POSLOVNI INFORMACIONI SISTEM - Fizičko Tehničkog obezbeđenja -
--- PISFTO ---
PROGRAM STRUČNE OBUKE ZA PROCENU RIZIKA U ZAŠTITI LICA, IMOVINE I POSLOVANJA
--- O1, tema 9 --Pitanja i odgovori
REALIZACIJA M Aleksandar
Glavni projektant Stajic Mirko
– Beograd 2015. godina –
SADRŽAJ Tema, Pitanje ...
... Strana
... Strana
TEMA 9. --- PROCENA RIZIKA OD ELEMENTARNIH NEPOGODA I DRUGIH NESREĆA.......................................3 1.
NAVEDITE IZVORE OPASNOSTI OD ELEMENTARNIH NEPOGODA I DRUGIH NESREĆA....................................3
2.
OBJASNITE POJAM PREVENCIJE U VANREDNIM SITUACIJAMA.....................................................................3
3.
KOJE ŠTIĆENE VREDNOSTI ORGANIZACIJE SU POTENCIJALNO UGROŽENE OD ELEMENTARNIH NEPOGODA I DRUGIH NESREĆA.................................................................................................................3
4.
NAVEDITE NAČINE IDENTIFIKACIJE OPASNOSTI OD ELEMENTARNIH NEPOGODA I DRUGIH NESREĆA....................................................................................................................................................4
5.
OBJASNITE PROCENU UGROŽENOSTI OD ELEMENTARNIH NEPOGODA I DRUGIH NESREĆA...........................4
6.
Objasnite značaj civilne zaštite u organizaciji.......................................................................................................5
2
TEMA 9. --- PROCENA RIZIKA OD ELEMENTARNIH NEPOGODA I DRUGIH NESREĆA 39.
Navedite izvore opasnosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća Mogući izvori opasnosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća razvrstavaju se, u zavisnosti od uzroka nastanka, na prirodne i tehničko-tehnološke. Izvori potencijalnih opasnosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća mogu biti: 1) poplave: hidrološki pokazatelji, hidrometeorološki uslovi, zaštitna infrastruktura, procenjena veličina ugroženog područja i stepen izgrađenosti površina. 2) pomeranja tla, odnosno seizmičkie opasnosti: Zemljotres: morfologija i sastav zemljišta, seizmološka karta, seizmičke karakteristike terena, mere zaštite u urbanističkim planovima i gradnji, kvalitet gradnje, učestalost, intenziteti i epicentri potresa u zadnjih 50 godina, oštećenje infrastrukture i dr.; Klizišta, odroni i erozije: režim podzemnih voda, gustina i vlažnost tla, moguća oštećenja na objektima, oštećenja putne infrastrukture i podzemne infrastrukture-cevovodi i mere zaštite predviđene urbanističkim planovima; 3) ostali prirodni uzroci, naročito onih koji pripadaju kategoriji ekstremnih vremenskih uslova (suša, olujni vetrovi, grad, snežne mećave, padavine nanosi i poledica), statistički podaci sušnih perioda (broj meseci-dana bez kiše); 4) tehničko - tehnološki udesi i teroristički napadi: izazvani nesrećom u privrednim - industrijskim objektima: količina i vrsta opasnih materija u postrojenjima, skladištima i u prometu, karakteristike teritorije u okruženju objekta sa opasnim materijama (vrsta naselja, gustina naseljenosti, privredni i povredivi objekti, udaljenost, kulturna i materijalna dobra i dr.; izazvani nesrećama u saobraćaju: količina i vrsta opasnih materija u saobraćaju (mesečni i godišnji promet po punim pravcima); 5) požari i eksplozije: broj i vrstu objekata ugroženih od požara, osetljivost objekata na požare, stanje protivpožarne zaštite, broj ugroženih ljudi, životinja, materijalnih dobara, gustinu izgrađenosti objekata po rejonima, širinu i prohodnost saobraćajnica, vrstu i stanje instalacija, način snabdevanja vodom, šumske komplekse, skladišta eksplozivnih sredstava, proizvodnja municije eksplozivnih naprava , 6) rušenje hidroakumulacionih brana mere zaštite u urbanističkim planovima i građenju; 7) nuklearni i radiacioni akcidenati: Stanje nuklearnih objekata kao i objekata za zaštitu od nuklearnih i/ili radijacionih akcidenata na teritoriji, kvalitet stambenih i privrednih objekata sa aspekta mogućnosti korišćenja za skloništa, 8) epidemiološke i sanitarne opasnosti (epidemije, epizootije i biljne bolesti ) mere zaštite u urbanističkim planovima i građenju;
40.
Objasnite pojam prevencije u vanrednim situacijama
Preventivne mere za zaštitu i spasavanje se preduzimaju radi sprečavanja ili smanjenja verovatnoće nastanka elementarnih nepogoda i drugih nesreća kao i umanjenja posledica. Mere prevencije čine: 1) mere koje su predviđene i/ili realizovane prostornim planiranjem, projektovanjem i izgradnjom objekta postrojenja – kompleksa, 2) mere koje su predviđene za održavanje i kontrolu infrastrukture (PTT, železnički, rečni, drumski i vazdušni saobraćaj), 3) mere koje su predviđene za održavanje i kontrolu saobraćajnica na nivou lokalne zajednice, 4) mere koje su predviđene u sistemu bezbednosti: nadzor, upravljanje sistemima bezbednosti i zaštite, detekcija i identifikacija opasnosti, 5) edukacija – permanentna edukacija stanovništva, uključujući decu već od predškolskog doba, o svim aspektima zaštite i spasavanja, 6) propisi u svim oblastima zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, 7) mere koje su predviđene organizacijom osposobljavanja i opremanja ljudskih kapaciteta za reagovanje u slučaju vanrednih situacija, 8) mere koje su predviđene izradom i proverom planske dokumentacije za reagovanje u slučaju vanrednih situacija.
41.
Koje štićene vrednosti organizacije su potencijalno ugrožene od elementarnih nepogoda i drugih nesreća
Svaka organizacija ima različite štićene vrednosti, ali se mogu navesti neke opšte vrednosti organizacije koje mogu biti ugrožene 3
elementarnim nepogodama i drugim nesrećama. Štićene vrednosti organizacije i posledice koje mogu nastati usled ugroženosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća su:
42.
1.
ŽIVOT I ZDRAVLJE LJUDI – svi zaposleni u organizaciji, TROŠKOVI – za lečenje povređenih radnika, zakonske obaveze prema porodicama poginulih radnika.
2.
IMOVINA - materijalna dobra, sirovine, sredstva za rad, gotovi proizvodi, infrastruktura i sl. RESTAURACIJA IMOVINE - procena štete, troškovi restauracije i sanacije, potrebni kapaciteti,
3.
EKONOMSKE AKTIVNOSTI - proizvodnja, snabdevanja energentima, vodom i sl. OMETANJE EKONOMSKE AKTIVNOSTI - uticaj na svakodnevni život i rad, prekid proizvodnje, snabdevanja energentima, vodom, hranom, troškovi koji nisu planirani budžetom organizacije,
4.
ŽIVOTNA SREDINA – neposredno okruženje organizacije, RESTAURACIJA ŽIVOTNE SREDINE - procena štete, procena uticaja na ljude i mogućnosti multiplikacije opasnosti, troškovi sanacije,
Navedite načine identifikacije opasnosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća
Moguće opasnosti i procena rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća razvrstavaju se, u zavisnosti od uzroka nastanka, na prirodne i tehničko-tehnološke. 1) Identifikacija opasnosti i procena rizika obuhvataju identifikaciju kritičnih reona, lokacija i objekata, odnosno mesta koja predstavljaju najslabije tačke ili moguće izvore opasnosti sa aspekta nastajanja elementarnih nepogoda i drugih nesreća. Identifikacijom opasnosti i procenom rizika razrađuje se: prikaz mogućeg razvoja događaja-scenario, analiza posledica od elementarnih nepogoda i drugih nesreća i procena rizika. Prikaz mogućeg razvoja događaja-scenarija obuhvata sagledavanje i evidentiranje mogućih izvora opasnosti, obima i nastalih posledica po život i zdravlje ljudi, životinja, životne sredine, materijalnih i kulturnih dobara na teritoriji Republike Srbije, Autonomne pokrajine, grada i jedinice lokalne samouprave. Prikaz mogućeg razvoja događaja-scenarija, obrađuje se po vrstama opasnosti. Obrađuje se scenario najgoreg mogućeg slučaja. 2) Analizom posledica nesreće obuhvvataju se analiza povredivosti i određivanje mogućeg nivoa nesreće. Prikaz povredivih zona na kartama vrši se ucrtavanjem granica opasnosti. Povredive zone mogu se prikazati u obliku kruga, elipse ili mogu biti predstavljeni u trodimenzionalnom sistemu. U analizi povredivosti identifikuju se: prostor, lokacije i objekti, i navode se svi povredivi objekti na ugroženoj teritoriji. Obavezno se analiziraju i navode povredive grupe u okviru škola, predškolskih i zdravstvenih ustanova i dr. Potrebno je da se identifikuju i objekti u kojima je u određenim delovima dana povećano prisustvo ljudi kao što su: poslovni objekti, tržni centri, sportski i rekreativni prostori i drugi objekti. Povredivi objekti prikazuju se grafički na odgovarajućoj karti ili situacionom planu sa jasno označenom granicom zone ugroženosti. Identifikacija povredivih objekata obuhvata i prikaz građevinskih objekata, prirodnih i kulturnih dobara; objekata koji su od značaja za domino efekat (skladišta, proizvodna postrojenja opasnih materija u okviru i van kompleksa) i dr. koji trpe posledice zbog požara, eksplozija-rušenja i kontaminacije.
43.
Objasnite procenu ugroženosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća
Procena je dokument kojim se identifikuju opasnosti, izvori i oblici ugrožavanja, mogući efekti i posledice, procena ugroženostirizika, sagledavanje snaga, sredstava i preventivnih mera za odgovor na opasnosti izazvane elementarnim nepogodama i drugim nesrećama, zaštitu i spasavanje života i zdravlja ljudi, životinja, zaštite materijalnih, kulturnih dobara i životne sredine. Procene ugroženosti pravnih lica i privrednih društava obuhvataju objekte i prostor u njihovom vlasništvu ili na korišćenju i prostor oko tih objekata koji može biti ugrožen elementarnim nepogodama i drugim nesrećama na postrojenjima u kojima obavljaju delatnost, odnosno može uzrokovati negativne posledice po širu zajednicu i okolinu u slučajevima prekida rada ili značajnijih poremećaja u radu objekata kritične infrastrukture. Prilikom izrade Procene uzimaju se obzir standardi urbanističko - planske regulative, tehničko - tehnološke dokumentacije, procedure proizvodnih i drugih procesa i statističkih podataka o svim elementima potrebnim za izradu iste. Planove su dužni da izrade svi subjekti definisani Zakonom o vanrednim situacijama i Uredbom. Planom se planiraju operativne mere, subjekti, snage i sredstva za sprovođenje zaštite i spasavanja života i zdravlja ljudi, životinja, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine od elementarnih nepogoda i drugih nesreća. Procenom se definišu položaj i karakteristike teritorije, moguća ugroženost kritične infrastrukture, identifikacija opasnosti, procena rizika, procena potrebnih snaga, sredstava i preventivnih mera za zaštitu i spasavanje od elementarnih nepogoda i drugih nesreća. Procena sadrži: 1) Uvod - osnovne podatke o cilju procene; 2) Položaj i karakteristike teritorije – podrazumeva: Geografski položaj, Hidro-orografske karakteristike, Meteorološkoklimatske karakteristike, Stanovništvo, Socijalna struktura od ukupnog broja stanovnika, Materijalna i kulturna dobra i životna sredina, Zaštićena prirodna dobara, Životinjski svet, Vodosnabdevanje, Poljoprivredne površine, Objekti za sklanjanje, 4
zbrinjavanje i zdravstveno obezbeđenje, Saobraćajno-tehnološka infrastruktura i Industrijska zona (vrsta industrije); 3) Procenu kritične infrastrukture sa stanovišta ugroženosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća - podrazumeva: Proizvodnje i distribucije električne energije, Snabdevanja energentima, Snabdevanja sa vodom, Snabdevanja stanovništva sa hranom, Zdravstvena zaštita, Materijalna i kulturna dobra i životna sredina, Zaštićena prirodna dobara, Telekomunkacija, Saobraćaj i Proizvodnje opasnih materija; 4) Identifikaciju opasnosti i procenu rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća - podrazumeva: identifikaciju, prikaz mogućeg razvoja događaja-scenario, analiza posledica od elementarnih nepogoda i drugih nesreća i procena rizika.; 5) Procenu potrebnih snaga, sredstava i preventivnih mera za zaštitu i spasavanje - potrebno je utvrditi: postojeće snage i sredstva i preduzimati potrebne mere; 6) Zaključak – donose se ocene za svaku meru zaštite i spasavanja.
44.
Objasnite značaj civilne zaštite u organizaciji
Značaj civilne zaštite ogleda se u tome što ona predstavlja organizovan odgovor države na opasnosti koje ugrožavaju stanovništvo, materijalna dobra i životnu sredinu u slučaju takve vanredne situacije koja prevazilazi mogućnosti redovnog delovanja nadležnih organa. Kolektivni obveznici civilne zaštite su ona prvana lica koja u okviru svog redovnog rada izvršavaju zadatke srodne zadacima civilne zaštite, odnosno poseduju i koriste sredstva i opremu koja se koristi i u izvršavanju zadataka civilne zaštite. Potencijalne opasnosti i njihove posledice masovnih razmera zahtevaju osposobljenost i opremljenost snaga za intervencije u takvim situacijama. Takvim zahtevima mogu da odgovore snage sačinjene od pripadnika civilne zaštite koji u svom svakodnevnom radu koriste odgovarajuća sredstva i znanja. Pravna lica svojim planom i programom rada, u skladu sa zakonom i planovima zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, utvrđuju zadatke, organizaciju delovanja i aktivnosti kojima se obezbeđuje učešće njihovih zaposlenih u izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja. Privredna društva i druga pravna lica planiraju i obezbeđuju sredstva za organizovanje, opremanje, osposobljavanje i obučavanje jedinica civilne zaštite koje one obrazuju, organizovanje i pripremanje lične, uzajamne i kolektivne zaštite i sprovođenje mera i zadataka civilne zaštite svojih zaposlenih, materijalnih i drugih dobara. Za pripremu privrednih društava i drugih pravnih lica za zaštitu i spasavanje od elementarnih nepogoda i drugih nesreća odgovoran je rukovodilac privrednog društva, odnosno rukovodilac drugog pravnog lica. Privredna društva od kojih se najviše očekuje da budu uključena u civilnu zaštitu su: građevinska, komunalno-stambena, zanatska, saobraćajno-transportna, turističko-ugostiteljska, veterinarski savezi, crveni krst zavodi za DDD i sl.
5
