POSLOVNI INFORMACIONI SISTEM - Fizičko Tehničkog obezbeđenja -
05tema5.pdf
--- PISFTO ---
PROGRAM STRUČNE OBUKE ZA PROCENU RIZIKA U ZAŠTITI LICA, IMOVINE I POSLOVANJA
--- O1, tema 5 --Pitanja i odgovori
REALIZACIJA M Ana
Glavni projektant Stanković Jovan
– Beograd 2015. godina –
SADRŽAJ Tema, Pitanje ...
... Strana
... Strana
TEMA 5. --- OPŠTE POSLOVNE OPASNOSTI I OPASNOSTI OD NEUSAGLAŠENOSTI SA STANDARDIMA..............3 1.
NAVEDITE PREDNOSTI PRIMENE STANDARDA..............................................................................................3
2.
KOJI STANDARDI SE PRIMENJUJU U ORGANIZACIJI RADI REGULISANJA KVALITETA..................................3
3.
NAVEDITE POKAZATELJE USPESNOSTI ORGANIZACIJE U POSLOVANJU........................................................4
4.
OBJASNITE NAČIN IDENTIFIKACIJE OPANOSTI PO OPŠTE POSLOVANJE......................................................4
5.
OBJASNITE NAČIN IDENTIFIKACIJE NEUSAGLAŠENOSTI SA STANDARDIMA KVALITETA..............................5
6.
Objasnite način identifikacije opasnosti usled neprimene nacionalnog standarda za zahteve u oblasti zaštite lica, imovine i poslovanja...............................................................................................................................6
2
TEMA 5. --- OPŠTE POSLOVNE OPASNOSTI I OPASNOSTI OD NEUSAGLAŠENOSTI SA STANDARDIMA 15.
Navedite prednosti primene standarda
Primena standarda zahteva korišćenje merljivih pokazatelja kako bi se dokazivale prednosti njihove primene, kako za društvo, tako i za ekonomiju i poslovanje. Činjenica je da primena standarda ima sama po sebi određenih koristi: 1. Standardi imaju brojne ekonomske benefite. Igraju veliku ulogu u ekonomskom rastu, razvoju patenata i licenci. Takođe pomažu u eliminisanju tehničkih prepreka u trgovini. Pošto evropski standardi omogućavaju biznis da deluje na evropskom tržištu, oni su takođe stubovi evropskog unutrašnjeg tržišta. 2.
Učešćem u standardizaciji ostvaruju se značajni benefiti za biznis. Često se pristup izvorima znanja uzima kao glavni motiv učešća zainteresovanih strana u standardizaciji, što omogućava određene kompetitivne prednosti i izgradnju konkurentskih pozicija na tržištu.
3.
Jedna od važnih prednosti primene standarda jesu benefit interakcije proizvoda i sitema.
4.
Poslovni gubici posledica su često neulaganja u bezbednost, odnosno neprimenjivanje standarda koji regulišu ovu oblast. Ovi gubici su direktni ili merljivi, proistekli iz neposrednog ugrožavanja imovine ranjive na različite kriminalne aktivnosti, i indirektno i, često teško merljivi, kao posledica određenog bezbednosnog događaja. Manifestuju se padom profita, a u težim slučajevima i bankrotstvom, usled gubitka imidža kod klijenta i poverenja javnosti u proizvode i usluge.
5.
Standardi su kriterijum odlučivanja za investitore i omogućavaju unapređenje veza sa okruženjem. Primenom standarda akteri u nekom pravnom prometu mogu da predvide ponašanje ponašanje druge strane.
6.
Standardi predstavljaju faktor prevencije akcidenta, što se može meriti brojem izbegnutih akcidenata. Tim putem se istovremeno minimiziraju rizici odgovornosti nastanka štetnih događaja.
7.
Standardin su i katalizator ugovornih odnosa. Insistiranjem kod snabdevača da standardizuju svoje usluge, organizacije nastoje da izbegnu zavisnost od pojedinih snabdevača.
8.
Standardi su katalizator novih ideja i u stvaranju bezbednosnog okruženja i performansi organizacije koja vodi računa o interakciji (novog) proizvoda i sistema.
9.
Standardi predstavljaju rivalsku prednost u raznim granama privrede, naročito onima koje su na udaru kriminalnih i drugih pretnji. Primena bezbednosnih standarda postaje generator profita, pa je zadatak menadžera bezbednosti da primenom standarda omogući bezbedne uslove poslovanja.
10. U oblasti ljudskih resursa, pored toga što standardi sadrže jasne kriterijume za prijem i selekciju zaposlenih, oni utiču i na porast motivacije kod zaposlenih.
16.
Koji standardi se primenjuju u organizaciji radi regulisanja kvaliteta
Zainteresovanim stranama je značajno da organizacija poseduje sertifikat o usaglašenosti sa standardima: 1. zato što sertifikat predstavlja najpoželjnije sredstvo kojim se dokazuje nivo kvaliteta, izdat po međunarodno priznatojmetodologiji kontrolisanja od starne akreditovanih tela u sistemu infrastrukture kvaliteta 2. da bi po tom osnovu organizacija ostvarila bonuse u ugovorima o osiguranju od rizika
3.
jer su sertifikati o usaglašenosti pouzdano sredstvo za uvećanje profita u poslovanju
Radi smanjenja poslovnih opasnosti i rizika, organizacije treba da se pridržavaju i usvajaju standarde, kojima se ti rizici predupređuju ili ublažavaju. Međunarodni standardi koji se direktno ili indirektno odnose na pitanje bezbednosti u poslovnom procesu su: 1. ISO 9001 – Sistem menadžmenta kvalitetom
2. SRPS ISO 22301 - Sistem menadžmenta kontinuitetom poslovanja 3. ISO 28000 - Sistem menadžmenta obezbeđenjem u lancu snabdevanja 4. ISO 22000 - Sistem menadžmenta bezbednošću hranom 5. ISO 31000 – Menadžment rizikom 6. OHSAS 18001 – Bezbednost i zdravlje na radu 7. ISO 17000 – Upravljanje kvalitetom tela za ocenu usaglašenosti 8. ISO 14001 – Sistem zaštite životne sredine 9. ISO 27001 - Sistem menadžmenta bezbednosti informacija 10. ISO 26000 – Društveno odgovorno poslovanje 11. ITU – Bezbednost telekomunikacija Nacionalni standardi iz oblasti bezbednosti lica, imovine i poslovanja su: 3
1. 2. 3. 17.
SRPS A.L2.001 – Usluge privatnog obezbeđenja - rečnik SRPS A.L2.002 - Usluge privatnog obezbeđenja SRPS A.L2.003 – Procena rizika u zaštiti imovine, lica i poslovanja
Navedite pokazatelje uspesnosti organizacije u poslovanju
Stopa povrata imovine pokazuje uspešnost upotrebe sredstava preduzeća. Poverilac može na osnovu pokazatelja odrediti kako preduzeće posluje. Pomoću pokazatelja produktivnosti ukupne imovine poverioci mogu videti koliko ukupnih prihoda pojedino preduzeće ostvari na dan sredstva. Što je vrednost pokazatelja veća, to preduzeće uspešnije posluje i ima kraći poslovni obrtaj, a što je poslovni obrt kraći, preduzeće je likvidnije, pa je manja verovatnoća da bi preduzeće moglo imati problema s likvidnošću. Kraći poslovni obrt znači da sredstvima treba manje vremena za prelaz iz nelikvidnog u likvidno stanje. Kreditna izloženost iz poslovanja meri odnos između potraživanja i prihoda iz poslovanja na poslednji dan u odabranoj godini. Iskazuje kreditni rizik iz poslovanja i pripada grupi prilagođenih pokazatelja, kojim se dodatno meri likvidnost i delimično aktivnost. U slučaju većeg udela nenaplaćenih potraživanja, preduzeće može zapasti u probleme sa likvidnošću. Može doći do porasta kratkoročnih zaduženja, a u najgorem slučaju može doći do insolventnosti i stečaja. Poređenjem bonitetnih ocena subjekata za dve uzastopne godine pokušaće se utvrditi stabilnost modela. Bonitetna ocena bi trebalo da bude stabilna i ne bi smela značajno da se menja za pojedinačno preduzeće iz godine u godinu.
18.
Objasnite način identifikacije opanosti po opšte poslovanje
Stopa povrata imovine pokazuje uspešnost upotrebe sredstava preduzeća. Poverilac može na osnovu pokazatelja odrediti kako preduzeće posluje. Pomoću pokazatelja produktivnosti ukupne imovine poverioci mogu videti koliko ukupnih prihoda pojedino preduzeće ostvari na dan sredstva. Što je vrednost pokazatelja veća, to preduzeće uspešnije posluje i ima kraći poslovni obrtaj, a što je poslovni obrt kraći, preduzeće je likvidnije, pa je manja verovatnoća da bi preduzeće moglo imati problema s likvidnošću. Kraći poslovni obrt znači da sredstvima treba manje vremena za prelaz iz nelikvidnog u likvidno stanje. Kreditna izloženost iz poslovanja meri odnos između potraživanja i prihoda iz poslovanja na poslednji dan u odabranoj godini. Iskazuje kreditni rizik iz poslovanja i pripada grupi prilagođenih pokazatelja, kojim se dodatno meri likvidnost i delimično aktivnost. U slučaju većeg udela nenaplaćenih potraživanja, preduzeće može zapasti u probleme sa likvidnošću. Može doći do porasta kratkoročnih zaduženja, a u najgorem slučaju može doći do insolventnosti i stečaja. Poređenjem bonitetnih ocena subjekata za dve uzastopne godine pokušaće se utvrditi stabilnost modela. Bonitetna ocena bi trebalo da bude stabilna i ne bi smela značajno da se menja za pojedinačno preduzeće iz godine u godinu.
19.
Objasnite način identifikacije neusaglašenosti sa standardima kvaliteta
Osnovni standardi kojima se utvrđuje kvalitet s aspekta bezbednosti lica, imovine i poslovanja su: 1. SRPS ISO 9001 – Sistem menadžmenta kvalitetom
2. 3.
SRPS A.L2.002 - Usluge privatnog obezbeđenja SRPS A.L2.003 – Procena rizika u zaštiti imovine, lica i poslovanja
-Standard SRPS ISO 9001 – Sistem menadžmenta kvalitetom služi da bi se identifikovale razne povezane aktivnosti u poslovanju. Upravljanjem brojnim povezanim aktivnostima direktno se utiče na efikasnost i efektivnost funkcionisanja organizacije. -Standard SRPS A.L2.002 - Usluge privatnog obezbeđenja se odnosi na kvalitet usluga obezbeđenja i prepoznaje nekoliko vrsta usluga obezbeđenja: 1. Fizička zaštita
2. 3. 4. 5.
Tehnička zaštita Menadžment vrednostima Menadžment iz kontrolnog centra Detektivske usluge
Zahtevi koji se postavljaju ovim standardom odnose se na: 1. Resurse
2. 3. 4. 5.
Indeks efikasnosti Zahteve koji se postavljaju pred organizaciju Zahteve za kvalifikovanošću zaposlenih Zahtevi za svaku vrstu i kategoriju usluga
Kvalitet usluga se ocenjuje kao: 1. Odličan (ocena veća od 4,5)
2. 3. 4.
Vrlo dobar Dobar
(od 3,5 do 4,5)
(od 2,5 do 3,5)
Dovoljan
(od 1,5 do 2,5) 4
5. 6. 20.
Loš
(manje od 1,5)
Neusaglčašen
Objasnite način identifikacije opasnosti usled neprimene nacionalnog standarda za zahteve u oblasti zaštite lica, imovine i poslovanja
Standard SRPS A.L2.003 – Procena rizika u zaštiti imovine, lica i poslovanja utvrđuje zahteve i metodologiju procene rizika u zaštiti imovine, lica i poslovanja, koje su razvrstane, kategorisane i u smislu zahteva definisane u standardima SRPS A.L2.001 – Usluge privatnog obezbeđenja – rečnik i SRPS A.L2.002 - Usluge privatnog obezbeđenja. Daje konkretna i precizna uputstva vezana za principe, proces i adekvatnu implementaciju rezultata procene rizika u funkciji donošenja odluka u zaštiti imovine, lica i poslovanja. Procedura rada menadžera rizika povodom identifikacije rizika od opštih poslovnih opasnosti može se svesti na nekoliko koraka: 1. Utvrditi da li organizacija poseduje izveštaj o skoringu izdat od Agencije za privredne registre za period od najmanje prethodne tri godine sa naznačenim rokom važenja 2. Ukoliko organizacija ne poseduje takav izveštaj, prekinuti proces procene, zadati rok za pribavljanje izveštaja, po pribavljanju izveštaja odlučiti o toku daljeg postupka procene 3. Ako organizacija poseduje izveštaj, preuzeti skoring (ocenu) – A, B, C, D, E
4. 5. 6. 7.
Na osnovu skoringa (ocene) odrediti veličinu opasnosti Detaljnim uvidom u izveštaj o skoringu identifikovati potencijalne opasnosti i moguće posledice po organizaciju (štićene vrednosti) i to upisati u obrazac Prema obrazcu, u skladu sa metodologijom, odrediti verovatnoću, posledice, nivo, kategoriju i prihvatljivost rizika Pristupiti tretiranju identifikovanih rizika, u skladu sa utvrđenim nivoom rizika i opcijama za ublažavanje, izvodljivost i cost-benefit analizu
Procedura rada menadžera rizika povodom identifikacije rizika od opasnosti od neusaglašenosti sa standardima ostvaruje se u nekoliko koraka: 1. Utvrditi da li organizacija poseduje odgovarajuće sertifikate o usaglašenosti sa standardima SRPS ISO 9001 – Sistem menadžmenta kvalitetom i SRPS A.L2.002 - Usluge privatnog obezbeđenja 2. Ako ne poseduje treba nastaviti sa procenom rizika
3. 4. 5. 6. 7.
Ako organizacija poseduje odgovarajuće sertifikate, preuzeti ocenu o kvalitetu usluga (iz izveštaja o kontrolisanju za SRPS A.L2.002), dakle treba samo konstatovati da li poseduje sertifikat SRPS ISO 9001 Na osnovu prethodnog koraka treba utvrditi veličinu opasnosti Identifikovati potencijalne opasnosti i moguće posledice po organizaciju (štićene vrednosti) i to upisati u obrazac Prema obrazcu, u skladu sa metodologijom, odrediti verovatnoću, posledice, nivo, kategoriju i prihvatljivost rizika Pristupiti tretiranju identifikovanih rizika, u skladu sa utvrđenim nivoom rizika i opcijama za ublažavanje, izvodljivost i cost-benefit analizu
5
