ajzenkova teorija licnosti

Hans Ajzenk  Pojava Pojava psihob psihobiol iolosk oskih ih objasn objasnjen jenja ja licnos licnosti ti znacajn znacajno o je doprine doprinela la napret napretku ku u razumev razumevanj anju u individualnih razlika. Jedan od pionira u pokusaju povezivanja licnosti i bioloskih osnova bio je  britanski psiholog Hans Ajzenk (H.Eysenck). ako je svoj model razvio pre pojave modernih metoda testiranja mozdanih !unkcija" to je bio prvi pokusaj kreiranja modela licnosti baziranog na bioloskim procesima. Ajzenkov model licnosti je bio baza za mnoge modi!ikacije. #obar deo teorijskih i eksperimentalnih razmatranja u vezi bioloskih korelata dimenzija licnosti" direktno ili indirektno je povezana sa teorijom Ajzenka. $eorije licnosti u kojima se naglasava bioloska (posebno geneticka" neuroloska i endokrina) osnova licnosti danas imaju sve veci znacaj u objasnjenju ljudske prirode. strazivaci neprekidno testiraju svoje ideje kroz istrazivanja" sto stvara empirijsku podrsku njihovim hipotezama" ali i dovodi do modi!ikovanja teorija u skladu sa rezult rezultati atima ma istraz istraziva ivanja nja.. %ao sto je ranije ranije receno" receno" ne postoj postojii saglas saglasnos nostt o broju broju i sadrza sadrzaju ju osnovnih crta licnosti. &no sto je zajednicko razlicitim modelima licnosti koji su se pojavili u okviru psihobioloskog  pristupa jeste bazicna pretpostavka o !izioloskim korelatima osobina licnosti. Hans Ajzenk je medu prvima pretpostavio bioloske !aktore u osnovi crta licnosti i svojim radom umnogome uticao na razvoj kasnijih modela licnosti u okviru ovog pristupa. &sobenost Ajzenkove teorije licnosti je u tome sto je u njoj spojena teorija !aktorske analize sa bihejvioristickom teorijom" Jungovim ucenjem o tipovima licnosti i Pavlovljevoj re!leksologiji. Ajzenk je nastojao da iza !enotipskog ponasanja otkrije genotipske odlike" a posebno nasledne determinante razvoja i dinamike licnosti. &n je u svojoj teoriji licnosti" koja spada u !aktorske teorije" strukturu licnosti  predstavio kao sasatavljenu od brojnih !aktora razlicitog stepena opstosti" a organizovanu hijerarhijski. 'a najnizem nivou Ajzenkove hijerarhije nalaze se ponasanja" ukljucujuci odgovore na upitnicke ajteme. 'a drugom nivou nalaze se skupovi ponasanja oznaceni kao navike. $reci nivo cine skupovi navika oznaceni kao crte licnosti. 'a vrhu se nalaze najopstije dimenzije licnosti ili tipovi (ekstravertnostintrovertnost" neuroticizam i psihoticizam). $eoriju licnosti Ajzenk je izgradio na osnovu ispitivanja (verbalnog" motornog" !izioloskog)  ponasanja licnosti pomocu upitnika" situacionih testova" skala procena i !izioloskih merenja. ezultate dobijene ovim istrazivanjima podvrgao je !aktorskoj analizi" kako bi dobio osnovne latentne latentne varijable. $eorija $eorija koju je predlozio predlozio Ajzenk Ajzenk je kompleksna kompleksna i razvijala razvijala se tokom godina. Jedna od osnovnih pretpostavki ovog modela je da ljudski mozak ima ekscitatorne i inhibitorne mehani mehanizme zme.. *alans *alans izmedu izmedu ova dva sistem sistemaa daje nivo nivo psihol psiholosk oskog og pobuden pobudenja ja u svakom svakom momentu. + svojoj svojoj koncept konceptual ualiza izacij cijii licnos licnosti ti predst predstavi avio o je tri biolos bioloski ki zasnova zasnovane ne crte, crte, ekstra ekstraver verzij zija" a" neuroticizam i psihoticizam.

-a dimenziju ekstaverzijeintroverzije Ajzenk pretpostavlja da predstavlja prvu osnovu na kojoj su ljudi pokusali da utvrde individualne razlike. $ipican ekstravert je socijabilan" optimistican" tezi uzbudenjima" voli stalno da je u pokretu" i prilicno nepouzdan. a druge strane" tipican introvert je introspektivan" tih" voli sreden nacin zivota" osecanja strogo kontrolise" pouzdan je i  puno paznje posvecuje etickim normama. Ajzenk je dimenziju ekstraverzijeintroverzije  prvenstveno zasnovao na podacima !aktorskoanalitickih istrazivanja" ali i na Halovoj neobihejvioristickoj teoriji ucenja" na Pavlovljevoj re!leksologiji" kao i na savremenoj neurologiji i neuroloskim konceptima o !unkcionisanju mozga. #imenzija ekstraverzijaintroverzija je" kako  je Ajzenk pretpostavio" zapravo stvar balansa inhibicije i ekscitacije u samom mozgu. Ekscitacija  predstavlja proces neuropsihickog razdrazenja u kori velikog mozga. adi se naime o procesu  budenja mozga" dovodenja u stanje pripravnosti" povecane budnosti. 'asuprot tome" inhibicija je  proces koji se odnosi na smirivanje nervnog sistema" bilo u smislu relaksacije ili u smislu zastite od preplavljujucih stimulacija. Ekstraverti imaju" pretpostavio je Ajzenk" snaznu inhibiciju. +koliko se nade u traumatskoj situaciji" nervni sistem ekstraverta se inhibira" moglo bi se reci /otupi0 na traumu i kasnije ce se secati veoma malo od onoga sto se dogodilo. a druge strane" introverti imaju slabu inhibiciju. +koliko se nadu u traumatskoj situaciji njihov nervni sistem ih ne zastiti na vreme tako sto bi se /iskljucio0. 'aprotiv" on je u stanju pobudenosti. -bog toga ce introverti imati veoma zivo secanje onoga sto se dogodilo (*oeree"1223). #imenzija neuroticizma na jednom polu ima emocionalno stabilne" uravnotezene osobe" a na drugom osobe koje su preterano emotivne" nestabilne" anksiozne" neraspolozene. Ako bi osobu sa visokim neuroticizmom hteli da opisemo jednom recju" mogli bi reci da je to osoba koju stalno nesto brine. &sobe koje imaju visoke skorove na skali neuroticizma nisu obavezno i neuroticne" vec samo podloznije neuroticnim problemima. + osnovi neuroticizma"po ovoj teoriji" nalazi se aktivacija simpatickog nervnog sistema impaticki nervni sistem !unkcionise odvojeno od centralnog nervnog sistema i kontrolise veci deo nasih emocionalnih reakcija u iznenadnim situacijama. 'a primer" kada signal iz velikog mozga upucuje na akciju" simpaticki nervni sistem daje instrukcije o povecanju secera u krvi" digestivni sistem se usporava" sire se zenice" zlezde sa unutrasnjim lucenjem luce vise adrenalina. Adrenalin menja mnoge telesne !unkcije i priprema misice za akciju. &vaj sistem nas priprema za borbabezanje reakciju u suocavanju sa opasnoscu. Ajzenk je pretpostavio da neki ljudi imaju reaktivniji simpaticki nervni sistem od drugih. 'eki ljudi ostaju mirni ipribrani u iznenadnim situacijama" dok neke uznemiri i neki beznacajan dogadaj. 4judi koji se lako uznemire imaju hiperaktivni simpaticki nervni sistem" sto ih cini  podloznim za neurotske poremecaje (*oeree"1223). #o 1256.godine celokupna licnost je opisivana sa dve dimenzije" dimenzijom ekstraverzije introverzije i neuroticizma. $e godine je Ajzenk zapoceo sa istrazivanjima u psihijatrijskim institucijama u Engleskoj. &va nova istrazivanja su ukazala na postojanje trece znacajne dimenzije licnosti" nezavisne od prethodne dve" koju je nazvao psihoticizam.

&sobu sa visokim psihoticizmom mozemo opisati kao usamljenika" osobu kojoj nije mnogo stalo do ljudi" osobu koja je cesto /teska0 i koja se tesko prilagodava bilo cemu i bilo gde. $akva osoba moze biti surova i nehumana" neosetljiva. 7oze biti neprijateljski nastrojena prema ljudima" moze biti agresivna. $akva osoba voli cudne i neobicne stvari. ocijalizacija se tesko odvija kod ove grupe ljudi. %ao i kod dimenzije neuroticizma" visok psihoticizam ne znaci da je osoba psihoticna ili predodredena da bude psihoticna" vec da samo ispoljava neke osobine koje su uobicajne kod psihotika" i da mogu lakse od drugih ljudi u odredenim okolnostima razviti  psihozu. -animljiv je podataka da su razlike medu polovima na ovoj dimenziji izrazenije nego na druge dve dimenzije. &sobe muskog pola dobijaju znatno vece rezultate na !aktoru psihoticizma. Predlozena !izioloska baza psihoticizma je testosteron" pri cemu su visi nivoi testosterona  povezani sa visim psihoticizmom. %ao rezultat Ajzenkovog rada nastao je niz instrumenata namenjenih merenju opisanih bazicnih tipova licnosti. EP8 je najnovija verzija upitnika" koji se od prethodnih Ajzenkovih upitnika razlikuje po tome sto je u ovaj upitnik uvrstena skala psihoticizma. nicijalne Ajzenkove dimenzije (ekstraverzijaintroverzija i neuroticizam) javljaju se u svim relevantnim istrazivanjima licnosti" dok se mnogi kriticari slazu da dimenzija psihoticizma nije na najbolji nacin imenovana. -nacaj Ajzenkove teorije je i u tome sto je inspirisala druge znacajne  psihobioloske teorije" poput teorije 9reja" %lonindzera i -akermana.  'a osnovama Ajzenkovog rada na dimenzijama ekstraverzije i neuroticizma 9rej (J.A.9ray) je razvio teoriju osetljivosti na potkrepljenje. ezultati neuro!izioloskih eksperimenata na zivotinjama pruzili su osnov za teoriju koja povezuje neuronske sisteme i neurotransmitere u mozgu sa motivacionim mehanizmima koji upravljaju osetljivoscu na signale nagrade ili kazne" a uticu na osnovne crte licnosti, anksioznost (*)" impulsivnost (*A) i agresivnost (!ight:!light). $eorija osetljivosti na potkrepljenje se postepeno razvijala tokom godina i jasno odvojila tri osnovna emocionalna sistema, 1) istem bihejvioralne aktivacije (*ehavioural Approach ystem"*A) koji regulise ponasanje kada su prisutni signali nagrade. &vaj sistem je srodan dimenziji mpulsivnosti i stanju  pozitivnog a!ekta. 6) istem bihejvioralne inhibicije (*ehavioural nhibition ystem"*) koji regulise ponasanje u  prisustvu signala kazne" a osetljiv je i na izostanak ili okoncavanje nagrade. &vaj sistem je u vezi sa dimenzijom Anksioznosti. ;) istem borba:bezanje (!ight:!light system) je osetljiv na averzivne stimuluse i regulise osecanje besa i panike. &vaj sistem je povezan sa Ajzenkovom crtom Psihoticizma i stanjem negativnog a!ekta ().