I deo 1. Šta je boja? 2. Odnosne i neodnosne boje? 3. Talasna dužina od 660-760 odgovara kojoj boji? 4. Monohromatska i polihromatska svetlost? 5. Od čega zavisi kriva spektralne distribucije snage? (od temperature) 6. Šta su iliminanti? 7. Koje iluminante razlikujemo? 8. Iluminant D50 odgovara kojoj temperaturi? (6503K) 9. Čepići i štapići 10. Šta je ton boje? 11. Šta je tamna adaptacija? 12. Jačina osveljenosti apsolutne svetline ce se menjati, dok ce relativna...? 13. Weberova relacija (formula)? 14. Munsel 3 karakteristike koje opisuju neku boju? 15.CIE 1976 šta je? 16. Razlike u boji kod CIE 1976 i ko CIE Lab-formula? 17. CIE L1a1b1 i L2a2b2 relacije 18. Koji je nedostatak hromatskog dijagrama? 19. Refleksija - slika? 20. Od čega zavisi prelamanje i Šnelov zakon prelamanja 21. Prečnik štapića 22. Anomalije oka, astigmatizam? 23. Svetlosni izvori se dele na? 24. Kako se spajaju štapići u optičkim nervima i kojim talasnim dužinama odgovaraju čepići i štapići? 25. Hunt? Lab? 26. ∆E? Šta je metamerizam i metamer? 27. Hromatičnost? 28. Optičko društvo Amerike je 1947. oformilo koji trodimenzionalni sistem, koje 3 ose? 29. Veza izmedju sjaja i sjajnosti se izražava Stivensonovim zakonom: ? 30. Da li sjaj mora biti proporcionalan sjajnosti? 31. Koje teorije spadaju u mehanizme vidjenja boja? 32. CIE je razvio koje sisteme boja? Bile su ove slike
1. Boja je optički fenomen, čulni utisak saopšten mozgu od strane oka.Boja predstavlja rezultat međusobnog dejstva (interakcije) svetlosnog izvora, objekta i posmatrača odnosno sistema vida. 2. odnosne – pripadajuće boje (related color) boje objekta ili površine koje se percipiraju u zavisnosti od drugih boja neodnosne – nepripadajuće boje (unrelated color) boje objekta ili površine koje se percipiraju neovisno od drugih boja 3. Talasna duz od 660-760 odgovara crvenoj boji 4. Monohromatska (mono- jedna, hroma- boja) je svetlost jedne, tačno defnisane talasne dužine. To je prosta svetlost, koja se ne može razložiti. Polihromatska (poli-mnogo, više) svetlost je složena svetlost sastavljena iz više prostih svetlosti. 5. Kriva relativne spektralne raspodele snage predstavlja zavisnost relativne snage i talasne dužine. 6. Iluminanti predstavljaju standardizovane tabelarne vrednosti koje reprezentuju spektralnu raspodelu snage karakterisitčnu za neki izvor svetlosti 7. Razlikujemo: A, B, C, D (najčešde korišteni D65, D50) i F(najdešde korišteni F2, F8 i F11) standardna osvetljenja. 8.Iluminat D50 odgovara temp od 5003K. 9. Štapići su prečnika oko 2 nm (nanometra), brojni su. Svaki čepić ima zasebnu vezu sa optičkim nervima. aktiviraju se na svetlosne signale male snage – manje od 1 cd/m2 Čepići su širi su od štapića, prečnik im je 5 nm i malobrojniji su. Štapići nemaju zasebnu vezu sa optičkim nervom, već se više štapića spaja u jednoj tački, a zatim povezuje sa optičkim nervom. aktiviraju ih svetlosni signali veće snage – npr. veći od 100 cd/m2 Najveća koncentracija čepića je u žutoj mrlji (u kojoj nema štapića) Razlikuju se 3 vrste čepića L, M i S - L – osetljivi su na duge talasne dužine (long) - M – osetljivi su na srednje talasne dužine (middle) - S – osetljivi su kratke talasne dužine (short) 10. Ton boje se može definisati kao osobina vizuelnog osećaja prema kome se površina koja se posmatra doživljava kao neka od opaženih boja: crvena, žuta, zelena ili plava, ili kao kombinacija dve od njih. 11. “Tamna adaptacija” Nastaje prilikom nagle promene osvetljenja odnosno usled naglog smanjenja osvetljenja (primer – prelazak iz osvetljene prostorije u zamračenu) -Adaptacija podrazumeva povećanje osetljivosti , odnosno aktiviranje štapića umesto čepića 12. Ukoliko raste jačina osvetljenja apsolutna svetlina de se menjati, dok de relativna ostati konstantna. 13. ΔI/I=const. Weberova relacija 14.Po munselu boju treba definisati po tonu, svetlini i hromi 15. CIE je kasnije 1976. godine preporučila mnogo uniformniji prostor boja zasnovan na transformaciji tristimulusnog prostora (CIE L*a*b). 16.
CIE 1976 Cie Luv 17.
18.??? 19.
20. prelamanje zavisi od dva faktora: upadnog ugla, , i indeksa prelamanja, n, n sin( ) = n’ sin( ‘) 21.Precnik stapica 2nm 22. Kratkovidost , Dalekovidost, Daltonizam,Astigmatizam je posledica toga da rožnjača nije sfernog oblika kao kod normalnog oka, ved je zakrivljena u jednom pravcu više nego u drugom. Osobe koje imaju ovaj nedostatak vide horizontalne i vertikalne ivice objekta pod uglovima koji se razlikuju od 900. 23. Možemo ih podeliti na primarne izvore i sekundarnesvetlosne izvore. Svetlosni izvori se mogu podeliti i na prirodne i veštačke. 24. Štapići nemajuzasebnu vezu sa optičkim nervom, već se više štapića spaja u jednoj tački, a zatim povezuje sa optičkim nervom.Stapici 505, Cepici 555 25. Hunt-ov model boja razvijen je za potrebe reprodukcije slika u boji Hunt-ov model uzima u obzir faktor relativne luminanse okruženja.,Takođe, u okviru Hunt-ovog modela opažaja boja uključeno je i modelovanje transparentnih objekata posmatranih pri niskoj vrednosti osvetljenja kao i viđenje boja na monitoru pri niskoj ili normalnoj vrednosti osvetljenja prostorije CIE Lab obezbeđuje sistem definisanja boje pomodu postojedih standarda za kolorimetriju, umesto vezivanja za određene uređaje. Zbog toga se ovaj model često naziva i univerzalnim Dakle, CIE Lab je razvijen kao sistem (prostor) boja sa ciljem definisanja razlike u boji. 26. Sa ΔE*označena je apsolutna razlika u boji : ΔE*ab i ΔE*uv Metamerizam se može definisati kao efekat da dva spektralno različita stimulusaizgledaju identično datom posmatraču, odnosno izazivaju identičan vizuelnipodražaj. Metameri – Stimulusi različitih spektralnih karakteristika, ali istih trisimulusnihvrednosti. 27. Hroma (hromatičnost) se može definisati kao intenzitet boje površine posmatran u odnosu na svetlinu slično osvetljene površine koja se doživljava kao bela ili visoko refleksna. 28. Ovaj trodimenzionalni sistem čine 3 ose – L, j i g: L – svetlina, j – žuto – plavo i g – crveno – zeleno. 29. Za potrebe jednostavnijeg proračuna, veza između sjaja i sjajnosti izražava se Stivensovim zakonom: B = k (L - Lpr)alfa 30. Shodno svojoj definiciji, sjaj ne mora biti proporcionalan sjajnosti.Ako sjajnost nekog svetlosnog izvora poraste deset puta, posmatrač de proceniti da je sjaj, kao subjektivni doživljaj sjajnosti, porastao manje od deset puta. 31.Tristimulusna i oponentna teorija spadaju u mehanizme vidjenja boja 32.CIE UVW, CIE Lab, CIE Luv Slika 1. Postavljanje hromatskih koordinata na hromatskom dijagramu. Slika2. MacAdamove Elipse Slika 3. Nomogram za preračunavanje CIE x,y vrednosti u CIE u’v’ vrednosti (Hunt, 2004)
