PSIHOLOGIJA Pojam i struktura ličnosti
- Osnovne karakteristike psihickog zivota su: 1) Jedinstvo - organizacija svih procesa i osobina u jednu celinu ( termini : sistem, sklop i integritet licnosti ) 2) Osobenost - jedinstvenost u odredjenim karakteristikama ponasanja i nacinu organizacije psihickog zivota 3) Doslednost - slican nacin ponasanja u vecem broju relativno slicnih situacija : znak postojanja odredjenih osobina - Licnost nastaje uzajamnim delovanjem organizma i sredine. - Imamo dve vreste definicija o licnosti: 1) N. Rot : "Licnost je jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim delovanjem jedinke i sedine i odredjuje opsti, za pojedinca karakteristican, nacin ponasanja." 2) Ž. Trebješanin: "Licnost je jedinstven, cvrsto organizovan, slozen i relativno stabilan psihicki sklop osobina, koji odredjuje dosledno ponasanje i dozivljaj individue." * Psihologija licnosti * - Psihologija licnosti je teorijska, fundamentalna psiholoska disciplina koja proucava pojedinca kao celovit i neponovljiv sklop razlicitih psihickih osobina - Najvazniji problemi proucavanja licnosti su: 1) Struktura licnosti - koje su najvaznije osobine ili grupe osobina koje cine licnost i kako su povezane u sistem. 2) Razvoj licnosti - Uticaj razlicitih faktora na razvoj i faze u razvoju licnosti 3) Dinamika licnosti - koje su unutrasnje snage koje pokrecu osobu, kako se to ponasanje usmerava, dozivljaji koji prate ponasanje ili nastaju kao posledica ponasanja * Struktura licnosti * - Struktura je sistem odnosa medju sastavnim delovima. - Struktura licnosti cini jedinstvo posebnih psihickih dispozicija ( navike, stavovi, potrebe, crte, vrednosti ) i citavih delova - pod sistema licnosti ( sposobnost, temperament, karakter, indetite ) urodjenih u jedinstvenu i relativno skladnu organizaciju. - Glavni problem razmatranja strukture jeste nalazenje osobina ili nekih krupnih jedinica koje cine licnost, koji su osnovni delovi gradivne jedinice koji cini sklop licnosti, to zavisi od teorijskih postupaka razlicitih teorija licnosti. * Crte licnosti * - Osnovne gradivne jedinice strukture licnosti u mnogim psiholoskim teorijama - Oznacavaju relativno trejnu tendenciju da se na slican nacin ponasamo u mnogim situacijama - Opstije su od navika i stavova - Crte mogu biti izrazene u vecoj ili manjoj meri i zato se nazivaju i dimenzijama licnosti - Sve su crte uopstene, one se ipak razlikuju po stepenu uopstenosti - generalizovati - Crta po kojima se pojedinci mogu porediti i razlikovati ima mnogo, medjutim nisu sve crte podjednako vazne, neke su opste i ukljucuju u sebe druge. - Ako se nekoliko osobina cesto tj. kod mnogih pojedinaca javlja zajedno i povezano, one se mogu svesti na jednu osnovnu ili izvornu crtu - ovo nam omogucava da veliki broj osobina svedemo na manji. - Katel je pomocu posebnog metodoloskog postupka ( faktorske analize ) sve osobine licnosti sveo na manji broj opstih i medjusobno relativno nezavisnih crta. Utvrdio je da se moze
razlikovati 16 osnovnih faktora ili izvornih crta licnosti po kojima se mogu uporediti i opisati svi pojedinci. * Temperament * - Temperament se odnosi na vrstu i nacin emocionalnog reagovanja i energetske karakteristike ponasanja : brzinu, snagu i trajanje reakcije. - Temperament je vise uslovljen naslednim faktorima, nego uticajem sredine u kojim se pojedinac razvijao. Temperament zavisi od nacina funkcionisanja vegetativnog nervnog sistema ( simpatickog i parasimpatickog ) odnosno od rada endokrinih zlezda. - Temperament se ipak u odredjenoj meri menja tokom razvoja, pre svega pod uticajem sazrevanja, ali izvestan uticaj ima i sredina u kojoj se osoba nalazi. * Tipovi temperamenta * - Prva i najpoznatija tipologija temperamenta nastala je antici, a formulisali su je, grcki lekar Hipokrat i rimski Galen. - Cetri osnovne grupe ili tipa temperamenta su: 1) Kolericki temperament - kerekterisu jake emocije, nagle reakcije, brzo i cesto uzbudjivanje. Osobe ovog temperamenta se lako ljute i cesto dolaze u sukob sa drugim ljudima. 2) Sangvinicki temperament - imaju ljudi koji takodje brzo reaguju, ali cije reakcije i osecanja nisu tako jaki i ne traju dugo. Sangvinik lako menja raspolozenja, kod njega preovladjuju vedra raspolozenja. 3) Flegmaticki temperament - karakterisu retke i spore reakcije i spora i slaba uzbudjenja. Ljude flegmatickog temperamenta najcesce ocenjujemo kao dobrocudne, stalozene, slabo pokretljive. 4) Melanholicki temperament - ima covek koji takodje retko i sporo reaguje, ali cija su osecanja jaka i dugo traju, kod njega preovladjuju neprijatna raspolozenja tj. osecanja tuge. - Temperament cesto pokazujemo i pomocu odredjenih crta temperamenta: pasivnost - aktivnost ; emocionalnost ; agresivnost ; uzdrzljivost. * Karakter * - Karakter je osoben sklop izrazitih crta licnosti, prevashodno emocionalno - motivacionih, socijalnih, moralnih i konativnih ( pouzdan, radoznao, iskren ) po kojem se ona razlikuje od drugih. - Cesto se pojmom karakter oznacavaju najbitnije karakteristike licnosti ili moralno - voljne osobine licnosti ( kao sto su i u svakodnevnom govoru ) - Za razliku od temperamenta, karakter je stecen, formira se pod uticajem sredine, vaspitanja, iskustva i licnih voljnih napora. - Karakter se velikim delom odnosi na socijalnu stranu licnosti - moralni princip u odnosu pojedinca sa drugima. Karakter obuhvata i voljne osobine ( upornost, doslednost, hrabrost ) koje se ispoljavaju i u odnosu pojedinca sa drugima ali i u odnosu prema samom sebi. U sirem smisli karakter obuhvata sve socijalno relativne osobine : stavove, predrasude, vrednosne orjentacije, interesovanja i druge dinamicke karakteristike. * Sposobnost * - Sposobnosti, pored motiva i iskustva uticu na uspesno vrsenje odredjene aktivnosti. - Sposobnosti se dele na :
1) Intelektualne - dolaze do izrazaja u brojnim i raznovrsnim intelektualnim radnjama 2) Psihomotorne - spretnost, koordinacija, brzina 3) Psihosenzorne - mogucnost cula darazlikuju drazi po intenzitetu i kvalitetu - Sve sposobnosti treba uzeti u obzir, prilikom biranja profesije i izboraradnika na odredjeno radno mesto. * Svest o sebi * - Svako od nas ima dozivljaj vlastite licnosti, imamo svest da pretstvaljamo posebnu, jedinstvenu licnost i da smo drugaciji od svih ostalih osoba koje poznajemo. Taj dozivljaj i znanje o sebi kao posebnoj i jedinstvenoj osobi naziva se svest o sebi ili " JA- osecajem ". - Mala deca nemaju svest o sebi, ona se razvija postepeno. Prvi pocetni dozivljaji, te vrste se javljaju izmedju 15-og i 18-og meseca u vezi sa sopstvenim telom ( telesno ja ). U razvoju " ja " osecanja veliku ulogu imaju govor i odnos okoline prema detetu. Ime pomaze detetu da razlikuje sebe od drugih i postaje sastavni deo njegovog ja. Znacajnu ulogu o razvoju svesti o sebi imaju : roditelji, vrsnjaci, nastavnici. Za formiranje indetiteta i svesti o sebi narocito je znacajan period adolescencije.
PSIHOLOGIJA - [SELECT DATE]
4
