Pojam I predmet kriminalisticke tehnike? Kriminalisticka tehnika je grana kriminalistike, koja se bavi
pronalazenjem, usavrsavanjem I primenom naucno naucn o tehnickih metoda I sredstava za registraciju I indetifikaciju lica I stvari, I pronalazenjem, fiksiranjem I tumacenjem materijalnih tragova u cilju suzbijanja isprecavanjka kriminali kriminaliteta, teta, otkrivanja otkrivanja ucinilaca ucinilaca I rasvetljavan rasvetljavanja ja krivicnih krivicnih dela I dogadjaja. dogadjaja. Predmet : primena naucnih metoda I njihovo prilagodjavanje problemima koje resave kriminalisticka tehnika, primena naucnih metoda za registraciju i indentifikaciju lica, leseva I stvari, koriscenje naucno-tehnickih metoda za otkrivanje fiksiranje I tumacenje materijalnih tragova. Istorijski Istorijski razvoj kriminalis kriminalisticke ticke tehnike tehnike? 4 faze: eticka, misticna, zakonska I faza slobodnog sudijskog
uverenja. ticka predstavlja neplanirano slucajno delovanje prema izvrsiocu krivicnog dela, sve je prepusteno slucaju. slucaju. !isticno je prepustanje prepustanje izvrsioca izvrsioca kd "#ozijem "#ozijem sudu$. %akonska %akonska zahtevala zahtevala je izricitu primenu vazecih zakonskih zakonskih propisa, priznanje priznanje osumnjicen osumnjicenog og je najvazniji dokaz a nacin dobijanja dobijanja nije bio od znacaja. znacaja. &loboda &loboda sudi sudijs jsko kogg uve uvere renja nja sud sud nije nije vezan vezan po pose sebni bnim m form formal alni nim m pravi pravili lima ma ve' ve' slob slobodn odnoo ocenj ocenjuj ujee svak svakoo lice lice pojedina(no. Izjedna(eni su materijalni i li(ni dokazi. Podela KT? kriminalistička fotografija ) op*ti i posebni deo+ p*ti je vezan za klasi(nu fotografiju i za
hemijsku obradu. osebni deo obuhvata kriminalisti(ko tehni(ki aspekt fotografije u koju spadaju: uviajna, istra/na, registraciona fotografija i sl. Registraciona i identifikaciona tehnika obuhvata postupak bele/enja podataka kojima se trajno zadr/avaju podaci o nekom licu,le*u ili stvari. Identifikacija podrazumeva utvrivanje posebnih obele/ja. 0egistraciona tehnika je grana tehnike koja se bavi pronala/enjem, usavr*avanjem i primenom najpodesnijih nau(no-tehni(kih metoda za registraciju lica, stvari i dogaaja u cilju identifikacije lica, stvari i rasvetljavanja dogaaja. 0egistraciona tehnika ima dva osnovna dela: kriminalisti(ku identifikaciju i kriminalisti(ku registraciju, pri (emu je registracija sredstvo za ostvarenje identifikacije.. Operativna tehnika je vezana za kriminolo*ko tehni(ku obradu lica mesta odnosno uviaja. 1u spadaju i rad sa prislu*nim ureajima ureajima za no'no posmatranje, posmatranje, tehni(ko obezbeenje obezbeenje objekta itd. perativna perativna tehnika tehnika je grana krim.tehni krim.tehnike ke koja se bavi pronala/enjem, usavr*avanjem i primenom najpodesnijih nau(no tehni(kih metoda,postupaka i sredstava, koji se primenjuju u operativno-takti(kom postupanju, sa ciljem da se omogu'i *to uspe*nije pribavljanje materijalnih dokaza i tako doprinesu otkrivanju i rasvetljavanju krivi(nih dela. Istražna tehnika predstavlja ispitivanje materijalnih tragova radi pripreme za ve*ta(enje. 2 zavisnosti gde se ispitivanje obavlja mo/e biti laboratorijsko i terensko. ksperiment je svesno,plansko i vi*ekratno variranje novih okolnosti prilikom njihovog uvoenja u sporni (injeni(ni sklop ispitivanog kriv.dogaaja kako bi se utvrdili uslovi, uzroci, mehanizam razvoja kriv.dogaaja kao i zakonomernosti nastanka posledica i tragova sa ciljem provere postoje'ih i pribavljenih novih dokaza. 3ove okolnosti se uvode u ispitivani (injeni(ni sklop kriv.dogaaja naj(e*'e nakon prethodno izvr*ene rekonstrukcije. Trasologija je nauka o tragovima. buhvata i obradu svih vrsta vrsta materi materijal jalnih nih tragov tragovaa u vezi vezi sa dog dogaaj aajem em koji koji se obrau obrauje. je. Kriminalist Kriminalističko ičko tehnička tehnička veštačenja veštačenja predstavljaju primenu nau(nih metoda za ispitivanje i identifikaciju materijalnih tragova koji su od interesa za dogaaj. etode etode KT? et etode ode krimi kriminali nalisti sti(ke (ke tehnik tehnike, e, najve' najve'im im delom, delom, poti(u poti(u iz prirod prirodnih nih i tehni( tehni(kih kih nau nauka ka i
prilagoene su specifi(nim zahtevima kriminalistike. !eutim, njihovo preuzimanje se ne vr*i mehani(ki, nego tek po*to budu temeljno prou(ene, usavr*ene i modifikovane, tako da prakti(no prestaju da budu deo nauke u kojoj su prvobitno razvijene. ostoji podela na: 1 )spada dijalekti(ki metod koji tretira stalno kretanje i promene u procesu odr/avanja predmeta i pojava+  ) posmatrnje, opisivanje, merenje, uporeivanje tragova i pronaenih uzoraka, eksperiment+ - osmatranje predstavlja vizuelno uo(avanje predmeta i tragova.
- pisivanje zahteva verno uo(avanje predmeta i tragova i njihov meusobni odnos. - !erenje predstavlja bele/enje rastojanja i predmeta. - ksperiment je ve*ta(enje )vatrenog oru/ja i sl.+ &5I6783 - kriminalisti(ki metod ) fotografski, balisti(ki i metodi ve*ta(enja rukopisa i potpisa+ - matemati(ki metod - metod formalizacije - metod modeliranja - fizi(ki i hemijski metod - biolo*ki metod #ez obzira koji se metod koristi, on mora biti nau(no osnovan, kako bi se rezultati istra/ivanja mogli koristiti za dobijanje materijalnih dokaza. Pojam kriminalisticko!tehnicke registracije? &trana 9 Kriminalist Kriminalisticka icka registracij registracija a kroz istorij" istorij"? Regista Registacij cija a i identi identifik fikaci acija ja saka#enj saka#enjem em vaj metod sadr/i
obele/ja surovog ka/njavanja odreene klase zlo(inaca *to je zavisilo od vrste kriv.dela. 1ako je lopovu odsecana ruka, nekima jezik, nos i sl. va metoda je imala dosta nedostataka: nije davala dobre rezultate identifikacije jer se de*avali slu(ajevi saka'ena kao posledice nesre'nog slu(aja, pa su se ta lica izjedna(avala sa izvr*iocima kriv.dela. takva lica su postajala invalidi i potencijalni kriminalci. Registracija i identifikacija žigosanjem vaj na(in poti(e jo* iz starog veka ali je dugo zadr/an u upotrebi. 2 Kini se zadr/ao sve do ;<=> godine a u 0usiji ;@A. 2 0imu je lopovima vrelim gvo/em utiskivano slovo f na ple'ima kao znak da su izvr*ili krau. 2 ngleskoj dlan, u Kini lice, a u 0usiji (elo. vaj na(in se ponovo javlja u upotrebu tokom drugog svetskog rata, kada su nemci registrovali robija*e tetoviranjem, tako *to su im na nadlaktici utiskivali broj i oznaku. Parada identifikacije na se sastoji u dobrom pam'enju iskusnih policijskih slu/benika. 2veo ju je u upotrebu jedan francuski slu/benik koji je imao izvanredno pam'enje. n je obilaze'i zatvore postrojavao zatvorenike i posmatrao ih zahtevaju'i od stra/ara da nabroje njihove osobine. n je pamtio pa mtio u glavi njihove likove *to mu je omogu'avalo da ih identifikuje ako ponovo budu uhap*eni. Kasnije, zbog velikog broja krimi kriminala nalaca ca taj slu/be slu/benik nik ) Bidokel Bidokeli+ i+ po(eo po(eo je da sa(inj sa(injava ava bele*k bele*kee *to predst predstavl avlja ja za(eta za(etakk modern modernog og registrovanja na osnovu li(nog opisa. va metoda se koristi i danas kada je prilikom suo(avanja potrebno da svedok prepozna prepozna osumnji(eno osumnji(enog. g. $ntropološka $ntropo loška identifika id entifikacija cija 6e metod bertiona/e. vaj metod se bazira na odreenim nau(nim osnovama. 2 praksi ovu metodu je uveo 7lfons #ertion. !etoda se zasniva na merenjima odreenih delova kostura. 3au(ne postave ove metode bile su: - kostur (oveka od 9= godine pa na dalje je nepromenljiv - odnos dimenzija pojedinih kostiju kod svakog (oveka je potpuno individualan jer ne postoje dva (oveka u svetu kod kojih je kostur istih dimenzija. 1o se odnosilo na osobe starije od 9= godina. va metoda je uvedena u Crancuskoj ;A. god a bila je prihva'ena svuda u svetu. ojavom daktiloskopije ova metoda prestaje da se koristi etode kriminalisticke registracije? &trana A; Papilaroskopija? redstavlj redstavljaa osnovn osnovnii na(in za identifikaciju identifikaciju lica pomo'u papilarnih papilarnih linija. linija. Ko/a (oveka se
sastoji iz dva sloja: ;. spolja*nji - epiderm 9. unutra*nji - derma
piderm predstavljaju mrtve 'elije i one se nalaze na spoljnjem delu ko/e za razliku od dermi gde se odvajaju sve /ive funkcije. 2 unutra*njem sloju nalaze se ljudske kvr/ice koje se nazivaju DpapileD a (ija je veli(ina od =,; do =,9> mm a *irina od =,= do =,> mm. 1u se nalaze i krvni sudovi, koren dlake kao i /lezde. #roj papila je razli(ito rasporeen po povr*ini ko/e a najgu*'i je na prstima, dlanovima i tabanima. !eusobnim spajanjem papile obrazuju duga(ke nizove koji su u obliku brazde a zovu se papilarne linije i one su karakteristi(ne za ljudsku rasu. &kup papilarnih linija na jagodici jednog prsta (ini crte/ papilarnih linija koji je jedinstven i neponovljiv. apile na ko/i prstiju, na *akama i tabanima predstavljaju zna(ajna pojedina(na obele/ja koja omogu'avaju veoma pouzdanu i jednostavnu identifikaciju lica. Osnovne karakteristike papilarnih linija? &vaki prst, dlan ili tabani kod (oveka sadr/e gusto rasporeene
papile koje su jedinstvene i neponovljive kod svakog lica. Brh svake papile je vla/an jer se na tom delu lu(i znoj. Eodirom predmeta lice ostavlja tragove koji su golim okom nevidljivi ali ostavljaju likove papilarnih linija prstiju i dlana. d (vrstine dodira predmeta zavisi verodostojnost prenetih papila. reslikani likovi papilarnih linija predstavljaju tragove dodira ljudske ruke na stvarima. sobine crte/a papilarnih linija su: nepromenljivost koja zna(i da papilarne linije koje se formiraju u utrobi majke nakon A meseca za(etka ostaju nepromenjene kroz (itav /ivot, a nakon smrti sve do raspadanja ko/e. 2 slu(aju povreivanja a nakon regeneracije papilarne linije dobijaju prvobitan oblik individ"alnost papilarnih linija na prstima, dlanu i tabanima poseduju svoje individualne i neponovljive karakteristike. 3ema na svetu dve osobe koje poseduju identi(ne crte/e papilarnih linija, pa ni kod jednojaj(anih blizanaca. va karakteristika omogu'ava bezuslovno ta(nu identifikaciju lica kao i otkrivanje u(nilaca krivi(nih dela. gr"pisanje koje se ogleda u relativno malom broju grupisanih papilarnih linija i omogu'ava brzu identifikaciju lica jer se neki oblici papilarnih linija ponavljaju kod ve'eg broja ljudi prenosivost! preslikavanje crte/a papilarnih linija i mogu'nost najpogodnije krim.identifikacije lica. 1u prenosivost omogu'ava povr*isnki sloj ko/e na kome se nalaze pore kroz koje se lu(i znoj i stvara vla/nost koja omogu'ava preslikavanje papilarnih linija na povr*inu predmeta koji se dodiruju %aktiloskopija? Eaktiloskopijom se vrsi registracija I identifikacija lica I leseva na osnovu crteza papilarnih
linija na prstima deli se na: op*tu daktiloskopiju ili dekadaktiloskopiju monodaktiloskopiju ili istra/nu daktiloskopiju Eekadaktiloskopija se sastoji od uzimanja otisaka svih prstiju leve i desne ruke. na se mo/e upotrebiti samo u slu(aju kada se kod osobe koju treba identifikovati mogu uzeti otisci svih ;= prstiju. !onodaktiloskopija predstavlja zbirku za identifikaciju na osnovu pojedina(nih tragova papilarnih linija. va zbirka se sastoji iz dva dela i to: ;. zbirka pojedina(nih otisaka prstiju od poznatih lica 9. zbirka pojedina(nih tragova papilarnih linija prstiju nepoznatih lica (iji su tragovi naeni i fiksirani na licu mesta nekog dogaaja. Kod oba na(ina uzimanja otisaka prstiju tehnika rada je ista a sastoji se od slede'ih radnji: ;. pripremanje lica za daktiloskopiranje 9. izbor i priprema pribora za daktiloskopiranje A. daktiloskopiranje lica. Post"pak daktiloskopiranja lica I leseva ? 8ice koje uzima otiske prstiju ) kriv.tehni(ar+ pre daktiloskopiranja
posebnu pa/nju mora da obrati da prsti moraju da budu (isti i neozleeni. %aprljani prsti ne mogu dati otisak
koji se mo/e upoterebiti. %a daktiloskopiranje se koriste dve vrste pribora i to terenski i laboratorijski *to zavisi od mesta gde se katiloskopiranje obavlja. 2 oba slu(aja se koristi osnovni pribor koji je isti a sastoji se od: -specijalne daktiloskopske boje ili crne *tamparske boje -glatke staklene ili metalne plo(e dimenzira ;9 h A= cm. -gumenog valjka sa potpuno glatkom i neo*te'enom povr*inom -zbirke kartona za dekadaktiloskopsku ili monodaktiloskopsku registraciju -sredstava za pranje nakon daktiloskopiranja -kasika za daktiloskopiranje leseva sim toga ima I daktiloskopski sto I drzac kartona. %a terensko daktiloskopiranje postoji pribor koji treba zameniti prethodni a sastoji se od specijalne folije, daktiloskopskih fi*eva i sredstava za pranje prstiju. 2 postupku daktiloskopiranja na staklenu plo(u istisne se =,A do =,> mg. daktiloskopske boje koja se razvu(e gumenim valjkom u tankom sloju od =.; mm tako da boja ispuni meuprostor papilarnih linija, tako da je omogu'eno vidljivo preslikavanje papilarnih linija. Etaljan postupak strana 4; Osta daktiloskopija? Eaktiloskopska zbirka pored upotrebe u policijske svrhe koristi se i za identifikaciju
nepoznatih lica i le*eva, pa se naziva i daktiloskopska zbirka. 0egistrovanje po ovom sistemu regulisano je ravilnikom o kriv.tehni(koj registraciji i identifikaciji lica i le*eva koju donosi !2 0&. 1im pravilnikom regulisano je koja se lica smeju i moraju registrovati za op*tu daktiloskopsku zbirku i koje vrste fi*eva i obrazaca popunjavaju. vom na(inu registrovanja podle/u: Flica koja se nalaze u pritvoru, na izdr/avanju kazne u domovima i zatvorima kao i domovima za Fmaloletna i mlaa punoletna lica Fmaloletni u(inioci krivi(nih dela u vaspitno popravnim domovima za maloletnike Flica za koja postoje osnovane sumnje da su izvr*ila neka od kriv.dela za koja se goni po slu/benoj du/nosti F8ica privedena u &up zbog nepoznatog identiteta ili sumnje u istinitost datih podataka o identitetu Flica koja zbog svojih fizi(kih i psihi(kih nedostataka nisu u stanju da daju podatke o svom identitetu. brasci za op*tu daktiloskopiju su: daktiloskopski karton - fi* kontrolni karton - kontrolnik obrazac azbu(nog indeksa %aktiloskopski fis? Eaktiloskopski karton je veli(ine ;,> h ;A cm. rva strana sadr/i osnovne podatke lica
kao i podatke svih ;= prstiju pojedina(no a takoe i daktiloskopsku formulu. 2 desnom gornjem uglu upisuje se daktiloskopska formula Eruga strana sadr/i podatke o vremenu daktiloskopiranja, mesto i osnov identifikacije lica koja su obavila radnje kao i mesto za eventualno ponavljanje uzimanja prethodno lo*e uzetih otisaka. 2 desnom gornjem uglu podpisuje se sluzbeno lice koje je izvrsilo daktiloskopiju. Kako bi se fisevi razlikovali )muski od zenskih+ zenski ima gornju ivicu oznacenu plavom crtom sirine > milimetara. Kontrolnik ? Kontrolni karton je veli(ine ;,> h ;A cm a ima zadatak kontrole utvrenog identiteta. rva strana
sadr/i op*te podatke, otisak desnog ka/iprsta, daktiloskopsku formu kao i potpise lica koje je daktiloskopirano i lica koja se obavljala radnju. Eruga strana sadr/i fotografiju, li(ni opis, otiske ostala 4 prsta obe ruke )bez palca+. O&razac az&"cnog indeksa? brazac azbu(nog indeksa je veli(ine ;4 h ;=,> cm. vaj obrazac omogu'ava
brzu kontrolu svih registrovanih lica na osnovu prezimena i imena. rva strana sadr/i ime i prezime kao i ostale
podatke lica, mesto za kontrolni otisak a to je otisak ka/iprsta desne ruke. 2 slu(aju da lice nema ka/iprst uzima se otisak palca desne ruke i tako redom. 2 ovoj kartoteci registruju se lica : koja su stavljena pod krminalisticku obradu, prema kojima je primenjen pojacan nadzor ili lokalna kontrola, za kojima je pokretana potrazna delatnost, u vezi sa kojima su prikupljena potrebna obavestenja po zahtevu drzavnog tuzioca ili po zahtevu istraznog sudije preduzimane pojedine istrazne radnje, protivkojih je podnosena krivicna prijava, lica ciji je indentitet proveren ili utvrdjen, ili su po bilo kojoj osnovi daktiloskopirana, i lica kojima je zabranjen ulazak u zemlju. %aktiloskopska klasifikacija ostatka papilarnih linija? va klasifikacija se sastoji iz dva dela i to:
;. osnovna dekadaktiloskopska klasifikacija 9. potklasifikacija snovna dekadaktiloskopka klasifikacija ima dve karakteristike: ;. crte/i papilarnih linija pokazuju razli(itost jedino u centralnom delu dok su periferni delovi u vidu blago zakrivljenih linija. 9. svi crte/i bez obzira na raznovrsnost oblika mogu se svrstati u tri osnovne grupe. - linije u obliku lukova - linije u obliku petlji - linije u obliku krugova apilarne linije u obliku lukova polaze sa jedne strane i pru/aju se preko jagodice do druge strane prsta, s tim *to su linije izvijene prema vrhu prsta i podse'aju na luk. apilarne linije u vidu petlji po(inju na jednoj strani crte/a nastavljaju se prema centru gde (ine zaokret i vra'aju se prema mestu odakle su krenule. 3a mesto zaokreta linije imaju dve vrste petlji i to leve i desne. Kod levih petlji otvor petlje je okrenut prema levoj strani. Eesne petlje su suprotne levim i kod njih je otvor petlje na desnoj strani. apilarne linije u vidu kruga u centru imaju krug ili neki sli(an oblik a papilarne linije leve i desne zone iz gornjeg i donjeg dela jagodice prstiju se dodiruju stvaraju'i levu i desnu deltu. 2 slu(ajevima kada su crte/i papilarnih linija znatno o*te'eni oni se ne mogu klasifikovati ali takvi otisci sadr/e dosta karakteristika na osnovu kojih se mo/e izvr*iti identifikacija '"ceticev sistem dak . klasifikacije ? strana >9. GH J LMNOP QHRP SLNTMUVWURJ QHXYPZUPRN VP[N \LJSU
P QUH MUQVP ZN XH\J N VLMUMP ZP J RNTZJ \LJSJ. ]ZP PSUQ PXURJ THVHWZH PZTPVPTJU^ZP_ QULUQMNLPMPQU `U PTNZMPPQUPRJ. LMNOP SUSP^ULZP_ ^PZPRU PXURJ HTLNNZN H`ZUQN P MH: ; - H`ZUUVU ^JQHVN 9 - ^NVN SNMWN A - TNZN SNMWN 4 - QLJ\HVP _ - H[MNNZP LMNOP SUS.^PZPRU _; - ^HONZP LMNOP SUS.^PZPRU H - UXSJMPLUZ SLM HXHJ HVP_ H`ZUQU VUZ JNMP RN HLXPLUH TUQMP^HQHSQJ HLXJ^J J VPTJ LU`^HXQU. LHRP^U UTLOP ZUVNTNZN H`ZUQN SUS.^PZPRU `U TNZJ LJQJ U J PXNZPHJ N JSPJRJ H`ZUQN LMNOU SUS.^PZPRU ^NVN LJQN. N^NONN LNTH^NTU RN HT SU^U TH XU^H\ SLMU. PWJ ^UQ[N\ SLNMLUOPVUU SHLNT HZHVZN Q^UPPQUPRN JVNTNZU RN P SHXHZU Q^UPPQUPRU P^P SHMQ^UPPQUPRU. HXNZJNXH ^NTNN SHMQ^UPPQUPRN: TNQUTUQMP^HQHSQU SHMQ^UPPQUPRU FSHMQ^UPPQUPRU SH PMNXJ YLHRUU SUS.^PZPRU FSHMQ^UPPQUPRU SH PMNXJ SLUNU SUS.^PZPRU
NQUTUQMP^HQHSQHR SHMQ^UPPQUPRP SHT^NOJ LMNOP SUS.^PZPRU J VPTJ SNMWP P QLJ\HVU, RNL J ^JZP LMNOP SUS.^PZPRU VNHXU LNMQP. HMQ^UPPQUPRU ZN HYJ_VUMU SU^U P XU^P SLM VN UXH A SLMU HYN LJQN. HT SHMQ^UPPQUPRN \^UVZU J^H\U SLPSUTU QVUZMPMUMPVZPX QULUQMNLPMPQUXU LMNOU QUH P XNJHYZHX SH^HOURJ SUS.^PZPRU. HMQ^UPPQUPRU SH PMNXJ YLHRUU SUS.^PZPRU N SLPXNJRN ZU A LNTU SLMU P XU^P SLM TNZN LJQN UQH J LMNOP SUS.^PZPRU J VPTJ SNMWP. HMQ^UPPQUPRU SH PMNXJ SLUNU HYJ_VUMU UXH QLJOZN HMPQN QHRP PXURJ 9 TN^MN QHRN ZUMURJ ZU XNMPXU LUVUU SUS.^PZPRU. ]VU XNMHTU `U_MNVU SLUNN THN\ QLUQU ^NVN TN^MN J HTZHJ ZU THP QLUQ TNZN TN^MN. UTU J SUSP^ULZN ^PZPRU J HY^PQJ SNMWP QHLPMP N XNMHT YLHRUU. HVN`JRN N TN^MU U NZMLHX ) MNLXPZJ+ HT\LJSN SLP SHMQ^UPPQUPRP SNMWUZP_ J`HLUQU J: HT 9 - @ RN H`ZUQU ; HT - ;= RN H`ZUQU 9 HT ;;-;4 RN H`ZUQU A VP[N HT ;> RN H`ZUQU 4 HT QLJOZP_ HMPUQU QHLPMP N XNMHT SLUNU SUS.^PZPRU. HMHRN TVU ^JURU: ;. QUTU RN TNZU TN^MU P`ZUT ^NVN TN^MN, SHV^UP N PXNMLU^U P` TNZN TN^MN. QH RN YLHR SNMWP VNP HT H`ZUQU RN >, U UQH RN TH A H`ZUQU RN @. 9. QUTU RN TNZU TN^MU PSHT ^NVN, SHV^UP N _HLP`HZMU^U P` TNZN TN^MN. QH RN YLHR SNMWP XUP HT A H`ZUQU RN @, U UQH RN VNP HT A H`ZUQU RN . UTU RN XU^P SLM SNMWUZP JSPJRN N YLHR SNMWP U ZN SHMQ^UPPQUPRU %ak . form"la ? strana >4 (laganje dekadaktiloskopskih fiseva? >@ Istrazna daktiloskopija monodaktiloskopija ? 1o je grana daktiloskopije koja se bavi registracijom poznatih
i nepoznatih a identifikovanih nepoznatih u(inilaca krivi(nih dela na osnovu pojedina(nih tragova papilarnih linija prstiju koje su u(inioci ostavili na licu mesta dogaaja. Kako je identifikacija lica pomo'u dekadaktiloskopske zbirke veoma ote/ana, formirana je zbirka gde se nalaze otisci samo po jednog prsta i nazvana monodaktiloskopska. !onodaktiloskopska zbirka se sastoji iz dva dela i to: ; zbirke uzetih otisaka prstiju poznatih lica 9 zbirke tragova papilarnih linija prstiju naenih na licu mesta koja poti(u od poznatih u(inioca. 1ehnika uzimanja otisaka prstiju u monodaktiloskopiji ista je kao i kod daktiloskopiranja u dekadaktiloskopiji uz kori*'enje identi(nog pribora. !onodaktiloskopska registracija obuhvata punoletna i maloletna lica za koja postoje osnovane sumnje da su izvr*ili neka od slede'ih krivi(nih dela: kraa, te*ka kraa, razbojni(ka kraa, razbojni*tvo, silovanje, iznude i ucene, prevare, nedozvoljene trgovine oru/jem i municijom, ubistva, terorizma.... !onodaktiloskopska zbirka se moze koristiti I za indetifikaciju leseva.
O&razac istrazne daktiloskopije? 2 istra/noj daktiloskopiji koriste se posebni obrasci na kojima se otisci
prstiju uzimaju pojedina(no na kartonima )fi*evima+ koji su veli(ine ;=,> h ,> cm, tako da se svaki prst daktiloskopira na poseban fi*, uz upisivanje monodaktiloskopske folije i generacije lica. tisak prsta uzima se 9 puta, prvo dodirom a zatim valjanjem prsta. ored ;= monokartona daktiloskopirano lice se evidentira i u kontrolniku koji sadr/i li(ne podatke daktiloskopiranog lica i kontrolni otisak prsta. Opsta I dop"nska klas. u monodaktiloskopiji ? @; onodaktiloskopiska forma? @@ (laganje monodaktiloskopiskih fiseva? @ )ejroskopija? qeiroskopija je grana papilaroskopije koja se bavi registracijom poznatih i nepoznatih u(inilaca
krivi(nih dela i identifikacije poznatih u(inilaca krivi(nih dela na osnovu crte/a papilarnih linija dlanova. apilarne linije na dlanovima ruku su potpuno identi(ne papilarnim linijama koje se nalaze na prstima. ne su nepromeljive, individualne, prenosive i mogu se klasifikovati. qeiroskopiranje predstavlja preslikavanje papilarnih linija na odgovaraju'e kartone. qeiroskopija se koristi u istrazi. 3e postoji univerzalno prihva'ena klasifikacija u svim zemljama, ve' to zavisi od specifi(nosti pojedinih centara u kojima postoje heiroskopske zbirke. qejroskopski komplet sadrzi dva hejroskopska fisa, velicina fisa je ;.> ;9.> cm. 3a prednjij strani nalazi se prostor za unosenje detaljnih licnih podataka, prostor za uspisaivanje dektiloskopske i hejroskopske formule, prostor za unosenje sluzbenih podataka. 2 donjem desnom uglu nalazi se prostor za uzimanje kontrolnog otisaka desnog kaziprsta. Pedeoskopija? edoskopija je grana papilaroskopije koja se bavi identifikacijom 33 u(inilaca krivi(nih dela
na osnovu tragova pailarnih linija tabana. Kao na prstima i dlanovima, i na tabanima se nalaze papilarne linije koje su sa njima veoma sli(ne. ne se veoma retko uzimaju jer se naj(e*'e na licu mesta ne nalaze tragovi papilarnih linija tabana. 2 nekim zemljama postoji registrovanje novoroen(adi uzimanjem otisaka tabana u cilju mogu'nosti zamene. Poroskopija? 4 *oroskopija? > Indetifikacione karakteristike " pairaloskopiji? @ $"tomatska o&rada crteza papilarnih linija ? Pojam I o&elezija kriminalisticke indetifikacije ? 0e( identifikacija nastala je od re(i identitet i ozna(ava
utvrivanje, odnosno istovetnost. Krim. identifikacija kao grana kriminalistike daje odgovor na neka osnovna pitanja kao *to su: koje objekte treba registorvati i koji su metodi registracije najpogodniji. Krim. registracija se primenjuje na lica koja spadaju u grupu u(inilaca kriv.dela ili to mogu biti sa pove'anim rizikom. %atim lica koja se nalaze na izdr/avanju kazne zatvora i lica koja ne /ele ili odbijaju da daju podatke o sebi. 0egistracija obuhvata i nepoznate le*eve i stvari u vezi sa njima kao i /rtve kod masovnih katastrofa. 0azlikujemo neposrednu i posrednu identifikaciju. 3eposredna se zasniva na uporeenju pronaenog traga i uzetog uzorka. osebna je identifikacija lica i stvari koja koristi neka zna(ajna obele/ja koja su unapred prikupljena i od kojih su sa(injene
baze podataka. 1o su daktiloskopske zbirke, zbirke registracionih brojeva vozila i sl. Krim. registracija bi se mogla definisati na slede'i na(in: na podrazumeva sistematsko prikupljanje i obele/avanje nekih unapred odabranih obele/ja koja se odnose na odreena lica, nepoznate le*eve i stvari, radi mogu'nosti njihove identifikacije ukoliko se ustanovi ili pretpostavi njihova povezanost sa kriv. delima i nesre'nim slu(ajevima a sve sa ciljem prevencije ili rasvetljavanja kriv.dela i katastrofa. bele/ja zna(ajna za identifikaciju kod objekta kao *to su lica, nepoznati le*evi i predmeti su: - pravna - fakti(ka - fizi(ka obele/ja ravna obele/ja lice sti(e na osnovu zakonske regulative, a predmetu se odreuje svojstvo prilikom njegove izrade. Cakti(ka obele/ja nastaju raanjem ili smr'u nekog lica)datum roenja, smrti i sl.+ dok kod smrti ova obele/ja predstavljaju mesto i vreme izrade i ne mogu se menjati. Cizi(ka obele/ja su odreena polom, izgledom, veli(inom, bojom, oblikom papilarnih linija kod lica i dr. snovni metodski prikaz u krim. identifikaciji jeste ispitivanje poreenjem. oreenjem identifkaciona obele/ja spornog objekta ili se dolazi do identifikacije ili se objekt elimi*e iz daljeg postupka. raksa poznaje tri oblika utvrivanja identiteta. +objekt identifikacije )lice, le*, predmet+ je dostupan ali se ne znaju njegova pravna i fakti(ka obele/ja. 1o se de*ava kada privedeno lice nije u stanju ili ne'e da saop*ti svoje li(ne podatke ili pak daje la/ne podatke. Kada je naen nepoznat le* ili kada je pronaena vredna stvar bez pravnih i fakti(kih obele/ja. 2 tom slu(aju zadatak identifikacije jeste utvrivanje pravnih i fakti(kih obele/ja. +utvrivanje identiteta jeste ako su pravna i fizi(ka obele/ja poznata ali objekt identifikacije nije dostupan, ve' ga treba prona'i u mno*tvu srodnih objekata. 1o je slu(aj kada je u(inilac kriv.dela dao podatke o sau(esniku ili kada se vr*i potraga za nekom nestalom osobom ili predmetom. + javlja se u slu(ajevima kada treba identifikovati nepoznata lica ili predmete samo na osnovu tragova koji su od njih ostali na licu mesta izvr*enja kriv.dela Prakticna primena kriminalisticke indetifikacije ? . ri registrovanju i identifikovanju mogu se razlikovati
slede'i objekti: ;. registracija i identifikacija lica 9. identifikacija nepoznatih le*eva A. identifikacija stvari i tragova 0egistracija i identifikacija lica pored pravnih i fakti(kih obele/ja koristi i ona koja su najmanje podlo/na promenama i koja sadr/e najvi*e individualnih karakteristika li(nosti. %a ovu identifikaciju potrebno je da se na licu mesta pronae trag odgovaraju'e osobe da bi se pretragom kroz baze podataka utvrdila podudarnost izmeu naenog traga i obele/ja iz evidencije. Identifikacija se mo/e sprovesti i direktnim putem preko obele/ja koja nisu unapred evidentirana ve' se uzimaju neposredno od svake osumnji(ene osobe pa se uporeuju sa spornim obele/jima koje su u vidu tragova naena na mestu dogaaja. Kada objekat identifikacije nije dostupan a koristi se za registraciju baze podataka postoje slede'e identifikacije: ;. identifikacija na osnovu li(nog opisa, fotografije ili foto robota 9. papilaroskopska identifikacija - za identifikaciju lica direktnim postupkom koriste se metode: - identifikacija na osnovu tragova usana, zuba i delova kostiju - identifikacija na osnovu glasa i na osnovu mirisa - identifikacija na osnovu genetskog koda - E3K
Indetifikacija lica na osnov" crteza papilarnih linija ? 'estacenje crteza papilarnih linija ? vo ve*ta(enje podrazumeva poreenje fiksiranog traga i uzetog otiska
do detalja. 7ko se samo proverava identitet preko daktiloksopske zbirke, rezultati dobijeni pozitivnom proverom ne daju se u vidu ve*ta(enja ve' samo kao izve*taj. Kod ovog ve*ta(enja najve'i smisao ima tvrdnja da se crte/i pap.linija traga i odgovaraju'eg otiska meusobno podudaraju u detaljima koji se smatraju bitnim za procenu te podudarnosti. Eetalji na tragu ili otisci predstavljaju individualna obele/ja i oni se uporeuju pri papilaroskopskom ve*ta(enju a nazivaju se munucije ) sitnice+. 3a vrhu svake papile nalazi se otvor znojnog kanala u vidu pore. Kada ne postoji dovoljan broj individualnih karakteristika polo/aj i izgled pore tretira se kao individualna karakteristika i ona slu/i kao identifikaciono obele/je. 2 praksi se pri ve*ta(enju pap. linija poreuju trag i otisak koji se mora podudarati ;= do 9= munucija, dok za odluku o podudarnosti traga i otisaka moraju se uzeti u obzir i ostala obele/ja koja karakteti*u crte/ pap.linija, kao i meusobni polo/aj munucija, op*te karakteristike crte/a i ostalo. ostoje 9 bitna slu(aja u vezi sa ve*ta(enjem pap.linija: ;- na fiksiranom tragu pap.linija i otiska na fi*u postoji podudarnost u ;9 ili vi*e identifikacionih obele/ja 9 - na licu mesta fiksirana je grupa tragova od istog lica ali izmeu bilo kog traga i odgovaraju'eg otiska sa fi*a ne postoji podudarnost u ;9 munucija. Kada se utvrdi da fiksirani trag pap.linija i otisak na fi*u imaju iste osnovne podudarne karakteristike tada po(inje traganje za meusobno podudarnim munucijama. 7ko je pronaen dovoljan broj istih munucija na fiksiranom tragu i fi*u sa otiskom pristupa se izradi fotodokumentacije ve*ta(enja. &vaka fotodokumentacija ima istu strogo odreenu formulu. Kada se na licu mesta fiksira grupa tragova pap.linija a da polo/aj tih tragova nedvosmisleno pokazuje da poti(u od istog lica tada se pomo'u daktiloskopske zbirke fi*evi sa otiscima koji su podudarni sa tragom. &vako ve*ta(enje ima ta(no odreenu formu i sastoji se, pored fotodokumentacije iz jo* tri dela: ;. uvod - u kome podnosilac zahteva za ve*ta(enje navodi osnovne podatke o slu(aju, opovod, opis krivicnog dela,broj I poreklo tragova I mesta na kom su pronadjeni, podatke o osumnjicenom. 9. nalaz - gde sedetaljno opisuje na osnovu (ega i pomo'u koje metode je izvr*ena identifikacija A. mi*ljenje - koje sadr/i sva pravna i fakti(ka obele/ja lica (iji su tragovi pap.linija fiksirani na licu mesta. Be*ta(enje bez bilo kog od navedenih delova nema nikakav procesni zna(aj. Indetifikacija lica na osnov" licnog opisa ? vaj sistem je prvi uveo 7lfonso kao na(in registrovanja li(nog
opisa. 3azvao ga je govorni portret. pis lica u smislu identifikacije koristi se od pre 9.=== godina a koristio se u iste svrhe kao i danas. snovni elementi opisne slike po #ertionovom smislu su: - starosno doba i stas - morfolo*ke oznake - hromatske oznake ) boja kose, o(iju, ko/e+ snovu opisne slike (inio je detaljan opis glave ali zna(ajniju ulogu su imali i osobeni znaci. 8i(ni opis se unosi u formular koji se sastoji iz dva dela i to: ;. formular sa li(nim podacima koji sadr/i sve relevantne podatke za odreenu osobu 9. formular sa li(nim opisom koji obuhvata podatke o stasu, morfolo*kim i hromatskim karakteristikama 8i(ni opis kao metoda identifikacije najve'u upotrebu nalazi u potra/noj delatnosti. 8o*a strana identifikacije lica na osnovu li(nog opisa jeste u tome *to su neki elementi li(nog opisa vremenom podlo/ni promenama a osim toga postoji i mogu'nost preru*avanja *to ote/ava mogu'nost prepoznavanja.
Indetifikacija lica na osnov" fotografije ? <> Indetifikacija na osnov" tragova z"&a? 1ragovi zuba se mogu identifikovati na licu mesta ili na /rtvi.
Karakteristi(no je da su ovi tragovi uvek vidljivi i reljefni. !ogu se koristiti tragovi koji se ne menjaju ili sporo menjaju oblik. %aklju(ujemo da elasti(na podloga kao *to je ko/a ne mo/e dugo odr/ati tragove u pravom obliku ve' oni tada mogu poslu/iti samo kao indicije. rema vrsti podloge tragovi zuba se mogu podeliti u tri vrste: ;. tragovi na ljudskom telu koji se javljaju kod kriv.dela kada dolazi do fizi(kog kontakta zrtve i u(inioca. 9. tragovi na prehrambenim predmetima, kada u(inilac na licu mesta, ne*to jede i pri tome otkine zubima komade od celine A. tragovi na tvrdim predmetima koje u(inilac po navici ili po potrebi dr/i u zubima kao *to su opu*ak, mu*tikla, lula, olovka itd. Kada su tragovi pravilno fiksirani i obezbeeni, omogu'eno je pravljenje odlivka koji (ine negativ a izliveni odlivak je pozitiv zuba. Eobijeni pozitiv omogu'ava identifikaciju odnosno otkrivanje individualnog obele/ja koje karakteri*u zube, a to mo/e biti nedostatak nekog zuba ili pak dela zuba. 1ragovi zuba mogu se razlikovati i po svojoj prirodi. &a tog gledi*ta dele se odgriz i ugriz. dgrizom se odvaja komad od celine i tu su izra/ene samo prednje povr*ine zuba dok se ugrizom, ugrizeni deo ne odvaja od celine a njime su izra/ene i seku'e povr*ine zuba. 2 praksi se de*ava, mada ne (esto , da se u vezi sa kriv.delom mogu na telu /rtve na'i i tragovi /ivotinjskih zuba. 1ragovi, odnosno na(in otkrivanja je isti, kao i kod tragova ljudskih zuba. Ciksiranje tragova zuba sadr/i nekoliko faza: ;. zapisni(ko konstatovanje naenih tragova 9. fotografisanje tragova razmernom fotografijom A. livenje tragova 4. konzervisanje i slanje tragova na ve*ta(enje va identifikacija se mo/e izvr*iti samo kada postoji osumnji(ena osoba. Indetifikacija pomoc" oka? <
Indetifikacija lica pomoc" glasa? va identifikacija se zasniva na (ulnom opa/anju nekih individualnih
karakteristika osumnji(enih osoba. 3e predstavlja pouzdan izvor podataka i nema dokazni zna(aj. 6edino fonografska idnetifikacija kori*'enjem ureaja koji imaju sposobnost detaljnog analiziranja ljudskog glasa mo/e dati kobjektivne rezultate koji se mogu uporediti sa spornim glasom. Eo danas nisu prona*eni tako nepogre*ivi ureaji. Conografska identifikacija predstavlja jednu od najstarijih primenjivih metoda na osnovu osobenosti glasa. Kako ljudi svakodnevno meusobno komuniciraju pomo'u govora, njihovo uho pomo'u receptora u mozgu zapamti glas osobe i kada taj glas ponovo (uje u mozgu stvara lik te osobe. 3ekada su i sudovi donosili presude na osnovu prepoznavanja glasa. las je izuzetno slo/ena pojava koja je individualna za svako lice a podle/na je promenama *to zavisi od: - fizi(kog zdravlja - psihi(kog stanja - volje (oveka snovne karakteristike glasa su: ja(ina, visina, boja. 8judsko uho ima sposobnost registrovanja talasa u opsegu od 9= do 9=.=== herca. Individualne karakteristike glasa nisu ni visina ni ja(ina ve' boja glasa. #oja glasa predstavlja individualne karakteristike jedne osobe na osnovu koje se glasovi meusobno razlikuju. las se mo/e identifikovati na 9 na(ina:
;. akusti(ko prepoznavanje koje se obavlja snimanjem a koje je subjektivno i zavisi od sli*nog organa osobe koja treba da prepozna glas, odnosno da glas koji (uje uporedi sa ostalim glasovima koje pamti. 9. frekventna analiza snimljenog glasa koja je objektivna jer na osnovu dvodimenzionalnog i trodimenzionalnog dijagrama, vremenski i frekventno razlo/enih glasova, poreenjem se utvruje stepen njihove pouzdanosti. Kada se obavlja ve*ta(enje glasa radi identifikacije lica potrebno je ispuniti nekoliko slede'ih uslova. - posedovati magnetoskopski zapis spornog glasa koji je snimljen na kvalitetnom ureaju - na'i osumnji(enu osobu za koju se pretpostavlja da je izgovorila snimljeni tekst - na istom ureaju na kome je snimljen glas nepoznate osobe treba snimiti i nesporan glas osumnji(ene osobe sa istim izgovorenim tekstom. - za analizu glasa koristiti ureaj sa *to ve'im tehni(kim mogu'nostima. Kada su ispunjeni navedeni uslovi mo/e se uporediti sporni glas koji predstavlja trag i nesporni glas koji predstavlja uzorak. Ea li 'e taj glas poslu/iti kao dokaz ili samo kao indicija zavisi od nekoliko okolnosti: - od toga da li se u toj dr/avi prihvata ovaj metod kao mogu'nost identifikacije u kriv.postupku - da li dr/ava poseduje razvijene laboratorije ove vrste. Indetifikacija lica pomoc" noktij"? 1ragovi noktiju se naj(e*'e ostavljaju u toku borbe /rtve sa po(iniocem.
rilikom kori*'enja noktiju kao oru/ja ili pri stezanju vrhovima prstiju, odnosno pri udaru njima, na ljudskim noktima se nalaze brazde koje su uo(njive sa spolja*nje i unutra*nje strane. ne ne menjaju svoj oblik u toku rasta (ak iako nokat otpadne, jer se i na novom noktu pojavljuju iste brazde. 3a osnovu ovoga mo/emo zaklju(itida je struktura ovih brazdi individualna i karakteristi(na za svako lice. Identifikacija se mo/e izvr*iti samo u slu(aju kada se na licu mesta pronae odlomljeni deo nokta (ija du/ina treba da bude najmanje 9mm a osumnji(ena osoba postoji. 1ada se vr*i identifikacija sklapanjem linija na tragu prona*enog dela nokta, sa linijama na noktu osumnji(ene osobe. Kada se brazde na odlomljenom noktu i noktu odese(enom osumnji(ene osobe poklapaju smatra se da je identitet osobe utvren. Indetifikacija lica pomoc" foto-robota ? Identifikacija putem foto robota mogu'a je kada postoji o(evidac a
osumnji(ena osoba je nepoznata. (evidac opisuje u(inioca kriv.dela pa se na osnovu opisa rekonstrui*e lik. 8ik se mo/e rekonstruisati na slede'i na(in: ;. slobodnom rukom s tim *to ovaj na(in ima nedostataka jer lik o(evica mo/e da nacrta samo umetnik ili lice koje ima smisla za krim.identifikaciju 9. pomo'u specijalnog ureaja koji se zove foto robot *to predstavlja savr*eniji sistem od slobodnog crtanja. %a foto robota postoje unapred pripremeljeni likovni detalji lica i glave u raznim varijantama pa se na osnovu tih podataka formira lik. &vaki lik se formira iz > delova: - kosa sa (elom- o(i sa obrvama- nos- usta- brada sa podbratkom. 1ome se mogu dodati razne kape, marame, brkovi..... Kada postoji vi*e o(evidaca postupak sklapanja delova se obavlja sa svakim posebno. 2 poslednje vreme ovakav sistem je potisnut komjuterskim sistemom koji ima bezbroj kombinacija ali tehnika dobijanja foto robota je ista. 3akon formiranja portreta isti se fotografi*e i fotografija se koristi za prepoznavanje. 3aj(e*'e dobijanje formiranog portreta se daje na tv-u ili *tampi. 2 oba slu(aja formiranja portreta moraju se po*tovati odreena pravila: ;. kada postoji vi*e o(evidaca treba ih odvojiti radi eventualnog meusobnog uticaja na opis osumnji(ene osobe opis lica se uvek obavlja pojedina(no bez prisustva drugog o(evica 9. za opis u(inoca mo/e se koristiti i opis koji daje o*te'eni s tim *to operativni radnik ne treba da postavlja sugestivna pitanja. %,K indetifikacija ? 3a osnovu genetskog materijala koji se nalazi u svakoj 'eliji organizma i koji sadr/i
kodirane poruke o nasleivanju a koje su jedinstvene za svakog pojedinca osim kod jednojaj(anih blizanaca, mo/e se izvr*iti identifikacija lica. 1aj materijal predstavlja mikromolekul kiseline i obele/ava se sa E3K.
E3K se mo/e uporediti sa otiskom prsta zbog svoje jedinstvenosti za svaku osobu, samo *to je rad sa genetskim materijalom veoma slo/en i skup postupak. 8judski organizam sadr/i oko ;== milijardi radnih 'elija a svako od njih u svom jedru nosi genetski materijal. eni su rasporeeni u 4@ hromozoma a oni su grupisani u 9A para. 2 svakom paru hromozoma jedan poti(e od majke a drugi od oca. en predstavlja osnovne jedinice naslednosti. Kod izvr*enih kriv.dela dnk molekuli se mogu izdvojiti iz tragova krvi, sperme, pljuva(ke, ko/e, kose itd. odnosno iz tragova koji su pronaeni na licu mesta ili na /rtvi. E3K ima ulogu da upravlja sintezom proteina u 'eliji i da uti(e na funkciju u sastavu celog organizma. &vaki nit E3K lanca sastoji se od osnovnih jedinica koje se ni/u jedna za drugom a zovu se nukleotidi. ni se razlikuju po azotnim bazama kojih ima 4 i to: adenin, timin, citozin i gvanin. Enk identifikacija predstavlja pronala/enje segmenata dnk koji kontroli*u sintezu proteina, odnosno otkrivaju segmente koji predstavljaju gene. 2 svakom genu ispituje se postoje'i raspored baza. 0edosled kojim se menjaju azotne baze uzdu/ celog dnk predstavlja individualne karakteristike svake jedinke a kod (oveka samo jednojaj(ani blizanci imaju dnk sa potpuno istim rasporedom azotne baze. 0adi identifikacije jedne osobe dovoljno je odrediti nekoliko razli(itih sekvenci azotnih baza koje se ponavljaju pada se po tome ta osoba sa sigurno*'u razlikuje od bilo koje druge u ukopnoj populaciji. Indetifikacija nepoznatih lica i leseva ? ;;A Odeca i izgled kao indetifikaciona o&elezja? odeliranje lica kao nacin indetifikacije? Kompij"terska rekonstr"kcija lica? Indetifikacija na osnov" mirisa? Indetifikacija na osnov" tragaova "sana? &vako lice na usnama poseduje (itav niz kosih i vertikalnih brazdi
koje su izra/ene kod starijih osoba i izmeu brazdi postoji velika raznolikost pa to i predstavlja individualno obele/je (oveka. 3au(na disciplina koja omogu'ava identifikaciju na osnovu tragova usana a koristi saznanja iz oblasti daktiloskopije i anatomije naziva se heilogija )heilos - usna+. 1ragovi usana mogu biti vidljivi i latentni. Bidljivi tragovi su naj(e*'e odraz na*minkanih usana dok se latentni tragovi veoma te*ko mogu na'i. Identifikacija usana se mo/e izvr*iti jedino kada se direktno porede tragovi koji su fiksirani na licu mesta sa tragovima otisaka usana koji uzeti od osove koja je osumnji(ena. 1ragovi se uzimaju tako *to se usne nama/u tankim slojem boje za usne i prenesu na plo(u ili beli papir. Beoma jeredak slu(aj da se tragovi usana nau na licu mesta. ri indetifikaciji treba obratiti paznju na merne karakteristike: duzina, sirina, velicina i na morfoloske karakteristike koje se ispoljavaju na povrsini : brazde, njihov broj, crtez, dimenzije i medjusobni raspored. 0eljefne brazde na usnama javljaju se kao : ravne brazde koje vertikalno prelaze sirinu usana ili koje jednom prelaze delom sirinu usana a zatim nestanu, brazde koje se na svom putu racvaju, ispresecane brazde, mrezasto rasporedjene brazde i brazde koje se ne mogu svrstati ni u jednu od predhodnih grupa. Indetifikacija lica na osnov" "sne skoljke?
Indetifikacija stvari? &tvari predstavljaju neme svedoke dogaaja i omogu'avaju da se njihovom
identifikacijom utvrdi skup obele/ja po kojima se ona razlikuje od drugih stvari koje su iste vrste i da se
eventualno otkrije u(inilac kriv.dela. redmet identifikacije mogu biti svi predmeti kriv.dela i mogu se podeliti na: ;. predmete koji sa kao sredstvo poslu/ili za izvr*enje kriv.dela 9. predmete koji su nastali iz krivi(nog dela A. predmeti koji su pribavljeni kriv.delom 4. predmeti na kojima se mogu na'i tragovi kriv.dela >. predmeti koji poma/u rasvetljavanju li(nosti izvr*ioca kao i svi drugi predmeti koji mogu doprineti otkrivanju u(inioca i utvrivanju njegove krivi(ne odgovornosti. &tvari poseduju svoja obele/ja koja se mogu klasifikovati u 4 grupe: ;. obele/ja nastala namerno u procesuizrade predmeta a to su konstruktivne osobine ) veli(ina, boja, masa, tvrdo'a itd.+ 9. obele/ja koja nastaju u procesu proizvodnje nenamerno kao *to je nejednakost dimenzija proizvoda A. obele/ja nastala namerno u toku upotrebe kao *to je rezultat graviranja, usecanja, utiskivanja i sl. 4. obele/ja nastala spontano u toku upotrebe a javljaju se na predmetima koji us upotrebom izlo/eni dejstvom raznih sila usled (ega dolazi do raznovrsnih promena na njima. 0egistracija stvari mo/e biti: ;. preventivna - koja se upotrebljava kod stvari za koje postoji velika verovatno'a da se mogu upotrebiti za izvr*enje kriv.dela ili da mogu biti predmet izvr*enja kriv.dela. 1o su putni(ka i teretna vozila, radne ma*ine, (amci, brodovi, vatreno oru/je itd. 9. kriminalisti(ka evidencija predmeta krivi(nih dela kojom se se evidentiraju nestale i naene stvari.
Pojam trasologije i traga? 1rasologija je posebna grana krim.tehnike koja se bavi u(enju o tragovima zlo(ina i
metodama i sredstvima za njihovo pronala/enje, fiksiranje i ispitivanje sa ciljem utvrivanja mehanizma njegovog nastanka grupne pripadnosti i pojedina(ne identifikacije objekta koji je proizveo tragove. 0e( trasologija poti(e od francuske re(i DfraseD *to zna(i trag i gr(ke re(i DlogosD *to zna(i nauka. Krim.literatura pojam traga razli(ito defini*e ali ga svi vezuju za izvr*enje kriv.dela. 3a* kriminalista &imonovi' pod tragom kriv.dela podrazumeva svaku vidljivu ili nevidljivu materijalnu pojavu koja se prou(ava bilo kakvom fizi(kom radnjom (oveka, /ivotinje ili nekog predmeta prilikom vr*enja kriv.dela. 7leksi' i !ilovanovi' pod pojmom trag u kriminalistici podrazumevaju svaku mat.promenu koja stoji u izri(ito posledi(nom odnosu s krivi(nim delom i omogu'ava utvrivanje pravno relevantnih (injenica. 2 krim.tehnici pojam traga treba shvatiti u *irem smislu a on bi glasio: D trag je svaka namerno ili nenamerno izazvana materijalna promena vidljiva ili golim okom nevidljiva a koja je u uzro(no posledi(noj vezi sa kriv.delom ili bilo kojim drugim dogaajem (ije je razja*njenje vezano za krim.tehni(ke poslove. rilikom izvr*enja kriv.dela mat.tragovi se mogu pojaviti u razli(itim oblicima *to zavisi od prirode kriv.dela na(ina, mesta i sredstva izvr*enja, pona*anja i obazrivosti u(inioca kao i od toga koji su tragovi ostali na mestu krim.dogaaja. 1ragovi u vezi sa kriv.delom i u(iniocem mogu se posmatrati sa dva stanovi*ta. - sa stanovi*ta uloge i zadatka krim.tehnike u pronala/enju, fiksiranju, izazivanju, pakovanju krim.tragova za ve*ta(enje. - sa aspekta krim.tehni(kog na(ina prikupljanja i operativnog kori*'enja tragova u krim.obradi. !o/e se zaklju(iti da postoji nu/nost povezivanja tehnike i taktike postupanja u radu sa mat.tragova na mestu izvr*enja kriv.dela. Ea bi trag poslu/io za utvrivanje postojanja kriv.dela za pronala/enje u(inioca i kao dokaz u kriv.postupku treba da bude utvren odnos izmeu traga i kriv.dela kao i izmeu traga i u(inioca. 3ajve'i broj tragova nastaje kao posledica nekog kriv.dela ili dogaaja ali se (esto de*ava da u(inilac ostavlja trag kako bi operativnu delatnost usmerio u pogre*nom pravcu.
ostoji vi*e osnova po kojima se mo/e vr*iti klasifikacija materijalnih tragova a jedan od njih je i prema zna(aju. 1a podela omogu'ava da se na osnovu tragova dobiju odgovori na zlatna pitanja kriminalistike. rema tom kriterijumu tragovi se mogu podeliti na: ;. tragove postojanja kriv.dela 9. identiteta u(inioca A. identiteta sau(esnika 4. identiteta o*te'enog >. na(in izvr*enja krivi(nog dela @. mesto izvr*enja kriv.dela . sredstva izvr*enja . vreme izvr*enja <. motiv izvr*enja Pronalazenje tregova? ;A= Klasifikacija tragova? Kriminalisticka tehnika proucava materijalne tragove nastale prilikom izvrsenja
krivicnog dela koji se nakon toga mogu pronaci na licu mesta,izvrsiocu, zrtvi, uzoj I siroj okolini kao I na svakom drugom mestu gde se smatra da se takvi tragovi mogu naci. rema poreklu tragovi se dele na: - tragove ljudskog porekla - /ivotinjskog porekla -biljnog porekla - tragovi predmeta )vozila, orudja+ - tragovi dejstva sile )na staklu, pozar, vesanje+ 1ragovi se mogu podeliti i po veli(ini i uo(ljivosti kao i prema njihovom poreklu. rema veli(ini postoje: !ikrotragovi, makrotragovi, megatragovi Klasifikacija tragova prema velicini? 1ragovi se mogu podeliti i po veli(ini i uo(ljivosti kao i prema
njihovom poreklu. rema veli(ini postoje: ;. mikrotragovi 9. makrotragovi A. megatragovi !akrotragovi se mogu pojaviti u dva oblika i to ka vidljivi i kao nevidljivi )latentni+ i vidljivi. Bidljivi predstavljaju tragove koji se mogu videti golim okom pri normalnim uslovima osvetljenja. ni se lako uo(e otkriju i fiksiraju a njihova obrada zavisi od njihovog porekla. 7ko su tragovi nevidljivi za to postoje dva razloga ili su malih dimenzija ili su bezbojni. 1o su latentni tragovi koje treba na pogodan na(in u(initi vidljivim. %a nevidljive tragove najte/e je pretpostaviti na kom se se mestu nalazi a nakon toga treba primeniti odgovaraju'u metodu za njihov pronalazak. rema dimenzionalnosti makrotragovi se dele na linijske, povr*inske i reljefne. vi tragovi nastaju kao odraz spoljne forme nekog predmeta. 0azlikuju se od obi(nih tragova po broju zna(ajnih dimenzija. 8inijski tragovi nastaju kao plitki odrazi nekog *iljatog predmeta na povr*inu na koju se deluje i oni ispoljavaju jednu zna(ajnu dimenziju. 1u spadaju i tragovi gde se javlja vi*e paralelnih linija ili ogrebotina kao *to su tragovi se(iva ili tragovi na projektilima koji nastaju kod oru/ja sa
olu(nim cevima. ovr*inski tragovi nastaju nano*enjem ili odno*enjem materijala sa neke podloge kao i povr*inskom deformacijom pri kontaktu dva ili vi*e tela. vi tragovi imaju dve dimezije i to du/inu i *irinu. 0eljefni tragovi iaju jasno izra/ene sve tri dimenzije i predstavljaju negativ nekog predmeta. %a nastanak ovih tragova potrebno je postojanje dva uslova. - mekana podloga na kojoj takav trag mo/e da ostane *to mo/e biti mekana zemlja, pesak, vosak i sl. - pritisak predmeta na neku materiju koji omogu'ava ostanak reljefnog traga. Koliko je pritisak ja(i izra/enost je ve'a. %a ve*ta(enje se mo/e koristiti pozitiv koji se dobija od negativa traga. !ikrotragovi - postoje razli(ita shavatanja i mi*ljenja jer je linija razgrani(enja izmeu mikrotraga i makrotraga veoma diskutabilna. Eef. mikrotraga se mo/e tuma(iti dvojako. o jednoj definiciji mikrotragovi podrazumevaju samo one tragove koji se golim okom ne mogu videti. o drugoj, tuma(i da mikrotragovi predstavljaju i deli'e materije koji se obi(nim okom jedva vide. vo je *iri pojam mikrotragova koji zastupa vi*e doma'ih kriminalista. Kada postoji pretpostavka o vrsti traga koji se tra/i prisustvo i najsitnijih mikrotragova mo/e se utvrditi pomo'u analiti(kih metoda. !egatragovi predstavljaju veoma velike tragove koji su postali va/ni kada se pojavio problem za*tite /ivotne sredine t.j zagaenosti reka, zemlji*ta i vazduha. roblem kod megatragova predstavlja reprezentativni deo traga jer oni zauzimaju vi*e km9. 1i tragovi se mogu obezbediti na vi*e na(ina. 6edan od na(ina zahteva da se oni uzimaju na *to vi*e mesta i ta(no se obele/ava sa kog se mesta uzimaju. Erugi na(in je uzimanje integralnog traga koji je za laboratorijsku obradu nepovoljniji jer gubi svoju individualnost. Klasifikacija tragova prema porekl"? rema poreklu tragovi se dele na:
- tragove ljudskog porekla -
: tragovi pap.linija, tragovi ruku, tragovi stopala, tragovi krvi, tragovi ljudskih izlučevina, tragovi zuba, tragovi usana, tragovi noktiju, tragovi mirisa, tragovi kose i dlaka, tragovi ostalih delova čovečijeg tela - /ivotinjskog porekla - životinjskih nogu, krvi, dlaka i izlučevina. -biljnog porekla - cele biljke, delovi, stabljike, koren, cvetovi, plodovi, sok, seme, i polen.
- orua - tragove dejstva sile na staklo i tragove stakla - tragove vatrenog oru/ja - tragove pri po/aru i eksploziji - tragove saobra'ajnih vozila - tragove iz oblasti /ivotne sredine - tragove ode'e i vlakna - tragove zemlje, pra*ine i supstanci nepoznatog porekla - tragove ve*anja - tragove uni*tenih oznaka na metalnim predmetima i ljihova restitucija - tragove droga Tragovi lj"dskog porekla? vi tragovi u krim.teh imaju poseban zna(aj jer neki od njih direktno upu'uju na
identitet u(inioca. vi tragovi se dele u vi*e podgrupa i to: tragovi pap.linija, tragovi ruku, tragovi stopala, tragovi krvi, tragovi ljudskih izlu(evina, tragovi zuba, tragovi usana, tragovi noktiju, tragovi mirisa, tragovi kose i dlaka, tragovi ostalih delova (ove(ijeg tela.
Tragovi papilarnih linija? 1ragovi pap.linija poseduju osobine koje omogu'avaju otkrivanje u(inioca
kriv.dela. 1e osobine su nepromenljivost, individualnost, mogu'nost identifikacije, mogu'nost klasifikacije i osobina koja daje mogu'nost preno*enja crte/a pap.linija sa osobe na neki predmet. va osobina ima veliki operativni zna(aj. 2 literaturi se (esto me*a pojam tragova pap.linija i pojam otiska prstiju. 2 zapadnim zemljama se ta razlika ne pravi ve' sve *to je u vezi sa tim naziva se otisak prsta. Kod nas se pravi o*tra razlika izmeu pojmova otisak prsta i traga pap.linija. Izraz otisak prsta upu'uje na to da se od neke osobe uzimaju otisci dok trag pap.linija ukazuje na to da neka osoba nesvesno ostavlja tragove pap.linija na odreenom predmetu. p*ti zaklju(ak je da otisak prsta uvek ozna(ava crte/ pap.linija dobijen daktiloskopiranjem a trag pap.linija crte/e pap.linija koji su nastali naj(e*'e ne namernim podizanjem raznih predmeta ili predmeta prilikom ili u vezi sa izvr*enjem kriv.dela. Kada se govori o tragovima pap.linija treba poznavati: - nastanak tragova pap.linija - vrste tragova pap.linija - metode otkrivanja pap..linija - trajnost tragova pap.linija - obezbeenje i pakovanje predmeta sa tragovima pap.linija - krim.teh. obradu vidljivih tragova pap.linija - fotografsku obradu tragova pap.linija - obradu tehni(ke dokumentacije ,astanak i vrsta tragova papilarnih linija ? 1ragovi pap.linija nastaju kao posledica reljefnog karaktera
pap.linija i znoja kojim su pap.linije pokrivene. %noj predstavlja materijal koji se nanosi na podlogu prilikom dodirivanja podloge prstima. 1ragovi su latentni jer je znoj bezbojna te(nost. 2 zavisnosti od ja(ine pritiska prsta na podlogu zavisi i kvalitet traga otiska. &a krim.teh stanovi*ta tragovima pap.linija smatraju se samo oni tragovi kod kojih su jasno izra/eni crte/i pap.linija a to su tragovi koji nastaju direktnim stati(kim kontaktom pap.linija i neke povr*ine ili predmeta. Krim.teh razlikuje dve vrste pap.linija i to: - vidljivi tragovi pap.linija - nevidljivi )latentni+ Bidljivi su karakteristi(ni iz razloga *to su golim okom vidljivi. Eele se na reljefne i obojene. 0eljefni nastaju kada pap.linija doe u kontakt sa plati(nom podlogom kao *to je prozorski git, parafin, vosak, maslac itd. bojeni tragovi pap.linija nastaju na dva na(ina i to: naslojavanjem i odslojavanjem rvi nastaju kada su pap.linije prekrivene nekom obojenom materijom i tada dolaze u kontakt sa podlogom pa se boja prenosi na tu podlogu. vi tragovi mogu nastati na tri na(ina: ;. nano*enjem obojenog materijala na podlogu 9. odno*enjem obojenog materijala sa podloge A. reljefni tragovi 3evidljivi tragovi pap.linija se naj(e*e nalaze na licu mesta dogaaja. 3astaju zahvaljuju'i tome *to je povr*ina svake pap.linije prekrivenavelikim brojem znojnih kanala iz kojih se stalno lu(i znoj i tako je pap.linija uvek vla/na. vi tragovi su veoma korisni u otkrivanju k.d jer u(inilac nije svestan da je trag ostavio. !etode otkrivanja pap.linija su vizuelne prirode i one zahtevaju da se svi tragovi obele/e odmah nakon uo(avanja. 7ko su tragovi skriveni postupak otkrivanja je komplikovaniji i za taj postupak potrebno je imati dosta iskustva. tkrivanje zahteva posmatranje povr*ina ili predmeta na kojima se o(ekuje da postoje ti tragovi. 2speh otkrivanja tih tragova zavisi od podloge na kojoj se nalazi latentni trag. 1ragovi se lako uo(avaju na ravnim i glatkim povr*inama a te/e na hrapavim. 3ovije metode za otkrivanje latentnih tragova pap.linija zasnivaju se na fluoroscenciji koja se izaziva jakim snopom kontinuiranog laserskog zra(enja. Kada snop
tragova prelazi preko povr*ina i predmeta na kojima se nalaze latentni tragovi i pod dejstvom tog zra(enja oni po(inju da fluorosciraju te tako postaju vidljivi. %a izazivanje latentnih tragova koriste se jodne pare, razni pra*kovi, srebro nitrat i dr. Trajnost tragova papilarnih linija? ;A O&ez&edjenje i pakovanje predmeta sa tragovima papilranih linija? ;A< Kriminalisticko-tehnicka obrada vidljivih tragova papilranih linija? ;4= Kriminalisticko-tehnicka obrada latentnih tragova papilranih linija? ;4A -izicke metode izazivanja latentnih tragova papilarnih linija?;4> )emijske metode izazivanja latentnih tragova papilranih linija?;>; -izicko hemijske metode izazivanja latentnih tragova papilarnih linija?;>4 -iksiranje izazvanih latentnih tragova papilranih linija?;> -otografska o&rada fiksiranih tragova?;>< Post"pak provere i eliminacije os"mnjicenih lica? ;@A %okazni znacaj tragova papilranih linija? ;@A Tragovi r"k" ? vi tragovi se mogu na'i na licu mesta izvr*enja k.d . 0azlikuju se dve vrste ovih tragova i
to:golih ruku i u rukavicama. 1ragovi golih ruku su interisantni kada nema tragova pap.linija. 1ragovi ruku se fiksiraju na klasi(an na(in, tako *to se obele/avaju, fotografi*u, unose u zapisnik i unose u skicu. vi tragovi mogu otkriti du/inu prstiju, veli(inu *ake, raspon izme*u prstiju kao i bore na dlanu. vi podaci slu/e i za eliminaciju u(inioca k.d a ne za njegovo otkrivanje. 3jima se lako razlikuje pol u(inioca i dimenzije *ake. vi tragovi ne mogu biti dokazni ve' samo indicija koja vodi ka u(iniocu k.d. 1ragovi ruku u rukavicama omogu'avaju da se dobiju: podaci o ruci osobe koja ostavlja tragove i podaci o rukavicama. odaci o ruci osobe mogu i da ne daju ta(ne podatke jer lice mo/e da nosi rukavice koje neodgovaraju veli(ini njegove *ake. Izuzetak su hiru*ke rukavice koje prianjaju za *aku i prste. 3aj(e*'e se koriste ko/ne li pletene rukavice koje poseduju individualne karakteristike na osnovu kojih se obavlja njihova identifikacija. ronala/enje, fiksiranje i na(in identifikacije rukavica obavlja se na isti na(ih kao i kod tragova pap.linija. ."&a? 1ragovi zuba nastaju kada se zubima dejstvuje na neki predmet ili lice. 3ajve'i broj tragova spada u
ugrize i odgrize. 7ko se radi o odvajanju dela od celine radi se o odgrizima a ako se ne odvaja radi se o ugrizima. 1ragovi zuba se mogu na'i na telu /rtve ili u(inioca, prejrambenim proizvodima i na tvrdim predmetima. 3ajve'i deo tragova zuba spada u vidljive i reljefne tragove. Ciksiranje tragova zuba obuhvata dve faze: fotografisanje i mula/iranje. rilikom fotografisanja po/eljna je upotreba ultraljubi(astog i infracrvenog svetla, kako bi se jasnije istakla kriti(na mesta. dlivanje reljefnih tragova zube vr*i se uz pomo' posebnih dentalnih smesa koje se koriste u zubnoj protetici. 1ragovi zuba se mogu koristiti za utvrivanje nekih okolnosti ) tragovi zuba na prehrambenim proizvodima ukazuju na vr*enje krivi(nog dela bez /urbe+ i za identifikaciju lica koje je na(inilo trag) uporeivanjem eksperimentalnih otisaka sa tragom+. /topala? vi tragovi se javljaju usled kretanja po podlozi i kada je telo u stanju mirovanja. Intenzitet traga je
direktno proporcionalan te/ini tela a obrnuto proporcionalan povr*ini stopala, odnosno srazmeran je pritisku na tlo. blik kretanja podrazumeva specifi(nost kod tragova koji se odlikuju posebnim detaljima *to predstavlja razliku tragova po obliku i intenzitetu, od tragova stopala pri hodanju i tr(anju. Bisina lica u proseku odgovara @- duzina stopala. Krim.teh stanovi*te tragova stopala deli prema:
- na(inu pronala/enja - na(inu fiksiranja - na(inu identifikacije - krim.tuma(enju Klasifikacija se moze izvrsiti na osnovu nekoliko kriterijuma: tragova stopala prema stanju vidljivosti, tragove stopala prema broju I medjusobnom polozaju I prema prirodi stopala.ronala/enje tragova stopala zavisi od njihove vrste, pa se na osnovu toga dele na vidljive i nevidljive. Bidljivi se zapa/aju golim okom. rema na(inu nastanka mogu biti povr*inski i reljefni. ovr*inski mogu nastati nano*enjem materijala i odno*enjem materijala. 0eljefni trag.stopala nastaju ga/enjem po mekoj podlozi kao *to su zemlja, pesak, sneg itd. 0azlika izmeu reljefnih i povr*inskih postoji samo u vezi sa tre'om dimenzijom )dubinom traga+. 0eljefni predstavljaju negativ stopala. 3evidljivi nastaju ga/enjem po (istoj i ravnoj povr*ini. 7ko su tragovi nastali ga/enjem bosim stopalom po (vrstoj povr*ini oni se mogu na'i kao tragovi pap.linija stopala a postaju vidljivi klasi(nim otkrivanjem odnosno izazivanjem pomo'u pra*kova. 2 novije vreme uveden je sepecijalni ureaj za izazivanje tragova stopala postupkom elektrostati(kog naelektrisanja, kada na uga/enom mestu dolazi do razlike u naelektrisanju izmeu okoline i njega. Ciksiranje tragova stopala obavlja se ozna(avanjem, uno*enjem u zapisnik o uviaju, fotografisanjem, skiciranjem, fiksiranjem povr*inskih tragova stopala, fiksiranjem reljefnih tragova stopala, fiksiranjem latentnih tragova stopala. Identifikacija lica na osnovu tragova stopala se mo/e obaviti samo ako postoji osumnji(ena osoba ili obu'a za koju se smatra da je ostavila trag. Karakteristike koje poseduju tragovi stopala mogu biti: op*te karakteristike tragova stopala i individualne karakteristike tragova stopala. p*te se dele na opste karakteristike pojedina(nih tragova i op*te karakteristike grupnih tragova. p*te karakteristike se mogu razmatrati ako postoji ve'i broj tragova stopala koji zajedni(ki obrazuju grupu tragova. rupni tragovi daju podatke o na(inu hoda, uglu hoda i o du/ini koraka. Individualne karakteristike predstavljaju pojedine karakteristike pomo'u kojih je mogu'e identifikovati osobu koja ih je ostavila ili tragove obu'e koji su otkriveni. Identifikacija je mogu'a samo ako doe do osumnji(ene osobe a ova identifikacija se vr*i u odnosu na boso stopalo, stopalo u (arapi... %laka i kose? redstavljaju tragove ljudskog porekla koji omogu'avaju da se na osnovu njih odredi grupna
pripadnost pojedinih obele/ja ili izvr*i neposredna identifikacija. !ogu se na'i kao dlake koje su same otpale i u vidu nasilno is(upanih dlaka. 3aj(e*'e se mogu na'i kod krivi(nih dela ubistva, silovanja i drugih kvivi(nih dela kod kojih dolazi do otpora /rtve. !ogu se na'i na licu mesta, posteljini, tepihu, ode'i, u stisnutoj *aci, ispod noktiju i dr. ored informacija o ostaviocu, tragovi dlaka, nose i informacije o samom dogaaju. 1ragovi dlaka se tra/e upotrebom lupe uz jako osvetljenje. 3akon fiksiranja traga, obezbeenje se vr*i tako *to se dlake uzimaju pincetom i stavljaju u (iste epruvete sa ta(nom oznakom mesta nala/enja. 3a svakoj dlaci razlikujemo koren, stablo i vrh. Koren i stablo imaju tri sloja: spoljni, srednji i sr/. 3a osnovu vrha se utvruje da li je dlaka spontano ispala ili nasilno i*(upana. Ea bi se izvr*ila E3K identifikacija neophodno je da dlaka sadr/i koren. Ispitivanjem tragova dlaka mo/e se utvrditi: da li se radi o dlaci ili vlaknu, da li je ljudska ili /ivotinjska, sa kog dela tela poti(e, da li je nasilno otkinuta ili ne, da li je farbana, da li je dlaka od mu*karca ili /ene. Krvi? (sana?
,oktij"? 1ragovi noktiju se mogu pojaviti u dva oblika: kao mehani(ki trag i kao biolo*ki trag. & obzirom na
oblik, (vrstinu i o*trinu vrhova nokti mogu imati karakter orua, i kao takvi proizvesti odreene promene na objektima sa kojima dolaze u dodir. Be'u vrednost u kriminalistici imaju tragovi pronaeni u formi odese(enih slomljenih i otkinutih delova. %a use*nu identifikaciju lica neophodno je posedovati deo nokta od najmanje 9 mm. Be*ta(enje samih tragova noktiju se pojavljuje: ;. u obliku mehanoskopske ekspertize ) uklapanje pronaenih noktiju sa noktima odreenih lica+ 9. ve*ta(enje metodom genetske analize ) *to je veoma retko jer se za identifikaciju E3K (e*'e koriste pogodniji biolo*ki materijali kao *to su krv, kosti, tkiva.+ rema #oskovicu tragovi nastanka na kozi coveka mogu biti staticki ili dinamicki, staticki su oni do koji dolazi kada se vrhovi noktiju zariju u kozu bez povlacenja a dinamicki se javljaju u vidu brazda koje prate rastojanje izmedju noktiju I manifestuju se u obliku paralelnih pruga. irisa? redstavljaju specifi(nu vrsti mikrotragova. vi tragovi se obrazuju sve dok postoji njihov izvor i
odgovaraj'i spoljni uslovi za to. od uticajem vetra, vlage i sl.faktora oni se *ire u prostoru. !iris je ja(i ukoliko smo blizu izvoru mirisa. & obzirom na ovakvu karakteristiku mirisa, protekom vremena te*ko je mogu'e otkriti ove tragove ) nakon ;= sati te*ko je o(ekivati ovakve tragove+. vi tragovi se mogu podeliti na tragove mirisa (oveka I tragove kod kojih izvori mirisa nisu povezani sa covekom i tragove - mirise. tkrivanje tragova mirisa vr*i se uz pomo' raznovrsnih tehni(kih sredstava i detektora kao i upotrebom specijalno obu(enih pasa. bezbeivanje tragova mirisa predstavlja jedan od problema, mada su u kriminalistici razvije odreene metode. osebna disciplina u okviru kriminalistike koja se bavi tragovima mirisa jeste odorologija. (ekuje se da 'e u budu'nosti biti stvoreni uslovi za vr*enje odorolo*kih ekspertiza, (iji 'e rezultati mo'i da se koriste kao materijalni dokazi u krivi(nom postupku. 0j"dskih izl"cevina? redstavlja vrstu biolo*kih tragova u koje spadaju tragovi sperme, pljuva(ke, izmeta,
mokra'e, znoja i sl. 1ragovi sperme se naj(e*'e nalaze kod krivi(nih dela iz oblasti seksualnog kriminaliteta. !ogu se na'i na licu mesta, na /rtvi, na izvr*iocu. %a otkrivanje mo/e se koristiti kvarc lampa. 3a osnovu njih se mo/e utvrditi protok vremena od izlu(ivanja ) na sobnoj temperaturi spermatozoidi mogu da ostanu u /ivotu najvi*e do 94 (asa+. 2potrebom metode genomskog DotiskaD mogu'e je izvr*iti direktnu identifikaciju lica. 1akoe, tragovi sperme su pogodni i za kori*'enje radi identifikacije putem dnk analize. 1ragovi pljuva(ke se mogu prona'i kod mnogih krivi(nih dela. bi(no se nalaze na pismima, po*tanskim i taksenim markama, opu*cima cigareta, maramicama, ode'i i drugim mestima. od uslovom da tragovi pljuva(ke nisu stariji od od ;= - ;> dana mo/e se utvrditi krna grupa 7# sistema. Kori*'enjem metode genetske analize mogu'a je identifikacija lica. Izmet, mokra'a, gnoj i izbljuvak se ree mogu na'i na licu mesta. &vaka od tih izlu(evina mo/e ukazati na zdravstveno stanje ostavioca. 2 izmetu se mogu na'i krvni sudovi, epitelne 'elije *to omogu'ava odreivanje krvne grupe i identifikacije u(inioca. 1ragovi povracnog zeludacnog sadrzaja mogu se nace na mestu izvrsenja krivicnog dela kao I kod trovanja, moze se ustanoviti tragovi otrova, kao I vrsta hrane koju je lice konzumiralo, u slucaju da u tragovima ima krvi moze se utvrditi krvna grupa. Ostalih delova covecjeg tela? .ivotinjskog porekla? 1ragovi /ivotinjskog porekla su vrsta tragova koji poti(u od /ivotinja. 1u spadaju
tragovi /ivotinjskih nogu, krvi, dlaka, perja i izlu(evina. 1ragovi /ivotinjskih nogu se fiksiraju na isti na(in kao i tragovi (ove(ijeg stopala. Kada su u pitanju tragovi potkovanih /ivotinja mogu poslu/iti za identifikaciju na
osnovu oblika i veli(ine potkovice, rasporeda eksera i oblika glave kod ru(no izraenih eksera. 1ragovi /ivotinjksog porekla mogu se na'i kada je neka /ivotinja upotrebljena za izvr*enje krivi(nog dela, kada je pratila u(inioca kriv.dela, kada je upotrebljena kao transportno sredstvo i sl. 3ajve'i zna(aj imaju tragovi /ivotinjskih nogu, koji mogu ukazati na pravac kretanja /ivotinje, vrstu, veli(inu i razvijenost itd. !ogu biti povr*inski i reljefni u zavisnosti od podloge na kojoj su nastali. *iljnog porekla? 1ragovi biljnog porekla su vrsta tragova koji poti(u od biljaka. 1u spadaju cele biljke, delovi,
stabljike, koren, cvetovi, plodovi, sok, seme, i polen. #iljni tragovi se koriste u tri grupe krivi(nih dela: - kod se(e *uma, vo'njaka ili vinograda i uni*tavanja drugih poljoprivrednih kutura - kod krivi(nih dela razbojni*tva ili silovanja u polju, *umi, parku ili slu(nim mestima. 2 ovu vrstu tragova ubraaju se tragovi celih ocuvanih biljaka, tragovi delova biljaka, mikrotragovi biljnog porekla I mikrobiljke kao tragovi. 3ajve'u kriminalisti(ku vrednost od tragova biljnog porekla ima drvo, jer sa velikim stepenom verovatno'e mo/e se odrediti vrsta i poreklo. 1ako/e. na drvetu ostaju veoma dobro zabele/eni razni mehani(ki tragovi koji omogu'avaju identifikaciju orua. Beliki zna(aj imaju i drugi delovi biljke koji mogu poslu/iti u svrhu identifikacije biljne vrste i lokaliteta sa kojeg poti(u. %a prikupljanje ovih tragova koriste se posebni usisiva(i sa gustim filterima. %a pronala/enje ovih tragova veoma je zna(ajna primena na(ela brzine i operativnosti. #iljni tragovi se pronalaze pa/ljivim pregledanjem kose, ode'e i obu'e i donjeg postroja vozila.%a ve*ta(enje ovih tragova neophodno je anga/ovati stru(njake posebnog profila ) botani(are+. Be*taku, pored biljnih tragova, treba poslati i uzorak date biljne vrsta sa teritorije s koje poti(e i trag. Pozara i eksplozija? 2sled visoke temperature koja nastaje prilikom pozara i eksplozija, dolazi do promene
;. 9. A. 4.
;. 9. A.
sastava i izgleda materije, ali bez obzira na tu okolnost, ostaci materije, odnosno tragovi, omogucavaju da se dobiju podaci na osnovu kojih se mogu utrvditi uzorci nastankapozara i ekspolzija. redstavljaju materijalne promene koje nastaju u vezi ili povodom po/ara. !ogu se klasifikovati u 4 osnovne grupe: tragovi koji se nalaze u okolini mesta na kome je do*lo do po/ara tragovi na objektu koji je goreo tragovi u centru po/ara tragovi na osumnji(enom osebnu pa/nju treba obratiti na stanje ulaznih vrata, otvora i prozora u cilju otkrivanja da li je do*lo do provaljivanja u unutra*njost objekta, zatim na tragove koji su karakteristi(ni i vezani za sam uzrok po/ara, tragove eksplozivnih i pirotehni(kih sredstava, tragove biolo*kog karaktera i sl. od po/arom se podrazumeva sagorevanje predmeta koji nisu tome namenjeni. 2slovi za izazivanje po/ara su toplotni izvori ) prirodni, zagrejano telo, proces gorenja+ i prisustvo kiseonika. rema ulozi (oveka svi po/ari se dela na: namerni izazvane ) paljevine+ nehatom izazvane zadesne bez u(e*'a (oveka ili sa u(e*'em ali bez krivice 2tvrivanje uzroka po/ara zahteva odreene specifi(nosti zbog velikih promena izgleda lica mesta. 1kspolozija je pojava brzog *irenja visokog pritiska iz jednog centra u ostali prostor. Eo eksplozije mo/e do'i na dva na(ina:
- da se u zatvorenoj posudi pove'a pritisak fluida sve dok on ne prekora(i granice otpornosti zidova suda. ne predstavljaju (istu fizi(ku pojavu i poznate su kao mehani(ke eksplozije - da se u jednoj ta(ki prostora ostvari trako brz proces sagorevanja pra'en proizvodnjom gasa (ija je brzina *irenja manja u odnosu na brzinu sagorevanja tj. stvaranja gasa. 3a taj na(in se u malom prostoru stvara veliki pritasak (ije je *irenje ve'e od brzine zvuka. 1akve eksplozije se nazivaju hemijske eksplozije. rema na(inu dejstva eksplozivi se dele na: - inicijalne - brizantne - pirotehni(ke smese rema mehani(kim svojstvima mogu biti: - (vrste - te(ne - plasti(ne &vaku eksploziju prati pojava pritiska, toplotnog dejstva i prasak gasova. 3a licu mesta eksplozije se mogu na'i slede'i tragove: - razoreni, pokidani, deformisani i odba(eni predmeti - tragovi u vidu topljenja metala, deformacije na metalu ili nagoreli zapaljivi predmeti, opekotine na ko/i (oveka - delovi sredstva koje je izazvalo eksploziju 3a osnovu kretanja smera odba(enih predmeta, polo/aja i veli(ine otvora u preprekama utvruje se centar eksplozije. Or"dja? redstavljaju vrstu mehani(kih tragova koji nastaju prilikom upotrebe orua. vi tragovi su prisutni
kod mnogih kriv.dela, a naj(e*'e kod provalnih kraa, sabota/a, diverzija, kraa motornih vozila i dr. &va obele/ja orua mo/emo podeliti na: - obele/ja nastala u procesu proizvodnje - obele/ja nastalu u toku upotrebe. I jedna i drua mogu nastati namerno ili slu(ajno. rema poreklu orua delimo na: ;. 7late industriski ili zanatski proizvedeno orudje ) namenjena za *iroku upotrebu u doma'instvi. poljoprivredi i dr.+ 9. &pecijalna orua ) izraena sa nemrom vr*enja krivi(nog dela+ A. rigodna orua orudja za udaranje );<>str+ ??? ) su razli(iti predmeti koji ne spadaju u alate, a koje u(inioci upotrebljavaju u stanju u kome ih pronalaze ili ih neznatno prilagoavaju svojim potrebama+ rema nameni orua mogu biti: se(iva, testere, bu*ilice, bode/i, orua ua struganje, orua za odvaljivanje, orua za kopanje, orua za udaranje Ea bi se na osnovu naenih i fiksiranih tragova izvr*ila identifikacija orua najpre treba prona'i sumnjivo orue. 1ragovi orua mogu biti povrsinski i reljefni. ovr*inski nastaju povla(enjem alata po podlozi ili kroz podlogu, a reljefni utiskivanjem pri (emu na podlozi ostaje slika kontaktnog dela orua. 3jihov nastanak je mogu' samo ako je podloga mekana. rema mehanizmu mogu biti stat(ki i dinami(ki tragovi. &tati(ki su ini koji nastaju u vreme kada orue miruje a deluje samo sila pritiska. Einami(ki su oni koji su nastali u toku relativnog kretanja orua i podloge dok se nalaze u kotaktu. 1ragove orua nije te*ko prona'i, jer su oni uglavnom vidljivi. 3ajbolji na(in da se obezbede tragovi orua jeste izuzimanje predmeta sa tragovima kao kod je to mogu'e. 7ko se nalaze na predmetim akoji se ne mogu transportovati oda se moraju fiksirati. %ejstvo sile na staklo i tragove stakla?
'atrenog or"zja? Izvestan broj najte/ih krivi(nih dela vr*i se upotrebom vatrenog oru/ja. ronala/enje,
;. 9. A. 4. >.
fiksiranje, tuma(enje i ve*ta(enje tragova upotrebom vatrenog oru/ja ima poseban zna(aj. 3a osnovu njih se mogu uvrditi odreene oklnosti o samom krivi(nom delu, kao i za identifikaciju u(inioca krivi(nog dela. Batreno oru/je je svaki ureaj koji mo/e u pravcu cilja izbaciti projektil uz pomo' sile pritiska gasova nastalih sagorevanjem baruta. 2 kriminalisti(koj praksi naj(e*'e se sre'e kratocevno oru/je ) pi*tolji i revolveri+. &ve tragove upotrebe vatrenog oru/ja mo/emo podeliti na 4 grupe: vatreno oru/je, delovi i municija projektili i (aure tragovi barutne gare/i tragovi na putanji projektila traovi lovackog vatrenog oruzja kriminalisticka balistika kao nauka se deli na unutrasnju balistiku koja se bavi proucavanjem kretanja projektila iz cevi oruzja pod uticajem barutnih cestica, spoljasnju balistiku koja se bavi kretanjem projektila od usta cevi do cilja I zavrsnu balistiku koja se bavi problematikom cilja. !o/e se na'i na licu mesta, u blizini pri napu*tanju lica mesta i sl. 3a oru/ju mogu biti tragovi pap.linija, krvi, tkiva, baruta, i dr. mikrotragovi na njemu ili u njemu. re uzimanja oru/je se fotografi*e ) obavezno i zapisni(ki+ fiksira mesto, polo/aj i stanje u kome je oru/je naeno kao i njegov izgled. %atim se vr*i pregled oru/ja sa ciljem da se utvrdi da li se ose'a kakav miris, da li je oru/je zako(eno, da li se metak nalazi u cevi i sl. 3a licu mesta se ne sme vr*iti (i*'enje, eksperimentalno ispaljivanje, ispitivanje ispravnosti ili druga ispitivanja. 1akoe ne treba vaditi municiju koja je zate(ena u okviru. ru/je se izuzima hvatanjem za ivice kako bi se izbeglo uni*tavanje eventualnih tragova pap.linija i znoja u(inioca. 3a licu mesta mogu se na'i jo* i prazni *ar/eri, neispaljeni meci ili pakovanje municije. &vaki takav predmet treba tretirati kao i vatreno oru/je. 'ozila? 1ragovi vozila se naj(e*'e koriste kod rasveljavanja saobra'ajnih delikata u drumskom saobra'aju.
;. 9. A. 4.
!eutim, ne mo/e se zanemariti njihovo kori*'enje kod rasvetljavanja drugih krivi(nih dela kada je vozilo poslu/ilo za prevoz u(inioca na ili sa lica mesta. &ve mogu'e tragove koji se javljaju u vezi sa vozilom mo/emo podeliti u 4 grupe: tragove kretanja vozila tragovi otpalih delova na kolovozu tragove na vozilima I u vozilima tragove na /ivotinjama. (oveku i njegovom prtljagu
rema brzini kretanja se mogu podeliti na: uniformalno, ubrzano i neregularno. &vi tragovi ravnomernog kretanja kao i oni sa manjim promenama brzine daju slede'e informacije: ;. Pravac i smer kretanja ) 3a travnatom terenu vlasi trave su oborene u smeru kretanja, usled naglog ubrzanja pogonski tragovi 'e zbog slabog trenja okretati br/e te 'e travu podvla(iti ispod sebe i izgnje(i'e je. 3a taj na(in 'e trava pokazivati suprotan pravac. o mekanoj zemlji uz odr/avanje stalne bzine, istureni delovi pneumatika 'e upadati u zemlju. Eeo te zemlje okrenut je u smeru kretanja vozila jer je pod stalnim uticajem gume pa ima pravilan oblik, dok se zadnji deo pomera u prazan prostor dobijaju'i o*triju ivicu pri dnu i uop*te naru*en oblik. Kretanjem po pesku vozilo ostavlja tragove sli(ne stvaranju talasa iza (amca. 7ko vozilo naie na baru vode ili blato istiskuje ga i odbacuje u smeru kretanja. Eeo grudve koji se postepeno gubi ukazuje na pravac kretanja vozila. Kada vozilo naie na krivinu dolazi do razdvajanja tragova prednjih i zadnjih to(kova a pri izlasku se ponovo spajaju. %apa/eno je da je ugao razdvajanja ve'i od ugla ponovnog spajanja.+
9.
Informacije o vozil" ) !ogu se dobiti na osnovu slede'ih osobina tragova: *irine pojedinih
tragova to(kova, broja to(kova, *irine, visine i du/ine vozila+ Identifikacija vozila ) 3a osnovu tragova kretanja vozila mo/e se izvr*iti identifikacija vozila A. samo ako na gaze'im povr*inama postoje neka, samo za taj to(ak karakteristi(na o*te'enja ili popravke. 1a obele/ja su: oblik *are, oblik reljefa, habanje guma+ 2brzano kretanje je kretanje vozila kod koga se brzina menja. !o/e biti sa pozitivnim ili negativnim ubrzanjem.1ragovi koji pri tome nastaju poti(u od pove'ane koli(ine gume koja ostaje na podlozi ako je (vrsta ili u vidu grebanja razbacanog materijala od koga je podloga na(injena. 1i tragovi su na po(etku najja(e izra/eni a nadalje pada njihov intenzitet. 3a taj na(in se utvruje u kom smeru se kretalo vozilo i maksimalna /urba voza(a. 1ragovi sa negativnim ubrzanjem imaju ve'u ulogu u rasvetljavanju dogaaja. d trenutka dejstva na ko(nice do blokade to(kova tragovi pneumatika postaju sve tamniji, po blokadi ostaju istot intenziteta do zaustavljanja ili osloba*anja ko(nica. 2 tom momentu naglo prestaju vidljivi tregovi pneumatika. 3a osnovu iznetih (injenica lako se odreuje smer kretanja vozila. #rzina koja se izra(unava na osnovu du/ine traga ko(enja koeficijenta trenja, predstavlja samo deo ukupne brzine kojom se vozilo kretalo u trenutku uo(avanja prepreke i to deo izgubljen na ra(un ko(enja blokadom to(kova. od neregularnim kretanjem podrazumeva se kretanje vozila sa to(kovima u smeru razli(itim od smera upravlja(kih to(kova. 1a kretanja se mogu podeliti u dve grupe: klizanje i zano*enje. Klizanje nastaje kada je sila trenja mala i pri tome se vozilo kre/e translatorno, rotaciono ili kombinovano. Eo klizanja 'e do'i ako se ko(i, doda ili oduzme gasa, ili se naglo okrene upravlja(. %ano*enje je kretanje jednog dela vozila ili celog koso u odnosu na op*ti smer kretanja. &em tragova kretanja na kolovozu se mogu na'i i drugi tragovi u vidu predmeta ili deli'a predmeta otpalih sa vozila. 1o mo/e biti: blato, staklo, farba, i ostali delovi vozila. 2 slu(ajevima kada se vozilo javlja kao mesto ili predmet izvr*enja krivi(nog dela, na njemu ili u njemu se tra/e tragovi krivi(nog dela koji se i ina(e tra/e na licu mesta i predmetima krivi(nog dela. 2 saobra'ajnoj nezgodi javljaju se specifi(ni tragovi koje mo/emo podeliti u tri grupe i to na: - tragove o*te'enja - tragove u vidu materijala sa drugog vozila - tragove od /rtve ored detaljnog opisa u zapisniku, svi upotrebljivi tragovi se moraju fiksirati fotografski, skicom, a neki se moraju i poneti. Cotografisanje se vr*i razmernom fotografijom, a pravac snimanja se bira prema vrsti informacije koju treba prezentirati. 1ragove stakla, boje i bledi tragovi se moraju prvo ozna(iti kredom da bi se na fotografiji videli. 1ragovi u vidu predmeta posle fotografisanja se pakuju u (iste kesice u koje se stavlja i bele*ka o tome gde su naeni. &a svim drugim tragovima se postupa kao i kod drugih krivi(nih dela. 'esanja? 9;4 .astita zivotne sredine? d sumnjivih supstanci i mesta gde se dogodilo zagaenje zavisi koja oprema za
uzimanje uzoraka 'e biti kor*'ena. 3eseseri za krivi(na dela protiv /ivotne sredine koja suse razvila za ovu svrhu sadr/e vi*e nego detaljne instrukcije. ni sadr/e ve'inu opreme koja je potrebna za uzimanje uzoraka. 3pr. neseser koji slu/i za uzorke kojima je potrebno (uvanje na hladnom mestu sadr/e spolja*nje pakovanje sa izolatorima koji aprosrbuje udarce i deo sa ledom.kako bi se otkrili I utvrdili izvori nastanka zagadjenja potrebno je pronaci tragove a zatim ih analizom utvrditi sve karakteristike koje sadrzi ta sustanca: zaadjenje vode, vazduha,zemlje. 9;
Raznih s"pstanci? %roga? Eroga u osptem smislu predstavlja preradjene proizvode biljnog, zivotinskog ili mineralnog porekla za
potrebu famaceuske industrije, u uzem je zajednicki naziv za sredstva koja imaju narkoticna svojstva I izazivaju zavisnost.1ragovi droge su one minimalne koli(ine droge koje zaostaju prilikom manipulacije drogom. 0azlikujemo tri vrste tragova opojnih droga: ;. tragove droge u sredstvima za prenos droge 9. tragove na priboru za konzumiranje droge A. tragove droge u biolo*kim te(nostima renos droge se mo/e iuvr*iti razli(itim sredstvima. 3eophodno je poznavanje svih droga, njihove morfolo*ke karakteristike, oblike pojavljivanja ili na(in pakovanja kako bi se lak*e prona*le. pojna droga se pakuje u papirne ili plasti(ne omote - svaka zasebno. !ogu se izuzeti tako *to se metlicom pokupi sva pra*ina i pakuje u papirnate kesice, upotrebom usisiva(a sa filterom ili samolepljivom trakom. ribor za drogiranje i opu*ke treba pakovati svaki zasebno i obele/iti ih brojevima ili slovima. 6edna od vrhunskih metoda za identifikaciju droga jeste upotreba spektrometra, masa sa gasnim hromatografom. Karakteristike droge su da imajupsihoaktivni ucinak, prouzrokuju smanjenj osecaja bola,izazivaju pospanost ili budnost, halucinacije,smetnje u motornim funkcijama,misljenju I imaju svosjstvo da pri produznom uzimanju mogu stvoriti stanje zavisnosti pa stoga mogu stvoriti zdravstvene,socijalne I pravne problem. rema farmakoloskom svojstvu dele se na, narkotike, psihodepresore, psihostimulanse, halucinogene, kanabis I organske rastvarace
