POSLOVNI INFORMACIONI SISTEM - Fizičko Tehničkog obezbeđenja -
--- PISFTO ---
PROGRAM STRUČNE OBUKE ZA PROCENU RIZIKA U ZAŠTITI LICA, IMOVINE I POSLOVANJA
--- O1, tema 2 --Pitanja i odgovori
REALIZACIJA Koric Ana
Glavni projektant S Mirko
– Beograd 2015. godina –
SADRŽAJ Tema, Pitanje ...
... Strana
... Strana
TEMA 2. --- BEZBEDNOST ORGANIZACIJE...............................................................................................3 1.
OBJASNI POJAM ORGANIZACIJE I KOJI SU NJENI OSNOVNI ELEMENTI........................................................3
2.
KOJI SU OSNOVNI PROCESI I FUNKCIJE SAVREMENE ORGANIZACIJE..........................................................3
3.
ŠTA ČINI SPOLJAŠNJE, A ŠTA UNUTRAŠNJE OKRUŽENJE ORGANIZACIJE......................................................4
4.
OBJASNITI POJAM I VRSTE OPASNOSTI OD PROTIVPRAVNOG DELOVANJA..................................................5
5.
Koji su oblici ostvarivanja bezbednosti organizacije...............................................................................................5
2
TEMA 2. --- BEZBEDNOST ORGANIZACIJE 4.
Objasni pojam organizacije i koji su njeni osnovni elementi
Organizacija može da se razmatra sašireg i užeg aspekta: 1. Širi aspekt – organizacija se poistovećuje sa svakom formom udruživanja ljudi
2.
Uži aspekt – organizacija se identifikuje sa udruživanjem ljudi radi ostvarivanja cilja koji se može ostvariti njihovim pojedinačnim udruživanjem
Organizacija je racionalno usklađena grupa ljudi koji su planski angažovani na bazi podele rada ka ostvarivanju određenih ciljeva. Ona nastaje organizovanjem, a stepen povezanosti njenih elemenata u određenom trenutku predstavlja organizovanost. Organizovanje je proces nastajanja organizacije, kojim se definiše i uspostavlja optimalna kombinacija ljudskih i materijalnih resursa, koja omogućava njeno zakonito i efikasno funkcionisanje. Organizacija je ishod ili rezultat organizovanja, koji varira tokom vremena. Organizacije se mogu svrstati po brojnim kriterijumima. 1. Prema osnivaču – državne, privatne, osnovane od strane grupe građana
2. 3. 4.
Rema načinu finansiranja – deo javnog sektora, deo privanog sektora Prema cilju osnivanja – dohodovne, nedohodovne Prema funkciji koju ostvaruju – iz sfere društvene dominacije-vlasti, uslužnog karaktera
Uopšteno organizacije možemo podeliti prema globalnoj društvenoj podeli rada na: 1. Privredne organizacije (proizvodne i uslužne)
2. 3. 4.
Državne organizacije (zakonodavne, izvršne i sudske) Političke organizacije (partije/stranke) Društvene organizacije i udruženja građana
Podela organizacije prema kriterijumu unutrašnjih strukturnih razlika: 1. Prema obuhvatu rada – potpuna i delimična
2. 3.
Prema trajnosti funkcionisanja – stalna, povremena, privremena Prema načinu rukovođenja – centralizovana, decentralizovana
Najvažniji elementi organizacije su: 1. ciljevi - vrednosti koje je potrebno ostvariti ili sačuvati rezultati – mera ostvarenja ciljeva 2. poslovi – njihovim obavljanjem se ostvaruje cilj postojanja organizacije zadaci – aktivnosti kojima se rešavaju problemi delatnosti – jedinstvo poslova i ovlašćenja 3. kadrovi – dele se na rukovodne i izvršilačke
4. 5. 6.
sredstva – materijalna dobra organizacije, dele se na finansijska i tehnička njihova međusobna povezanost propisi – deluju na organizaciju spolja iz drugih sistema, dele se na zakonske ipodzakonske; funkcionalne, strukturne i mešovite; i nacionalne i međunarodne
Struktura je jedinstvo elemenata (ljudi i sredstava), veza i odnosa između elemenata i strukturnih propisa. Organizaciona struktura nije konstantna već se razvija i prilagođava zadacima. Izvršavanju redovnih bezbednosnih zadataka je primeren hibridni model organizacije. Hibridni model predstavlja kombinaciju funkcionalnog i divizionalnog organizacionog modela. Funkcionalni organizacioni model nastaje diferencijacijom organizacionih jedinica (radnih mesta) po nadležnosti i delokrugu rada. Divizionalni model organizacione strukture obuhvata četiri osnovna oblika grupisanja poslova i to prema: 1. ishodu (cilju, rezultaturada, proizvodu, uslugama, autputu)
2. 3. 4.
delatnosti (fazama proizvodnog ili uslužnog procesa) korisniku proizvoda i/ili usluga (potrošaču, kupcu, klijentu) teritoriji (geografskom području)
Funkcionalne i divizionalne organizacione jedinice nalaze se na istom hijerarhiskom nivou, s tim da je njihov odnos takav da funkcionalne predstavljaju stručne organe glavnog rukovodstva. Izvršavanju posebnih bezbednosnih zadataka je primeren matrični model organizacije. Matrična organizacija predstavlja jedinstvo funkcionalne i projektne organizacije, s dodatkom kordinacionog mehanizma u vidu linijske komponente.
5.
Koji su osnovni procesi i funkcije savremene organizacije
Pojam funkcije se definiše kao veća grupa istih ili sličnih aktivnosti ili poslova čijim se obavljanjem ostvaruje jedan od globalnih ciljeva organizacije Državne funkcije i funkcije državnih organa i organizacija definišu se ustavom i zakonom, dok se funkcije privatnih 3
organizacija definišu osnivačkim aktom i podzakonskim aktima u skladu sa zakonom. Bezbednosnu funkciju, kao jednu od brojnih funkcija države, ostvaruju javne bezbednosne organizacije, dok bezbednosne funkcije u pojedinim organizacijama ostvaruju njihove unutrašnje bezbednosne organizacione jedinice ili za to angažovane eksterne bezbednosne organizacije. U bezbednosno-menadžerskom smislu, važno je imati u vidu podelu svih organizacionih funkcija na: 1. upravljačke – međusobno zavisne funkcije, procesnog karaktera, obavljaju se jedna za drugom (planiranje, organizovanje, vođenje, kontrola) izvršne – međusobno nezavisne, obavljaju se paralelno (proizvodna, komercijalna, finansijska ili bezbedonosna) 2. bezbednosne – ključne u bezbednosnim organizacijama nebezbednosne – pomoćne u bezbednosnim organizacijama 3. redovne – karakteriše ih viši nivo učestalosti, niži nivo bezbednosnog rizika, ciklično ponavljanje vanredne – viši nivo bezbednosnog rizika, niži nivo učestalosti i različitog trajanja, planiraju se i izvode povremeno specijalne Prema Fajolovom konceptu, ukupna aktivnost organizacije se deli na šest međusobno povezenih i zavisnih grupa poslova, odnosno poslovnih funkcija: 1. tehničkoj (proizvodnoj)
2. 3. 4. 5. 6. 6.
komercijalnoj (nabavka sirovina i prodaja proizvoda) finansijskoj (prikupljanje i korišćenje kapitala) zaštitnoj (bezbednost zaposlenih i imovine) računovodstvenoj administrativnoj
Šta čini spoljašnje, a šta unutrašnje okruženje organizacije
Okruženje organizacije je ambijent u kome organizacija postoji, funkcioniše i vrši interakciju sa drugim organizacijama. Okruženje može biti: 1. Spoljašnje (eksterno) 2. Unutrašnje (interno) Spoljašnje okruženje je spoljašnja sredina u okviru koje egzistira organizacija. Prema karakteru uticaja svojih elemenata na organizacije, spoljašnje okruženje se može podeliti na: 1. Opšte (generalno) – čine ga elementi koji ne ispoljavaju direktan već indirektan manje jasan i manje vidljiv interaktivni uticaj na organizaciju, izvan direktne kontrole organizacije, utiču na opštu klimu (ljudi, organizacije, vreme, prostor, sistemi, stanja, pojave, događaji, sile i procesi) 2. Specifično (neposredno, gransko) - čine ga elementi direktne akcije, specifični po posebnom, direktnom uticaju na konkretnu organizaciju, čini ga skup drugih organizacija koje proizvode slične proizvode ili pružaju sličnu uslugu Elementi koji ga čine mogu se razvrstati u: Elemente čija se bezbednost štiti – klijenti ili korisnici usluga Elemente koji stvaraju bezbednost – saradnici Elemente koji ugrožavaju bezbednost - pretnje Unutrašnje okruženje podrazumeva unutrašnju sredinu u okviru koje se odvijaju radni, uslužni i/ili proizvodni procesi i/ili odnosi, čine ga: 1. organizacioni elementi i različite interesne grupe koje pripadaju istoj organizaciji višeg ili istog sistemskog nivoa 2. formalni (službeni) i neformalni (privatni) odnosi između zaposlenih, organizacionih jedinica, sindikata i neformalnih grupa
7.
Objasniti pojam i vrste opasnosti od protivpravnog delovanja
Ugrožavanje organizacije obuhvata sve pojave i procese prirodnog, ljudskog ili tehničko-tehnološkog porekla koje proizvode ili mogu da proizvedu štetne posledice po vrednost i interese organizacije, tako što onemogućavaju ili otežavaju njihovo dostizanje, postojanje, uživanje i razvoj, i proizvode strah i nesigurnost. Svaku vrednost može da ugrozi više različitih pretnji, ali i jedan tip pretnji može da ugrozi više različitih vrednosti. Brojne su klasifikacije ugrožavajućih pojava. Sa aspekta bezbednosti organizacije, najznačajnija je klasifikacija na: 1. ugrožavajuće pojave prirodnog porekla
2. 3. 4.
ugrožavajuće pojave ljudskog porekla ugrožavajuće pojave tehničko-tehnološkog porekla ugrožavajuće pojave kombinovanig porekla
Neoružana ugrožavanja bezbednosti organizacije su brojna ali se posebno izdvajaju socijalne devijacije koje obuhvataju ponašanja ljudi koja u značajnoj meri odstupaju od društvenih normi i izazivaju neodobravanje, zbog čega u organizaciji mogu da nastupe izvesne disfunkcije:
1. 2. 3. 4.
krivična dela – sva dela koja su zakonom predviđena kao krivična, koja su protivpravna i koja su skrivljena; nema krivičnog dela ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica prekršaji – povrede javnog poretka utvrđene zakonom ili drugim propisimaza koje su propisane prekršajne kazne i zaštitne mere privredni prestupi – društveno štetne povrede propisa o privrednom i finansijskom poslovanju koje su prouzrokovale ili su mogle uzrokovati teže posledice, a propisom nadležnog organa inkriminisani su kao privredni prestupi disciplinske krivice – povrede internih propisa kojima pravna lica normiraju pravila ponašanja zaposlenih 4
Najopasnija su krivična dela iz oblasti: 1. imovinskog kriminala – krađa sirovina, proizvoda, sredstava za rad
2. 3. 4. 8.
ekonomskog kriminala – krađa intelektualne svojine, ekonomska špijunaža, nesavestan rad, zloupotreba ovlašćenja, utaja poreza, falsifikovanje, pronevera, mito, korupcija... političkog kriminala – terorizam, diverzija, sabotaža, špijunaža ekološkog kriminala – zagađivanje životne sredine u vezi sa proizvodnim procesom
Koji su oblici ostvarivanja bezbednosti organizacije
Način ostvarivanja bezbednosti organizacije zavisi od vrste organizacije i vrste vlasništva nad organizacijom. Ukoliko je reč o organizaciji koja je javna – državna institucija ili je njen osnivač država, postoji realna potreba da bude štićena, moguće je da to bude izvedeno na nekoliko načina: 1. zaštitu pruža specijalizovani državni organ – vojna policija, specijalna jedinica MUP-a, Vojnobezbednosna agencija
2. 3.
zaštitu pruža unutrašnja služba obezbeđenja – ona je radna jedinica organizacije koja se štiti zaštitu pruža specijalizovana agencija iz neodrživog sektora bezbednosti – ugovorno se angažuje
Organizacije iz neodrživog sektora najčešće se štite angažovanjem privatnog obezbeđenja. Ovu uslugu mogu da pružaju samo licencirana pravn adruštva i licencirana lica, za obavljanje ove delatnosti. Ministarstvo unutrašnjih poslova izdaje 4 vrste licenci za obavljanje ovih poslova. 1. Fizička zaštita lica i imovine obavlja se ličnim prisustvom službenika obezbeđenja i njegovom aktivnošću Tehnička zaštita vrši se upotrebom tehničkih sredstava i uređaja
5
