumpura, u Maleziji (2008), Akvili u Italiji (2009), Hantsvilu u blizini Toronta, u Kanadi (2010), i Dovilu u Francuskoj (2011). Mnogi smatraju da je „G-8" svetska vlada, ali sastav grupe (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Francuska, Kanada, Italija, Japan i Rusija) i način odlučivanja ne razlikuju se, osim po češćim samitima, od Saveta bezbednosti (stalne članice: SAD, Velika Britanija, Francuska, Rusija i Kina), Natoa (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Kanada, Italija, ..., i Francuska, u civilnoj komponenti) i/ili ad hoc formiranih kontakt-grupa (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Rusija)...
Pukovnik Svetozar Đ. Radišić: Osvajanje slobode- ratovi budućnosti (4) Amerikanizovani NATO umire Najnovija Najnovija knjiga knjiga publiciste, publiciste, "Osvajanje "Osvajanje slobode-rato slobode-ratovi vi budućnost budućnosti", i", nekadašnj nekadašnjeg eg vršioca vršioca visokih dužnosti u Vojsci Jugoslavije, pukovnika dr. Svetozara Radišića, govori o šokantnoj istini da Srbija i nekadašnja Jugoslavija nisu imali oformljenu doktrinu odbrane "u najkritičnijem delu naše istorije". Ovo je naročito vidljivo u delovima Radišićevog istraživanja koji se tiču fenomena nenaoružani nenaoružanih h oblika oblika agresije. agresije. Uz saglasnos saglasnostt autora autora i izdavača,T izdavača,Tablo abloid id objavljuje objavljuje delove iz ove intrig intrigant antne ne knjige knjige,, koja koja ima, ima, kako kako je profeso profesor. r. Smilja Smilja Avramo Avramovv napisa napisala la u svojo svojojj recenzi recenziji, ji, "terapeutsko dejstvo". Ljudi koji su skloni verovanju u postojanje zakona „setve i žetve", posle svega što su SAD učinile svetu, uzimaju u obzir i kletvu poglavice indijanskog plemena Ondanga. Poglavica, profesor na jednom američkom univerzitetu, optužio je 1996. godine sa govornice u dvorani hotela „Omni", u Atlanti, tokom godišnje godišnje konferenc konferencije ije TV mreže Si-En-En, Si-En-En, belu Ameriku za geno genocid cid nad njegovim njegovim starosede starosedelačk lačkim im narodom. Poglavica profesor je uputio auditorijumu zastrašujuće reči: "Duhovi naših predaka će vas kazniti. Vi ćete ginuti u tuđim ratovima, umiraćete od teških bolesti, vaši avioni će padati. Vi ste prokleti!". S druge strane, neizbežno osvajanje Istoka u režiji Sjedinjenih Američkih Država u poodmakloj je fazi. fazi. Umesto Umesto vojnih vojnih jedini jedinica ca,, u ruskim ruskim republ republika ikama ma raspor raspoređe eđene ne su različ različite ite zapad zapadne ne kompan kompanije ije.. Uzbekistansko zlato preuzela je američka kompanija „Njumont". Pamu Pamukk iz Ru Rusi sije je od odvo vozi zi jedn jednaa brit britan ansk skaa ko komp mpan anija ija.. Ka Kaza zahs hsta tans nsko ko „crn „crnoo zlat zlato" o" iz Teng Tengiz izaa iskorišćavaju „Britiš petroleum" i američki „Ševron". Kazahstanski gas odlazi preko „Elf akvitena", „Britiš gasa" i „Ađipa" u Francusku, Veliku Britaniju i Italiju itd. Prisutni su na Tajvanu i Filipinima, u Južnoj Koreji, Japanu...
Ko će platiti "grehove protiv Boga"? Stoga se nameće pitanje da li će Sjedinjene Države i Velika Britanija uspeti da pokore još neosvojene države ili će njihova moć, zbog neprestanog rasipanja energije, u međuvremenu splasnuti. Jer, kako savladati niz: Sirija, Iran, Indija, Kina, Rusija? Teško je proceniti koliko je dolara potrebno da bi se srušio koncept privilegovane „isturene odbrane", ali ali je cena cena vero verova vatn tnoo manj manjaa od cene cene jedn jednee amer američ ičke ke flot flote, e, možd moždaa manj manjaa i od cene cene jedn jednog og visokoenergetskog sistema kakav je nosač aviona. U svakom slučaju, retko ko u svetu ne zna da je potrebno, da bi se navedeni koncept učinio nemoćnim, angažovati mnogo manje ljudi i sredstava nego što je uloženo u njega i uključeno u njegovu realizaciju. To zna cela američka nacija. Upravo stoga građani
SAD žive u strahu - plaše se osvetnika - budući da pripadaju državi koja je često činila genocidne odmazde. Da njihova strepnja nije bez osnova, pokazuju reči talibanskog vođe Mohameda Mule Omara izgovorene neposredno posle terorističkog napada na njujorške oblakodere i Pentagon, u septembru 2001. godine: „Amerika je veoma jaka. Čak i ako je dva puta jača, ili dva puta tolika, ona ne može da bude dovoljno jaka da nas porazi. Istinski verujemo da nam niko ne može nauditi, ako je Bog sa nama" . Budući da su pripadnici verski fanatizovanih snaga mentalno spremni za sve vrste asimetričnih ratova, značajno je, na Zapadu često ponavljano mišljenje, da oni doživljavaju svoju dogmu u svim pojavnim oblicima društvenog života kao nepromenljivu i nepomirljivu, i da nemaju nikakvog obzira prema razumu, nauci i ljudskom iskustvu. Stoga mnogo znači i analiza uglednog Čarlsa Krauthamera : „...Ljudi koji imaju volju da ubiju na hiljade nevinih dok istovremeno ubijaju i sebe, nisu kukavice. Oni su smrtonosni, opaki ratnici, i treba ih tretirati kao takve. Niti su njihovi akti besmisleni. Oni imaju izuzetan cilj - da osvete navodne istorijske zablude i da bace velikog američkog Satanu na kolena..." . Tako su vašingtonski „mudraci", zbog „vitalnih interesa" i primene „metoda prljavog Harija", na osnovu kojih se ostvaruju njihovi ciljevi, paradoksalno stvarali za njih verovatno nesavladive snage. Zato nije čudno što su se posle postavljanja bombe u Oklahomi pojavile tzv. marširajuće milicije. Jedna od njih je Milicija Montane (MOM), koja uvežbava svojih 12.000 pripadnika za gerilsko ratovanje i drugu nekonvencionalnu nekonvencionalnu taktiku u okviru priprema za odupiranje neminovnom napadu savezne vlade SAD s namerom da im oduzme naoružanje i da ih liši neotuđivog prava da nose oružje. Ta milicija, slično mičigenskoj, u priručnicima i na druge načine objašnjava kako se izrađuju bombe i bodri istomišljenike da se pripreme za nastupajuću apokalipsu, koja će sigurno zahvatiti Sjedinjene Države kao odmazda za njihove „grehove protiv Boga". Možda je arhetipska, podsvesna griža savesti razlog što, prema podacima s Interneta, 95 odsto Amerikanaca ima probleme sa snom a 54 odsto ima ozbiljan poremećaj sna. Taj fenomen se čini razložnim, jer ukoliko neko postane moćniji od SAD te uzvrati istim (američkim) pristupom, neće proći mnogo vremena do modelovanja sličnog „odbrambenog sistema" s namerom da se nadvlada i poništi američka svekolika ekonomska, politička i vojna nadmoć. Uostalom, o postojanom „američkom strahu" Toma Ridža Ridža, direkt najbol najbolji ji pok pokaza azatel teljj su reči reči Toma direktora ora za unu unutra trašnj šnjuu bezbe bezbedno dnost st Sjedin Sjedinjen jenih ih Država Država,, izgovorene 4. decembra 2001: „SAD su ponovo u stanju maksimalne pripravnosti, zbog informacija da slede novi teroristički teroristički napadi" .
Apsolutistička i nepromišljena politika Da rat između Sjedinjenih Država i ostalog sveta već traje i da su neprijatelji Vašingtona sve opasniji postoji mnogo dokaza. Jedan od novih američkih rivala je i Evropska unija. Naime, postoje pokazatelji da strazburški „vavilonci" pokušavaju da se oslobode američkog tutorstva. Stoga su prvo nagovestili stvaranje ZEU - nove zapadne vojne alijanse, a potom su se sukobili u vezi sa ublažavanjem sankcija protiv SRJ koje su predložile evropske diplomate, budući da je ekonomska blokada nanela štetu mnogim evropskim državama. Nakon odugovlačenja odugovlačenja vašingtonske garniture da uputi svoje trupe u Bosnu i Hercegovinu, ministar odbrane Francuske Fransoa Leotar upozorio je da „ Evropa nema vremena da čeka Sjedinjene Države da identifikuju svoje nacionalne interese" . Lord Dejvid Oven bio je još radikalniji. Predložio je da se Evropa suprotstavi Sjedinjenim Američkim Državama. Podržao ga je tadašnji premijer Francuske Alen Žipe tvrdeći da bi Evropljani morali da budu spremni za vojne akcije u svom vilajetu bez učestvovanja Amerikanaca, „koji su - kako je izjavio - čak i evropski TV prostor stavili pod svoju kapu". Francuski general Žan Kot, jedan od komandanata Unprofora za bivšu Jugoslaviju, zaključio je da je jedini način da Evropska unija živi „da amerikanizovani amerikanizovani NATO umre". Evropa je 9. februara 2002, konačno, objavila diplomatski rat Sjedinjenim Državama. Naime, komesar Evropske unije Kris Paten pridružio se Noamu Čomskom i nazvao američku politiku u svetu „apsolutističkom i nepromišljenom". Ipak, o sve manjoj podudarnosti interesa SAD i Evropske unije najpouzdanije svedoči suprotstavljanje Nemačke i Francuske (i Rusije) ideji SAD da se po svaku cenu u martu 2003. godine napadne Irak. To suprotstavljanje, po svemu sudeći, može da bude presudno za budućnost planete jer ukazuje na nove balanse snaga i nova razmeštanja centara moći. Evropa je smogla dovoljno snage da kaže NE! američkom shvatanju globalizacije.
Demokratski paradoks SAD
U novom političkom procesu, nazvanom tranzicija, Srbi su dobili sugestiju koga treba ubuduće da slede. Vojnodiplomatski predstavnik Italije izjavio je 8. novembra 2000. da SRJ treba da se poveže sa Evropom (Nemačka, Francuska i Italija), a ne sa Sjedinjenim Državama. Kada se razmišlja o opstanku američkog odbrambenog koncepta treba imati u vidu i to da SAD svakodnevno svakodnevno stvaraju, svakako ne klasične, unutrašnje neprijatelje u procesima afrikanizacije, islamizacije i hispanizacije, i da pravi Amerikanci ubrzano nestaju. Naime, poznato je da se tzv. američka nacija pretvara u multietničko društvo, budući da su 1998. godine prvi put u toj državi hispanska deca nadmašila po broju tamnoputu decu (samo u toku jedne generacije procenat bele dece opao je sa 74 na 66 odsto od ukupnog broja dece u Sjedinjenim Državama). Zbog svega toga normalno je što Amerikanci svuda vide neprijatelje i teroriste i što im je sumnjiv svaki „kupljeni mozak" koji se priklonio Zapadu u „odlivu mozgova", jer bi u određenoj situaciji mogao da se osveti za štete nanete narodu iz kojeg potiče. Svako pominjanje „američke demokratije" podseća na „američke demokratske paradokse" i istinu da su vašingtonski režimi: 1) plašili sopstveni narod famoznim upozorenjem „Rusi dolaze"; 2) uveli doktrinu politički korektnog izražavanja, prema kojoj se zna koje reči smeju, a koje ne smeju da se kori korist ste; e; 3) izmis izmisli lili li mode modell formir formiran anja ja naci nacije je u koje kojem m se naci nacion onal alno no sivi sivilo lo uspo uspost stav avlja lja proporcijalnim prilivom stanovnika iz celog sveta i da kontrolisanim prijemom novih državljana stvaraju šablonizovane ličnosti; 4) stvorili hiljade sekti ne bi li raspršili energiju samosvesnih naroda; 5) dozvolili da FBI i Cija sarađuju sa serijskim ubicama; 6) stvorili međugrađansko nepoverenje, uslove za međusobne obračune, praćenja i obmanjivanja i uspostavili unutrašnju špijunažu; 7) pod velom „građanskih sloboda i demokratije", pritajili najgrublji oblik rasizma, diskriminacije i netolerancije; 8) prisvojili pravo da ostalim državama u međunarodnoj zajednici neprestano nameću i postavljaju uslove za ponašanje i život, i 9) uspostavili špijunsku kontrolu nad komunikacijama i kripto-sistemima 120 država u svetu koja obuhvata i njihove saveznike itd.
Mentalno prepariranje sveta Suštin Suštinuu demokr demokrati atije je shv shvaće aćene ne na ameri američki čki način način prikaz prikazao ao je 9. oktobr oktobraa 199 1998. 8. god godine ine Karlos Vestendorp (bivši (bivši šef OHR u BiH, prim. red.) kada je funkcioner funkcioneruu Srpske demokratsk demokratskee stranke (SDS) Draganu Čaviću zabranio obavljanje javnih funkcija jer je u govoru povodom krize na Kosovu i Metohiji pomenuo i stalne pretnje vazdušnim napadima koje je Nato upućivao Saveznoj Republici Jugoslaviji. Poznato je da je Bil Klinton istog dana sa govornice MMF-a najavio bombardovanje Jugoslavije. Amerikanci su, zapravo, međusobno najsumnjiviji, jer su oni skup tragača za zlatom i „američkim snom" sno m" privuč privučen en dolari dolarima ma.. Kad Kadaa bi Ameri Amerikan kance ce međuso međusobno bno zavađ zavađali ali,, kao kao što oni zavađ zavađaju aju druge, druge, najverovatnije bi imali građanski, verski i rasni rat i na nosačima aviona. Isto tako, ne bi bilo čudno da neko odluči da na njihove „ulaske u mozak" odgovori ulaskom u njihov mozak. Na američki rezon i pokušaj da se mentalno preparira svet odgovorili su mentalni teroristi. Žan Bodrijar, francuski filozof, opisao je u jednoj radio-emisiji ljude bombe. Oni su do 11. septembra spavali u američkim predgrađima, čitali zadatke i proučavali u krugu svoje porodice one koje će napasti. Jednog dana probudili su se kao tempirane bombe: „Savršeno vladanje ilegalnim životom je jednako terorističko kao spektakularni čin napada na Njujork. Jer, ono baca sumnju na bilo koju individuu: Zar bilo koje bezopasno biće nije moćni terorista (svaki avion postaje takođe sumnjiv) i u suštini to je istina". Šta će se događati ubuduće verovatno nagoveštava odluka pedesetčetvoročlanog tela UN, koje je 8. maja 2001. oduzelo Sjedinjenim Državama mesto u Komisiji za ljudska prava sa sedištem u Ženevi, a potom i mesto u Odboru za kontrolu narkotika Ujedinjenih nacija. Još je značajnija činjenica da su članice članice UN 11. aprila 2002. godine, ratifikovale Rimski statut tribunala za ratne zločine koji će goniti sve agresore, optužene za genocid, ratne zločince i zločince protiv čovečnosti. Statut Međunarodnog krivičnog suda u Hagu stupio je na snagu. Sud će se baviti genocidom, ratnim zločinima, zločinima protiv čovečnosti i, eventualno, agresijama. Rimski sporazum, na osnovu kojeg je osnovan sud, stupio je na snagu 1. jula 2002. godine. Međutim, Sjedinjene Države i Savet bezbednosti UN postigli su 13. jula 2002. godine „kompromis". Prema tom dogovoru, vojnici SAD bili su izuzeti od suđenja u Međunarodnom krivičnom sudu sledećih godinu dana. Istog dana američki ambasador u UN Džon Negroponte izjavio je: „Sjedinjene Države nikad neće dozvoliti da sud uhapsi ijednog Amerikanca" . Ponovio je to istim rečima i američki predsednik Džordž Buš Junior 19. jula 2002. godine. Oček Oč ekiv ival aloo se da će taj taj sud sud sudi suditi ti svim svimaa ko koji ji se og ogre reše še o među međuna naro rodn dnoo prav pravo, o, a to znač značii i Amerikancima. Čak je u intervjuu za španski list „Vangardija" Havijer Solana u vezi sa novim krivičnim sudom rekao: „Stalni međunarodni sud za ratne zločine nadležan je i za zemlje koje nisu ratifikovale sporazum o njegovom osnivanju" . U stvari, SAD još jednom su potvrdile da ih ne interesuje pravo malih zemalja i da negiraju svaku ravnopravnost. ravnopravnost.
Mada američka administracija priznaje samo svoju moć, očevidno postoje prve naznake da se stvara klima za suprotstavljanje izrođenoj sili. U tom smislu, značajna je i optužba „Amnesti internešenela" internešenela" da su SAD enklava za zaštitu ljudi koji su počinili zločine u drugim zemljama: „Tamo je zaštićeno više hiljada ljudi koji su osumnjičeni za mučenja, uprkos zakonu usvojenom u SAD 1994. godine, prema kojem se osuđuje tortura".
„Napad na jednog Amerikanca je napad na sve" Prihvatanje neprihvatljivog je rezonski problem. Može se reći da je Donald Ramsfeld razborito rekao: „Ne prihvataju svi namere Amerike i ne poštuju iste vrednosti" . To je istina, jer mnogi u svetu tumače američki pristup bezbednosti - „da SAD moraju da brane svoj način života, štite bezbednost svih Amerikanaca i bezbednost svojih svojih saveznika i prijatelja" - kao nastojanje SAD da dominiraju svetom. Pod zaštitom svih Amerikanaca i njihovih prijatelja podrazumeva se da se snage SAD nalaze svuda po planeti. Uostalom, često se objavljuju tumačenja da samo Amerikanci ne žele da vide i prihvate da su njihovi sugrađani i predstavnici u drugim državama zaštićeniji od svih drugih jer su zaštićeni i kada čine zločine. Nameće se pitanje: čije je stanovište potvrdio Džordž Buš Junior na svoj 56. rođendan kada je izjavio, kao da je smislio iskaz za bilbord: „Napad na jednog Amerikanca je napad na sve" ? Naravno, priča o planetarnom (ne)razumevanju „američkog paradoksa" tu se ne završava. Naime, da bi ostvarila svoj san, američka administracija je već smislila Strategiju za dominaciju od 2015. godine. U njoj su razrađene četiri nove operativne koncepcije: dominantni manevar, precizna dejstva, sveobuhvatna zaštita i fokusirana logistika. Eksperti u Pentagonu računaju da će navedene koncepcije odražavati suštinu informatičkog i nanotehnološkog doba u vojnoj sferi. Na taj način, očevidno je, pokušavaju da zadrže ulogu kontrolora sveta. Pri tome ne brinu da li je reč o još jednom neostvarivom konceptu. Zar to isto nisu pokušali svi stvaraoci stvaraoci poznatih imperija? imperija? Za rušenje bilo kojeg koncepta - to je prirodni zakon - dovoljno je da se objedini ili stvori kritična Neshvatan tanja ja i nerazu nerazumeva mevanja nja nisu nisu specij specijali alitet tet američ američkih kih global globalist ista. a. masa njegovih njegovih protivnik protivnika. a. Neshva Svakodnevno nerazumevanje je opasno, budući da se ispoljava na svim nivoima i da je uzrok mnogih sukoba, posebno kada je reč o ratovima i odbrani. U svim naučnim krugovima postoji tzv. terminološko nerazumevanje. Vojni naučnici, na primer, ne mogu da se dogovore šta je to strategija i gde treba taj pojam smestiti u klasifikacijama. Da li je pojam strategija opštiji ili posebniji od pojma doktrina? Na doktrinarnom nivou postoji konfuzija u vezi sa sadržajem doktrine odbrane (državna doktrina). U regula regulativ tivii su vek vekovi ovima ma izgrađ izgrađiva ivani ni i prihva prihvatan tanii model modelii često često pomeš pomešani ani.. Čak su i princ principi ipi po posta stali li promenljivi i nejasni. U praksi ljudi sve manje vode računa o tome šta će reći i haos često počinje od reči r eči "mi". Jer, kao što je rečeno, kada nacionalista kaže „mi" misli na svoj narod, a internacionalista i nadnacionalista - na sve građane. Budući da je reč o suptilnim rešenjima i nepostojanju ustaljenih i poštovanih principa, očevidno je da sledi opšta pometnja. Uostalom, oni koji sve više imaju problema sa nedostatkom znanja pokušaće pokušaće da vode ratove znanja, koje su prvi nagovestili Alvin i Hajdi Tofler.
Ključ je u neznalicama "Američki paradoks" prilikom ostvarenja „američkog sna" postaje svojina sveta. Problem je to što njegovu suštinu čine sveopšte nerazumevanje, neiskrenost i konfuzija. (Raz)umni ljudi, razmišljajući o nesigurnoj sutrašnjici, imaće i dalje natproblem: kako da se neznalicama kaže da su neznalice, kad se u njihovim mozgovima nalazi ključ za razrešavanje paradoksa?
GLOSA Svi čije su imperije pale nikada nisu shvatili zašto im se to dogodilo baš kada su bili najmoćniji i najpametniji. O(p)stanak
Pukovnik Svetozar Đ. Radišić: Osvajanje slobode- ratovi budućnosti (5) Srbija u savezu slobodnih i hrabrih Najnovija knjiga publiciste, "Osvajanje slobode-ratovi budućnosti", nekadašnjeg vršioca visokih dužnosti u Vojsci Jugoslavije, pukovnika dr. Svetozara Radišića, govori o šokantnoj istini da Srbija i nekadašnja Jugoslavija Jugoslavija nisu imali oformljenu doktrinu odbrane "u najkritičnijem delu naše istorije". Ovo je
naročito vidljivo u delovima Radišićevog Radišićevog istraživanja koji se tiču fenomena nenaoružanih nenaoružanih oblika agresije. Uz saglasnost autora i izdavača,Tabloid objavljuje delove iz ove intrigantne knjige, koja ima, kako je profesor. Smilja Avramov Avramov napisala u svojoj svojoj recenziji, "terapeutsko "terapeutsko dejstvo". Srbi su „uspeli" još jednom da žive „najteže u istoriji", da decenijama potiskuju postojeću radnu energiju i neporecivu samoinicijativnost i kreativnost jer žive više od trgovine, sporta i umetnosti nego od proizvodnje. Što je još važnije, uprkos svim nedaćama i šamarima koje dobijaju sa svih strana, zbog složenosti situacije i geostrateškog okruženja, „uspevaju" da se nadaju i misle o budućnosti bez definisanih opredeljenja, iskristalisanih interesa, nacionalnih ciljeva, planova i programa za opstanak i napredak. Naravno, i problemi srpskog naroda su arhetipski, jer su u mentalitetu i genetskom kodu Srba pohranjene njihove neprevaziđene neprevaziđene vrline. vrline. To je osnovni razlog za poštovanje poštovanje srpskog roda roda i potrebu da mu se obezbedi opstanak. Mnogo je toga učinjeno (sa) Srbima od doba rimskokurijskog falsifikovanja istorije. Dovoljno je napomenuti brisanje istorije u normandijskoj i germanskoj školi, vatikansko preotimanje vernika, austrougarski, hrvatski i nacistički genocid, progone u režiji Turaka i najnoviji pod nadzorom Alije Izetbegovića, Franje Tuđmana, Hašima Tačija, Bila Klintona i Džona Mejdžora. Brisanje srpske istorije se nastavlja. U završnom izveštaju generalnog sekretara OUN o događajima u Srebrenici, objavljenom 15. novembra 1999, ne navode se dva značajna dokumenta. Jedan od njih je Memorandum jugoslovenske vlade o zločinima u istočnoj Bosni (opštine Srebrenica, Bratunac, Milići i Skelani) izvršenim od aprila 1992. do aprila 1993. godine. Taj dokument je podnesen Savetu bezbednosti 2. juna 1993. i registrovan pod brojem A/48/177-S/25835. Drugi dokument je knjiga Hronika našeg groblja, koju je u junu 1994. izdao Komitet za prikupljanje podataka o izvršenim zločinima protiv čovečnosti i međunarodnog prava. I ta knjiga je dostavljena generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija. Šta treba učiniti da bi Srbi o(p)stali može se (na)učiti iz knjiga srpskih istoriografa Miloša Milojevića, Đorđa Stankovića, Milorada Stojića, Dušana Berića i Relje Novakovića, od pisaca poput Jovana Cvijića, Jaše Tomića, Jovana Sterije Popovića, Miloša Crnjanskog, Sime Lukin Lazića i Iva Andrića, od svetski priznate i poznate hrvatske istoričarke Nade Klaić ili Hrvata srpskog porekla Davorina Perinovića, i drugih. Starošću se niko pametan ne ponosi. Stoga bi svi Srbi trebalo da nauče sopstvenu istoriju da je ne bi učili od proverenih neprijatelja. Ko to ne shvati, učiće je na osnovu podataka navedenih škola, koje su tu istoriju brisale, falsifikovale i prilagođavale sopstvenim interesima. Ako ništa drugo, zbog pakosnika koji govore o „nebeskom" i „božanskom" narodu, Srbi bi trebalo da nauče više o Velesu, Dajbogu, Belobogu, Crnobogu, Mater Slavi i, posebno, o Isusu Hristu, Svetom Savi, caru Dušanu i caru Lazaru. Možda bi tada bili jasniji odnos srpskog naroda naroda prema (svojim) bogovima bogovima i kraljevima i njihov čuveni „plemićki „plemićki ponos" i prkos. Istorija Istorija srpskog srpskog naroda naroda je, nažalost nažalost,, najjedno najjednostavn stavnije ije rečeno, rečeno, istorija istorija rasrbljav rasrbljavanja anja (u procesima procesima latinizac latinizacije, ije, germaniz germanizacije acije,, islamiza islamizacije, cije, arbaniza arbanizacije, cije, porimokato porimokatoličav ličavanja anja,, pocrnogorč pocrnogorčavan avanja ja itd.), obezbožavanja obezbožavanja i sažimanja prema tzv. Beogradskom pašaluku. Događa(lo) se to, pre svega, zbog različitih veroispovesti i teritorijalnih pretenzija srpskih suseda. Najnoviji veoma značajani dokumenti, kao što su „Platforma za redefinisanje državnopravnih odnosa između Crne Gore i Srbije", „Sporazum Srbije i Crne Gore", potpisan 14. marta 2002, i „Ustavna povelja", samo su podsetili na prognoze, procene i predviđanja da će se srpski narod i dalje deliti. Ostvaruju se zle slutnje i nagoveštaji da će neprijatelji srpskog naroda, koji koji se dos dosled ledno no pridrž pridržav avaju aju jezuit jezuitski skihh protok protokola ola,, preduz preduzeti eti planir planirane ane korak korakee za razbij razbijanj anjee Srbije Srbije zasnovane na daljem podvajanju među Srbima. Pritom će se trilateralisti uzdati u srpsko nepravovremeno i nespremno reagovanje. Nisu Srbi jedini narod koji je iznedrio velikane poput Đure Jakšića, Petra Petrovića Njegoša, Nikole Tesl Tesle, e, Ru Ruđe đera ra Bo Bošk škov ović ića, a, Miha Mihail ilaa Pupi Pupina na,, Rast Rastka ka Ne Nema manj njić ića, a, Niko Nikola laja ja Ve Veli limi miro rovi vića ća,, Laza Lazara ra Hrebeljanovića, Đorđa Petrovića Karađorđa, Paje Jovanovića, Uroša Predića, Radomira Putnika..., ali je sigurno da bi svet bez Srba bio drugačiji i gotovo izvesno duhovno, kulturno i tehničko-tehnološki siromašniji. Srbi Srbi su posta postali li svetsk svetskii kurioz kuriozite itett jer, uprko uprkoss svim svim smical smicalica icama, ma, blokad blokadama ama,, izolac izolacija ijama ma i ekonomskim kaznama, na srpskim teritorijama na čudesan način niču nove generacije koje mogu u mnogo čemu da se takmiče sa „ostatkom sveta". Iz godine u godinu, zbog nedostatka materijalnih sredstava, izvoze se mlade reprezentacije u svim kolektivnim sportovima i niču nove. U disciplinama u kojima su na svetskom tronu srpske reprezentacije zemlje koje stoje uz njih i slušaju „Bože pravde" imaju neuporedivo bolje uslove: veći broj takmičara, bolje rekvizite i veće stimulanse. Ipak, građani Srbije nisu zadovoljni kad im je reprezentacija treća ili četvrta u Evropi. Nisu
navijači nezadovoljni zbog svoje nadobudnosti i nerealnosti, već verovatno zbog mnogo dubljeg razloga - genetskog koda u kojem je zapisana poruka o nekadašnjoj snazi i veličini. Implozija Velikog Brata Suština opstanka Srba je u objedinjavanju razbijene nacionalne energije i povratku sebi u procesu samoosvešćivanja. samoosvešćivanja. Rezultat bi trebalo da bude država Srbija - oaza ljubavi i mira. Za početak, kabalisti treba da saznaju da su izučeni njihova zamisao, organizacija, funkcionisanje sistema, ko su vođe i gde se nalaze. Za to nije potrebno mnogo učenja, a važna je strepnja koja sledi i koja će ubrzati proces nestanka kabalističkog poretka. Za to je dovoljno napisati nekoliko sadržajnih članaka i raširiti ih Internetom, i nekoliko predavanja umnih ljudi, a oni postoje. Na sreću, titanski moćni finansijeri će naor naoruž užat atii svoj svojee robo robove ve.. Mlad Mladii mora moraju ju da bu budu du spre spremn mnii za nano nanote tehn hnol ološ ošku ku eru eru pre pre i više više od mega megaka kapi pita tali lista sta,, što što nije nije tešk teško, o, bu budu dući ći da su se prip pripad adni nici ci „sve „svets tske ke elit elite" e" samo samoza zado dovo volj ljst stvo vom m i raskalašnošću raskalašnošću zaglupili i nepovratno otuđili od informacija. U prilog prilog rulji rulji su „ub „ubrza rzano no istori istorijsk jskoo vreme vreme", ", disper disperzij zijaa tehnol tehnologi ogija, ja, prolif prolifera eracij cijaa nao naoruž ružanj anja, a, planeterna informaciona informaciona umreženost i nestanak nestanak prostora (a sve češće i vremena) vremena) kao faktora sukobljavanja. sukobljavanja. Uostalom, kada celokupan ljudski rod bude u sistemu „velikog brata", „veliki brat" neće imati uslova za spas. Doživeće imploziju. Treba pretpostaviti da će i „nanotehnološki hajduci" i „doušnici" odigrati svoju ulogu u ubrzanju raspada satanističkog sistema. Kako sve što se događa liči na neminovan kosmički proces, čini se da je dovoljno ne činiti ništa, upravo onako kako je sugerisao strategista Sun Cu Vu. Suštinski je važno da se shvati da je reč o „nestajanju Velikog Brata". Odgovor na pitanje: „Šta da radimo?" vezan je za period koji sledi nakon samouništenja sistema „Velikog Brata". Ne postoji način da se spase „Veliki Brat" i njegov koncept jer je on „kancer kancera". Kontrola kretanja ljudi i njihovog uma je poslednji trzaj kabalista. Za vreme koje sledi posle nestajanja svrhe zla, ljudski rod mora da bude spreman. Tada će se naći na prapočetku stvaranja sigurnije budućnosti, s velikom izvesnošću da je nije sasvim poništio. Koncept razvoja Srbije, nakon osvešćenja, mora da postoji. Važno je da se shvati da nije moguće preko noći izmeniti svoj svet i da treba graditi strpljivo, postepeno i što je j e moguće urednije, što znači prirodnim redosledom. Ne treba žuriti, ali još više ne treba ispuštati vreme. Dakle, bez strke i „hladne glave". Ovo je vreme besmisla, jer saradnici okupatora i najvećih zlikovaca u istoriji traže lustraciju. Međutim, Međutim, ovo je i vreme učenja i priprema. Posebno Posebno su važni važni životi životi prosvećeni prosvećenih, h, dobroćudnih, dobroćudnih, visprenih, delotvornih - mudrih ljudi. To je osnovni cilj. Ne sme se učestvovati u ratovima, jer su svi ratovi planirani na osnovu Talmuda i jezuitskih programa. Dakle, bolje je ne činiti ništa nego pomagati samouništenju planete i njenog gospodara - čoveka. Međutim, iako je stanje srpskog naroda trenutno tragično, bilo bi pogrešno izvesti zaključak o besperspektivnosti. besperspektivnosti. Antiistorijsko je razmišljanje da izlaza nema, ili da je rat koji je Srbima nametnut u poslednjoj deceniji 20. veka zapečatio srpsku sudbinu. Alber Kami je u svojoj knjizi Mit o Sizifu izvanredno ukazao na to da će budućnost čoveka biti kobna ukoliko se slepo prepusti sudbini, umesto da se probudi i usmeri život u pozitivnom pravcu. Tokom cele istorije srpski narod je ispoljio zavidan emancipatorski potencijal, koji je bio presudan u burnim istorijskim zbivanjima od nemanjićkog doba do sadašnjeg vremena. Taj potencijal je uspavan i treba ga oživeti. Budućnost srpskog naroda zavisi od njegove unutrašnje obnove, od sposobnosti da kapacitete naroda i zemlje upotrebi razumno, na bazi istorijskog iskustva i novih znanja. Onaj ko iz istorije nije izvukao pouke postaje, neminovno, njena žrtva. Kada čovek ne čini ništa za bolju budućnost, svoju misiju prepušta onima koji čine nešto. Zbog različitih struktura ličnosti, uvek će se naći neko uman ko će misliti i o drugima. Učenje, uz istovremeno izbegavanje sukoba i ublažavanje posledica kabalističkog projekta na svakom, pa i na radnom mestu, suština je pripreme za doba mira.
Rusko pitanje i odgovor na njega U pristupu „srpskim nacionalnim interesima" treba zaboraviti sva postojeća svetska i srpska rešenja, te razmiš razmišlja ljati ti razbor razborito ito,, nep nepris ristra trasno sno i svevre svevremen meno. o. Na prime primer, r, tzv. tzv. zašti zaštita ta legitim legitimnih nih držav državnih nih i nacionalnih interesa garantovanih rezolucijom Saveta bezbednosti OUN 1244 jeste akt kapitulacije. Taj akt se mora uvažavati u meri u kojoj ga uvažava agresor i okupator (pobednik u ratu 1999. godine), ali se mora shvatiti kao nametnuto, trenutno, neminovno i za Srbe opasno rešenje. Ono nikako ne sme da bude
trajno. Prvom prilikom svaki slobodoljubivi narod mora da se oslobodi okupacione omče. Pod razvojem ljudskog roda ne podrazumeva se nesloboda - nju i ograničavanje suvereniteta nameću kabalisti. Tako se moraju podučavati sledeći naraštaji. Budući da su Srbi istočnjaci, a tako misle i srpski neprijatelji na Zapadu, ne sme se bez referenduma odlučiti o članstvu u Evropskoj uniji. Ne treba ni pominjati opravdanja za stalna uzmicanja postojeće vlasti pred strazburskim „vaviloncima". „vaviloncima". Posebno Posebno se ne sme sme razmišljati o trgovini sa statusom Kosova Kosova i Metohije. Odgovo Odg ovorni rni za bu buduć dućnos nostt Srbije Srbije moraj morajuu da shv shvate ate da Evrops Evropska ka unija unija i Nato, Nato, po poseb sebno no njihov njihovee najuti najutica cajni jnije je članic članice, e, nisu nisu neu neutra tralne lne,, još manje manje su neutr neutraln alnee u srpsko srpsko-al -alba bansk nskom om spo sporu. ru. Te moćne moćne institucije decenijama demonstriraju jednostranu podršku albanskoj strani i nastoje da Albanci zadovolje svoje apetite, žrtvujući, pritom, vitalne interese Srbije. Tokom protekle dve decenije navedene organizacije organizacije su bile učesnici u cepanju srpske nacije i državne teritorije Srbije. Stoga, preterana „konstruktivnost", „fleksibilnost" i „kreativnost" u tumačenju jasnih ucena i ultimatuma EU i njenih članica, tj. stalno pomeranje tzv. crvene linije odbrane državnih i nacionalnih interesa nadole, ravno je nepostojanju bilo kakve državne strategije i politike. Srbiji je, zaista, potreban preokret u filozofiji i politici odbrane. Zaštita opstanka, odbrana državne teritorije i ekonomski razvoj nisu konkurentne vrednosti, kako se to proučuje srpskoj javnosti, već nerazdvojne pretpostavke slobode, identiteta i dostojanstva. Poruke da te vrednosti zavise od milosti ili ekonomske moći drugih, te da zato Srbi treba da se predaju i odreknu svog porekla, identiteta i državne teritorije, svedoče o uznemirujućem poremećaju u sistemu vrednosti. Umesto neprekidne priče o pomoći i zavisnosti od volje Brisla, MMF-a i inostranstva uopšte, potrebno je okretanje sebi i sopstvenim resursima i njihovo pokretanje. To ni za koga nije autarhija i izolacionizam, već najozbiljnija pretpostavka nezavisnosti i ravnopravnosti u podeli rada i u odnosima sa drugim zemljama i integracijama. Da bi se ostvarila navedena zamisao, neophodno je da se stvori zdrava osnova za stvaranje izvesnije budućnosti. Srbi treba treba da urede državu, državu, porodicu i svako svako sebe - pojedinačno. pojedinačno. Jedan od ključnih prioriteta Srbije jeste ubrzani razvoj odnosa i saradnje sa Rusijom, Kinom, Indijom, Brazilom i svim drugim zemljama koje uvažavaju Srbiju kao ravnopravnog partnera i podržavaju njen suverenitet i teritorijalni integritet. U odnosima sa Rusijom i Rusima treba insistirati i na bratskim odnosima, koji su kroz istoriju poremećeni. Bratstvo sa ruskim narodom je nesporno i prirodno, i može da bude veoma perspektivno. perspektivno. Jednako su važni strateški odnos prema srpskom rasejanju, zaštita ljudskih prava pripadnika srpskog naroda u bivšim jugoslovenskim republikama i slobodan i bezbedan povratak Srba izbeglica i raseljenih lica na njihova ognjišta. Za početak, taj odnos treba da se razvija na osnovu međunarodnog prava, a kasnije kasnije treba insistirati insistirati da se promeni promeni međunarod međunarodno no pravo i ukinu jezuitsko-kaba jezuitsko-kabalistič lističko-va ko-vavilon vilonski ski nehumani standardi. Treba dostići takav nivo zahteva da se sankcionišu progoni i da za dosadašnje progone i nasilna rasejavanja ljudi odgovaraju odgovaraju lica, organizacije organizacije i države koji koji učestvuju u progonima. progonima. Možda je najvažniji povratak istinskoj duhovnosti. Oporavak Srpske pravoslavne crkve mora da bude interes svih Srba, pa čak i onih u državnim strukturama. Kada su doprineli svojim mešanjem u unutrašnje stvari crkve, onda treba da pomognu da se srpski narod objedini u veri. Oslonac na Boga i Božje zakone, zakonitosti i principe i povratak na svetosavski Hristov put treba da budu suština pristupa u svim fizičkim i metafizičkim istraživanjima u Srbiji. To je j e istinski važno, jer je naučno dokazano da bez želje, volje, vere i kreiranih „mentalnih predstava cilja" nije moguće ostvariti nijednu zamisao.
Snovi o večnom miru i slobodi Pre globalnog osvešćenja vodiće se neprestani ratovi. Umreženi računari omogućavaju nekoliko vrsta savremenih ratova: mrežni, elektronski, virtuelni, hakerski, psionički, informacioni, medijski... Oni neće prestajati. Biće podržani sve ubojitijim i preciznijim savremenim, savremenim, fizičkim i energijskim oružjem. Vojni naučnici sve češće objavljuju zaključke, koji podsećaju da je to isto govorio i pisao Nikola Tesla: „Ljudi su električne životinje sa osetljivim magnetnim mozgovima". Vlailj P. Kaznačejev je dokazao da se u ćelijama ljudi spinsko-torzioni procesi pretvaraju direktno u električni potencijal. To je najčvršći dokaz mogućnosti da se na ljude utiče elektromagnetnom energijom, a u slučaju zloupotrebe - elektromagnetnim instrumentima i oružjem. Jedan od najpoznatijih fizičara današnjice dr Mičio Kaku, autor knjige Fizika nemogućeg, na osnovu dosadašnjih istraživanja tvrdi da će naučnici uskoro usavršiti energijsko oružje, da je moguće iskoristiti „polja sila" kao štitove, ostvariti nevidljivost i antimaterijski pogon, te da treba očekivati očekivati kona konačno čno ovladava ovladavanje nje „veštačk „veštačkom om inteligen inteligencijom cijom". ". Potom slede slede „nadmud „nadmudrivan rivanja" ja" savršeni savršenihh robota i ljudi i mogući obračun - radi stavljanja ljudi pod kontrolu samostvarajućih veštačkih organizama.
Za ratove u kojima će dominirati tzv. nevidljiva tehnologija treba biti spreman teorijski, a potom organizaciono i tehničko-tehnološki. Gde se tu nalazi Vojska Srbije? Ne treba zaboraviti da geostrateški analitičari i doktrinolozi očekuju da će posle balkanskog „živog peska" zapadna civilizacija u prodoru na Istok izgubiti svoju moć do „kineskog zida". Predviđaju da će neprestano slabiti uklinjena između ruskog i indijskog otpora pri prolasku kroz vavilonska „Božja vrata". Johan Joh anan an Ramati Ramati,, iz jerusa jerusalim limsko skogg Instit Instituta uta za odb odbran ranuu Zapada Zapada,, smatra smatra da je pon ponaša ašanje nje Sjedin Sjedinjen jenih ih Američkih Država u vreme izgradnje „novog svetskog poretka" uslovilo da najveća svetska sila „sada ima malo neprijatelja, mnogo neprijatnih 'partnera' koji traže prilike ne bi li poravnali račune, nema pravih prijatelja, a ima opasne opasne iluzije". Ukoliko neko spreči mondijaliste da ovladaju svetom, Srbi će se ponovo ponositi što su prvi stali na put „apsolutnom zlu". Takvi „uspesi" svakako nisu način za stvaranje izvesnije budućnosti. Mnogo je važnije da se izmene shvatanja, jer samo svojom suštinskom promenom Srbi mogu da izbegnu ponavljanja istorijskih grešaka. Možda se još može sprečiti proces u kojem će za tridesetak godina takav narod biti nacionalna manjina na poslednjem srpskom prostoru - užoj Srbiji. Postoji još jedna veoma važna okolnost. Reč je o tome da ako čovek otkrije skrivenu harmoniju u izvorima znanja, glavnim arhetipovima, koji su osnova svesti, shvati šta je umna energija u mikrokosmosu i makrokos makrokosmosu mosu,, izazvaće izazvaće lančanu lančanu reakciju reakciju promena promena i harmoniza harmonizaciju ciju budu budućnos ćnosti ti proširenje proširenjem m svesti svesti generacija koje slede. Onda neće biti samo u snovima „večni mir" i sloboda.
A 1. Promena filozofije odbrane Srbiji je, zaista, potreban preokret u filozofiji i politici odbrane. Zaštita opstanka, odbrana državne teritorije i ekonomski razvoj nisu konkurentne vrednosti, kako se to proučuje srpskoj javnosti, već nerazdvojne pretpostavke slobode, identiteta i dostojanstva. Poruke da te vrednosti zavise od milosti ili ekonomske moći drugih, te da zato Srbi treba da se predaju i odreknu svog porekla, identiteta i državne teritorije, svedoče o uznemirujućem poremećaju u sistemu vrednosti.
GLOSA "Bolje je na svojoj zemlji orati, nego na tuđoj novac brojati" (Srpska narodna poslovica) GLOSA Onaj ko iz istorije nije izvukao pouke postaje, neminovno, njena žrtva
