INTERNACIONALNI UNIVERZITET NOVI PAZAR Visokoškolska nastavna jedinica u Nišu Departman pravo unutrašnjih poslova
Predmet: KRIMINALISTICKA OPERATIVA
Tema: Pojam i definisanje operativnog rada SEMINARSKI RAD
Mentor:
Sadrzaj
Student:
1. Uvod 2. Pojam I specificnosti operativnog sistema 3. Operativno istrazivanje 4. Specificnost operativnih veza 5. Predmet kriminalisticke operative 6. Nacela kriminalisticke operative 7. Funkcija kriminalisticke operative 8. Planiranje operativnog rada na osnovu indicija I verzija 9. Definisanje kriminalisticke operative 10.Zakljucak 11.Literatura
Uvod Kriminalisticka operative se shvata kao Celina ukupnog misaonog procesa, postupka I metoda, koje poznaje kriminalistika, s ciljem sistematskog I planskog sprecavanja, kao I otkrivanja, rasvetljavanja, obezbedjivanja I utvrdjivanja dokaza u vezi sa
izvrsenim krivicnim delim I njihovim izvrsiocima. Kriminalisticka operative je naucna oblast kriminalistike koja primenom naucnih metoda izucava najefikasnije modele organizacije I metoda, realizacije kriminalistickih istraga. Sadrzaj kriminalisticke operative obuhvata pojam operativnog rada, njegove pravne osnove I specificnosti njegovog planiranja, osnovne principe, nacela I teorijsko obrazlozenje u prilog postojanja ove kriminalisticke discipline. Operativno istrazivanje obuhvata 1. Kriminalni milje, 2. Krimminalnu delatnost, 3. Kriminogene pojave. Predmet kriminalisticke operative, odnosno kriminalistickog operativnog istrazivanja je svima dobro poznati kriminal. Zadaci kriminalisticke operative je pervencija I represija kriminaliteta, koji se realizuje kroz sveukupnu aktivnost organa unutrasnjih poslova. Cilj operativne delatnosti je sprecavanje cinjenja krivicnih dela, kao I otkrivanje I razjasnjavanje krivicnih dela I hvatanje ucinioca. Trajanje operativne delatnosti vezano je I za tok razjasnjenja krivicnih dela, otkrivanje I hvatanje ucinioca. Operativna delatnost se realizuje kroz primenu kriminalisticko taktickih, tehnickih I operativnih mera I radnji. Na osnovu ukupnih obavesetenja donosi odluke za pravilno I blagovremeno usmeravanje operativne delatnosti I rukovodjenje njenim tokovima.
Pojam I specificnosti operativnog rada
Pod pojmom operativnog rada podrazumevaju se sve kriminalisticko takticke, tehnicke I operativne mere I radnje koje preduzima policija I koje nemaju procesni znacaj, odnosno kojima se obezbedjuju operativne informacije, I koje se primenjuju u predkrivicnom postupku. To je nesto sire shvatanje pojma operativnog rada, mada ovako definisan pojam ne bi u danasnjim uslovima obuhvatio posebne istrazne radnje, posto one imaju procesni znacaj I prema odredbama ZKP njihovim koriscenjem mogu se obezbediti dokazne informacije. Operativni rad podrazumeva visestruku delatnost: 1. Oblik organizacione structure policiskih, istraznih kapaciteta, 2. Kao oblik delatnosti koja se sprovodi na sirokom dijapazonu kriminalistickih radnji uz odredjene operativne karakteristike, sadrzaje, 3. Kao oblik delatnosti koja u sebi sadrzi samo odredjene metode I sredstva koja su veoma specificne sadrzine, namene I iskljucivo se preduzimaju po odobrenju I instrukcijama nadleznih autora. Pojam operativnog rada u sirem smislu obuhvata sve kriminalisticko takticke, kriinalisticko tehnicke radnje I mere, istrazne radnje, specijalne istrazne tehnike I operativne veze, odnosno celokupnu kriminalisticku delatnost policije na otkrivanju, razjasnjavanju I dokazivanju krivicnih dela. Operativni rad u uzem smislu zasniva se na specificnostima na radnji I mera koje policija preduzima I koje su vezane za atribut operativnosti. Iz celokupne delatnosti policije na suzbijanju kriminaliteta izdvajaju se posebne istrazne radnje I operativne veze, I razlikuju se kriminalisticko taktickih I kriminalisticko tehnickih radnji I mera, istraznih radnji koje su obuhvacene sadrzajima kriminalisticko taktike, tehnike I metodike, pa s toga smo te radnje I mere ulaze u sadrzaj “pravog operativnog pojma”. Operativno istrazivanje obuhvata 1. Kriminalni milje, 2. Krimminalnu delatnost, 3. Kriminogene pojave.
Specificnost operativnih veza
Bitne specificnosti koje karakterisu specificne operativne veze I predstavljaju sadrzaj uzeg pojma operativnog rada su sledece: 1. Kriminalisticko takticke I tehnicke radnje I mere I istrazne radnje policija moze da preduzme samoinicijativno po zahtevu tuzioca, izuzetno nakon obavestenja tuzioca ili po naredbi suda, dok posebne istrazne radnje ne moze da preuzme samoinicijativno, ni po zahtevu tuzioca, vec po naredbi sudija iz prethodni postupak, koji postupa po predlogu tuzioca kada su ispunjeni zakonom predvidjeni uslovi. Po naredbi sudije za prethodni postupak postupa policija koja raspolaze odgovarajucom tehnikom, drugim sredstvima I strucnoscu za sprovodjenje odredjenih radnji I mera. 2. Posebne istrazne radnje se ne mogu primeniti za sva krivicna dela ni u svakoj kriminalistickoj operativnoj situaciji vec po strogo propisanim uslovima I utvrdjenom postupku, sto ukazuje na izvesnu restriktivnost u njihovoj primeni. 3. Postupak sprovodjenja istraznih radnji nije predvidjen ZKP, vec ove radnje, nakon njihovog odobravanja od strane sudije za prethodni postupak sprovodi policija. 4. Operativne veze nisu procesno regulisane, odobrava ih ovlasceno lice ministarstva unutrasnjih poslova. Samo ovlascena sluzbena lica mogu angazovati operativne veze I taj rad, je stoga konspirativan, nije dostupan trecim licima, ni u organu niti van organa unutrasnjih poslova I koriscenjem operativnih veza dobijaju se iskljucivo operativne informacije. Policija mora prethodno da dodje do saznanja da postoje osnovi sumnje da je prethodno izvrseno odredjeno krivicno delo I to primenom odgovarajucih kriminalisticno taktickih I kriminalisticko tehnickih radnji I mera koje moze samoinicijativno preuzeti dok od kriminalisticko operativnih radnji I mera moze preduzeti samo koriscenjem operativnih veza po predvidjenom postupku, dok se ne mogu koristiti posebne istrazne radnje jer nije ispunjen osnovni zakonski uslov da postoje osnovi sumnje da je izvrseno neko od navedenih krivicnih dela u ZKP. Po saznanju osnova sumnje da je izvrseno odredjeno krivicno delo za koje je u zakonu predvidjena kazna zakona do 5 godina policiji je ostavljen rok od 7 dana da obavesti tuzioca sto znaci da u tom vremenskom periodu policija moze preduzeti odredjene kriminalisticke radnje I mere a medju njima I kriminalisticku operativno meru koreiscenja operativnih veza. Predmet operativnog rada je prikupljanje obrada I analiza, svih relevantnih informacija o kriminalitetu, uciniocima izvrsenih krivicnih dela, potencijalnim zrtvama, zastitnim I kriminogenih objekta. Po svojoj prirodi izvori informacija mogu biti otvoreni I zatvoreni. Prikupljanje operativne informacije mogu biti u formi operativnog izvestaja I operativne informacije. U zavisnosti od izvora I sadrzaja, razlikuju se dve vrste izvestaja, izvestaj o kontaktu sa operativnom vezom I operativni izvestaj. Operativna akcija predstavlja skup kontinuiranih I sinhronizovanih
operativno taktickih I tehnickih mera I radnji kojje se preduzimaju u cilju sprecavanja, suzbijanja I pracenja odredjene kriminalne delatnosti na teritoriji Republike Srbije ili podrucju jedne ili vise podrucnih policijskih uprava. Operativna akcija prema prostoru na koji se organizuje moze biti: centralna, regionalna I lokalna.
Predmet kriminalisticke operative Predmet kriminalisticke operative nije nacin realizacije konkretne radnje ili dokazivanje konkretnog krivicnog dela ili aservacija traga. Predmet kriminalisticke operative je definisanje opstih modela realizacije proaktivnih I reaktivnih istraga, kao I funkcionalna organizacija policije kojom se ostvaruju uslovi da se navedeni ciljevi na najefikasniji nacin ostvare. Predmet kriminalisticke operative je: 1. Izucavanje najefikasnijih modela proaktivnih I reaktivnih istraga, 2. Definisanje adekvatnih modela za evulaciju kriminalistickih istraga, 3. Upravljanje kriminalistickim istragama. Uspeh kriminalisticke policije direktno zavisi od metodoloskog okvira I primenjenih metoda operativne analitike. Predmet kriminalisticke operative usmerena je na razvoj najefikasnijih metoda za: `1. Analizu I proveravanje materijalnih tragova, 2. Analizu I ocenu iskaza, pisanih I snimljenih izjava, 3. Rekonstrukciju radnje krivicnog dela na osnovu raspolozenih cinjenica, 4. Izrada profila licnosti I utvrdjivanje licnosti I utvrdjivanje zone njenog moguceg predvidjanja, 5. Prognozu ponasanja ucinioca posle izvrsenog krivicnog dela, 6. Prognozu kako ce se ucinilac ponasati u toku preduzimanja neke radnje prema njemu. Bitna osobina kriminalnih pojava sastoji se u njihovom dinamickom karakteru. Kada se jedna kriminalna pojava menja u toku vremena u kriminalnom miljeu, mmi bez primene kriminalisticke operative ne mozemo, na osnovu poznavanja nenih osobina saznanih u jednom trenutku, zakljucivati kakve ce biti njene osobine u kriminalnom miljeu u buducnosti. Primenom saznanja nastalih kroz operativni process I operativnim radom, mozemo da uticemo na datu kriminalnu pojavu I na ponasanje te pojave, tako da se ona moze ponasati drugacije nego sto mi predvidjamo na osnovu trenutnih operativnih saznanja koja smo vec prikupili o njoj. Dakle iz operativnog aspekta istrazivanje pojava u kriminalnom miljeu, pokusavaju se
objasniti I razumeti pojave koje su odredjene spletom razlicitih cinilaca, gde se svakoj od njih nastoji da izmeri “specificna tezina”. Nacela kriminalisticke operative Od osnovnih nacela kriminalistike za kriminalisticku operative posebo su znajcajna nacela: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.
Nacelo zakonitosti, Nacelo brzine I operativne delatnosti, Nacelo cuvanja sluzbene tajne, Nacelo svestrane saradnje sa gradjanima, Nacelo elasticnosti, Nacelo samoinicijativno I ofanzivnosti, Nacelo mobilnosti I ofanzivnosti, Nacelo tacnosti I efikasnosti, Nacelo operativno analitickog pracenja I grafickog prikazivanja stanja I kretanja kriminaliteta na terenu.
Funkcija kriminalisticke operative Upoznavanje puteva I sredstava operativnih saznanja s naucnog, teorijskogstrucnog I prakticnog, stvara mogucnost da se shvati logika koja u misaonu celinu povezuje najraznovrsnije postupke kriminalne delatnosti. Korektan kriminalisticki operativni naucni, teorijsko-strucni I prakticni pristup u svojoj prezentaciji pored rezultata treba da ponudi postupke I sredstava koja su koriscena za saznavanje kriminalnih delatnosti I kriminalnog miljea. Najistaknutiji oblici operativnog delovanja su: 1. 2. 3. 4.
Operativa kontrola, Kriminalisticka kontrola, Operativna odbrada, Kriminalisticka obrada.
Planiranje operativnog rada na osnovu indicija I verzija Planiranje kriminalistickih verzija podrazumeva organizovanu I usmerenu delatnost u cilju predvidjanja svih relevantnih cinjenica I okolnosti, koje je neophodno razjasniti u konkretnom dogadjaju. Verzzije se moraju pravilno postavljati samo na osnovu proverenih I utvrdjenih indicija. Opsta sumnja kao pocetni indicijalni stepen sumnje, na posredan nacin ukazuje tek na mogucnost postojanja krivicnog dela, te se stoga smatra da ne obezbedjuje dovoljan kvantum saznanja da se na osnovu takvog fonda saznanja pristupa planiranju I proveravanju verzija. Ipak znacaj takvog obima sumnje moze biti u okviru operativne kontrole kroz koju se moze vrsiti dodatno prikupljanje I utvrdjivanje postojanja konkretne sumnje. U pocetnom stadijumu, prevashodno znacenje imaju verzije o opstoj prirodi, sustini I uzorcima
krivicnog dogadjaja. Tek u okviru tih opstih verzija, moguce je postavljati verzije o uciniocu, motive, nacinu izvrsenja itd. Definisanje kriminalisticke operative Slozena organizacija, koja u zavisnosti od vremena, mesta, procene bezbedosnog stanja I konkretnih bezbednosnih problema kao I prognoze kriminaliteta, omogucava blagovremenu radnu orijentaciju organa u borbi protiv kriminaliteta na bazi stalnog prikupljanja obavestenja I podataka s ciljem sprecavanja I otkrivanja krivicnih dela I njihovih pocinilaca, kao I njihovo pronalazenje I hvatanje. U zavisnosti od potrebe organizuje I ostvaruje stalno povezivanje organa unutrasnjih poslova sa gradjanima I drugim subjektima drustvene zastite, I pruza strucno usmeravanje I pomoc u izvrsavanje zadataka u borbi protiv kriminaliteta. Omogucava svojom operativnom organizacijom I prikupljanjem obavestenja od gradjana efikasno primenjivanje taktickih radnji I postizanje optimalnih rezultata u toj primeni sa povratnim dejstvom na operativnu delatnost kako u sprecavanju tako I u suzbijanju kriminaliteta. Na osnovu ukupnih obavestenja donosi odluke za pravilno I blagovremeno usmeravanje operativne delatnosti I rukovodjenje njenim tokovima. Opsti uslovi od kojih zavisi organizacija kriminalisticke operative Mozemo sve uslove koji imaju odredjeni uticaj na konstituciju I razvoj kriminalisticke operative podeliti na opste I posebne uslove. Pod opstim uslovima podrazumevamo: 1. Razvijenost I karakteristike drustvenih odnosa, 2. Uticaj unutrasnje politicke I spoljnopoliticke situacije I ekonomskog stanja zemllje, 3. Uticaj zakonodavnih resenja, 4. Uticaj odredjenih tehnicko tehnoloskih dostignuca. Pod posebnim uslovima podrazumevamo: 1. Stanje kriminaliteta I drugih negativnih pojava u vezi sa kriminalitetom, 2. Podrucja sprovodjenja kriminalisticke operative, 3. Poznavanje nacina izvrsenja krivicnih dela, ucinioca I bezbednosnih problema, 4. Strucnost radnika na poslovima suzbijanja kriminaliteta.
Zakljucak Kriminalisticka operativa Kriminalistika je nauka koja ima vise disciplina. Te discipline su: kriminalisticka taktika, kriminalisticka metodika, kriminalisticka tehnika, kriminalisticka operativa, kriminalisticka analitika, kriminalisticka forenzika, penoloska kriminalistika i druge. Kriminalisticka operativa predstavlja disciplinu kriminalistike koja izucava i usavrsava specificne metode i sredstva koja se odobravaju i primenjuju po posebnom postupku i u odredjenim kriminalisticko-operativnim situacijama, kao i kriminalisticko operativni znacaj i kriminalistickooperativno koriscenje svih tragova, predmeta, cinjenica i okolnosti, radi njihove prakticne primene u sprecavanju i otkrivanju krivicnih dela, njihovih ucinilaca i obezbedjenje dokaza. Kriminalisticka operativa u sistemu kriminalisticke nauke – operativni rad mozemo posmatrati kao celovitu pojavu, kao vrstu kriminalisticke, bezbednosne, pravne ili delatnosti privatne bezbednosti (kompanija, agencija) ili pak da posmatramo istu tu pojavu kako se odvija u posebnim uslovima, dobicemo razlicite nivoe opštavanja. Operativna delatnost izucava jednu vrstu problema koji se pojavljuju u celovitom procesu kriminalnih delatnosti, prirodno je da se ona oslanja na teoriju koja osvetljava celinu ove delatnosti. Ona (operativa) polazi od zakonitosti, principa, pravila utvrdjenih odnosa i cinjenica koje daju naucne dicipline u cijem je delokrugu (ciji je predmet) operativni rad kao celovita pojava i delatnost. Uzimajuci te istine kao date okvire, operativna delatnost trazi resenja i odgovore na pitanje kako najbolje realizovati operativne zadatke u konkretnim uslovima i na konkretnim zadacima. Operativna delatnost svojim predmetom obuhvata veoma siroko područje drustvene (bezbednost, kiminalisticke i dr.) prakse.
