Milena Ivanović A1-26/2013
PERCEPCIJA FORME I ELEMENATA ARHITEKTONSKOG OBJEKTA ANAL ANA L IZA OBJ OB J EKTA NA TRGU SLOB SL OBODE ODE U NOVOM SADU SA DU Osnovne informacije o objektu Analizirani objekat se nalazi na Trgu slobode u Novom Sadu i i zgrađen je krajem 19. veka kao interpolirana dvospratna zgrada u stilu secesije. Stilom gradnje se uklapao u postojeće okruženje, a isticao se spratnošću, jer su okružujući objekti- Matica srpska i hotel „Jelisaveta“ (danas Vojvodina) jednospratni. Matica srpska je j e srušena 1954. godine zbog urbanističkih zahteva – radi proširenja ulice Modene. Nakon njenog rušenja, zgrada se našla na uglu i došlo je do adaptacije u ugaoni objekat. Fasada je „obrijana“ tj. skinuti su svi ornamenti, fenestracija je promenjena i dodati su balkoni na uglu. Uklanjanjem ove fasade, narušena je stilska skladnost koja je postojala na trgu. Građani Novog Sada danas ovaj objekat posmatraju sa mržnjom i osećanjem gađenja, smatrajući da ova „socijalistička
zgrada“ ne zaslužuje svoje mesto na glavnom gradskom trgu. 1
Slika 1. Prvobitni izgled objekta (http://www.opusteno.rs/slike/2010/06/stare-slike-novog(http://www.opusteno.rs/slike/2010/06/stare-slike-novog-sada/april sada/april 2014.)
An aliza ali za cel ok up no g o bjek bj ekta ta Forma objekta je pravilno geometrijska, zatvorena, sa jasnim pravilnim ivicama i u skladu sa okružujućim objektima. Podeljena je u dve funkcionalne zone: poslovnu u prizemlju i stambenu zonu na etažama. Forma je imala ambijentalnu i reprezentativnu funkciju, ali kada je doživela transformaciju, njena nova funkcija se ne može sa lakoćom utvrditi. Budući da je sadašnja forma nastala urbanističkom intervencijom probijanja ulice Modene, može se reći da je funkcija forme sada urbanistička. Jezik arhitekture ovog objekta je takođe povezan sa drastičnim promenama koje su ga 1
Grupa autora, Ime i prezime: Novi Sad, Prometej, Novi Sad, 2010 1
zadesile. Fasada koja je nasleđena ima jasan karakter i smisao koji ukazuje na to šta se nalazi unutar objekta. Ona ima određeni ritam i red koji je skladan. Za razliku od nje, novonastala fasada je jako drastična i kontrastna. Njen jezik nije u potpunosti jasan i logičan. Horizontalni akcenat čini da objekat bude van ravnoteže. On se nalazi nešto niže u odnosu na balkon na prvom spratu druge fasade pa i na taj način odudara od nje. Ugao objekta nije izražen u dovoljnoj meri da bi nadvladao horizontalni akcenat fasade ka ulici Modene. Takođe, ne postoji harmonija, niti određeni odnosi između dve fasade kojima objekat izbija na jedno od najprometnijih mesta u gradu. Možda je ovo zapravo ideja koja se krije iza ovakve intervencije, ali trebalo je viš e voditi računa o meri kojom se kontrast izražava u jednom takvom okruženju i celokupnom području. Materijal kojim je objekat obložen je malter, zelenkasto-sive boje i on je jedini element koji ove dve potpuno različite fasade objedinjuje u jedan objekat. Uočava se deo koji je žute boje na kome se nekada nalazio znak „Albus“ koji je pre više godina uklonjen. To odsustvo, ili njegovo ne popunjavanje još više utiče da ovaj objekat izgleda nedovršeno. Takođe, vrlo važno je i stanje u kome se ovaj materijal nalazi, što se po promeni boje na nekim mestima, može zaključiti da nije zadovoljavajuće.
Slika 2. Izgled objekta iz Zmaj Jovine ulice, autorska fotografija, mart 2014.
2
An aliza fas ade o bj ekt a pr ema Tr gu sl ob od e Severozapadna fasada je jednostavnog oblikovanja i elemenata. U prizemlju se u centru, na sredini fasade nalaze velika dvostruka vrata, koja predstavljaju indirektni ulaz u objekat budući da vode u prolaz. Levo i desno do njih, javljaju se po dva velika prozora (izloga) sa vratima između koja su direktan ulaz u objekat. Iznad izloga nalaze se znako vni oblici određenih marki robe kao vid informisanja i dekoracije. Uočava se razlika u oblikovanju a i bojama između prizemlja i spratova i njihova neusklađenost. Na prvom i drugom spratu primećuje se pregledni raspored elemenata otvora jednostavnog kvadratnog oblika. Nalaze se po šest otvora, s tim da sedmi- poslednji sa leve strane predstavlja različito oblikovani balkon koji razbija simetriju ove fasade. Ovaj ritam fenestracije je nasleđen od predhodnog oblikovanja zgrade i na taj način sačuvan u novom izrazu. Analizom dužine otvora i dužine fasade, kao i visine otvora i visine fasade, dolazi se do proporcijskih odnosa 1:10 (slika 3). Boja zastora na prozorima kao i boja materijala stolarije je u
b a b
a Slika 3. Severozapadna fasada, a:a1 = 1:10 ; b:b1 = 1:10, autorska fotografija, mart 2014.
kontrastu sa bojom fasade što doprinosi nekoj živosti. Balkon na prvom spratu se prostire duž cele fasade i ograda je napravljena od metalnih šipki. Ovaj elemenat je takođe postojao i na probitno projektovanoj zgradi. Na drugom spratu, balkon je skraćen i njegova ograda je od stakla sa metalnom podkonstrukcijom. Upravo ovim elementima se razbija j ednoličnost i naglašava se ugao objekta, ali u neadekvatnoj meri. Stub na uglu kao konstukcijski i izražajni element vertikalno povezuje etaže. Kada se objekat posmatra sa Trga Slobode, st iče se utisak da sa slobodne strane izgleda kao da nije završen. Pri vrhu zgrade nazire se dvovodni krov koji je obložen crvenim crepom. Ono što je neizbežan element na fasadi savremenih zgrada javlja se i ovde u malom broju, a to su delovi rashladnih uređaja. U odnosu na kontekst, ovakvi elementi ne bi trebalo da se pojavljuju ili, ne bi smeli da budu vidljivi.
3
An aliza fas ade o bj ekt a pr ema Ulic i Modene Severoistočna fasada se potpuno razlikuje od severozapadne. Kako je ovaj objekat doživeo transformaciju iz objekta u nizu u ugaoni objekat, jasno se može videti da o ovoj fasadi nije razmišljano kao o onoj sa Trga slobode. Iz ulice Modene objekat se drugačije sagledava. U prizemlju je dominatno prazno, tj. otvor u vidu izloga i otvaranja pogleda od spoljašnjosti ka unutrašnjosti i obrnuto. U ovu svrhu koristi se staklo kao materijal. Ulazi u objekat su direktni, sa javne površine. Ono što se najviše uočava kada se sagleda cela fasada, je jedan dominatan pravac- horizontalni, i vertikalni koji se jedva primećuje, pa se tako čini da objekat nije u ravnoteži. Akcenat horizontalnog nadograđenog dela je veoma jak i ne postoji harmonija između njega i ostatka fasade. On je podeljen na podudarna polja pravougaonog oblika koja predstavljaju otvore i koja se ponavljaju direktno jedna za drugim. Elementi prozora na fasadi se javljaju u minimalnom broju i nalaze se u međusobnoj ravnoteži i kontrastu u pogledu njihovog pravca pružanja, ali nemaju nikakav odnos sa onima na drugoj fasadi, šta više, potpuno su drugačije oblikovani i između njih nije uspostavljena jasna veza i koordinacija. Otvori koji su postavljeni vertikalno tek neznatno ističu iz ravnine fasade, pa se tu može naći odnos sa horizontalnim akcentom koji u dosta većoj meri izlazi iz fasade. Ova fasada se više doživljava kao prazan zid kome su dodati otvori da to ne bi bila u potpunosti. Taj, većinom prazan zid, odaje utisak zatvorenosti i nepristupačnosti. Kako su se do skoro na gotovo celoj fasadi nalazili razni bilbordi i reklame (slika 5.) jasno je da ova fasada ne poseduje velike kvalitete koje bi trebalo da se ističu, već one koji treba da se sakriju. Takođe, na krovu se primećuju ostaci podkonstrukcija koje su nosile informativne table i obaveštenja. Ovi elementi se ni po čemu ne uklapaju u objekat i trebalo bi biti uklonjeni kako ne bi bili pogrešno protumačeni.
Slika 4. Severoistočna fasada, autorska fotografija , mart 2014.
4
Slika 5. Nekadašnji izgled objekta (http://www.skyscrapercity.com, april 2014.)
Zaključak
Prema nekim teorijama, nemoguće je diskutovati o arhitektonskom prostoru ako za polaznu t ačku uzmemo perceptualni prostor, tj. subjektivno arhitektonsko doživljavanje, te se iz takvog stava izvodi zaključak da arhitektura počinje da postoji tek kada biva doživljena, da je besmisleno tvrditi da je čovek centar arhitektonskog prostora i da se sa čovekovim kretanjem menjaju pravci i smerovi arhitektonskog prostora. 2 Međutim, subjektivni doživljaj koji je stvoren na osnovu percepcije je jedini način na koji građani doživljavaju svoje okruženje, a svesna težnja ka komunikaciji arhitekture i njene okoline bi dovela do stvaranja bolje slike o arhitektonskom objektu u očima posmatrača. Po meni, glavno obeležje ovog objekta su transformacije i promene koje je od svog nastanka doživljavao. Nekada deo svog okruženja, sada je postao ugaoni koji i dalje daje utisak da nije završen i da ga očekuje još promena. Neusklađeni elementi, nedefinisani i ne jasni odnosi između starog i novog su deo zaključka koji se može doneti posmatranjem ovog objekta. Negde zatvoren i nepristupačan a negde otvoren, poput prizemlja, koje ovaj objekat oživljava i čini važan deo urbanog tkiva. Ovom objektu je potrebno posvetiti posebnu pažnju, budući da se nalazi na glavnom gradskom trgu i kao takvog ga treba sagledavati i po potrebi menjati.
2
Norberg-Šulc K. Egzistencija, prostor i arhitektura. Građevinska knjiga Beograd:, 1999 . 5
Literatura Grupa autor a, Ime i prezime: Novi Sad, Prometej, Novi Sad, 2010 Norberg-Šulc K., Egzistencija, prostor i arhitektura, Građevinska knjiga, Beograd, 2006
6
