FINANSIRANJE INVESTICIJA Prof.dr Silvna Ilić
POJAM I ZNAČAJ INVESTIRANJA
Odustajanje od trenutne potrošnje u korist veće buduće potrošnje je razlog zašto štedimo
investiranje proces permanentnog investiranja štednje tokom određenog vremenskog perioda
Investitori: pojedinci, vlade, penzioni fondove i kompanije
Pod investiranjem ili ulaganjem podrazumevamo sve vrste investicija, uključujući investicije kompanija u nove pogone i opremu zatim određene investicije u akcije, obveznice, robu i drugu realnu imovinu. Kao što možemo videti investicije se odnose na pojedinačne ulagače ili investitore
Definicija investicija: Investicija je odricanje od dela sadašnje potrošnje zarad veće koristi u budućnosti
Vremenski period između ulaganja u sadašnjosti i očekivanih efekata u budućnosti je po pravilu dug Zbog toga je svaka investicija izložena neizvesnostima- rizicima Rizici su veći što je ovaj vremenski period duži
Investicijama se smatraju ulaganja kapitala u: objekte, opremu, instalacije, postrojenja i uređaje; zastarelih i dotrajalih kapaciteta; obezbeđenje trajnih obrtnih sredstava; hartije od vrednosti (portfolio investicije); nove konstrukcije i prototipove i uopšte u poboljšanje postojećih i razvoj novih proizvoda; nova tehničko tehnološka rešenja i poboljšanje tehnološkog procesa; poboljšanje organizacije i uvođenje novih organizacionih rešenja obuku i usavršavanje kadrova; nabavku patenata, licenci i drugih prava.
Svaka investicija ima prepoznatljive elemente: 1. ko investira 2. program u koji se investira (investicioni projekat) 3. obim i oblik kapitala koji se investira 4. vreme u kojem se investicioni projekt realizuje i očekivane rezultate investicije (proizvod, usluga, dobit)
DEFINISANJE, PREDMET I FILOZOFIJA FINANSIRANJA Finansiranje obuhvata aktivnosti koje se odnose na obezbeđenje neophodnih finasijskih sredstava - sopstvenih i pozajmljenih koja omogućavaju nesmetan tok procesa reprodukcije S obzirom na to za kakvu se namenu upotrebljavaju finansijska sredstva razlikujemo: finansiranje u užem smislu finansiranje u širem smislu
Finansiranje u širem smislu sredstva potrebna za finasiranje proste i proširene reprokukcije Finansiranje u užem smislu nova ulaganja u proces rada ( za finansiranje proširene reprodukcije) jer se time povećavaju ukupna sredstva
U aktivnostima finansiranja učestvuju finansijer i finansirani Za finansijera finansiranje predstavlja aktivan posao (aktivno finansiranje) Aktivno finansiranje je takvo finansiranje koje za finansijera donosi određenu korist u vidu kamate. Ta kamata je aktivna zato što finansijer (banka) daje svoja novčana sredstva na korišćenje drugoj privrednoj organizaciji po ugovoru na određeno vreme i pod određenim uslovima Finansirani koristi pribavljena sredstva od finansijera pod određenim uslovima Za finansiranog finansiranje predstavaja pasivan posao( pasivno finansiranje) Pasivno finansiranje preduzeće koje koristi sredstva plaća kamatu na sredstva koja koristi
Danas postoje sledeći razvijeni izvori finansiranja i kreditiranja privrede: samofinansiranje, udruživanje sredstava i kapitala, zajednička ulaganja, osnivačka ulaganja, kreditni odnos sa domaćim i stranim partnerima, direktne inostrane investicije, finansiranje putem emisije hartija od vrednosti, specifični oblici finansiranja, drugi mogući oblici finansiranja i kreditiranja.
Preduzeće može da se javi u ulozi finansirjera i finansiranog
Profesionalno finansiranjem se bave bankarske institucije
Svi izvori finansijskih sredstava ekonomski subjekti mogu da osiguraju ili u okviru nacionalne privrede ili na međunarodnom tržištu kapitala, odnosno kod međunarodnih finansijskih institucija
INVESTICIJE I DRUŠTVENO EKONOMSKI RAZVOJ
Društveni bruto proizvod predstavlja ukupnu količinu proizvedenih dobara i usluga u određenom vremenskom periodu (godina dana), iskazani u novčanom obliku
Kada se od društveno bruto proizvoda oduzmu utrošci predmeta za rad iskazani kroz kategoriju reprodukcioni materijali i proizvodne usluge dobija se društveni proizvod
Kada se od društvenog proizvoda oduzmu utrošci sredstava za rad iskazani kroz kategoriju amortizacije, dobija se nacionalni dohodak
Iz nacionalnog dohotka se namiruje utrošak rada kroz kategoriju lične, opšte i zajedničke potrošnje, a preostali deo čini društvenu akumulaciju
Društvena akumulacija - deo nacionalnog dohotka (novostvorene vrednosti) koji je ušteđen i može da se koristi za društveno-ekonomski razvoj Investicije - deo društvene akumulacije koji se ulaže u razvoj
Doprinos investicija privrednom razvoju zemlje meri se kapitalnim koeficijentom (Kk) dat odnosom: Kk = Iu/ΔDP gde je Iu - ukupne investicije u osnovna sredstva u toku godine ΔDP - prirast društvenog proizvoda
Kapitalni koeficijent pokazuje koliko je jedinica investicija u osnovna sredstva potrebno uložiti da bi se društveni proizvod zajednice povećao
Intenzitet razvoja zemlje definiše se stopom investiranja (SI) koja predstavlja odnos između ukupnih investicija u osnovna sredstva (IU) i društvenog proizvoda (DP), izražen u procentima: SI=(IU/DP) * 100, (%)
ZNAČAJ INVESTICIJA ZA RAZVOJ PREDUZEĆA
Uslov ostvarivanja razvojnih ciljeva preduzeća su investicije U investicije, preduzeće ulaže sopstvena ili pozajmljena sredstva Zato razvoj preduzeća, u najvećoj meri, zavisi od pravilnog izbora i realizacije investicija
razvoj je proces transformacije preduzeća iz postojećeg u novo stanje više kvalitativne i kvantitativne efikasnosti
Razvoj #### povećanje kapaciteta dogradnjom novih, bez kvalitativnih poboljšanja tehnologije, asortimana i kvaliteta kao i ukupnpog unapređenja procesa ===rast
Razvoj je kompleksniji proces od rasta, i on obuhvata, pored povećanja obima proizvodnje i poboljšanje tehničko-tehnološkog procesa organizacije i metoda rada
Sastavni deo razvojne politike je investiciona politika Investiciona politika je politika ulaganja kapitala u realizaciju razvoja Ona definiše prioritete i kriterijume za rangiranje i selekciju investicionih projekata Investicionom politikom se određuju konkretni investicioni projekti čijom se realizacijom ostvaruju ciljevi razvoja
Budući da se svaka investicija odvija u uslovima neizvesnosti (manjeg ili većeg rizika), na donosiocu investicione odluke je velika odgovornost za donošenje valjane odluke Problemi racionalnog investiranja,planiranja i realizacije investicionih projekata: ključni problem razvoja svakog preduzeća
ZNAČAJ UPRAVLJANJA POSLOVNIM INVESTIRANJEM I FINANSIRANJEM
Upravljanje procesom investiranja: obuhvata smišljeno i efikasno vođenje i usmeravanje procesa investiranja ka unapred definisanom cilju, ( ka efikasnoj realizaciji određenog investicionog projekta, na koji se proces investiranja odnosi)
Zadatak upravljanja procesom investiranja: obezbeđenje neprekidnog i neometanog optimalnog finansiranja planiranog investicionog projekta
Upravljanje se odnosi na sve delove procesa investiranja: pripremni deo, kojim se obuhvata planiranje investicija i neposredna priprema za realizaciju, konkretnu realizaciju investicija, odnosno izgradnju investicionog objekta. kontrolu koja se vrši tokom celokupnog procesa investiranja, znači tokom oba potprocesa, a posebno u toku realizacije i na kraju procesa.
Procesu upravljanja investicijama prethodi donošenje određenih investicionih odluka. Investicione odluke su: sredstvo upravljanja investicijama u preduzeću njima se vrši konačan izbor investicionih projekata iz niza mogućih alternativa i namenska alokacija kapitala u preduzeću one treba da obezbede usmeravanje investicija u onaj investicioni projekat koji uz najmanja investiciona ulaganja obezbeđuje najpovoljnije ekonomske i druge efekte investicija u razvoj preduzeća
Investicionom odlukom se utvrđuje: 1. subjekt koji investira 2. projekat u koji se investira 3. obim, struktura i dinamika investicija 4. izvori i uslovi korišćenja investicionih sredstava 5. lokacija investicionog objekta 6. vreme početka i završetka izgradnje investionog objekta i pokazatelji rezultata investiranja u odabrani investicioni projekat
Investicije se mogu finansirati iz: sopstvenih ili/i pozajmljenih izvora Investicije iz vlastitih izvora su najsigurnije i ne prate ih kapitalni izdaci (kamate) Često, vlastiti izvori najčešće nisu dovoljni da prate željeni tempo razvoja preduzeća To upućuje na angažovanje kapitala iz pozajmljenih izvora: komercijalni i finansijski krediti, zajednička ulaganja, akcijski kapital i ostali izvori finansiranja investicija
UPRAVLJANJE FINANSIRANJEM
Upravljanje finasiranjem upravljanje finansijskim tokovima u preduzeću
PROCES FINANSIRANJA
pribavljanje novca
ulaganje novca
vraćanje novca
usklađivanje izvora finansiranja sa ulaganjima
1.
2.
Pribavljanjem novca za tekuće i razvojne potrebe preduzeća, uspostavljaju se finansijski odnosi sa unutrašnjim i spoljašnjim izvorima finansiranja Novac koji se pribavlja ulaže se u materijalnu, finansijsku i drugu imovinu. Na ovaj način novac se privremeno imobilizuje, transformiše i vezuje u različite oblike osnovnih i obrtnih sredstava
3. U fazi vraćanja novca uloženi novac se oslobađa iz kružnog toka poslovanja i ponovo se ulaže u skladu sa potrebama preduzeća 4. U poslovanju preduzeća stalno se događaju promene u imovini i izvorima. U ovom procesu usklađuju se rokovi imobilizacije (vezivanja) novca sa rokom raspoloživosti odgovarajućih izvora Cilj koji se želi postići je obezbeđenje usklađenosti rokova izvora i ulaganja, što dovedi do sinhronizacije novčanih primanja i izdataka radi obezbeđenja solventnosti preduzeća
PRAVILNO USMERAVANJE INVESTICIJA I OSTVARIVANJE MAKSIMALNIH POSLOVNIH REZULTATA
Investiranje
krajna faza celokupnog procesa razvoja kojom se realizuju planirani razvojni ciljevi preduzeća DEFINISANJE RAZVOJNIH CILJEVA DEFINISANJE RAZVOJNE POLITIKE DEFINISANJE INVESTICIONIH CILJEVA
DEFINISANJE INVESTICIONE POLITIKE
Aktivnosti procesa investiranja: DEFINISANJE INVESTICIONOG CILJA
DEFINISANJE INVESTICIONE POLITIKE
IZBOR INVESTICIONE STRATEGIJE
REALIZACIJA INVESTICIJA
MERENJE I OCENA RAZULTATA
Investiranje je veoma značajan i kompleksan proces koji obuhvata veliki broj aktivnosti i veliki broj učesnika Nepravilno i nestručno upravljanje procesom investiranja može dovesti do toga da uložena sredstva budu potrošena a planirani razvoj izostane, a to će dovesti ulagača u situaciju usporavanja razvoja, stagnacije pa i propadanja
Kriterijumi za donošenje investicionih odluka
Osnovni kriterijum : izbor one alternative koja će doneti najveće ekonomske i ukupne efekte u najkraćem vremenskom periodu EFEKTI INVESTICIJA
ekonomski
neekonomski
Ekonomski efekti su materijalne koristi i prinosi koje od investicije ostvaruje preduzeće – investitor – kao i šira društvena zajednica
Neekonomski efekti se odnose na socijalnu,
društvenu i ekološku dimenziju i prinose od investicionog ulaganja
Pošto se samo direktni ekonomski efekti u praksi mogu egzaktno meriti, uglavnom se oni i koriste kao kriterijumi prilikom donošenja investicionih odluka Stopa rentabilnosti investicija, kao kriterijum i pokazatelj efikasnosti investiranja :
Ri = rentabilnost investicija, D = dobit, I = investicije
stopa rentabilnosti investicija prikazuje prinos koji se
očekuje od uloženih sredstava za konkretnu investiciju. Ukoliko je ova stopa veća, to je investicija isplativija. zaključak o isplativosti investicija: dobijena stopa rentabilnosti mora se uporediti sa aktuelnim kamatnim stopama. kamatna stopa pokazuje koliko bi preduzeće zaradilo ako bi namenjena investiciona sredstva uložilo u banku. ako je : Ri >k investicija je ekonomski isplativa ako je : Ri< k investicija se ekonomski ne isplati
CILJEVI, PRINCIPI I RIZICI INVESTIRANJA Osnovni investicioni ciljevi preduzeća :
povećanje vrednosti imovine i rast kapitalne dobiti
ulaganje u imovinu uz poštovanje principa sigurnosti, profitabilnosti, likvidnosti i disperzije rizika
1. 2.
3. 4.
Prilikom vođenja investicione politike preduzeće se pridržava osnovnih načela investiranja i to: načelo sigurnosti investiranja načelo stabilnosti prinosa načelo likvidnosti načelo konstantne kontrole i minimalnog rizika
Proces investiranja je vezan za dug rok pa postoji velika neizvesnost u pogledu očekivanih efekata, pri čemu je rizik veći što je rok investiranja duži Rizici investiranja predstavljaju verovatnoću nastanka negativnih efekata po poslovni i finansijski položaj preduzeća
Svi rizici investiranja možemo podeliti na: 1. tržišni rizik, 2. operativni rizik, 3. rizik likvidnosti i 4. rizik usklađenosti poslovanja sa propisima, kao i procese i procedure za njihovo identifikovanje, merenje i kontrolu
ZNAČAJ INVESTICIJA ZA OPSTANAK RAST I RAZVOJ PRIVREDNIH SUBJEKATA
INVESTICIJE :
uslov egzistencije, rasta i razvoja preduzeća uslov održanja i poboljšanja konkurentske prednosti preduzeća uslov prilagođavanja tehnološkoj modernizaciji i zahtevima tržišta uslov obezbeđenja proste i proširene reprodukcije preduzeća efekti : smanjenje troškova proizvodnje, povećanje prihoda, smanjivanje rizika poslovanja, poboljšanje uslova rada i položaja zaposlenih Imaju karakter dugoročnog ulaganja u poslovana sredstva preduzeća
Vrste investicija
PREMA NAMENI
PREMA ULOŽENIM SREDSTVIMA
1.
PRIVREDNE
1.
BRUTO INVESTICIJE
2.
NEPRIVREDNE
2.
NETO INVESTICIJE
PREMA PREBIVALIŠTU INVESTITIORA 1.
DOMAĆE INVESTICIJE
2.
STRANE INVESTICIJE
3.
ZAJDENIČKA ULAGANJA
PREMA FU –ji U PROCESU REP. 1.
INVESTICIJE U PROSTU
REPRODUKUCIJU 2.
INVESTICIJE U PROŠIRENU REPRODUKCIJU
PREMA TEHNIČKOJ STURKTURI 1.
ULAGANJA U GRAĐEVINSKE OBJEKTE
2.
ULAGANJA U OPREMU
3.
OSTALA ULAGANJA( kadrovi, studije i istraživanja
PREMA OBLIKU ULAGANJA 1.
KAPITALANA ULAGANJA
2.
ULAGANJA U HoV
3.
OSTALA ULGANJA
GLOBALIZACIJA I RASTUĆI ZNAČAJ MULTINACIONALNIH KOMPANIJA U FINANSIRANJU INVESTICIJA
Cilj globalizacije svetske privrede: stvaranje jedinstvenog privrednog sistema svetskih razmera koji funkcioniše prema tržišnim zakonitostima Privredni sistem: organizacija proizvodnje roba i pružanja usluga prevazilazi granice nacionalnih država Globalizacija podrazumeva sve veću privrednu i finansijsku međuzavisnost između zemalja
Međuzavisnost se ispoljava u sledećem: 1. formiranje svetskih trgovinskih tokova 2. kretanje kapitala na internacionalnom nivou 3. slobodno kretanje radne snage iz zemlje u zemlju 4. razmena znanja, tj. tehnologija
Značaj procesa globalizacije ogleda se u sledećem: 1. Rast i značaj direktnih stranih ulaganja što omogućuje veću ulogu multinacionalnih korporacija 2. Internacionalizacija finansijskih tržišta 3. Razvoj i raširenost komunikacijskih i transportnih usluga 4. Deregulacija i liberalizacija tržišta 5. Privatizacija javnog sektora
ULOGA MULTINACIONALNIH KOMPANIJA U FINANSIRANJU U USLOVIMA GLOBALIZACIJE
Multinacionalne kompanije su više nacionalna preduzeća koja ujedinjuju proizvodnju i ponudu velikih količina roba u više država i predstavljaju vrlo važan učesnik u svetskoj privredi
U njima je koncentrisan kapital, znanje i veliki broj zaposlenih
Primarni cilj preduzetnika je povećanje profita (dobita) i akumulacija kapitala putem viška vrednosti u proizvodnji. U trenutku kada se kapital u matičnoj zemlji ne može povećati novim ulaganjem , traže se nova, povoljnija tržišta i sredstva prebacuju izvan državnih granica
Tako nastaju multinacionalne kompanije koje kontrolišu proizvodnju nekog proizvoda u više zemalja te kao takve postaju važan elemenat globalnog povezivanja
Vrlo su prilagodljive zakonitostima tržišta pri čemu se koriste svim raspoloživim sredstvima i oblicima što bržeg i što većeg sticanja profita
Imajući u vidu njihovu veličini i obim međunarodnih operacija i pozicije koje stiču u društvu, multinacionalne kompanije (transnacionalne korporacije), imaju veliki uticaj na političke odluke svojih vlada i vlada onih zemalja na čijoj se teritoriji nalaze njihove filijale
Karakteristike multinacionalnih kompanija 1.
2.
3.
4.
5.
izraz koncentracije i centralizacije kapitala, koji nastoji da ostvari maksimalne profite multinacionalne kompanije su, gledano iz jednog ugla, transmisija razvoja, a iz drugog – uzrok eksploatacije u svetu raspolažu savremenom tehnologijom, znanjem i kapitalom, koji se mogu lako kretati između različitih država poslovna filozofija transnacionalnih korporacija govori da je ceo svet jedno jedinstveno tržište, i tome se one prilagođavaju ove korporacije pronalaze mesta gde mogu da proizvode najjeftinije i prodaju tamo gde postoji tražnja
TNK mogu uticati na poboljšanja kod domaćih firmi na više načina: 1. narudžbine od strane filijale povećavaju prodaju i zaposlenost domaće firme i potencijalno mogu omogućiti ostvarivanje efekata ekonomije obima 2. datim firmama TNK mogu da finansijski pomažu da obnove/izgrade proizvodne kapacitete 3. transferišu novu tehnologiju i pružaju tehničku pomoć i informacije kako bi se podigao kvalitet proizvoda na nivo koji odgovara potrebama TNK 4. obezbeđuju trening zaposlenih i pomoć za unapređenje menadžmenta i organizacije firme 5. pomažu da pronađu dodatne kupce, uključujući filijale TNK u drugim zemljama
Veze koje se uspostavljaju između filijala i domaćih firmi ne moraju uvek uticati na poboljšanja u privredi i stvaranje potencijala za privredni rast Negativan efekat: TNK mogu ograničiti svoje lokalne dobavljače na proizvodnju isključivo proizvoda niže vrednosti i niskog nivoa tehnologije ili se mogu odlučiti da zadrže postojeće dobavljače iz drugih zemalja. U tom slučaju, šanse za intenziniji transfer tehnologije i znanja su mnogo manje
