Odnos pedagogije i drugih nauka
Nijedna nauka koja se bavi čovekom ne može biti zatvoreni sistem
nauka povezana je sa drugim naukama koje se bave Pedagogija kao društvena nauka povezana
proučavanjem prirode, prirode, ljudskog društva i čoveka, koje koje direktno ili indirektno proučavaju proučavaju čoveka kao društveno biće ili koje se bave proučavanjem njegove telesne prirode i psihičkog života
Predmet pedagoške nauke jeste vaspitanje, ali ona nije jedina koja se njime bavi, niti ona može proučavati vaspitanje bez proučavanja i srodnih problema
Nauke i naučne discipline su povezane, meĎusobno meĎusobno uslovljene i podelu podelu meĎu njima vršimo samo uslovno i iz teorijskih razloga
neophodno je da se srodne nauke Vaspitanje je veoma složen i promenjiv fenomen – neophodno meĎusobno povezuju, potpomažu i nadopunjuju
istraživanjima (integrisani pristup Često se govori o potrebi za interdisciplinarnim istraživanjima (integrisani naučnih disciplina unutar pedagoške nauke) i multidisciplinarnim istraživanjima (usklaĎen istraživački rad tima stručnjaka iz različitih nauka) Opšta pedagogija
Najneposrednija i
najočiglednija veza izmeĎu pojedinih nauka ostvaruje se preko tzv. graničnih
naučnih disciplina
(pedagoška psihologija, pedagoška sociologija, filozofija vaspitanja, ekonomika obrazovanja,
pedagoška statistika, pedagoška antropologija ...)
Opšta pedagogija
Pedagogija i filozofija
Filozofija teži da odgovori na osnovna pitanja čovekove egzistencije: šta je čovek, kakva je njegova priroda i suština, kakva je njegova misija i sudbina, šta je smisao njegovog života, rada i postojanja, šta je to društvo, ...
Sva ta pitanja su i u osnovi svake pedagoške koncepcije – filozofi koji su se bavili ovim pitanjima razvoja čoveka i društva obično su se istovremeno bavili i osnovnim pitanjima vaspitanja, a pre svega pitanjima odreĎivanja smisla i cilja vaspitanja
U osnovi svake pedagogije neizbežno leži neka filozofska koncepcija
Dobru ilustracije trajne povezanosti nalazimo i u istorijskom razvoju pedagogije (od Sokrata, Platona, Aristotela, preko Rusoa, Loka, Kanta, Marksa, Djuja, do Rasela, Vajtheda, ...)
Pod direktnim ili indirektnim uticajem najpoznatijih filozofa konstituisane su i
pragmatistička pedagogija, egzistencijalistička pedagogija, marksistička pedagogija, ... Opšta pedagogija
Dakle, njihova povezanost proističe iz same prirode vaspitanja, iz osnovnih pitanja
pred kojima se nalazi svaka pedagoška koncepcija
Pedagogija i pedagozi su naročito zainteresovani za razvoj filozofskih disciplina kao što su etika (moralno vaspitanje), aksiologija (sistem vrednosti), logika (koja pročava oblike valjane, pravilne misli i metode naučnog saznanja), gnoseologija (teorija saznanja), estetika i tako dalje.
Filozofija nam pomaže da shvatimo karakter i cilj vaspitanja, odredimo njegovo mesto u društvu, neposredne zadatke i perspektive razvoja, kao i da se shvati da su promene u društvu uslovljene, pored ostalog, vaspitanjem kao jednim od bitnih činilaca društvenog života.
Etika (nauka o moralu) – upoznaje nas sa time šta je moral, odreĎuje njegovu suštinu i daje moralni kodeks, ukazuje na moralne vrednosti i usmerava moralnu delatnost
ljudi. Na ovaj način ona daje stabilnu osnovu teoriji moralnog vaspitanja koje je bitna komponenta svestrano razvijene ličnosti i značajan zadatak pedagogije.
Opšta pedagogija
Logika je veoma usko povezana sa nastavnim procesom. Nastavna graĎa koja
sadrži sistem činjenica i generalizacija o kretanju i razvoju objektivne stvarnosti ima svoj logički sled. S obzirom da sistem nastavne graĎe izražava logiku kretanja objektivne stvarnosti, mora i metodički način obrade nastavne graĎe biti usklaĎen sa zakonima logike, što je bitan činilac u osposobljavanju vaspitanika da logički misle.
♣ Pedagogija mora polaziti od osnovnih stavova logike u objašnjavanju procesa vaspitanja i obrazovanja kao društvene kategorije i kao sistema pojmova, sudova i zaključaka koje treba usvojiti.
Estetika je naročito značajna za teoriju estetskog vaspitanja. Estetika istražuje
pojave lepog u prirodi, životu i delima umetnosti, idejni sadržaj i društvenu ulogu umetnosti, njen smisao u razvoju celovite ličnosti.
♠ Uslovi za osposobljavanje učenika za posmatranje, doživljavanje, ocenjivanje i stvaranje lepog su široka pedagoška kultura pedagoga, filozofsko obrazovanje, psihološka i estetička kultura, poznavanje učenika, pojedinih umetnosti i osnova opšte estetike. Opšta pedagogija
Pedagogija i sociologija
Sociologija proučava opšta zajednička svojstva društvenih pojava i odnosa meĎu ovim pojavama
Bavi se proučavanjem zakonitosti strukture, razvitka i funkcionisanja pojedinih
društveno - ekonomskih formacija kao i problema prelaza jednih formacija u druge
U proučavanju i usmeravanju teorije vaspitanja pedagogija mora poštovati osnovne probleme do kojih je do šla sociologija
Sociologija vaspitanja - spona izmeĎu sociologije i pedagogije
Vaspitanje je oduvek društveno uslovljeno i ostvaruje se u odreĎenim
društvenim strukturama, kao što su porodica, škola, dečja organizacija i sl. Opšta pedagogija
Vaspitanje ima svoje sociološko značenje koje treba otkriti i upoznati, ako želimo da pedagoške koncepcije odgovaraju aktuelnoj društvenoj stvarnosti i društvenim potrebama
Za pedagogiju su značajna sociološka proučavanja društvene strukture, društvenih odnosa, socijalnih razlika, povezanosti i suprotstavljenosti pojedinih socijalnih
grupa, a naročito istraživanja iz oblasti socijalizacije ličnosti.
Društveno ureĎenje, socijalna struktura društva i pojedinih društvenih grupa (npr. porodice) polazna su osnova u proučavanju većine školskih i pedagoških pitanja. Saznate društvene zakonitosti pomažu i omogućuju proučavanje i objašnjavanje pedagoških zakonitosti.
Opšta pedagogija
Pedagogija i psihologija Veoma bliske, srodne i tradicionalno povezane nauke – laici ih često i ne razlikuju Psihologija je nauka o psihičkom životu, fenomenima i uslovima pod kojima se
razvija i manifestuje Bez poznavanja čoveka (njegovog psihi čkog razvoja) ne mo že biti uspeha u vaspitnom
procesu
Psihološka saznanja su u osnovi svih shvatanja i koncepcija vaspitanja
Na temeljima psihološkog poznavanja vaspitanika, usmerava se vaspitni proces
Opšta pedagogija
Psihologija deteta proučava psihički razvitak u periodu detinjstva, psihologija mladosti obuhvata čitav mladalački razvitak, dok
pedagoška psihologija na osnovi proučavanja razvitka pojedinih psihi čkih funkcija pruža smernice za delotvoran, pravilan i
uspešan vaspitno-obrazovni rad.
Na mnogim psihološkim školama i pravcima zasnivaju se i razvijaju mnoge koncepcije vaspitanja i pedagogije u proteklih stotinak godina (bihejvioristička, funkcionalna, psihoanalitička, dinamička,...)
Opšta pedagogija
Pedagogija i istorija
Istorija kao u čiteljica ljudskog društva pruža dragocene podatke pedagogiji
Pomaže razumevanju zakona razvoja ljudskog dru štva, proučavanju društvenoekonomskih, politi čkih i kulturnih prilik a određene epohe, daje i zvor e da se izvrši rekonstrukcija kakvo je vaspitanje bilo i da se izvuku za današnju praksu vaspitanja korisni zaključci.
Da bismo sagledali razvoj pedago ške teorije i prakse u prošlosti moramo polaziti od istorijskih fakata, od dru štvenog, ekonomskog, kulturnog i politi čkog razvitka i prilika.
Pedagogija pru ža podatke iz oblasti vaspitanja kroz vekove koji mogu biti dragoceni i istoriji za svestranije sagledavanje razvoja dru štva i njegove kulture.
Opšta pedagogija
Pedagogija i književnost
Književnost je veoma značajna za pedagogiju. Razvoju pedagoške misli u velikoj meri su pomogla književna dela u kojima se pored pedagoških ideja mogu naći i primeri vaspitno -obrazovne prakse koja je vredna i za današnji nastavni rad. Književna dela se ne mogu mimoići kada se obrađuje ma koji ozbiljniji pedagoški problem.
Od velikog značaja su dela Rusoa, Šekspira, Getea, Hemingveja, Balzaka, Foknera, Tolstoja, Makarenka, Dikensa, Moliera, ... U njihovim delima opisivani su porodična i školska sredina, bavili su se psihologijom ličnosti, odnosima među ljudima, a u njima se mogu pročitati i podaci korisni za sagledavanje psihologije vaspitača. Pedagoške rasprave i pedagoška praksa inspirisali su mnoge da u svojim književnim delima obrade pedagoške probleme (Šekspir, Ruso, Tolstoj, Dostojevski, Gete, Hese, Makarenko, i drugi). Opšta pedagogija
