12 В А
Е
Р И
А
410. И
С Е
Б Е
Р
1
П ретва ретварај рајм о ce да ниш та не зн ам о и покуш ајм о да објасни м о, односно односно „изг „изградим радим о за запл ет"2 и расвет расветли ли м о3 заш то ce тако н еш то догодило. Г ерм ани и Готи Готи 410. 410. зауз заузи и м ају и пуст пустош е Рим Ри м . К ад не бис би см о ни ш та зн зн али, ли , прет пр етпо пост ста авили би см о да je трен трен утак утак када када су су варвари варвари заузели узели п рест рестони он и ц у Ц арства рства био одлу од лучу чуј јући ућ и догађај догађај С еобе н арода, или ил и оног ш то та тако зове зовем м о, који који ће ускоро ускоро окон чати чати Западно рим ри м ско ц арство. Зна Зн а ce да ни је било бил о тако: тако: трагед трагед и ја из и з 410. н и је била би ла велика вели ка npenpe кретн кретн и ца већ већ др ам ати ати чн а епизода; епизода; и н ваз вази ја ниј ни је дош ла спољ спољ а, била je п о следи след и ц а п обун об ун е ун утар Ц арства где су Г оти оти били би ли н асељ асељ ени ен и већ чет четрдес рдесет годин а, и ли чак чак дуп ло дуж е; њ ихов влада владар р А ларих ларих y том тренутку ренутку виш е ниј ни је био осва освај јач, био би о je н а високом п олож ол ож ају y адм адм и н и страци ји И сточног рим ри м ског царст царства; ва; Р им je ост остао сим сим бол ри р и м ске м оћи , али н ије ије виш виш е био се седиш те царева царева Запада Запада:: они су боравили y М илану, илану, касн касн и је y Раве Равени . Ш то ce И талије алије тиче, она ће задрж ати ати свој ри м ски лик ли к још век и no, до и нвазиј нвазије е Л ом барда. барда. •
1
С вака вакако, ко, „В елике и н вази вази је”, е”, какав какав je ф ранц ран ц уски назив, назив, н и су биле вели велике ке сеобе ст становни ш тва; ва; то то ни је, као на нем ачком , „м и граци ја народа" или Volkerwanderung , п осле кој ко је je Г ерм ани ја остала остала праз п разн на пре пр еливш ли вш и ce y Западн о ца ц арст рство. Б ила ил а су су то бројна бројна крет кретањ а разли разли чи те при род е која су су ce расп расп ореди ор еди ла на чи тав ве век, п окрећућ окр ећући и сваки сваки пут свег вега no no н еколи ко десет десети и на хиљ ада љ уди. Н екад кад су су то били упади у пади пљ ачкаш ачкаш а кој који су про ди рали дубоко на територију ериторију Ц арст рства и враћали ce односећи односећи плен; плен; н екада када коначне им играци играци је наоруж ани х се сељ ачких породи ца - м уш караца, караца, ж ена и дец дец е, који су су ce ce нас насељ авали вали y ненеком рег регион у Ц арст рства да би би н аш ли зе зем љ у за за обрађива обрађивањ њ е и ставили ce
639 639
под заш заш титу ри м ске војске; ке; н екада, екада, н ајзад, експеди експ еди ц и је пустоло пустолова ва који су усп евали да створе створе вазалске вазалске краљ евин е y н еком крај кр ају зап запададног Ц арства рства.. У два после по следњ дњ а слу случај чаја на десетин десетин е хиљ хи љ ада рат ратн и ка су су прат пр атил ила а кола y који који м а су били њ ихове ж ен е и дец дец а. За то ce зн ало од 351. 351. године, са насе насељ авањ вањ ем А лем лем ана y ри м ском А лза лзасу; Герм ани ce виш е н ису задовољ авали авали уп ади м а на територи ју за зап адн ог Ц арст рства и пљ ачкам чкам а после после кој којих би преш ли Рајну или Д унав унав са са огром огром ни м пленом , одводећи заробљ ени ке y ропст ропство, ка како су су чин или t o k o m виш е од два века: ка: од тада су су чеш чеш ће иш ли y потра потраг гу за за добри м зем љ иш тем на ком е би ce са п ород и ц ам а н аселили ли ли,, сејали обрађивали обрађивали зем љ у.4 у.4 n o ćne једн ог века века,, ово ни је дове до вело ло до вели ки х м и грац и ја становн становни и ш тва тва него него до ц епањ а Зап Зап адн ог ц арства арства на изве извест стан ан број герм анских ански х краљ евин а чиј чи ји су освај освајачи п редстав редстављ љ али део виш е клас класе е. А ли, приви пр иви д je био очуван: очуван: ти ти осв о свај ајачи су били би ли при пр и нуђе ну ђен ни да y Ц арст арству ж иве као као савез везн иц и Р им а, као као војни војни ци y њ еговој овој служ би; те те~ ори јски, ки , краљ евс евства В изиг изигот ота а y А квитан квитан и ји и Б ургунда ургунд а y С авоји била су су ваз вазали али Ц арства рства и њ ихови владари су још дуго дуго уверава уверавали ли ц ареареве y св своју оданост оданост верни верни х п одани ка.5 ка.5 He покуш авам вам о да ублаж ублаж им о реалн у сли ку једн е и сториј ори јске траг трагедиј еди је овим ум и руј ру јући ућ и м разм разм атраатрањ им а;6 и ако ако по јам „В елике и н вази вази је” ни је дословце до словце тачан, руш евине, н аси аси љ е и узур узурп п аци ац и је које ce пр отеж у кроц ц ео ве век, од 376. до 476. године једн ако су су изве извес сне и лош лош е при кривене кривене зва звани ни чн им изм изм иш љ отин ам а. Н ајзад, Западн Зап адно о царство царство ће заиста аиста би ти уни ш тено; оп о п ста стаће једин о, још још t o k o m једн ог м и лен и јум а, И сточн сточно о ца ц арство рство са са своји м ц аревим ревим а и палатам палатам а y К онст онстантинопољ нтинопољ у. П а ип ак je пош това овањ е прем а Ц арст рству кој које су су ге герм ански нски кра краљ еви, м еђу њ им а и В анд али ,7задрж ,7задрж али чак чак и после после осва освај јањ а било било једн ако похлепи коју су су осећа осећали ли п рем а њ еговом зем љ иш ту и бог богатству. За њ их je и деја царства царства непри коснове косно вен н а na ће je, од Т еодорика одори ка В еликог до К арла В еликог ликог,, опс опсе еднути днути н екада кадаш ш њ ом величи величи ном , непре непрекидно кидно подраж ават вати и ож ивљ авати. И ли ће м акар, кар, пош то су су рас распарчали парчали Западно царст царство, бити бити пон осни осни ш то су су бар бар н ом и н ално би ли њ егов део. део. Б ургун ургунди ди ћ е ce хвали хвалит ти да д а су потом ци ри м ских ски х војн ика који су су чувачували утврђ утврђе ењ а (burgi) на грани грани ц и .8 К ада би неко неко п лем е „варва „варвара” ра” закљ учило чи ло војни саве савез з са Ц арст рством , са ж аром би га га бран бран и ло од других В арвара вара који су га га нападали нап адали.. С а обе стран стране е гран гран и ц е радило ради ло ce н а том е да ce одрж е односи односи поли тички х група група кој које су м ањ е или виш е пош това овале пра пр авила м еђународ н ог оби чај чајног но г п рава и за закљ учене спор спора азум е. Д одај од ајм о да су су ти наводн наводн и варвари варвари усвоји усвоји ли оно ш то je некад некад бно знак при п адањ а ци вили зован ован ом свету: били Готи Готи или В андали, ндали, при-
640 640
хват хвати ли су су хри ш ћанст ћанство во и прид пр ид авали вали м у ве велику ли ку важ важ ност; ност; В андали су су иш ли y борбу борбу против против рим ске вој војске нос но сећи пред собом собом п ри м ерак ерак Б иблије блије коју je за за њ их на гот готс ски превео превео м исион ар У лф и ла.9 ла.9 Н аж алост лост, п реоб раћен и су y ари јани зам , који je око 400. годи годи не био на путу да п остане остане јерес y очи оч и м а Ц арства рства кој које е je остало остало кат католи чко. Р еци п роч н о том е, када су су Готи Готи и В анда нд али п остали остали господа оспод ари А квит кви тани је и сев северерне А ф рике, рике, као као убеђе убеђени ари јевци евци п рогони рогони ли су кат католи чке све свеш ш тени ке из свој своји и х краљ кр аљ евст евстава. ава. С еобе народа наро да су тако тако би б и ле пој п ојачан ачан е релирели ги јским сукобом и зм еђу осва освај јача и локалн ог становни но вни ш тва. ва. Д ругим ругим речим а, ти ва варвари, рвари, толико толико завидни , похлепн похлепн и, пуни дивљ ењ а прем а ри м ској ц и вили ви ли заци ји коју су су им и ти рали , свакако свакако су ж елели да ост остаку оно он о ш то јесу есу a да je притом пр итом п оседуј оседују у (један едан од њ их ћ е једн ом пом и слити сли ти да зам ени Р им ско царст царство Готским Готским ц арст арством ); ари јевска евска јерес je чувала чу вала њ ихов иде ид ентите нтитет.
2
И спри чајм о сада сада ш та ce догоди догоди ло, почев од од 376. 376. годи годи не, када траг трагеди ја почињ е; у то врем врем е, Р им ско царст царство je углав углавн н ом нета нетакнуто, декаденц декаден ц и ја ни је почела п очела и још увек увек je врло снаж но. To k o m пола века било je, прем а једн ом споразум поразум у, y добри м одн осим осим а са Г отим отим а, м оћни м , развиј развијени ени м и се седелачки делачки м краљ краљ евст вством , које je већ већ п опри оп ри м ало облик држ аве a нала налаз зил о ce северно верно од Д унава унава,, прем а Ц рном м ору, ору, y У краји н и . С овјетска и скопавањ скопавањ а су открила откри ла села Г ота ота зем љ орадн ор адни и ка и сточара сточара од Букуреш та до С евас вастопољ а; трг тргов овци ци и хри ш ћански м исионари су прелазили реку. Готи су били свесни свог етничког иденти тета тета и пон п оносили осили су ce њ им е, али ип ак су су још један од „варва „варварских" рских" н арода којим којим а je ри м ско Ц арст рство, во, њ ихов м оћн и сусе усед, би ло узор узор и сањ ани идеал. идеал. Te ф аталн аталн е 376. 376. годи године не велики велики број број Гота Гота je преш п реш ао Д ун ав и продро y Ц арст рство. во. С ви су су били били и п ревиш ревиш е навикнути навикнути на герм герм анске пљ ачкаш каш ке упаде упаде t o k o m већ већ два века века,, али овог пута y пи тањ у je било би ло неш то сас сасвим друга другачије чије: Г оти ни су били група група пљ ачкаш чкаш а већ већ гом гом ила бегун бегуна ац а. О д чег чега су беж али? Њ ихова најезда езда je дуго дуго см атран атран а последи ц ом судара н арод а (као (као ш то ce ce сударају би ли јарске арске кугле кугле): ): ГоГоте су, м и слило сли ло ce, потиснули Х уни, које су опе оп ет п отиснули отисну ли н ароди централн централн е А зије. Д анас ce пре пре раз разм иш љ а о економ ском потчињ потчињ ававањ у: Х уни су Готе Готе п рит ри тесн или ил и са н ам ером да их прет пр етворе воре y робове роб ове-з -зеем љ орадни ке, ке, који би им обрађивали обрађивали зем љ у и снабдев снабдева али их храхра-
641
н ом .10 .10 Због тога ога je вели вели ки број Г ота ота побег по бега ао п реко дун авске авске гран грани ице да би ce наст настанио ани о y Рим Р им ском царству царству и ст ставио под п од њ егову заш титу. О давно давно су су варва варвари ри корис кори сти ли Ц арст рству за обрађивањ е н еискори ш ћене зе зем љ е и као као дод атн е вој војне једин и ц е (м еђун ародн и јез јези и к којим којим су ce слу служ ж и ли н и је био грч грчки ки већ лат лати н ски, једи н и јез јези и к y употреби употреби y рим ској војсци ). А ли овог овог п ута ута je дош ло до од луч ујуће ујуће и ф аталн талн е про м ене: Г оти су ост остали окупљ ени под сво свој јим „краљ „краљ евим а” или плем и ћи м а, y Ц арст рству су су предс предст тављ али стра страно но те тело. Р им љ ани ни су ус усп ели да им стану на пут; пут; ш то je још rope, две годи годи н е касн касн и је, п осле број бро јн и х п ерип ери п ети ети ја које н ећем о дет детаљ н о објаш објаш њ ават вати, Г оти су су им 378. 378. на Х адри јанопољ но пољ у нанелИ нанелИ један од најболн бол н и ји х п ораза ораза y и сторији Р им а, који који je за за саврем саврем ени ке био обележ обележ је врем ена.11 Ри м je 382. м орао ор ао да пусти пусти ова п лем ена да ce са свој својим им краљ евим а н аселе селе y Бугарској арској као „савез „савезн и ц и ” који који су п олож ол ож и ли заклетву1 аклетву 12 и п ред али таоце; це; та тај п рин ри н ц и п ce пока по каз зао п оуздани оуздани м јер су ce народи др ж али обеобећањ а о оданос оданост ти: м ож ем о рећи да je дат дата реч реч за за њ их била основна основна м еђун арод н а ве веза. Kao Kao и сви сви Г ерм ани који су пр оди од и рали на те терит ри ториј ри ју Ц арст рства, ва, и зузе узев В анда нд ала, ла, Г оти н ису н ам еравали еравали да ce нам етн етн у као освајачи , већ већ су су дош ли као као подан по дани и ц и , „савез „савезн и ц и ”. О стаје чињ чи њ ен и ц а д а од 382. годи годи н е Ц арст арство виш е н и је н а ц елој својој тери тери тори ји потчињ ено ри м ском закону и цару: цару: y њ ем у ce ce поја појавила ст стран ран а енклава, иако ном н ом и н ално алн о ваз вазалска. лска. П о м ом м иш љ ењ у, још je rope rope то то ш то придош придош лице кој које су ce ce нанаселиле сели ле y Б угарс угарској кој и Т ракији ракији вероватн вероватн о н и су заузеле аузеле праз п разн н е прост п ростооре и н еобрађе еобр ађен н у зе зем љ у, већ већ тери тери тори ју локалн ог сељ ачког становн становни иш тва. С вака вакако ко,, од М арка А урелиј урелија а предуз предузим им ало ce насе насељ авањ е В арвара вара на напуш тено, слободно слободно зе зем љ иш те, да би м у ce ce врат врати ла вре вреддност ност, и м одерн од ерн и и стори стори чари см атрај атрају у да je одувек од увек тако било и да ће увек увек бити. А ли не зна зна тачно тачно ce ш та je јавна влас власт см см атрала атрала слободним слободн им зем љ иш тем : увек увек je м огла огла да про гласи ласи да на ве већ обрађиван обрађиван им посепоседи м а им а м еста ста за за дод атн е зем љ орадни орадн и ке. ке. He треба заборави аборави ти да д а су су Готи Готи 382. 382. годи годи не захт захте евали вали сву зем љ у са са стоком и ж и тари тари ц ам а, А м ијан М арцелин то то отво отворе рено но к аж е.13З аузи аузи м ана je плодн а зе зем љ а чиј чи ји су стари власн власн иц и п роте ротеривани ривани (или чак поробљ авани вани ), ш то je антич античко ко доба већ већ видело видело y други други м околн ости ости м а.1 а.14 Ри м je то то допуст допустио. И ста ста ства ствар р ce већ већ дог до годи од и ла y А лзас лзасу у три три десет десет годи н а рани је. И з Л иба иб ани јевог текст кста м ож е ce, ce, м ислим , за закљ учити учити да je 353. 353. К онста онстанц ије II п роц ро ц ени о да д а je важ н и је д а сачува сачува свој свој пре пр есто н его да паз п ази и д а не науди својим пода под ани ци м а; ж елео елео je да доби је пом оћ варвара варвара против против узурп узурп атора атора М агненци ја; Л ибаниј иб аније е каж каж е да je због због тога ога алз алза аш ка пољ а
642 642
насе населио А лем лем ани м а са са боравиш боравиш ни м дозвола дозволам м а, п рем рем а утврђ утврђе еној пракпракси. К ако ce ce м огло огло п редвидет редвид ети и , ови су су злоуп злоуп отреби отреби ли гост остопри м ство, заузели аузели зем љ у и одве од вели ли сељ аке y ропство. ропство. Ц ару je то одговара одговарало: ло: осваосвајачи ће бити бити савез савезн и чка војска, ка, ш то алзаш алзаш ки сељ аци ни су били. Kao да им je непри јатно због цареве цареве леж леж ерност рн ости, и, м одерни одерн и истори историчари чари оклевај ок левају да и спри сп ри чају чају овај овај д огађај огађај и ли га п огреш н о разум еју .15
3
О сим тога ога, гот готс ски и сељ ени ци су ce п оједин оједин ачно ш и рили ри ли no грчком ком И стоку оку раде радећи ћи као као водонош водонош е или ам али ни , и ли су су ce продава продавали као као дом аћи робови; робови; ових и м и граната je би ло свуда свуда,, један саврем саврем ени к ce на н а то ж али о.16 о.16 Т реба реба направити разли разли ку и зм еђу кол он и заци је гот гот-ских зем љ орадн и ка и им и м и грац и је „кап „кап no кап" с једн е ст стране и, са са друге, друге, еп еп оп еје о А лариху лари ху и њ еговим В и зи готим а, која ће тек уследи уследи ти и окон чати чати ce четврт четврт века касн касн и је, y Т улуз улу зу и Б ордоу, п осле успутног заузим узим ањ а и пуст пустош ењ а Рим а. Заиста, Заиста, 395. годи годи не, неких н еких десета десетак к год годи и н а п осле насељ насељ авањ авањ а ГоГота y Б уга угарској рској, y И сточном очн ом царс царству, м еђу њ и м а су су ce ce п од вођст вођством изизвесног А лариха лариха оф орм и ле групе групе рат ратни ка којим а су су ce придруж или п устолови устолови разли разли чи тог п орекла. ор екла. Te банд е су су 395. н агрн агрн уле ул е на југ све све до зиди зиди на К онст онстантин нтин опољ а, п рош ле Т ерм оп ил,17 ил,17 опљ ачкале чкале и раз разори ле Грчку; Грчку; К ори нт и Е левс левсис су су спаљ спаљ ени . О стаје н еизве еизвесно сно како je прош про ш ла А тина; ина; те текст кстови тврде тврде да ју je спасло спасло приви пр иви ђењ ђењ е богињ богињ е А тине на зи зи ди н ам а18 и да je п лати лати ла откуп откуп А лариху, лариху, који који je п озва озван н y П ританеј на обед, обед, али ам ери чка чк а ископ авањ авањ а су су показ п оказала ала да je бар део део града рада био ун и ш тен.19 Ko су били ови осва освајачи ? П о м ом м иш љ ењ у, банде банде пуст пустолов олова а; н и је то био би о гот готс ски н арод који који je н аст аставио пут, пут, a А лари х н и је при пр и п адао дин астији ији која je тим н ародом владала; владала; он je би о великаш који je стао на чело банди банди регрутова регрутован н их м еђу Гот Г отим им а. Н аст астава авак њ ихове пустоловин е виш виш е личи ли чи н а лутањ лутањ е сувозем увозем н и х гусара усара него него н а се сеобе очеочева породиц е. Једно Једно га дана дан а ће ce м еђу Г отим отим а при чати чати д а je А ларих ларих „убедио љ уде да пок п окуш уш ају да осв о свој оје е краљ евств евства, а, ум есто есто д а остај остају м ирн о потчињ потчињ ени н еком другом другом ".2 ".20 И сточно, a зат зати и м и Западн Зап адно о царст царство ни је м огло или н и је хте хтело да једн ом за сва сваг гда око о кон н ча ову агрес агреси и ју; тако ћ ем о, од 395. 395. до 418. 418. при суст уствова вовати н еоби чном чн ом при зору: А ларих ларих и ли њ егови ови насле наследни дни ци ће, ће, са са тридесе ридесет хиљ ада рат ратн и ка и њ иховим п ород и ц ам а, скоро скоро нека нека--
643
ж њ ено п рокрст рокрстарити пр овин ц и јам а Ц арст рства п љ ачкајући старосе роседеодеоце или ж ивећи на њ ихов рачун рачун . П онека онекад их je царска царска влас ласт узи узи м ала y н ајам да би ce ce сукоби сукоби ли са друг дру ги м Г ерм ани м а. За четврт четврт века века ће ова ратни чка чк а поп по п улаци ул аци ја, којој je н епрекидн епреки дн о п рети рети ла гла глад, д, п роћи ро ћи од К ри м а до А квитан квитан и је. Е то д акле савез савезн н и ка царс ц арств тва а који ж и ве на н> н>еговој тери тери тори ји , лу л у тају ћ е п оп улац ул аци и је која je такође тако ђе и војска војска,, и кракр аљ а који брани б рани ц арст арство када не н е пуст пустош и њ егову прест престони он и цу; цу ; час час су то гусари усари y потраз потрази за зе зем љ ом за обра обраду, ду, час час вој војни ни ци y служ служ би Р им а, y борби борби п ротив ротив других других гуса усара. ра. Њ ихов кра краљ љ je, м еђутим ђутим , им ао веће веће ам ам биц би ц ије ије, као као ш то ћем о видети. видети. И дру га царст царства оси оси м ри м ског су су видела како и м терит ри тори ју зап оседа оседа и пљ п љ ачка скупи н а лута лу тај јући ућ и х п устолова устолова којих ce ни су м огла огла отара отарасити сити na су су их н а крају п уш тали да ce на њ ој наст настане; то то ce ce ум ало дог до годи ло и перс п ерси и јском царству царству са са К сеноф онт он тових2 ови х21 1 Д есет хиљ ада, да, a ниј н ије е заобиш заобиш ло ни С елеукиде леукид е са са двадесе двадесет т хиљ хи љ ада К елта елта кој које je А нти ох С оте отер н аст астан и о н а тери тери тори ји н азва азван н ој „зе „зем љ а Гала Гала"" и ли „Гала„Галати ја”. А ли случај случ ај В и зи гота je једи једи н ствен ствен:: то то н и је би ла н ајезд езд а сиросиро м аш н ог н арода род а y бога богату зе зем љ у (уос (у ост талом , територи територи је се северн верне е Е вропе вропе биле би ле су бога богатије ије, a њ ено ста стан овни ш тво ce ce бољ е хран и ло од м еди теранског сељ сељ аш тва које je увек увек би ло н а прагу прагу оскудиц е), нит ни ти пљ ачкачкаш ки уп ад, ш то ce претходн претходн их веков векова а толико толико чес често деш авало; вало; то то je био м асовн асовн и п арази арази тизам тизам који je за групу руп у п роби свет вета зн ачио удобан ж ивот на рачун рачун Ц арст рства. ва. He и стискивањ искивањ ем локалн ог становниш тва, ва, ш то су уради ли Готи Готи 382, нити нити суровим отим отим ањ ем својин е y стилу В андала, већ, већ, ако ако см ем да каж ем , неком неком врс врстом м асовног при ступањ а Л егији ији странаца: странаца: они он и су при пр и сили сил и ли Ц арство рство да их и х узм узм е као као саве савез зн и чке н ајам н и ке, користе користећи ри м ску и нституци нституци ју hospitalitas, no кој ко јојj ој j e војвојник ж ивео о трош ку сопст сопстве вени ни ка код ког кога а je и м ао боравиш боравиш ну дозводозволу; р атн атн и ку који je био њ егов гос гост т соп сопст стве вен н и к je био дуж д уж ан да д а flâ flâ трећи н у свој својих доб ара или прих пр ихода, ода, или двоструко двоструко виш е. Т ри четвртин четвртин е века касни је и ц арска војска војска ће y сам сам ој И тали талиј ји захтев ахтеват ати и ист исти реж и м гостоп остопри рим м ства ства о трош ро ш ку и тали јанских сопстве ствен н и ка, ш то ће и зават авати и кон ачни ачн и крај крај Западн Зап адн ог ц арст арства, ва, 476. или 477. Ф еном ен hospitalitas на се северној верној обали обали М еди терана, где где дош љ а, достићи ци м а и даљ даљ е вла влада њ ихов ихов д остићи ће такве такве проп п роп орц и је да ће те тери тори ја Западног Западн ог ц арст арства садр садрж ж ати ати све све виш е рег реги он а који ће изм изм и ц ати ати ц арској арско ј власти и где где ћ е стран и бити обавезни посредник изм еђу цара и њ егових ових рим ских поданика. поданика. Taj реж реж им hospitalitas су су за захтева хтевали ли А ларихо ви ратн ратн и ц и 395. 395. М ноги ноги од ових ових пуст пустолова олова y потраз потрази за бога богатством били су хриш ћан ћан и,
644 644
сви сви су били би ли свесни свесни своје сн сн аге, аге, по п о зн авали су истори историј ју, a пом п ом ало и језик зем аљ а y које које су су улази улази ли , зн зн али су како како да д а користе користе ин сти сти туци оналне м ехани хани зм е. А ли им а ту још нече нечег г: њ ихов кра краљ ће покуш ати да прон пр они и кне y стварн варнос ост т сам е царске царске м оћи . Kao толи ки други други герм ански п лем и ћи , н ам еравао еравао je да ce ce нам етн етн е као као високи достој достоја ан ствен вен ик Ц арст рства, ва, главноко м анду јући ц арске рске вој војске; ке; да ц и ти рам о A. A. П ига игањ ола (A (A. Piga niol), да je Ри м хте хтео да утоли утоли ж еђ за за рим ским п очас очастим а која која je разди р ала њ иховог кра краљ љ а, А лариха, ларих а, уброј убро јао би Г оте оте y свој своје е верн верне е п одан од ани и ке.22 ке.22
4 У том е je без без сум њ е кљ кљ уч А ларихове ларихове личности. личности. С луча лучај ј м у je noказао казао п ут успеха усп еха и озн озн ачио ачи о поч п очет етак ак њ егове среће. среће. О ко 395. су ce за за Б алканско лканско полуострво полуострво или И лир икум оти оти м але ист источна и за западн а полови н е Ц арст рства - ц ар лат лати нског Запада и њ егов бра брат, ц ар грчког грчког И стока - и зм еђу којих ce за заош трава равало ло н епри јатељ ство. О вај кон ф ли кт ће бити бити први пр ви узрок траг трагедиј едије: е: ум есто да нападн н ападн у А лариха, лари ха, сва свака ка од две полови по лови н е царства царства ће траж траж и ти савез везн иш тво герм герм анског вође вође против друге стране. стране. И сточни очн и ц ар, ком е je било бил о доста доста готс отских п охода охо да no њ еговим п рови н ц и јам а, узе узео и х je y свој своју служ служ бу и п роизве роизвео о А ларилариха y вој војног ног пог по главара И ли ри кум а, да ce супротст супротстави Западу А ларих и њ егови љ уди су су доспели на чело чело једн е од чет четири ир и војне зоне Ц арст рства, ва, са са њ ени м ж итни цам а и оруж арни ц ам а, он он je пост постао један од дванаест дванаест или петнае петнаес ст првих пр вих љ уди y Д рж ави; виш е ниј ни је ст страрани освајач, м о ж е д а игра п обуњ еног дост до стој ојанстве анствен н и ка (улог (уло га која je y то то врем е већ већ п оста остала отрц отрца ана), н а челу челу п обуњ ен ичких ич ких труп а које захтевају своју своју плат пл ату. у. Т ако je једн једн ог лепог лепо г д ана, ан а, 18. 18. н овем бра бр а 401. А ларих п реш ао грани грани ц у и н апао И талију.2 лију.23 О дбегли дбегли робови су су ce припр идруж др уж и ли њ еговој овој војсци. ци . Ш то ce њ их тиче, то то н ије ије био револуц и он арни поступак поступак не н его и скориш ћена м огућн огућнос ост т. У свакој вакој епохи су ce непрес пр ест тано д огађала п оједи оједин н ачн а бекс бекства робова; робова; y том том тренутку рен утку и х je свака вакако ко би ло м н ого ого виш е, јер k o ce придруж придруж ио А лариху лариху реш реш ио je оба оба п роб лем а сва сваког ког одбеглог одбеглог роба роба: побега побегао je прог п рогон они и тељ и м а и дош ао до х ране.2 ран е.24 Р им ско јавно вн о м њ ењ е je би ло y заблуди м и слећи слећи да су варварвари вари траж траж и ли зем љ у за обрађива обрађивањ њ е y И талији, лији, ум есто y А лза лзасу или Б уга угарској рској; К лауди је и П руд енц и је25 каж у да je А ларих, веру веруј јући чуди м а (која (која они дет детаљ но п реносе реносе)) м ислио да м у je судбин а да пост постан е господ осп одар ар и тали јанско ан ског г тла.
645 645
О ви п есни ц и су ce ва варали рали:: А ларихове ларихове ам би ц и је биле су м ного ного веће. веће. Т реба зн зн ати ати д а je t o k o m три генераци је би ло сасви сасвим м уоб и чајен о да герм герм ански п л ем и ћ и y ри м ској војсци војсци 26 остварују остварују кари кар и јеру као војвојсковође ковође.. Р ом ани зован ован и, чес често обраћени обраћени y хри ш ћанст ћанство, са саврш ено су одани новој отаџ отаџ би н и , коју су брани ли од герм ански х н ајезди езди;; би ли су праве п раве п атри атри оте, оте, ш то je че ч есто случај случај са им и гран тим а које које je лепо леп о п ри хват хватила ил а зем љ а њ ихових снова снова.. П ош то би би поста постали врховни врховни за заповедн ведн иц и ц арски арских х труп труп а, ови ови Г ерм ани би владали иза иза за западн ог цара, цара, ког би ож ени ли њ иховом иховом ћерком ћерком . М еђутим утим , даљ даљ е од тога ога не би иш ли, јер их je герм анско п орекло ор екло спр ечавало ечавало да п ретен ретен дуј ду ју на царску ти ти тулу; улу; ни су упраж њ авали вали рим ски н аци онални спорт: порт: покуш покуш ај узурпа узурпа-ц и је п рестол рестола. а. Због тога ога су Г ерм ани били добро пр и хваћен хваћен и y рим ри м ском врхов врхов-ном ш табу, бу, н екад кад су су м у чак чак били и на челу: челу: цар je и м ао виш е повере повере-њ а y герм герм анског врховног заповедни ка нег него y Р им љ ани на, који je увек увек м ога огао да м у пос по стане ривал. У м ногим ногим ста стари м м он архијам архијам а дедеспот je п ази ази о да п олож ол ож аје од повере поверењ њ а повери повери сам сам о странц странц и м а, кој који нису и м али вез везе y локални м стран ран кам кам а. И последњ последњ и раз разлог: лог: ни ко им н и је брани бр ани о п рист ри ступ уп н а јавн е ф ун кц и је п ре XIX XIX века века и њ еговог н аци он ализм ализм а; до тада тада je м он арх слободн слободн о бирао свој своје по дани ке без без обзиобзира на честу честу ксен ксен оф оби об и ју свог свог н арода. арод а. Д о крај краја je м оћ до ш ла y руке герм ански ански х врховних заповедника; од 457. 457. И талиј ли ја je п од Р иц им ером пра пр акти кти чн о п ост остала герм анско краљ евст вство без без и м ена. Г ерм анске вође ће ce ускоро ускоро сет сетити да сам сам е п оставе оставе свог ц ара - м арион арио н ету. ету. Затим ће ce, ce, једн ог дана, тог тога а зас заси и тити; од 476, ум ест есто да ст створи новог, новог, О доакар доакар ће ц ара И стока п ри зн ати ати као као владара влад ара Запада, Зап ада, н аизг аизглед сј сједи њ ујући ујући две поло п оло вин ви н е ц арства рства.. С аврем врем ени ци нису нису били узнем узнем ирени , y том е су су видели видели почет почетак м еђувладе, владе, каквих je већ било бил о и виш е од једн е; али али тај п релазн релазн и п ериод ce про дуж и о н а н еодређен еодређен о, н ије ије ce поја појавио н и какав какав нови цар, na je н ајзад 476. годи од и н а пр епоз еп озн н ата ата као крај ри м ског Ц арст арства на зап западу аду и један од велики вели ких х д атум а y истори истори ји свет вета. „К ом пром ис je био м огућ, огућ, не и зм еђу Р им а и варва варварс рст тва, ва, већ већ изизм еђу Р им а и В арвара рвара y њ еговој овој служ би ”, пи ш е Ф . Л от (F. Lot) Lot);; „непре„непрем ост остива п редрасуда редрасуда je удаљ уд аљ авала авала варварин варварин а од прес пр ест тола, чак чак и ако je вера веран, н, н атурали атурали зован, грађа грађан н и н Р им а. В арварс рварски ки ген ген ерали ерали су и сам сам и добро доб ро о сећали сећали да je та преп п реп река н есавла есавлади ди ва и н и један едан ce ни је усуусудио да озбиљ озбиљ но п рете ретен дује дује на Ц арст рство. А ли зар зар њ ихова деца, деца, ож ож ењ ена Ри м љ анкам а царског царског п орекла орекла,, н ису м огла огла да зачн у ц арску рску лозу? лозу? Taj сп оразум оразум je м ож да м ога огао дон ети спас спас Ц арст рству. Њ ега ће са ж естин ом одби ти Т еодосијев еодосијево о пот п отом ом ство и ри м ска ари сток стократиј ратија.” а.”2 27
646 646
5 С тварна варна влас власт на За З ап аду je чест често би ла y рукам ру кам а герм герм ански х врховн хо вни и х заповедн заповедн и ка. А лариху ће y и талијанској алијанској експ експ едиц еди ц и ји вели велики ки противни противни к би тиједан тиједан ром ан и зовани овани варва варвари рин, н, С тилихон, вели велики ки п атриота, три ота, тален тален тован и војсковођ војсковођа, а, два п ута конзул, ц арев та таст, тутор тутор њ егове дец е и п рави рави госпо господар дар Зап ада t o k o m тринаест година, иза пре пр естола стола цара адолесцента адолесцента.. К ада je једн ом В анда нд алу п овери оверио о заповедаповедни ш тво над њ еговом овом војском и туторс уторст тво над над пр ин ц ем насле наследн дн иком , Т еодосије еодосије je знао да та тај стран странац ац н еће п окуш ати ати д а сврг свргне не са трон а свога ученика. М ож ем о погодит погодити и А ларихов ларихове е нам ере: ре: ж елео лео je je да пост постане други С тили хон; хон ; када je 408. овај овај био уби у би јен као ж ртва ртва једн е двор ске интриге риге, А ларих je н ам ерава еравао о да осве освет ти њ егово ово убист убиство. Н аследни аследни к je једн е гот готс ске ди наст насти је, велики велики п лем и ћ са вели великим ким ам би ц и јам а: ж ели м есто есто врховн врхо вног ог зап заповед оведн н и ка вој војске ске,, то јест ест праву пр аву м оћ , коју коју je и м ао С тилихо ил ихон. н. Д а би то то пост постигао, игао, исте исте те 408. годи годи н е заузи аузи м а Рим Ри м ; њ егова војска војска га опкољ ава и y њ ем у ce нас н аст тањ ује ује глад. глад. С вака вакако ко je рачун ао да за за њ ега неће бит би ти п реп реке ако ако за за таоц таоц а им и м а В ечни град који који н и је био нападн н ападн ут од уп ада К елта Б рена, осам осам векова векова рани је. И ако ако та та процена није није била би ла бесм бесм и слен лен а, п оказаће оказаће ce ce погре погреш ш ном . А ларих лари х je већ им и м ао свој своју у м ари он ету ету и за које ће, ће, како како ce надао, владат владати и ; због тога ога ce м огло огло п ретп ретп оставити оставити да д а ж ели д а пост по стане ане нови С тили хон: свог свог ц ара je наш ао y изве извесном сном А талу, лу, градс градском ком преф екту. кту. В ећ je 392. 392. ф раначки вођа А рбога рбогаст покуш ао да влада влада као као врховни врховни генерал енерал и за ц ара - м арион ете. те. П а ипа ип ак je уобразиљ уобразиљ а о ц арева аревањ њ у ост остала тако м оћ н а да je y свом свом говору овору п оводом уст устоличењ оличењ а А тал, парава параван варварског освајача, обећао об ећао д а ће наставити наставити вечно д ело Р и м а, госпооспо д ара ар а света.28 Једн а ст стратег ратеги и ја je увек увек б и ла м огућа: п рихват ри хвати и ти тог м оћн оћ н ог и тален ален тованог варвари варвари н а и начин и ти од њ ега и њ егових верне верне брани брани тељ е Ц арст рства. ва. О дбрана Рајне je била би ла п оверен оверен а ф ран ачки м савез везн иц и м а, који су, y служ би Р им а, поуби п оуби јан и 406. t o k o m В елике и н вази вази је, када су су Б ургун ургунди ди кон ачно ачн о зауз заузели ели источн источни и део ц ентралне Г алије. Ц арст арству je н едостајало војске; ке; С тилихон тили хон je y три н аврата аврата одби о Готе Готе (њ ихове их ове ж ен е, деца дец а и кола су за заробљ роб љ ени y једној едн ој од тих тих би така),29 али н и је м огао огао д а их сасвим сасвим одби одб и је. Један Један од разло разлог га je свакако свакако тај тај ш то je ц ар н а В арваре арваре слао слао варварске варварске савез савезн н и ке, али н и је ce усуђи усуђи вао да из и злож ло ж и ри зи ку своје др агоц агоц ене двор д ворске ске тру труп п е y једној/гш /гш хТг хТ г30 бици би ци п роти в освајача кој који и м у н и су ди ректно угро угрож ж авали авали прест престо. Д руги руги разло разлог г
647 647
да ce А ларих п ош теди био je тај ш то je С тилих ил ихон ону у н едоста достајало војске да ослободи Г алиј ли ју од герм герм анске најезде; езде; н и је видео друго реш ењ е него него да узм узм е А лариха y служ служ бу Р им а. Т ада je антигерм антигерм ан ска странка ранка С ти лихон ли хона а оп туж и ла за за и здају3 дају31 1 и одве од вела ла га га на двор где где су ra сви сви репо убили , п рем а оби об и чаји чаји м а који су y и сторији орији Ц арства рства t o k o m та два века н ајсурови сур ови ји :32 :32 Б ог и Ц езар езар су врло врло одво о двој јени y ти ти м н азови азови хри ш ћанс ћанск к им врем рем еним а. С тили хон ова см рт je А лариховој војној кари јери отворила отвори ла пут ка Рим у. М еђутим , цар ц ар Зап Зап ада, Х онориј онори је, заклео заклео ce ce да н еће поп уст устити А ларих лариховој овој уцени уц ени.. О н и њ егови ови саве савет тни ци су на ствари вари гледали ледали друга др угачи чи је je од на н ас; за за њ их глав главн н о пи тањ е ни је била би ла судби н а н арода, na чак ни губитак делова царства, већ како сачувати престо и убити сваког сваког узурп узур п атора.3 атор а.33 П оли ол и тика je, t o k o m ова два д ва века, сери сер и ја пор п ораз аза, а, основно je сачувати владара, без без м н ого ого бри б риг ге о варвари вар вари м а који угроугрож авај авају м ањ е важ важ н е рег реги оне он е; за за Х онори ја, н ајгори н еп риј ри јате атељ ни је био А ларих ларих већ А тал. Заист Заиста, А ларих ларих н ије ије п редст редстављ ављ ао прет претњ у ни пре пр естолу ни н>е н>ем у ли чно; чн о; н адм ени А тал, њ егова м ари он ета ета, пре пр етио je Х онори он ори ју д а ће га свргн свргн ути с п рест рестола, да ће га осакат осакати и ти и про п рот терати н а неко острво о стрво.3 .31 Х онориј онор ије е je био y без безбедност бедности, и, заш заш ти ћен м очваром оч варом која je тада тада окру ж и вала вала Р авену вену и свој својом ф лотом лотом ; виш виш е je волео волео да ж ртвуј ртвује Рим него него да п реговара реговара са са А лари хом и узурп узурп аторо аторо м ; м оћ н а војска ска за њ ега везана, pala излази ла из своји своји х и тали тали јански х rap r ap pa latin tini, i, praesentales, praesen tales, н и је излази н и зон а,35 о њ ој ce ни н и је н и ш та знало. П осле број бр ојн н и х перип п ерип етн етн ја преговори овори и зм еђу Р аве авен е и гот готс ског краљ краљ а најз најзад су су п рекин рекин ути. ути. Д ош ло je до тог тога а да А ларих преклињ пр еклињ е Х онори ја да при хвати хвати њ егов захте хтев, упутивш и м у ум ерен ерен и ју п рет ретњ у: нека нека цар цар (употребио (употребио je управо ов ове речи) речи) не доз до зволи д а град град који je хи љ аду годи годи на владао влад ао све светом и y ком су под игнуте игнуте толи ко лепе леп е грађе грађевин вин е буде уни ун и ш тен и спа спаљ љ ен! А ли без без сум њ е je при суст уство узурп узурп атора А тала чи н ило договор договор нем огући огући м . А ларих je тада тада п реш ао са са уце уц ен е на осве освет ту: y ноћ н оћ и 24. авг авгус уст та 410. 410. ГоГ оти су, уз звуке њ и хових труба труба од pora, уш ли y Рим Р им кроз кап кап ију ију С аларија рија, на данаш данаш њ у П јаца Ф јум е. У тој епохи епох и ce см атрало атрало да пус п уст тош ењ е једн ог града н ије ије раз разбој бо јниш ни ш тво, већ већ казн казн а граду граду одређе о дређен н а и, преко њ ега, њ еговом госпо осподару дару ли чн о;36 о;36 п рест рестони он и ц а je бил б ила а осуђе осуђени ни к, ча ч ак и ако ако њ ени становни ци од крви крви и м еса ни су ни ш та учин или . П љ ачка чкањ е Ри м а je тра трај јало три три дадана: на: п рем а обичај обичају, А ларих ларих je та тај п ериод ун апред одредио, одредио, то то je б ила обј об јава пресуде коју коју je дон до н ео п ротив града, града, казн казн а која која м у je следо следовавала;3 ла;37 поређењ поређењ а ради ради , В андали су су 455. 455. Р им у одредили пљ ачку од двадва-
648 648
наес наест д ана ан а да би би каз к азн н и ли ц ара, ара, али али 5ез 5ез уби јањ а и паљ ењ а (sine ferro et igne), п рем а обећа обећањ њ у које je Г енсерик нсерик дао па п апи Л аву. А лари х je 410. та такође одлучи одлуч и о да гра град д неће бити бити спаљ ен, „су „суп ротно оби об и чају чају В арвара”, п и ш е један и стор стори и чар Г ота ота.38 Taj обичај оби чај свака свакако ко зачуђује ачуђује, јер ч ем у паљ ењ е када када je све све одн од н еш ено? Готи Готи су су 258. запалили Н иком едију дију и Н икеј икеју пош пош то су су их опљ ачка чкали; Гибон Гибон пиш е да су их зап запали али ли н епотребн потребно, о, „из хи ра”; тај хир хи р je и м ао за за сврху сврху да доврш и победу по беду олш ловаж аван>е н>е.м пораж по раж ен ог. ог. У крат кратко, ти п ож ари су као grumus merdae које, no С и гм унду ун ду Ф ројду, лопов лоп ов ост остављ а y стану који je уп раво раво обио, да би би ce н аруга ругао ж ртви. ртви. П ровални к и Го Г оти ом ал оваж ов аж авају своје ж ртве јер их ове не дож до ж и вљ авају као „особе” „особе” дост до стој ој-не тог и м ена, као себи себи сличн сли чне, е, већ већ као разбо разбој јн и ке или ил и В арваре.39 А лаларих ce, ce, м еђути ђути м , тим е ш то није зап алио ли о Рим , ш то ce држ др ж ао услов услова а своје п ресуде, ресуде, пост п остав ави и о као као ци вили ви ли зован чове ч овек, к, хри ш ћан и н , једн ак Рим Ри м у, достој достојн н и учес у чесн н и к на м еђун ародн арод н ој сцени. 410. годин годин е Рим ни је био за запаљ ен, a њ егово ово ст становни но вни ш тво je см еш тено y тобож њ и аз азил м алог капаци капаци тета: С ан П аоло и базили базили ка С ветог П етра y В атикану, икану, ш то ће рећи неколико неколи ко хиљ ада квадр квадрат атн них м етара, били су су склони склони ш те за добри х п ола м или она он а ст становни ка, ка, или двост двоструко толико. толико. Huje било си стем стем ати ати чн ог м асакра сакра али али су униш ун иш тавањ вањ е, убиства убиства и силова ил овањ њ а били врло бројни . М онахињ е су си ловане или ил и одвођене од вођене уро п ство ство.. С вачи вачиј ја м оли ол и тва била би ла je: „Господе „Господе,, не дај да м е м уче уч е због због м ог злата лата и сребра сребра". ". Ч етрд етрдес есет ет хиљ хи љ ада љ уди je господ господа арило огром огром ни м ненаоруж ани м градом радом , се седиш тем пребог пребога ате арист ристократи крати је. Руљ а војн војн и ка би би уш ла y кућу, траж траж и ла од власн власн и ка злато лато и златн латн е предм п редм ете, п ретукла ретукла га га да би прог пр оговорио оворио или м у си си ловала ћерку која ce кри ла из и за сукањ сукањ а своје м ајке. М ноге п алате алате,, храм хр ам ови na чак и неке четврт четврти и биле би ле су плен ватре ватре;; на н а А вент вентин ину, у, y угљ угљ ениса ени сан ним руш еви еви н ам а, ископавањ ископавањ а су су откри откри ла злат златн н е предм пр едм ете ете које je ват ватра ош тети ла. ла. Г орела орела je и ш ест векова векова стара баз бази лика ли ка Е м и лиј ли ја на Ф орум у; на њ еном поду ce још увек увек м огу огу видети видети траг трагови н овчи ћа ист истопљ ених y пож ару.40 П осле тродн евне каз казн е, Гот Г оти и су и спраз спр азн н и ли град рад одвод од водећи ећи y роп ство ство груп груп у зароб заробљ љ ени ка за за које ће, како су су ce надали , доби доб и ти ототкуп. куп. Kao талац je о дведена и Х онори он ори јева ева полусе по лусест стра, ра, Га Г ала П лаци ди ја; А ларих ларих je н ам ерава равао о да ce ce ож ени њ ом е да би дош ао до ст стварне варне м оћи и за свог вог зета, али ум ро je п ре ве венча нч ањ а. О пустош пустош ио je В ечни гра град д a ниш та није није добио, Х онорије онорије није није попустио попустио п ред ред њ еговом овом уце уц еном . А ларихо ларихов в нас наследни ледни к А таулф улф ce y Н арбони ож енио Г алом лом П лациди лациди јом , no ри м ским ки м оби чај чајим а; и он je ж елео да буде главно лавноком ком андуј нд ујуу-
ћи ри м ске вој војске ске,, ч ак je п окуш ао да врат врати узур узурп п атор атора а А тала. ла. Јер Јер гот гот-ски краљ краљ еви еви су ковали ковали вели велике ке планове; планове; А таулф je, no сопст сопственом веном признањ признањ у, y једн ом трену ренут тку п ож елео лео да поста постане цар, цар, да избриш избриш е и м е Ри Р и м а и осн осн ује ује Готс Готско царст царство. To н и је учи н и о јер јер je био врло свес свестан ш та je све п отребно отребно д а би ce одр ж ало ста стабилн о уређе уређењ њ е:41 ако н ом и н ална вла влас ст не би виш виш е била ри р и м ска него него гот готс ска, ка, зн зн ао je да би ри м ска би рократ рок рати и ја изг изгуби ла сваки сваки аутори аутори тет тет a гот готс ско царство царство св свој ослон ац . У право право je та би рокрарок рати ја y И тали тали ју и Г алију лију п ренела рен ела ри м ске ин и н сти сти туц и је ост остроготс роготским ким , визиг визигот отс ским и м еровин ш ким краљ краљ евим а42 (ка (као ш то ће, ће, no Т оквилу оквилу (Tocqueville) чинити бирои t o k o m ф ранц ранц уске уске револуци револуци је). П ош то je одуста одустао од им и м п еријали еријалист сти и чки х ам би ц ија ија, краљ краљ Гота Гота je једин еди н о ж елео елео да н ађе м ест есто н а ком ће бит б ити и свој свој господа оспод ар; y нем н ем огућ огућн н ости ости да иза иза кули са сп сп ровод и ц арску арску влас власт, хте хтео je да д а y ткани н и Р и м ског ског ц арст арства и скрој скро ји краљ кр аљ евство евство за за се себе. бе. А ли, за за Готе Готе су н ајп ре уследи ле годи годи не лута лутањ а, п љ ачкањ ачкањ а и глаглади. О пуст пустош или су јуж н у И талију лију a затим лута лутали no Ш паниј панији и и „от „отим али како јавне, авн е, тако тако и при пр и ватн ватн е драг др агоц оц еност ено сти и ":43 ":43 п рец и зи рањ е које н ам п ре говори говори о обаве обавеш ш теној и систем систем ати ати чн ој заплени апл ени него него о ненепланском планском пљ ачка чкањ у. Н ису ису ж ивели ивели ж ивот ивотом ном ада кој које прат прате њ ихоихова крда; крд а; били би ли су зем зем љ орадн и ц и без без зем љ е који су при пр и свај свајали бога богатство про п рови вин н ц и ја кроз кро з које које су про п ролаз лази и ли . Б и ла je то „децени „д ецени ја м асаасакра", „врем е глади глади и беде".4 беде".44 4 418. год годи и н е и сам сам и Готи Готи су су ум и рали рал и од глади: лади: вероват вероватн н о je цео цео рег регион био y оскуди оскуди ц и na je и ст становниш новн иш тво рег регион а ум ирало. Т ада су су Г оти одл учи ли да врат врате цару свог свог таоца оц а, Г алу П лаци ди ју (којој je судби н а об ећавала ећавала висок полож по лож ај н а Западу); y зам зам ену су добили ж ито, ито, y количин и од се седам дам дес десет хиљ ада наш наш их џаков џакова а, река рекао о м и je je неко неко k o ce y то то раз р азум ум е:45 е:45 од тога тога je требало д а неколи н еколи ко м есеци есеци ж иви н еколико десе десети на хиљ ада љ уди.46 To ж ито je Р им у ст стигло игло из А ф рике, ри ке, као пор п орез ез;4 ;47 дон до н ело га га je, п ретп ретп остав остављ љ ам , дван аест аестак ак вели вели-ких брод бр одова.4 ова.48 Зати Зати м je ту огром огром н у и спор уку4 уку 49 до од редиш та сиг сигурно урно м орао да носи конвој од око око седа седам м хиљ хи љ ада двоколи двоколи ц а, ако ако je испош тован ован закон који je огран огран и чавао чавао теж теж и н у товара товара на пола по ла тон тоне5 е50 (ш то je j e јако ак о м ало ал о ) n o д р ж авн и м теретни теретн и м коли ко ли м а, кој ко ја су вукли вук ли волови воло ви рекви ри рани ран и од обалских обалских сељ сељ ака и по седн седн и ка.51 Т ом конвоју конвоју je еквиеквивалента валентан н караван дуж и не око ш ездес ездесе ет килом ки лом етара; ара; таква таква je разли разли ка y разм разм ери и зм еђу пом орског и сувозем сувозем н ог транспо ран спорта рта.5 .52 В иди м о да je адм ад м и н и страц стр аци и ја кој ко ја je j e то о р гани ган и зо вала вал а - п р еф ект галског п реторија рија и ш п ан ски ви кар кар - ф ун кци кц и он и сала упркос инваз инвазији. ији.
650
6 Зати Зати м je Ц арст рство см ести сти ло Г оте оте и њ иховог краљ краљ а y А квита квитани ни ју, као као сав савез езн н и ке y њ еговој овој служ би; како каж каж е П . Х итер итер (Р. (Р. H ea the r), м ор али су ce ce коначн о н егде н асе асели ти . П оста остали су госп одари од ари бога богате доли н е Г ароне, роне, са са Т улузом улузом као као п рес рестони цом (скоро (скоро je там там о откриоткривен д ворац њ иховог иховог краљ краљ а). Н ачелно ce см см атра атра да су аквита аквитански нски вели коп оседн оседн и ц и који би при м и ли неког неког Гота Гота као као „гос „гост та" м орали ум есто п лате лате да м у дају две трећи н е свој своји х при п ри ход а, na и сам и х п осеоседа;53 да;53 до кум ку м ента ен тац ц и ја je толи ко н епр еци зн а да чак чак тврди тврди да н и каква каква зем љ а није није конф конф искова искована и да je Р им В изиг изигот отим им а дао при ход од аквитан аквитан ског п ореза, ореза, ш то би обј о бјас асн н и ло то то ш то борава бор авак к варвара y провин ви н ц и ји н и је и зазвао азвао бит би тн е проте про тест сте е вели коп ко п оседн осед н и ка.54 ка.54 Ш то ce ти че се сељ ака, ка, п ост остоје оје тврдњ е да су су ce ce осећали осећали м ањ е оп терећен ерећен и царским п ореским ореским систе истем ом y току току дом и н ац и је варвара.5 варвара.55 Т реба реба ли y то верова вероват ти? П ози ози вало вало ce на то да Готи Готи ни су им али скуп адм и н и страт страти и вни и војни апарат; апарат; свакак свакако, о, али али и даљ е су били н еди сци п ли н овани разбој разбојн ници. О ни обрађуј обрађују у зе зем љ у, дај дају je y за закуп и ли ж иве о туђем трош ку под својим својим краљ ем ког см атрај атрају ваз вазалом Р и м а.5 а.56 И згради ли су се себи краљ краљ евст вство од од Б ордоа до Т улуза улуза; ф иктивно су били п одани ци ц ара, ра, y служ би ц арства рства које су су дубоко п ош товали овали,, али су све врем врем е сопст сопствевени господари. To k o m два века века,, визи визи готс отски краљ еви еви y Т улуз улу зу или Т оледу но си ће им е Ф лавиј лавије, ш то je било им е К онста онстантинове ди наст настије ије a пр еузели еузели су су га га сви ца ц арски зва зван н и чн и ц и позног позног Ц арст рства, ва, м еђу њ им а и С тилихон; t o k o m виш е од једн ог века века на златн латн ом .новц .н овц у варварски варварских х краљ краљ ева ева неће бити бити њ ихов ли к него него ли к ц ара који je н а вла влас сти. Н и један ц ар ce н е 5и усуди усуди о да издај издаје н аређењ аређењ а неком краљ краљ у В изиг изигот ота а, али тај краљ краљ ce свеј свеједн о см атрао атрао делом Ц арст рства и ц ареви ареви м ваз вазалом ; овом je слао лао и зн енађуј енађујуће уће увиђавна зва звани ни чн а писм а. Т аквим опх ођеођен>ем je д окази окази вао вао себи и друг др уги и м а да je п ри п адао адао Ц арст рству чи је и м е je било би ло син он и м ц и ви ли заци је;57још 70. 70. годи годи не, чети чети ри века рани ран и је, вовођа галског галског устанка устанка п ротив ри р и м ске власт власти и je ж елео да оснуј осн ује е царство царство Гала и узео себи титулу цезара. К ако ако ce ж и вело y V веку y реги реги он и м а Галије који су још увек увек директно зави ави сили сил и од о д Ц арст арства (односно, (односно , y северној еверној Г алији лији и П рованси рованси , које су су чи ни ле галску алску п реф ектур ектуру у са са А рлом као као прест престон и ц ом ), y реги он и м а које које нис ни су зауз заузи и м ала ваз вазалска краљ краљ евст вства В изиг изигот ота а на запазападу и Б ургун ургун да н а ист истоку? О грани чим чи м о ce на неколико неколи ко анег анегдота о веом а бога богатој аристократ аристократиј ији и . У једн једн ом од својих пи сам а, С идони ид они је А по-
651
ли н аре ce за забринуто бри нуто пи та да ли ћ е њ егов издава издавач ч и књ и ж ар бити бити расрасп оло ж ен да њ еговој овој књ изи изи п есам есам а дод а један едан епи таф који je управ уп раво о н апи сао. сао. Х риш ри ш ћани ћани н П аулин из П еле ce y својој аутоби утоби ограф ограф и ји y сти сти ху сећа сећа грехова грехова из м ладости ладости , љ убавни убавних х вез веза са служ слу ж авкам а из свог вог харем а: „Д а не бих своји м греш кам а додао те теж е пр ест еступ е”, е”, пиш е он, „ево „ево п рави ла које сам сам себи одредио одр едио не н е бих ли учи уч и н и о крај искуш куш ењ им а: да ни када када не пож елим ж ену која не ж ели или п рипада другом другом ; да запам запам тим да и м ост оставим њ ихову ихову ча част [ре [реч ч je без без сум њ е о coitus interruptus ; „пош „п ош тедећу j e ”, пи ш е К азан ова после сваког ваког одн оса са девојком п лем ени тог рода], рода], да не поп уст устим слободн им ж енам а које ce слободн о нуде и да ce ce задовољ им завође авођењ њ ем служ авки y м ом до м аћи н ству.” ству.” П одсет одсети м о ce н ајзад суров суровос ост ти ових бога богатих и п реф и њ ених учени х љ уди: уди: y једн ом познат познатом ом писм писм у, С идоњ е при ча ка како je са топл и м одобрењ одоб рењ ем свог све свеш теника ени ка убио се сељ аке које je изн изн енадио док су су обрађива обрађивали ли зем љ у под којом je би ла напуш тена гробниц гробниц а њ егових ови х п р едака.5 ед ака.58 8 Ш то ce ce тич тиче е аквита аквитан н ског становни но вни ш тва које je п ри п адало адало краљ евст вству В изиг изигот ота а, он о je било би ло бар десет десет пут пу та бројн бројн и је од Г ерм ана (у то врем е освај освајачи су увек и зн енађуј ен ађујућ уће е м алоброј алобр ојн н и , ш то обја објаш њ ава теш коћ е које су им али око око снабдева снабдевањ а на путу); путу); пош то су су визиг визигот отс ски краљ краљ еви см атрали атрали да су су y служ служ би Ц арст рства, ни су покуш авали вали д а потпотчин е локално локално становниш тво: Рим љ ани и Герм Герм ани су им али ист иста праправа, становн становн и ш тво тво je остало остало рим ри м ско no пита п итањ њ у грађа грађан н ског стат статуса уса и п рава које које je дуго дуго води ло рачун рач ун а о н о в а м (з ( закон ако н и м а) кој к оје е су су обј об јављ ивали ивали ц ареви реви из К онст онстантинопољ а;59 осим осим тога ога, данаш данаш њ и ист историчари су п рестали рестали да веруј веру ју y „п ерсон ерсон алност ално ст закон а".60 а".60 Г отс отски краљ еви ће ратова ратоват ти y служ би Р им а против узурп узурп атора атора или и ли дру гих освај освајача, ча, сп л еткар еткари и ће са узурп атор атори и м а y Га Г алиј ли ји y којој сви са свим сви м а сп сп летлеткаре али где ce Ри м љ ани и варвари варвари не сукобљ авај вају систем систем ати ати чн о.61 У још увек увек рим ској О верњ и ће С идоније идоније А полин арије рије, п одани одани к Ц арства, ва, y п анеги анеги рику ри ку свом свом е сус сусе еду, ду, краљ краљ у Т еодорику II, А лариховом унуку, унуку, рећи да ж али ш то je дош ло до пуст пустош ењ а Ри м а, које je „једини грех њ еговог п р етка”.6 етка”.62 К раљ евст евство во В изигот изигота а ће ce до крај кр аја проп рости сти рати рати од Л оаре и Рон е до Г и бралтара бралтара.. Један Један од њ егових владара, А ларихов лари хов унук, који који je као дет дете ст стекао образ об разовањ овањ е чита чи тај јући ућ и В ерги ерги лили ја,63 а,63 би ће још већи већи ром ро м ано ф и л од других. других. И пак, пак, увек увек ће и зм еђу н> н>их и њ ихових рим ских п одани ка пост постојати б ари јера: рели р ели ги ја; В и зи готи су остали остали ари јевци евц и , јеретиц ерети ц и y очи м а све свеш ш тени ка њ иховог краљ краљ евст вства. ва. Зато Зато ће тулуш тулуш ко краљ краљ евст вство 507. 507. пор ази ази ти и анекти анекти рати рати п рави рави католи католи к, ф раначки ран ачки вођа К ловис, ловис,
652 652
пага пагани н све свеж е покрш тен y Рем Рем су; на њ еговом овом златн латн ом новцу je био н атп атп и с и сточ сточн н ог ц ара од кога кога ће, после по сле своји х п обеда, при пр и м и ти зва зва-њ е п очасн очасн ог конзула. конзула. Д вадесе вадесет т годи годи н а рани је, та тај исти исти Х лодовик je заслуж аслуж ан за пад пад последњ последњ ег дели ћа Р им ског царства царства који je још постој стојао на н а западу, y кон тин енталној ентално ј Г алиј ли ји и зм еђу Л оаре и М езе езе. С ве je д ош ло до свог крај кр аја. О д та тада je сви сви м а било јасн асн о да д а je једи једи н а п оли ти ка будућн ост ости била п оли ти ка слага лагањ а са са новим госпо дари м а. „Заслуг „Заслуга а Г ота y И талиј ли ји je y том том е ш то су су бдели бдели над одр ж ањ ем ц и вили ви ли заци је [c [ci'vi i'vili lifa fas] s]", ", рећи ће једн ом К аси аси одор,6 од ор,64 4 сен сен атор Т еодори еодор и ка В еликог, ликог, и п охвали ће А ларихово ларихово пош това овањ е посвеће посвећени ни х п ехара y бази бази лиц ли ц и светог П етра асн и је ће герм анске и ри м ске аристократ аристократе е проt o k o m пљ ачке 410. К асн ц енит ени ти д а им ају зај заједн и ч ке ин тересе тересе,, два плем п лем ства ства ће ce ст стопи ти y једн о м еђусобни ђусобни м браков браковим им а, Р им љ ани ће радо радо н осит осити и ге герм анска и м ена - ту ће бити бити п орекло будућег буд ућег ф еудалн ог п лем ства ства.6 .65 Д а ли су оби чаји , још y „м ерови н ш кој епохи епо хи ”, п остали остали суровији суровији ? He м ного, ного, јер су су y после по следњ дњ ем веку веку Р и м а већ већ би ли сурови. О стаје једн а не н еизве изве-сност - ниво ни во економ екон ом и је, и једн а забун забун а - н еста естан н ак класи класи чн е кутуре кутуре y м алобро алоб рој јн ој п аганској аганској арист ари стокр ократ ати и ји , укратко: све све ш то доп до п ри н оси утиску о п аду ци ц и вили ви ли заци је. В екови кови који следе ће уп ам тити je да су су В изиг изигот оти и п оступ оступи и ли као као сви варвари који који су освоји освоји ли северне северне п рови ро вин н ц и је Ц арства рства:: очували о чували су оквире оквире рим ске држ аве аве и п рихват рихватили латин латин ски, је јези к х риш ћанских ћанских јеванђељ ванђељ а; усвојили ил и су и хри ш ћански при пр и н ци п да цезару цезару дају оно ш то je ц езарово и да не м еш ају цркву и држ аву. П отпуно отпуно je друга другачије оно ш то ce дог до годи од и ло на југу М едитерана, едитерана, где где су А рапи рапи који су потпотчини чи ни ли јуж јуж н е прови н ци је Ц арст рства укин ули рим ри м ске ин ституције итуције и лати н ски јези ези к и п оист ои стове овет ти ли љ удске удске и бож бо ж анске законе. законе. Т ако je после краја краја Р им ског ског ц арства арства по чела д а ce обли об ликуј кује е ори ги н алн а творевин а која која ће ce једн ог д ана ан а зват звати и западн ап адн а Е вроп а.
7 В рати рати м о ce ун атраг атраг:: како како je кат к атаст астро роф ф а са са војн војн ог асп асп екта екта била бил а м огућа? У зрокована рок ована je н едостат едостатком ком војске y царству царству чи је су грани ран и ц е биле п редуг редуга ачке спр спра ам површ ин е, због због огром огром н е „рупе” - С редоз редозе ем ног м ора. Једн Једна а област област ce м огла огла брани ти сам сам о ако би ce испраз исп разн н и ла друга друга; већ ce y III веку веку пока по каз зало да je теш теш ко и стоврем стоврем ено бранит брани ти И талију алију и трансалпи н ски за зап ад. Н еки су су, као као К ам и ло Јули Јули јан, ж али-
653
ли ш то и тали јан ски ски и га галски лски ци вили ни су оф орм и ли сопстве опствене не чет чете и уст устали н а оруж ану одбрану, одбрану, али али К лод Л еп еле (Claude Lepelley) Lepelley) je разбо разбори ри то одг од говори о да „ц арски арски ауторите аутори тет т не би м огао огао да п рихват ри хвати и орган орган и зовану сам сам оод брану бр ану која би би ом огућавала огућавала отцепљ отцепљ ењ а".66 A заш то користити користити Г ерм ане за одбрану одб рану Ц арства рства?? Заш Заш то допустидопустити такву такву варвари заци ју војске војске?? Зат Зато ш то су су герм герм анске труп труп е под њ иховим „кра „краљ евим а" биле биле издрж издрж љ иве, иве, повез повезане п лем лем енском солидарн ош ћу која која им н еће исцури ти кроз прсте прсте као као песа песак, и вични вич ни ји борби борби од регрута регрута које су власн власн и ц и лати лати ф ун ди ја, би рајући ућ и најгори ш љ ам м еђу свој својим колон им а, слали слали y вој војску; ку; С тилихон je виш е воле волео о да ce ce послуж и герм анским савез везн и ц и м а.67 Н ећем ћем о гов говорит орити и о њ еној дека дека-денц ден ц и ји : н иш та не доказуј доказује е неку н еку греш греш ку војске ни ти и здају дају варварских конт кон тин ген ата, напротив. Н и снаж ни х лич н ости ости н и је недост недостајало (л окалн у боју боју нећем н ећем о н аћи y декадентној декадентној клон улости улости , већ напротив, y хистери хистериј ји којом којом су обележ об ележ ена дела и речи ли л и кова које види вид и м о y позориш позориш ту А м ија ијана М арцелин рцелин а и Л ибаниј ибанија а). В рх je тај који je затај атаји о: са Т еодосијев еодосијеви и м н аследн аследн и ц и м а, п рош ла je epa ep a ц арева-ратн и ка, Х онори он ори је није није ст стао на чело своје своје војске као као ш то су су чин или њ егови ови претходн претходн иц и, оста остао je н а сиг сигурном урном y свом вом двору, двору, ц арски арским м труп ам а je било би ло н аређен ређен о да ce одатле одатле не удаљ удаљ авај вају. To k o m два наредн а век века, а, до владавин е Х еракли еракли ја, цар ce неће видети видети н а ч елу свој своји и х труп а. И стори стори чар О розиј розије е, који и деали зује ује хри хр и ш ћанћан ско ца ц арство рство против пр отив паг п агана ана ди виће ви ће ce 417. Х онори он ориј јевој п оли ол и ти ц и .68 .68 П о њ ем у, идеални идеални хри ш ћански владар владар ће водити водити п раве раведан рат рат против против узурп узурп атора атора чи је побуне п рљ ају и деал деал м и ра хри ш ћанског царст царства; ва; с друге друге стране, ране, са са варва варварским рским трећи м свет ветом би ће y м ир нод опс оп ским одн осим а; ум есто да п ротив ротив њ ега покреће покр еће непр аведн аведн е освај освајачке раратове, ове, п л аћаће аћаћ е м у данак.6 дан ак.69 He треба треба ве вероват ровати да je та тај хум ху м ани тари тари зам резул резулт тат дем орали ор али ш ућег утицај утиц аја хри ш ћанст ћан ства ва које каж каж е да окренем о и други други образ образ ако н ам један ударе уд аре и да je јеван еван ђеоско м и лосрђе ло срђе узело узело Ц арству рству сву сву снагу пред варварим варварим а, кој који су поста постали п редм ет м и лосрд н е наклоност наклоности. и. To je лицем ерни хум ани тариза ризам , пара парада да пони ж еног сам ољ убљ убљ а. П ош то н ије ије м огло огло да ce ослободи ослободи В арвара рвара,, Ц арст рство je храбро храбро п односило свој своју у н есрећу есрећу и окренул окр енуло о ce м и лосрђу и п аци ф и зм у, које je запразаправо узроковал узрок овала а војн војн а нем н ем оћ . Т ако je већ две генерац ен ераци и је рани ран и је говори говори о п агани агани н Т ем истиј истије е: та тај човек чо век на високом п олож ају, кућн кућ н и учите уч итељ љ ц арског н аследн аследн и ка из и зјављ ује ује y једн ом п анеги анеги ри ку п ред своји м влавладаро м да нису потребн потребни и нови н ови освај освајачки и одб рам бени рат ратови; напронапро тив, треба треба асим асим и ловати ловати В арваре рваре,, н асели селит ти их, на н а п ри м ер, y Т ракиј ракији, и,
654 654
као као ш то je учи њ ен о после п осле пораз по раза а код код Х адри јанопољ но пољ а:70 :70 „Је „Је ли бољ бољ е напунити напунити Т ракиј ракију у леш леш евим а или зе зем љ орадн орадн иц им а?” Т ако ће ce ce одоодом аћени варва варвари ри од непри јате атељ а Ц арст рства претворит претворити и y њ егове прва пр ва-ке; ке; бранећи бр анећи ц арско арско тле тле брани бран и ће и соп сопст стве вен н е поседе поседе од друг др уги и х В арваарвара.7’ ра.7’ В идели см о да ce тај п реображ ај врш и о на н а ш тету сељ сељ ачки х Ma Ma ca, које су y вели вели ким пол итички м пи тањ им а м оне он ета за поткус поткусуривауривањ е. К ако je п оказ оказао П итер итер Х ите итер, Т ем истиј истије е од нуж ности ности прави врлину и хвали хвали своје владаре владаре да су су см см иш љ ено учи ни ли оно ш то ни су м огли д а спр сп р ече.72 ече.72 О стај стаје загон агон етка: етка: како je готска отска вој во јска м огла да год годи и н ам а некан екаж њ ено крст крстари Ри м ским царс царством вом , као као ш то су су Д есет хиљ ада или ГаГалати лати н ека екада харали харали персиј персијс ским или се селеукид леукид ским ? П ош то нисам нисам страт ратег, ево ш та м огу огу да п ретп ретп остав остави и м : м огла огла je за зато ш то н и је била ни п ревиш ревиш е м ала (у том том случају са са њ ом би ce иза изаш ло на крај крај једно став ставн н ом војном но м и н тервен ервен ц и јом ), ни п ревиш е број бр ојн н а (јер (јер би би тада тада изизгуби ла сво свој ј адут - п окрет окретљ ивост). ивост). К ада ce сукобе сукобе две др ж аве, аве, то то je двобој, сва сваки ки бора бо рац ц п окуш ава ава да сав савлада лада другог другог.. И зм еђу Ри м а и А лалари ха н и је било бил о двобој двоб оја, а, то je би ла поте п отера, ра, лов н а зеца зеца y ком е противпр отивни к не траж траж и сукоб, укоб, далеко од тог тога а; он и зм и че, п ри м орава ловц е кокоји п окуш оку ш авај авају да га га прес п ресрет ретн н у да реорган реоргани и зују ују п олож оло ж ај и распоред распо ред трупа, труп а, али п ре свег свега а ж и тни ц е.73 Јер војска војска н и је м огла ни ш та ако ако je не п рати рати ком ора, ш то н и је било једн оставн оставн о.74 о.74 Д а закљ учи м о, н ест естан ак Р им ског царст царства на западу западу н ије ије био био „пад" на крај кр ају поли ти чке, војне, адм и н и страт страти и вне, вн е, економ еконо м ске, ске, дем ограф ске и ли м ор алн е „декаденц „декаденц и је". И ако об разована разована јавност авно ст то често не зн зн а, већ скоро цео век век ист и стор ори и чари из добр до брог ог разло разлог га виш е не говоре овор е о „поз „п озн н ом Ц арству” арству” a „декаден „д екаден ц и ја” je зас заста тарели рели и илуз ил узор орн ни терм терм и н о ком е ce и не рас расп рављ рављ а: Ц арство рство IV века века кој које е су обн овили Д и оклеци јан и К онста онстантин било je снаж снаж но као као и увек.7 увек.75 П ропа роп аст н>егове западн е полови по лови н е je н епредви ђени н есрећн есрећн и случај случај, резул резулта тат т ф аталн аталног ог н агом агом и лавањ лавањ а бројни бројни х разлог разлога а; она н ије ије им и м ала један вели вели-ки, п оучн оуч н и узрок, узрок, не учи н ас ва важ н у лекци ју; то то je би о случ случ ајн и п роцес цес кој који су под сти ц али м ноги ф актори актори . Н едоста достатак новца но вца и љ удст удства (ш то и даљ даљ е н и је сигурн сигурн о), ри валст валство во две полови по лови н е Ц арства рства,, скоро скоро сим улта ул тан н е ин вази вази је на Д унав ун аву у и Р ајни , антигерм антигерм анска ксен ксен оф оби об и ја, ж ељ а да ce пре п ре све свег га сачува сачува царски прест престо и толико дру ги х узрок узрока а (м еђу којим а je и проб лем лем С редоз редозе ем ног м ора) ора) м огли огли би ce окр окривит ивити и ш то ce ce руш ењ е једн е велике велике конст конструкци рукци је чин чин и лаж н о вели великим ким ист истори јским п роб лем ом . За оно ш то y рет ретроспективи роспективи изг изгледа као као траг траге ед и ја y истори историј ји свет вета н е треба треба траж траж и ти један један или ил и виш е вели вели ких ки х разраз-
655
лога лога, п окретача окретача од који х би см о доби ли вредн вредне е поуке поуке. П ад Западн Западног ог царства царства je био б ио н еочеки вана случај случајн ост ост, где где ce велики велики број м али х узрока узрока и м али х услова сли слио о y једн о и и зазвао азвао лавину. лавину.
8
В рати рати м о ce на дане д ане п осле траг трагеди еди је y авг августу усту 410. Г рчко рчко царс ц арст тво на ист истоку je било равнодуш равнодуш но; видели см о на другом другом м есту да ce ГрГрци н и кад ни н и су осећали осећали као као део Р им ског царства царства;; када су су ce од њ ега ослободили и постали постали сопстве сопствени ни госпо оспода дари ри y К онста онстантинопољ у, нис ни су их м ног но го брин уле н есреће есреће Запада Запада;; за заузим узим ањ е Ри м а je било инди ректн ректн а п оследи ц а раски раскида да из и зм еђу лати лати н ског Зап ада и грчког грчког И стока. ока. За двор y Р авени вени пљ ачкањ чкањ е Рим Р им а je било би ло теж теж ак тренут тренута ак, али али готс отско пи тањ е je реш реш ено y Т улуз улузу; 418, 418, оса осам годин а после после пљ ачке Р им а чини ло ce да je р им ски м и р поново успос успост тављ ен. И сте године je Р утиутилије лије Н ам аци јан, после последњ дњ и пага пагански нски песник, песник, дирљ ивим стиховим иховим а славио славио ун и верзалн верзалност ост ри м ске ц и вили ви ли заци је која je обећана об ећана вечн вечност ости и и још једн ом ce п оди гла из проп асти. Т акав кав je ри м ски п атри отиза отизам V века века:: н ада или и луз лу зи ја м оћ и која која н и кад неће нећ е прест престати ати ; 456. годи годи н е С идон ије ије А п оли нари је, хри ш ћани ћан и н као као и св сви, гов говори ори ис и сто ка као и папагански п есн есн и к; ча ч ак и 474, две годи не пре пр е оног ш то ћем о зва зват ти н ест естанком западн ог Ц арст рства још увек увек ће верова вероват ти y Рим и надат надати ce да ће њ егови син ови једн ога д ана би ти кон зули , a краљ краљ О доакар доакар je већ већ једи ни господар оспо дар И тали тали је.76 К рај рај 476. ће за саврем саврем ени ке бит би ти оно ш то A. М ом иљ ано (A (A. M omigliano) наз назвао вао „неприм ећени ћени м дога догађај ђајем ".” Д акле, кле, после пљ ачке 410. 410. године, године, Рим je тре требало бало да преж иви још две генерац генераци и је; п оврат овр ати и о je н аду и ди гао ce из руш евин а, ако ако и н и је м ога огао да надокн ади број број становника: чин и ce да je виш е од од половине уби јено, одведено о дведено y ропст роп ство во и ли п обег об егло.7 ло.78 8 П а ип ак су су пон ово п очеле игре игре које су орг ор гани зовали овал и м аги аги страти страти С ената ната; осим оси м трка y арен арен и , још једн ом je било би ло и гладиј глади јаторски аторски х борби бо рби .79 Зна Зн ало ce да обна обн ављ ањ е и гара зн ачи за један град рад п оврата овратак ц и вили вил и зованом ж ивоту. ивоту. Ц ар Х он ори је ће три јум ф алн и м уласком уласком y град рад просла пр ославити вити победу, победу, не над Г ерм ани м а ве већ н ад свој својим правим правим неприја непријатељ ем , узурпат узурпатором ором А тал о м .80 .80 Н и су рекон рек он стру струи и сане све све п алате које које су су гореле; гореле; Ц елиј ели је, н а ком е je ж и вела вела паганска паганска и хри ш ћан ска висока аристократ аристократиј ија, а, упоз уп ознао нао je м и р који који ће п отрај отр ајати до н аш ег врем вр ем ена. ен а. П рои ро и зводњ во дњ а х р и ш ћ анан ских саркоф сарк оф ага ага после по сле 410. y Ри Р и м у пр еста естај је a y Ра Р авени вени ce н аст астављ ављ а;81 м еђутим ђутим , око око 430. 430. су заврш ене С анта нта С абин а и плем ени та, блаж блаж ена
656 656
и м удра С анта нта М арија рија М ађоре, ђоре, најлеп леп ш а ри м ска црква црква. Р им као као пополи ти чки сим бол, н ападну т и сруш сруш ен, до крај краја ће под свој својим епи скопом поста постати прест престони ца хриш ћан ћан ства, ва, чак и y очи м а ист источног Ц арства и њ еговог свеш свеш тенства енства.. И п ак, y пот по тресу ресу y авг август усту у 410. роди ро ди о ce и талија алијан ски и золаци он и зам ; ц ару je била би ла важ важ на једи н о И талија алија y кокоју je А ларих н асилно ил но уш ао; трансалпи трансалпи јски за зап ад, Г алија лија, Ш пани ја и Б ри тани ја кој које су отцепљ отцепљ ене још 406, биће би ће св све виш виш е и виш е препупрепу ш тен сам сам и м себи; А ф рика, рика, ж итни ца Ри м а, за за цара ће ост остати п осле оследдњ е упориш те. Д ош ло je до коначног коначног рас раскида изм изм еђу два два дела Ц арства ства;8 ;82 2 ни је пост п остој ојало ало ни н и ш та зај заједн и чко чк о и зм еђу још увек н апр едн е источне источне половин по ловин е и кли м аве м он архи је y Раве Равени ни..
9 И п ак ce ce чини чин и д а je п љ ачка Р им а била сам сам о љ удска удска трагедиј рагедија а, a не п оли тичка ката катаст строф роф а са трај трајн и м п оследи оследи ц ам а; y И тали талиј ји je пос п осле ле њ е уследи уследио о чет четрдес рдесетогодиш огодиш њ и м ир, до А тилине или не инваз инвазије ије. И м ала je зназначајне, али краткотра краткотрај јн е м оралне оралн е п оследи оследице: це: п окренула окрену ла je талас м и ленаризм наризм а и сукоб укоб м иш љ ењ а изм изм еђу пага пагана и хриш ћана. ћана. К ад ce вест п рош ро ш и ри ла кроз Ц арст рство, ударац уд арац je би о теж теж ак. „Н „ Н ајсјајн и ја све свет тлост Зем Зем љ е ce угас угасил ила, а, цела Зем Зем љ а je страдала са једн и м градом ", узвикузвикнуо je свет вети Јерони м . С вети А вгус вгуст тин je пис пи сао из и з Х ипона ип она да би саз сазн ао п оје оједино ди нос сти. У проп пр опа аш тене п лем кињ е које су су из И талије алије побег по бегле ле y се северну верну А ф рику или С ирију ирију ус усм ено су преносиле преносиле уж асне дет детаљ е. С а пападом тог града-си рада-си м бола бо ла под ударом уд аром В арвара рвара,, показ по казала ала ce см ртност поли тичк ти чког ог устро устрој јства ства које које je о д л учи уч и вало о историј истори ји свет света. а. П оједин и су су м ож да понов поново пом ислили ислили на неке неке поп уларне уларне књ књ иж ице иц е, јевреј еврејске и хри ш ћанске А покалип се; већ већ три три века века екстрем кстрем исти исти су y њ им а прор иц али уни ш тењ е Рим а: једног дн ог дана ће „лет „летећи м ачеви” ви ”83 сећи сећи кроз ваз ваздух дух и поуб п оуби и јати ати становн становник ике е В елике П рости рости тутке; утке; крај крај Н овог В авилон а биће би ће п очетак очетак краја све свет та. А ли том том В авилон у je и О ткривењ кривењ е св светог Јована претил претило о још теж ом каз казном но м , a све свет ти П аулин из Н оле ни је чекао чекао на А лариха лари ха да 5и 5и задрхтао.8 адр хтао.84 С ви су су убеђено очео чекивали ки вали крај крај свет света и од њ ега страхо страховали вали (предз (п редзн н ак 5и 5и био би о пад п ад Р им а, последњ последњ ег од „Ч етири Ц арства рства”) ”);; зар п уст устош ењ е Рим Ри м а није није било њ егов наговеш наговеш тај тај? С вет вети Јерон еро н и м н и је једи н и који ce то то запи запи тао; тао; један један простодуш простодуш ни хри ш ћани н je пит пи тао учено ученог г свет ветог А вгус вгуст тина ин а ког ког датудатум а ће бит би ти крај свет света. а. Затим Зати м je свет вет н аста астави вио о да пост п остој оји и a љ уди су п рестали о том том е да м исле, исле, п оказало оказало ce д а je А ларих био тек тек еп еп и зодн од н и уце-
657 657
њ ивач, a не бич бож ји. И ли су ce м ож да св сви п ретва ретварали рали да трагеди рагедиј је није није ни било; да није није било руш евина, пиш е О розиј розије е, no понаш ањ у Рим љ ана пом ислили бисм бисм о да ce ниш та није није догодило догодило {nihil {nihil factum). factum ). Д руга руга вели велика ка ст ствар вар je то то ш то су су пага пагани хри ш ћане см атрали одговорн ово рн и м за траг трагеди едиј ју. О давно ce из и згради о став да су су све све јавн е н есреесреће узроковане узроковане напу напуш ш тањ ем старих култова култова,, a 384 384.. ce ce паг пагани н С им ах усудио усудио да то и злож и цару-дет цару-детету В алентин лентин ија ијан у II. К ада je А ларих ларих опколи оп коли о Рим Р им , папа И н оћентије оћентије I je одобри о при ват ватни култ ста старих ри х бобогова,8 ова,85 забрањ ен од 390. годи годи н е. П уст устош ењ е града je било би ло доказ: доказ: Р им je п ао јер јер j e п р естао естао д а п ош тује тује своје своје бог бо гове; онај он ај х р и ш ћ ански ан ски п о казао ce несп несп особн особн и м да га га одбрани. У суш тин и, п аган ска м и сао сао je и ш ла дубљ е од рели ги је, пост п остој ојала ала je визи визи ја све свет та и делањ а, начело н ачело опш те предос предост трож ност ности: quieta non movere, „оно „оно ш то м и руј ру је не треба треба д и рати”, ш то зн зн ачи statu quo на свим пољ им а. Н екад, кад, не би ce м огло огло дес десити ни ш та налик пуст пустош ењ у Ри м а; са сада ce то деш деш ава јер су су хрикултове и забрани забрани ли ш ћани ћани изм изм енили н е к а д , сруш и ли н ајчасни је култове борбе глади глади јатор атора а које je из и деоло ш ки х раз р азло лог га вели вели чао добри доб ри пагани н Л и бани је. С вет вети А вгус вгуст тин je, напротив, н апротив, одг о дговори овори о да ce ce кат катастроф астроф а догодогоди ла за зато ш то су су па п аган и зам , јерес ерес и нем н ем орал и даљ даљ е толериса олери сан н и y новом хри ш ћанском царст царству.8 ву.86 Д а би бољ бољ е узвра узврат ти о оп туж бам а паг пагана, п редуз реду зео ce пи п и сањ а једног едн ог од свој своји х капи кап и талн талн и х дела, дела, 0 р м а в поставка ка запањ ује ује свој својом ш и ри н ом и снаг снагом , али оно ce про, чи ја постав дуж ду ж и ло н а наредни наредн и х петнае петнаес ст годи година на (је (јер je А вгус вгуст тин обичн о п исао исао виш е књ ига ига одједном ). П а ип ак je п рвих петн петн аест аест страна страна р ж а в е написани х y ж а, написа р у по лем и ке, теш теш ке за читањ читањ е; А вгус вгуст тин, ин , који који и н аче н ије ије благ карактер, покуш п окуш ава ава да ум ањ и важ важ нос но ст ствари вари да би одбранио свој своју рели рели гију, тако такође ђе и зат зато о ш то тр тр агеди агеди ја која која ce дог до год и ла улаз ул ази и y ред љ удских ствари ствари , не н е зади ре y суш суш тин у, y вечни спас. пас. П остој остоје и rope rop e ства ства-ри од м асакра, асакра, п ож ара и сил силова овањ њ а, a овог овог пута ce неш то ново догодогодило: н ељ удски удски варва варварин рин je био толи толи ко добре вољ вољ е да je љ уде см естио y н ајп ро стран стран и је бази бази лике; ли ке; „там „там о н и ко н и је убиј уби јен, ни н и ко одат од атле ле и звучен да би би о одведе одведен н y заробљ заробљ ен и ш тво”. За то „су „су заслуж аслуж н а Chri ристов тријум ријум ф над над лаж лаж ни м богов боговим им а. К олика олика je stiana tempora’’, Х рист сам сам о н езахвалн езахвалн ост пага пагана! О п туж ују ују но ву религиј религију, у, са са сарказм сарказм ом говоре о Christiana tempora, док док je м ногим ногим а ж ивот спас пасло хриш ћанст ћанство во Гота Гота. Њ и хови хо ви богови богови (који (који заи заи ста ста постој постоје, е, али то су су дем он и ) н и су зн али д а их одбране; одбране; осим осим тога ога, п уст устош ењ е Р им а je казна казна том том пагани пагани зм у који још увек трај траје.8 е.87 Т реба реба схват схвати и ти да П рови ђењ е ш аљ е н есреће есреће да
658 658
би казн казн и ло зле и искуш иску ш ало добре доб ре који ће ce, ce, ако страдај страдају, убрз уб рзо о н аћи na Н ебу. бу. Заш Заш то je важ важ но ако су ж ене силова силоване? не? Ч истот истота а je y душ и, не y телу, осим осим тога ога, н еке су ce ce превиш е пон осиле свој својом невинош ћу: силовањ иловањ е ће их их вра врат тити ити понизнос понизност ти. Заш Заш то je важ важ ан ж ивот? ивот? Ч ем у овозе овозем аљ ска добра? доб ра? П ост остоји неш то важ н и је од тог тога а. Н ем ојм ојм о судити судити о све свет том А вгус вгуст тину н а основу основу оваквих оваквих н епри м ерени х и зјава ава y ф ун кц и ји одб ране хриш ћанства ћанства;; убрзо убрзо ће после после ове ове прве реакц реакци и је усле уследити дити разм разм иш љ ањ а о целокупн ој рим ској историисторији ,88 непрекид непрекид ном м оралн оралн ом опада опадањ њ у ком е ce једи но хриш ћанст ћанство во м огло огло супрот супро тставити. авити. П оку ш аће такође да откри откри је см и сао сао траг трагеди едиј је из 410, да отклони отклони њ ену п ри вид н у бесм бесм исленост исленост:: љ удску удску врс врст ту, гре гре-ш ну no п рир оди (њ егова ова je иде ид еја о пренош ењ у првобитног греха реха), ), стално je потре потребно бно дисци пли но ват вати велики велики м искуш искуш ењ им а кој које ш аљ е п ром и сао сао Б ога ога кој који каж њ ава, ва, јер je груб груб учит учите ељ . Н ајзад, узди узди ж ући ућ и ce и зн ад поли по лит ти ке, ке, истори истори је, н аци ја и ц арства рства,, А вгус вгуст тин разм разм и ш љ а о одн осу осу и зм еђу зе зем аљ ских држ ава ава и будуће небе небес ске Д рж аве и забра ће им ати в ни х (која ce ce не м еш а са са цркво м ).89 Д ело О зн ачајан ачајан утиц ај на пет п етн н аест аест векова векова хри ш ћан ства, ства, na и н а одн од н осе изизм еђу Ц ркве ркве и Д рж аве9 аве90 (али (али no ц ену наопаког тум ачењ чењ а). И м а још м ного ного тога ога y ов овој књ изи. изи. И зм еш тајући вредност вредности и са терена зем зем аљ ски ски х држ ава, ава, А вгус вгуст тин je себи себи одузе одузео м огућн огућн ост да на нечем засн асн ује ује п оли тички тичк и избор, избор, да одабере изм изм еђу Ц арства рства и В арвара рвара.. К од њ ега нећем нећем о н аћи ја јасан сан став о пуст пустош ењ у Р им а или о Ц арст рству; он и збегава бегава при пр и ли ку да д а неки н еки став зауз заузм м е. Т рагеди рагеди ја из 410. н и је најава ап ап окали окалипсе псе,, п иш е он, Р им ју je преж иво и без без сум њ е ће ce ce још једн ом п оди ћи. ћи . И п ак, ак, за за њ ега н и једна љ удска удска и н сти сти туци ја ни је обеобећањ е вечност вечности, и, н ије иједн а н и је п рови ђајн а, чак чак ни хри хр и ш ћанско Ц арство, како како je веровао веровао њ егов простодуш простодуш ни учени уч ени к О розиј розије; е; не треба бити сујеверан веран no п итањ итањ у п оли ти ке и Ц арст рства, ва, суш тин а н ије ије y том том е, он а je н атп атп ри род н а. А вгус вгуст тин не пои стовећуј стовећује е Ц арст рство и рели ги ју као као О п тат из М илеве илеве, који који je н апи сао: „Д рж ава ни је y Ц ркви него него je Ц рква y Д рж ави, y Р им ском царс царст тву, јер je једи но там о свеш веш тенство, нство, скром скро м н ост п освећени освећен и х девиц деви ц а, ст ствари вари које код код В арвара арвара не постој постоје и ли там о свакако свакако не н е би би б и ле чак и када би п остојале” остојале”..91 За А вгус вгуст тин а je j e зем аљ ски м и р свакако д об ра ствар ствар и за то то je п отребн отр ебн а зем аљ ска дрд рж ава, ва, али улогу улогу коју je испун ила ил а рим ска држ ава м огла огла je преузе преузети било би ло кој ко ја друг дру га, јер он увек говори говори о зе зем аљ ској др ж ави уопш уоп ш те, ни кад кад je посебно посебно не и м ен ује. ује. А ли А вгус вгуст тин н и је толи ко склон склон велич велича ањ у варвара варвара,, коли ко ће п осле њ ега бит би ти једн а чудн чу дн а личн ли чност ост,, аске аскета та С алвијан алвијан М арсеј арсејски, ски , ко-
659 659
ји ће y об и м н ом делу ста стати на ст страну варвара варвара a против против рим ског друш тва. ва. П о С алвијану алвијану су греш греш ке, ке, суровост суровост и ари ариј јанство анство варвара резулрезултат тат њ и хове за заосталос осталости ти и н езн езн ањ а, површ п оврш н е ст ствари вари које не долаз до лазе е од неког неког суш тин ског порока; док код код Р им љ ана вла влада похлепа м еђу 5о5огатим а и м оћн и м а a похот похотљ љ ивос ивост т м еђу св свим а, били они они и хриш ћани ћани , похотљ ивост ивост коју откри откри ва оп ш та страс раст прем а играм играм а и тркам а кола, кола, a то су су сим п том и укорењ еног но г порока. по рока. О н ни је случајан н его суш суш тин ски, сасвим сасви м и скљ учуј учу је друш тво које које С алвијан алвијан „ди „д и јаболи або ли зује” ује” и које које je y потпуност потпуности и заслуж ило м асакре којим а je каж каж њ ено. С алвиј алви јанов ано в п роварварски ро варварски став je дуго био би о и стори стори јска заг загон он етка. етка. П осле 1945. 1945. см атрали атрали су ra колабораци колабораци онист он истом ом ; данас би га га пре пр е наназвали вали борц бо рц ем за права зем аљ а трећег свет вета или прот пр отивн ивн иком ико м „потро„потрош ачког друш тва", ва", са са Б одлером одлером бисм бисм о н епри јатељ им а једн ог ом раж еног друш др уш тва говорили о „св „светој прост пр оституци итуци ји д уш е”. е”. У њ егово врем врем е су ас аскет кетиза изам , уздрж уздрж авањ вањ е или м онаш тво били били стилске илске ф игуре игуре политичког ром ан тизм изм а: ко je превиш е непопус непопуст тљ ив да би прихватио прихватио гререш но, неправе неправедн дн о или друш тво м еди окрите окритета, за закљ учио би би да им а вивиш е искреност искрен ости и код варвара који су окруж окр уж и вали Ц арст рство греха.9 греха.92 Taj чес често п рисутни рисутни став иза изазива не толико љ убав убав прем а бли ж њ ем коликолико разочарењ разочарењ е y друш тво које je y нескла нескладу ду са неким неким рели религ ги озн озн и м или ети ети чки м ид еалом . П осле осле А лариховог лариховог осва освај јањ а Рим а, још ce један едан хри ш ћани н , К ом одија одијан, радова радовао о ударцу кој који je претрпело претрпело после последњ дњ е уп ори ор и ш те паган пагани и зм а;93 хвали хвал и о je доб роту Гот Г ота а који су су, t o k o m пљ ачке чке Р им а „храни „храни ли праве праве хр и ш ћан е”, е”, ако je том том е веров верова ати, и „поклали „поклали обож об ож ават аватељ е и д о ла”.9 ла”.94 С вет вети А вгус вгуст тин ни је ни клео ни б лаг лагосиљ ао, др ж ао ce свог свог става о м алом броју броју одабрани х, м оралној и религ рели ги озној осредњ осредњ ост ости тог хри ш ћанског народа чи је je душ е, из и з љ убави убави п рем а њ им а нам ерава равао о да води, оди, м ило м или силом силом , на путу путу спас пасењ а.
*
Л Е
*
*
К Е:
1З а с в е ш т о ћ е т е п о ч т а т и ого су м е з и . B lo ckey и Р . H eat h er y о в о ј Cambridge Ancient History, XIII: The Late Empire, op. cit. p. p. 113-133 и 488- 515; P. P. CourCour Histoir e littéraire des grandes grandes invasions germaniq germaniques' ues',, Paris, 1948; celle, Histoire 1948; P. P. Brown ca н > в и м и з в р с н и м Vie de saint Augustin, op. cit. и H. Inglebert, Inglebert, Le Les Romains chrétiens chrétiens f a и г е о је је е в а з а зе г р а н ц е св о г в р е ce à l'histoire de Rome, op. cit. Д в е з а ч а ј е : K. K. F. F. Wern erner, Le к Jean Les Origines Origines:: avan av antt l'an mil (t. 1 Histoire de Fran France ce,, у е д L'empire romain en mutation muta tion Favier), Fav ier), Paris, Fayard, Fayard, 1984; 1984; J.-M. J.-M. Carrié Carrié и A. Rouss Ro usselle elle , L'empire
660 660
G ibbon и F o u st el de de C o u la n g es ек за ју а des Sévères à Constantin, op. cit. Gi . ју за т ј у и Jean P h il ip p e Everling, Hervé In g l e b e r t, C la u de Le Lep el elley , Cl Claudia M oa oa tti, An André T chernia и P ie ierre T ou rb et г х , п р д л о га и р е ф р е н ц . Veyne ( Comment on écrit l'histoire, Par Paris, is, Le Le Seuil, Seuil, 1971) 1971),, и с о no P. RicœRicœ I П о P. Ve ur [Temps et Récit, Paris, Le Seuil, 1983-1985, 3 vol). ’ а р а с в ет л о о н о ш т о ce о д р а з у м е в а , т о j e р о а к о о н а к о ј х ce т о т и е и у н и ш т а в а њ и х о в у с а м о з а д о в о љ у р а ц и о н а л н о с т : о в о м е ce y в о м д е л у п о с в е т и о ел у к о (M ( M i ch el F o u c a u lt ) . о ш т о ce ce с т о р а е м е свести на дел ок уг у д с к е и н т р и г е, д р у г и о б л е м je о ј а с н и т и ес ес е аз , „д и с к у с ”, ”, л и „ , а њ иховим друш тве м и ин титуц онал м „р а с п о р е priori и т о р и ј к е " р а з л и о м ”, к о ји ји о д р а з у м е в а љ у д с к и актор. еђу п разног у д ск о г „ р е д м т а ” и за ета ба е c e т а ј tertium quid. 4 е, с п . XVIII, Oraison funèbre de Julien, (Nadgrobni govor za Jutijana), 34: 34: „ о ч е п а в ш и ce ce н а ш е зе м , в а р в а р и с у je о б р а ђ и в а л и в о ј м р у к а м а и т е р а л и а р о бљ е д а je je о б р а ђ у ју ј у ", ", a и х с у „ а р о б и л и н а н а ш о ј е м и и н а ч и и л и о б о в а ”; ”; cf. 52 и 93. н , XVI, 11, 8: „domicilia а у д е je т а „domicilia fixer fix eree cis Rhenum". о ђ е с м а т р а о д а je je ц и л > а р х о в х Г о т а б и о д а о с в о ј е з е м у н а к о јо ј о ј he г у р а т и л у г 1 8 3) . е м а и т р а ж в а њ и м а , о т и с у у з г а ја ја л и ж т а р и . [Vie Consul. Hon, 18 5 о д и н е 51 516. а д м с тр а ц а б у р г у д с о г к р а љ а С унда е н а с та с у , ц а р т о к а y о н с т а н т и н о п о љ у : „Moj а р о д в а м а д а , д о к м у за п о в е д а м п о к о р а в а м ce в а м а , ђ у с в о ји м а в а ж м а к р а љ а а л и с а м с а м о в а ш в о н и к ; п р к о м е н е в л а д а те на удаљ м р а је в и м а в а ш е т е т о р и е и ч е к а м а р е ђ е њ а к о ј е here б л а г о и зв ет и а и ” (с (с в е т и т, с м а 83 и 84 8 4, и D. F o u st e l de C o u la n g es, Hi stoire des institutions politiques de l’ancienne France, IL. L'invasion germanique germaniq ue et la fi n de Paris, 19 1911, p. 4 5 7 ). To cy, с в о, са о а и је је з к ст е, l'Empire, Pa а л и о к а з у ју ј у д а je je а р с т в о о с т а л о н д о д и р л >и >и в а и с т и т у ц а , е д и а т е в р с т е . 6 W. Goffart ( Barbarians and Roman, A. A. D. D. 418-584: The Techniqu Techniques es of o f Accomodation, Accomodation, Prin ce t o n , 1980, p. 3 - 3 9 ) сн о н ас то и д а „ ед т и з у је " г а е и и ст е сл еве ир ољ убиви х односа и е ђ у о с в а ја ја ч а и ц а р с т в а . 7 Kao т о je je о к а з а о . C ou r tois, с л у ч ј а н а л а je je га : е н с е р к ce с м а т п р а в и м к р а љ м о св о ј н е р и к е и в л ад ао н а д Р и м н и м а к ао н ад а н д ал и а . п а к je ч а к и о н н а п о ч т к у о д р а в а о у : с п о р а з у м с а Ц а р с т в о м з 43 5. j e о з а кон о вандал о о с в а ја њ е ри , андали су а т р а н и „ а в е н и ц и а " а р ст в а, н с е р и к je je о р а о д а л а ћ а г о д и ш и орез и да пр еда вог на као таоца, али к ов а о je н о в а ц а с в о ј и м е н о м и д а т и р а о ra ra р е м а г о д и а м а с в о је је в л а д а в и н . 8А ја н , XXV111, 5, 11; з и ј е , VII, 32, 12; и D. F ou ou ste l de C o u la n ges, Histoire des des instituti inst itutions ons politiques de l'ancienne France France,, II: L'invasion germanique et la fin de l'Empire, op. cit. p. p. 4 4 0 - 4 4 1 . Ј о ш е д а а н е г д о т а : е д н ем с к и к р а л >, >, о с в а ч е в е о б а е Р а ј е 35 35 5 . а о c e е р а о н ј е р je je г о в о т а , о ји ји ј е д г о 5 о т а л а ц а „у „у в е д е н y е л г и с к е т а е Г р к а " ( ан ар ел , XVI, 12, 25). 9С ј а , VII, 11 11 ( . - . M ig ign e, Patrologia Latina, LIH, 138). 10 0 р з в у е к е Х ун а д и . H ea th er y о в о ј Cambridge Ancient History, XIII: The Late Empire, op. cit, p. 506. II и т а 37 9. е Л е , d is c. XXIV, Pour venger Julien ( а у Ј л а ), 3-4. 12 а р в а р и о је ј е j e а р с т в о п р х в а т и о м о р а л и с у д а ce c e а к у н у с в о ј м б о г о в и а д а he he п о ш т ов а т и Ц а р ст в о и п о о ћ и у y о д б р а н и ( в ет и А в г у т и н , о 47 4 7). к и б и ce ce ак ел и а м ач ( ан ар ел , XVII, 12, а ј) ј ).
661
13
ан ар ел , XXXI, 12, 8-9. и Г о т и , д а е, с у за у з е л и е о б а ђ е н у зе м у , а з е р о с т о р е о к о ј и м а ce ce н а д р у г о м е ст у го в о р и . Ј ош е д н а ч и ц а к о ју о д е р н и с то р и а р и а д и е п р а ч у , е у с у ђ у ј у ћ и ce д а п о м с л е н а н а ј г о р е . м Т ри пр р а : р и о в и с т о с в а ја ја Г а л и ј у и т р а ж и о д к в а н а ц а д в е т р е ћ и е и х о в е т е, I, 31, 10). И а н а ј а њ о ј с а о б р а ћ а ј о ј а р т и io t ic k o m р а т о р е ( е за р , тае ( з м е р е 1:200 0 0 0 ) и ce а, д е з а н с а (P la i s a n c e ) о би , спр ана на виш е од две та ки лом тара г ом триј ком реж ом а л и х п у т ев а п о д t okom а в и м у г л о м : т о j e reticolato romano, в е л и к а ц т у р и ј а ц и а , а к р а с авањ ри о г о с в а ја ја њ а Ц а д а н и е а м а са к р а л о к а л н о г т а н о в н и т в а ( и т - н в и ), a атим кол они аци е ре ион а дуж и а Е и л и ј . е т р е б а за б о р а в и т и к о н и с к а ц и ју т а („veferes migrate coloni", к а ж е В р г и л и ј ). 15 в . S te te i n , Histoire Histoir e du Bas-Empire, Bas-Empir e, op. cif. I, I, p. 140 и 490 490,, n. 49; A. Pigan Pig aniol iol,, L'Empire L'Em pire chrétien, Paris, PUF, 1973, p. 89; 89; и O. Seeck, Ceschichte des Untergangs der antiken Welt, Berlin, 1911, IV, p. 105, n Anhang Anh ang,, IV IV, 432. C. C. J ul ul l i a n o е и e pn o а л о и ca с у м о м ( Histoire de la Gaule, Gaule, VII: Les Empereurs de Trêves, Trêves, IV, 5, n. 49, éd. Goudineau, op. cit, t. t. 2, p. 75 757) 7).. је (di (disc. sc. XVIII, II, 3333-34 34 и 52 52,, cf. 107 107)) о р а с в е т љ а в а т в а р : в а н ч н м а к т о м (grammata, epistolai), м о д и ф и к у ју ју ћ и с т а р е с п о а зу м е л е м а н и у у ш л и y л з ас и за у з и л а , а л и н е и р а д о в е . и је в е р о в а т н о д а j e о н т а н ц е II II х л а д н о п устио варвари а едн у пр ови у царт в а , е ћ je je у ч о о н о ш т о he he а д а љ е т а л о ч т и : а с е л и о j e в а р в а р е ca ca б о р а в и ш н и м д о з в о л а м а ( hospitalitas) н а п р и в а т н е и л и ц а р е поседе y некој ров ци и а р с т в а (у о в о м с л у ч а ј у т о j e п р в а Г е р м а н а ), ), к о ј а j e а к а р н о м ал о остала д е о Ц а р ст в а. royauté (О ), y J.-P. Migne, Patrologia Graeca, LXVI, col. 16 и е з и е , De la royauté 1 09 4 ; е в . Lacom brade, p. 6 4 . и и са м е з и е je о оте y св м ст Eloge Eloge de la calvitie calvit ie ( о х в а л а ћ е л а в о с т ), 1189 D). с т и je j e с л у ч ј ca а д стр ац ом : y р и и с у в о з а ч и н а cursus publions р е г у т о в а н и ca ca в а р в а р а ca ca у ж е г а н (с в е т и вгусти , с м о 46 4 6). 0 М р ж а п а г а н а р е м а „ у д и м а y ц р н о м ", о н а с а , б и л а j e т а к в а д а ce ce т в р д и л о д а су они ар ху от ри ли олаз кр оз о п л ( у н а п е , Vifae sophistarum, p. 476; éd. W right, c o ll . Loeb, p. 43 8), о ш о je з д к т о са м ек а р е п ер м о с в а ја ч и а о т к р и о к а к о д а Т р м о п и л о б и ђ у . 18 З , V, 6. Late Antiqu An tiquity ity,, A. D. м A. Frantz, Frantz, The Athenian Agora, Results of the Excavations, vol. 24, Late 267-700, Princeton, 1988. 20 , De origine Getarum, 29. 21 в о р К ноф онтов њ овим борци [ н а б а з а , II I II, 2) с в е д о и о т о е д а ели раљ е з а о к а к о д а и х ce ce о т а р а с и , „б и о j e ч а к с п е м а н д а а њ и х н а п р а в и в е л и к е п у т е в е а к о ce ce у д о с т о е д а о д у " и с т р а х о а о д а н е о д л у ч е д а ce ce а с т а н е н а е го в о ј е м . , „г д е б и е л и y б о г а т с т в у , ca е р с и с к м е н а м а к о је ј е с у в с о к е и л е п е ”. ”. 22 A. Piga Pi ga ni ol, ol , La La chute de l'Empire romain, Paris, Albin Michel, 1964, p. 316. 23 Chronica minora, Mommsen (Monumenta Germaniae), I, 299: „Et intravit Alaric in Italiam ad XIV Kal. Dec”. 21 , V, 42. O е к с т а , и е с е Y. Y. R iviè re , „ R ec h er c he s et ide nt ific ati on des esclaves f ug itif s dans l’Empir l’Empiree roma romain" in",, J. J. Andreau и C. Virlouvet L'Info rmation on et la Mer dans le monde antique, Ecole française de Rome, 2002, p. (éd), L'Informati 11 5 -1 9 6 . р а в о и з т а к о зв а н х х р а н с к х в е к о в а д а т и а ју ч у в е н е г в о з д е н е о г р е з а р о б о в е , ca н а т п и а т а : „ х а п си т е е е р с а м о б е га о и о д в е д и т е е м о м г о с о д а р у а р х е д и а к у и к т о р у, ц р к в а в е и т ”. ”.
662 662
е , Bdlum 8 1 - 8 6 , 5 45 - 5 5 0 ; П , Bd lum Geticum, 81 от в С , II, 696-699. „ у са ук ов а ", ", е , 2 4 9 -2 6 6 . 26 д 30 3 06, ок , ед н ал ем ан ск (т о ј е с т reichs, е м ћ ) je а с у ж а н т о je о н т а н т и н о с т а о в г у с т ( с е у д о - у р е л и е и к т о р , Epitome, 4 1). и о Ј . U l r ic h , Epitome, 41 Barbarische Barbarische Gesellschaftsstruktur und romische romische Aussenpoliti Aussen politikk zu Beginn der V'oiker V'oikerwa wand ndeerung: ein Versuch zu den Westgoten 365-377, Habelt, 1995, 27 F. Lot, Histoire du Moyen Age, I: Les Destinées (PUF, coll. „Histo Destinées de de l'Empire en Occident (PUF, ire général générale” e”,, к G. Glo Glotz tz), ), p. 2222-23 23.. 28 , VI, 7, 7, 3. 3. 29 е , Vie Consul. Hon, 243, 282, 297; De De bello bello Gefico, 84. 10К е A. H. H. M. M. Jon Jones es,, The Late Roman Empire, op. cit. I, p. 199. с и м т г а , т и в е т р у п е у б р о ј ч а н о д в а б и л е н а д м о ћ н е о д А л а р х о в и (ibid. р . 19 19 4 -1 9 9 ) . с т а т а к о ј с к е je б и о т о и а je j e, t o k o m зи е Р з а ( R a d a g a is e) 4 0 5 -4 0 6 . л о п о т р е б н о y у р б и в р ш и т и н а су м е р е гр у т а ц и , а н г а о в а ти р о б о в е и у з ат и В а р в а р е а са в е з е . Taj н е д о с т а т а к о б ја ја ш а в а и и в а з и ј у В а н д а л а y ри и. 48 2 . г о д и е д о с т о ј а н т в е н к о н ац , y ри , ок еће бун у пр отив ц ари е у к о б љ а в а ce c e с а С г и с в у л т о м , к о ј и je je Г о т , в е р а н е ст о л у . ок оп е ће оптуж ти о н и а ц и ј а д а je т а д а т р а ж о п о м о ћ о д В а н д а л а и з п а н и ј ; и с то р и ч а р и н о в о г в ек а о у г л а в н о м с м а т р а ју к л в е т о , а л и е д а н а в р , р о с п р А к в и т а н ск и , п о т в р ђ у је је д а с у н а а р в а р е а п л о в а л е о б е т р а н е (a concertantibus). у и в ер н и concertantibus). З а р н л у га и п о б у н и к п о к у ш а л и д а у з у В а к д а л е а са в е н и к е и та к о от в ор и л и андо у к ути у2И о н с т а н ц е II II j e т а к о п о с т у п и о . 31 р м а н и у ч е с т о о п т у ж в а н и а и з д а у ; к а д а Б и н к и о д њ и х п о г уо y уж би иа, уд и б и ce c e е г о в о ј о ј а л о с т и ( а у д е , De Gefico, 5 81 81 - 5 9 4 ) . , De bel bello lo Ge ут , о ш т у е л о а л о с т Б а у т а и А б о г а с т а (IV, 33, 2). 32 У V в е к у , у б и с т в о je j e у о б и а ј е н о с р е д с т в о д а ce в л а д а и о с т в а р и а р е р а ( е р о к а е о х а н е ћ е д о н е ти н и т а н о в о y т о м о г л е д у ). ). о н с т а н т и н j e т р а ж о у б и с т в о с о т в е н о г с н а , р е в и е о п у л а р о г . а л е н т и н и а н II I II с в о ј о м у к о м у б и ја А иа , и с у в и ш е л а в н о г. н о ги љ у ди н а в и со к о м о л о ж а ју ар Гал, уф н, тилихон , утроп , аз е, рак ли ан, он ац е, ли , е , е о д о с е о та ц т д . у ју за в е р е и л и а д а у к а о ж р т в е д в о р с к и х и н т р г а . р je je е ђ у 457. 470. у з а с т о п о о с т а в и о ч е т и р и а п а д н а а р а о д о ј х je je д а о д а c e у б у д в о ј и л и т р о ји ји ц а . а р и ц а Е у д о к и ј а , о п т у ж е н а з а п р у б у и п р о т е р а н а y Ј ер у с а л и м д е je а о je, je , е а а а y е je а а л а у б и у д а б и c e о с в е т и л а . с х о д и з б о р а п а п е а м а с а je т р и д е с е т с е д а м р т в и х y е д н о ј ц р к в и y и м у . о м а н у с y р и о л и т а н и и о н а ш а о ce ce и с т о к а о В р y и ц и л и ји , е п и д е м а л о в а н а в р а ч в е п о д В а л е н т и а н о м ј е д н а к а je р е п р е с и а х а н а л а . a у б и с т в ен а и м у ч и т е а у м и ч а в о с т К о н с т а н ц и ј а II II ( и ја н М а р ц е л и н , XIV, 5, 7, 9, XV, 2-3; XIX, 12) ев зи зи ер ев у и Д . д ce ce е т а к о в ер с к и у п р а в љ а л о , а д а к о н о д а в ст в о и с р о в о ђ е њ е р а в д е у би л и то о сур ов ; тр еба о ч т а т и з а с т р а ш у ју ћ е с т р а н е ба а , d i s c . XLV, 4-5. у х е в а н е љ а , о ји ј и je je а к п о с т о ј а о ( е о д о с и е II II je, н а п ер п ом ов ао све осуђ ен н а с м т ), ), б и о je je с к о р о н е м о ћ а н . 33 N. Wood, Cambridge Ancient History, XIII: The Late Empire, op. cit. p. 528-529. 3,1 З о с и м , VI, 8. е к и м е в а н ђ е о с к м оср ем , и сам т а л п о с л е с о је п р о п а с т и е ћ е б т и п о г у б љ н , р е м а о б и ч а ј у к о ји ј и п о с т о ји ји о д п а м т и в е к а , в е ћ е у о д с е и д в а п р т а и п р о т ер а т и г а н а е д н о о ст р в о . о д о д о с а с р е ћ е м о сл и ч а н ри р „ иан тр оп е" ( а н е , d is c . XXIII, 13), , е њ ега, од ал ен а ( ан ар е, XXI, 15 15).
25
663 663
35 е ћ , а с п о р е ђ е н а no no г р а д о в а на се еру, етcomitatenses j e б и а y т а л постављ ам ,да би покри ла главне радове, л а н о и Р а н е н у , и А к в и л е ју ју , в р а т а И т а л и ; е д н о а с о в о јн ј н о г р о б љ е п о н а ђ е н о je j e y о н к о р д н и ( о р т о г р у а р о ). ). 36 а м а о р а т о в и а y а н т и и р т а м д а ј у д в е в р с т е д о г а ђ а ја ја : б и т к е и п љ а ч к а њ е л и уни тавањ е не ри ате и х р а д о в а . To а с у ж у ј е и с т р а г у (о (о п а ч к а њ у К р е м о к е 70. , . Flaig, Den p. 4 7 9 - 4 8 3 ) . е д о je je а „ Den Kaiser hcrausfordern, hcrausfordern, op. op. cit. cit. p. буњ ени ” г р а д , р а д к о ји ј и je je у ж а о о т п о р , б у д е у н и т е н : и р а к у з „incolumem 4). а з а и д е о д а ч а њ а ( а о 41 4 10 . stare fas non erat" ( а л е р е М а к с и , V, 1, Rom. 4) y у ) д о п о ж а р а , у б и ја њ а и л и п о р о б љ а в а њ а с т а н о в н и к а ( л е у к и ја , т е и ф о н т и р т а к с а т а у г о р е л и д в а п у т а с а е д н м в е к о м р а з а к а ). ). З а в р е Р убли , а к о je о в а н д о т а к а о з д и е п р е п р е д а је је , в а к о ж в о б и ћ е y г р а д у м о р а б и т и у б и е н о , ч а к су и псе л и н а д в а д ел а , п и е П о л и б и е , о ч е в и д а ц . и т и м а м о т и в е д а п е су д и опк ољ а y Ј е р у с а л и у , к о ји ји с у л и ч н о к р и в и з а б е е н о б у н т о в н и т в о (Ј (Ј о с и ф , Ј е в р е с к р а т , VI VI, 6 ). л и а je je у г л а в о м y у л о з и о ја ј а je je о б е к т и о д ел> на гр аду, a е y став у стан ов тва; о н je j e 197. о п а ч а н и с п а љ е н ј е р je je о с л у ж о а о о с л о н а ц в о ј с ц и у з у р а т о а о ји ј и ce y а з а т в о р о ( е р о д и а н , III, 7, 2 и 7) 7) . н и т е а с у н е к а д д о б р о п р о м и ш н а : y а л м и р , о п љ а ч к а н о ј 274, п а љ н а je а ; а м у и и и и о , т д , - о т к р в е н je je и х о в п е п е о и б р о ј и е ч а т и : ц и л > je б и о п а р а л о в а т и д у ш т в е и т а (P. V ey ne y G. D eg eo r g e , Palmyre, Paris, Imprimerie Nationale, 2001, p. 5 7, n. 5) . с и м „к а ж а в а њ а " б и о j e и о д а з д е y ав ом см сл у реч и ил и ж ељ д а ce ce д а п р и р другим радовим а да би их обе храбрил и и ум ањ или и х ов о тп о р . о ст о и и сл у ч а ј и с л а м и с ти ч к и а м и ш о г р ат а, к а о а са к р : о н о ш о тр е ба п о тп у н о у н и ш т и т и у н и ш т и ce ce д о д а љ а ; а с а к р и и ф и з и ч к о р а з а р а њ е б и л и у и с т о в р е ен о п ол ти ог пр ти ска. ако А ан а р е л и , XXIV, 2, 2: „З а у е л и с м о г р а д к о ји ји с у њ о в и с та н о в н ц и н а п у ст и л и ; н е к о л и к о ж а к о је је с у т а м о б и л е с у а д а в љ е a г р а д je je а п а љ н "; " ; Ј у л и а н je je х т е о д а о с в е т и п а ч к а њ е де, четири годи е рае (X ( XXII, 12, 1), а л и с в а к а к о и д а у н ти е р с и у „к „к а о ш т о с у у н тен е К артаги а и ум ан ", д а с а н >о >о м з а и јед м з а с в а г д а (X XIII, 5, 16: „abolenda nobis ју т р а т е г и ј у п а љ а гр а д а и т ак т и ч к е п о ж а р е natio molestissima"). Р а з д в о ј о н а к р а ју ам а. и м т о г а , t o k o m н е р е д а п р и л и к о м п л .а .а ч к а , рад ож tokom б о р б е н а у л д а ce а п а л и л у ч а јн јн о ; а м о к о л и к о с у л а к о о р ел и а н т и ч к и р а д о в и . 37 0 т р а њ у у ед о еђ ен е п ач е, е , d is c . XXIII, 14. 38 Ј о с , De je х р ан о д о с т о ја н т в De origine Getarum, Getarum, 30; о т и с у о с е т и и д а и х je о б а в е в а л о н а у зд р ж и в о с т . 39 ор еди ти са ра ањ а о „х и о п о л т и ом а с и у ”, ”, M ic he l W ie vio rka, La La Violence, Paris, Balland, 2004. 40 F. Coarelli, Guida archeologica di Roma, Milan, Mondadori, 1980, p. 61. 41 о з и е , VII, 43. т а у ф j e ав о да е ел и да бр е е Р а, ер су Г от уви е руби и непок орн и. о в а д в а н а с л ед н и а су и ст о п о ст у п и л а . о л и т и к а о д о р и к а В л и к о г и А а л а су н т е п р е м а ц а р ск и м и н т и т уц и а м а и ц а р у И т ок а к а д а je je п р а А т а ул ф о в и х ст ав о в а. 4г р о в и н к а а д м и н и с т р а т и в н а и б е л е ж н и ч к а п р а к с а н а ст а в и ћ е п р а к су р и ког а р ст в а. 43 , 31 31: „ с tantum tantum privati privatiss divitiis divitiis Ital Italia iam m spoli spoliavi avit, t, immo immo et publici publicis, s, impe impe r a to to re re Ho Ho no no ri ri o n ih ih il il r es es is is te te re re p ra r a ev ev al al e nt nt e” e”. зи immo publicis с г у р н д о л а зи о д б и р о к р а т е а с о д о р а , р и н а т о г Ј о р д а н и о в о г и зв о р а . 44 е н , Carmen de Providentia, 615, y J.-P. Migne, Patrologia Latina, LI. To k o m е д н год е и з м е ђ у 41 4 10 , и 4 18, „у е м е н у г л а д и и б е д е ’’ ’’, Ј у л а н , с в е ш т е н к y ан у-
664
у и б у д у и п р о т и в н и к и ж р т в а с в е т о г в г у с т и н а , о с т а о je п о п у л а р а н б о г дан е м л о с ти њ е ( а д и ј , De De viriš iUustrib iUustribus, us, 45, y J.-P. Migne, Patrolcgia Latina, LVI II, col. 1084). е н а д е т в д и д а je je Ј у ан ов а м ости а б а у е н а п е св е г а б о атим ван а , к о је ј е je т а о п о в в а о с а с в о јо м е л а г и ја н ом ектом . пр тно п ри нањ е из ког акљ учуј о да су и Г а д и је и д р у г и . р а в о в е р н и п о п у т а ч и н и л и и с о , д а ce ce к а т о л и ч к о м и л о ст и њ о м в р ш и о п р и т и с а к н а р ел и и о з иш е и д а je, к а о y в р е ц е р о н а и De De oficiis, ј д н а к о и л а y р у к е у г л е д н и ор оди ам а и ави м сир ом аси а. д и Р . Brown, Poverty and Leadership in the La ter Roman Empire, op. cit. 45 600 60 0 0 0 0 modii п ш н и ц е ( л и м п и о д о р y Fragmenta historicirum Graecorum, IV, p. 64), еш о е о д 50 0 0 0 е к т о . у ј е м ce г о с п у Je J ea n - P h il ip p e Everli ngu к о ј и ce ce б а в и у о з о м и и о з о м ени , т о и je j e о в о а п с а о : „ а јб ј б о л .а .а п е и ц а д а н а с т е ж и 82 k g / h l , о ж е м о п р е т п о с т а в и т и д а je je y т о в е м е п ш а би ла нет о л а к а , 70 k g / h l , т о је ј е с т 0,07 t / h l . готи су, е, д а и с в о ју о к о р о с т а 50 5 0 0 0 0 у т а 0 ,0 7 = 3 5 0 0 т о н а ен е =3 =3 ,5 он а огр ам а. ена едн ост н дан аш ем тр т у : 350 0 0 0 USD. т о ce т и е и а к о в а , а ју ћ и д а y џ а к д а н а с и д е 50 о г р а м а , т о и о с и 70 0 0 0 и а к о в а . а н а с п о т р о ш а ж тар а y свету изно 162 kg no т а н о в н у годиш . л о и ce ce ати вн о суви сло да скор ти м ту ц и р у . н а о д г о в а р а к о л и ч н и о д 45 4 5 0 р а м а н а д а н , т о и ce ce ч и н и б и т н . У ту р е д њ у в р е д н о с т je у р а ч у н а т а и и н д и р е к т н а п о т р о ш а ж и т а р и ц а , н а ч и и y а ђ е в и а м а ; т а ј о с т у п а к je j e у о б и а ј е н y б о г а т и м е м а м а a y т о ј е п о х и ce в р л о ало прим и в а о ". “ пр оцени м а л н е п о т р о ш е п ш н и ц е y п р х р а н и ( з д о к у м н т а ц и ј ), . . Carné, „Comment définir le seuil de la pauvreté à Rome?", y Consuetudmis Amor, op. о p. p. 9 4 - 1 0 0 . cit, н 47 З а и т а , т р и г о д и н е р а н , y п р в о м с п о р а зу м у и еђу а р с т в а и А т а у л ф а у с о в je je била испорука п е д о к о је ј е н и е д о ш л о ј р je je у з у р п а ц а y ри ци пр чи ла д о т ав љ е аф ричк ог ж ит . 48 в а а е с т а к . а к о с у т и б о д о в и а л и о с и о с т к о ј у н а в о д и S ca ev o la ( д и к р а ј с л е д е ћ е н а п о м е н е ). ). л и т а ј к а п а ц т е т j e с т о п р е к о р а ч и в а н ; в и д н о с н о в у с т у д и ју Р . у и A. Tcher Tcherni nia, a, „I „II tonnellaggio tonnellaggio massimo massimo delle navi mercantili mercantili rom roman anee", y PIuteoii: studi di storia antica, IV-V, 1980-1981, p. 29-57. 49 ор еди о А ар хо х 6 0 0 0 00 modi i ca ca д р у г и м а м а . о д и е 36 3 60. а д а ce ce о н с т а н ц е II II с п р е м а о д а е н е y б о р б у п р о т и в Ј у л и ј а н а , е д н а о д д в е в о јн е ж т н и ц е н а А л п и м а м о г л а je д а п р и м и 3 ли она „ ди ” б р а ш н а (Ј у л и а н , нату uнаа je je е д е л а 6 modii, т о б и о с и л о 18 л и о н а mo р о д у т н е , 12, . 2 8 6 ) . е д j e Cambridge Ancient History, XIII, p. 221): di i, ш т о j e е в е р о в а т н о ( о у п о т р е б љ е н а je из едн е еди е тн е м о г л о ce ce н а х р а н т и ( а јв јв и ) пол а м ли она љ уди, коли к о je б р о ја ја л а ц е л о у п а в о ј а И с т о к а и З а п а д а ! е т п о с т а в љ а м д а je Ј у л а н , и з ури а к о ји ј и je je y т о м в р е м е н у б и о у о б и ч а ј , е л е о д а б е г е д а г ов о р и л а т и к к и на грчк ом и да су те „ ди е " y т в а р и modii (c ( cf . ез е р е ч : „modioi, о ау y тој ем ", Misopogon, 41 41, 369 ). о 3 е д е 25 2 5 0 00 0 е к т о modii тара, вака ж тн а je о г л а д а п о д м и ј е д а н о х о д је ј е д е в о ј е о д о к о 70 7 0 00 0 у . од е 36 3 62, t o k o m о с к у д е и ск уп оћ е y т и о х и , Ј у л а н j e о с л а о y г р а д 40 0 0 0 0 metra 41, 369 A) A); (Misopogon, 41, metr metra a с у modi modii, i, nomisma о к о ј и м а т а к о ђ е г о в о р и Ј у л и ј а н ce c e н а л а т и с к о м о в у „ л а т н и ц и м а ", ", т о д о к а з у ј е п о р е ђ е њ е а ц е н а а ж та y и и г и т у (A (A. . . Jon es, The Late Roman Empire, op. cit, I, p. 445). ор ед и зам а н а , о ји з л а т е з е „с „с т а т е р ” (d i sc . I, 61 и XIV, 53; о 46, 7 N orm an, c o ll . Lo Loeb). с т о т , ј е ( Bellum Vandaiicum, I. 11, 13)
665 665
н а м о т р и в а д а с у в ел и и б р о д о в и y а р е в о ј л о т и и м а л и к а п а ц и т е т о д 50 000 „ ед ”, т о и о с и 3 0 0 0 б р о д с к х т о н а - е в е р о в а т н а ц а . A. . . Jones (The Late Roman Empire, op. cit, II, p. 8 4 3 ) е л и а с п и у ц , a Gibbon (Kora а т и Jean R oug é) ce д р и с п а в о г р ењ а: „ хвати о сам азум е тум ач е њ е п о д р е т п о с т а в к о м д а je je р о к о п е , y в о м а т и ч к о м т и л у , е л е о д а д м но о з н а ч и modius, к о ји ј и je je а ш е с т и а ’1 ’1. одови о ко а П о к о п е го в о р и у , д а е, а л и о с и о с т о д 50 0 0 0 modi i; т о с у у п р а в о quinquaginta milium modiorum o к о је ј е п о м и њ е ц а е в о л а (Digeste, L, L, 5, 3) о в о д о м б р о д о в а к о ји ји с у о б е з б е ђ ал аппо20 0 „ е д и " о кој а гов ор и е м с т и е (D (Disc. т popul puli Ro Roman mani. И с т о в а ж и а 20 X X III, 2 9 2 A), е в е р а , е G. G. Dargon (L'Empire romain d'Orient au qua trième triè me siècle siècle et les traditions traditio ns politiq pol itiques ues de l'hellénisme, op. op. ci t, и и y Centre de recherche 3, 1968, p. p. 46 46 и n. 68). 68). d'histoire et civilisation byzantines, 3, 50 8, 11 ( а ), 17 17, 28 и 30 (1 500 500 Codex Theodosianus, VIII, 5, De cursu publico, 8, и г а ). ). З а к о н и с у ce ce с т о п о н а в љ а л , о ч г л е д н о у з а л у д , y е љ и д а ce ce о г р а н ч и оу п о т р е б а к о р и с н и к а cursusa к о ји ј и с у п р е н о с и л и р е т е а к т о в а р , к а о и д а ce о г р а н и ч и б р о ј и з а м о р в о л о в а к о ји ји с у а п е н о м ( angariae) у з и м а н и о д п о м о р с к и х с о п с т в е ик а и х о в и х с л >а >а к а д а б и ce у п г н у л и y véhicula publica (VII (VIII, I, 5, 20) 20) н а ursusu. б а в е з и п о л о в и и з а п е н е к о ји ј и м а j e о п т е р е ћ е н п р о с т а р о д ( plebs plebs rustica, pagi, е Јул ан свој м епо атљ м с т и л о м : З л к о н и к , VIII, 5 , 1 6 ) , е с м е ју ју д а у н те сељ ак е, а то п осто и б а р а з л о г : „т о 6и о н а ш тету гр ” (XI, 10, 1). л о je ч а к а б р а њ н о и к а ж а в а н о п р и н у д н и м р а д о м п р а в љ е п р в ел и к и х к ол а cursus publicus (VIII, 5, 17). 5' л и т р а н орт ж та ни е довољ ан, треба од а направи ти хл еб. ако то реш ити ? и ш т а л а к ш : д а т и д а ce c e с п е ч е в о јн ј н и ч к и х л е б ( buccelatum; cf cf. о к о п е , Bellum XIII, 5), о je je е з а (mirnus) д е н о не м е д а ce с л Vandalicum, XI (Co е су били реш dex Theodosianus, VII, 5, De De excoction excoctione, e, 2). б а в е н и п о с л о в и и а п н >е >е а с в е , а в а je je с в е п о г л а ш а в а л а з а munus. Т о м е у ce ce р и д р у ж в а л а н а јд јд о иш т и ја ј а и з н у ђ и в а а : н е к и р а д н и ц и н а cursusu с у о д п о д р е ђ е и х т р а и л и д а ате к ор е њ е к о с к х т о ч о в а , a о в а ц с у у з и а л и а с е б е ( а к о н VIII, 5, 21 т о а б р а њ у је ј е и п р о г л а ш а в а к р а ђ о м ). 55 A. M arshal ars hall, l, L'industrie L'indust rie et le Comme Commerce, rce, op. cit, II, p. 58. 53 и ет о з л г а е I. N. Wood u Cambridge Ancient History, XIII, p. 522-525. On lin e ењ е ( о и A. H. M. J on es, The Late Roman Empire, op. cit, I, p. 249-253; E. Stein, Histoire du Bas-Empire, cy зи гот и ор ст и ој и еBas-Empire, op. op. cit. I, p. 2 68 ) je а cy ж и м hospitalitas (Codex Theodosianus, VI VII, 8, 5), с и м а к о н с у д о б и а л н е ећ иш ав (Leges Visigothorum, X, 1, 8 ), a е е д у т е ћ и у , а к о с у н а л а г а л а hospitalitas з а с а в е з к е ; а л и о ј е д и о с т и с у н е ја ја с н е . З а р с у В и з и г о т и с а м и в у к л л у г ? He а м о . о д р а з у м е в а ce c e д а je je у з г а л о за п о с е д а њ е б и л о и а с л н о г ; а у л н de P ell a а л и то код њ а н е д о ш а о hospes, је ј е р т а м о г д е ce ce е д а н о т е г а л н о у с л и о , д р у ги ћ е п о к у ш а т и д а у ђ е с и л о м (Eucharisticos, 285-290). 54 W. Goffart, Barbarians and Roman, A. D. 418-584, 418- 584, op. cit. cit. 55 дњ е ози а и ал ан а ко е од а в а ј у Е . S tain, du Bas-Empire, op. cit. I, p. 263, 320, 32 32 3 и 3 8 6 , и ј е A. A. H. M. Jon es, The Late Roman Empire, op. cit. II, p. 1060-1061, cf. I, p. 265. 56 O t o m и к т и в н о м в а а л с в у , а л и и о п о т о в а њ у рм ана пр а у о б р а зи љ и о Ц а р , в и D. Fou Fousstel de de Coul Coulan ange gess, Histoire des des institutions institu tions politiques politiq ues de l’ancienne l’ancienne p. 51 51 6-5 20; ј е д н е л France, II: L'Invasion germanique germaniqu e et la f in de l’Emp l’Empire, ire, op. cit, p. стори ар аз у ј е н а н с е о је ј е н е в и д е в и . - е о а р и т о к а т и е ce о в е з а о с к р а љ в и а В и з и г о т а к о ји ји с у б и л и т о б о и с а в е н и и ц а р а и п р а в и о с о д а р и . Cf.
666 666
Paulin de Pella, Eucharisticos, Eucharisticos, 303: „Gothicamfateor pacem me esse esse secutum, cum cu m jam ja m je in re publica public a cernamus cerna mus pîures Gothico Gothico florere javore jav ore" " ; в е з а н о з а у з у р а т о р а А т а л а - о н je р а сп о л а г ао ц р к в ен о м и л о с т и њ о м , л и д о б р а с у м у б и л а к о н ф и с к о в а н а и у м р о je je у н и т е , к а о за к у п а ц y и с к у . р у г и , од А ци а или а јо јо р и а н а д о и ја г р и а , п о к у ш а л и д а с п а с у о н о ш т о je о с т а л о о д ц а р с т в а a т о ћ е н т а т и п о д К л о в и о в и м н а п а ди м а . U. Asche, Asche, Rom Romss Weltherrsch 4 Ј . С . U. Weltherrschaftsid aftsidee ee und Aufîenpolitik in der Spâtantike Spâtanti ke im Spiegel der der Panegyrici Latini, Bonn, Habelt, 1983. Eucharisticos, 161-166: „contentas domus inlece'•* С је , о II, 8; P a u lin de P ell a, Eucharisticos, он е, с м о II I II, 12. bris bris famulan fam ulantibu tibu s uti"; uti"; С ј а в и о А л а р х II II а с в о ј е ске п одан е в о д и о je р е в ја ј а р р и с к о г п р а в а о ј j e о б ја р а ч у н а о н о в е а м а , б а р е м о о н а п р е 46 4 63. 1,0 и ш е ce ce н е в е р у ј е y т о д а je с в а к о м е б и о с у ђ е н о а ац он ал ости, о м с та т у у , д а je je а н и а с у ђ е н о no no л а р х о в о м гот а no n o Le р е в ја ја р a Lege gess Visigothorum, cf. Ennio Cortese, Le Le grandi grandi linee linee della della storia giuridica medeva medevale, le, Roma, II Cigno, 2002, p. 44-47. u р в ер н и к а о и С и д о н и ј , п зи г от и , у р гу н д и , р м о р и к а н ц и , р а н ц и , а н д а л и , у н и ( е д н а к о ч е ст о са в е з и и непр ате и а ), ), р е т о н и na ч а к и Б а г а у д и и , y р о в а н , т а л и а н и . д н о с и и з м е ђ у п р и ја т а и непри ат а у еодређе , лоори у разде , р а с к и д а њ а и с к л а п а њ а с а в е за с у ч е ст а , н и а д н е о р о с т и в а . Carmen, VII, 505: „Quae uae nosterpeccavit nosterpecca vit avus, avus, quaem qua emfus fuscat cat id m u m quod quod te, te, Roma, Roma, capit". capit". ' ' идон е ол е р , Carmen, V VIII, ( еги к А с у ), 497. е о о р к II е б и т и в , no с т у 50 5 (nosfer avus), н и G ib b o n . 1,4Н и Santo Mazz Mazzar arin ino, o, La Ri zzoli, 1988, p. p. 70 и 72. 72. La fin e del del monde antico, Rizzoli, Les Origines, op. cif. p. 329 n 341. K. F. Werner, Le de l’Af l’Afriq rique ue romaine ro maine au Bas-Empire, Bas- Empire, op. cit. I, p. 412. “ C. Lepelley, Les Cités de м , а т je б а р ј е д н с л у ч а ј с а м о д б р а н е а , е к а в р с га г е р е ( ба е , XVIII, 43 ) . Stein, Stein, Histoire du Bas-Empire, op. cit. cit. I, p. 227; cf. A. H. M. Jones, The Late Roman Em pire, pire, op. cit. I, I, p. 360 и 616. üe H. Ingl In gléb éber ert, t, Le Les Romains Ro mains chrétiens chrétiens face à l’histoire l’histoire de Rome, Rome, op. cif. p. 565. и в а к а к о ce ce а д и o д а н у к о ји ј и je je и с п а ћ и в а н в а р в а р и а , к а о ш т о н а в о д и . Inglébert, ibid. p. 578, n. 425. d'Orien t au quatrième sièc siècle le et les les traditions politiques de 70 G. Dagro Da gron, n, L'Empire romain d'Orient l'hellénisme, op. cit. p. 100-108. 71 је , V, 66 AC, и XVI, 21 211 AB AB, и G. Dagron, L'Empire L'Empire romain d'Orient d 'Orient au qu 11 1. Cf. J. Vanatrième siècle et les traditions politiques de l'hellénisme, op. cit. p. 101 и n. 111. derspoel, Themistius and the Imperial Court, The University of Michigan Press, 1995, p. 207. 72 P. Heather, Goths and Romans, 322-489, Oxford, 1991, p. 117. 73 та ућ в о г и с в е з н а ју ћ е г К а м а Ј у л а н а , éd . G ou d i с т о р у а л ј п о н neau, op. cit. t. t. 2, p. 452 и 823, е в о та схв ага о: е тр е су би е от ебл . ве сам о три и ли четири е се ц а о д и ш , о д ју ј у н а л и ју ј у л а , к а д а je и т о ело aхран а з а с г о к у с е м а . в о с к е т р у п , е л и т н а в о ј а и н а јв јв е ћ а а д а , с п о с о б н е с у д а ду y оход з и и л и д а о д р е а г у ју y х и т н м у ч а је в и м а , а л и п о д у с о в о м д а и п р а т и к о м о р а и д а ce ce о г р о м е ж т н и ц е к о је је с у з а њ и х ч у в а н е п р т а ју ју и б у д у и м н а р а сп о л а га њ у . ер п ок азаће ра е р у п о т е ш о ћ а : 2. д е ц е м б р а 1805. с у н е н а " Ј е д а н с к о р и у с р л и ц у ce ce о д и г л о а д к о р з и к а н с к и м д и к т а т о р о м . о ј к а о в о г р е в о л у ц и о н а р ног вође, ом е раљ ви у бил и рођац , хран а ce ce y о с в о ј м ам а; следе-
667
h er та, ганов и у ст е а п оум а л и с у о д г л а д и је ј е р и м je а н у с к а в о јја св е у з е а . 75 и о у ен у и ест о ео у си е з у к о ј у д у Ј .- . Carrié и A. R o u sse l le , L’Empire romain en mutatio mu tation n des Sévères Sévères à Constantin, op. cit. 78 Г о д и е 45 45 6 . д о н е j e г о в о р о п а н е г и р к o в и т у к о ји ј и je je, а ж е о н , е ћ п о к о в о с в о ј о П а н о н и је и с г у р н о ћ е п о б д и т и а н д а л е (Carm. VI VII, 588), a е го д и е су а н д а л и о п љ а ч к а л и и м ; с д р у г е т р а н е , о д 44 4 4 8. о г и с у ce ce и т а л и д а л то поч у сам тн е м ук е Р а , е р je je и с т е к л о д в а а е с т в е о в а п о с т о ја ј а њ а к о ј е je ед ел о п ст о д ест еш а (VII, 55 и 357; cf. C e n so rin u s, De De die XVII, 15). 458. y ег у за М а ( Carm. V, V, 4 4 - 5 6 ) , , и у с natali, XV к р у н и а л и , п р и м а п о к л о н е о д св и х п р о в и н ц и ја с м ри , а л и о б е ћ а н je п о р а з а н д а а . а к и 47 4 . о н е ( с м о V, V, 16) г о в о и о „ magister militum per Gallias", o о ви м п о б ед а м а н а д В и зи г от н м а и њ в ом а р у „pro re publica". а д а ce c e а he и њ о в и с и н о в и је д н о г а д а н а б и т и к о н з у л и ; а н а д а н и је у о п т е б и л а н т в а р н а : о н у л а т he he т р а ј а т и о ш д у г о ; о д Т е о д о р о м , о е т и е и К а с и о д о р he he б и т и о н у и за а 510. и 514. 77 а д а j e 4 7 6 . д о а к а р п о с л а о y о н т а н т и о п о љ ам а ч а с т и за п а д н х ц а р е в а , н а водно y и д а п о н о в о у с о с т а в и је је д и н т в о Ц а р с т в а , а в р е м и у yт о м е в ер о в а тн о п е п о з а л и с а м о п е р и о д м ђ у в л а ст и и е ђ у д в а ц а р а З а п а д а , к а к в и х je в е било виш . 76 о д и е 41 419, б р о ј о в а ш е н х н а ја ја в е а с п о д е л е н и е б и о в е ћ и о д с т о д в а д е с е т х и (Codex Theodosianus, XIV, 4, 10, 3), 79 A. и . A lfb ld i е п а ч е 41 41 0. е к он то ат а к е ce ce д и retiarius к о ј и je je у п р а в о о б о р и secutora, с а н а т п и о м „Rep „Repar arat atio io mvneris féliciter" féliciter" (Die (Die Kontom iat-М daillons, op. cit. 2. 2. , p. p. 215) 215).. 80 Prosper d'Aqu d'A quitain itain e, Chronique (J. -P. Migne, Patroloqia Latina , LI, col, 592 B). 81 H. Brandenburg, „Sti lprob leme der früh christl chr istlich ich en Sarkoph agkunst Roms im 4. JaJahrhundert: Volkskunst, Klassizimus, spatantiker Stil", Romisch Romischee Mitteilunge Mitte ilungen, n, 86, des Symposi Symp osi 1979, p. 470. („Das Ende der antiken Sarkophagkunst in Rom”, y Akten des ums „FrühchristHche Sarkophage" Mainz, Koch, 2002, II, p. 19-39), 87 E. D em ouge ou geot ot,, De De l'unité l' unité à la division div ision de l'Empire Romain, Paris, 1951, p. 570. 83 6 Esdras, XV, 41; P. Riessler, Altjüdisches Altjüdische s Schrifttum Schrift tum auflerha auflerhalb lb derBibel, der Bibel, op. cit. cit. p. 1287; F. Bovon u P. Geoltrain (éd), Ecrits apocr apocryph yphes es chrétiens, Paris, Gallimard, coli. „Bibli othèque de la Pléiade", 1997, I, p. 663; K. Strobel, Das Das Imperi I mperium um Romanum im 3. Jahrhundert, op. cit. p. 86-87. 81 397. с в е т и аул н е да м е т р б а д а c e б о ји ји р е т њ и а л и е а к о je г р а д ки пр к т х р и ш ћ а н и н и а к о н о в а ц т р о и н а м и л о с т и њ у a н е н а bestiis et gladiatoribus ( Epistula XIII, Ad Pammachium, Pammac hium, 15; J.-P. Migne, Patrologia Latina, LX1, col. 216). 85 , V, 41. La Vie de saint Augustin Augu stin (Augustine (Augustin e o) Hippo: A Bi 86 о 137 (5), 20, н и P. B rown, La ography), op. cit. p. 441. 87 O о п с е ом пита у, а св е т о г в гу ст и н а о у ст о ш у Р и м а и о ис тор и и на е р о ce ce д р м ај ов е с е и у п у ћ у је м а H. H. ln g l é b e r t , Les Les Romains Romains chréti ens face à l'histoire de Rome, op. cit. p. 395-502. Vie de saint sai nt Augus Au gustin tin (Augustine (Augu stine of Hipp Hippo: o: A Biography), op. op. cit. cit. p. 382-383. 88 P. Brown, La Vie 89 а в а б о ж а н е м а в е са ц р к в о м о ју ј у в и д и о , y к о јо јо ј с у и г р е ш и ц и и р о к т и , a р ж а в а з л а н и је г р а ђ а н с к о д р у ш т в о , д р у г и м р е ч и а - и м к о ц а р с в о ; в и д и п р е свега 1, 35, 35 , XI, 1 и XV, 1. S. Lancel Lanc el (Saint Augustin, op. cit. p. p. 571) 71) п д р ж а в б о о ј, ј, 1, : „ рж ава бож а м ож е да наступи сам о ван т о р и ”. о ж а д р ж а в а Зе аљ ка
668
д р ж а в а с у а п р а в о б у д у ћ и и з аб р а н и и б у д у ћ и п р о к л т и , a н е Д р ж а в а и св ет , к а к о ћ е т в р д и т и „п о л и т и ч к и а в у с т и н и з а м "; д а л е к о о д т о г а д а А в г у т и н а њ а о т е о к р а т и ј и ; о б е д р ж а в е ce ce р е п л ћ у y о в о м н и к о м в е т у : т а о в н и ц и ож е држ аве ( веш те ици и би у п , р е к л и б и с м о ) y т в а р н о с т и р и а д а ју З е а љ к о ј д р ж а в и и б и е п р о кл ти, док ан оаи Зем аљ е д р а в е к о јо ј о ј j e с у ђ е н о д а н с т а н е (г (г р а д с к и а в е т н и ци, крал>ви, е в г у ст и н ) р и а д а ју Б о ж о ј д р а в и , у п р к о с о ч е к и в а њ и м а , и б и ћ е м ђ у и за бр а к и м а . 0 д р ж а е б о ж о ј, IV, 7, ј. ј, IV De schismate Donati, 2, 3, y J.-P. Migne, Patrologia Latina, XI, XI, 1000 10 00 A. A. а р а ф р а з р а м , ca овим одобрењ , аутобиограф о ведочењ е ли ви а олек а (O ( O l i v i er R olin) о е д м сл ом , ту ел м тањ (Tigre en papier, Paris, le Se u il , 2 0 0 2 , p. 2 6 - 2 7 ) . O си а зм у м сл и е н а и П е л г и , J. B adew ien, Ceschichtstheolagie und Sozialkritik im Week Salvians , Gottingen, 1980, p. 176-200. O ози у и К ом од у (и з г д т и а тог ау тор а, е ј е с п о р о ), ) , . C o u r c el l e , p. 12 8 -1 2 9 , и си Histoire littéraire des des grande grandess invasions germaniques, op. cit. cit. p. Das Imperiu Imp erium m Romanum im 3. Jahrhundert, Jahrhunder t, op. op. cit. cit. а с л е 41 4 1 0. K. Strob el, Das p. 364-369. 'и К о м о д и а н , Carmen de duobus popališ, 817 -81 8 и 822 (éd. J. J. Martin, Cor Corpu puss christianoод н ед а п а ч у и з 4 10. о ј у с у п и оти rum, v o l. 128, p. 103). (810: „Cothis inrumpentibus”) в о ђ е к и У и ш т и т е , о л и о к о м и з т к р и в е њ а в ет о Јована. о ce т и ч е р о з и ја и о г и х д р у г и х , о к и ce c e а с т а в љ а ју ју н а у м у ју ћ у в у с т и н о в у п о з у д а б и о ч и т и л и tempora Christiana п а а н х о п т у ж б и no о ј а je je т о б и л а е п о х а п р о п а ст и .
669 669
