Pojam Stvari i Podela Stvari

UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA

PRAVNI FAKULTET ZA PRIVREDU I PRAVOSUĐE

SEMINARSKI RAD IZ STVRANOG PRAVA POJAM STVARI I PODELA STVARI

AUTOR RADA:

MENTOR:

Aleksandra Milić 167š/11

Prof. Dr Sinisa Ognjanovic  Novi Sad, 2012.

1

 SADRŽAJ: -POJAM STVARI 

-STVARI U PROMETU I VAN PROMETA

-POKRETNE I NEPOKRETNE STVARI 

 INDIVIDUALNO ODREĐENE I STVARI ODREĐENE PO RODU  - INDIVIDUALNO

-ZAMENLJIVE I NEZAMENLJIVE STVARI 

 POTROŠNE I NEPOTRŠNE  - POTROŠNE

-DELJIVE I NEDELJIVE 

 PROSTE I SLOŢENE STVARI  - PROSTE

-PRIPADAK 

-PLODOVI 

-ZBIRNA STVAR

-NOVAC I PROCENA VREDNOSTI STVARI 

-LITERATURA 2

POJAM STVARI Jednu od tri oblasti privatnog prava, prema klasifikacijama u Gajevom udžbeniku cini i 1

 IUS GUOD AD RES PARTINET  ili pravo koje se odnosi na stvari. Stvar, kao deo prirode, je neposredan ili posredan objekat subjektivnih prava, kako u stvarnom, tako i u naslednom i o bligacionom pravu. Stvar je u rimskom imovinskom pravu središnji pojam.

Savremena doktrina definiše stvar (res,corpus) kao deo prirode dostupan čoveku kojim on zadovoljava neki pojedinačni ili kolektivni interes i nad kojim postoji pravo svojine ili neko drugo pravo. Tačnije, pod telesnim stvarima se podrazumevaju materijalni delovi prirode koji ispunjavaju dva uslova (zadovoljavaju dva zahteva). Prvi je fizički i on se sastoji u tome da je taj deo materijalne

 prirode fiktički ili virtuelno u ljudskoj vlasti. Tako, na primer: vazduh, sunceva svetlost i toplota sa gledišta prava nisu stvari jer se ne nalaze u ljudskoj vlasti. Stvari su i prirodne snage, odnosno energije u obliku elektriciteta, toplote, gasa, ukoliko su potčinjenje čovekovoj vlasti I stavljenje u njegovu službu. Neki zakonici to izričito propisuju. 2 Drugi uslov je pravni i on se sastoji u tome da na delu materijalne prirode koji je u ljudskoj vlasti, postoji pravo svojine ili neko d rugo

stvarno pravo. Ovaj uslov se sastoji u tome da taj deo prirode nije isključen iz prometa, da se nalazi u graĎanskopravnom prometu. Rimski pravnici su smatrali da je stvar ono sto je celina I predmet u nekoj pravom ureĎenoj vezi

meĎu ljudima. Prema njihovom mišljenju , stvar ima dva atributa: 1) stvar podrazumeva odreĎenu celinu I 2) stvar je ono što se javlja kao predmet u nekom odnosu koje pravo reguliše. Danas je pitanje stvari znatno proširenije nego u doba Rima.

Stvar je svaka materija na kojoj se može imati faktička vlast I svojina ili drugo stvarno pravo.

1

Ius guod ad res partinet-pravo koje se odnosi na stvari, Rimsko pravo, Antun Malenica, Novi Sad, 2008.

2

Čl. 713. Švajcarskog graĎanskog zakonika, čl.947.Grčkog graĎanskog zakonika od 1946.godine, čl. 23 ranijeg važećeg Čehoslovačkog graĎanskog zakonika od 1950.godine 3

Kod nas je uobičajena definicija koja polazi od tri elementa : telesnost ( deo materijlne prirode) ,  postojanje ljudske vlasti i postojanje svojine ili drugog stvarnog prava. Jedan od mnogih načina

definisanja stvari je taj da je stvar sve što je telesno I što služi za ljudsku upotrebu. Kada je reč o telesnim stvarima, rimska pravna nauka shvata celinu na način k oji je primeren  pravu. Pravni pojam celina nije isključivo vezan za ono što se u prirodi opaža kao izdvojeni materijalni oblik. Ista materija u  jednoj pravnoj situaciji može biti celina I posebna stvar, a u drugoj to svojstvo gubi. Primer za to je grlo stoke. Ono je posebna fizička celina I pravo u njoj

vidi stvar ako je predmet pravnog odnosa, ako se prodaje, ako je ukradeno I sl. Ako, meĎutim, neko grlo stoke bude priključeno stadu koje je predmet pravnog odnosa , pravo ga više ne smatra celinom I posebnom stvari, jer je celina I stvar u tom odnosu stado.

Elastično shvatanje pojma celine prisutno je I kod bestelesnih stvari. Rimljani su bestelesnim stvarima smatrali razna imovinska prava. Tako je , na primer, zaostavština sa stanovišta prava  jedna celina I bestelesna stvar kada ostavilac u testamentu njom raspolaže kao celinom, a

 pretvara se u više celina I posebnih stvari kada ostavilac pojedine delove zaostavštine u svom testamentu legira. Kao što vlasnik stada može raspolagati celim stadom ili živ otinjama

 pojedinačno, tako ostavilac može raspolagati celom zaostavštinom ili pojedinim njenim delovima.Dakle, celina I stvar može postati sve ono što odredi titular prava. Korelat pravnom pojmu celina stvari je pojam deo stvari. Celina predstavlja ono što je obuhvaćeno istim pravnim režimom, a deo je ono što je kvota u okviru tog pravnog režima. Dakle, stvar je deo materijalne prirode a koja je u čovekovoj vlasti i na kojoj može postojati i

 pravo svojine ili bilo koje drugo pravo. Ona kao takva služi za zadovoljenje čovekovih potreba. Da bi se deo materijalne prirode smatrao za stvar, potrebno je da se ispune dva uslova: fizički i

društveni. Fizički se ogleda u tome što ona kao materijalni deo prirode mora da dospe u fabričku vlast čoveka. Društveni uslov se sastoji u tome što materijalni deo prirode kao stvar u pravu treba da bude istovremeno roba i da je kao takva namenjena ekonomskom I pravnom prometu.

PODELA STVARI

4

Klasifikacija stvari je važna jer s e ne mogu zasnovati prava na svim stvarima. Ako

 pripradaju istoj vrsti, stvari se na isti način stiču , a takoĎe je I ista sadržina ovlašćenja njegovog titulara.

S obzirom na njihova pravna obeležja, postoje sledeće vrste stvari: 1.Stvari u prometu ( res in commercio) I stvari van prometa ( res extra commercio) 2.Pokretne stvari ( res mobiles) I nepokretne stvari ( res immobiles) 3.Individualno odreĎene stvari I stvari odreĎene po rodu 4.Zameniljive I nezamenljive

5.Potrošne I nepotrošne stvari 6.Deljive I nedeljive stvari 7 .Proste (jednostavne stvari) I složene ( sastavljene stvari) 8.Pripadak  9.Plodovi ( fructus) 10.Zbirna stvar (universitas rerum ) 11.Novac 3

Pored navedene podele, rimsko pravo je još na ovo poznavalo I podelu na : 1.Stvari koje pripadaju božanskom pravu (res divini iuris) I one koje pripadaju pravu koje stvara

čovek (res humani iuris) 2.stvari koje pripadaju svim ljudima (res communes omnium) , one koje su u dobrima zajednice

rimskih graĎana (res universitatis), zatim one koje se nalaze u dobrima pojedinaca (res private) I stvari koje nikome ne pripadaju (res nulus) 3.telesne stvari (res corporales) I bestelesne stvari (res incoporales) 4.pokretne (res mobiles) I nepokretne stvari (res immobiles) 5.zamenljive I nezamenljive

6.potrošne I nepotrošne

3

Rimska pravna doktrina dala je više klasifikacija stvari. 5

STVARI U PROMETU (RES COMMERCI O) I STVARI VAN PROMETA(RES EXTRA COMMERCI UM) Ova podjela potiče još iz rimskog prava i posledica je poistovećivanja prava svojine kao 4

najapsolutnijeg imovinskog prava sa samom stvari koju ima z a svoj objekat. Stvari se mogu

 prenositi u fizičkom smislu, ali se u pravnom smislu prenose subjektivna prava na stvari. Stvari u prometu (res in commercio) su one koje mogu biti predmet raspolaganja pravnim  poslovima tj.objekat imovinsko pravnog odnosa (npr. pravo svojine stvari se prodajom prenosi sa  jednog lica na drugo). Roba je stvar koja je uvek u prometu.

Stvari koje su u slobodnom prometu se mogu prodavati, razmenjivati I slično, bez ikakvih ograničenja. Stvari van prometa (res extra commercium) su one kojima se ne moze raspolagati u pravnom  prometu. Stvari van prometa su stvari koje se ne mogu pojaviti u prometu, kao što su javna dobra,

 jer se javna tj.opšta dobra nalaze u upotrebi svih lica. Tu spadaju putevi, vodotoci, luke I  pristaništa, vazduhoplovna pristaništa, morske obale , javno graĎevinsko zemljište , izgraĎeni  javni objekti od opšteg interesa, javne površine I slično. Dobra u opštoj upotrebi ili javna dobra su u državnoj svojini I štite se institutima javnog prava. Na tim stvarima ne može postojati pravo svojine, niti one mogu biti u prometu. U stvari van prometa spadaju,dakle :

a) stvari u državnoj svojini ili svojini drugih javnih zajednica i predstavljaju javn a do bra u užem smislu;

 b) stvari u državnoj svojini koje mogu biti predmet i graĎanskog prava (biblioteke, galerije, muzeji i sl.) ;

c) prirodna bogatstva, drzavne šume, graĎevinsko zemljiste koje država moze upotrebiti kao 4

Rimski pravnci su vodili računa o tome da li stvar može biti predmet pravnog prometa I upravo polazeći od ove misli, pravne škole su uvele u pravnu doktrinu podelu na stvari u pravnom prometi I stvari van pravnog prometa ( res in commercio- res extra commercium). 6

 privatni subjekat radi sticanja fiskalne imovine; d) stvari koje koriste pojedincima ali se zbog svog značaja nalaze u svojini države ili njenih

 preduzeća (elektroenergija, atomska energija isl.) ; e) dobra koja pripadaju lokalnim zajednicama I služe za podmirenje potreba graĎana na

odreĎenoj teritoriji ( hale I sl.) f) stvari koje sluze za obavljanje verskih obreda g) stvari kao sto su divljač, ribe, morske životinje koje se nalaze u državnoj svojini i na kojima se

stiče pravo svojine na osnovu posebnih dozvola. Postoje različiti razlozi zbog kojih stvar može da bude stavljena van prometa, kao što su javni moral, potrebe odbrane, unutrašnje bezbednosti ili zbog nekog drugog opšteg javnog interesa.

TakoĎe, stvar će biti stavljena van prometa ukoliko se njeno stavljanje u promet protivi pravilima morala, čak i ako ne postoji zvaničan pravni propis. Ipak, pravo svojine može postojati i na stvarima van prometa. Ono ne može postojati samo nad onim stvarima koje su istovremeno i  javna dobra i nalaze se u javnopravnom režimu korištenja. Postoje stvari koje su u posebno regulisanom i ograničenom prometu, kakav je slučaj sa oružjem, municijom i eksplozivom koji se mogu kupiti na osnovu administrativnih dozvola. Tačnije, to su stvari koje se nalaze u prometu, ali je njihov promet ograničen zakonskim propisima. Tako, vatreno oružje mogu nositi samo lica sa administr ativnom dozvolom, neke vrste lekova se mogu nabaviti samo na osnovu lekarskog recepta.

Van prometa su I stvari koje bi vreĎale moral stavljanjem istih u promet tako, na primer, nadgrobni spomenici nisu u prometu kada se nalaze na grobnom mestu. TakoĎe, biblioteke I muzeji su stvari koje nisu u prometu ali koje mogu da postanu u prometu promenom akta

nadležnog organa. U nekim pravnim sistemima stvari koje služe religijskom kultu (“svete stvari”) nalaze se van  prometa. Kod nas su ove stvari u svojini verskih prganizacija (dakle, graĎanskih pravnih lica) I, s

obzirom na to da je crkva odvojena od države, nalaze se u graĎanskopravnom prometu. Razlozi sbog kojih se jedna stvar izuzima iz pravnog prometa su različiti. Stvar će, iako ne  postoji izričit zakonski propis, biti van prometa ako bi se njeno stavljanje u prometprotivilo shvatanjima morala. 7

POKRETNE (RES MOBILES) I NEPOKRETNE STVARI ( RES I MMOBIL ES) Pokretne stvari su one koje se mogu premeštati sa jednog na drugo mesto bez povrede njihove suštine, da se ne povredi njihova bitna osobina.  Nepokretne stvari su one koje se ne mogu premeštati sa jednog mesta na drugo bez oštećenja

njihove suštine. Tu, na primer, spadaju zgrade I zemljišta. Položaj nepokretnih stvari se ne može  promeniti a da se time ne povredi njihova bitna osobina. Zgrade su nepokretnosti ako zadovoljavaju dva uslova (da su zidane kao trajni objekti i da su inkorporisane u zemlji, tj.da ne leže na njoj). Konstrukcije koje ne ispunjavaju ni jedan od ova dva uslova su pokretne stvari (barake, kiosci). Postoje različita razmišljanja o tome da li se zgrada

može smatrati za nepokretnost ukoliko ispunjava samo jedan od ova dva uslova. Prema jednom 5

shvatanju, bitno je I dovoljno da je zgrada zidana kao trajan objekat. Prema drugom, bitna je inkorporisanost u zemlji. Konstrukcije koje ne ispunjavaju nijedan od ova dva zahteva su

 pokretne stvari: kiosci, pokretne kuće na točkovima, šatori.6 U odreĎenim uslovima pokretne stvari mogu da postanu pripadak nepokretne stvari i da kao takve dele njenu sudbinu (nepokretnosti po nameni). Takva stvar je zapravo pripadak  nepokretnosti, na primer: svi alati, stoka I drugo u sklopu zemljišta, smatra se kao pridodatak u

sklopu te nepokretnosti tj.zemljišta.  Nepokretnosti po nameni su pokretne stvari koje su u funkciji pripatka nepokretnosti (alat  potreban za popravku i funkcionisanje kotlarnice). Iako su samostalne i fizički odvojene, one  predstavljaju funkcionalnu, i shodno tome, pravnu celinu sa nepokretnom stvari. Da bi jedna pokretna stvar postala nepokretnom po nameni potrebno je da ispuni više uslova: 1.da je pokretna stvar namenjena da služi nepokretnoj i da je stvarno dovedena u takav fizički

odnos da joj služi, 5

Po Čehoslovačkom graĎanskom zakoniku od 1950.godine “Zgrade su nepokretne stvari,izuzev privremenih zgrada”. 6 Čl.677 Švajcarskog graĎanskog zakonika. 8

2.da joj je namenu odredio vlasnik nekretnine, 3.da je vlasnik nepokretnosti istovremeno i njen vlasnik. Pokretne stvari koje su unete u nepokretnu koje služe vlasniku za njegovu ličnu upotrebu nisu

nepokretnosti po nameni.Nepokretnost po nameni može da izgubi to svojstvo i postane samostalna stvar na osnovu dispozicije vlasnika i ukoliko se time ne vr eĎaju prava trećih.

Faktičko i privremeno razdvajanje ne proizvodi ovakvo pravno dejstvo. Pravni značaj razlikovanja pokretnih i ne pokretnih stvari je monogostruk: a) Po pozitivnim naslednopravnim propisima raspravljanje zaostavštine je obavezno ako je umrli ostavio nepokretnost, a ako je ostavio pokretnosti, uk oliko ni jedan od pozvanih na

nasleĎe ne traži da se sprovede rasprava sud će doneti odluku da se rasprava ne održi.  b) Ugovor o otuĎenju nepokretnosti se mora napraviti u pisano j formi, potpisi moraju biti overeni u sudu inače neće imati pravno dejstvo. c) Prenos svojine na pokretnosti na osnovu ugovora podrazumeva predaju stvari, a kod

nepokretnosti je potreban i upis u zemljišne knjige. d) U uporednom i našem pravu predmet ugovora o ostavi može biti samo pokretna stvar.

Ove razlike proističu iz: 1.Prirodnih, fizičkih razlika izmeĎu pokretnosti i nepokretnosti. Svaka od nepokretnosti se

nalazi na istom mestu što omogućava kontrolu nad njima i od strane države i od strane vlasnika.  Nepokretnost je moguće evidentirati sa svim apsolutnim imovinskim pravima koja na njima  postoje i organizovati prenos tih prava putem upisa u javne registre. Prenos prava na

 pokretnostima ne ostvaruje upisom u javne knjige već faktičkom vlašću koju prenosilac materijalno prenosi na pribavioca. 2.Ekonomskih razloga i ekonomskog značaja nepokretnosti koji je bio dominantan u

starijim pravima. Danas je ovaj razlog izgubio na značaju, a putem hartija od vrednosti se kontrolišu ekonomski potencijali ogromnih razmera. Ekonomski gledano, cirkulacija pokretnosti  je intenzivnija.

9

3.Psihološki razlozi koji ukazuju da se ljudi više vezuju za nepokretnosti zbog njihove

dugotrajnosti i stoga pravila izvršnog postupka sadrže strožiji režim za popis i prinudnu predaju nepokretnosti.

INDIVIDUALNO ODREĐENE STVARI I STVARI ODREĐENE PO RODU Stvari odreĎene po rodu su one stvari koje su odreĎene po vrsti, količini ili broju ( npr. 100 litara crnog vina Vranac, brašno, benzin, žito, pesak, ulje ). Ove stvari se u prometu odreĎuju

 po nekoj mernoj jedinici (kilogramu, litru itd. ). Stvari po rodu se odreĎuju vaganjem, brojanjem ili merenjem. U ovu grupu spadaju novac, brašno, žitarice, šećer, bezalkoholni napici itd. Stvar iz ove grupe ne propada. Sve stvari odreĎene po rodu (generične) su istovremeno i zamjenjive, a nezamjenjiva stvar je uvek individualno odreĎena. MeĎutim, individualne stvari mogu biti i

zamjenjive i nezamjenjive (novi automobil odreĎene marke i registarskih oznaka je individualna, ali zamjenjiva stvar). U ovom slučaju je moguća tužba za povraćaj ali ako je auto uništen moguća  je naknada štete u naturi jer se radi o zamjenjivoj stvari. Ovu podjelu treba razlikovati od podele

na potrošne i nepotrošne stvari. Više primeraka iste knjige su zamjenjive, ali nepotrošne stvari, dok je posljednja flaša vina odreĎene berbe potrošna i nezamjenjiva stvar i istovremeno individualno odreĎena. Značaj ovog razlikovanja dolazi do izražaja u čitavnom nizu odnosa. Predmet zajma su zamjenive stvari nezavisno od toga da li su potrošne ili nepotrošne, odreĎene po rodu ili individualne. Zakonska kompenzacija pretpostavlja da se uzajamno duguju zamjenjive stvari.

Kod posluge je potrebno i dovoljno da je stvar individualno odreĎena i nepotrošna, a pitanje zamenjljivosti se ne postavlja. Individualno odreĎena stvar je stvar koja je odreĎena individualno, pojedinačno tj.konkretno zato

što je jedina takve vrste (npr.slika odreĎenog slikara, unikatni proizvod i). Samo individulno odreĎene stvari mogu biti predmet prava svojine. Stvari odreĎene po rodu se mogu individualizovati tako što odreĎena količina stvari bude izdvojena iz roda i obežena (obelžen i izdvojen džak brašna). Individualizovane stvari se u  pravnom životu ponašaju kao individualno odreĎene stvari. 10

Ova podela, na individualno odreĎene stvari I stvari odreĎene po rodu, je mnogo značajna.

ZAMENLJIVE I NEZAMENLJVE STVARI Zamenljive stvari su one na mesto kojih se, u ispunjenju obaveze, moze dati druga stvar 

istih svojstava i vrednosti (šećer, braš no, ulje itd.). Zamenljiva je ona stvar na člije mesto u  pravnom odnosu moze doći druga stvar istih osobina, vrednosti I karakteristika. Tačno je da su sve genericno odreĎene stvari istovremeno i zamenljive I da je nezamenjiva stvar uvek  individualno odredjena, ali individualno odredjene stvari mogu biti zamenljive i nezamenljive (auto je zamenljiva stvar ali je individualno odreĎena). Predmet zajma su zamenljive stvari. Zakonskom kompenzacijom pretpostavlja se da se uzajamno duguju zamenljive stvari. Kod  posluge je potrebno i dovoljno da je stvar individualno odreĎena i nepotrošna, a pitanje zamenljivosti se ne postavlja.

 Nezamenljive stvari su jedinstvene stvari zato što se druga takva stvar ne može naći (unikatni  predmeti, umetnicka slika).

 Nezamenljiva stvar ne može biti zamenjena drugom, I koje pravo pojedinačno posmatra. One se ne mogu zameniti drugom stvari čak I kada je ona iste vrste. Zbog toga u obligacionom odnosu u kome se duguje nezamenljiva stvar, dužnik ima obavezu da da poveriocu baš onu stvar koju je dugovao u trenutku nastanka obligacionog odnosa. U rimskom pravu, pravni pojmovi zamenljiva I nezamlenljiva stvar nisu uvek vezani za prirodna

svojstva stvari. Stranke u pravnom poslu su mogle I svojom voljom neku generičnu stvar  individualizovati. Na primer, ako ostavilac napiše u legatu da ostavlja legataru deset robova,

 predmet legata su zamenljive stvari, ali ako ih u legatu poimenično navede oni postaju nezamenljive stvari. Ovu podelu treba razlikovati od podele na individualno odreĎene stvari i stvari odreĎene po rodu, mada u zakonima to razlikovanje nije sprovedeno, pogotovo ovu podelu treba razlikovati od

 podele na potrošne i nepotrošne stvari. Značaj ovog razlikovanja dolazi do izražaja u čitavom

11

7

nizu odnosa. Predmet zajma su zamenljive stvari , nezavisno od toga da li su potrošne ili

nepotrošne i da li su po rodu odreĎene ili individualno odreĎene. Ova podela stvari je veoma značajna za obligaciono pravo.

POTROŠNE I NEPOTROŠNE STVARI Ova podela je postojala I u rimskom pravu, I upravo je dosla u savremena prava preko srednjovekovnikh analiza rimskih tekstova.

Potrošne stvari su one koje se koriscenjem upotrebe, potrose (hrana, pice itd.). Ove stvari svoju korisnost iscrpljuju prvom upotrebom, te se mogu upo trebiti samo jednom (hrana, benzin, novac, takoĎe jer ga kao sredstvo plaćanja vlasnik moze upotrebiti samo jednom).

 Nepotrošne stvari su one koje mogu biti upotrebljene više puta (odelo, obuća knjiga, kuća, auto) ili praktično neograničeno puta (zemljišne parcele). Kriterijum razlikovanja je ekonomski a ne fizički jer su u fizičkom smislu sve stvari potrošne, sve

se u izvesnoj meri fizički menjaju I potrošne su. Novac u numizmatickoj zbirci je nepotrošnastvar  kao i voće namenjeno za ukras izloga i ono je predmet posluge.  Na nekim nepotrošnim svarima mogu postojati samo neki pravni odnosi (posluga, najam,  plodouživanje). U svim odnosima je titular ovlašten da upotrebljava tuĎu stvar, ali istovremeno ima obavezu da je vrati po prestanku prava i to su dva zahteva koja mogu da ispune samo

nepotrošne stvari. Kod nas se po nekad upotrebljava izraz „potrošna dobra“ kojim se označavaju stvari za ličnu upotrebu vlasnika i koje nisu potrošne u pravno-tehničkom smislu.

DELJIVE I NEDELJIVE STVARI Deljive stvari su one koje u sluč a ju podele svaki njihov deo zadrĎava umanjena svojstva cele stvari, tj.z bir vrednosti delova ravan je vrednosti cele stvari pre deobe (šećer, brašno,kamion  peska). Deljiva je ona stvar koja se fizički moze tako podeliti bez štete po njihovu upotrebu I

7

Čl. 557. Zakona o obligacionim odnosima. 12

novčanu vrednost.  Nedeljive stvari su one koje se ne mogu podeliti na delove, na primer konj Pegaz umetnička

slika, službenost prolaza. Stvar , ove vrste, u slucaju podele gubi svoju namenu npr. ogledalo, sto, slika itd. Nedeljiva je ona stvar koja se deobom upropašćava (figura od gipsa, dragi kamen) ili njeni delovi dobijeni deobom nezadrĎavaju srazmernu vrednost tako da je zbir njihovih vrednosti manji od vrednosti nepodeljene stvari. To su, d akle, stvari koje ne trpe podelu. MeĎu nedeljivim

stvarima se ne pominju more, morska obala I voda koja teče iako su to, zapravo, nedeljive stvari. More I voda u reci su po prirodi stvari nedeljivi , ali morska obala bi se mogla deliti. Svemu ovome ne pridaje se veliki značaj zbog toga što te stvari ne mogu biti prisvojene, pa se pitanje

njihove deljivosti sa stanovišta prava I ne postavlja. Kriterijum razlikovanja je ekonomski a ne fizički jer u fizičkom smislu s ve stvari su deljive.  Nedeljive su i komplementarne stvari čiji sastavni delovi nisu u fizič koj vezi. Zemljista su u

izuzetnom smislu u načelu deljiva stvar, iako realnom deobom (povlačenjem meĎe) ostaje ranija fizička veza izmeĎu delova dobijenih deobom. Deoba zgrada moguca je i vertikalno i horizontalno, ako delovi dobijeni deobom predstavljaju stanove ili poslovne prostorije u smislu

 pozitivnih propisa.Pravni značaj razlikovanja na deljive i nedeljive stvari dolazi do izražaja kod sticanja svojine priraštajem, kod susvojine gde dva ili više lica imaju sv ojinu na jednoj stvari, zajedničke svojine i kod obaveze sa više dužnika.

PROSTE (JEDNOSTAVNE STVARI) I SLOŽENE STVARI (SASTAVLJENE STVARI) Svaka stvar se sastoji od delova koji su takvi da se mogu ili ne mogu rastavljati na delovi.

U slučaju da mogu, takva stvar je složena stvar. Ona je sastavljene iz više prostih stvari (odelo je sastaljeno od konca, dugmadi...).

Svi delovo složene stvari nalaze se meĎusobnoj funkcionalnoj vezi I čine pravnu celinu, a prema fizičkoj vezi koja postoji imeĎu njih I koja je relevantna , sa gledišta prava mogu biti : 1.spojeni sastavni delovi koji su u materijalnoj vezi (fizički spojeni) I 13

2.odvojeni sastavni delovi koji su fizički samostalni. Spojeni sastavni delovi mogu biti : 1.neodvojivi I 2.odvojivi. Neodvojivi ( potpuno inkorporisani)

deo je onaj koji se ne može odvojiti uništenja odnosno oštećenja stvari ili drugog dela njega samog ( na primer, graĎevinski materijal od kojeg je napravljena kuća, konac kojim je sašiveno odelo). Potpuno inkor   porisani deo ne može biti predmet posebnog prava svojine I ostalih stvarnih

 prava. Pravo svojine na jednoj stvari nužno se prostire na sve njene potpuno inkoporisane sastavne delove odnosno svi potpuno inkor   porisani sastavni delovi sačinjavaju jedninstveni objekat na koje postoji jedinstveno pravo svojine. Odvojivi (nepotpuno inkorporisani) deo je

onaj koji se može odvojiti bez uništenja odnosno oštećenja ( na primer, točak automobila). Odvojeni (fizički samostalan) deo je uvek pokretna stvar, a složena stvar kojoj pripada može biti I pokretna I nepokretna ( na primer, alat za automobil). Ovakav deo samo povremeno dolazi u

fizičku vezu sa stvari, kada joj služi ( funkcionalna veza, namena joj je trajna), dok je odvojivi ( nepotpuno inkor   porisani) deo u stalnoj fizičkoj vezi. Za označavanje pokretne stvari koja je

fizički samostalna ali funkcionalno povezana sa drugom stvari, u upotrebi je izraz sporedna stvar. Ima takvih složenih pokretnih stvari čiji su sastavni delovi odvojeni, a funcije su im ravnopravne ( na primer, par cipela ili par rukavica).

Sa druge strane, u suprotnosti sa složenom stvari nalazi se prosta stvar. Takva stvar je ona koja čini prirodno jedinstvenu celinu i ima upotrebnu vrednost (graĎevinski materijal, tkanina), I ne može se rastavljati na delove. Ovde, pojedini delovi gube svoju samostalnost. To je jedna  prirodna I jedinstvena celina( na primer: dijamant).

PRIPADAK(CORPUS ACCESSORUM) Pojam pripatka je izgradila rimska pravna nauka. To je stvar koja prati pravnu sudbinu druge stvari. Pripadak je nepotpuno inkor   porisani deo koji se može odvojiti bez oštećenja ( točak 

na automobilu), kao I ono što je fizički samostalno ali funkcionalno povezano sa glavnom stvari (na primer, rezervni točak automobila, ključ od automobila ili zgrade). I jedan I drugi deo mogu  biti takvi da je upotreba stvari bez njih nemoguća ili da je bitno otežana ili da samo olakšavaju stvari. Pripadak stvari u pravnim odnosi deli sudbinu glavne stvari ( na primer kod kupoprodaje, 14

 poklona). Jedna pokretna stvar može postati pripadak druge( pokretne ili nepokretne ) samo ako  pripada vlasniku I samo onda važi pravilo da deli pravnu sudbinu glavne stvari.

Pripadak ima namenu da olakša korišćenje glavne stvari I nastaje voljom vlasnika glavne stvari, a takoĎe se njegovom voljom to svojstvo I gubi. Oštećenje glavne stvari obuhvata I pripadak. Stvari koje imaju položaj pripatka prestaju da postoje ako I sama glavna stvar nestane. Potpuno inkorporoisani deo ne može biti predmet posebnog prava svojine I ostalih stvarnih prava. 8 Pravo svo jine na jednoj stvari nužno se prostire na sve njene potpuno inkorporisane sastavne

delove, odnosno svi potpuno inkorporisani delovi sačinjavaju jedinstven objekat na kojem postoji  jedno pravo svojine. Jedna pokretna stvar može postati pripadak druge (pokr etne ili nepokretne) samo ako pripada istom vlasniku I samo onda važi spomenuto pravilo da deli pravnu sudbinu glavne stvari. DovoĎenje tuĎe stvari u fizički odnos pripatka prema svojoj stvari, ništa ne menja u svojinskim odnosima, te raniji vlasnik ovakvog pripatka može upotrebiti tužbu za povraćaj kako

u odnosu na onog ko je stvorio ovakav faktički odnos tuĎe stvari sa svojom , tako I prema njegovom sledbeniku ( ako ovaj nije postao vlasnik po pravilima o održaju ili po pravilima o sticanju od nevlasnika). 9

Pripadak ne gubi to svojstvo usled privremenog odvajanja od stvari, na primer: radi popravke.

Voljom vlasnika pripadak gubi to svojstvo I postaje samostalna stvar te može biti predmet samostalnih pravnih odnosa (recimo kupoprodaje),ali se time ne dira u ranije postojeća prava

trećih (na primer: ako je na stvari postojala zaloga). U prava trećih se ne dira ni u obrnutom slučaju: ako vlasnik stvari odredi da ona postane pripadak neke druge stvari.10

PLODOVI (F RUCTUS) Plodove( fructus) je izgradila, takoĎe, rimska pravna nauka. Pod pojmom ploda pravna nauka smatra prihode koji nastaju od neke pravne stvari. To su proizvodi koje neka stvar daje

8

Čl.642. Švajcarskog graĎanskog zakonika; Nemačkog graĎanskog zakonika, Čl.953; Grčkog graĎanskog zakonika od 1946.godine Čl.47; Poljskog graĎanskog zakonikaod 1964.godine Čl.1132. 9 Čl.167. Zakona o obligacionim I osnovnim materijalno - pravnim odnosima u vazdušnoj plovidbi; čl.192. Zakona o  pomorskoj I unutrašnjoj plovidbi; Nemačkog graĎanskog zakonika , čl.957; Grčkog graĎanskog zakonika, čl.51; Poljskog graĎanskog zakonika, čl.1137. 10 Čl.1138. Etiopskog graĎanskog zakonika 15

 periodicno bez iscrpljivanja svoje supstancije, a namenjeni su za odvajanje. Plod je samo ono što stvar sama daje bez iscrpljivanja svoje supstancije. Plodovi su voće, mladunci životinja,vuna i mleko... Odvajanja ploda (fructus separati) je sastavni deo plodonosne stvari na kojoj postoji  jedno pravo svojine. Odvajanjem, postaje samostalna stvar na kojoj postoji posebno pravo svojine. Sve dok se ne odvoji plod, on predstavlja sastavni deo stvari I u svojini je vlasnika te iste stvari. To su, takozvani, viseci plodovi ( fructus pandentes) I oni dele pravnu sudbinu glavne stvari. Ubrani plodovi ( fructus recepti) su ne samo odvojeni nego su I u državini sticaoca. Ovo je

naročito značajno zbog situacije kada držalac vraća vlasniku stvari odreĎenu stvar. Savestan držalac dužan je vratiti vlasniku stvar sa plodovima koji još nisu ubrani, dok je nesavestan držalac dužan predati vlasniku stvari se plodovima I naknaditi vrednost ubranih plodova koje je  potrošio ili uništio ili pak otuĎio. U Rimskom pravu , plodovi su se delili na neodvojene I odvojene, zatim one sabrane čovekovom

aktivnošću I one koje treba sabirati u odreĎenom vremenu. Zatim plodove su delili na one koje  još postoje I one potrošene.  Najznačajnija podela plodova je na : 1)prirodne, kad ih stvar daje sama od sebe, bez ulaganja ljudskog rada (divlje jagode, kupine); 2) vestacke ili industrijski plodovi za ciji je nastanak potrebno ulaganje ljudskog rada (žetva sa

obraĎene parcele); 3)Postoje jos i civilni plodovi koji se najčešće pojavljuju u novčanom obliku. To su kamata, kirija, zakupnina, a to su periodični prihodi koje stvar daje na osnovu pravog odnosa vlasnika stvari sa drugim licima.

Od ploda treba razlikovati proizvod, tačnije rečeno proizvod u užem smislu, jer su u širem smislu I plodovi proizvod stvari. Proizvod u tehničkom smislu (produkt, prinos-kako se još zove) je ono što stvar da ali bez periodičnosti I što je deo njene supstancije: materijal od srušene zrade, kamen,  prosečna voćka u voćnjaku. Vlasniku stvari pripadaju kako plodovi,tako I proivodi stvari, te je sa te tačke gledišta ovo razlikovanje bez značaja, ali je važno sa gledišta drugih pravnih odosa: zakupac, plodouživalac, savesni držalac,prisvajaju plodove sa tuĎe stvari ali nemaju pravo I na proizvode, jer supstancija 16

ostaje vlasniku. NaĎeno blago (sokrovište) nije ni plod ni proizvod I za njegovo prisvajanje važe  posebna pravila. Mladunci domaćih životinja (priplod) po opštem pravilupripadaju vlasniku

majke. Ako su začeti muzjakom koji ne pripada vlasniku ženke, mužjakov sopstvenik nema  pravo na priplod ili njegov deo niti na nagradu, ali suprotno može biti ugovoreno.11

ZBIRNA STVAR (UNIVESI TAS RERUM) Zbirna stvar označava celinu koja se sastoji iz pojedinih samostalnih stvari koje su fizički odvojene, od kojih svaka ima svoju upotrebnu vrijednost i predstavlja objekat posebnog prava svojine, a u redovnom pravnom prometu predstavlja i samostalan predmet obligacionih odnosa.

Svaka od pojedinih stvari iz zbira može biti predmet pravnog prometa. Zbirna stvar se može sastojati od istovrsnih stvari (stado ovaca, biblioteka) ili iz raznovrsnih stvari (stovarište robe). Svakom od stvari se u redovnom pravnom saobraćaju raspolaže posebnim pravnim poslovima.

Ali, kada se celinom ovih stvari raspolaže odjednom važnost ovog pojma dolazi do izražaja jer se njime omogućava da se svim stvarima koje čine zbirnu stvar raspolaže u jednom pravnom poslu te neće biti potrebno da se zaključi onoliko pravnih poslova koliko ima posebnih stvari. Prodavac ili poklonodavac zbirne stvari može da prenosi svojinu nad pojednim stvarima čiji je bio vlasnik  u vrijeme zaključivanja posla. Od zbirne stvari treba razlikovati komplementarnu stvar (par rukavica, čarapa) čiji pojedini dijelovi ,iako fizički odvojeni, nemaju samostalnu upotrebnu vrednost i u redovnom prometu se  pojavljuju kao celina. U pravu postoji pojam universitas iuris koji se definiše kao zbir prava i obaveza i koji se sa

gledišta odreĎenih pravnih odnosa (pravnih akata) posmatra kao cjelina (preduzeće, stečajna masa).

Od zbirne stvari treba razlikovati I stvari koje se sastoje iz pojedinih delova koji nisu mehanički spojeni ,ali koje nemaju samostalnu egzistenciju zbog svoje neznatne vrednosti (na prime:džak 

žita, kubik peska ili šljunka).

11

Austrijski graĎanski zakonik, Čl.406. 17

U pravu postoji I pojam univeritas iuris. On se obično definiše kao zbir stvari I prava koji se sa

gledišta odreĎenih pravnih odnosa (pravnih akata) smatra kao celina ( na primer: preduzeće, stečajna masa, miraz, zaostavština jednog lica). Tako, po Zakonu o nacionalizaciji privrednih  preduzeća od 6.decembra 1946.godine, kao jedno preduzeće smatraju se sva postrojenja, stovarišta, uredi, prodavnice, filijale I ogranci, ako su poslovali pod zajedničkom firmom ili upravom. Nacionalizacija preduzeća obuhvata svu pokretnu I nepokretnu imovinu, kao I sva imovinska prava koja pripadaju preduzeću ili služe njegovoj svrsi, kao što su patenti, licence, dozvole za rad, uzorci, žigovi, modeli I slično. Neki pisci kažu da je universitas iuris zbor  telesnih ili bestelesnih stvari.

Sa gledišta prava svojine, zbirna stvar nije nikakva nova stvar, različita od pojedinih stvari od kojih se sastoji. I dalje postoji onoliko prava svojine koliko ima knjiga u biblioteci ili koliko ima

ovaca u stadu. Ako u svoju biblioteku uvrstimo tuĎu knjigu, to ništa ne menja u svojinskim odnosima, te vlasnik knjige može upotrebiti tužbu za povraćaj stvari. Svakom do ovih stva ri se u redovnom saobraćaju raspolaže posebnim pravnim poslovima. Ipak, kad množinom ovakvih stvari treba raspolagati odjednom, dolazi do izražaja celishodnost pojma zbirne stvari, koji

omogućava da se svim stvarima koji čine celinu raspolaže jednim pravnim poslom, a nije  potrebno zaključivati onoliko posebnih pravnih poslova koliko ima posebnih stvari. Prodavac zborne stvari prenosi svojinu na pojedinim stvarima samo ako je I sam bio vlasnik I to na onim

stvarima koje su mu pripadale u vreme zaključenja ugovora. Ako je predmet kupoprodaje  biblioteka, to u stvari znači da su predmet ugovora knjige koje u vreme zaključenja pripadaju  prodavcu, te ovaj ne može do izvršenja ugovora umesto jednih stavljati druge, niti su predmet kupoprodaje knjige koje prodavac naknadno nabavi.

NOVAC I PROCENA VREDNOSTI STVARI  Novac je opšti ekvivalent svih stvari. U pravnom smislu novac je zamenljiva i potrošna generična stvar. U pravnom prometu pomoću novca se meri vrednost svih drugih stvari koje se nalaze u prometu. Narodne banke svake zemlje su ovlašćene da izdaju novčanice i kovani novac

kao sredstvo plaćanja.

18

 Novac je telesna stvar koji ima funkciju opšteg merila vrednosti robe i uloga na tržištu i sredstva  plaćanja. U novčanom obliku izražava se vrednost neke stvar i (cena). Ali ne mogu se sve stvari proceniti. Procenljive su one stvari čija se vrednost može odrediti uporeĎivanjem sa drugim stvarima u

 prometu. Stvari čija se vrednost ne može odrediti nikakvim uporeĎivanjem sa drugim stvarima u  prometu su neprocenljive. Cena procenljive stvari može biti obična ili redovna i afekciona. Redovna cena ( pretium comune) je normalna cena koja važi na tržištu. Afekciona cena ( pretium affectionis ili pretium extraordinarium) je vrednost odreĎene stvari za vlasnika zbog njegove naklonosti koju ima prema toj stvari tj.neimovinska moralna vrednost za vlasnika stvari ( na primer, neki drag predmet koji predstavlja uspomenu).

U pravnim poslovima važi po pravilu redovna cena, a afekciona vrednost se uzima samo kod odreĎenih vidova naknade štete. Tako, na primer, kada je stvar uništena ili oštećena krivičnim delom sa umišljajem sud može odrediti visinu naknade prema afekcionoj vrednosti.

19

LI TERATURA:

-  Prof. dr Antun Malenica, Rimsko pravo, Novi Sad, 2008; -  Dr Obren Stanković;dr Miodrag Orlić; STVARNO PRAVO, Beograd, 2004; -  Prof. dr  Radomir D. Lukić, Budimir P. Košutić, UVOD U PRAVO, Beograd, 2006; -  Dr Marija Draškić, PORODIČNO PRAVO I PRAVA DETETA, Beograd, 2005; -  Prof. dr ilija Babic, Privredno pravo, Univerzotet Singidunum, Beograd, 2008; -  Prof. dr Ilija Babić, Osnovi imovinskog prava, Uvod u građansko pravo I 

 stvarmo pravo, Sluţbeni glasnik, Beograd, 2008; -

http://www.pravopedia.rs/index.php?title=Stvari_(Res)

20