Fiziologija Pitanja i Odgovori

Fiziologija Odgovori nisu namenjeni prostom učenju napamet, već služe za upoređivanje sa testovima koje ste sami rešili, odnosno pitanjima za čiju tačnost niste sigurni.

Ja nisam autor odgovora i samim tim ne odgovaram za njihovu tačnost. FIZIOLOI!" #$%I

1. Kolika je normalna nor malna vrednost koloidno-osmotskog pritiska? 28 mmHg !."2 k#a$ 2. Kolika je osmolarnost krvne plazme? !%% m&sm'kg !. Kolika je normalna vrednost pH krvi? ".!( ) ".*( *. +ta je hematokrit? ,apremina plazme u odnosu na r (. +ta je proteinemija? % ) 8% r'l . &d svih proteina u plazmi/ najvi0e ima  l3umina ". +ta je krvni serum? Krvna plazma 3ez 4i3rinogena 8. Koja je osnovna razlika izme5u plazme i seruma? 6astavu organskih materija 7. Hronolo0ki hematopoezni organi su  umančana kesa i slezina 1%. 9ezivanje 9ezivanje hemoglo3ina i kiseonika je  &ksigena:ija 11. +ta utiče na sintezu eritro:ita? ritropoetin 12. 1gr H3 prosečno vezuje  1.!7 ml &2

1!. +ta je leuko:itarna 4ormula? ,astupljenost pojedinih vrsta ;e u odnosu na njihov ukupan 3roj 1*. Koja vrsta krvnih elemenata ima najdueliju unose i razgradjuju krupnije česti:e kao 0to su  3akterije/ protozoe/ gljivi:e/ sopstvene o0te>ene i izumrle >elije. 1. de se nalaze granule granulo:ita? @ :itoplazmi 1". +ta je dijapedeza? #ro:es prolaska neutro4ila i mono:ita iz krvnog suda ka mestu zapaljenja u tkivu. 18. +ta su mikro4ago:iti? ranulo:iti 17. ozino4ilni granulo:iti učestvuju u  #arazitarnim in4ek:ijama i alergijskim reak:ijama 2%. +ta čini AA liniju nespe:i4ične od3rane?  Beutro4ilni granulo:iti granulo:iti 21. +ta čini AAA liniju nespe:i4ične od3rane? 2C prodor makro4aga u zapaljensko područje 22. +ta je nespe:i4ična od3rana organizma? @rodjena od3rana 2!. Bosio:i spe:i4ične od3rane organizma su  ;im4o:iti 2*. Koji leuko:iti re:irkuli0u iz tkiva u krv? ;im4o:iti 2(. ama glo3ulini se uglavnom sinteti0u u  #lazmo:itima 2. +ta je komplement? 6istem od oko 2% proteina koji se nalaze u krvnoj plazmi

2". +ta je imunotoleran:ija? &graničena sposo3nost imunskog sistema da 28. Kako nastaju trom3o:iti? Fragmenta:ijom :itoplazme megakario:ita 27. Drom3o:iti učestvuju u  6tvaranju primarnog trom3o:itnog čepa !%. &so3ine trom3o:ita su  grega:ija Fragilnost dhezivnost 9iskozna metamor4oza !1. Koagula:ija je EEstvaranje krvnog ugru0ka EEE i sastoji se od E!EE4aze  A stvaranje pretrom3inskog aktivatora AA pretvaranje pretrom3ina u trom3in AAA pretvaranje 4i3rinogena u 4i3rin !2. Koji 4aktor koagula:ije započinje unutra0nji put aktiva:ije protrom3inskog aktivatora ? AA !!. &G antitela su uglavnom imunoglo3ulini kog tipa? Ag= Ag !*. a li oso3e krvne grupe  imaju aglutinine/ i ako imaju koji su to aglutinini? Amaju antiG aglutinine !(. Ih antigen se nalazi na  6amo na eritro:itima !. Bapi0i kako glasi trans4uzijsko pravilo  #ri trans4uziji krvi vodi se računa o g i t primao:a. & ) univerzalni davao:/ G ) univerzalni primao:/ a svaka moi? Kada je majka Ih-/ a plod Ih  !8. Fi3rinoliza se vremenski/ u odnosu na koagula:iju/ aktivira   Be0to kasnije i ne0to sporije FIZIOLOI!" &I'()I%*O )$"#)"

1. @sled prese:anje svih vlakana B.vagus-a za digestivni trakt dolazi do 

6manjenja saliva:ije/ smanjenog lučenja Hl/ produavaju sekre:iju kiseline u nog vlakna :reva? Astezanje izaziva depolariza:iju mem3rane glatkog mi0i>nog vlakna A mi0i>nu kontrak:iju 7. +ta su haustra:ije? #okreti me0anja de3elog :reva 1%. @ kom delu digestivnog trakta se apsor3uju samo voda i elektroliti ? @ kolonu 11. eo digestivnog trakta čije >elije ne produkuju i ne sekretuju digestivne enzime  je Kolon 12. 6ekundarnim aktivnim transportom kotransportom$ se apsor3uju  ;-amino kiseline 1!. 3sor3:ija vode je najve>a u  Kolonu 1*. Letkast pokrov luminalnog dela epitelnih >elija digestivnog trakta sadr
Himotripsinogen/ proelastazu/ deoksiri3onukleazu 1. +ta pove>ava sekre:iju gastrina? #ove>ana kiselost u lumenu ava sekre:iju Hl? Histamine/ gastrin A a:etilholin 2%. &dsustvo sekre:ije parijetalnih >elija ava a3sorp:iju čega? 9itamina G12 21. +ta podrazumeva zakon :reva? a distenzija :reva izaziva kontrak:iju proksimalno/ a relaksa:iju distalno od mesta distenzije 22. Koji su mehanizmi a3sorp:ije proizvoda digestije? i4uzija A olak0ana di4uzija/ kontransporti A aktivni transporti/ endo:itoza 2!. =asovni pokreti odgovaraju  #eristaltičkom talasu kolona 2*. +ta utiče na a3sorp:iju vode u tankom :revu? K/ Ba/ glikoza 2(. +ta aktivira tripsinogen? 6amo enterokinaza 2. Koji 4aktori stimuli0u sekre:iju pepsinogena ? H joni u
!%. gzokrini pankreas luči enzime za varenje čega? #roteina/ masti A ugljenih hidrata !1. Koje su 4iziolo0ke uloge gastrina? 6timuli0e sekre:iju Hl/ pepsinogena A gastrični A intestinalni motilitet !2. Koliko se
1. Koja je razlika izme5u miokarda i skeletnih mi0i>nih vlakana? @ miokardnim vlaknima D tu3uli su lo:irani u predelu , mem3rane A oko *-( puta su 0iri nego u vlaknima skeletnih mi0i>a 2. ,a0to srčani rad ne podlea/ a u 6- čvoru najmanja *. Koliko iznosi vrednost mirovnog poten:ijala mem3rana # >elija 6- čvora? % m9 (. a li je stepen automatizma identičan u svim delovima sprovodnog sistema sr:a ?  Bajve>i stepen automatizma poseduju # >elije 6- čvora . ,a0to je stepen automatizma 6- čvora najve>i ? ,3og najnielija ". ,a0to je 6- čvor predvodnik srčanog rada ? ,3og najve>eg stepena automatizma # >elija 6- čvora 8. @ kom je delu sprovodnog sistema propaga:ija ak:ionog poten:ijala naj3rava dodatno punjenje komora usporavanjem sinusnog impulsa

11. +ta omogu>ava propaga:iju ak:ionog poten:ijala sa jedne na drugu miokardnu >eliju ? Anterkalatni diskovi A porozne vezeneksusi$ izmedju susednih miokardnih >elija 12. Kojim se redosledom depolari0u pojedini delovi sr:a ? #retkomore pre komora 1!. Koliko iznosi 3rzina propaga:ije ak:ionog poten:ijala kroz komorski miokard? %.! m's 1*. ,a0to se miokard pona0a po zakonu Msve ili ni0taN ? ,ato 0to je 4unk:ionalni sin:i:ijum i reaguje kao jedno mi0i>no vlakno 1(. @ povezivanju eks:ita:ije sa kontrak:ijom direktno utiču joni  Kal:ijuma 1. Kada se otvaraju -9 zalis:i? Kada pritisak u komorama postane malo manji od pritiska u pretkomorama 1". Kada se otvaraju semilunarni zalis:i ? Kada pritisak u komorama postane malo ve>i od pritiska u aorti A a. pulmonalis 18. 6rčani :iklus je ? Jedna sistola i jedna naredna$ dijastola 17. @ toku izovolumetrijske relaksa:ije komorskog miokarda ne menja se  9olumen komora 2%. +ta omogu>ava 4azu 3rzog punjenja komora? Ielaksa:ija komorskog miokarda/ otvaranje -9 valvula A veliki gradijent pritiska izmedju pretkomora A komora 21. @ kojim 4azama srčanog :iklusa su zatvoreni i -9 i semilunarni zalis:i ? @ toku izometrijske kontrak:ije A izometrijske relaksa:ije komorskog miokarda 22. Kako se izračunava trajanje srčanog :iklusa ? eljenjem vremena od jednog minuta sa srčanom 4rekven:om %s'Fr.$ 2!. +ta predstavlja # talas na elektrokardiogramu ? epolariza:iju pretkomora 2*. +ta predstavlja OI6 kompleks na elektrokardiogramu ? epolariza:iju komora

2(. +ta predstavlja D talas na elektrokardiogramu ? Iepolariza:iju komora 2. +ta predstavlja #-O interval ? epolariza:iju pretkomora/ -9 čvora A Hisovog snopa 2". +ta predstavlja O-D interval ? epolariza:iju A repolariza:iju komora 28. @ koliko se odvoda standardno registruje elektrokardiogram ? 12 27. 6a kojim se delom elektrokradiograma vremenski poklapa dijastola komora ? D talasom !%. Kakve e4ekte na sr:e ima stimula:ija B.vagus-a ? 6manjenje eks:ita3ilnosti/ sprovodljivosti A snage kontrak:ije miokarda !1. Kakve e4ekte na sr:e ima stimula:ija simpatikusa ? #orast eks:ita3ilnosti/ sprovodljivosti A snage kontrak:ije miokarda !2. @sled čega nastaje zastoj sr:a u dijastoli? @sled hiperkal:emije FIZIOLOI!" '*&O#$I*O (I()'"

1. Kako deluju steroidni hormoni? ktiva:ijom gena preko :itosolskih A nuklearnih re:eptora 2. Holesterol je prekursor kojih hormona? strogena i testosterona !. DIH je tropni hormon i porekla je  Hipotalamusa *. #rimarni značaj neurohipo4ize je u  Luvanju vode (. Kako deluje oksito:in? 6timuli0e kontrak:ije uterusa A duktusa mioepitelnih >elija . Kakvo je lučenje 6DH posle adoles:en:ije ? #ostepeno se smanjuje ". Kako 6DH utiče na rast skeleta ? 6timuli0e rast u du
8. Koji su glavni meta3olički e4ekti 6DH ? na3olizam proteina i lipoliza 7. &dakle potiče jod koji se koristi u sintezi D! i D* ? Az gastrointestinalnog trakta i dejodiranjem mono A di jod tirozina 1%. Kako D! i D* ispoljavaju uti:aje u :iljnim >elijama ? 6lo3odno prolaze mem3ranu do jedarnih BK 11. Koja su glavna meta3olička dejstva D! u 4iziolo0kim uslovima ? 6timula:ija kata3olizma svih hranjivih materija 12. Ko kontroli0e sintezu i oslo3a5anje D6H ? DIH A somatostatin 1!. o čega dovodi uro5eni de4i:it u sintezi D! i D* ? o kretenizma 1*. &d ukupne količine kal:ijuma u plazmi/ koliki je pro:enat u jonskom o3liku ? (%P 1(. Koji oragan učestvuje u regula:iji kon:entra:ije 4os4ata u plazmi ? Gu3rezi 1. Koji stimulus pojačava lučenje kal:itonina ? #orast nivoa serumskog kal:ijuma 1". +ta pove>ava apsorp:iju kal:ijuma iz :reva ? 1.2( &H$2 hidroksiholekal:i4erol 18. Koji hormoni čine glavni kontrolni sistem za nivo 0e>era u krvi ? Ansulin i glukagon 17. Kada postoji de4i:it insulina koji su glavni meta3olički pro:esi ? ;ipoliza/ kata3olizam proteina i smanjena hepatična glikogeneza 2%. ,a koji hormon se ka
2!. Koji su hormoni poznati kao ana3olni hormoni ? 6DH i androgeni testosterone$ 2*. ,a koji hormon je :=# intra>elijski medijator dejstva ? DH 2(. Koji hormon izaziva hiperglikemiju ? Hormon rasta 2. Koje hormone sekretuje adenohipo4iza ? D6H 2". Koji hormon izaziva ejek:iju mleka? &ksito:in 28. de se nalaze re:eptori za tireoidne hormone ? @ jedru 27. Koji hormon učestvuje u regula:iji homeostaze kal:ijuma i 4os4ora ? Kal:itonin !%. Kal:itonin sekretuju >elije   >elije tireoidne elije !!. +ta je glavni regulator sekre:ije insulina? likoliza !*. Fiziolo0ki antagonist insulina je  lukagon !(. lavni 4aktor koji reguli0e sekre:iju aldosterona je   Ba  !. #rekomerna sekre:ija hormona rasta posle pu3erteta izaziva pojavu  kromegalija !". #o 3iohemijskoj gra5i insulin je  = protein

!8. Kako 4iziolo0ke doze glikokortikoida deluju na in4lama:iju ? ntiin4lamantorno !7. +ta utiče na sekre:iju parathormona ? #ad kon:entra:ije a u eksta:elularnoj tečnosti *%. Koja su :iljana tkiva za oksito:in ? =. elije i miometrijum *1. Bajve>a :irkadijalna sekre:ija hormona rasta je   Bekoliko časova po početku spavanja *2. drenalin ispoljava svoja dejstva preko kojih re:eptora? Q re:eptora *!. Hipotalamo-hipo4izni portni sistem je  6istem preko koga su povezani hipotalamus i hipo4iza/ tj. sistem preko koga se  prenose oslo3adjaju>i hormone hipotalamusa **. de se sinteti0e tireoglo3ulin? @ tireo:itima *(. F6H hormon deluje na  ranulozne >elije *. +ta izazivaju estrogeni kod
1. Ba nervnomi0i>noj sinapsi/ holinergički re:eptori na postsinaptičkoj mem3rani su  Bikotinski 2. @ toku katelektrotonusa mem3rana je u  Hipopolarizovanom stanju !. 6naga mi0i>ne kontrak:ije raste sa intenzitetom nadraih i ve>ih motornih jeini:a *. 6altatorna konduk:ija je (. @ eksita3ilna tkiva spadaju  Bervni/ lim4a i mi0i>no tkivo

. Iepolariza:ija u ak:ionom poten:ijalu nastaje @sled izlaska K ". epolariza:ija nastaje @sled ulaska Ba jona u >elije 8. Faktori koji dovode do 4ormiranja =#=-a su onanova ravnotei K kanali 7. Ielativni re4raktarni period je stanje u kome je #rag za okidanje # povi0en 1%. k:ioni poten:ijal skeletnog mi0i>a 11. 6arkomera je deo mio4i3rile izme5u dve susedne , mem3rane 12. Drijada u skeletnom mi0i>u se sastoji od 1. transverzalnog tu3ulaR 2. terminalne :isterne 1!. unih vlakana koji su njome inervisani 1(. D#-aznu aktivnost pokazuje =iozinska glavi:a 1. =em3ranski poten:ijal mirovanja zavisi od kon:entra:ionog gradijenta jona K 1". #oprečni mosti>i u sarkomeri su delovi =iozina 18. +ta je osnovna 4unk:ionalna jedini:a skeletnog mi0i>a? 6arkomera 17. Kod izometrijske kontrak:ije  Be dolazi do promene dua 2%. a 3i započela mi0i>na kontrak:ija skeltnog mi0i>a/ neophodno je da se a vea nastaje

@sled vezivanja D# za miozinsku glavi:u/ a se upumpava u :isterne i , sarkoplazme 22. latka mi0i>na >elija nema Dransverzalni 6D6/ longitudinalni 6D6 2!. Koje su energetske rezerve u mi0i>u? Fos4okeratin/ glikogen/ D# 2*. #ri mi0i>nom radu raspolone kontrak:ije u odnosu na promenu dua se dele na Azometrijske i izotonusne 2. #ri kontrak:iji skeletnog mi0i>a skra>uju se =io4i3rile 2". ,amor mi0i>a nastaje usled 6manjenja kontraktilnih i meta3oličkih pro:esa 28. =i0i>ni tonus je Azvestan stepen zategnutosti mi0i>a i kada mi0i> miruje tonus mi0i>a potiče od nervnog impulsa iz monog vretena 27. @ toku ak:ionog poten:ijala glatke mi0i>ne >elije glavni jonski tok kroz mem3ranu sastoji se od Kretanja a jona kroz 9 kanale za a !%. Ba:rtaj i o3elene kontrak:ije !1. 6lone kontrak:ije nastaju usled J6D9 9U GI&J  BIJ B =A+AU i mogu 3iti #&D#@BA i B#&D#@BA DDB@6 !2. Ba:rtaj i o3elenim >elijama !(. 6uprotno skeletnom i srčanom mi0i>u/ vis:eralni glatki mi0i> Kontrahuje se spontano !. #ri kontrak:iji/ glatki mi0i>i skra>uju svoju du
2'! dunoj >eliji vezani za Kalsekvestrin !8. Ba nivou nervno-mi0i>ne sinapse oslo3a5anje a:etilholina uslovljeno je ulaskom  jona a 2 !7. Kako utiče smanjenje kon:entra:ije kal:ijumovih jona na eks:ita3ilnost nervne >elije?  Begativno *%. Dransmisija impulsa kroz neuromuskularnu spojni:u je Jednosmerna FIZIOLOI!" &I("*!"

1. natomski mrtvi prostor  Bema ulogu u razmeni gasova 2. Jedna od vaa je #retvaranje angiotenzina A u angiotenzin !. 6pontanu aktivnost tokom mirnog disanja imaju  Beuroni dorzalne grupe respiratornog područja *. Ba kraju 4orsiranog ekspirijuma u plu>ima ostaje (. Dransport ugljen dioksida putem krvi je @glavnom u o3liku 3ikar3onata . Iezidualni volumen Je zapremina vazduha koji se iz plu>a ne moi su 6polja0nji interkostalni mi0i>i 8. 6ur4aktant je 

Kompleks od nekoliko 4os4olipida 7. Koje >elije produkuju sur4aktant? Klara >elije 1%. Funk:ionalni rezidualni kapa:itet je FWI9I9W11%%ml12%%mlW2!%%ml ,3ir rezervnog ekspira:ionog volumena A rezidualnog volumena 11. Iespiratornu jedini:u čine Iespiratorne 3ron:hiole/ alveolarni duktusi/ alveole/ i alveolarni sakulus 12. Koliko 1 gram hemoglo3ina moi di4uzioni koje4i:ijent kroz respiratornu mem3ranu ima @gljendioksid 1. Koji od navedenih mehanizama nije adapta:ioni na veliku nadmorsku visinu? 1". Koje je tvrdnja tačna? Krv normalno ostaje u plu>ima tri puta duima je olak0ano vezivanje kiseonika za hemoglo3in zahvaljuju>i 6manjenoj 2/! # 17. Hemoglo3in u plu>ima pu4eruje @gljenu kiselinu

2%. Ba respiratorni :entar utiče sve osim 6manjena kon:entra:ija ugljendioksida 21. #eri4erni hemore:eptori koji su uključeni u regula:iji disanja sme0teni su u ;&=@6 &IDA@6 A I&DA@6. 22. Koji od navedenih tipova hemoglo3ina je glavni prenosila: kiseonika u krvi? &ksihemoglo3in 2!. #rosečna razlika izme5u pH arterijske i venske krvi u jedini:ama pH$ iznosi  pHW%.%* 2*. @ toku inspirijuma prvo udahnemo vazduh iz =ID9& #I&6D&I čija zapremina iznosi 1(%ml 2(. a 3i oksigena:ija krvi 3ila adekvatna za vreme 4izičkog rada mora da se  pove>a =inutni volumen sr:a/ di4uzioni i respiratorni koe4i:ijent za &2 2. i4uzioni koje4i:ijent nekog gasa kroz respiratornu mem3ranu zavisi od I6D9&I;JA9&6DA D& 6 KI&, D@ ==GIB@ 2". Hering- Grojerov re4leks se uključuje kada je respiratorni volumen 9UA & 1/( l 28. #ar:ijalni pritisak kiseonika u plu>nim kapilarima iznosi *%mmHg/ a u alveolarnom vazduhu iznosi 1%* mmHg 27. Kiseonik se vezuje za H= u molekulu hemoglo3ina/ a ugljen dioksid za ;&GAB iz hemoglo3ina. !%. Iazlika izme5u adultnog hemoglo3ina i 4etalnog hemoglo3ina je @ D&= +D& J K& FD;B& H3 6D;B& &D9&IB Q ;B 0to olak0ava vezivanje kiseonika za 4etalni hemoglo3in. !1. Kao posledi:a vučne sile toraksa sa jedne strane i elastičnosi plu>a sa druge  javlja se ABDI#;@I;BA #I&6D&I u kome je pritisak BDA9B !2. Funk:ija gornjih disajnih puteva u pripremi vazduha je 9;BJ/ ,I9BJ A LA+UBJ 9,@H.

!!. Faktori koji pomeraju krivu diso:ija:ije oksihemoglo3ina udesno  pH opada/ #&* raste/ t raste/ # raste !*. Karotidna tela0:a detektuju promene #&2 !(. =inutni volumen disanja je K&;@ALAB 9,@H K&J 69K& =AB@D &6# @ A6JB #@D9 i iznosi  l'min !. kspiratorni mi0i>i koji učestvuju u 4orsiranom ekspirijumu su mm. inter:ostalis interni/ mm. re:ti a3dominis/ m. transverses a3dominis/ m. o3liXues a3dominis !". Anspira:ioni kapa:itet je z3ir A6JB& 9&;@=B A AB6#AID&IB& I,I9B& volumena i iznosi !(%% ml !8. Frekven:u disanja diktira #B@=&DK6ALKA :entar/ sme0ten u &IBJ= ;@ #&B6 !7. 9oljna kontrola disanja odvija se pod uti:ajem #IA=IB& =&D&IB& :entra/ koji je sme0ten @ K&IA 9;AK& =&, *%. Iastu>i inspiratorni signal nastaje u Anspiratornom :entru  dorzalna respiratorna grupa neurona$ O$"L*" FIZIOLOI!"

1. 6ekre:iju salive pove>ava 6timula:ija parasimpatikusa 2. 6trijatni duktusi najve>u ulogu imaju u @ stvaranju konačne salive !.rani:e #H salive odrzavaju  Gikar3onatni i 4os4atni pu4er *.Bajve>i pro:enat u sekre:iji salive ima

l. 6u3mandi3ularis (.@ nespe:i4i:noj od3rani kao sastojak salive u:estvuje 9oda .=aseterični mi0i> ima &ko 1% mi0i>nih vretena ".Ba3roj strukture koje u:estvuju u kretnjama donje vili:e =i0i>i/ D= zglo3 i zu3i 8.&ro4a:ijalni 3ol se prenosi n. maVilarisom i n. mandi3ularisom 7.,a diskus artikularis tačno je #rednji deo je spojen sa kapsulom 1%.&dakle poti:e 6alivarna amilaza 6inteti0e se u a:inusnim >el. #arotidne pljuvačne
6KID@J 1.@ pljuvač:i je prisutan enzim 6;A9IB =A;, koji deluje na T1-n$ glikozidne veze u molekulima skro3a i glikogena i razlaava sta3ilnost kristalne re0etke hidroksilapatita. Fluor 18. 6u3lingvalna pljuvačna
mesend
1. ,a odnos pulsa i kretanja krvi ta:no je  a je puls 1(V 3rzi od kretanja krvi 2. 9azomotori su rteriole/ metaarteriole/ venule !.9azokonstrik:iju krvnih sudova je posledi:a  Boradrenalina *.@ aorti je puls  Bajsporiji (.9rednost krvnog pritiska ne zavisi od Iezidualnog volumena plu>a .#rotok krvi kroz vene olak0ava  Bjihova rastegljivost ".;im4a 6adremo u 

B6-u 12. Garore:eptori karotidnog sinusa i luka aorte reaguju na #romenu D 1!.Ielaksantni 4aktor vaskularnog endotela je  B& 1*.Kapa:itativni krvni sudovi su 9ene 1(.ko je Iejnoldsov 3roj ve>i od 2%% krv se kre>e tur3ulentno 1.Bajve>i otpor u sistemskoj :irkula:iji prunoj :irkula:iji iznosi 1 mmHg 2%.Ie:eptori depresornog re4leksa nalaze se @ zidu arterijskih krvnih sudova 21.ikrotni zu3a: s4ingmograma sinhron je sa AA dijastolnim srčanim tonom. 22. Fle3ogram je kriva #@;6BAH &6A;AJ 9B i registruje se na 6B&J #IDK&=&IA 2!. #ritisak na arterijskom delu kapilara je !%mmHg/ a na venskom delu 1% mmHg 2*. 9enska pumpa omogu>ava 6BABJ#IADA6K @ 9B=/ a čine je =@6K@;D@I A 9B6K 9;9@; 2(. #o &movom zakonu protok krvi kroz krvne sudove odre5en je 4ormulom

OWZ#AI 2. #ulsus rarus je kvalitet pulsa koji se javlja #ri smanjenoj 4rekven:i sr:a 2". #arasimpatikus izaziva vazodilata:iju krvnih sudova B6-a/ li:a/ polnih organa 28. #romer krvnih kapilara u plu>ima iznosi ( Sm/ a to je va
1. #ojava glukoze u de4initivnom urinu desava se kada  Antenzitet 4iltra:ije glukoze u glomerulu prevazidje intenzitet resorp:ije glukoze u tu3ulima 2. #od dejstvom vazopresina najve>i deo 4iltrirane vode se resor3uje @ distalnom tu3ulu !.Antenzitet glomerularne 4iltra:ije se smanjuje u uslovima 9azokonstrik:ije a4erentne arteriole i umerene vazokonstrik:ije srednjeg srterijskog  pritiska *.@ 3u3regu se kalijum Filtrira/ resor3uje i sekretuje (.lomerularni 4iltrat ne sadrelije

.Klirens je jednak nuli za 6upstan:e koje se ultra4iltriraju i potpuno reapsor3uju ".ilu:ioni segment Je deo Henlejeve petlje i nepropustan je za vodu 8.Koja od navedenih supstan:i se najvi0e reapsor3uje u tu3ulima lektroliti 7.lomerularni pritisak zavisi od rterijskog pritiska 1%.ldosteron reguli0e tu3ularnu reapsorp:iju u  istalnom tu3ulu 11.Bajniim  parametrima 9;ALAB&= #&I 8Sm$ A negativno naelektrisanje proteoglikana  navesti 3ar dva$ 1.Ba luminalnoj strani tu3ulo:ita proksimalnih ne4rona odvija se 2C KDA9BA transport/ a na 3azolateralnoj strani istih tu3ulo:ita 1C KDA9BA transport. 1".,onule okludens su D6B 9, A,=J@ #AD;BAH U;AJ i  propustjlive su za H2%/Ba/l ;KDI&;AD$ 18.@ Henlejevu petlju tu3ularana tečnost ulazi sa osmolalno0>u od 

!%%mosmol 17.6ta je protivsrujni izmenjivač 96 ID/ a protivstrujni umnoelije koje se nalaze B 9A6I;B&= ;A6D@ G&[=B&9 K#6@; 22.#eritu3ularni kapilari se nalaze &K& HB;J9 #D;J i njihiva 4iziolo0ka uloga je @ K&BBDI&9BJ@ =&KIU 2!.Jukstaglomerularni aparat luči tkivni hormone IBAB / IADI&#&DAB 2*.=akula densa luči IBAB /ako je 6=BJB kon:entra:ija Batrijuma u tu3ularnoj te:nosti. 2(.#rilikom dugotrajne vazokonstrik:ije atreriole e4erens/ glomerularna 4iltra:ija se @&I&LB& 6=BJ@J 2.Fiziolo0ka glukozurija se javlja #IA @B&6@ 9U K&;ALAB @;JBAH HAID/ DJ. K 6 #IJ #I I#6&I#AJ ;@K&, 2". #rimarni urin sadrzi  6ve kao krvna plazma osim proteina i >elija krvi. 28.,a kon:entrovanje urina zaduzeni su Jukstamedularni ne4roni 27. es:endentni deo Henlejove petlje je propustljiv za H2& i umereno popustljiv za Ba i ureu !%. @ kojem delu 3u3rega nema sekre:ije @ glomerulu FIZIOLOI!" -*(a

1. @ toku anelektrotonusa mem3rana je u  Hiperpolarizovanom stanju 2. 9remenska suma:ija je posledi:a !. epolariza:ija nervne >elije je posledi:a #ove>anja propustljivosti ulaska Ba u >eliju *. 6altatorna konduk:ija je 6kokovito preno0enje impulsa kroz mijelizovano nervno vlakno (. Anhi3itorni medijatori B6-a deluju tako 0to #ove>avaju propustljivost mem3rane za hlor . @ neuro-neuralnim sinapsama ak:ioni poten:ijal se prenosi Jednosmerno ". Ba unutra0njim organima/ holinergički re:eptori na postsinapti>koj mem3rane su =uskarinski =12 =! 8. Koja od navedenih nervnih vlakana imaju najmanju 3rzinu sprovo5enja ak:ionog  poten:ijala  vlakna 7. #rimarna 4unk:ija 3azalnih ganglija je #laniranje A programiranje motornih radnji/ da o3ez3edi zajedno sa :ere3elumom normalno motorno 4unk:ionisanje :ere3ralnih motornih o3lasti 1%. Beurotransmiter simpatičkih postganglijskih vlakana je  B&Iadrenalin uglavnom / :h retko 11. ere3rospinalna tečnost Aspunjava komore/ :isterne oko mozga/ su3arahnoidalni pro:tor mozga kičmene mo
12. olda 1!. Gro:kina zona je lokalizovana u  #odručju primarnog motornog korteksa A neposredno iznad silvijeva 4issure 1*.@ simpatikusnom nervnom sistemu 1(.=ali mozak K&ordina:ija 1.@ 4iziolo0kim uslovima ak:ioni poten:ijal se generi0e na aksonskom 3rei 3roj 9- kanala 1". ks:itatorni postsinaptički poten:ijal #6#$ nastaje kao posledi:a permea3ilnost mem3rane postsinaptičkih neurona za  Ba 18. Ie:eptori du3okog senzi3iliteta su =i0i>no vreteno/ olda kada gledamo #I=D B G;A,AB@ 2%. Bo:i:eptori su I#D&IA , G&; od kojih polaze a4erentna vlakna tipa \ A  - 9;KB 21. I= 4aza spavanja se javlja B 69KAH %-7% =AB. u to vreme ABDB,A9B& 6BJ=& / 6ILB A I6#AID&IB ] 6@ B#I9A;B/ KDA9BA #&KIDA =A+AU/#&6GB& &LAJ@. 22. orzalna respiratorna grupa jedara nalazi se @ #I&@B&J =&ABA i odgovorna je za I@;AJ@ AB6#AIAJ@= A I6#AID&IB& IAD= 2!. 6upraoptička jedra se nalaze @ HA#&D;=@6@ i osetljiva su na #romene &6=&;;B&6DA 2*. Ba3roj eks:itatorne medijatore u B6u :h/ B&IIB;AB/ IB;AB/ #&#=AB/ ;@D=D

2(. Funk:ija 3azalnih ganglija je #;BAIBJ A #I&I=AIBJ / najvana vretena su #I&#IA&I#D&IA i nalaze se @ DIG@H@ =A+AU