KAREN HORNAJ Karen zamera Frojdu Frojdu na pojmu zavisti zbog nemanja penisa kao odlučujućem činiocu u psihologiji žene. Frojd je zapazio da osobeni stavovi i osećanja žene izviru iz njihov njihovog og ose osećan ćanja ja genita genitalne lne manje manje vredn vrednost ostii i ljubom ljubomor ore e prema prema muška muškarc rcima ima.. Hornajeva veruje da je ženska psihologija zasnovana na nedostatku samopouzdanja samopouzdanja i preteranom naglašavanju ljubavnog odnosa. Najvažniji pojam Hornajeve je pojam bazične strepnje anksioznosti! koji de"niše kao osećanje koje ima dete da je izolovano i bespomoćno u potencijalno neprijateljskom svet svetu. u. #ini #inioc ocii koji oji proi proizv zvod ode e ovu ovu nesi nesigu gurn rnos ostt u dete detetu tu$$ nema nemar% r% nepo nepošt štov ovan anje je detetovih potreba% potcenjivački stav% premalo ili previše divljenja% odsustvo topline% nužnost da se staje na stranu jednog ili drugog roditelja% izdvojenost od druge dece% diskriminacija& 've što remeti sigurnost deteta u odnosu na njegove roditelje. (ete nalazi načine kako da iza)e na kraj s time pa može da postane ili agresivno i sklono osveti prema onima koji ga odbacuju*maltretiraju ili da postane pokorno i poslušno da bi povratilo ljubav. +ože da pokušava da potkupi ljubav ili da preti. ,ko ne može da dobije ljubav% može da teži sticanju moći nad drugima. -skorišćava ljude% takmičar je i važnije mu je da pobedi nego da postigne. postigne. / potreba koje su stečene kao posledica pokušaja da se na)e rešenje za teškoće u ljudskim odnosima$
Neurotična potreba za naklonošću i potvrđivanjem 0 odlikuje je neograničena želja da se zadovolje drugi i da se živi prema njihovim očekivanjima. očekivanjima. Neurotična potreba za partnerom koji će preuzeti brigu o nečijem životu 0 osob osoba a sa ovak ovakvo vom m potr potreb ebom om je para parazi zit1 t1 potc potcen enju juju ju ljub ljubav av%% plaš plaše e se da budu budu napušteni. Neurotična potreba a !e !voj život ograniči na u!ke okvire 0 takva osoba ne postavlja zahteve1 skromnost ceni iznad svega. Neurotična potreba za moći 0 ona se izražava u žudnji za moći radi moći% u suštinskom suštinskom nepoštovanju drugih% veličanje snage i prezir slabosti. Neurotična potreba a !e i!korišćavaju rugi nečije mišlje mišljenje nje o samom samom sebi sebi odre)e odre)eno no Neuro Neurotič tična na potreb potreba a za ugle ugleom om 0 nečije količinom javnih priznanja koja je dobio. ljudii sa ovom ovom potr potreb ebom om imaj imaju u Neuro Neurotič tična na potre potreba ba za ivlje ivljenje njem m rugi rugi" " 0 ljud naduvanu predstavu predstavu o sebi i žele da im se ljudi dive zbog toga. Neurotična ambi#ija za ličnim po!tignućem 0 takve osobe žele da uvek budu najbollje i gone sebe ka većim postignućima usled bazične nesigurnosti u sebe. ovakvi vi ljudi ljudi se Neurotičn Neurotična a potreba potreba za !amoov !amoovoljnoš oljnošću ću i nezavi!no nezavi!nošću šću 0 ovak odvajaju od drugih i odbijaju svako vezivanje za bilo koga ili bilo šta. 'amotnjaci. uplaššeni eni da ne Neuro Neurotič tična na potre potreba ba za !avrš !avršen en!tv !tvom om i nepog nepogre rešiv šivošć ošću u 0 upla naprave grešku ili budu kritikovani% ljudi sa ovom potrebom pokušavaju da se oklope sa svih strana da ne može da im se stavi zamerka. 2ragaju za svojim propustima da ih prikriju da ih neko ne sazna.
3vih 3vih / potr potreb eba a su izvo izvori ri iz kojih ojih nast nastaj aju u unut unutra rašn šnji ji suk sukobi. obi. Ka Kasn snij ije e je Ka Karren razvrstala ovih / potreba u tri grupe$
Kretanje ka ljuima 0 potreba za ljubavlju
Kretanje o ljui 0 potreba za nezavisnošću Kretanje protiv ljui 0 potreba za moći 'vaka od ovih grupa predstavlja neku bazičnu orijentaciju prema drugima i sebi. 'uštinsk 'uštinska a razlika razlika izme)u izme)u normalno normalnog g i neurotičn neurotičnog og sukoba sukoba je u stepenu. stepenu. (rugim rečima% svako ima unutrašnje skube% skube% samo što ih neke osobe imaju u izrazitijem vidu.
J$N% 4elok 4elo kupna upna ličn ličnos ostt ili ili 5psi 5psihe he66 kao kao što što je 7ung 7ung nazi naziva va%% stas stasto toji ji se od nek nekolik oliko o di8erenciranih sistema koji ipak deluju jedan na drigi. Najvažniji su$ ja% lično nesvesno i njegov njegovii kompl kompleks eksi% i% kolekt kolektivn ivno o nesves nesvesno no i njegov njegovii arhet arhetipo ipovi% vi% person persona% a% anima anima i animus i senka. svesna na duša duša.. 7, se sast sastoj ojii od sves svesni nih h opaž opažaj aja% a% misl mislii i oseć osećan anja ja.. 7, je JA 0 je sves odgovo odgovorn rno o za čovek čovekovo ovo oseća osećanje nje svog svog indeti indetiteta teta i konti kontinui nuitet teta a sa stanov stanovišt išta a individualne osobe. 7, je u središtu svesnosti.
&'(NO NE)*E)NO 0 oblast koja se graniči sa 7,. 'astoji se od doživljaja koji su jednom bili svesni% ali koji su su potisnuti ili ignorisani% i od doživljaja koji koji su pre svega bili suviše slabi da bi učinili svesni utisak na osobu. 'adržine ličnog nesvesnog dostupne su svesnosti1 odigrava se znatna dvosmerna razmena izme)u ličnog nesvesnog i 7,. KO+,&EK)' 0 to je organizovana grupa osećanja% misli% percepcija i sećanja koja postoje u ličnom nesvesnom. 3n ima jezgro koje deluje poput magneta privlačeci ka sebi ili konstelirajući različite doživljaje. Npr. Kompleks majke 0 ideje% osećanja i sećanja koja se odnose na majku privlače se ka jezgru i obrazuju kompleks. 9to je jača snaga koja izbija iz jezgra ono će ka sebi privući više iskustva. Kompleks Kompleks se može ponašati kao samostalna ličnost koja ima svoj društveni život i svoj pokretač. 3n se može služiti psihom za svoje sopstvene ciljeve. 2olstoj je bio prožet idejom uprošćavanja% uprošćavanja% Napoleon žudnjom za moći. KO&EK-'*NO NE)*E)NO 0 ili transpersonalno nesvesno je najsnažniji i najuticajniji sistem u psihe i u patološkim slučajevima zasenjuje 7, i lično nesvesno. Kolektivno nesves nesvesno no je društ društven venii preos preostat tatak ak ljudsk ljudskog og evoluc evolucion ionog og razvoj razvoja% a% ostata ostatak k koji koji se gomila zahvaljujući ponavljanim iskustvima u toku mnogih generacija. 'vi ljudi imaju manje ili više isto kolektivno nesvesno. Npr. 'va ljudska bića imaju majke% svaka beba je ro)ena sa predispozicijom predispozicijom da opaža majku i da reaguje na nju. :redispozirani su i da se plaše mraka i zmija jer je pračovek imao problema s tim ali ti latentni straho strahovi vi ne moraju moraju da se razvij razviju u kod kod savre savremen menog og čoveka čoveka ako ga nisu nisu oja ojačal čala a speci" speci"čna čna iskust iskustva. va. 'vaka 'vakako ko%% Kole olektiv ktivno no nesves nesvesno no je nase)e nase)ena na ras rasna na osnova osnova celok celokupn upnog og sklopa sklopa ličnos ličnosti. ti. Na njemu njemu se podižu podižu 7,% 7,% lično lično nesves nesvesno no i sva druga druga individualna sticanja.
ARHE-',O*' 0 je univerzalni oblik misli koji sadrži veliki element emocije. 3vaj oblik misli misli stvara stvara vizije vizije koje koje u normal normalnom nom budnom budnom životu životu odgova odgovaraj raju u nekom nekom aspekt aspektu u
svesne svesne situac situacije ije.. Npr. Npr. ,rhet ,rhetip ip majke majke proiz proizvod vodii sliku sliku majčin majčinog og lika lika koji koji se onda onda poistovećuje sa stvarnom majkom. ,rhetip boga;sunca. < kolektivnom nesvesnom arhetipovi nisu nužno izolovani od drugog. 3ni se me)usobno prožimaju i mešaju. Npr. ,rhetip heroja i mudrog starca mogu da se spoje u kralju;"lozo8u koji je i vo)a; heroj heroj i mudri mudri pror prorok. ok. -li kod kod Hitler Hitlera a demon demon i heroj. heroj. :retp :retpost ostavl avlja ja se postoj postojanj anje e mnogob mnogobro rojni jnih h arhet arhetipo ipova va u kolekt kolektivn ivnom om nesves nesvesnom nom 0 neki neki su ustano ustanovlj vljeni eni kao kao arhetipovi ro)enja% smrti% moći% magije% jedinstva% heroja!. ,rhetipovi koji su se razvili u zasebne sisteme u ličnosti$ persona% anima i animus i senka. maska koju prihvat prihvata a oso osoba ba kao kao odgovo odgovorr na zahtev zahteve e društv društvene ene ,ER)ONA 0 je maska konvencije. 2o je uloga koju društvo daje nekom čoveku% uloga koju društvo očekuje da će je on igrati u životu. 4ilj maske je da učini odre)eni utisak na druge i sakriva stvarnu prirodu te osobe. :ersona je javna ličnost% to su one strane koje čovek pokazuje svetu% nasuprot skrivenoj koja postoji iza društvene 8asade. ,ko se 7, poistoveti sa personom% jedinka postaje svesnija uloge koju igra u društvu nego svojih svojih izvor izvornih nih ose osećan ćanja. ja. :o :osta staje je otu)en otu)ena a od same same sebe. sebe. :o :osta staje je privid privid čoveka čoveka.. 7ezgro iz koga se razvija persona je arhitep. 3vaj arhitep potiče iz iskustva rase 0 u ovom slučaju ta se iskustva sastoje od socijalnih sadejstva.
AN'+A ' AN'+$) 0 7ung pripisuje arhetipovima žensku stranu muške ličnosti i mušku stranu ženske ličnosti. =enski arhetip u muškarca naziva se anima% a muški arhetip u žene animus. (rugim rečima živeći kroz stoleća sa ženom% muškarac je postao postao 8eminizova 8eminizovan1 n1 živeći sa muškarc muškarcem em žena je postala postala maskuliniz maskulinizovana ovana.. 3vi arhetipovi čine da svaki od polova ispoljava odlike i drugog pola.
kstravertovani stav orijentiše osobu ka spoljnjem objektivnom svetu1 introvertovani stav orijentiše osobu ka unutrašnjem subjektivnom svetu. 3ba ova suprotna stave su priustna u ličnosti ali je obično jedan od njih nadmoćan i svestan a drugi podre)en i nesvestan.
.$NK/'JE 0 osnovnih psiholoških 8unkcija ima četri$ mišljenje% osećanje% osetljivost i intuic intuicija ija.. +išljenje je zamišljaj zamišljajno no i intelektua intelektualno. lno. +išljenjem +išljenjem ljudi pokušavaju pokušavaju da shva shvate te prir prirod odu u sveta sveta i sebe sebe same same.. O!ećanje je 8unkcija 8unkcija vrednova vrednovanja. nja. Funkcija unkcija osećan ose ćanja ja daje daje ljudim ljudima a njihov njihove e subje subjekti ktivne vne doživl doživljaj jaje e zadovo zadovoljs ljstva tva i bola% bola% gneva% gneva% straha straha%% radost radostii i ljubav ljubavi& i& O!etljivo!t je 8unkcija opažanja ili 8unkcija stvarnosti. :ruž :ruža a konk konkrretne etne činj činjen enic ice e ili ili pred predst stav ave e o svetu svetu.. 'ntui#ija je opažan opažanje je pomoću pomoću nesvesnih procesa i ispodpražnih sadržaja. +išljenje i o!ećanja 0 racionalne 8unkcije jer se služe rasu)ivanjem% su)enjem% apstrakcijom i generalizacijom. iracio iona naln lne e 8unk 8unkci cije je jer jer se zasn zasniv ivaj aju u na opaž opažan anju ju O!etlj O!etljivo ivo!t !t i intui# intui#ija ija 0 irac konkretnog% konkretnog% posebnog i nebitnog. 3soba ima sve ? 8unkcije 8unkcije ali one nisu nužno nužno podjednak podjednako o razvijene. razvijene. 3bično je jedna od te ? 8unk unkcije cije di8e di8errenc enciran iranij ija a neg nego druge ruge tri tri 0 viša viša 0unk#i 0unk#ija ja. 3na ima preovla)ujuću ulogu u svesti. (ruga po redu je pomoćna. Najmanja di8erencirana od ? 8unkcije 0 niža 0unk#ija. 3na je potisnuta i nesvesna i ispoljava se u snovima i maštanjima.
A&.RE1 A1&ER Nasuprot Nasupr ot Frojdo rojdovoj voj polazn polaznoj oj pretp pretpost ostavc avcii da je ljudsk ljudsko o ponaša ponašanje nje motivi motivisan sano o uro)enim instiktima i 7ungovom ključnom aksiomu da ljudskim postupcima vladaju uro) uro)en enii arhe arheti tipi pi%% ,dle ,dlerr je pret pretpo post stav avlj ljao ao da su ljud ljudii moti motivi visa sani ni prve prvens nstv tven eno o društvenim težnjama. @judi su prema njemu društvena bića a ne seksualna najveći ,dlerov doprinos psihloškoj psihloškoj teoriji!. 3ni se povezuju sa drugim ljudima% uključuju se u saradnju sa njima% stavljaju društveno dobro iznad sebičnog interesa i usvajaju stil života koji je pretežno društveno orijentisan. Frojd rojd je isti istica cao o seks seks%% 7ung 7ung je isti istica cao o prim primor ordi dija jaln lne e misa misaon one e kalu kalupe pe a ,dler dler je naglašavao o!ećanje zajeništva koje je uro)eno. (rug (rugii znač značaj ajan an ,dler dlerov ov dopr doprin inos os teor teorij ijii ličn ličnos osti ti pred predst stav avlj lja a njeg njegov ov poja pojam m razlik iku u od Frojdo ojdovo vog g 7,% koji oji se sast sastoj ojii od grup grupe e !tvara !tvaralač lačko kog g !am!tv !am!tva2 a2 Aa razl psihol psihološk oških ih proce procesa sa u služb službii uro)e uro)enih nih instin instinka kata% ta% ,dler ,dlerovo ovo samstv samstvo o je visok visoko o personali personalizovan zovan%% subjektivni subjektivni sistem koji koji tumači tumači i osmišljav osmišljava a doživljaje doživljaje organizm organizma. a. 2raga 2raga za doživljajima koji će pomoći pomoći ostvarivanje čovekovog osobenog osobenog stila života. 2reća 2reća odlika ,dlerove psihologije koja se izdvaja od klasične psihoanalize jeste njeno istica isticanje nje jein!tveno!ti lično!ti. ,dler je svakog čoveka smatrao jedinstvenom kon"guracijom kon"guracijom motiva% crta% interesovanja i vrednosti. Konačno onačno%% ,dler ,dler je !ve!t smatrao središtem ličnosti. @judi su svesna bića1 oni su obično svesni razloga svog ponašanja. 3ni su svesni svojih nedostataka i ciljeva kojima teže. - još više od toga ljudi su samosvesne jednike koje su u stanju da planiraju svoje radnje i da upravljaju njima. 3vo je potpuna suprotnost Frojdovoj teoriji koja je u stvari svela svet na nešto nepostojeće 0 malo pene koja plovi po površini debelog mora nesvesnog.
.'K/'ONA&N' .'NA&'3A+ 0 ,dler je našao ideju da su svi ljudi više motivisani očekivanjima od budućnosti nego doživljajima iz prošlosti. 3vi ciljevi ne postoje u budućnosti kao deo nekakvog teološkog nacrta. Krajni cilj može biti "kcija tj. ideal kojeg je nemoguće ostvariti ali ostaje i dalje podstrek za ljudsku težnju i konačno objašn objašnjen jenje je vladan vladanja. ja. ,dler ,dler je me)uti me)utim% m% verova verovao o da norm normaln alna a oso osoba ba može može da oslobodi svoje 7, od uticaja tih "kcija i da se% kad to zahteva nužnost% suoči sa stvarnošću 0 što je neurotičnoj osobi nedostupno. nedostupno. -E4NJA KA )A*R5EN)-*$ 0 pod savršenstvom on podrazumeva nešto vrlo slično 7ungovom pojmu jastvo ili Bolstajnovom Bolstajnovom načelu samoostvarenja. samoostvarenja. Na pitanje šta je krajnji cilj kojem svi ljudi teže i koji daje doslednost i jedinstvenost ličnosti% ,dler daje različite odgovore u različitim 8azama svog rada$ !Citi agresivan agresivnost je važnija od seksualnosti!. D!Citi D!Citi moćan moćan 0 5volj 5volja a za moć6 moć6 moć moć se izjedn izjednača ačava va sa muškošć muškošću% u% a nemoć nemoć sa ženstv ženstveno enošću šću!1 !1 ideja ideja o 5mušk 5muškom om prote protestu stu66 kao kao oblik obliku u nadk nadkomp ompenz enzaci acije je kome kome pristupaju i muškarci i žene kada se osećaju neadekvatno i manje vredno. E!Citi savršen 0 5težnja ka savršenstvu6 je u skladu sa načelom samoostvarenja1 ova težnja je uro)ena i tokom čitavog života vodi čoveka iz jedne 8aze razvitka u drugu višu. 2o je svemoćno dinamičko načelo% ne postoje nikakvi posebni nagoni jer svi nagoni dobijaju snagu od težnje ka savršenstvu. Neurotična osoba teži samopotvr)ivanju% moći i veličanju same sebe% a normalna osoba teži ka ciljevima koji su prvenstveno društvene prirode. prirode. 2o 2o je težnja ka savršenom upotpunjenju. upotpunjenju. ,dler prihvata da se težnja za savršenstvom savršenstvom može ispoljiti na hiljadu načina. 'vaka osoba ima svoj način na koji dostiže ili samo pokušava da dostigne savršenstvo.
O)E6ANjA +ANjE *RE1NO)-' ' KO+,EN3A/'JA 0 ,dler je tvrdio da osećanja manje vrednosti nisu znak abnormalnosti1 abnormalnosti1 ona su uzrok svekolikih poboljšanja ljudske sudbine. 3sećanja manje vrednosti mogu biti prenaglašena pod odre)enim uslovima kao što je maltretiranje ili odbacijvanje deteta% pri čemu se mogu javiti abnormalne pojave kao sto je 8ormiranje kompleksa manje vrednosti. :od normalnim okolnostima osećanja manje vrednosti predstavljaju ogromnu pokretačku snagu čovečanstva. 7oš tokom lekarske karijere ,dler je zastupao ideju o manjoj vrednosti organa i nadkompenzaciji 0 iza svake bolesti leži bazična in8eriornost odre)ene zone tela manja vrednost koja nastaje nasledno ili zbog nekog poremećaja u razvoju!1 onaj ko ima de8ektan ogran pokušava to da nadoknadi intenzivnim vežbanjem (emosten1 uzvelt! ,dler je proširio ovaj pojam i svim ostalim osećanjima manje vrednosti koja nastaju iz subjektivno doživljene psihološke ili društvene nesposobnosti. +anju vrednost je izjedn izjednača ačavao vao sa ženstv ženstveno enošću šću%% pa je zato zato nadokn nadokna)i a)ivan vanje je nedos nedostat tatka ka nazvao nazvao 5muškim protestom6. Kasnije je uopštio ovo shvatanje$ osećanja manje vrednosti proističu iz osećanja nepotpunosti% nedovršenosti ili nesavršenosti u bilo kojoj oblasti života. 2ako 2ako će dete motivisano svojim osećanjem manje vrednosti da teži višim stupnjevima razvitka1 kad dostigne prvi viši stepen% opet počinje da se oseća manje vrednim i ponovo je pokrenuto da ide naviše. 3sećanja manje vrednosti nisu znak abnormalnosti% već uzrok poboljšanja ljudske sudbine.
vredn vrednost ostii prena prenagla glašen šena a zbog zbog maltr maltreti etiran ranja ja ili odbaci odbacivan vanja ja deteta deteta!! mogu mogu da se razviju kompleksi manje vrednosti ili kompleksi više vrednosti u cilju kompenzacije. kompenzacije. 3seć ećan anje je zaje zajedn dniš ištv tva a uklj uključ učuj uje e sara saradn dnju ju%% 'N-ER 'N-ERE)O E)O* *ANjE ANjE 3A 1R$51R$5-*O *O 0 3s me)ulj me)uljuds udske ke odnose odnose%% poisto poistoveć većiva ivanje nje sa grupom grupom%% sao saoseć sećanj anje% e% ali i pomaga pomaganje nje jedinke društvu da dostigne ideal savršenog društva. 3sećanje zajedništva je prava i neizbežna nadoknada za sve prirodne slabosti pojedinačnih ljudskih bića. ,lder je verovao da je osećanje zajedništva uro)eno% da su ljudi društvena bića% po prirodi a ne po navici. +e)utim kao i drugi prirodni darovi% ova uro)ena predispozicija se ne pojavl pojavljuj juje e spont spontano ano nego nego mora mora da bude bude dovede dovedena na do zrelo zrelosti sti saveto savetovan vanjem jem i vežbanjem. ,dler je verovao u korisnost vaspitanja i obrazovanja. 3soba je okružena društvenim miljeom od ro)enja tokom čitavog života na početku odnos odojčeta i majke% a kasnije stalna uključenost u mrežu me)uljudskih me)uljudskih odnosa!.
)-'& 3'*O-A 3'*O-A 0 je osnovno sistemsko načelo po kojem 8unkcioniše individualna ličn ličnos ost. t. 'til 'til živo života ta je ,dle ,dlerrovo ovo glav glavno no idio idiogr gra8 a8sk sko o nače načenl nlo1 o1 to je nače načelo lo koje oje objašnjava jedinstvenost ličnosti. 'vaki čovek ima isti cilj% da dostigne višu vrednost% ali postoje bezbrojni načini da se do)e do tog cilja. 'til života uobličava se vrlo rano u detinjstvu% negde oko ?. ili G. godine% a kasnije čovek stiče samo nove načine ispoljavan ispoljavanja ja svog stila života. života. 'til života najvećim najvećim delom odre)en odre)en je speci"čni speci"čnim m in8eriornostima 0 bilo izmišljenim ili stvarnim 0 koje je jedna osoba imala. 'vaka osoba ima stil života% ali ne postoje dve osobe sa istim stilom. 'vi čovekovi postupci proističu iz njegovog stila života% čovek opaža% pamti i uči samo ono što je u skladu sa njegovim stilom života% a zanemaruje ostalo. 'til života je kompenzacija za neku neku posebnu posebnu malu vrednos vrednost$ t$ Napoleon Napoleon osvajački osvajački stil života života odre)en odre)en njegovim njegovim niskim rastom!1 Hitler bezumna želja za osvajanjem sveta odre)ena je njegovom polnom nemoći!. )-*ARA&A(KO )-*ARA&A(KO )A+)-*O ) A+)-*O 0 daje smisao životu1 ono stvara cilj% kao i sredstvo da se do njega do)e. 'tvaralačko samstvo je aktivno načelo ljudskog života i nije daleko od starij starijeg eg pojma pojma duše. duše. :ripi :ripisu sujuć jućii ljudim ljudima a čovek čovekolj oljubl ublje% je% humani humanist% st% stvara stvaralaš laštvo tvo%% osobenost i svest% ,dler je povratio u njima osećanje ličnog dostojanstva i vrednosti% koje je psihoanaliza bila u priličnoj meri razorila. KARAK-ER')-'(NA ')-RA4'*ANjA ' +E-O1E ')-RA4'*ANjA Reo!le rođenja rođenja i lično!t 0 ličnosti se razlikuju u velikoj meri. :rvo dete 0 privlači privlači dosta pažnje dok se ne rodi rodi drugo drugo dete. +ržnja +ržnja prema ljudima% ljudima% oseć osećan anje je nesi nesigu gurrnost nosti% i% sklo sklono nost st da se okr okrenu enu ka proš prošlo lost stii u kojoj ojoj su bili bili neprikosnoveno neprikosnoveno u centru pažnje. (rugo (rugo ili srednje srednje dete 0 odlikuje odlikuje se time što je ambiciozno% ambiciozno% stalno pokušava pokušava da pretekne svog starijeg brata ili sestru. Colje prilago)eno. Najmla)e dete ; je razmaženo i tako)e ima šanse da postane nemoguće dete i neprilago)eni odrasli. 1oživljaji iz etinj!tva 0 ,dler se interesovao za razne vrste ranih uticaja koji predodre)uju predodre)uju dete za pogrešan stil života i otkrio je E važna činioca$ (eca (eca sa nedos nedostac tacima ima 0 ose osećaj ćaju u se% a čes često to i jes jesu u neuspe neuspešna šna%% osi osim m ako ako imaju imaju adekvatnu podršku roditelja% pa mogu i da nadoknade sboje nedostatke
azmažena deca 0 Nisu u stanju da razviju osećanje za društvo. :ostaju despoti koji očekuju od društva da se pokorava njihovim sebičnim željama. Aapuštena deca 0 njihov stil života obeležen je potrebama da se svete. Kada odrastu postaju neprijatelji društva.
Rana !ećanja projektivna tehnika!$ moguće je povezati rana sećanja sa aktuelnim ponašanjem i osobinama. ,dler je osećao da ono čega neko može najranije da se seti predstavlja važan ključ za razumevanje njegovog osnovnog stila života. Npr. 'ećanja ambiciozne i nesigurne devojke na momenat kada je otac doveo dva ponija% njenoj sestri i njoj kada je imala E godine% sestra je vodila svog ponija za uzdu ulicom% a nju je njen poni vukao po blatu.
KA-E& @ičnost je ono što omogućava predvi)anje šta će osoba uraditi u datoj okolnosti. 4ilj psihološkog istraživanja ličnosti je ustanovljenje zakona o tome šta će različiti ljudi da rade rade u svim svim vrstam vrstama a društv društveni enih h i opštih opštih okoln okolnost osti. i. @ičnos @ičnostt se bavi bavi ukupn ukupnim im ponašanjem pojedinca% kako mani8estnim% tako i onim pod kožom. Katel vidi ličnost kao slož ložen i di8er i8eren encciran iran sklo sklop p #rta% sa moti motiva vaci cijo jom m koja oja uvel uvelik iko o zavi zavisi si od podskupine podskupine takozvanih inamički" #rta. 4rta je daleko najznačajniji od Katelovih pojmova. 4rta je% po njemu% duševni sklop% izvod koji se napravi na osnovu posmatranog ponašanja da bi se izmerila pravilnost ili dosled doslednos nostt tog ponaša ponašanja nja.. 3snovn 3snovna a razlik razlika a je izme)u izme)u površin!k površin!ki" i" #rta koje predstavljaju grozdove mani8estnih i vidljivih promenljivih% za koje se čini da idu zaje zajedn dno o% i izvorni" koje predstav predstavljaju ljaju osnovne osnovne promenlj promenljive ive koje koje odre)uju odre)uju izvorni" #rta koje višestruka površinska površinska ispoljavanja. ispoljavanja. 'zvorne #rte smatra značajnim od površinskih. ,ko prona)emo više ponašanja koja kao da idu zajedno radije ćemo ih posmatrati kao jednu promenljivu. < medicini 0 sindrom a ovde je označeno kao površinska crta. -zvorne crte obećavaju da budu realni strukturalni uticaji sklopova koji su u osnovi ličn ličnos osti ti.. ,ovršin! proizved vedene ene uzajam uzajamnim nim dejstv dejstvom om izvor izvornih nih crta crta i ,ovršin!ke ke #rte su proiz uglavnom može da se očekuje da će biti manje stabilne od 8aktora. -zvorne crte se iden identi ti"k "kuj uju u jedi jedino no pomo pomoću ću 8akt 8aktor orsk ske e anal analiz ize e koja koja istr istraž aživ ivač aču u omog omoguć ućav ava a da procenjuje promenljive ili 8aktore koji su osnova ponašanja na površini. 4rte 4rte koje oje su rezul ezulta tatt delo delova vanj nja a sred sredin insk skih ih okol okolno nost stii nazi naziva vaju ju se !reinom7 tore nazivaju se oblik oblikova ovane ne #rte #rte. 3ne koje odrazavanju nasledne 8aktor kon!titu#ionalne #rte. Katelova trihotomija$ 4rte mgu da se dele i prema modalitetu ispoljavanja.
uključuje uje vlasti vlastite te : poa#i poa#i 8!amopro 8!amopro#en #enjivanj jivanje; e; upitnik upitnik !amopro !amopro#ene #ene99 0 uključ stavove osobe o njegovom ili njenom ponašanju i tako može da pruža duševnu unutrašnjost spoljašnjem zapisu koji je proizveden pomoću @ podataka.
- poa#i 8objektivni te!t9 < je zasnovan na trećoj mogućnosti stvaranju posebnih okolnosti u kojima ponašanje osobe može objektivno da se skoruje. 2e okolnosti mogu biti zadaci tipa papir 0 olovka ili mogu uključivati aparate raznih vrsta. Katel deli crte prema modalitetu ispoljavanja 8aktori prvog reda!$ opšta a inte inteli lige genc ncij ija a je% je% zapr zaprav avo o jedan jedan od E =9/rte !po!obno!ti !po!obno!ti ; > 0akt 0aktor or 0 opšt modali modalitet teta a u kojim kojima a se javlja javljaju ju crte crte ličnos ličnosti. ti. eč je o opštoj opštoj inteli inteligen gencij cijii ili crti crti sposobnosti koja se ispoljava u rešavanju logičkih problema i načinu reagovanja na složene složene situacije naročito naročito kada je osobi osobi jasno koji cilj želi da postigne. postigne. :ozitivni :ozitivni pol 8>?9 < vi!okim g ili većom inteligencijom1 negativni pol 8>79 < ni!kim g ili manjom inteligencijom.
@9/rte temperamenta ; A 0aktor 0 predstavlja dimenziju temperamenta koja u velik velikoj oj meri meri zasiću zasićuje je ponaša ponašanje nje najveć najvećeg eg broja broja ljudi. ljudi. >kstr >kstremi emi ove dimenz dimenzije ije su pozitivni pozitivni pol , 8aktora 8aktora 8A?9 < a0ektotimija 0 topao% srdačan% empatičan% doživljaj emotivne bliskosti s drugim ljudima. ,ko ova osoba oboli i javi joj se gubitak kontrole kontrole i nenor nenormal malna na razdra razdragan ganost ost ili dubok duboka a potišt potišteno enost% st% depre depresij sija% a% onda onda je u pitanj pitanju u 5a8ektivna 5a8ektivna psihoza6. psihoza6. Negativni Negativni pol pol , 8aktora 8aktora 8A79 < !ajzotimija 0 kritičan% ometa saranju% krut% hladan% emocionalna distanca i nemar u odnosu na druge ljude. ,ko ovakva osoba oboli% kreće da halucinira i gubi kontrolu nad sobom i ponašaće se kao shizo8reničar. 3beležen je prvim slovom zato što najviše doprinosi individualnim razlikama kod ljudi. 4rta , se odlikuje hereditarnom naslednom! dominacijom i vezom s telesnim gra)ama. -zraženija je kod žena nego kod muškaraca i čini da žene više izražavaju osećanja i nežnosti. 3va crta je u vezi sa višim stepenom manijakalno;depresivnih oboljenja kod žena odnosno shizo8renije kod muškaraca. / 0aktor 0 kao dimenzija snage ega. :riroda ovog 8aktora tj. crte koje se nalaze u njegovoj osnovi% može se posmatrati s dinamičke tačke gledišta. < tom slučaju ovaj 8aktor je sličan pojmu 7,% po tome što predstavlja snagu koja je organizovana tako da obezbe)uje obezbe)uje ispoljavanje ispoljavanje nagona na uravnotež uravnotežen en način. način. :o :ozitiva zitivan n pol 0 )nažno Ja suprotnost slabom 7,1 osoba sa takvim 7, je emocionalno stabilna% 8/?9 0 predstavlja suprotnost ne plane lako% niti lako menja raspoloženje bez razloga% sposobnost da se odupre stresu. Negativni pol 0 )labo Ja 8/79 0 prepoznaje se u ponašanju kao emocionalna nestabilnost i lakoća kojom se neka osoba uznemiri i oneraspoloži% mala tolerantnost na 8rustracije. 3vaj 8aktor značajan je za razumevanje neuspeha u školovanju.
:ozitivnii pol izvorne crte )nage Na7Ja 0 pouzdanim karakterom Nad;7a ili visokim :ozitivn Nad;7a jak karakter% osećanje dužnosti% pouzdano držanje% istrajnost% savest i moral. @judi @judi ih čes često to biraju biraju za vo)e. , negati negativni vni pol% Ni!ki Na7Ja 0 nestalni% neistrajni% ravnodušni. 3dbijaju da se povinuju društvenim pravilima pa zato često dolaze u sukob sa zakonom. :o Katelu% sociopate i zločinci imaju nizak B 8aktor. 8aktor. Blavna razlika izme)u N,(;7, i B je shto B nema veze sa osećanjem krivice koji je glavni za N,(;7,. N,(; 7,. B 8aktor je odre)en uticajima sredine.
O 0aktor 0 osećanje krivice1 1 0aktor 0 ponašanje dece1 E 0aktor 0 nametljivost. 91inamičke #rte )-A*O*' < je mani8estna dinamiča promenljiva% opažen izraz dinamičog sklopa koji leži u osnovi i iz kojeg moraju da budu zaključeni ergovi i sentimenti i njihovi uzaj uzajam amni ni odno odnosi si.. 'tav 'tav jedn jednog og pose posebn bnog og poje pojedi dinc nca a u pose posebn bnoj oj okol okolno nost stii je zainteresovanost odre)enog inteziteta za izvestan tok radnje uzimajući u obzir neki obje objek kat. at. 'ta 'tav ne mora mora da bude ude isk iskazan zan reč ečim ima% a% u stva stvarri Katel atel bi snag nagu zainteresovanosti mladog čoveka radije merio različitim neposrednim ili posrednim sredstvima. 'tavovi su veoma brojni. zasnovani nagoni! nagoni! 0 najpros najprostije tije rečeno% rečeno% erg je konstituc konstitucional ionalna na ER%O*' biološki zasnovani dinamiča izvorna crta. Katel% erg de"niše kao$
)EN-'+EN-' stečeni sklopovi stavova! 0 je sredinom;oblikovana% dinamiča izvorna crta. ezultat iskustvenih ili sociokulturnih 8aktora. :o Katelovim rečima sentimenti su$ &glavni stečeni dinamiči sklopovi crta koji nagone njihove vlasnike da obrate pažnju na izvesne objekte ili klase objekata i da se osećaju i reaguju na njih na izvestan način. 'entimenti imaju tendenciju da se organizuju oko važnih kulturnih objekata% kao što su društvene institucije ili osobe% prema kojima razra)uju skupine stavova narasle tokom pojedinačnog iskustva. 1'NA+'(KA +RE4A 0 različite dinamičke crte su me)usobno povezane u modelu posredovanja% što će reći% odre)eni elementi su posrednici drugima ili služe kao sredstva sre dstva za njihove njihove ciljeve. ciljeve. ' ,R'&A%OBA*ANJE 0 Katel je sugerisao da se stepen sukoba% koji poseban tok rada predstavlja za osobu% može na pogodan način prikazati pomoću jednačine
speci" speci"ka kacij cije e koja koja izraža izražava va uključ uključeno enost st dinami dinamičih čih izvor izvornih nih crta crta oso osobe be ergov ergovii i sentimenti! u akciju.
JE1NA('NA ),E/'.'KA/'J ),E/'.'KA/'JE E < ,ko se uzme da može da se opiše ličnost pomoću crta sposobnosti% temperamenta i drugih vrsta crta% te in8ormacije ponovo staviti zajedno u posebnom slučaju da bi predvideo odgovor pojedinca u nekoj posebnoj situaciji% Katel to radi pomoću jednačine speci"kacije$ o 4 I oD 4D I oE 4E I & Ion 4n 2o 2o znači$ dati odgovor može da se predvidi na osnovu karakteristika date osobe crte 4% 4D& ! od kojih svaka ima težinu prema važnosti u prisutnoj okolnosti pokazatelj okol okolno nost stii o% o% oD%& oD%& !.
H2 +A)&O* Njegova teorija ličnosti može se nazvati "umani!tičkom "umani!tičkom teorijom lično!ti a mogla bi se nazvati i teorijom !amoaktueliza#ije !amoaktueliza#ije. +aslov je smatrao da psihički bolesnici ili poremećene osobe ne mogu% prema njegovom mišljenju reprezentovati ljudski rod i zbog toga oni kao celina ne predstavljaju jedan reprezentativan uzorak kao što je to radila psihoanaliza!. Abog toga psihologija mora proučavati zdrave i kreativne ličnosti ondnosno ličnosti i pojedince koji su u svom razvoju postigli visok stupanj samoaktuealizacije. Humani Humanisti stičk čka a revol revoluci ucija ja javila javila se kao kao reakc reakcija ija na bihevi biheviori orizam zam i psihoa psihoanal nalizu izu psihoanaliza je prva revolucija% biheviorizam druga!. :sihoanaliza 0 čovek je po prirodi zao% jer su njegove osnovne pokretačke snage ins insti tink nkti ti!! dest destru rukt ktiv ivne ne11 pod pod utic uticaj ajem em druš društv tven enih ih norm normii pris prisil ilje jen n je da vodi vodi neprestanu borbu sa samim sobom ili protiv samog sebe. Cihejviorizam 0 čovek je pasivno% reaktivno biće% pod stalnim je uticajem kontrolom! sredine i draži koje dolaze iz nje1 pojedinac je rezultat učenja. Humanistička psihologija ; 5treća sila6!$ čovek poseduje spontano izabrani cilj koji ga usme usmera rava va i može možemo mo ga razu razume meti ti posr posred edst stvo vom m cilj ciljev eva a kojim ojima a teži teži.. 3n je proaktivno biceJ Ciće u stalnom procesu nastajanja. @ičnost nije reakcija na nešto% već je samood samoodre re)en )ena% a% samopo samopokr krenu enuta% ta% samodel samodelatn atna a 0 čovek čovek je aktivn aktivno o biće% biće% a pokre pokretač tačii su u ličnos ličnosti. ti. #ovek #ovek je okrenu okrenutt ka budućn budućnost ostii i pokre pokrenut nut sopst sopstven venim im ciljevima koje teži da ostvari 0 čovek kao 5telesponzičko biće6. #ovek je odgovorno biće% ima slobodu odlučivanja 0 motivacija je prvenstveno svesna.
)H*A)H*A-ANJE (O*EKA ( O*EKA $ H$+AN')-'(KOJ ,)'HO&O%'J' , )'HO&O%'J' =9 #ovek je svesno% slobodno i odgovorno biće ima svoje doživljaje i iskustva% vrši izbor me)u mogućnostima koje mu se pružaju% upravlja sopstvenim razvojem!.
@9 #ovek je u neprekidnom pokretu i promeni% nikada nije isti. #ove vek k je biće biće usme usmerreno eno ka cilj ciljev evim ima1 a1 cilj cilj ljud ljudsk skog og živo života ta je aktu aktual aliz izac acij ija a 9 #o sopstvenih mogućnosti. C9 :roces samoaktualizacije je uro)en ljudima1 ako nema rasta to znači da je nešto spolja sprečilo samoaktualizaciju pojedinca. proučavanje ljudske prirode D9 @judsko iskustvo i doživljavanje predstavlja osnovu za proučavanje ; psihol psihologi ogija ja treba treba da prouč proučava ava subjek subjektiv tivno no iskust iskustvo vo pojedi pojedinca nca i značen značenje je koje koje doživljaji imaju za pojedinca. 9 #ovek je celovito% integrisano biće "oli!tički pri!tup!1 proučavanje pojedinih 8unkcija samih za sebe nema nikakvog smisla. #ovek vek je stvara stvaralač lačko ko biće biće 0 svaki svaki čovek čovek ima uro)e uro)ene ne stvara stvaralač lačke ke%% kreat kreativn ivne e F9 #o potencijale koji se mogu izraziti na ogroman broj načina. )amoaktualiza#ija predstavlja prema tome konačan najviši cilj% odnosno najvažniji motiv koji čoveka pokreće ili bi ga trebalo pokretati. :rema tome% ona odre)uje i njegov stil života. 'amoaktualizacija znači odre)eno psihološko psihološko stanje koje pojedinac treba u svom razvoju postići. 3na je stoga za većinu ili za sve ljude zapravo jedan proces razvijanja prema tom stanju. ećina ljudi nikada ne uspeva postići potpunu samoakutalizaciju samoakutalizaciju niti joj se može približiti. 'amoaktualizacija je proces% stalna težnja ka ostvarenju sopstvenih potencijala. :ut do samoaktualizacije vodi preko zadovoljenja potreba hijerarhija potreba!. :otrebe% kapaciteti i težnje čoveka su uro)ene. :otrebe :otrebe su po svojoj prirodi dobre ili neutralne% a ne zle. :sihičke poremećaje prouzrokuje uskraćivanje mogućnosti za ostvarenje sops sopstv tven ene e ljud ljudsk ske e prir prirod ode. e. #o #ove vek k je po svoj svojoj oj prir prirod odii doba dobar% r% dest destru rukt ktiv ivno nost st i agresivnost se javlja onda kada je 8rustriran i blokiran na putu svoje samoaktualizacije.
'ntegri!ano!t !vi" čovekovi" elova u jenu #elinu 0 to je jedna od temeljnih postavki humanističke psihologije. #ovek predstavlja integralnu celinu i zadatak je psihlogije da ga proučava kao celovito i integrisano bice. 'vaki je pojedinac poseban i jedinstven i predstavlja posebnu organizaciju i integraciju. :rime :rimerr želudc želudca a i balona balona.. +aslov +aslov kaže kaže da ne postoj postojii potre potreba ba želudc želudca% a% usana usana ili genitalija. :ostoji potreba individue kao celine. Aadovoljenje potrebe ne oseća samo zeludac već cela individua. 'tvaralaštvo kao uro)ena osobina ljudi. :osebna osobina koju nema ni jedan drugi živi stvor. 3no je obeležje aktualizirajućih ljudi.
'tanje zadovoljstva zbog ostvarenosti nekog cilja je kratkotrajno% jer se javljaju novi ciljev ciljevi. i. @judsk @judske e potre potrebe be su uro)e uro)ene. ne. :o :otr trebe ebe su hijera hijerarh rhijs ijski ki ure)e ure)ene$ ne$ najpr najpre e se moraju moraju zadovo zadovolji ljiti ti najpri najpriori oritet tetnij nije e potre potrebe be koje koje su u osnov osnovi% i% i tek kada kada su ove zadovo zadovolje ljene ne mogu mogu se pojavi pojaviti ti ili zadovo zadovolji ljiti ti potre potrebe be na sle sledeć dećem em višem višem nivou nivou hijerarhije. 9to su potrebe niže u hijerarhiji% to su one sličnije kod različitih ljudi% a što su potrebe više u hijerarhiji% to se ljudi me)usobno više razlikuju. :otrebe na višim nivoima su više ljudske potrebe% manje životinjske. 3d osnovn osnovnih ih najpr najprior iorite itetni tnijih jih!! ka višim$ višim$ !Fizi !Fiziolo ološk ške e potre potrebe1 be1 D!'igu D!'igurn rnost ost i bezbed bezbednos nost1 t1 E!:otr E!:otrebe ebe za pripad pripadanj anjem em i ljubav ljubavlju lju11 ?!:otr ?!:otrebe ebe samopo samopošto štovan vanja1 ja1 G!:otrebe G!:otrebe samoaktualizacije. :otreb trebe e najosnovni najosnovnije% je% najjače najjače i najočigle najočiglednije dnije od svih svih .'3'O&O5KE ,O-RE>E ; :o potreba čoveka% imaju vitalnu važnost jer od njihovog zadovoljavanja zavisi život pojedinca. 2e su potrebe ili nagoni vezani za biološko 8unkcionisanje i moraju biti zadovoljene pre nego li se pojave potrebe nekog drugog nivoa. 3vde spadaju hrana% voda% spavanje% seks% zaštita od ekstremnih temperatura i sl. Nezadovoljenje čak samo jedne od njih dovodi do smrti. < savremenom svetu je zadovoljavanje ovih potreba zagarantovano pa se zato često zanemaruju. Bladan čovek vidi vrhunac života tamo gde ima hrane.
,O-RE>E 3A )'%$RNO56$ 0 :otrebe za stalnošću% redom% poretkom% strukturom% predvidljivošću doga)aja u bližoj ili daljoj budućnosti. @ako su prepoznatljive kod dece% ali su prisutne kroz čitav život potrebe za radnom% "nansijskom% socijalnom i zdravstvenom sigurnošću!. -zbijaju u prvi plan u vanrednim i opasnim situacijama rat% bolest% nepogode% nesreće...!. Nemogućnost zadovoljenja ovih potreba može za posledicu imati pojavu neuroze ili čak psihoze% posebno 34(. Kada su ljudi obuzeti intenzivnom potrebom za sigurnošću i zaštitom% to je pogodna situacija za pojavu vo)a vo)a koji koji takvim takvim pojedi pojedinci ncima ma pružaj pružaju u garanc garanciju iju sigur sigurnos nosti. ti. Kod odrasl odraslih ih se ovo ogleda ogleda u štednj štednjii novca% novca% kupov kupovanj anju u osi osigur guranj anja a itd. itd. 2u spadaj spadaju u čak i relig religioz iozna na udruženja i ideologije. ,O-RE>E 3A ,R',A1ANjE+ ' &j$>A*&j$ 0 pojedinac tada traži odnose s drugim ljudima na temelju odanosti% privrženosti i ljubavi. 3n zapravo traži svoje mesto u takvim odnosima koji vladaju u grupi u kojoj pripada. 2o je prvo njegova porodica% a onda onda druge druge grupe grupe kojim kojima a pripad pripada a ili u koje koje se uključ uključuje uje.. :o :ojed jedinc incima ima koji koji traže traže zadovoljavanje ovih potreba ciljevi u zivotu postaju pojedine grupe ili organizacije. :ripadanje takvoj grupi može zadovoljiti te potrebe.
2ehnika 2ehnika treniranja senzitivnosti ili osetiljivosti 0 radi se sa ljudima koji su zbog usamlj usamljeno enosti sti izgubi izgubile le smisao smisao i moguć mogućnos nostt ostvar ostvariva ivanja nja konta kontakta kta i pribli približav žavanj anja a drugim ljudima. 3va otu)enost se najbolje vidi u ,merici. Aajednica se najlakše stvara stvara kada kada ima zajedn zajedničk ičkog og neprij neprijate atelja lja.. istom istomišl išljen jenici ici!. !. @jubav @jubav je za +aslov +aslova a osnovni uslov za zdrav razvoj pojedinca. (ete s puno ljubavi odgajano izrasta u zdravog čoveka.
,O-RE>E 3A ,O5-O*ANjE+ )*O% JA 0 ove se potrebe javljaju i razvijaju onda kada su potrebe za ljubavlju i pripadanjem zadovoljene. :otrebe za poštovanjem mogu se svrstati u$ potrebe za poštovanjem samog sebe 0 potr potreb ebe e za !amopoštovanjem i druga grupa potrebe za poštovanjem o !trane rugi" . Aadovo Aadovolje ljenje nje ovih ovih potre potreba ba obezb obezbe)u e)uje je dobro dobrobit bit pojedi pojedinca nca i njegov njegovo o norma normalno lno 8unk 8unkci cion onis isan anje je i razv razvij ijan anje je.. Ne Neza zado dovo volj ljen enje je ovih ovih potr potreb eba a dovo dovodi di do oseć osećan anja ja neadekvatn neadekvatnosti% osti% nesposobn nesposobnosti% osti% in8eriorn in8eriornosti% osti% bespomoćno bespomoćnosti. sti. Najzdravij Najzdravijii osećaj osećaj poštovanja sopstvenog 7, je onaj koji se zasniva na respektu drugih koji je zaslužen radom% a ne baziran na statusu. ,otrebe za !amopoštovanjem 0 znače da pojedinac želi sebe smatrati vrednim% spos sposob obni nim m da se nosi nosi sa živo životn tnim im zada zadaci cima ma i pote potešk škoć oćam ama. a. 2o je potr potreb eba a za samo samopo pouz uzda danj njem em iz kojeg ojeg onda onda izvi izviru ru želj želje% e% poje pojedi dina naca ca za tim tim da post postan ane e kompetentan% osobno jak% uspešan% slobodan% nezavisan od drugih. ,otrebe za poštovanjem o !trane rugi" 0 uključuje takve želje i nastojanja kao štu su pažnja upućena od drugih ljudi% reputacija% status% odlikovanja% odlikovanja% potreba da ga drugi cene i da mu se dive. 2e potrebe se zasnivaju na priznatim sposobnostima pojedinca. 2akva priznata sposobnost ili sposobnost pojedinca stvaraju kod njega osećaj vrednosti. Nezadovolj Nezadovoljenje enje ovih potreba potreba dovodi dovodi do osećanja osećanja nesposob nesposobnosti nosti%% neadekvatn neadekvatnosti% osti% slabosti i neprilago)enosti% in8eriornosti i bespomoćnosti. #oveka obeshrabri i može da ga dove dovede de do bezn bezna) a)a a i poni poniže ženj nja. a. 'upr 'uprot otno no 0 oseć osećaj aju u se snaž snažni ni%% sigu sigurn rni% i% sposobni% vredni% priznati.
,O-RE>E 3A )A+OAK-$A&'3A/'JO+ 0 te su potrebe na petom mestu u hijerarhiji potreba i njihovo pojavljivanje kao i zadovoljavanje dolazi tek na kraju% kada su druge potrebe zadovoljene. 3ne stoje na vrhu razvoja ličnosti i kada pojedinac može i njih da zadovolji% onda je postigao kompletan razvoj koji mu njegova ljudska priroda omoguć omogućava ava.. 'tanje 'tanje samoak samoaktua tualiz lizaci acije je je prema prema tome tome vrlo vrlo važno važno i za ljude ljude vrlo vrlo karakteristično. +aslov kaže da je samoaktualizovana ličnost ona ličnost ili pojedinac koji oji je postao stao sve ono ono što je mogao ogao post posta ati. ti. :ojed ojedin inac ac koji je posti ostig gao samoaktualizaciju ostvario je i iskoristio je sve svoje kapacitete% potencijale i talente. Abog toga je bolje govoriti o potrebi za !amoaktualiza#ijom ili potrebama za !amoaktualiza#ijom < pojedinci nastoje ili teže da ostvare sve svoje mogućnosti% talente i potencijale. :otpunu samoaktualizaciju dostiže samo jedan manji broj ljudi ; jedan od razloga zbog čega se to dešva jeste taj da većina ljudi ne poznaje niti zna za svoje potencijalne mogućnosti. +ože biti ostvarena na različite načine% što je povezano sa različitim ciljevima koje različiti ljudi sebi postavljaju. Na ovom nivou hijerarhije potreba postoje najveće razlik razlike e me)u me)u ljudim ljudima a i najveć najveće e speci speci"čn "čnost ostii u načinu načinu zadovo zadovolje ljenja nja potre potrebe be za samoaktua samoaktualizac lizacijom. ijom. :repr :repreke eke za samoaktua samoaktualizac lizaciju$ iju$ !nepozna !nepoznavanje vanje sopstveni sopstvenih h
potencijala1 D!društvo koje ometa zadovoljenje potreba nižeg nivoa ili same potrebe za samoaktualizacijom npr. predrasude i stereotipi ili takvo stanje u društvu koje ometa čak i zadovoljenje "zioloških potreba ili potrebe za sigurnošću!. sigurnošću!. Npr muškarci i žene žene.. :red :redra rasu sude de da mušk muškar arac ac ne sm sme e da bude bude oseć osećaj ajan an i neža nežan n a kod žena žena suprotno.
+O-'*' NE1O)-A-KA ' +O-'*' RA)-A < 1 i > motivi motivi de"cijentnosti de"cijentnosti!! su u stvari stvari potrebe nižeg reda. reda. 2o 2o su "ziološk "ziološke e 1 motivi motivi potrebe ili biološke potrebe i potrebe za sigurnošću. eoma su uticajni u ponašanju pojedinaca. Njihovo ponavljanje praćeno je porastom napetosti u organizmu i stoga oni teže što skorije zadovoljenje. ( potrebe se aktivraju usled nedostatka% zahtevaju urgentno zadovoljenje i poštovanje poštovanje redosleda. redosleda. Nezadovoljenje ovih ovih potreba izaziva bolest ili smrt% a zadovoljenje sprečava ili leči bolest1 u situaciji slobodnog izbora pojedi pojedinac nac najpr najpre e pristu pristupa pa zadovo zadovolja ljavan vanju ju ( motiva motiva11 ovi motivi motivi su neakti neaktivni vni kod kod zdravih ljudi. +oti +otivi vi rasta asta naz nazivaj ivaju u se još još i metap otrebe ebe za metapotr otreb ebam ama a ili > motiv motivim ima a. :otr pripadanjem i ljubavlju1 :otrebe za samopoštovanjem i za poštovanjem od strane drugih1 drugih1 :otrebe :otrebe za samoaktualiza samoaktualizacijom cijom.. 'vrha 'vrha tih motiva je da obogate obogate i prošire prošire iskustvo i doživljaje% i da na taj način povećaju radost življenja.
Aktualiza#ija !amog !ebe +aslov je uradio istraživanje samoaktualiziranih ljudi i njihovih karakteristika kako bi pokušao empirijski da dokaže svoje teorije i da de"niše psihološko zdravlje. ?M ljudi koje je on smatrao da su postigli a"rmaciju i samoaktualizaciju. :rijatelji% poznate ličnos ličnosti ti žive žive ili mrtve% mrtve% studen studenti. ti. :o :odel delio io ih je u E kateg kategori orije$ je$ !:otp !:otpuno uno sigur sigurni ni sluč slučaj ajev evii samo samoak aktu tual aliz izac acij ije1 e1 D!(e D!(eli limi mičn čnii sluč slučaj ajev evii 0 njeg njegov ovii suna sunarrodni odnici ci11 E!: E!:oten otenci cija jaln lnii sluč slučaj ajev evii 0 oni oni koji oji teže teže samo samoak aktu tual aliz izac aciji iji.. Na osno osnovu vu anal analiz ize e istr istraž aživ ivan anja ja doša došao o je do G kara karakte kteri rist stik ika. a. Na Nara ravn vno% o% prvo prvo je mora morao o da bude bude zadovoljen uslov da su ( potrebe zadovoljene kod ispitanika. ispitanika.
Olike !amoaktualizirovani" o!obaG = 7
@ 7 :rihvatanje sebe% drugih ljudi i prirode prihvatanje ljudske prirode i prirodnih procesa bez ga)enja! nedostatke i slabosti u ljudima prihvataju kao prirodne. prirodnost ne podležu pritisku konvencionalnosti! konvencionalnosti! ne 7 'pontanost% jednostavnost i prirodnost nastoje da impresioniraju druge% izbegavaju ceremonije i rituale. 'ukobljavaju se sa socijalnim konvencijama samo kad ih iste sputavaju u razvoju. 2olerišu glupost i nelogičnost. Njihova etička načela se razlikuju od načela okoline. C 7 tička izvesnost sigurnost u razlikovanju dobrog i lošeg! ; orijentisani su prema ciljevima a ne prema sredstvima. Njima je samo sredstvo cilj. < smislu% za njih je putovanje do nekog mesta podjednako bitno kao i dolazak na to mesto. 3d svega mogu da naprave sebi zanimljivu igru i zabavu. = 7 (obronameran smisao za humor 0 nije površan humor koji se zasniva na isticanju nečije in8eriornosti% nespretnosti ili gluposti. Humor koji se odnosi na ljude a ne na pojedince. =C 7 Kreativnost 0 razlikuje se od stvaralaštva izrazito talentovanih ljudi ili genija. +aslov to upore)uje sa kreativnošću neiskrvarene dece. 3dolevanj anje e kultu kulturi ri zadrž zadržava avaju ju izvesn izvesnu u distan distancu cu u odnos odnosu u na kultu kulturu! ru! 0 =D 7 3dolev :rihvataju činjenicu da se kulturne konvencije i običaji menjaju sporo i da s tim treba biti strpljiv. Na kraju% +aslov je utvrdio da nisu ovi ljudi savršeni. -maju svoje manjkavosti. +ogu da imaju i loše osobine koje imaju ljudi koji nisu postigli samoaktualizaciju. +e)utim% takva stanja su kod njih mnogoo re)a i ne onemogućavaju njihov razvoj. Na kraju je došao do zaključka da je uticaj društva na ljudske potencijale uništavajuć.
)'%+$N1 .ROJ1 ' '>'N3 N3%% ispo ispod d ; N>'>'N3. N>'>'N3. < nesvesnom treba tražiti nagone% strasti% potisnute ideje i osećanja% sve to vrši kontrolu kontrolu svesnih svesnih misli pojedinca. pojedinca. Nesvesno Nesvesno je istraživao istraživao pomoću metoda metoda slobodnih asocijacija i tumačenjem snova.
&'(NO)- ('NE -R' %&A*NA )')-E+AG ONO; JA; NA17JA ili '1; E%O; )$,ER7 E%O2 :onašanje :onašanje ie skoro skoro uvek proizvod sadejstva ova tri sistema1 retko deluje jedan sistem isključujući druga dva.
ONO 0 je prvi sistem ličnosti. 2o je sredina unutar koje se razlučuju 7a i Nad;7a. 3no se sastoji od svega psihološkog što je nasledno i prisutno pri ro)enju% uključujući i instin instinkte. kte. 2o je rezer rezervoa voarr duševn duševne e energ energije ije koji koji isporu isporučuj čuje e snagu snagu potre potrebnu bnu za delovanje druga dva sistema i u bliškoj je vezi sa telesnim procesima od kojih potiče njihova energija. 3N3 ne podnosi porast energije koji se doživljava kao nelagodno stanje napetosti. Kad se to desi% 3N3 deluje tako da odmah prazni napetost i vraća organizam na lagodno postojanje i nizak nivo energije. Načelo smanjivanja napetosti po kome deluje nazvano je načelom prijatno!ti. (a bi ostvarilo svoj cilj 3N3 raspolaže sa dva procesa$ •
•
Reek!n Reek!na a ranja ranja 0 su uro)ene i automatske reakcije% kao što su kijanje i treptanje1 one obično istog trena smanjuju napetost. složen enij ije e psih psihol ološ oške ke rea eakc kcij ije. e. 3n nast nastoj ojii da uklo ukloni ni ,rim ,rimar arni ni pro# pro#e! e!ii 0 slož napetost napetost obrazovan obrazovanjem jem predstave predstave objekata objekata koji koji će ukloniti ukloniti napetost. napetost. Npr. :rima rimarrni proc proces es snab snabde deva va glad gladnu nu osob osobu u me ment ntal alno nom m slik slikom om hran hrane. e. Haluci Hal ucinat nator orni ni doživl doživljaj jaj u kome kome je željen željenii objeka objekatt prisut prisutan an u oblik obliku u slike slike pamćenja% nazvan je 5ispunjenje želja6. Frojd je dao najbolji primer da kod normalnih ljudi noćni san uvek predstavlja ispunjenje ili pokušaj ispunjenja želje.
JA 0 nastaje zato što potrebe organizma zahtevaju odgovarajuće uzajamno dejstvo sa objektivnim svetom stvarnosti. 3snovna razlika izma)u 3no i 7, jeste što 3no zna samo za subjektivnu stvarnost duše dok 7, pravi razliku izme)u stvari u duši i stvari u spoljašnjem spoljašnjem svetu. svetu. 'matra se da 7, sledi načelo realno!ti i da deluje pomoću !ekunarnog pro#e!a2 4ilj načela realnosti je da spreči pražnjenje napetosti dok ne bude privremeno isključeno načelo prijatnosti. 'ekundarni proces je realističko mišljenje. :omoću ovog procesa 7, uobličava plan zadovoljenja potrebe i zatim ga testira% obično nekom vrstom radnje. :rimer$ gladna osoba razmišlja gde bi mogla da na)e hranu i onda je traži na tom mestu. 2o 2o se zove testiranje te stiranje realnosti. 7, je izvršna vlast ličnosti zato što nadzire pristup radnji% odabira karakteristike karakteristike okoline na koje će odgovoriti i odlučuje koji će instinkti biti zadovoljeni i na koji način. 7, mora da pokuša da integriše zahteve 3no% Nad;7a i spoljašnjeg sveta% koji su često
u sukobu. Blavna 8unkcija 7, je da posreduje izme)u instinktivnih zahteva organizma i uslova sredine koja ga okružuje. Njegovi ciljevi su da održi život pojedinca i ostvari reprodukciju reprodukciju vrste. unutra rašn šnji ji pred predst stav avni nik k trad tradic icio iona naln lnih ih vred vredno nost stii i idea ideala la druš društv tva a NA1
(a koči impulse ono% naročito one seksualne ili agresivne prirode jer njih društvo jako osu)uje!.
•
(a navede 7, da zameni realističke ciljeve moralističkim.
•
(a teži savršenstvu.
2ako 2ako je N,(;7, N,(; 7, skolon da oponira i 3no i 7a i da prepravlja svet prema svojoj slici. Aa razliku od 7a% N,(;7, ne odlaže samo zadovoljenje instinkata već pokušava da ga spreči zauvek.
'N)-'NK- 0 je de"nisan kao uro)eni psihološki predstavnik unutrašnjeg telesnog izvora razdraženja. :sihološki predstavnik je nazvan želja% a telesno razdraženje iz kojeg proističe 0 potreba. -nstinkti se smatraju pokretačima ličnosti. (rugim rečima instinkt instinkt sprovodi sprovodi selektivnu selektivnu kontro kontrolu lu nad ponašanjem ponašanjem%% povećavan povećavanjem jem osetljivos osetljivosti ti osobe na odre)ene vrste draženja. gladna osoba je osetljiva na draži hrane!. Frojd Frojd je smatrao da su sredinski instinkti manje važni od uro)enih jer od spoljne draži može da se pobegne ali ne i od unutrašnje potrebe. -nstinkt je količina duševne energije ili kako Frojd kaže mera zahteva za rad duše. 'vi instinkti zajedno čine ukupnu sumu duševne energije koja je dostupna ličnosti. C olike in!tinkta 'zvor 0 je već ranije odre)en kao telesno stanje ili potreba. /ilj 0 je uklanjanje telesnog razdraženja1 npr. 4ilj instikta gladi je da ukine dijetetsku nestašicu. celok kupna upna akti aktivn vnos ostt koja oja posr posred eduj uje e izme izme)u )u javl javlja janj nja a želj želje e i njen njenog og Objekt 0 celo zadovoljenja. 2o 2o znači da objekat nije samo posebna stvar ili stanje koje će zadovoljiti potrebu već uključuje i celokupno ponašanje koje obezbe)uje neophodnu stvar ili stanje. ,okretačka !ila 0 je njegova snaga% odre)ena jačinom odnosne potrebe. Kada se dijetetski nedostatak poveća do tačke nastupanja "zičke slabosti% snaga instinkta se povećava u odgovarajućoj meri.
instinkta je suštinski suštinski regre!ivan po karakteru% jer +oel tenzija7reuk#ija ; 4ilj instinkta vraća osobu u pre)ašnje stanje% stanje koje je postojalo pre pojave instinkta. -nstinkt je tako)e konzervativan jer mu je cilj da očuva ravnotežu organizma poništavnjem uznemiravajućih razdraženja.
'N)-'NK-' 4'*O-A 0 služe svrsi individualnog održanja i razmnožavanja vrste. Blad% že) i seks spadaju ovde. 3blik energije pomoću koje deluje instinkt života nazvan je &ibio2 -nstinkt života kojem je Frojd poklonio najveću pažnju je seksualni instinkt. >rogena zona 0 deo kože ili sluzokože izuzetno osetljive na nadražaj% koja kada se postupa na odre)en način% otklanja nadražaj i stvara osećaj prijatnosti!. Frojd Frojd smatra da nije jedan instinkt života već da ih ima mnogo. 3vde govori o erogenim zonama usna duplja% analno područje% genitalno područje!. Kod dece su nezavisni jedno od drugog ali u pubertetu se spajaju i teže da zajedno služe cilju reprodukcije. reprodukcije. 'N)-'NK-' )+R-' 0 ponekad ih je Frojd nazivao razarački instinkti% deluju mnogo manje upadljivo od instinkta života. Frojdova pretpostavka da svaka jedinka ima želju% naravno nesvesnu% da umre. Njegova pretpostavka za smrću zasniva se na načelu postojanosti koje je postavio Fehner. :rema ovom načelu svi živi procesi teže da se vrate u stabilnost neorganskog sveta. =ivot nije ništa drugo do zaobilazni put do smrti. Kad se poremeti stabilno postojanje% organska materija teži da se vrati u stanje mirovanja. ažan izdanak instin tinkta smrti je agresivni nagon 0 samouništavanje usmereno napolje% prema zabranjenim objektima. :ojedinac se bori s drugim ljudima i destruktivan je zbog toga što je želja za smrću blokirana snagama instinkta života. -nstinkti života i smrti i njihovi izdanci mogu se spajati% neutralisati jedni druge ili zamenjivati jedni druge. reakcija pojedinca na spoljašnje spoljašnje pretnje bolom i razaranjem )-RE,NjA ; uobičajena reakcija za koje nije pripremljen% jeste da postaje uplašen. -zloženo prekomernim prekomernim nadražajima nad kojima nije sposobno da ostvari nadzor% 7, biva preplavnjeno strepnjom. strepnjom. Frojd je razlikovao E vida strepnje$ •
•
•
realnih lnih opasnosti opasnosti u spoljašnj spoljašnjem em svetu iz nje su Realna !trepnja 0 strah od rea izvedene ostale dve!.
Neuro Neurotič tična na !trep !trepnja nja 0 je strah da će instinkti izmaći nadzoru i nagnati osobu da uradi nešto za šta će biti kažnjenja. 3va strepnja nije strah da će se instinkt izmaći nadzoru već strah od kazne koja će uslediti ako se taj instinkt zadovolji. +oralna +oralna !trepnja !trepnja 0 je strah od savesti. @judi sa dobro razvijenim Nad;7a skloni su da se osećaju krivi kada učine ili samo pomisle da učine nešto što se protivi moralnim pravilima po kojima su vaspitani. Aa njih se kaže da osećaju grižu savesti.
Funkcija Funkcija strepnje je da upozori osobu na blisku opasnost1 to je signal 7a% da ako se ne pred preduz uzmu mu pode podesn sne e me mere re%% opas opasno nost st može može rast rastii sve sve dok dok 7a ne bude bude pora poraže ženo no.. 'trepnja 'trepnja je stanje napetosti napetosti koja je proizvod proizvod spoljašnjih spoljašnjih uzroka. uzroka. 'trepnja 'trepnja koja koja ne može biti savladana e"kasnim merama nazivana je traumat!kom. 3na dovodi do
stanja stanja in8antilne in8antilne bespomoćnos bespomoćnosti. ti. < stvari% stvari% prototip prototip svih kasnijih kasnijih strepnji strepnji je trauma rođenja.
Razvoj lično!ti 0 Frojd je smatrao da je ličnost do kraja G godine već dosta dobro oblikovana i da se dalji razvoj najvećim delom sastoji od razra)ivanja ovog osnovnog sklopa. 5(ete je otac čoveka6. @ičnost se razvija kao odgovor na osnovu ? glavna izvora izvora napetosti$ napetosti$ Lziološke pro#e!e rašćenja % o!ujećivanje% !ukobe; pretnje2 Neposredna posledica porasta napetosti potekle iz ovih izvora jeste da osoba biva prinu)ena da uči nove metode smanivanja napetosti. 3vo učenje je ono što se podrazumeva pod razvojem ličnosti. ,O')-O*E6'* ,O')-O*E6'*ANjE ANjE 0 se može odrediti kao metod pomoću kojeg osoba preuzima crte neke druge osobe i čini ih sastavnim delom svoje ličnosti. +i biramo uzore koji izgled izgledaju aju uspešn uspešniji iji u zadovo zadovolja ljavan vanju ju svojih svojih potre potreba ba nego nego što sm smo o mi. (ete (ete se poistovećuje s roditeljima posebno u prvim godinama života. Kasnije bira druge koji su bliži njegovim željama. 3bično se biraju i utelotvoruju one odlike za koje se veruje da će pomoći ostvarenje željenog cilja. :oistovećivanje je tako)e metod pomoću kojeg se može ponovo steći objekt koji je bio izgubljen poistovećivanje sa voljenom osobom koja je umrla!. +ože se poistovećivati i sa životinjama% izmišljenim likovima% ustanovama% apstraktnim idejama i neživim objektima. Kad d se prvi prvi izbo izborr obje objekta kta inst instin inkt kta a poka pokaže že nepr nepris istu tupa pača čan n zbog zbog ,O+E ,O+ERA RANj NjE E 0 Ka spoljašnjih ili unutrašnjih prepreka% stvara se novo ulaganje. ,ko je novo ulaganje opet sprečeno dolazi do pomeranja sve dok se ne na)e objekat koji donosi izvesno osloba)anje prigušene napetosti. 2ada se ulaže u taj objekat sve dok on ne izgubi moć moć da sm sman anju juje je nape napeto tost st%% posl posle e čega čega nast nastaj aje e potr potrag aga a za drug drugim im pode podesn snim im objektom. 2okom niza pomeranja koja u tako velikoj meri sačinjavaju razvoj ličnosti% izvor i cilj instinkta ostaju nepromenjeni% menja se samo objekat. mehanizam zam koji koji se sas sastoj tojii u trans8 trans8or ormis misanj anju u energ energije ije sir sirovi ovih h i )ublima#ija je mehani nepr neprih ihva vatl tlji jivi vih h nago nagona na u soci socija jaln lno o prih prihva vatl tlji jive ve i cenj cenjen ene e moti motive ve.. Npr Npr. 'naž 'nažan an agresivni motiv može biti sublimiran u sportski takmičarski duh ili u motivaciju da se postane hirurg. 'ublimirani seLualni nagon izvor je romantičnih ljubavnih osećanja koja su vekovima inspiracija umetnicima. (a inči je slikao +adonu jer je sublimirao nagon za intimnošću s majkom od koje je bio odvojen. 'ublimacija nikad ne završava potpunim zadovoljenjem% uvek ostaje barem mala napetost. :omeranj :omer anje e koje koje stvara stvara viša viša kultu kulturn rna a postig postignuć nuća a naziva naziva se )ublim )ublima#i a#ija2 ja2 :ravac pome pomera ranj nja a odr odre)uj e)uju u dva dva čini činioc oca. a. 2o su$ su$ !'l !'lič ično nost stii zame zamenj njen enog og obje objekt kta a sa originalnim i D!'ankcije i zabrane nametnute od strane društva. Npr. (ete uči da je dozvoljeno sisati lizalicu ali ne i svoj palac potreba za sisanjem!. prekomerne strepnje% 7a je prisiljeno O1>RA+>EN' +EHAN'3A+ JA 0 :od pritiskom prekomerne da preduzme krajnje mere za oslobo)enje od pritiska. 2o su mehanizmi odbrane. Blavne Blavne odbran odbrane e su potisk potiskiva ivanje nje%% proje projekci kcija% ja% pretv pretvara aranje nje u supr suprotn otnost ost%% "ksaci "ksacija ja i nazadovanje. 'vi odbrambeni mehanizmi imaju dve zajedničke karakteristike$ !3ni odriču% krivotvore ili iskrivljuju stvarnost i D!3ni deluju nesvesno% osoba nije svesna onoga što se dešava. :otiskivanje se vrši kada ,O-')K'*ANJE ; jedan od najranijih pojmova psihoanalize. :otiskivanje se izbor objekta koji izaziva preveliku preveliku uzbunu istiskuje iz svesti putem protivulaganja.
:otiskivanje može čak remetiti normalno 8unkcionisanje tela strah od seksualnog nagona nagona 0 impote impotenci ncija! ja!.. :o :otis tiskiv kivanj anja a mogu mogu prokr prokrčit čitii put kroz kroz supro suprotst tstavl avljaj jajuća uća protivulaganja ili se mogu ispoljiti u obliku pomeranja. :rimer za uspešno pomeranje 0 sin koji je potisnuo neprijateljska osećanja prema ocu može ispoljiti neprijateljska osećanja prema drugim autoritetima. (a bi pomeranje bilo uspešno u sprečavanju ponovnog bu)enja strepnje% ono mora biti prerušeno u neki pogodan simbolički oblik. 7ednom stvorena potiskivanja teško se poništavaju. 3soba mora uveriti sebe da opasnost više ne postoji% ali ona ne može dobiti ovakvo uveravanje sve dok se ne ukloni potiskivanje i tako omogući testiranje stvarnosti. meha hani niza zam m pomo pomoću ću kojeg ojeg se neur neurot otič ična na i mora moraln lna a str strepnj epnja a ,ROJ ,ROJEK EK/' /'JA JA 0 me pretvaranju u objektivni strah. 3vo pretvaranje lako se izovdi% jer je prvi izvor kako neurotične tako i moralne strepnje strah od kazne% koju može primeniti spoljašnji čini činila lac. c. 53na 3na me mrzi mrzi66 umes umesto to 57a je mrzi mrzim6 m6 ili ili 53n me prog progan anja ja66 umes umesto to 5
,RE-*ARANjE $ )$,RO-NO)- 0 ova odbrambena mera odnosi se na zamenu u svesti impulsa ili osećanja koje stvara napetost njegovm suprotnošću. Npr. Npr. +rznja se zamenjuje ljubavlju. :rvobitni impuls još uvek postoji% ali je prikriven ili maskiran onim onim koji oji ne izaz izaziv iva a str strepnj epnju. u. :retv :retvar aran anje je u supr suprot otno nost st obič obično no kara karakte kteri riše še ekstravagantno iskazivanje 0 osoba suviše protestuje 0 i prisilnost. >kstremni oblici ponašanja bilo koje vrste obično ukazuju na pretvaranje u suprotnost. suprotnost. .'K)A/'JA i NA3A1O*ANjE 0 drugim rečima osoba može postati "ksirana za jedan od ranijih ranijih stupnjeva stupnjeva razvoja% jer preduzim preduzimanje anje sledećeg sledećeg koraka koraka izaziva izaziva strepnju strepnju.. 2esno 2esno povezan sa "ksacijom je vid odbrane 0 nazadovanje regresija!. regresija!. < ovom slučaj slučaju u oso osoba ba koja koja se susre susreće će sa trauma traumatsk tskim im doživl doživljaj jajima ima povlač povlačii se na raniji raniji stupanj razvoja. Fiksacija i nazadovanje su obično relativna stanja1 osoba se retko potpuno "ksira ili nazaduje. Fiksacija i nazadovanje su odgovorni za neujednačenosti u razvoju. ojda su prvih vih G godi godina na živo života ta odluč dlučuj ujuć uće e za )-$, )-$,Nj NjE* E*'' RA3* RA3*OJ OJA A 0 za Frojda uobličavanje ličnosti. Aatim stadijum latencije mirovanja! do puberteta pa ponovo razbuktavanje koje koje se opet smiruje u odraslom odraslom dobu. 'vaki stupanj razvoja u toku toku prvih pet godina života je odre)en načinima reagovanja reagovanja posebnih zona tela. 3ralni% analni i 8alusni su pregenitalni stupnjevi. Nakon njih nastupa latencija a zatim u mladalaštvu se ponovo bude i ako su uspešno pomereni ili sublimirani od strane 7,% osoba prelazi u završni stupanj 0 genitalni.
ORA&N' ORA&N' )-$,ANj )-$,ANj 0 glavni izvor prijatnosti koja dolazi od usta je jedenje. 3ralne aktivnosti% unošenje hrane i griženje% prototip su za mnoge kasnije karakteristične crte. :rijatnost koja dolazi od oralnog unošenja može biti pomerena na druge vrste unošenja kao što su sticanje znanja ili imovine. @akoverna osoba je "ksirana na nivo oralnog unošenja. 2akva osoba će progutati sve što joj se kaže. Briženje ili oralna agresivnost mogu biti pomereni i prikazivati se u obliku sarkastičnosti i polemičnosti. 3va 8aza odvija se dok je beba skoro potpuno zavisna od svoje majke 0 u ovom period nastaju i osećanja zavisnosti. 3va osećanja uprkos kasnijem razvoju 7, teže da istraju tokom čitavog života i da uvek izbiju u prvi plan kada se osoba oseća
tesko teskobn bno o ili nesigu nesigurn rno. o. Frojd rojd ; želja želja za povrat povratko kom m u mater matericu icu 0 najeks najekstr tremn emniji iji simptom zavisnosti. 3ral 3ralni ni kara karakte kter$ r$ !(i !(ivl vljen jenje je ; zavi zavist st11 D!,k D!,kti tivn vnos ostt ; pasi pasivn vnos ost1 t1 E!3p E!3pti timi miza zam m ; pesimizam1 ?!@akovernost ; sumnjičavost. kada se hran hrana a svar svarii osta ostata tak k se skup skuplj lja a u donj donjem em delu delu ANA& ANA&N' N' )-$, )-$,AN ANjj 0 kada intestinalnog trakta i reeksno ispušta kad pristisak na analne s"nktere dostigne odre)e odre)eni ni nivo. nivo. -zbaci -zbacivan vanje je izmeta izmeta uklanj uklanja a izvor izvor neprij neprijatn atnost ostii i stvara stvara oseća osećanje nje olakšanja. Kad započne vežbanje kontrolisanog kontrolisanog vršenja nužde u toku D. godine! dete mora da nauči da odloži zadovoljstvo koje potiče od osloba)anja analne napetosti. < zavisnosti od postupka majke% mogu da se 8ormiraju različite crte i vrednosti. tvrdog ogla lavo vost st%% škrt škrtos ost1 t1 ako ako je majk majka a stog stoga% a% dete dete može može Rete Retent ntiv ivni ni kara karakt kter er 0 tvrd zadržavati svoj izmet i patiti od zatvora. dete izbacu izbacuje je svoj svoj izmet izmet u najnep najnepogo ogodni dnije je vreme vreme.. 3vo je Repr Repre!i e!ivne vne mere 0 dete prototip za sve vrste ekskluzivnih crta 0 okrutnost% rušilaštvo% neurednost% bes. )tvaralaštvo i prouktivno!t 0 ako majka moli dete da izbaci izmet i nakon toga ga hvali% dete ce shvatiti da je ta aktivnost neobično važna% razvija se stvaralaštvo i produktivnost. ,nal ,nalni ni kara karakt kter er$$ !2v !2vrrdich dichlu luk k ; pret preter eran ana a veli velik koduš odušno nost st11 pomirljivost1 E!
D!2v D!2vrrdogl doglav avos ostt
;
tokom ovog ovog stupnj stupnja a razvoj razvoja a lično ličnosti sti u sredi središte šte dospev dospevaju aju .&A$)N .&A$)N'' )-$, )-$,ANj ANj 0 tokom seksualna i agresivna osećanja povezana sa 8unkcionisanjem genitalnih organa.
Eipov Eipov komplek komplek! ! 0 se sastoji od seksualnih ulaganja u roditelja suprotnog pola i neprijateljskih ulaganja u roditelja istog pola. 1ečak želi želi da poseduje svoju majku i ukloni oca a devojčica obrnuto. >dipov kompleks je različit kod muškaraca i žena. < početku oba pola vole majku jer ona zadovoljava njihove potrebe i kivni su na oca% jer ga smatraju suparnikom suparnikom za majčinu ljubav. ljubav. (ečakova rodoskrvna žudnja za majk majkom om%% kao kao i rast rastuć uća a želj želja a ozlo ozloje) je)en enos osti ti prem prema a ocu% ocu% dovo dovodi di ga u suk sukob sa roditeljima% naročito sa ocem. -stovremeno njegovo opasno erotsko osećanje prema majci pretvara pretvara se u bezopasnu bezopasnu i nežnu ljubav ljubav prema njoj. 1evojči#a menja pravi objekat ljubavi 0 majku za novi objekat 0 oca. (o ovoga dolazi usled njene reakcije na razočarenje kada otkrije da dečaci imaju istureni seksualni organ penis! a ona ima samo šupljinu. -z ovog traumatskog iskustva proističe nekoliko važnih posledica. 3na smatra majku odgovornom za svoje kastrirano stanje1 prenosi ljubav na oca jer on ima verni organ koji ona teži da deli sa njim. Aavist zbog penisa je ženski duplikat ka!tra#ione !trepnje dečaka i obe pojave dobile su zajednički naziv ka!tra#ioni komplek!. (evojčica zamišlja da je izgubila nešto vredno% dok se dečak plaši da će to izgubiti. Aa razliku od >dipovog kompleksa dečaka% koji biva potisnut ili na drugi način izmenjen kastracionom strepnjom% >dipov kompleks devojčice teži da istraje% iako trpi neke izmene usled realističkih prepreka koje je sprečavaju da zadovolji svoju seksualnu želju sa ocem. ,li on se ne potiskuje tako snažno kao kod dečaka. Frojd rojd je pretp pretpost ostavi avio o da je svaka svaka oso osoba ba suštin suštinski ski biseL biseLual ualna1 na1 svaki svaki pol pol privla privlače če pripadnici istog pola isto kao i pripadnici suprotnog pola. 3vo je konstitucionalna osnova osnova homose homoseLua Lualiz lizma% ma% mada mada kod kod većine većine ljudi ljudi homose homoseLua Lualni lni impuls impulsii ostaj ostaju u latentni.
ulaganja ja prege pregenit nitaln alnog og period perioda a po svom svom karakt karakteru eru su %EN'%EN'-A&N' )-$,ANj )-$,ANj < ulagan narc narcis isti tičk čka. a. 2o znač značii da poje pojedi dina nacc prib pribav avlj lja a zado zadovo volj ljst stvo vo nadr nadraž aživ ivan anje jem m ili ili manipulisanjem svog spostvenog tela% a u druge ljude se ulaže samo zato što oni pomažu pomažu da se obezb obezbede ede dodatn dodatnii oblici oblici telesn telesnog og zadovo zadovoljs ljstva tva deteta deteta.. Aa vreme vreme mladalaštva deo ove samoljubavi ili narcizma kanališe se u stvarni izvor objekta. +ladić počinje da voli druge iz čovekoljubivih motiva a ne samo iz sebičnih pobuda. :očinju :o činju da se ispoljavaj ispoljavaju u seksualno seksualno privlačenj privlačenje% e% socijaliza socijalizacija% cija% grupne grupne aktivnosti% aktivnosti% priprema za brak& :ri kraju mladalaštva pojedinac se od narcističkog malog deteta koje teži prijatnosti preobražava u realistički orijentisanog i socijalizovanog odraslog. +e)utim ne treba misliti da su pregenitalni impulsi zamenjeni genitalnim. :re bi se mogl moglo o reći eći da su se ulag ulagan anja ja oral oralno nog% g% anal analno nog g i aus ausno nog g stup stupnj nja a spoj spojil ila a i sintetizovala sa genitalnim impulsima. Blavna biološka 8unkcija genitalnog stupnja je produženje vrste1 psihološki aspekti pomažu da se ovaj cilj ostvari% obezbe)ujući odre)enu meru stabilnosti i sigurnosti.
O&,ORNjegova teorijska ube)enja$ Cavio se pojedincima.
&'(NO)&'(NO)- 7 :rvo je de"nisao kao ono što čovek jeste. 3nda konačna de8.$ @ičnost je dinamičko ustrojstvo onih psiholoških sistema koji u pojedincu odre)uju njegovo jedinstveno prilago)avanje prilago)avanje sredini. KARAK-ER 7 :odrazumeva neki kod ponašanja po kojem su se pojedinci ili njihovi postup postupci ci proce procenji njival vali. i. Aato Aato se pri opisiv opisivanj anju u nekog nekog karak karakter tera a čes često to koris koriste te reči reči 5dobar6 ili 5r)av6. Karakter je etički pojam i 3lport kaže da mi volimo da karakter de"nišemo kao procenjenu ličnost a ličnost kao karakter oslobo)en procene.
-E+,ERA+ -E+,ERA+ENEN- 7 3dnosi se na one dispozicije koje su tesno vezane za biološke i "ziološke odrednice% koje ispoljavaju relativno malo promena tokom razvoja.
O!obeno 8proprium9 Na pitanje da li je pojam samstva neophodan% 3lport je odgovorio$ predložio je da sve 8unkci 8unkcije je 7a ili 'amstv 'amstva a nazove nazove ličnim ličnim 8unkci 8unkcijam jama a ličnos ličnosti. ti. 3vim 3vim 8unkci 8unkcijam jama a
ličnosti je zajednička pojavna toplina i osećaj važnosti. 3lport razlikuje M vidova u razvoju ličnog 'amstva$ ano detinjstvo do E. godine ; !3sećanje telesnog sebe1 D!3seć D!3sećanj anje e trajno trajnog g identi identitet teta a sebe1 sebe1 E!'amo E!'amocen cenjen jenje% je% ponos ponos11 3d ?.;O. ?.;O. godine godine ; ?!:roširenje sebe1 G!'lika o sebi1 3d O.;D. godine O!7a kao razuman rešavalac1 mladićstvo ; M!'amosvojno teženje.
.unk#ionalna .unk#ionalna autonomija 3vo načelo znači da data radnja ili oblik ponašanja može da postane svrha ili cilj sama po sebi% uprkos činjenici da je prvobitno vršena iz nekog drugog razloga. 'vako ponašanje% iako je u početku poteklo iz organskih napetosti ili napetosti pojedinih delova% delova% može da ima sposobnos sposobnostt beskonač beskonačnog nog održavanj održavanja a u odsustvu odsustvu biološkog biološkog potkrepljenja. (e8$ Funkcionalna autonomija shvata motive odraslih kao različite% samoodržive savremene sisteme% koji izrastaju iz njima predhodećih sistema% ali koji su 8unkcionalno nezavisni od njih. :rimer$ @ovac u početku lovi da bi imao hranu ali kasnije kad ima hrane lovi da bi zadovoljio agresiju. +e)utim% 3lport 8unkcionalnom autonomijom smatra da lovac lovi i kad nema potrebu da zadovoljava agresiju već da jednostavno lovi jer voli lov. :acovi 0 kolodijum na ušima% i pacovi plivaju kroz kanal do hrane.
'z Olportove knjigeG RA3*OJ O)E6ANJA )E>E RANO 1E-'NJ)-*O o 2 goine 7 =9O!ećanje tele!nog !ebeM @9O!ećanje trajnog ientiteta !ebeM 9)amo#enjenje; pono!M (oba od ro)enja do približno godinu dana naziva se i senzo;motorno doba. (ete prima draži i reaguje na njih ali još uvek ne postoji 7,. < G. i O. mesecu dete posmatra prste na rukama i nogama% može da uhvati predmet ali ne ume da pusti% sve stavlja u usta. Aa njega su prsti i ono što drži u rukama isto. ,ko se dete samo povredi ujede! ono plače ali nije svesno da je samo sebi to uradilo. 'a P meseci u ogledalu prepoznaje roditelje ali ne i sebe. 3ko /. meseca će pokušati da uhvati
svoj odraz da se igra s njim ali i dalje ne zna da je to on. Kad beba počne da puzi i hoda% često se sudara s predmetima i dobija čvoruge. 2ako postepeno uči da postoji spoljna stvarnost. :očinje da naslućuje jedan svet koji je 5ne;7,6 pre nego što mu se razvije čulo za 7,. 'a P meseci dete plače kad vidi nepoznatu osobu. 3sobe koje prepoznaje odre)uju njegov identitet% zato se kaže$ 52- je postajalo pre nego 7,6. -straižvači smatraju da se oko G meseci starosti javlja svest o 57,6.
-ele!no JA 8o!ećanje tele!nog !ebe9 :rvi vid samosvesti razvija se iz telesnog 7,. +alo dete stalno prima senzacije od unutrašnjih organa tela% mišića itd. :ostoji stalni napor da se održi stav tela% naročito u pred predel elu u glav glave. e. 3s 3seć eća a pove poveća ćan n napo naporr zbog zbog anat anatom omsk skog og polo položa žaja ja.. 3s 3seć ećan anje je telesnog sebe% pored organskih senzacija% nastaje i iz 8rustracija koje nastaju van njega. (ete koje ne može da jede onda kad želi% udara glavom i saznaje za granice svog suviše čvrstog tela. Kroz ceo život% osećanje telesnog sebe je osnovni dokaz našeg postojanja. Kad smo zdravi% normalan tok senzacija se često ne primećuje ali kad smo bolesni% imamo bolove ili neka lišavanja% telesno čulo se oštro obrazuje. 3no što opažamo da prisno pripada našem telu% toplo je i prijatno% ono što opažamo kao odvojeno postaje hladno i strano. pljuvačka% krv!. +a koliko telesno čulo bilo važno% ono nije celokupnost nečijeg 7,. Npr. @judi koji su mučeni% doživljavali tešku bol% kažu da imaju osećaj odvajanja od samog sebe. 52o se dešava mom telu a ne meni. 3vo će proći a ja ću se izvući nekako.6 2elesno 2elesno 7a nastaje zahvaljujući stalnim telesnim senzacijama% ali i nervnom sazrevanju koje omogućava sećanja koja su potrebna za osećanje samokontinuiteta. samokontinuiteta.
)amoientično!t )amoientično!t 8o!ećanje trajnog ientiteta !ebe9 P/;ogodišnji starac siguran je da je ono isto 7, koje je bio i kada je imao E godine iako se oko njega sve promenilo već mnogo puta. 7a;identitet se nastavlja čak i onda kada znamo da se ostali deo naše ličnosti promenio. Najvažniji psihološki 8aktor u uspostavljanju osećanja identiteta% u D. godini života% jeste 8aktor govoraJ Najvažnija lingvistička pomoć je ime samog deteta. Bde je (žonijev nosQ*okoQ! 'lušajući ponavljanje svog imena% dete shvata sebe kao nešto izdvojeno kome se drugi stalno obraćaju. 'a imenom dolazi svesnost o samostalnom položaju u društvenoj grupi. @ične zamenice su nešto s čime teško izlazi na kraj. (vogodišnje dete često menja prvo% drugo i treće lice. 3vo odražava teškoću koju dete ima sa svojim identitetom. :ošto je 7a;identitet delimično uspostavljen% dete ga u igri lako napušta. +ože da ga izgubi do te mere da počne da se ljuti ako drugi ljudi u njemu ne vide medveda% avion ili šta god je njegova mašta stvorila. Ne razlikuje san i javu tigar iz sna je stvaran!. (eca od D.;E. godine pojačavaju osećanje identiteta ponosno pokazujući novu obuću% traku u kosi ili igračku. 3devanje doprinosi da se dete izdvaja iz okoline. :rimer$ intu indijanci u Kali8orniji Kali8orniji 0 ja sam jela;moje dete1 ja sam bolestan;moj konj. Najvažniji oslonac našeg samoidentiteta kroz ceo život ostaje naše ime. Naše ime je simbol našeg celokupnog bića. Npr. Npr. < sobi punoj ljudi brzo čujemo svoje ime. @jutimo se kad ga neko zaboravi. 3sobe koje ne vole svoje ime ne vole svoju ličnost.
)amo#enjenje 8pono!9
:re nego što napuni D godine% dete hoće da kontroliše svoj svet. 7avlja se potreba za autonomijom. (a natera stvari da rade. gura svoja kolica% čemu služi mastilo% ruž% brijač% ormani% mačke% psi&!. 2a strast% užas za roditelje% je normalan prilazni odnos deteta prema sredini 0 istraživački nagon. (ete koje hoće da odvrne slavinu i otac koji 5pomaže6. Kada je istraživačka sklonost 8rustrirana dete to doživljava kao udarac na njegovo samocenjenje. >go je osujećen% ishod je poniženje i gnev. (ete jasno postaje svesno sebe kao sebe. (ete uči da hoda 0 ponosno je kad nauči. 'amo se obuče% samo se hrani i kad to uspe% ponosno je. Negativizam 0 azvoj svesti o sebi dostiže kritičnu tačku oko druge godine. 7edan simptom je naglo suprotstavljanje hranjenju% oblačenju% primanju naredbi 0 svemu što roditelji žele. (ete u ovom periodu smatra skoro svaki predlog odraslih kao ugrožavanje njegovog integriteta. 2ako 2ako se kod njega razvija uopštena navika da kaže 5neJ6. -ako kasnije razmisli i misli 5da6% sigurnije mu je da se odupre svemu da bi zaštitilo svoje poštovanje. Kod nekih ljudi to nikad ne prestaje. (vogodišnje dete još uvek nije takmičarski nastrojeno. 2ek oko treće godine počinje da se javlja ali potpuni smisao dobija tek oko O.;M. godine.
O1 C2 1O 2 %O1'NE < C9,roširenje !ebeM !ebeM D9)lika o !ebi2 < ovom periodu razvoj 7, još je daleko od toga da je potpun. :redškolsko dete lako gubi svoj 7a;identitet 7a;identitet.. Neraspolož Neraspoloženo eno je ako ne priznajemo priznajemo njegove preobražaje. preobražaje. +ašta i stvarnost se pretapaju jedno u drugo. +ašta dominira životom igre. :ojavljuju se zami zamišl šlje jeni ni drug drugov ovii 0 običn bično o dete dete ili ili živo životi tinj nja. a. 7oš 7oš uvek uvek post postoj ojii muka muka sa zamenicama učitelj i dete% ja sam ja% ti si ti!. 3sećanje telesnog ja se produbljuje dečak koji treba da vadi krajnike!. (ete je egocentrično sunce njega prati% svet se vrti oko njega!% veruje da drugi misle isto što i on. < ovom periodu javljaju se D aspekta svoga 7,$ !:roširenje sebe 0 'misao za takmičenje nastaje posle E. godine. ' njim se javlja smisao za posedovanje$ ja imam bicikl% moj tata% moj pas. :ostavljeni su temelji za važno proširenje sebe. 5#ovek je ono što voli6 0 najbolje upoznajemo čoveka ako znamo njegovo prošireno;ja. D!'lika o sebi 0 Na ovom uzrastu pojavljuje se i začetak slike o sebi i razmišljanja o tome !Kakav sam1 D!Kakav želim da budem1 E!Kakav treba da budem. (ete počinje da saznaje da roditelji žele da ono bude 5dobar dečak6 ali i da je ono ponekad 5nevaljalo6. :rocesom interakcije ono uvi)a šta njegovi roditelji očekuju od njega i upore)uje to sa svojim ponašanjem. 3vde se polažu temelji za namere% cilj ciljev eve% e% mora moraln lne e odgo odgovo vorn rnos osti ti i pozn poznav avan anje je samo samog g se sebe be%% što što će kasn kasnij ije e igra igrati ti istaknutu ulogu u njegovoj ličnosti.
O1 2 1O =@2 %O1'NE 7 9Ja kao razuman rešavala#2 (ečje osećanje identiteta% slike o sebi i njegova sposobnost za proširenje sebe u veli velik koj se me meri ri poja pojača čava vaju ju sa pola polask skom om u škol školu. u. zad zadir irki kiva vanj nje e 5deb 5debel eljk jko o6% četvorooki6!. 'hvata da se van doma od njega očkuje drugačije ponašanje. - sad ta dva dva razl različ ičit ita a pona ponaša šanj nja a treb treba a da sjed sjedin inii u se sebi bi.. (eca (eca u ovom ovom uzra uzrast stu u post postaj aju u moralistička i legalistička. :ravila igre moraju se strogo poštovati. oditeljska pravila su važna ali sada su važna i pravila družine. (ete veruje da su njegova porodica% religija ali isto i grupa vršnjaka u pravu. -ako može da oseća sukob izme)u mišljenja
roditelja i mišljenja vršnjaka% ipak je čvrsto odano ovim posebnim proširenjima sebe. < ovom periodu 5identi"kacija6 postaje važan deo učenja. Aa sve to vreme razvija se intelektualni život deteta. 3bjektivno znanje ga očarava i pitanje 5zašto6 je stalno na njegov njegovim im usnam usnama. a. :očinje očinje da ose oseća ća novu novu moć% moć% novi novi vid sebe$ sebe$ 7, kao kao razuma razuman n rešavalac. 2ek sada dete potpuno uvi)a da u rešavanje problema mora da unosi umnu sposobnost. anije je mislilo% ali sada misli o mišljenju. 7a kao rešavalac se slaže sla že sa Frojdo rojdovom vom de"nic de"nicijo ijom m >ga. >ga. (eca (eca počinj počinju u da se bave bave razmiš razmišlja ljanje njem m i 8ormalnim mišljenjem.
+&A1'6)-*O +&A1'6)-*O < F9)amo!vojno teženje2 (vogodišnje dete je prošlo kroz pripremni stadijum traženja identiteta. 'ada se taj problem opet javlja. 4entralni problem mladih ljudi postaje 0 Ko sam jaQ Blavno pitanje je jesam li ja dete ili odrastao čovek. oditelji ovde nisu ni od kakve pomoći. :onekad oni postupaju sa mladićem kao sa detetom a ponekad očekuju da on primi na sebe sebe odgovo odgovorn rnost ostii zrelo zrelog g čovek čoveka. a. +ada +ada i dalje dalje zadrža zadržava va mnoge mnoge stavov stavove e iz detinjstva% on je sada "zički i seLualno dovoljno zreo da može igrati uloge odraslog čoveka. Npr. Negde može da se dobije vozačka sa ?% negde sa G% negde sa P godina. Aavisi gde živite% što znači da se ne zna kad se postaje odrastao čovek. :rela :relazz iz osnov osnovne ne u sredn srednju ju školu školu tako)e tako)e različ različit it na različ različiti itim m mes mestim tima. a. 3bredi 3bredi raznorazni& +ladić kome brada još nije porasla a drugarima jeste% je u patnji. (evojka kojoj nisu još porasle grudi. ,li niko ne voli kad mu se kaže 5vidi kako si porastao6. Cuntovništvo mladih je u bliskoj vezi sa traženjem identiteta. 2o je njihov konačni zahtev zahtev za autono autonomij mijom. om. 2raganj raganje e za identi identitet tetom om se vidi vidi u načinu načinu kako kako mladić mladić proverava različite maske. (anas češlja kosu na jedan način% sutra na drugi% danas razgovara na jedan sutra na drugi način. oditelji se bune protiv toga i zato to radi s vršnjacima% najčešće sa suprotnim polom. Aaljubljivanje je često sredstvo da se prove proveri ri slika slika o sebi. sebi. :artner artnerii u mladal mladalačk ačkoj oj ljubav ljubavii vodiće vodiće beskra beskrajne jne razgov razgovor ore% e% menjajući uloge maske!% da bi videli e8ekat. 'rž problema za mladog je u odabiranju zanimanja ili nekog drugog životnog cilja. +ladost ima suviše visoke ciljeve. +nogi mladalački ideali su toliko visoki da im predstoji bolno spoticanje na svakom koraku. 2okom D/;ih mogu da otkriju da ne mogu imati toliki uticaj na svet% ili da brak ipak nije tako savršen% da imaju manje talenta nego što su mislili itd. 'vo)enje slike o sebi na prirodnu veličinu zadatak je zrelijih godina. (alekosežne namere i ciljevi u mladosti dodaju nove dimenzije osećanju sebe 0 ,spekt M 0 'amosvojno teženje. Neki pisci smatraju da je najbitnije da mladić ima jedan glavni zadatak čijem ispunjenju teži. (ok mlado biće ne počne da pravi planove% osećanje samog sebe nije potpuno. azlika izme)u želje malog deteta da bude vatrogasac i izbora budućeg zanimanja mladog čoveka je u tome što malo dete ne pravi nikakav plan% ono samo želi1
,RO,R'$+ :roprium obuhvata svih M aspekata koji čine 5ja6 kako ga mi osećamo i saznajemo. :roprium :roprium predstavlja objekat objekat našeg znanja o sebi i osećanja sebe. :roprium :roprium nije u svim trenucima nešto svesno% ali aspekti propriuma imaju uticaja na naše ponašanje
i onda kada ih mi ne uzimamo svesno u obzir npr. nismo uvek svesni svog telesnog ja% ali nam bol nametne takvu svesnost1 duboko smo obuzeti nečim što radimo i nismo svesni svoje samosvojne težnje% ali ona igra svoju ulogu!. (va problema vezana za osecanje sebe su kompleks nize vrednosti i savest.
O!e#ćnja O!e#ćnja niže vreno!ti vreno!ti 7 'vi doživljavamo neuspehe. Kad se dese% mi uložimo veći napor da bi uspeli me)utim ako se neuspesi ponavljaju češće% ne možemo ih se oslobo osl obodit diti. i. 3staju 3staju kao kao uspome uspomene ne koje koje se stalno stalno vraćaj vraćaju. u. 2ako ako može može da nastan nastane e usa)eno osećanje nedovoljnosti koje se stalno pogoršava.
osećanjem ali ne uvek. 'avest je kod normalnog čoveka indikator koji pokazuje da li neka aktivnost razara ili je razorila neki deo slike o sebi. (va problema u psihologiji stvarnosti$ !odnosi se na njen razvoj1 D!odnosi se na njenu zrelu strukturu. < detinjstvu se savest javlja kod onoga što se 5mora6 a ljudi ga 8ormir 8ormiraju aju kao kao nešto nešto što 5treba6 5treba6.. From rom prvi prvi naziva naziva Autoritarna !ave!t a drugi deteta je nastal nastala a zbog zbog rodit roditelj eljski skih h ograni ograničav čavanj anja a i Humani!tička !ave!t. Kod deteta zabrana. N> prljavština1 N> tv% preti kazna! Kad progovori nauči reč 5mora6 mora da se umiva% roditeljske kazne i nagrade! ali ne postoji svest o tome zašto se nešto mora mora ili ili ne sm sme. e. 3bja 3bjašn šnje jenj nje e dete detetu tu koje oje ne razu razume me zašt zašto o nešt nešto o mora mora je komplikovano% nekad zato što će da se izgori% nekad zato što smeta roditelju% nekad zato što će ga ljudi osuditi ili bog kazniti ako krade. 2u 2u se dete uči poslušnosti. 3d O.; D. godine dete je naučeno da poštuje pravila. < mladač mladačko kom m dobu% dobu% mladić mladić smatra smatra da su većina većina rodit roditelj eljski skih h ograni ograničen čenja ja glupa. glupa.
-RAN).OR+A/'JA +O-'*A Ciće se menja rašćenjem. +otivi tako)e. :roces je postepen i suptilan. Ne menjaju se svi motivi podjednako. Nagoni ostaju u nama. Kod zrelih motiva prošlost je još uvek živa u sadašnjosti.
3a"tevi za aekvatnom teorijom motiva#ije =9Ona treba a prizna !avremeno!t motiva 0 9ta god da nas pokreće% čini to sada. +otivaciona teorija mora da ima u vidu sadašnje stanje organizma. :rošlost može može da bude bude važn važna a samo samo ako ako je dina dinami mičk čkii akti aktivn vna a u sada sadašn šnjo jost sti. i. (žo (žord rdžž kriminalac% zlostavljan% bez majke!. (rugi primer s istom istorijom 0 misionar. azlika je što (žordža još uvek aktivno muči sukob s ocem i i dalje iživljava i pomera! svoje neprijateljstvo prema ocu. +isionar je zamenio neprijateljske motive nekim blažim. 'ekundarni nagoni 0 sadašnji motiv crpe snagu iz prošlosti. Klinac kog je tata vodio na pecanje sad samostalno voli da peca. 'ekundarni nagon je sadašnje zadovoljstvo
u pecanju koje u sadašnjosti nema veze s ocem. Ne postoje sekundarni motivi u dinamičkom smislu ali postoje u vremenskom% jer svi sadašnji motivi izrastaju iz prethodnih. Neki motivi mogu da budu od sekundarne važnosti ali ako govorimo o energiji i dinamici nekog motiva oni su uvek primarni i u sadašnjosti. dopušta mnoge mnoge tipove tipove @9-o @9-o treba treba a bu bue e plurali!t plurali!tička ička teorija teorija 0 ona koja dopušta motiva. 7edan od nedostataka teorije motivisanosti je što je preterano uprošćuje. azni autori su uveravali da motivi mogu da se svedu na jedan tip 0 na nagone ili traženje zadovoljstva% na nesvesno ili na težnju za moći% ili na samoaktualizaciju. Ni jedna ne može sama jer sve imaju istine istine u sebi. =elja za čašom vode nije manji motiv nego želja za olimpijskim tro8ejem. +aslov govori o motivima 5de"cita6 ze)% glad% bezbednost! i motivima 5rašćenja6 ambicije% interesi!. +otivi su toliko različiti da ne može da se na)e jedan zajednički imenitelj. 7edino možemo reći da u motive spada sve što želimo da učinimo svesno ili nesvesno!.
9Ona treba a pripiše inamičku !nagu kognitivnim pro#e!ima pro#e!ima < na primer planiranju i nameri2 0 < prethodnoj epohi iracionalizma se smatralo da je intelekt samo oru)e za ostvarenje motiva. Kognitivne 8unkcije su samo sluge. < novoj epohi želja želja i razum razum se stapaj stapaju u u jedan jedan motiv 0 namera namera.. Naj Najvaž važnij nija a je za razumeva razumevanje nje ličnosti. 3n nam omogućava da prevazi)emo suprotstavljanje suprotstavljanje motiva i mišljenja. Kao i svi svi moti motivi vi%% name namera ra se odno odnosi si na ono ono što što indi indivi vidu dua a nast nastoj ojii da urad uradi. i. -ma -ma i neposrednih i kratkoročnih namera da oteraš mušicu!. eća je važnost nagona koji su dalekosežni. Nameravamo da sredimo život% smisao egzistencije. :ojam namere nam omogu omogućav ćava a da prihva prihvatim timo o nekoli nekoliko ko važnih važnih crta crta motiva motivacij cije$ e$ !Kogn !Kogniti itivni vni i emotivni procesi u ličnosti stapaju se u jednu integralnu pobudu1 D!Namera kao i svaka svaka motivacija motivacija%% postoji postoji u sadašnjost sadašnjostii ali je snažno snažno orijentisan orijentisana a ka budućnos budućnosti1 ti1 E!3vaj E!3vaj termin termin ima izuzet izuzetan an prizvu prizvuk k 5održav održavane ane tenzij tenzije6 e6 i tako tako odraža odražava va pravu pravu prirodu svih dalekosežnih motiva1 ?!Kad upoznamo glavne namere jednog života% imamo imamo nacrt nacrt pomoću pomoću koga koga u perspe perspekti ktivi vi sagle sagledav davamo amo i uzgre uzgredna dna streml stremljen jenja. ja. student koji namerava da postane hirurg% žrtvuje ženidbu% žrtvuje 8udbal!. < novijoj psihol psihologi ogiji ji izbega izbegava va se izraz izraz namer namere. e. +ože +ože se zameni zameniti ti izrazo izrazom m inter interesa esa.. (e8. (e8. interesa$ (ispozicija da se čovek angažuje u nekoj kulturno razra)enoj aktivnosti bez obzi obzira ra na bilo bilo kakv kakvu u drug drugu u nagr nagrad adu u sem sem zado zadovo volj ljst stva va koje koje ima ima od toga toga što što primenjuje tu dispoziciju. azlika zlika C9-a C9-a teorija teorija treba treba a pre!ta pre!tavlja vlja !tvarnu !tvarnu jein!tv jein!tveno! eno!tt motiva motiva 0 a izme)u stvarnog i apstraktnog motiva. azlika je samo u konkretnom ili apstraktnom gledištu na motive 0 (žim voli muziku 0 njegov interes je sekundarni nagon koji je razvila njegova muzikalna majka i zadovoljila njegove rane primarne nagone '; teorija!. -li :atrisija voli da dočekuje goste u svom domu 0 u osnovi je želja za kompetencijom. ,pstraktni se dakle uvek uklapa u neki teorijski sistem. ,pstraktno gledište je promašaj jer je uopšteno a ljudi su strahovito različiti.
.$NK/'ONA&NA A$-ONO+'JA Funkcionalna autonomija smatra zrele motive kao raznolike% samostalne% savremene sisteme koji izrastaju iz prethodnih sistema ali su 8unkcionalno nezavisni od njih. Kao što dete prevazilazi zavisnost od roditelja% nadživljuje ih i postaje samo;odlučujuće% to se dešava i sa motivima. 2aj prelaz može da bude postepen ali i drastičan važi i
za ljude i za motive!. Kad individua ili motiv sazreva% veza sa prošlošću se kida. eza je istorijska ali nije 8unkcionalna. 8unkcionalna. +otivacija je uvek savremena. =ivot drveta je nastavljanje života njegovog semena ali seme više ne održava i ne hrani potpuno izraslo drvo. :rethodni ciljevi vode potonjim ciljevima ali bivaju i napušteni u korist ovih poslednjih. Civii moreplovac koji čezne da se vrati na more. +oreplovac je stekao ljubav prema moru u borbi da zara)uje za život. +ore je 5sekundarno potkrepljenje6 za njegov nagon gladi. 'ada je morepl moreplova ovacc bogati bogati banka bankarr. :rvob :rvobitn itnii motiv motiv je uništ uništen en ali glad glad za morem morem i dalje dalje postoji% možda se čak i pojačava. :rimer D 0 sin političara koji postaje političar. (a li je prevazišo >dipov kompleks jer je želeo da bude kao otac da bi zadobio ljubav majke! ili su se motivi promeniliQ Areo interes je u početku nešto drugo. ,ktivnost koja kasnije postane motivaciona bila je prvo instrumentalna u odnosu na neki drugi cilj. ,ktivnost je nekada služila nekom nagonu ili nekoj prostoj potrebi1 sada ona služi sama sebi ili u širem smislu služi slici koju neko ima o samom sebi. Funkcionalna autonomija se odnosi na svaki sistem motivacije u kome obuhvaćene tenzije nisu iste vrste kao prethodne tenzije iz kojih se stečeni sistem razvija.
1*A 1*A N'*OA N' *OA A$-ONO+'JE 1)PRVI NIVO - Perseverativna funkcionalna autonomija – dodiruje se s onim što su prosti neurološki principi. principi.
A91okaz na životinjama 0 :acov koji je hranjen u isto vreme na isti način% kad se prekine hranjenje nastavlja da radi isto što je radio da bi došo do hrane. - kad je sit npr. tačno trči kroz lavirint. (rugi primer isto pacov i kolodijum na ušima. #eša se podjednako i kad više nema kolodijuma% nakon mesec dana. 3vi primeri pokazuju da mehanizam stavljen u akciju zbog jednog motiva nastavlja i dalje% bar za izvesno vreme% da se sam 5hrani6. 3vo je najelementarniji primer 8unkcionalne autonomije. >9Aik#ije 0 =udnja za duvanom% alkoholom i narkoticima je stečena žudnja i može da bude veoma jaka. ,dikt kad neko vreme ne komzumira opojno sredstvo% on povremeno ima "zičke simptome koji su jako neprijatni dok se ne zadovolje. Neki od njih$ njih$ lučenj lučenje e pljuva pljuvačk čke% e% stoma stomak k i utroba utroba u grču% grču% ose osećan ćanje je ga)enj ga)enja% a% drhta drhtanje nje od nervoznog straha. Kada se u medicinske svrhe daje neka droga% ljudi tako)e imaju slične reakcije kada im se skine terapija ali nakom izlečenja oni ne žele da se vrate narkoticima. +e)ujtim% kod pravih adikta koji su se odali poroku i posle mnogo godina javlja se potreba. 'amo ona više nije "zičke prirode. 3na se javlja zato što se 8ormir 8ormirao ao jedan jedan podsis podsistem tem ličnos ličnosti ti koji koji životn životne e 8rustr 8rustraci acije je upućuj upućuje e na uziman uzimanje je narkotika. narkotika. Kod njih se javila jedna stečena i autonomna motivaciona struktura. /9Kružni me"anizam 0 (eca neke radnje do iznemoglosti ponavljaju. Npr. baca kašik šiku a rodit oditel eljj je podiž odiže. e. odit oditel eljj se brzo rzo umori mori ali ali ne i dete. ete. 3vo 3vo je samoperpetuacija. 'vaka aktivnost izgleda da se povratno sprovodi u čulne kanale i tako tako održava održava jedan 5cirkularn 5cirkularnii reeks6. reeks6. 3vaj primer primer pokazuje pokazuje jednu privremenu privremenu 8unkcionalnu autonomiju. ,li je dobar jer pokazuje da ne moramo poreklo svake radnje da nalazimo u nagonskom motivu.
Neizvr zvršen šenii zadaci zadaci proiz proizvod vode e tenzij tenziju u koja koja indivi individuu duu 19,er!erva#ija 19,er!erva#ija zaataka 0 Nei zadržava na radu dok zadatak ne bude ispunjen. Npr. #ovek i reči na slovo 4. - ovde je 8unkcionalna autonomija kratkotrajna. Beštaltisti govore o 5tendenciji klozure6 koja koja traje traje do završe završetka tka zadatk zadatka. a. :amćenj amćenje e neizvr neizvršen šenih ih zadata zadataka ka je jače jače nego nego izvrše izvršenih nih.. :o :osto stoji ji pritis pritisak ak da se nastav nastavii rad na svako svakom m nedovr nedovršen šenom om zadatk zadatku. u. Aaklju Aaključak čak$$ Nagons Nagonsku ku moć nemaju nemaju usavrš usavršen en talena talenat% t% ni autom automats atska ka navika navika već neusavršen talenat i navika koja se stvara.
E9,ri!no poznavanje i rutina 0 Citnost rutine je u tome što ona insistira na svom nastavljanju. Njeno prekidanje znači povredu njenog prava. 3dstupanje od nje je prekršaj. ,ko detetu pričate priču ono vam neće dopustiti da u ponovnom pričanju nešto izmenite. :oznate igračke% običaji u porodici posebno se vole. 3dlazak od kuće u kamp npr. izaziva čeznju za domom. (ečiji moral je moral običaja% poslušnosti i rutine. Krevet u kome spavamo nam nije samo mesto za odmor već nam je prisan. (ete i nove vrste hrane koje ne voli. +e)utim ponavljanje priče nije vezano ni za kakav nagon. usko ime koje ste više puta čuli dopadaće vam se više nego neko novo rusko ime. ,ko po)ete na kon8erenciju koja traje više dana svako će težiti da sedne na isto mesto. Bardner +ar" je uveo pojam 5kanalisanje6. :otezna snaga prisnosti je često usko vezana sa zadovoljavanjem nagona. +i želimo da nam nagoni budu zadovoljeni na odre)eni način. Neko spava s jednim% neko s tri a neko bez jastuka. Kanalisanje ipak ne spada u teorije 8unkcionalne autonomije. )!R"#I NIVO - $amosvojna funkcionalna autonomija – %avisi od &%iološki' pretpostavki u ve%i s prirodom prirodom (ovekove li(nosti li(nosti
A9)po!obno!t A9)po!obno!t če!to prelazi u intere! 0 9)tečeni intere!i i vreno!ti imaju !elektivnu moć 0 3no što neko opaža% pamti i misli velikim delom je odre)eno njegovim svojstvenim 8ormacijama. Kako neki interes raste tako se stvara i trajan tenzionalan uslov koji vodi saobraznom ponašanju% a dela i kao nemi agens u odabiranju i upućivanju bilo čega što je u vezi s tim interesom. Npr. Npr. >steta i novine. 'tvara se selektivna tendencija. /9)lika koju imamo o !ebi i životni !til !u organizujući 0aktori 0 :ogrešno je zamišljati interese kao pojedinačne i odvojene glavne pokretače. 3ni zajedno čine složenu sliku koju neko ima o sebi ili njegov stil života koji je tako)e 8unkcionalno autonoman. 2a 2a slika se u toku života razvija i iz dana u dan sjedinjuje sve transakcije lica sa životom.
Aaključak svega je da je najvažnije osećanje odgovornosti koje čovek ima prema svom životu. Način kako neko de"niše svoju ulogu i dužnosti u životu umnogome odre)uje njegovo svakodnevno ponašanje.
KOJ' ,RO/E)' N')$ .$NK/'ONA&NO A$-ONO+N' 3lport 3lport tvrdi tvrdi da je strukt struktura ura ličnos ličnosti ti post;i post;inst nstikt iktivn ivna$ a$ njome njome ne vladaj vladaju u isklju isključiv čivo o uro)eni nagoni% niti njome normalno vladaju rane 8ormacije mladalačkih kompleksa. 3n ne sm smat atra ra da se ličn ličnos ostt 8or 8ormira mira do E. ili ili G. godi godine ne.. -pak -pak nisu nisu svi svi moti motivi vi Funkcionalno Funkcionalno autonomni.
=9Nagoni 0 3d ro)enja do smrti% ljudsko biće podleže biološkim nagonima. 3no mora mora da jede jede%% diše diše%% spav spava% a% izlu izluču čuje je i njeg njegov ovo o telo telo mora mora da vrši vrši bezb bezbrrojna ojna homeostatička prilago)avanja. ,ko neki motiv može da se svede prvenstveno na nagonske nagonske tenzije onda on nije 8unkcionalno autonoman. reptanje nje oka% oka% odskak odskakiva ivanje nje kolen kolena% a% proce process varenj varenja a 0 @9Reek! @9Reek!na na ranja ranja 0 2repta pokazu pokazuju ju indivi individua dualno lnost st 8unkci 8unkcioni onisan sanja ja ali nisu nisu 8unkci 8unkciona onalno lno autono autonomni mni.. 2o su automatske reakcije sposobne jedino za neznatne promene vezane za speci"čno draženje i za njih postoji sumnja da li se uopšte mogu klasi"kovati kao motivacije.
9Kon!titu#ionalna 9Kon!titu#ionalna opremljeno!t opremljeno!t 0 Neke sposobnosti i 8ormacije treba smatrati kao relativno stalne i nepromenljive u toku života. +islimo na 5sirovu materiju6 telesne gra)e% inteligenciju% temperament. 3graničenost telesne snage i zdravlja. C9Navike 0 -ako smo ih već svrstali u perseverativne 8unkcionalne autonomije% većina navika nije motivaciona. 3ne su instrumentalni sistemi koji igraju ulogu u službi motiva. 'vi obli oblici ci pona ponaša šanj nja a koji oji zaht zahtev evaj aju u prim primar arno no D9,rimar D9,rimarno no potkrep potkrepljenje ljenje 0 'vi potkr potkrepl epljen jenje je nalaze nalaze se van pojma pojma 8unkci 8unkciona onalne lne autono autonomij mije. e. Kli Klinac nac koji koji dolazi dolazi u komšiluk zbog slatkiša. ,ko prestane da dolazi kad prestanu da mu daju slatkiše nije steko novo interesovanje. ,ko radnik dobije nasledstvo i prestane da radi znači da mu je zanimanje bilo samo nebitna navika a ne suštinski 8unkcionalno autonomni motiv. Kada da se nek neko star starij ije e lice lice iživ iživlj ljav ava a u in8a in8alt ltil ilno nom m ili ili 9'n0ant 9'n0antilizm ilizmii i Lk!a#ije Lk!a#ije 0 Ka mladalačkom sukobu ne možemo govoriti o 8unkcionalnoj autonomiji. 3no dela pod jednim pritiskom koji je ostao nepromenjen od ranih godina. Npr$ D;ogodišnja devojčica koja cmokće vazduh. < tom slučaju se vidi da je devojčica od D godina iživlj iživljava avala la nereše nerešeni ni sukob sukob devojč devojčice ice od ? godin godine. e. Aašto Aašto ovo nije nije perser perservat vativn ivna a 8unkcionalna autonomijaQ :rimećujemo da je devojčica bila izlečena kada je njen sukob koji je trajao P godina uklonjen. (akle njeno neurotično ponašanje nije bilo primarno samoodrzavajuće. :roblem em neuro neurotič tičnog nog ponaša ponašanja nja je kompl komplik ikova ovan n sa glediš gledišta ta F9Neke neuroze 0 :robl 8unk 8unkci cion onal alne ne auto autono nomi mije je.. Cilo Cilo bi lepo lepo kad kad bi mogl moglii da ih svrs svrsta tamo mo u moti motive ve 8unkci 8unkciona onalne lne autono autonomij mije e jer su današ današnji nji akti akti nekog nekog neuro neurotič tičnog nog lica lica primar primarno no opterećeni opterećeni prošlim prošlim pobudama pobudama.. Frojd rojd je smatrao smatrao da koreni koreni neuroze neuroze leže u prvim godinama života. Neuroza je komplikovano komplikovano isprepleten sistem manevara namenjenih održav održavanj anju u života života pod pod teškim teškim uslovi uslovima ma.. 2o je nauče naučeni ni stil stil opstan opstanka ka i može može se posmatrati i bez dovo)enja u vezu sa ranim neispunjenim potrebama. ,ko pod
psihoanalizom pacijent shvati koji su to potisnuti doga)aji bili mučni i to ga dovede do izlečenja onda njegova neuroza nije bila 8unkcionalno autonomna. ,ko je s druge strane 5neuroza karaktera6 tako čvrsto strukturisana da ona sada predstavlja životni model i ako ništa ne može da je odagna onda je to jedan stečeni 8unkcionalno autonomni motivacioni sistem. Aa lečenje$ ako psihoterapeut provali da je neuroza nije F, treba da ga vrati u prošlost da proživi to nešto i izleči se. ,ko pretpostavi da jeste F, ne treba da ga vraća da proživljava to opet već treba da ga nauči kako da živi s tim. :sihoze tako)e. Neki psihotični poremećaji su prolazni i odražavaju neur neurav avno notež težen enos ostt u post postoj ojeć ećim im sist sistem emim ima a moti motiva vaci cije. je. 3ni 3ni nisu nisu 8unk 8unkci cion onal alno no autonomni. Npr. 'in političara koji je političar. ,ko je to iživljavanje njegove rane identi"kacije s ocem onda to nije 8unkcionalna autonomija. ,li ako je on to preživeo odavno a sada samosinicijativno voli politiku onda to jeste F,. F,.
9)ublima#ija 0 Frojd smatra da su svi zreli motivi% čak i oni koji uživaju najveću društvenu pohvalu i smatraju se za idealističke 0 5providne sublimacije6 prvobitnih seLualnih motiva i motiva agresije. @ekar% umetnik i misionar pomeraju svoje želje inhibirane u pogledu cilja. 3ni nalaze zamene za stvari koje stvarno žele u životu. Aa neke primere je skoro nemoguće utvrditi da li su F, ili ne. ,ko je sublimacija u pitanju onda nije F,% a s druge strane ne može se smatrati da je svako ozbiljno interesovanje maskarada onoga što čovek stvarno želi seL ili agresija!. sveštenik koji hoće da zida manasttir!. )-E,EN' .$NK/'ONA&NE A$-ONO+'JE 7edan motiv može da odražava kombinaciju snaga$ detinjskih i zrelih% instinktivnih i namernih% svesnih i nesvesnih% nebitnih i bitnih. (akle mnogi motivi mogu pokazivati mnoge stepene čistote ili nečistote u odnosu na F,. 7edino šta možemo tvrditi je da sve dotle dok jedan sadašnji motiv traži nove ciljeve tj. pokazuje vrstu tenzije različitu od motiva iz kojih je nastao! on je 8unkcionalno autonoman.
KAKO 1O&A3' 1O .$NK/'ONA&NE A$-ONO+'JE Ne može se tačno de"nisati i to iz dva razloga$ !6Kvazi;mehanička6 razmatranja ; nedo nedost staj aje e nam nam znan znanje je o neur neurol ološ oški kim m proc proces esim ima a koji koji mogu mogu da imaj imaju u udel udela a u trans8 trans8or ormis misanj anju u starih starih sis sistem tema a motiva motivacij cije e i održav održavanj anju u novih. novih. D!6'am D!6'amosv osvojn ojna6 a6 razmatranja ; (anašnja psihologija nema dosledne teorije o prirodi čoveka.
Kvazi7me"anička Kvazi7me"anička razmatranjaG !3dloženo gašenje 0 +iler navodi primer da su neki uporni stečeni motivi stvarno na putu da se ugase. (ečak koji voli ribarenje zbog oca% ako mu on ne potkrepljuje više tu potrbu i dečak ostavi ribarenje znači da nije u pitanju F,. ,li postoje slučajevi gde se stečen stečena a inter intereso esovan vanja ja nikad nikad ne gase. gase. +otivi +otivi izbega izbegavan vanja ja jednom jednom naučen naučeni% i% odolevaju gašenju. =ivotinja ili ljudsko biće se 5ponaša oprezno6 i nikada neće sebi dozvoliti da do)e u položaj da pretrpi šok tamo gde je prvi put bilo povre)eno da se
opeče% razboli!. 2a izbegavanja traju doživotno i ne gase se. (akle ako stečeno interesovanje iščezne% ne radi se o F,. ,ko ima 5odloženo gašenje6 onda jeste. D!'amoodrž D!'amoodržavana avana kruženja kruženja 0 < modernoj modernoj neurološ neurološkoj koj teoriji teoriji nazvano nazvano 8eedback. 8eedback. 3dnosi se na činjenicu da završna situacija reakcija! šalje povratne nervne impulse mozgu. Npr. (ete koje baca kašiku. E!(elimičn E!(elimično o potkrepljen potkrepljenje je 0 aktivnosti aktivnosti koje koje su delimično delimično vremensk vremenskii nagra)ivan nagra)ivane e otpornije su prema gašenju nego aktivnosti koje uvek dobijaju nagradu. Bolubovi. Kockari. ibar. ?!'poj novog i poznatog 0 'amoodržavani interesi izgleda da održavaju preokupaciju novim kada je ono spojeno sa već poznatim. Naučnik očaran novim otkrićem u kombi ombina naci ciji ji sa poz poznati natim. m. +uzi +uziča čarr očar očaran an teži težim m komad omadim ima a u okvi okviru ru svoj svoje e sposobnosti. Kada je neka veština savladana ona više nema nikakav motivacioni karakter. Aadaci su nametljivo prisilni dok se ne izvrše 0 dodajemo da neki ne bivaju izvršeni ni čitavog života. G!:rvenstvo propuštanja visokog nivoa 0 3rganizacije visokog nivoa odabiraju% štite ili 5propuštaju6 speci"čne reakcije svih tipova. :rimer$ Blad postoji od ro)enja do smrti i on je F,. < toku razvoja nastaju speci"čna kanalisanja hoćemo da jedemo nešto ili nećemo da jedemo nešto drugo! i javljaju se opšti stavovi prema čistoti% izgledu i kvalitetu naše hrane. Neki ljudi su gurmani% drugi probirači. Kad god se pojavl pojavljuj juje e glad glad i upotr upotrebl ebljiv jiva a hrana% hrana% ovi stečen stečenii stilov stilovii se aktivi aktiviraj raju u i konač konačno no kontrolišu kontrolišu način jela. O!+nogostruki mehanizmi 0 'isarima je opstanak strogo determinisan. (obar način adaptacije održavaju mnogi mehanizmi. ,ko jedan mehanizam ne uspe% ostaje još desetine drugih koji će podržati isti ishod. Filozo"ja rašćenja je presudno pitanje. #ovek je životinja koja traži ravnotežu. 'azdan je od velikog broja neuskla)enih nagona. 'vaki od njih traži redukciju tenzije. Kad se na)e na)e neki neki način način uspešn uspešnog og prilag prilago)a o)avan vanja ja on se nauči. nauči. Ka Kažem žemo o da je aktivn aktivnost ost nagra)ena a ne čovek. Nagon je zadovoljen a ne čovek. 'vaki sistem tretiramo kao poseban% ne gledamo 8unkcionisanje života kao celine. 3vakvo shvatanje o čoveku nazvali smo 5homeostatička teorija6.
)amo!vojna razmatranjaG !:rincip organizovanja nivoa energije 0 Adravi ljudi moraju da rade nešto sa svojom energijom. =ena u sredovečnim godinama mora da na)e novu zanimaciju pošto više nema nema dece dece.. +lad +ladii koji oji ne znaj znaju u šta šta će s višk viškom om ener energi gije je čest često o upad upadaj aju u u buntovništva% vandalizam ili zločin. D!:rincip ovladavanja i kompetencije 0 misli se na one teorije motivacije koje imaju u obzir obzir 5prome 5promenlj nljive ive energ energije ije6. 6. Neke Neke od njih njih smatra smatraju ju da je ovlada ovladavan vanje je osnovn osnovna a potreba života koja u različito doba života uzima različite i nove oblike. @judi imaju potrebu da kontrolišu nove i 5opasne6 predmete ili situacije. -ndividua ide do svog prilago)avanja sredine sebi samoj.
E!:rincip samosvojnog strukturisanja 0 Nije svaki motiv nezavistan od svih drugih. +otivi ne iskrsavaju ni kao neke nezavisne opruge. ećina F, motiva su veoma samosvojni tj. čvrsto ukotvljeni za 7,. 3ni u velikoj meri čine to 7,. +lad čovek želi da postane lekar. 2a ambicija nije uro)ena 0 to je stečeni interes. 2aj interes ne postoji sada zbog davnih potkrepljenja.
-RA$+A-)K' ,REO>RA4AJ' :romene motiva su tako postavljene da ne možemo reći gde jedan prestaje a drugi počinje. Anačajne promene kao npr. Ničeova bolest koju je dobio od prostitutke je traumatski preobražaj koji je primer 8unkcionalne autonomije. - ovde promene mogu pripadati ili perseverativnom tipu ili samosvojnom. !:erseverativne traume 0 motivi izbegavanja se ne gase% opečeno dete se plaši vatre ceo život. ,ko je taj strah neobično dubok i prisilan 0 to je 8obija. +nogi ljudi pate od takvog straha nerazumno ali neiskorenjivo. Npr. (ečak odvojen od majke na kraju nastavnik koji predaje od kuće. 'trah od gubljenja sigurnosti. 2i strahovi se uglavnom 8ormiraju u prve dve godine dok dete još ne shvata šta mu se dešava. (ok je malo npr. npr. odvajanje od porodice ili kad malo poraste ako ima neki de8ekt ili pripad pripada a manjin manjinsk skoj oj grupi grupi može može da doživi doživi zadirk zadirkiva ivanje nje koje koje ostavl ostavlja ja dugotr dugotrajn ajne e posledice. +ože da stvori osećanje niže vrednosti. Naročito je važan pubertet kod dečaka kada treba da dokaže svoju muškost. +ože da se potuče% šiša kao vršnjaci% da se trka. ,ko uspe u tome pred njim je život 5normalnog dečaka6. ,ko ne% može da doživi radikalnu izmenu života% može da stvori nove kompenzacije ili da stvori novu sliku o sebi. - na dalje% prve ljubavi% polaganje ispita% zapošljavanje i zara)ivanje% sve to može da dovede do traumatičnih iskustava. < zrelim godinama gubitak posla% bole bolest st ili ili bilo bilo koji oji gubi gubita tak. k. +ada +ada posl posle e E/;e E/;e ljud ljudii su manj manje e podl podlož ožni ni nagl naglim im poremećajima. Nemaju svi ljudi traumatske doživljaje% naprotiv% vrlo malo broj ih ima iako većina misli da ih je doživela. D!'amosvojne traume 0 Neke traume samo zamrzavaju strahovanja i ograničavaju razvoj. (ruge menjaju smer razvoja. ,ntropolog ut Cenedikt je imala traumu u D. godini života kada joj je umro otac. ,li ona je smrt shvatila kao nešto mirno i lepo. Kad je odrasla krila se u senu i zamišljala da je to mesto njen grob. Kaže da je onda shvatila da treba sve što voli i što joj znači da čuva u tajnosti i sama sa sobom jer joj to onda niko ne može oduzeti. - tako je živela svoj život. =ena od O/ god koja se bavi poezijom smatra da je zavolela na nekom času gde je nastavnica pitala da kaže kako bi izgledao taj odlomak koji je prevodila i bilo joj je dosadno! da je u Cibliji. ekla je 5usliši moje molitve6 i shvatila lepotu poezije. 2o 2o je bio traumatični doživljaj za nju ali je proisteklo nešto lepo iz njega. +ladić iz neobrazovane porodice na koledžu užasan do trenutka kad mu je pro8esor dok ga je grdio rekao da ga ne grdi zbog predmeta vec vec zbog zbog njeg njegov ovog og nači načina na živo života ta.. :rom :romen enio io je stav stav i post postao ao vrlo vrlo uspe uspeša šan n ekstremno!.
3RE&A &'/HNO)=9 -nteresovanje za ovo pitanje u zapadnoj kulturi se javlja delom usled akutne pretnje od mentalnog poremećaja% a delom iz želje da se otkriju zajedničke vrednosti me)u zdravim ljudima da bi se na njima gradilo zdravo društvo.
@9 -ako tražimo opšte kriterijume za zdrave odrasle živote% ne smemo zaboraviti individualnost. 9 3vde će biti reči o idealu% a ne o stvarnoj ličnosti pitanje je da li iko dostiže potpunu zrelost u svakom smislu!. Kada pitamo ljude da kažu koga smatraju zrelom osobom% obično biraju nekog van porodice i suprotnog pola. Aato što bliže ljude dobro poznaju i znaju da nisu savršeni. :oenta je da niko nije samo nismo svesni toga. C9 Arelost ličnosti nije nužno povezana sa biološkom starošću 0 uzrastom. ,relozena ,relozena merila zrelo!ti 8Erik!on9 (e8 zrelo zrelosti sti$$ Adrav Adrava*z a*zre rela la ličnos ličnostt aktivn aktivno o ovlada ovladava va svojom svojom sredi sredinom nom%% pokazu pokazuje je izvesnu jedinstvenost ličnosti i sposobna je da svet i sebe pravilno opaža. 2akva ličnost stoji na sopstvenim nogama i ne postavlja preterane zahteve drugima. Novoro)enče$ ano detinjstvo$ (oba igre$ 9kolsko doba$ (oba mladosti$ +ladi odrasli$ 3draslo doba$ Arelo doba$
osnovno osećanje poverenja osećanje autonomije osećanje inicijative vrednoća i kompetentnost lični identitet prisnost plodnost integritet i prihvatanje
Blavni naglasak je na osećanju identiteta doba mladosti!. Cez sigurnog osećanja identiteta zrelost se ne može postići.
+erila zrelo!ti iz i!traživanja na kali0ornij!kom univerzitetu univerzitetu Najpre su svršeni studenti na osnovu ocena drugih razvrstani u grupu zdravih i manje zdravih% a zatim su detaljno ispitivani i posmatrani i utvr)eno je da zdrave od manje zdravih razlikuju$
!
+a!lovljeva analiza !amoaktualizirajući" lično!ti adio je analizu sa živim i istorijskim ličnostima. -sključivao je ljude jakih neurotičnih tendencija iako je našao da slabosti i ludosti postoje u manjoj meri i u sasvim samoaktualizirajućim životima. 3dlike koje je otkrio$
=9 tička izvesnost sigurnost u razlikovanju dobrog i lošeg!. =9 (obronameran smisao za humor spontane šale koje ne mogu da se ponove i nisu uvredljive% izmamljuju osmeh!. =C9 Kreativnost svoj pečat na sve što rade!. +išljenja nekih psihijatara$ eselost% optimistična vedrina% sposobnost da se uživa u radu% da se uživa u igri% sposobnost da se voli% da se postignu ciljevi% odmereno pokazivan pokazivanje je osećanja% osećanja% samouvi)a samouvi)anje% nje% pravilno pravilno rea reagova govanje nje na situacije% situacije% društvena društvena odgovo odgovorn rnost ost.. 3vaj 3vaj spisak spisak nije nije previ previše še meroda merodavan van jer psihij psihijatr atrii rade rade sa ne tako tako zdravim ljudima tako da je njihovo iskustvo uticalo na ovakve ocene. 9oben! 9oben! ; 'amokontr 'amokontrola% ola% lična odgovorn odgovornost% ost% društvena društvena odgovorn odgovornost% ost% demokrats demokratski ki društveni interes i ideali i prihvatiti i ovladati patnjom% krivicom i smrću. >gzistenc >gzistencijalis ijalisti$ ti$ :o :ostiza stizanje nje smisla smisla i odgovorn odgovornosti% osti% kao i prihvatanj prihvatanje e i hrabrost hrabrost za postojanje. 5@judi nikad ne žele patnju svojoj deci ali pitanje je da li lak život ikada utire put do zrelostiQ6
O&,OR-G +ER'&A 3RE&O)-' =9,roširivanje o!ećanja !ebe :roš :rošir iriva ivanj nje e oseć osećan anja ja sebe sebe je zapo započe čelo lo u deti detinj njst stvu vu.. 3no 3no se i dalj dalje e proš prošir iruj uje e iskustvom ukoliko neko u većoj meri učestvuje u zbivanjima u životu. Naročito važan period period$$ mlados mladostt 0 proši proširiv rivanj anje e sebe sebe kroz kroz zaljub zaljublji ljivan vanje je 5'reca 5'reca nekog nekog drugo drugog g se iden identi ti"k "kuj uje e sa mojo mojom6 m6%% nove nove prip pripad adno nost sti% i% nove nove prij prijat atel elje je%% nove nove idej ideje% e% nova nova intersovanja% budući poziv. poziv. 3vo su sve činioci sopstvenog identiteta. -stinsko učestvovanje daje pravac životuJ <čestvovati i biti aktivan nije istoJ :rimer je radnik u 8abrici u NeRSork;u NeRSork;u 0 'em. @9-opao ono! prema rugima :roširivanjem :roširivanjem sebe postajemo sposobni za$ !prisnost
D!saosećanje E!toleranciju demokratska struktura karaktera!. :ris :risno nost st u svoj svojoj oj podo podobn bnos osti ti za ljub ljubav av%% bilo bilo da se odno odnosi si na poro porodi dičn čnii živo živott ili ili prij prijat atel eljs jski ki.. -zbe -zbega gava vanj nje e pola polaga ganj nja a prav prava a na drug druge e ljud ljude% e% nena nename metl tlji jivo vost st i ne ogovaranje. :otrebno je da se poštuje i ceni pravo stanje svih ljudi. 3va vrsta topline s naziva saosećanje. 3no zahteva da ne budemo teret drugim ljudima. Kritikovanje% ljubomora% sarkazam nikako. nikako. 5Ne trujte vazduh koji drugi ljudi treba da udišu6. :ore :o red d ovoga ovoga važna važna je tolera toleranci ncije je i demokr demokrats atska ka strukt struktira ira karak karakter tera a koja koja upravo upravo podrazumeva ovo gore navedeno. Nezreli ljudi misle samo na sebe i priznaju samo ono što je njihovo% sve ostalo je strano i opasno. Niko% zreo ili nezreo ne može dovoljno da voli ili bude voljen. ,li nezreliji ljudi su sebičniji i njihova ljubav je prisvojna% očekuju nešto za uzvrat jer su egocentrici. , ljubav treba da osloba)a. elika greška ovog tipa se najčešće javlja kod roditelja. Benitalnost ; :olna zrelost i opšta zrelost$ < mnogim životima polna zrelost stvarno prati opštu ličnu zrelost% ali ove dve vrste zrelosti nisu nužno povezane. ećina smatra da je osoba zrela kad je u mogućnosti da doživi potpuno seLualno zadovoljenje. ,li tu se javlja problem manijaka*napasnika manijaka*napasnika i zato se mora dodati 5kompletno zadovoljenje sa voljenom osobom6. >rikso >rikson$ n$
9Emo#ionalna !igurno!t i !amopri"vatanje !amopri"vatanje >moc >mocio iona naln lno o sigu sigurn rna a osob osoba a je uspe uspešn šno o proš prošla la kroz kroz norm normal alne ne etap etape e razv razvoj oja. a. >mocional >mocionalno no neuravnotež neuravnoteženi eni imaju izlive gneva i strasti% strasti% preteran preterano o konzumi konzumiranje ranje alkohola% opsesivni izlivi prostakluka i skaradnosti. 'ebičnjaci% razvratnici% in8antilne osobe. 'amoprihvatanje znači sposobnost čoveka da ne reaguje preterano na stvari koje su u vezi sa segmentiranim nagonima. Npr. #ovek koji se samoprihvata uskla)uje svoj seLualni nagon. Ne trebaju mu masne priče i skaradnosti ali s druge strane nije ni stidljiv i uzdržan. Calans. -sto i za strah od smrti. Nema strah od noževa% visokih mesta itd. Frustra rustracio ciona na tolera toleranci ncija ja 0 zrela zrela oso osoba ba izlazi izlazi na kraj kraj sa 8rustr 8rustraci acijam jama% a% planir planira a zaobil zaobilaže aženje nje prepr prepreka eka ili se miri miri sa neizbe neizbežni žnim. m. Nezre Nezrela la 0 jadik jadikova ovanje nje%% žalbe žalbe i samosažaljenje. Arela prihvata prekore. Netačno je da je zrela osoba uvek mirna i vedra. aspoloženja se menjaju. :o temperamentu može čak da bude i pesimistična i potištena. Arela osoba ume da živi sa emocionalnim stanjima tako da je ona ne navode na impulsivne postupke% niti ometaju sreću drugih. Arela osoba ima izgra)eno osećanje bezbednosti u životu. 3vakva osoba je još u detinjstvu shvatila da svaki ubod na njen ponos ne znači smrtnu ranu i svaki strah ne donosi nesreću. Naravno osećanje bezbednosti nije apsolutno poplave% dažbine% nesreće% smrt!. 'amokontrola 0 na pojavu nesigurnosti čovek postaje oprezan% ali ne zapada u panik paniku. u. 'amok 'amokont ontro rola la je odraz odraz smisla smisla za sra srazme zmeru. ru. -zraža -zražava va svoja svoja ube)e ube)enja nja i osećanja ali i poštuje i razume tu)a. C9Realna per#ep#ija; umenja i oeljeni zaa#i
'vakodnevna percepcija i kognicija zrele osobe je uspešna i tačna. Adrava osoba u većem stepenu sagledava objektivno. Ne iskrivljuje realnost po nečijim potrebama i maštanjima. Adrava i zrela osoba ne može biti takva ako nema visok -TQ 2ačno 2ačno ali ne apsolutno. Npr. Npr. Neke osobe s velikim -T nisu emocionalno uravnotežene. -nteligencija 0 zrelost podrazumeva osnovne intelektualne sposobnosti ali visoka inteligencija ne znači nužno zrelost 0 2ermanova longitudinalna studija obdarene dece! 0 bilo je dobrih ali bilo je i loših. ,lkohlizam i psihoze skoro u istom procentu kao i kod opšte populacije. Arel Arelos ostt podr podraz azum umeva eva i umen umenja ja potr potreb ebna na za rešav ešavan anje je obje objekt ktiv ivni nih h prob problem lema. a. Nailazimo na ljude koji su umešni ali nezreli ali nikad ne nalazimo na ljude koji su zrel zrelii a naum naumeš ešni ni.. Citn Citna a je vrlo vrlo i spos sposob obno nost st čove čoveka ka da se udub udubii u svoj svoj rad. rad. Aadovoljenje nagona% gordosti% odbrane mogu da se zapostave na duže vremenske periode ako smo zaokupirani nekim radom. >konomska zrelost 0 borba oko zarade za opstanak. Npr. 'tudent ne procenjuje dobro izazov na koji će naići kad se upusti u trku za novcem. +ladi su vedri pre nego što dožive iskušenje na tržištu. +oći izdržavati sebe i porodicu je zastrašujuć zahtev. 2o je veliki ispit zrelosti.
D9)amoobjektiviza#ijaG D9)amoobjektiviza#ijaG uviđanje i "umor Arelost ličnosti je povezana sa tačnim samopoznavanjem. 'okrat 0 :oznaj samog sebeJ 0 da bi postigao dobar život. #ester"ld 0 znam šta mogu% šta ne mogu i prema tome znam šta da radim. 'amopoznavanje je jedna dimenzija u kojoj ljudi zauzimaju položaje koji se kreću od visokog stepena samouvi)anja do malo ili nimalo samouvi)anja. ,utobiogra"je su dobre za studije vezane s ovim. 3ne su uglavnom vešto izgra)ena samoopravdanjaJ 7er ima mnogo stvari koje koje su sramne i koje koje niko ne bi izneo u javnost. javnost. 'vaki čovek ima E karaktera 0 onaj koji stvarno ima% onaj koji misli da ima i onaj koji drugi misle da on ima. < idealnom smislu bi trebalo uporediti . i D. ali u praksi se upore)uje D. i E. ,ko čovek tvrdi da ga ceo svet ne razume% ujedno i psiholog% od takvog čoveka treba dići rukeJ $( Korelati tačnog !amopoznavanjaG !amopoznavanjaG !+anja sklonost projekciji 0 'vesni svojih neprijatnih osobina ne pripisuju drugima te osobine. D!Colje ocenjivanje drugih ljudi 0 visoka sposobnost uvi)anja. E!elativno visoka inteligencija 0 tako)e visok stepen uvi)anja. ?!'misao za humor sposobnost da se čovek smeje stvarima koje su mu drage i samom sebi!. Najupadljiviji korelat uvi)anja. 'okrat na predstavi 53blaci6 ustao da ljudi bolje vide sličnost maske koja ga ismeva s njegovim lice. Nasmejao se na svoj račun% prihvatio karikaturu na nepristrasan način. :ostoji razlika izme)u smisla za humor i sirovijeg smisla za smešno. 3vo drugo imaju svi ljudi apsurdnost% gruba šala% igra reči!.
,8ektacija 0 2ežnja ljudi da se pokazuju onakvim kakvi ne mogu da budu. 3ni nisu svesni da je njihova obmana providna ili da je poza nedolična. Arelo lice% osim zbog zabave% zna da ne može 8alsi"kovati ličnost. 'vi mi pokušavamo da se pokažemo u najboljem svetlu ali ne preterujemo.
9$jeinjujuća LlozoLja života Arelost zahteva i jasno shvatanje životnog cilja u vidu jedne shvatljive teorije% tj. ujedinjujuću "lozo"ju života. -sključivo humoristička "lozo"ja bi dovela do cinika. -ako oni nalaze zadovoljastvo u tome oni su u osnovi usamljeni% kao pratilac im nedostaje cilj života. Arel Arelos ostt podr podraz azum umev eva a upra upravl vljen jenos ostt ka odr odre)en e)enom om živo životn tnom om cilj cilju u ili ili cilj ciljev evim ima a Cestimmung 0 nemački termin za upravljenost 0 9arlota Ciler 0 D// životnih istorija mnogih ličnosti% slavnih i prosečnih!$ svako ima jedan poseban životni cilj% nešto za šta živi. +ože da ima jedan je dan cilj a može i mnogo manjih. Kod zrelih osoba upravljenost je odre)enija% usredsre)enija usredsre)enija na nešto van pojedinca. (o samoubistva recimo dolazi kad ljudi više nemaju čemu da teže% nemaju nikakav cilj. 3mladina ima problem sa tom usredsre)enošću. 'tudenti često 5ne znaju zašto žive6. < tom periodu lišeni su motivacije i nisu ni zreli ni srećni. :ostadolescentska kriza. 2u je bolje da su imali velike ciljeve koje sad moraju da smanje nego da nisu imali nikakve. 'tari ljudi% i pošto su se povukli iz života% ostaju i dalje ne mnogo različiti od onoga kakvi su bili ranije mnogi još uvek imaju visoke sposobnosti i snažne upravljenosti!. Njih Njihov ovo o živo životn tno o traž tražen enje je nije nije potp potpun uno o zavr završe šeno no.. :rob :roble lem m je u tome tome što što im se uskraćuju mogućnosti da traže dalji razvoj. baka u staračkom domu teži da je se neko lepo seća kad umre!. 1oatno 8nije naveeno a treba9G OR'JEN-A/'JE *RE1NO)-' 8+ori! 7 ieologijaM !i!tem vreno!ti9 rednosti u smislu 9prangerovih O tipova vrednosti 0 'vaka osoba se upravlja po jednoj ili više njih ali ni u jednu se savršeno savršeno ne uklapa. !2eorijski tip 0 dominantno interesovanje je otkrivanje -stine. -ma kognitivan stav u tragan traganju ju za ciljem ciljem.. 2o su uglavn uglavnom om intelek intelektua tualci lci%% naučni naučnici ci i "lozo" "lozo".. Blavni Blavni cilj cilj sre)ivanje i sistematizacija svog znanja. D!>ko D!>konom nomski ski tip 0 inter intereso esovan vanje je za nešto nešto što je Korisno orisno.. 3vaj 3vaj tip odgovar odgovara a prosečnom američkom poslovnom čoveku. umesto lepote 0 luksuz!. 2akmiči se u bogatstvu. E!>stetski tip 0 najveća vrednost 0 oblik i harmonija. Ne mora da bude umetnik% može može samo samo da bude bude es este teta ta.. (ija (ijame metr tral alno no supr suprot otno no 2eo eori rijs jsk kom tipu tipu.. 2eži eži individualizmu i samodovoljnosti. ?!'ocijalni tip 0 najviša vrednost @jubav prema ljudima. bračna% prijateljska% prema jednoj osobi ili mnogo njih!. 4eni sebe sebe i druge% saosećajan% ljubazan% ljubazan% nesebičan. G!:olitički tip 0 na prvom mestu je last. Ne mora da zalazi duboko u oblast politike. o)e. 2akmičenje i borba. 2eže ličnoj moći% uticaju i slavi. O!eligijski tip 0 najviši cilj je 7edinstvo. +istik% teži da kosmos shvati kao celinu i da se sa njom poveže. Faust Faust recimo vidi nešto božansko u svakom doga)aju 0 imanentni mistik. 2ranscendentalin 2ranscendentalin mistik 0 teži da se sjedini s višom stvarnošću povlačeći se iz života. 0 'veti ljudi u -ndiji doživljavaju jedinstvo kroz samoporicanje i meditaciju.
Religij!ki !entiment 0 pomislimo na religiju. :ostoji razlika. ,ko religija služi u smislu moja crkva je bolja od tvoje% onda je ona samo nebitna vrednost u cenjenju samog sebe. Neka vrsta odbrambenog mehanizma. < ovom slučaju religija razdvaja a ne ujedinjuje. +e)utim ako je religija shvaćena kao teorijsko rešenje svih životnih zagonetki% onda ima vrednost. 3vo može da se uporedi s humorom. 3ba stavljaju mučki doživljaj u nov okvir. - jedno i drugo daju novu svetlost na nevolje života. 3ba slučaja su davanje nove perspektive. ,li i dijametralno su različiti. +ožemo mučki da se šalimo s nekom nevoljom ili da se molimo za nju. Nikad oba. Arela istinska! religija je potpuno obuhvatna obuhvatna teorija života ali ne teorija koja se može dokaza dokazati ti u svim svim pojedi pojedinos nostim tima. a. eligij eligija a ne mora mora da bude bude detinj detinjast asta a pokor pokornos nostt autoritetu. #ak i ortodoksna religija može da održava brižljivo odabranu% zrelu i produktivnu "lozo"ju života. integr gris isan ano o oseć osećan anje je mora moraln lne e obav obavez eze% e% zasn zasnov ovan ano o na %eneričk %enerička a !ave!t !ave!t 0 inte odabranim standardima svoje kulture koji čoveku izgledaju važni za njegov ideal o sebi.
,!i"oterapija 4iljevi psihoterapije su$ !
