POSLOVNI INFORMACIONI SISTEM - Fizičko Tehničkog obezbeđenja -
--- PISFTO --PROGRAM STRUČNE OBUKE ZA PROCENU RIZIKA U ZAŠTITI LICA, IMOVINE I POSLOVANJA
--- O1, tema 10 --Pitanja i odgovori
REALIZACIJA M Aleksandar
Glavni projektant S Mirko
– Beograd 2015. godina –
SADRŽAJ Tema, Pitanje ...
... Strana
TEMA 10. --- METODOLOGIJA PROCENE RIZIKA U ZAŠTITI LICA, IMOVINE I POSLOVANJA ............... 3 1.
OBJASNITE VAŽNOST IDENTIFIKACIJE POTENCIJALNIH OPASNOSTI ........................................................3
2.
OBJASNITE PRIMENU KRITERIJUMA ZA PRELIMINARNU ANALIZU POTENCIJALNIH OPASNOSTI ..............3
3.
IDENTIFIKACIJA POTENCIJALNIH OPASNOSTI...........................................................................................4
4.
POJAM ANALIZE I OCENE RIZIKA ...............................................................................................................4
5.
OBJASNITE KRITERUJUME ZA ODREĐIVANJE VEROVATNOĆE I POSLEDICA OPASNOSTI ............................4
6.
OBJASNITE KRITERUJUM ZA ODREĐIVANJE NIVOA RIZIKA .......................................................................6
7.
NAVEDITE I OBJASNITE OPCIJE ZA UBLAŽAVANJE RIZIKA.........................................................................7
8.
OBJASNITE REZIDUALNI RIZIK I PRINCIP NJEGOVE PROCENE ..................................................................8
9.
OBJASNITE PRINCIP TRETMANA KOMBINACIJE OPASNOSTI - RIZIKA .......................................................8
2
TEMA 10. --- METODOLOGIJA PROCENE RIZIKA U ZAŠTITI LICA, IMOVINE I POSLOVANJA 45.
Objasnite važnost identifikacije potencijalnih opasnosti
Važnost preliminarene identifikacije potencijalnih opasnosti ogleda se u tome što se tom idetifikacijom vrši selekcija i fokusiranje na rizike (opasnosti) koji mogu ugroziti bezbednost organizacije, odnosno njenih lica, imovine i poslovanja. Veoma je važno da se na pravilan način izvrši identifikacija potencijalnih opasnosti, jer od toga da li je dobro izvršena preliminarna identifikacija opasnosti zavisi: procena, analiza, ocena i sam trentman rizika. Opasnost koja nije identifikovana neće biti tretirana ! Organizacija treba da identifikuje izvore rizika, događaje ili niz okolnosti kao i njihove potencijalne posledice, na osnovu čega bi se sastavila sveobuhvatna lista potencijalnih opasnosti. Identifikacija treba da uključi sve potencijalne opasnosti, bez obzira na to da li su pod kontrolom organizacije ili nisu, bez obzira na to da li su u datom momentu aktuelne ili ne. U identifikaciji veoma su bitne relevantne i ažurne informacije, pre svega se misli na predhodne informacije o rizicima. U identifikaciji potencijalnih opasnosti moraju biti uključeni eksperti iz različitih oblasti i sa odgovarajućim znanjem.
46.
Objasnite primenu kriterijuma za preliminarnu analizu potencijalnih opasnosti Da bi se sprovela prleiminarna analiza potencijalnih opasnosti neophodno je da se ona vrši prema određenim kriterijumima. Preliminarna analiza vrši se po sledećim grupama, odnosno kriterijumima: 1.
Potencijalne opasnosti u okviru opštih poslovnih aktivnosti (npr.:mišljenje nadleže institucije o bonitetu organizacije i sl.),
2.
Potencijalne opasnosti po BZNR (npr.:postojanje pravne, organizacijske i planske regulative, opremljenost odgovarajućom opremom, obavezno socijalno osiguranje radnika i sl.),
3.
Potencijalne pravne opasnosti (npr.: postojanje unutrašnje normativne regulative, postojeanje pravilnika o sisitematizaciji radnih mesta, praćene sudskih, upravnih i dr. sporova i sl. ),
4.
Potencijalne opasnosti od nezakonitog protivpravnog delovanja internih i eksternih subjekata (npr.: mogućnost da organizacija postane objekat krivičnih dela: krađa, razbojništvo, terorizam i sl.),
5.
Potencijalne opasnosti od požara (npr.:kategorizacija objekta, postojanje i održavanje uređaja i opreme, program osnovne obuke i sl.),
6.
Potencijalne opasnosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća (npr.:postojanje plana zaštite i spasavanja, i sl.),
7.
Potencijalne opasnosti od neusaglašenosti sa standardima (npr.:posedovanje sertifikata o usaglašenosti).
Analiza potencijalnih opasnosti
Svrha – fokusiranje na najznačajnije opasnosti - rizike. Opredeljujemo pravce delovanja: Izdvajanje zanemarljivih rizika (bez tretmana) Tretiranje rizika bez daljeg ocenjivanja Detaljna procena “značajnih” rizika
U radu koristimo obrazac za identifikaciju i analizu potencijalnih opasnosti, standard SRPS A.L2.003/1 Prilog J
ZAHTEVI ZA PROCENU RIZIKA
1
2
1
POTENCIJALNE OPASNOSTI U OKVIRU OPŠTIH POSLOVNIH AKTIVNOSTI
Da li postoji potencijalna opasnost 3
Konkretan opis potencijalne opasnosti u odnosu na zatečeno stanje a prema procenjenoj veličini potencijalne opasnosti 4
Veličina potencijalne opasnosti
Moguće posledice po štićene vrednosti
5
6
1.1 2
POTENCIJALNE OPASNOSTI PO BEZ. i ZDR. NA RADNOM MESTU I U RADNOJ OKOLINI
2.1
3
Upotreba obrasca (prilog J) za preliminarnu analizu
47.
Kolona 3 – koriste se termini “postoji” ili “ne postoji” Kolona 4 . konkretan opis potencijalne opasnosti ( po prilozima od C do I standarda SRPS A.L2.003 : C – poslovne aktivnosti D – bezbednost i zdravlje na radnom mestu i u radnoj okolini E – pravne opasnosti F – protivpravno delovanje G – požar, eksplozija H – elementarne nepogode i druge nesreće I – neusaglašenost sa standrdima Kolona 5 - veličina opasnosti se iskazuje brojčano od 1 do 5, tako što je broj: 1 - MINIMALNA, 2 - MALA, 3 - SREDNJA, 4 - VELIKA i 5 - MAKSIMALNA opasnost. Sabiranjem pojedinačnih ocena dobija se veličina za grupu opasnosti.
Identifikacija potencijalnih opasnosti
Identifikovanje potencijalnih opasnosti podrazumeva identifikaciju aktivnosti, događaja ili subjekata koji su relevantni za ostvarenje ciljeva. Organizacija treba da identifikuje izvore rizika, događaje ili niz okolnosti, kao i njihove potencijalne posledice. Cilj ovog koraka je sastavljanje sveobuhvatne liste potencijalnih opasnosti zasnovanih na onim događajima i okolnostima koje mogu pomoći, sprečiti, umanjiti ili usporiti ostvarivanje ciljeva. Sveobuhvatna identifikacija i registrovanje potencijalnih opasnosti koje mogu rezultirati negativnim posledicama je od suštinske važnosti, jer potencijalna opasnost koja u ovom stadijumu nije identifikovana ostaje neobuhvaćena daljom analizom. Identifikacija treba da uključi sve potencijalne opasnosti, bez obzira na to da li su pod kontrolom organizacije ili nisu i da li su u datom momentu aktuelne ili ne. Organizacija treba da primeni niz alata i tehnika za identifikovanje rizika koje odgovaraju njenim ciljevima i mogućnostima, kao i riziku sa kojim se organizacija suočava. U ovoj fazi procene rizika, prema standardu ISO/IEC 31010, preporučuje se korišćenje sledećih tehnika: Grmljavina ideja Strukturisani i polustrukturisani intervjui Delfi tehnika Analiza korišćenjem „liste provere“ Preliminarna analiza hazarda i operativnosti (HAZOP) Analiza hazarda i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP) Analiza „šta ako“ Analiza scenarija Prilikom identifikovanja potencijalnih opasnosti veoma su bitne relevantne i ažurirane informacije. To se odnosi i na odgovarajuće prethodne informacije o riziku, ukoliko je moguće doći do informacija takve vrste. Eksperti koji imaju odgovarajuće znanje bi takođe trebalo da budu uključeni u identifikovanje potencijalnih opasnosti. Nakon identifikovanja onoga šta bi moglo da se desi, neophodno je uzeti u razmatranje i uzroke i scenarije koji pokazuju do kakvih posledica može doći. Svi uzroci treba da budu uzeti u razmatranje. Prilikom identifikovanja potencijalnih opasnosti, takođe je važno uzeti u razmatranje i potencijalne opasnosti koji su u vezi sa neiskorišćenim prilikama.
48.
Pojam analize i ocene rizika
Pojam analize i ocene rizika
49.
Analiza rizika se odnosi na razumevanje potencijalnih opasnosti. Potencijalne opasnosti se analiziraju tako što se određuju posledice i verovatnoća njihovog nastanka. Analiza rizika obuhvata razmatranje uzroka i izvora potencijalnih opasnosti, njihovih pozitivnih i negativnih posledica, kao i verovatnoću pojavljivanja potencijalnih opasnosti, uzimajući u obzir postojeće mere. Događaji ili niz okolnosti moguimati višestruke posledice i mogu uticati na veći broj ciljeva. Analiza rizika pruža informaciju o oceni rizika i odlukama da li prema rizicima treba da se preduzimaju neke mere, kao i koje su to odgovarajuće strategije u tretiranju rizika. Kvalitativna analiza vrši se sa ciljem dolaženja do opšte indikacije veličine opasnosti i otkrivanja najvećih opasnosti. Kvantitativna analiza treba da se vrši gde god je to moguće. Pored analize mora se izvršiti i kvantifikacija stepena rizika. Posledice sa mogu odrediti izradom modela ishoda nekog događaja ili niza događaja, iz dostupnih podataka ili na osnovu rezultata eksperimentalnih proučavanja. Posledice se izražavaju u vidu određenih i neodređenih uticaja. Ocena rizika predstavlja pomoć u donošenju odluka na osnovu rezultata analize rizika, kao i prioritetima za tretman rizika. Na osnovu ocene rizika donose se odluke o: 1. potrebi i načinu tretiranja rizika, 2. određivanje prioritetnih rizika i preduzimanju konkretnih aktivnosti. Ukoliko stepen rizika nije prihvatljiv onda bi trebalo da rizik bude tretiran. Ocena rizika može dovesti do odluke o nastavku dalje analize rizika. Takođe ocena rizika može voditi i tome da se rizik dalje ne ublažava ni na koji drugi način osim realizacijom postojeće kontrole rizika. Na osnovu ocene rizika, rizike možemo podeliti na rizike koje treba tretirati i one za koje nije potreban tretman. Odluka o tome da li i kako tretirati rizik zavisi od: a) troškova i koristi preuzimanja rizika, b) troškova i koristi koje nastaju primenom pojačene kontrole rizika. Nivo rizika je direktno zavisan od primene adekvatnih mera kontrole i njihove efikasnosti.
Objasnite kriterujume za određivanje verovatnoće i posledica opasnosti 4
A.
Kriterijumi za određivanje verovatnoće
Verovatnoća (V) predstavlja kombinaciju učestalosti (U) određenog štetnog događaja i ranjivosti (R) organizacije po datoj potencijalnoj opasnosti. Učestalost predstavlja ponavljanje štetnog događaja u određenom vremenskom periodu. Učestalost se primenjuje u dva oblika: U¹ - kada postoji evidencija štetnih događaja (statistika) i U² kada ne psotoji. Ranjivost predstavlja osetljivost organizacije na potencijalne opasnosti. Verovatnoća se određuje prema obrascu iz matrice po formuli V=U#R.
Tabela M.2 — Kriterijum za određivanje UČESTALOSTI ( U1 ) Učestalost (U1) Stepen učestalosti 1
Opis učestalosti
Veličina učestalosti Vrlo retko
jedan ili nijedan štetan događaj
2
Povremeno
od dva do pet štetnih događaja
3
Često
od šest do deset štetnih događaja
4 5
Pretežno Veoma često
od jedanaest do petnaest štetnih događaja preko petnaest štetnih događaja
Tabela M.3 — Kriterijum za određivanje UČESTALOSTI ( U2 ) Učestalost (U2) Stepen učestalosti Veličina učestalosti
Opis učestalosti
1
Zanemarljiva
dnevna — izloženost pretnji od jednog do dva dana
2
Povremena
sedmična — izloženost pretnji od tri do sedam dana
3
Dugotrajna
mesečna — izloženost pretnji od jedan do dvanaest meseci
4
Pretežna
5
Trajna
godišnja — izloženost pretnji od jedne do tri godine višegodišnja — izloženost pretnji duži niz godina
Tabela M.4 — Kriterijum za određivanje RANJIVOSTI Ranjivost
1 2
Veličina ranjivosti Vrlo velika Velika
3
Srednja
4
Mala
5
Vrlo mala
Stepen ranjivosti
Opis ranjivosti potpuno slaba ili uopšte ne postoji zaštita postoji samo fizička zaštita, primenjuju se mere zaštite na niskom nivou postoji samo tehnička zaštita, primenjuju se mere zaštite na srednjem nivou postoji kombinacija fizičke i tehničke zaštite, bez procene ugroženosti postoji potpuna zaštita, optimalno projektovana prema proceni ugroženosti
Tabela M.5 — Matrica za određivanje VEROVATNOĆE RANJIVOST
Vrlo velika
Velika
Srednja
Mala
Vrlo mala
UČESTALOST
1
2
3
4
5
vrlo retko
1
3
2
1
1
1
povremeno
2
4
3
2
2
1
često
3
5
4
3
2
2
pretežno
4
5
4
3
3
3
stalno
5
5
5
4
3
3
Tabela M.1 — Kriterijumi za određivanje VEROVATNOĆE Verovatnoća Veličina 1
2
Opis verovatnoće Stepen Nemoguće
Neverovatno
Verovatnoća ispod 1 % —verovatno samo u ekstremnim slučajevima ili izuzetno malo verovatno, ili ravno događaju u dalekoj budućnosti, ili događaj u granicama od "100 godina ili više" Verovatnoća iznad 1 % —ili se nije događalo, ali bi moglo da se desi, ili bi se moglo desiti u granicama od "poneki slučaj u deset godina" 5
3
Verovatno
4
Skoro izvesno
5
Sigurno
Verovatnoća iznad 10 % —ili bi se moglo desiti, dešavalo se i ranije, ili bi se moglo desiti u granicama "jednom u godini" Verovatnoća iznad 50 % —ili bi se verovatno moglo dogoditi ili bi se moglo desiti u granicama "sedmica u mesecu" Verovatnoća iznad 99 % —ili se dešava veoma često ili bi se moglo desiti u granicama "dan u sedmici"
B. Kriterijumi za određivanje posledica Posledice (P) predstavljaju efekat događaja na štićene vrednosti organizacije. Manifestuju se kroz gubitak ili štetu (Š) u odnosu na štićene vrednosti. Šteta je mera oštećenja štićenih vrednosti. Kritičnost (K) je mera vrednosti štićene vrednosti za organizaciju. Posledice se određuju iz matrice po formuli P=Š#K. Tabela N.1 — Kriterijumi za određivanje ŠTETE Šteta Stepen štete
Opis štete
Veličina štete
1
Vrlo mala
do 50 000 dinara; stres kod ljudi
2
Mala
od 50 001 do 500 000 dinara; lake povrede kod ljudi
3
Srednja
od 500 001 do 1 000 000 dinara; teže povrede kod ljudi
4
Velika
od 1 000 001 do 10 000 000 dinara; teške i višestruke povrede kod ljudi
5
Vrlo velika
preko 10 miliona dinara; gubici ljudskih života
Tabela N.2 — Kriterijumi za određivanje KRITIČNOSTI Kritičnost Stepen Veličina kritičnosti kritičnosti 1
Vrlo velika
2
Velika
3
Srednja
4
Mala
5
Minimalna
Opis kritičnosti Ugroženost štićenih vrednosti organizacije zbog koje dolazi do potpunog prekida funkcionisanja organizacije Ugroženost štićenih vrednosti organizacije zbog koje dolazi do ozbiljnog narušavanja funkcionisanja organizacije Ugroženost štićenih vrednosti organizacije koje dozvoljava funkcionisa-nje, uz povećane napore i dopunska sredstva Ugroženost štićenih vrednosti organizacije zbog koje su moguće poreme-ćaji u procesu rada Ugroženost štićenih vrednosti organizacije zbog koje nastaju problemi u funkcionisanju koji se rešavaju u hodu, redovnim aktivnostima i sredstvima
Tabela N.4 — Matrica za određivanje POSLEDICA
50.
KRITIČNOST
Vrlo velika
Velika
Srednja
Mala
Vrlo mala
ŠTETA
1
2
3
4
5
vrlo mala
1
3
2
1
1
1
mala
2
4
3
2
2
1
srednja
3
5
4
3
2
2
velika
4
5
4
3
3
3
vrlo velika
5
5
5
4
3
3
Objasnite kriterujum za određivanje nivoa rizika
Kriterijumi za određivanje nivoa rizika Nivo rizika (NR) predstavlja proizvod stepena verovatnoće (V) i stepena posledice (P). Nivo rizika se kreće u granicama od minimalno 1 do maksimalno 25. Organizacija mora da klasifikuje rizike u kategorije, i to od najniže (prve) do najviše (pete). U odnosu na određeni nivo rizika određuje se prihvatljivost rizika. Na osnovu liste prihavatljivih i neprihvatljivih rizika, organizacija mora da definiše listu prioriteta. Prioritetno se tretiraju oni rizici koji imaju veći nivo. Nakon završene analize i ocene po elementima u okviru grupa potrebo je izvršiti analizu i ocenu nivoa rizika svake grupe ponaosob. Na osnovu veličine nivoa rizika može se odrediti grupa koja ima najveći nivo rizika. Shodno tome se pristupa 6
tretmanu rizika počev od grupa koje imaju najviši nivo rizika. Tabela O.2 — Matrica za određivanje nivoa rizika POSLEDICE
Minimalne
Male
Umerene
Ozbiljne
Katastrofalne 5
1
2
3
4
Nemoguće
VEROVATNOĆA 1
1
2
3
4
5
Neverovatno
2
2
4
6
8
10
Verovatno
3
3
6
9
12
15
Skoro izvesno
4
4
8
12
16
20
Sigurno
5
5
10
15
20
25
Tabela O.1 — Kriterijum za određivanje nivoa rizika Stepen rizika
Veličina rizika
Nivo rizika
1
Vrlo mali, zanemarljiv
1i2
2
Mali
3, 4 i 5
3
Umereno veliki
6, 8 i 9
4
Veliki rizik
10, 12,15 i 16
5
Izrazito veliki
20 i 25
Kriterijumi za određivanje kategorije rizika i prihvatljivosti rizika Postoji 5 kategorija rizika koji zavise od veličine i nivoa rizika. Veličina rizika može biti: 1.vrlo mali, 2. mali, 3 umereno veliki, 4. veliki i 5.izuzetno veliki rizik. Nivo rizika izražen brojčano kreće se u rasponu od 1 do 25. Tabela P.1 — Kriterijum za određivanje kategorije rizika Kategorija
Veličina rizika
Nivo rizika
Vrlo mali, zanemarljiv
1i2 3, 4 i 5
1
PRVA
2
DRUGA
Mali
3
TREĆA
Umereno veliki
6, 8 i 9
4
ČETVRTA
Veliki rizik
10, 12,15 i 16
5
PETA
Izrazito veliki
20 i 25
U odnosu na određeni nivo rizika određuje se prihvatljivost rizika. Postoje dve kategorije rizika, prihvatljivi i neprihvatljivi Prihvatljivost rizika zavisi od nivoa rizika. Prihvatljivi rizici se kreću u rasponu od 1 do 5 Neprihvatljivi rizici se kreću u rasponu od 6 do 25 i oni se dalje moraju tretirati dok ne postanu prihvatljivi. Tabela P.2 — Kriterijum za određivanje prihvatljivosti rizika
Prihvatljivost rizika
Nivo rizika
PRIHVATLJIV
1, 2, 3, 4 i 5
NEPRIHVATLJIV
6, 8, 9, 10, 12, 15, 16, 20 i 25
51.
Navedite i objasnite opcije za ublažavanje rizika
Tretman rizika podrazumeva izbor jedne ili više opcija za postupanje sa rizicima. izbor odgovarajuće opcije za tretman rizika obuhvata balansiranje troškova i pozitivnih efekata. ukoliko su resursi za tretman rizika ograničeni, plan tretiranja rizika treba da jasno idnetifikuje redosled tretiranja pojedinih rizika . nadgledanje primene mera je sastavni deo plana za tretman rizika. 7
Proces tretiranja rizika može dovesti i do sekundarnih rizika koje treba proceniti, umanjiti, nadgledati i izvršiti njihovu reviziju. Sekundarni rizici treba da budu ugrađeni u isti plan za tretiranje rizika kao i oni prvobitni rizici
Tretman rizika obuhvata:
1. 2. 3.
izbor opcija za kontrolu ili ublažavanje rizika, opcije za izvodljivost, analiza cena – korist.
Kontrola rizika je bolja od njegovog finansiranja. Rizici se moraju kontrolisati i njima se mora upravljati.
Principi kontrole rizika su: Ne treba rizikovati više nego što može dozvoliti sopstveni kapital – odnos maksimalnog mogućeg gubitka i sopstvenog kapitala predstavlja koeficijent rizika, Treba razmišljati o posledicama rizika – voditi računa o verovatnoći pojave rizičnog događaja i njegovim posledicama Ne treba rizikovati mnogo radi malog – osiguranje od rizika – rizik treba prebaciti na osiguranje, ukoliko je obim gubitka relativno veliki u poređenju sa ekonomijom iznosa osiguranja Ne treba misliti da uvek postoji samo jedno rešenje – ponovnom analizom treba tražiti drugo rešenje
Radi smanjenja nivoa rizika (ublažavanje rizika) organizacija preduzima mere: 1. Izbegavanje rizika – zamena započetih aktivnosti alternativnim, 2. Smanjivanje rizika izmenom procedure – organizacija treba da revidira način (proceduru) realizacije kritičnih aktivnosti, 3. Smanjivanje verovatnoće dešavanja – mere kojima se smanjuje učestalost dešavanja ili vremensku izloženost vrednosti 4. Smanjivanje posledica potencijalne opasnosti – preduzimanje mera zaštite vrednosti (zavisno od karakteristika) od potenicjalnih opasnosti. Npr. prenos rizika na osiguranje. 5. Zadržavanje ili prihvatanje rizika 6. Zadržavanje - nastaviti sa aktivnostima u kojima nema trenutne potencijalne opasnosit sa neprihvatljivim nivom rizika. 7. Prihvatanje rizika vrši se smo kad postoji opravdanost iskazana kroz korist.
52.
Objasnite rezidualni rizik i princip njegove procene
Kriterijumi za određivanje preostalog (rezidualnog rizika)
53.
Po završetku postupka procene rizika, odnosno tretiranja neprihvatljivih rizika, organizacija mora da ustanovi postojanje preostalog (rezidualnog ) rizika. Svaki preostali rizik posle primene mera za tretman rizik treba da se ponovno vrednuje. Ukoliko preostali rizik ne ispunjava kriterijume za procenu rizika, organizacija treba da primeni dalje mere tretiranja rizika. Ako je preostali rizik prihvatljiv, organizacija treba da izvrši evidenciju relevantnih informacija o riziku radi arhiviranja. Preostali rizik treba da bude dokumentovan, podložan kontroli i reviziji, a gde je to pogodno i daljem tretmanu.
Objasnite princip tretmana kombinacije opasnosti - rizika
Kombinacija opasnosti – rizika
pojedini rizici (opasnosti) ne utiču samostalno na štićene vrednosti. procena rizika mora da omogući sagledavanje kombinacija svih rizika. Zbog predhodno navedenog izrađuju se scenariji multi-rizika (kombinacije rizika). Scenario multi-rizika je prikaz situacije jednog ili više uticaja potencijalnih opasnosti, a koja predstavlja prioritetnu opasnost po štićene vrednosti. U fazi identifikacije opasnosti, izgradnja scenarija se izvodi na sveobuhvatan način i može se odnositi na grube procene ili kvalitativnu analizu zasnovanu na preliminarnoj analizi potencijalnih opasnosti. U fazi analize rizika, treba proceniti kvantitativne verovatnoće za svaki pojedinačni scenario na relaciji sa svakom potencijalnom opasnošću. Izrada scenarija multi-rizika vrši se metodom logičkog zaključivanja, na osnovu pretpostavki i/ili utvrđenih činjenica. izvode se zaključci o generisanju potencijalnih opasnosti, posledicama na štićene vrednosti i načinu tretmana. Multi rizici zahtevaju prioritetno tretiranje, uz angažažman svih potrebnih resursa.
8
