– ispitna ICR – ispitna pitanja I odgovori
1. Osnovne karakteristike modela korisnika 1983, Card, Moran, Newel? -Sistem opažanja – ČULA mo torni -Sistem za reakciju na opažaje (stimuluse senzora), motorni system -Kognitini sistem – sistem koji o!ez!e"uje poezianje pret#o$na $a -Saki o$ sistema ima procesor i memoriju (%to zaisi o$ složenosti za$atka koji se o!alja) 2. Koje je čulo rimarni i!vor in"orma#ija? –&i$ 3. Koje su vrste o$raničenja kada su čula u itanju? -'erceptualnim - senzorska – ogranienja -'si#ika – mentalna – ogranienja %. Mre&njača je na rednjem ili !adnjem delu oka? –a za$njem * '. Koje su 2 vrste "otore#etora na mre&njači? (+o$s – %tapii -ones – epii ). O*jasnite ra!liku i!me+u dve vrste "otore#etora -taia / čeia0? ( Stapici su jako osetljii na setlo . omogucuju omoguc uju $a i$imo . pri malom niou osetljenja,ne mogu $a raz$oje /ine $etalje . setlo izaziazasicenje* -epici su manje osetljii . tolerantniji na jacinu setla,po$eljeni su u 0 grupe sposo!ne $a razlikuju !oje tj setlost razlicite talasna $uzine* . e#ijali!ovane nervne elije ,4 se nala!e na &utoj mrlji / omo$uuju -ta? -1- omoguuju ranu $etekciju o!lika o!lika -2- rasprostranjeniji rasprostranjeniji su i omoguuju ranu $etekciju pokreta* 8. 5ta je vidlji vi dljivi vi u$ao u$ ao? (+e/lektoana setlost o$ o!jekta /ormira naopaku sliku na za$njem $elu $uzice* 9. O*jasni zakon o neromenljivosti veličine. -'romena elicine ugla nakna$no ne menja $oziljaj elicine elicine o!jekta*3o je zakon o nepromenljiosti elicine o!jekta . pokazije $a nasa percepcija elicine ne zaisi o$ ugla i$ljiosti* 16. O*jasni osvetljenost 7 *ri$tness. -4o je su!jektina reakcija na kolicinu setla* 11. O*jasni osvetljenje 7 luminan#e. -4setljenje o!jekta je rezultat kolicine setla koje pa$a na taj o!jekat,porsine tog o!jekta tj* Koliko se setla re/lektuje*oo je /izicka karakteristika o!jekta . meri se ure$jajem /otometrom* 12. 5ta je kontrast? ('re$stalja /-ju osetljenja o!jekta . osetljaja poza$ine,poecaa osetljenost o!jekta . poecaa ostrinu sa kojom i$imo o!ejekat* 13. Koliko uta u sekundi je otre*no osve&avati rika! da *i okreti *ili vidljivi kao nerekidni?
1%.Koliko uta u sekundi je otre*no osve&avati rika! da se ne *i javio oseaj treerenja? Stan$ar$no ok one i$i treperenje ako je !rze o$ 567z* 1'. Osim kao 3 :; komonente, kako jednu *oju jo- mo&emo redstaviti? -8oje se naj!olje i$e na zutoj mrlji jalosije u peri/ernom i$u,09: zute mrlje je pokrieno senzorima osetljiim na plao* 1). 5ta je o*ojenost a-to je ote&ano čitanje sa monitora? ->uze linije,manje reci na stranici-manji prikaz,orijentacija . centriranje stranice* 21. 5ta je ne$ativni #ontrast? -rni karakteri an !eloj po$lozi $aju ecu osetljiost . poeceaju tacnost nego pozitini contrast*'oecaa citljiost ali utice . na treperenje* 22. judsko uvo se sastoji od 3 dela. Koji su to? -Spoljne,sre$nje . unutrasnje uo* 23. Koje su 3 osnovne karakteristike !vuka a / $lasa0? ;*'itc#-osnona ucestanost ?*Lou$ness-glasnost je proporcionalna apliti$i a/rekencija je ista 0*3im!re-!oja glasa 2%. = kom ose$u "rekven#ija čuje rosečan čovek? -Lju$sko uo cuje u opsegu o$ ?67z $o ;5k7z* 2'. Na kojoj "rekven#iji je osetljivost najvea? -;*5 7z 2). 5ta je to # o#ktail art@ e""e#t? -=apazanje sopstenog imena kroz guzu . sumoitu prostoriju* 2. Kakve meano(re#etore sadr&i ko&a? >e rste@;*8rzo a$aptini-o$goorni za neposre$ni pritisak posto je koza potisnuta . ?*-Sporo a$aptini receptori o$goorni za nepreki$ni pritisak* 28. Navesti na koje o*ude od koji čula0 naj*r&e rea$ujemo? 4so!a o!icno reaguje na au$io signal ;56ms,na izuelni ?66ms,na !ol $o 66ms* 29. Aa li *r!ina reak#ije re!ultuje smanjenom tačno-u rada? ;*=aisi o$ za$atak . korisnika*u nekim slucajeima je to tako,npr ko$ igrica* ?*Be$jutim za $o!ro o!ucene operatere to nije slucaj*4peratori o!uceni koji su !rzi prae . $o ;6 puta manje gresakao$ spori#*
36. O*jasni Bitsov !akon. -8rzina . tacnost su azni u $izajnu*'re sega u remenu potre!no $o $ostizanja cilja*&reme potre!no z ato je u /-ji elicine cilja . rastojanja $o njega* &reme o$zia C aD!Elog(rastojanjeFelicina D;)a*! emperisjki o$re$jene konstante* 31. O*jasni vrste čovekove memorije. 'ostoje 0 tipa@-senzorska-ra$i kao !a/er za stimulanse primljene preko cula -kratkoremenska-koristi se za skla$istenje in/ormacija koje za#teaju protecnost*'re$stalja neku pomocnu ra$nu celinu u o!ra$i in/ormacija* -$ugotrajna-oo je glani resurs in/ormacija za coeka 32. O*jasni sen!orsku memoriju. (+a$i kao !a/er za stimulanse primljene preko cula*postoji za saki senzorski kanal@ .conicmemory-za izuelne stimulanse Gc#iocmemory-za slusneFcujne stimulanse 7apticmemory-za $o$ir* 4i !a/eri se stalno preklapaju noim in/ormacijama $o!ijenim preko cula* 33. O*jasni radnu memoriju. (Koristi se za skla$istenje in/ormacija koje za#teaju protecnost*'re$stalja neku pomocnu ra$nu celinu u o!ra$i in/ormacija*'ristupo je jako !rz@6ms a za!oraljanje je re$a?66ms*$e meto$e za merenje@ 4$re$jianje $uzine sekence koja se moze zapamtiti u nizu, >ruga meto$a $ozoljaa promenu re$osle$a staki u nizu Biller eHperiments 3%. O*jasni du$otrajnu memoriju. Ilani resur in/ormacija z acoeka*4na cua@cinjenicne,eksperimentalne,proce$uralneJ*ako eliki kapacitet ako ne . neogranicen*Spor pristup ;F;6 sec*=natno sporije za!oraljanje*4staju nakon sata,$ana ili $uze*.n/ormacije stizu iz ra$ne memorije kroz ponaljanje . ucenje*>a ripa@episo$ic . semantic memory* 3'. O*jasni redstavljanje du$oročne memorije omou semantičke mre&e. Koje su rednosti i nedosta#i? Semanticka mreza pre$stalja relacije . asocijacije eoma $o!ro*Be$jutim oaj mo$el ne $ozoljaa kompleksnu pre$stau o!jekta ili $oga$jaja koji su satsaljeni o$ neki# staki ili aktinosti*zato s euo$e /rejmoi . skripte* 3). O*jasni "rejmove, skrite / ravila ri redstavljanju du$oročne memorije. rejmoi . skripte organizuju in/ormacije u structure po$ataka*$e/inisu se slotoi u okiru oi# struktura koji omogucaaju $o$aanje atri!uta*Slotoi mogu $a sa$rze@'o$razumeane in/ormacije,Konstantne . 'romenljie*rejmoi prosiruju mrezu ukljucujucu struktuirane .
#ijerar#ijske in/ormacije*Skriptoi pokusaaju tipicna znanjau ezi situacija* 'raila@./(uslo) 3#en(akcija) 3. :lavne aktivnosti du$otrajne memorije* 'amenje, za!oraljanje i pronalaženje in/ormacija* 38. Kako se in"oma#ije i! kratkotrajne memorije re*a#uju u du$otrajnu? .n/ormacije stizu o$ kratotrajne memorije . ponaljanjem o$nosno pononim slusanjem se pre!acuje u $ugorocnu* 39. Ave teorije o amenju O*jasniti svaku. ;*-G!!ing#aus-testirao je sposo!nost ucenja na primeru !esmislini# slogoa*jegoo otkrice@kolicina naucenog je $irektno proporcionalna kolicini remena potrosenog na ucenje* ?-8a$$eley . neki $rugi naucnici ukazuju $a je potroseno reme ucenja mnogo e/ikasnije ako je raspore$jeno remenski* %6. Kako se *iraju -i"re? -=a si/re se !iraju reci koje nemaju smisla za $ruge*tj ne postoje u recniku a $a ama !u$u smislene upotre!a neocekiani# eliki# o$nosno mali# sloa je o$ znacaja na isti nacin* %1. Ave teorije o !a*oravljanju. O*jasnite i. ;*Sla!ljenje-po (G!!ing#ausu) se $esaa logaritamski*U pocetku se jako !rzo za!oralja a on$ ase sporije*Ukoliko imamo $e in/ormacije koje su je$nako jake u je$nom trenutku jaca in/*ce !iti ona koja je starija*4o je ostMs LaN(zakon potiskianja) ?*Uticaj mesanje sa $rugim in/ormacijama-o!ajsnaja za!oraljanje kao process inter/erencije,tj*uticaja $ruge in/ormacije* %2. Koja je ra!lika i!me+u ronala&enja i reo!navanja in"orma#ija i! du$oročne memorije? -'ri pronalazenju in/* Se repro$ukuje iz memorije* -'ri prepoznaanju,pre$staljanje in/* 4moguceno je znanjem koje se steklo ranije u ezi iste in/ormacije* %3. Kakvo je deduktivno re!onovanje? ->e$uktino rezonoanje koje se izo$i logicki iz $ati# pretpostaki kao neop#o$no* %%. Kakvo je induktivno re!onovanje? -.n$ukacija je realizacija na osnou slucajeakoje smo izucili a u ezi slucajea koje nismo posmatrali* %'. Kakvo je a*duktivno re!onovanje? -a osnou cinjenice o akciji ili stanju koje je prouzrokoalo nesto nesto* %). 5ta je to Dre-avanje ro*lemaE u odnosu na re!onovanje? a. Koje su vrste re-avanja ro*lema? -+esaanje je process nalazenja resenja u slucaju ne !liski# za$ataka,koristeci znanja koja ec pose$ujemo*Sposo!nost a$aptacije znanja koja ec pose$ujemo u noim situacijama*resenaj mogu !iti originalna . kreatina* %. 5ta je to sti#anje ve-tina? -'ri resaanju ne !liski# pro!lema*3ipicno pri igri sa#a*acin na koji se grupisu o!ektu eoma znacajan-raz$aja pocetnike o$ oskusni# pri resaanju pro!lema* %8. Frste ure+aja !a unos odataka.
-Al/anumericka,$Norak,ONerty tastature* %9. Frste al"anumerički tastatura. -4sim stan$ar$ne tastature postoje jos . ko$ne(kompaktne)tastature-c#or$ key!oar$,specijalizoane sa pose!nim raspore$om tastera* '6. Kakva je AFOGK tastatura? -Spa$a u ergonomske tastature*.ma prilago$jenja,cesce oriscenja sloa su uz jace prste . o!rnuto*4!lik je ergonomski pa su z$rasteni pro!lemi gotoo iz!egnui*$o!ijeno je na !rzini ;6;5:*'rilago$jnje $esnajcima . leacima* '1. Kakva je HIJ4 tastatura? -raspore$ tastera je izuzetno $o!ar,o$licnog su kaliteta,omogujuje prilicno !rzo kucanje* '2. :de se koristi 9 tastatura i koje su njene karakteristike? -'ostala je jako aznaizuzetno rasprostranjena*3P algoritam@eliki recnik u poza$ini koji se koristi $a !i u!rzalo kucanje* '3. O*jasni kodne chord) tastature. (; taster se koristi za ise znakoa,eoma su kompaktne,je$nostane . je/tine*Spore su,reme ucenja jako kratko*Kucanje iz je$ne rukeSloa . karakteri se $o!ijaju kom!inacijom nekoliko tastera,i$ealni za male ure$jaje,laki za ucenje* '%. Navesti nekoliko karakteristika unosa odataka omou reo!navanja rukom isano$ teksta. -'isanje olokom je uo!icajeno . atraktino,$osupno sa noim ure$jajima,lak za upotre!u,nije pootpuno tacno,zaisi o$ rukopisa* Bo!ilni tele/oni,'ocket,ta!let racunari 'repoznaanje namere Qgesture recognitionM 'recrtaanje reci znaci !risanje* ''. 5ta je karakteristično !a reo!navanje $ovora? -'ro!lem elikoj raznolikosti u znacajnom uticaju suma* '). Koji su ure+aji !a $ra"ičko o!i#ioniranje? '. Lo@sti#k? -.n$irektan ure$jaj*'ostoje $e rste@;-apsolutni-pomeranje pozicija $zojstika je . pozicija kursoara*?-.zometrijski(kontrole !rzine)-pritisak na o$goara !rzini pomeranja kursoara a prestankom pritiska cursosar se raca na osnonu pozociju*tasteri su na r#u ili ispre rucke* '8. ou#ad -4setlji an $o$ir*&elicine 56-5mm*$etekcija laki# u$araca kao klik misem*+elatina pozicija kursoara,moguce po$esaanje osetljiosti** '9. Trackball -Slican misu*'okretanje kuglice je a$ekatno pokretanju kuglice ko$ me#anickog misa*Kompaktan je . za#tea o$ojene tastature* )6. um*weel -Sa$rzi $e ortogonalne skale za kontrolu pozicije kursora*3ezak ra$ za ako kretanje nije u #orizontalnom ili ertikalnom pracu,je/tin je . spor* )1. Jkrani osetljivi na dodir.
->irektan pristup $o o!jekta na ekranu $etekcijom pritiska prsta ili oloke na ekran*&eoma su !rzi,intuitini*+a$e na $a principa@;->etekcija prsta preki$om setal tj*matrice setlosni# snopoa,?*-'romenom kapacitinosti na mrezi* )2. Jkrani osetljivi na dodir. -Specijalizoan za rucno crtanje . pisanje*&elike rezolucije@magnetski . –sonicni* )3. Karakteristike di$italno$ aira. -'ose$uje eliku tacnost,koristi se ko$ $igitalizoani# mapa* )%. Kako se oisuje re!olu#ija? -esto se koriti nejasno*Ukupan !orj piksela@;6?9ER< ili ;R66E;?66(za '>A ure$jaje znatno manje)*gustina piksela(? ili PR piksela po incu)* )'. 5ta je anti(aliasin$? azu!ljianje*$ijagonalne linije imaju preki$ usle$ ogranicenog !roja piksela*Bekse iice koristeci senku !oje o$ linije*Koristi se . ko$ prikaza teksta* )). Karakteristike C monitora. -Gkran slican 3 ure$jaju*Glektronski snop i$e slea na $esnu liniju po liniju . to 06 puta u sekun$u ili ise*3reperenje se iz!acuje raz$ajanjem parni# . neparni# linja $ostruko !rzim osezenjem*e/tin,!rz,o$razi,glomozan,mogu !iti . rani,tri elektronski puske se koriste za saku osnonu !oju(+I8)* ). Koja su -tetna dejstva C monitora? (Boze izazati pro!lem sa i$om*Glektromagnetno polje(567=6*5B7=)kreira in$ukcione struje u proi$nim materijalima ukljucujucu . lju$kso telo* )8. Karakteristike CA monitora. -Kompaktnosts,mala tezina,mala potrosnja,nsu ise skupi,pogo$ni za laptopoe,eme o$zia je unapre$jeno $anas*=$raiji z aupotre!u o$ +3* )9. Navesti 3 karakteristike -tamača. (;*rezolucija,?*!roj tacaka,0*rastojanje izme$ju tacaka* 6.iovi stama#a? (Batricni koristi traku z aotisak*Linija s aiglama koje u$araju na traku ostaljaju otisak na papiru*e$ino moguci ka$a se iz$aje kopija $okumenta,rezolucija <6-;?6 $pi* -.nk-jet sitne kapljice mastila stampaca na papir,o!icno 066 $pi . ise -Laser princip ra$a kao ko$ masine za /otokopiranje,o!icni R66 $pi . ise* 1. 5ta je di? -8roj tacaka po incu 2. 5ta !nači skraeni#a T2S.T2I T#at you see is N#at you get*-4no sto i$ite je ono sto $o!ijete* 3. O*jasni ro*lem rika!a re -tame? Gkran@? $pi,lan$scape,portrait Stampa@R66D $pi,portrait Bogu se uciniti jako slicnim ali nika$a istim* %. O*jasni virtuelnu memoriju računara? -Ka$a se pokrene puno programa saki zauzima memoriju*Ka$a nema $ooljno +AB,resenje je irtuelan memorija,neki programi
priremeno cuaju po$atke umesto u +AB-u na crsttom $isku*a oaj nacin se mem*namenjena programima $ooljno uecea* '. Kakva je to komresija sa $u*i#ima? rimer. -'GI,B'0 GHploit perception* 'GI-gu!e se !rze promene . neke !oje B'0-smanjuje se tacnost neki# nota* Kompresije !ez gu!itka su I.,=.'* ). Navesti i kratko o*jasniti 3 "ormata !a čuvanje teksta. -;AS.. – -!it !inarni ko$ za saki karakterFsloo ?*U3-< – <-!it ko$oanje ;R !itnog skupa karaktera 0*+3 (ric# teHt $ocument) –tekst plus /ormatiranje . in/ormacije teksta o prikazu 9*1BL(eHten$e$ markup language) %. Kako se de"ini-e interak#ija? 4mogucaa $a razumemo sta se $oga$ja izme$ju korisnika . racunara*3o je komunikacija ali . ise o$ toga J '. /nterak#ija uključuje dva učesnika, koja? emu slu&i inter"ejs u interak#iji i!me+u ta dva učesnika? Korisnik . racunar . o!a su eoma kompleksna . zaise o$ konkretnog slucaja*.nter/ejs preo$i in/*izme$ju nji# $a !i komunikacijaFinterakcija !ila uspesna* ). ojam domen. Od če$a se sastoji? >omen $e/inise o!last ekspertize . znanja u realnim aktinostima*Sastoji se o$ koncepta koji isticu azne aspekte $omena* 8. maniuli-u kon#etima u okviru domena? (=a$aci manpulisu J 9. Kako se de"ini-e #ilj? -ilj je zeljeni izlaz za neki o$re$jeni za$atak* 86. 5ta modeluje Normanov model? -*mo$el interakcije je najuticajniji u .+*aj!lizi je nasem intuitinom razumeanju*'ostoje $e /aze@izrsaanje . resaanje* 81. Navesti i o*jasniti etae u Normanovom modelu. ;*'ostaka cilja,?*ormiranje namere,0*Speci/iciranje sekence akcija,9*.zrsaanje akcije,5*+azumeanje stanja sistema,R*.nterpretacija stanja sistema,*+esaanje stanja u pogle$u cilja . namera ** 82. Na rimeru #rtanja trou$la o*jasni "a!e Normanovo$ modela. 83. O*jasni dve vrste $re-aka oma-ke i !a*lude. Slip-tacno razumeanje sistema . cilja,tacna /ormulacija akcije,netacna akcija,mogu !iti korigoane re$izajn*inter/ejsa Bistake-ne razumeanje tacnog cilja,za#teaju ra$ikalne izmene,posle$ice su greska u razumeanju 8%. O*jasni Abowd & Beale model interak#ije. Koji su delovi modela i kako se tumače ro*lemi interak#ije u ovom modelu? -.nterakcija se satoji o$ 9 $ela@user,input,system,output Saki $eo ima sopsteni jezik,interakcija preo$jenje izme$ju jezika,pro!lemi u interakcijiCpro!lemi preo$jenja* 8'. 5ta i!učava er$onomičnost?
.zucaa /izicke karakteristike interakcije*Koristi se . pri $e/inisanju stan$r$a . uputsta prilikom $e/inisanja $izajna nekog sistema* 8). Koji su elementi er$onomičnosti? -Ure$jianje raspore$a kontrola,kontrole se grupisu prema /-ja ili ucestanosti upotre!e ili su postaljene u nizuokruzenje,ure$jenje prikaza maH prilago$ljio o$ korisnika,z$rastaeni aspect,/izicko pozicioniranje,okruzenje,setlo,!uka,upotre!a !oja,crena z aupozorenja,zelena $a je se u re$u* 8. /ndirektna maniula#ija. .n$ustrijska-in$irektna manipulacija-korisnik rsi interakciju sa starnim o!jektima kroz inter/ejs,tipicno poratna sprega kasnjenja* 88. Navesti stilove interak#ije o ra!voju. Koman$na linija,meniji,priro$an jezik,pitanjeFo$gooro . $ialog upita,popuna /orme . ta!ele,Nipm,point an$ click,0$ inter/ejsi* 89. 5ta je tiično !a stil interak#ijekomandna linija acin postaljanja koman$i racunaru $irektno*u$i $irektan pristup sistemskoj /unkcionalnosti,tipican primer U.1 96. 5ta je tiično !a stil interak#ijeuravljanje menijem Skuop opcija koji su an raspolaganju su uek na meniju*esto su #ijerer#ijski grupisane,iam ise ogarnicenja os punog T.B' sistema* 91. 5ta je tiično !a stil interak#ijeuitni inter"ejsi &o$i korisnika kroz interakciju putemniza pitanja*Vuery languages(e*g* SVL),koristi se za racanje po$ataka iz !aze*=a#tea razumeanje structure !aze . sintaksu jezika,iskusto . strucnost* 92. 5ta je tiično !a stil interak#ijeounjavanje "ormi i ta*ele 4snoni nacin za unos po$ataka ili za racanje in/ormacija o$ korisnika*>o!ar $izajn,mogucnost korekcije* 93. 5ta je tiično !a stil interak#ijeI/M 'o$razumeani stil za ecinu interaktini# racunarski# sistema,pogotoo za ' . $esktop masine* 9%. 5ta je tiično !a stil interak#ijeoint P #li#k Koristi se u multime$iji,!roserima,#yperteHtJ.ntezino se koristo ko$ touc#screen in/oisis* 9'. Koje su rednosti 3A inter"ejsa? Bo$eran je*&+ je $eo 0> te#nika,postize se ertuelna starnost*Koristi se za $o$atni istuelni proctor*G/ekti koji $aju utisak po 0 $imenzije,$o!itak na e/ektnosti,priro$na naigacija kor o!jekte* 9). 5ta !nači I/M? Tin$oNs .cons Benus 'ointers 9. Frste menija. Beni !ar je na r#u prozoraFekrana,meni se orara na $ole Bainmenu(B>.,S>.) 'ull-$oNn,/all-$oNn,pinne$,pop-up* 98. Kako učestvuju dijalo!i u interak#iji i koje vrste ostoje? T.B' inter/ejs-korisnik T.B' izuzeci** Bo$alni $ijalozi,mora se potr$iti klikom na $ugme
>o!ri za greske osnone korake u aplikaciji*=a#tea paznju pri upotre!i* 99. 5ta !nači ojam GGA/:MG? 'ara$igma je $ominantan naucni ali . teorijski pogle$ za je$nu o!last* 166. Navedi 3 aradi$me u ra!voju interak#ije. ;*'ocetna para$igma,?*8atc# processing,0elicni racunari kao . nelicna racunarska o!ra$a 161. aradi$ma vremenske odele ili Time-sharing je se do$odila, u odnosu na batch processing? '+G 162. Ivan Sutharland je !ačajan !a ra!voj aradi$me &i$eo 'rikaza 163. O:O je!ik se ve!uje !a ra!voj koje aradi$me? Logo jezik za je$nostano gra/icko programiranje za $ecu* 16%. a!voj mali ro$ramerski komonenti u ra!voju komleksni ro$rama kao i uvo+enje mi-a ve!uje se !a ko$ naučnika? >ou!las Gngel!ert 16'. rvo jednostavno vi!uelno *a!irano ro$ramsko okru&enje je... Smalltalk 16). a!voj malltalk(a se ve!uje !a ime ko$ naučnika? Alan Kay 16. Aa li je uotre*a komandne linije *itna !a direktnu maniula#iju? NE
168. Koje su karakteristike direktne maniula#ije? &i$ljii o!jekti,pratece akcije . !rz o$goor,mogucnost racanja unza$ makon o$re$jene akcije tj*greske,sinteticka korektnost si# akcija-saki korisnik moze isprano za$ati akciju,zamena jezika sa akcijama** 169. Airektna maniula#ija se *a!ira na? Akcijama 116. I4/I4: je ojam koji se ve!uje !a koju aradi$mu? >irektna manipulacija-zamena jezika sa akcijama ;P<9-AppleBacintos#-pri komercijalni uspe#*+ezultat oog inter/ejsa je $a nije jasna razlika uizme$ju ulaza . izlaza poneka$ (N#at you see is N#at you get) 111. Ma-ina !a rad sa ove!anim dokumentima retea danas dominantne aradi$me u domenu /nterneta se na!ivala BemeH 112. Ko rvi uvodi ojam @erteQt? ;P95 –&annear 8us# 113. 5ta je multimodalnost? Bultimo$alni interaktini system se zasnia na upotre!i ise komunikacini# kanala*. sa$a se komun*na racunaru zasnia na i$eo kanalu . kanalu za $o$ir a poremeno . na zucnim si#nalima,po$razumea se . $o$atne opcije o$jene goorom pokretima tela ili ociju . i$enti/ikacija goora tj*prepoznaanje lica . pokreta* 11%. imot@ ;erners(ee se smatra tvor#em koje aradi$me? TTT-3#e Torl$ Ti$e Te!
11'. Karakteristike III aradi$me. Ira/icki inter/ejs,sakrieni po$aci za protocol,a$resiranje*3'F.' je komunikacioni protocol tipican za internet,tipicno je . .' a$resiranje . >omain ames,omoguceno $a !ilo ko,!ilo ka$a pristupi !ilo kom racunaru u mrezi* 11). e#i"ičnosti =/ *a!irano$ na a$entima. 'rogrami koji o!aljaju neke posloe za korisnika@email agent,internet pretraziac*Uo!icajeno mogu $a ra$e . ka$a korisnik nije prisutan . $ auce macin o!aljanja o$re$jeni# aktinosti inter/ejs agenata@koman$e koje se za$aju racunaru,imaju sopstenu inteligenciju,tj uce o$ korisnika,>TFT.B',zasnoan na akcijama* 11. 5ta je di!ajn? >osezanje ciljea unutar ogranicenja* 118. Navedi *ar 3 vrste o$raničenja u toku di!ajna . Baterijalna,stan$ar$i,plat/ormska,remenska,kompromisi 119. O*jasni R!latno raviloD di!ajna. +azumeanje pre$usloa u interakciji,razumeanje racunara,ogranicenja,mogucnosti alati,plat/orme,razumeanje korisnika,psi#ologija,socijalni aspekat,lju$ske greske* 126. Gnali!a uotre*ljivosti i di!ajn interak#ije rojektuju se od 're /aze razoja* 121. Navedi ' "a!a ojednostavljeno$ di!ajna interak#ije. 'oje$inac,grupa ili citaa populacija korisnika,pocetnik,nikako slican ama,razgoarajte sa korisnikom,interju,analiza pro!lema,scenario* 122. Koje "a!e u ojednostavljenom di!ajnu interak#ije se mo$u onavljati vi-e uta? +azgoarajte ssa korisnikom,interju 123. Gnali!a ro*lema(s#enario, redstavlja interak#ije? 4'.S 12%. Komunika#ija sa dru$im di!ajnerima je deo 4$re$jianje scenarija 12'. Aa li tre*a ra!matrati vi-e s#enarija, a ako tre*a od$ovorite kako to uti č e na s#enario koji se de"ini-e? 3re!a razmatrati*>inamicke promene ali . stanje u toku ra$a,kompleksnost razumeanja,opcije ali !ez nepotre!ni# . sa $ooljno jasnoce* 12). :ruisanje kontrola na ekranu se mo&e i!vesti na vi-e načina. Navedite dva. Irupisanje staki,re$osle$ staki,poranaanje J 12. ;elina i!medju teksta koristi se !a tri namene. Koje? ki#irati i. itljiost,prikaz structure,isticanje* 128. Navedite rimer jedne aktivne i jedne asivne kontrole. Aktine@za unos(kucanje teHta) 'asine(samo za prikaz ali sa mog*prep $oga$jaja) 129. Navedite 3 ra!lo$a !a-to je reterana uotre*a *oja lo-a !a di!ajn. -pre$stalja cestu gresku u $izajnu,-0>,-stariji monitori imaju ogranicenu paletu,-znacajan : korisnika je neosetlji na !oje ** 136. Na#rtati dija$ram modela vodoada.
-Bo$el o$opa$a@sWea na $esno-speco/ikacijaXosnoni $izajnX$etaljan $izajnXko$oanje . testiranje $eloaXpoezianje . testiranjeXo$rzaanje . ra$* 131. Navedite rimer jedne se#i"ikai#je !a merenje uotre*ljivosti. -Berenje koncepta,merenje meto$a,trenutni nio upotre!ljiostiFnajgori slucajFplaniranoFnaj!olji slucaj* 132. Navedite ' metodaSkriterijuma !a merenje uotre*ljivosti. ;*&reme za zarsetak za$atka,?*: usposnosti zarsetka za$atka,0*: uspesnosti za$atka po je$inici remena,9*o$nos uspesni# . pogresni# pokusaja,5*reme proe$eno u greskama 133. 5ta je MJ/KG uotre*ljivosti? 'omenuta merenja u proucaanju upotre!ljiosti naziaju se metrikom upotre!ljiosti* 13%. ostoje tri tia interativno$ di!ajna. Koji su to? -Beto$a o$!acianja- 3#roN-aNay ,prototip se prai . testira -.nkrementalna meto$a -Goluciona meto$a 13'. rika&i inkrementalnu metodu iterativno$ di!ajna. Konacan proizo$ je sastaljen o$ o$ojeni# komponenti*'ostoji je$an system . zaje$nicki $izajn ali je on iz$eljen na nezaisne $eloe*Konacan proizo$ je on$a elina o$ ise o$ojeni# resenja koje se pose!no $izajniraju* 13). rika&i evolu#ionu metodu iterativno$ di!ajna. 'rototip se ne o$!acuje . sluzi kao osnoa za sle$ecu interaciju u $izajnu* 13. Koje tenike !a i!radu rototiova ostoje? -Story!oar$s -Simulacija sa ogranicenom /unkcionalnoscu -Simulacija sa isokim niop po$rske 138. O*jasni storyboard teniku. -ajje$nostanija izra$a prototipa*Ira/icki opis-pre$staa !ez pratece osistemske /unkcionalnosti*e za#tea poznaanje racunara*>anas se za to koriste programski paketi,poreklo oi$ iz /ilmske in$ustrije-skice scena* 139. O*jasni teniku Rsimula#ije sa o$raničenom "unk#ionalsno-u D (&ecina /unkcionalnosti mora !iti ugra$jena u prototip*'rogramske po$rske za simulacije znaci $a neki $izajner moze !ro napraiti gra/icko . tekstualne o!jekte z ainterakciju*'osto se naprai kasnije se o$rzaa upore$o sa razojem so/tera* 1%6. O*ra!la$anje di!ajna je eop#o$no 1%1. Koje su rednosti o*ra!la$anja di!ajna? Navedite *ar % od ) osnovni rednosti. ;*4mogucaa komunikacioni me#anizam izme$ju si# clanoa tima,o$nosno $eloa projekta na kome se ra$i kao . !olje razumeanje kriticki# tacaka ?*Sakupljanje znanja za potre!e pononog koriscenja 0*>e/inisanje argumenta u korist a proti $rugi# resenja 9*ak . ka$a ne postoji optimalan $izajn potre!no je naesti alternatie tj*moguca resenja 1%2. Ae"ini-u se dve vrste o*ra!la$anja di!ajna. Koje?
;*'rocess-oriente$(sacuan re$osle$ razmisljanja namera . o$luka) ?*Structure-oriente$(isticu se nakna$no nastale strukturerazmatrani# alternatie u samom $izajnu) 1%3. Kako i!$leda ski#irati0 $ra"ičku redstav o*ra!la$anja di!ajna ( $/;/? g.8.S –gra/icka erzija Analize prostora(si# moguci# arijanti)$izajniranja 1%%. HOC koristi se ri ro#esno orijentisanom ili strukturno orijentisanom o*ra!la$anju? Struktuirano orijentisanom o!razlaganju 1%'. Koje su dve osnovne karateristike ro!orski sistem? ;*ezaisnost o$ speci/icnosti ure$jaja sa kojim se ra$i a!stract terminal-o!ez!e$juju $a se rukoanje sa terminalnim ure$jajima ostaruje preko upraljacki# programa* ?*Upraljanje isestrukim nezaisnim . istoremenim aplikacijama omogucaa istoremenu izrsaanje ise akcija korisnika nezaisne procese o$ojenost aplikacija* 1%). ostoji vi-e vrsta so"tverske aritekture ro!orski sistema. 5ta je !ajedničko a o čemu se ra!likuju? Se tri po$razumeaju o$ojenost upraljanja ure$jaja* +azlikuju se u nacinu upraljanja ise aplikacija istoremeno* 1%. Navedi 3 osnovne vrste so"tverski aritektura i o*jasni osnovne ra!like i!me+u nji. ;*Saka aplikacija upralja sim procesima*e$ostatak@saka apl*je za$uzena za sin#ronizaciju sa zaje$nickim o!ektima*Smanjena je prenosiost o$ojeni# aplikacija* ?*-ja upraljanaj je unutar kernela operatinog sistema,eza aplikacija sa operatinim sistemom 0*-ja upraljanaj je pose!na aplikacija-clientFserer ar#itektura maksimum prenosiisti 1%8. Koji su osnovni !ada#i i rednosti =/Ma? -U.BS $aje $rugi nio izna$ toolkits*=a$aci U.BS@-konceptualna ar#itektura za strukturu interaktinog sistema*-te#nike za realizaciju o$ajanja aplikacionog . prezentacionog sloja,-po$rska upraljanju . realizaciji* 1%9. O*jasni MFCT -B& je uglanom protocan mo$el@ .nput-control-mo$el-ieN-output Sa tipicnim sojstom u gra/ickom inter/ejsu*Ulaz ima znacenje u relaciji sa izlazom*4$ajanje nije potpuno*B& se koristi ise u praksi 1'6. O*jasni GC aritekturuT -'A(presentation a!straction control),zasnia s ena kolekciji o$ po 0 elementa* 'ac mo$el-apstarkcija-logicko stanje komponenete 'rezentacija-upraljanje ulazom . izlazom Kontrola-posre$ue izme$ju pret#o$ne $e komponente -+azlika izme$ju 'ac . B& ar#itekture@'A grupise ulazi . zilaz,B& i# o$aja
'A ima pose!nu komponentu za apstarkciju . za prezentaciju,nije progarmski ec ise o!jektno orijentisanFlako o$ajanje kontrole,janiji je u mnogom slucajeima* 1'1. Kako se vr-i osnovna odela ko$nitivni modela? 7ijerer#ijski mo$eli po strukturi ciljea . za$ataka Lingisticki,gramaticki mo$eli izicki mo$eli Bo$eli ar#itektura Bo$eluju razlicite aspekte korisnika@razumeanje,znanje*namere,o!ar$e 1'2. Navedi dva osnovna modela ijerarijske odele #iljeva i !adataka? Navedi !načenje skraeni#a. -+azmisljanje@po$eli . po!e$i -I4BS(ciljei su $eo mo$ela),3 1'3. 5ta !nači skraeni#a :OM? -I4BS(Ioals,4perators,Bet#o$s an$ Selection) 1'%. 5ta !nači skraeni#a CC? 3(ognitie ompleHity 3#eory) 1''. O*janiti rin#i i elemente :OM modela i dati o*ja-enjenje modela na nekom rimeru. -ilj-Ioals Sta korisnik zeli $a postigneF$o!ije -4peratori-4perators 4snone akcije koje korisnik izrsaa -Beto$e-Bet#o$s acini raz$ajanja-po$ela cilja u po$ciljee . operatore -.z!or-Selection .z!or o$goarajuci# po$ciljeaFoperatora u skupu moguci# meto$a 1'). CC sadr&i dva aralelna oisa. Koja? -4pis praila-slicno I4BSu,#ijerer#ijska ali iskazana kao praila(ne ciljei)-pro$uction rules -3ranziciona mreza razunara-ure$jaja,pokria mo$el $ijaloga 1'. Kako se iska!uju ravila u CC? . uslo 37G akcija,uslo je neka kare$!a ezana za ra$nu memoriju 1'8. Navedi dve lin$vističke nota#ije. 8ackus-aur orm (8) 3ask-Action Irammar (3AI) 1'9. ;NB model daje rika! na dijalo$ i to Sintaksni-sintaticki 1)6. Navedi jedan sostveni rimer uotre*e ;NB modela. L.K-B4USG,B4&G-B4USG Select-menu,position-mouse 1)1. Navedi *ar 1 nedostatak ;NB modela. Gka sintaksa za razlicite semantike Binimum proera konzistentnosti 1)2. Koje vrste i!ra!a koristi ;NB model? -=arsne akcije-terminals ajnizi nio korisnickog ponasanja u interakciji -Akcije koje nisu zarsene-nonterminals .zazianje zarsni# akcija
&isi nio apstarkcije 1)3. G: modela daje neke rednosti u odnosu na ;NB. Koje? Uo$i parametarizoana gramaticka praila ra$i isticanja ini konzistentnost eksplicitnijom Ukljucuje . korisnicko znanje 'arametarizuje gramaticka praila onterminals se mo$o/ikuju tako $a ukljucuju $o$atne semanticke karakteristike* 1)%. KM model je rimer ko$nitivno$ modela koje vrste? ->e/inisan za$acima 1)'. Koji "a!a ostoje kod KM modela? K-pritisak na neki taster(keystroking) 8-pressing a mouse !utton '-pomeranje misa $o cilja-pointing 7-pre!acianje na tastaturu na misa-#oming >-crtanje koristeci misa-$raNing Bentakni B-mentalna priprema za /izicku akciju-mental preparation Sistem +-o$zi-response 1)). Navedi jedan rimer KM modela. 3eHecute U 3KD38D3'D37D3>D3BD3+ 1). Gnali!a !adatakaoslova0 redstvaljaju metode koje tre*a da daju od$ovore a05ta korisnik radi? *0? #0? !*Sa kojim starimaFo!jektima ra$i c*Sta on mora $a zna 1)8. Mo$ua su 3 ristua anali!i !adataka. Koji su to ristui? ;*+astaljanje za$ataka po re$osle$u ?3e#nike analize zasnoane na znanju 0Analize zasnoane na entitetimaFosnonim o!jektima 1)9. ostuak $enerisanja hierarhiske anali!e !adataka <G0 se sastoji od 3 koraka. Navedi / o*jasni ravilo !austavljanja. ;*'ostaiti listu za$ataka ?*Irupisati za$atke u ise nioe 0*>alje rastaiti nize nioe u po$zatake 'railo zaustaljanjaKako $a znamo ka$a $a zarsaamo amere@razmatrati samo releantne za$atke 'okretiFakcije@najnizi osetljii nio 16. Koji tiovi lana ostoje? :de se koriste -iksna sekenca- 0*;-0*?-0*0 -4pcioni za$aci-i/ t#e pot is /ull ? -ekanje na $oga$jaj-N#en kettle !oils ;*9 -iklicni –$o 5*; 5*? N#ile t#ere are still empty cups -.storemeni –$o ,at t#e same time** -proizoljni –$o any o/ 0*;,0*? or 0*0 is any or$er -Besaine-most plans inole seeral o/ t#e a!oe 11. Gnali!a !asnovana na !nanju ostavlja ak#enat na 2 stavke. Koje su to? ;*4!jektima . ?*Akcijama 12. enika anali!e !adatka !asnovana na ojmu odnosno rela#ijama slična je o*jektno orijentisanom ristuu u ro$ramiranju. Koja je ra!lika? -Uljucuju se neracunarski pojmoi -.stice se razumeanje ne implementacija
13. Navedi klasi"ika#iju o*jekata u teni#i anali!e !adatka !asnovanoj na pomu-relacii ? -Konkretni o!jekti, -Ucesnici, -Slozeniji o!jekti 1%. ista ak#ija, ri klasi"ika#iju o*jekata u teni#i anali!e !adatka !asnovanoj na ojmu(rela#iji, se oisuje omou a0 *0 #0 a*AgentFizrsilac , !*4!jekat , c*.nstrument 1'. Kakvi se do$a+aji ostoje anali!iraju !asnovanoj na pomurelaciama ? &ezuju se zatrenutak ka$a se nesto $esiF$ogo$i -.zrsene akcije -eocekiani $oga$jaji -&remenski $oga$jaji 1). Navedi sve rela#ije koje ostoje u teni#i anali!e !adatka !asnovanoj na ojmu(rela#iji? -o!jekat-o!jekat(socijalni . prostorni) -akcija-o!jekat izrsilac 4!jekti . instrumenti -akcije . $oga$jaji ,priremene . posle$icne -priremene rekacije ,prikazuje sekencu akcija,prikazije zotni ek o!jekta 1. Koji su i!vori in"orma#ija ri anali!i !adataka? ;*>okumentacija ,?*'osmatranje ,0*.nterju 18. Navedi ' o*lika -tamani uustava. ;*Uputsto za instaliranje,?*Saeti za nestrpljie,0*>etaljna uputsta za ra$,9*Spisak koriscenja izraza,5*Uputsta za iskusnije korisnike 19. Navedi ' o*lika elektronski uustava. ;*4nline uputsta za ra$,?*4nline pomoc,0*Konteksno o!jasnjenje,9*Smernice,5*Animirane $emonstracije 186. Koji model daje naj*olji uvid u i!radu uustava !a rad? 4!ejktno –akcionu mo$el inter/ejsa(4A.) 181. OG/ daje 3 vrste uustava !a rad. Koje su to? ;*'rirucnici za upoznaanje programom,?*Uputsta za iskusnije korisnike,0*8rzi po$setnici 182. Koje su reoruke !a i!radu online omoi? -Lak pristup . napustanje,-sto o$re$jenija pomoc,-prikupljanje po$ataka o za#teu,-$ati korisniku sto ecu kontrolu na$ sistemom pomoci,-ponu$iti razlicite pomoci za razlicite korisnike,napraiti poruke o greskamatako $a !u$u tacne . potpune,-ne koristite pomoc kao zamenu za los $izajn inter/ejsa* 183 Koje su rednosti online uustava u odnosu na -tamana? izicke pre$nosti-$ostupnost,prostor,azuriranje 'retraga,.nteraktine usluge(oznake,slike,zuk,animacije Gkenomske pre$nosti 18%. Koji su nedosta#i online uustava u odnosu na -tamana? 3eze je citanje sa ekrana,na je$nomekranu je manji in/ nego na listu papira,neiskusnim korisnicima U. je stran,naigacija kroz ise ekrana moze $a smeta,pro!lem ko$ mali# ure$jaja* 18'. Aijalo$Sra!$ovor je ra!mena in"orma#ija i!me+u dva ili vi-e učesnika. =o*ičajeno je kooerativan. Kada se $ovori o korisničkom inter"ejsu dijalo$ 7 e odnosi se na 7 redstavlja o*ično nivo Vra!$ovoraW čovek(računar.
a*strukture interakcije tj*$ijaloga !*sintakticki 18). ostoje 3 nivoa dijalo$a ri anali!i =/. Koji su i navedi njiovo !načenje. ;*Leksicki-ikone,tasteri,skracenice ?*sintakticki-re$osloe$ . struktura ulazni#Fizlazni# po$ataka 0*semanticki-znacenje konerzacije sa aspekta e/ekta na po$atke u racunaru o$nosno spoljni set 18. Koje vrste $ra"ičke nota#ije rika!a0 dijalo$a o!najete? S3(state-transition nets),'etri nets,state c#arts,/loN c#arts,S> $iagrams 188. N je skraeni#a !a koju vrstu nota#ije? Koji su osnovni elementi i kako se $ra"ički rika!uju? -Stanja –krugoi -AkcijeF$oga$jaji –strelice 189. Koji su nedosta#i N nota#ije? S3-stanja -La!ele u krugoima su sla!o in/ormatine eka$a je tesko imenoati stanje,ali lakes za prikaz 196. Koje su rednosti N nota#ije? S3-$oga$jaji -La!ele uz strelice 4znacaanje je sa tezistima stanja >oga$jaji za#teaju ise $etalja 191. Kako se rika!uju i kada se koriste ijerarijske N mre&e? -Upraljanje sa kompleksnim $ijalozima -.menoani po$$ijalozi 192. N mre&e su lo-e !a ois sekven#ijalni ili konkurentni dijalo$a? O*jasni !a-to i daj jedan otun rimer. -'ro!lem ko$ konkuretni# $ijaloga* 8ol$ an$ italic com!ine$-ako zelimo $a pratimo pritiske na tastere o$ strane korisnika 193 Na#rtaj rimer uotre*e JCGJ tastera komande0 u nekom dijalo$u. 4mogucaaju !ack na osnoni meni ili Ne!,escapeFcancel keys 19%. Kako se rika!uje ozoljeno je postojanje ise !rojaca
-Koriscen ko$ U. speco/ikacije -'o$rska alatkama 19. Navesti karakteristike dija$rama toka !a nota#iju dijalo$a. Na#rtati jedan dija$ram toka o va-em i!*oru. -8lizak programerima,-4znake polja@procesiF$oga$jaji,!ez stanja,-koristi se za $ijalog(ne unutrasnji algoritam) 198. Nota#ija !asnovana na D proi!vodnim" pravilima se sastoji od 3 karakteristike. Kako se o!načavaju korisnički do$adjaju, interni do$adjaju, od$ovori sistema? Los u prikazu $oga$jaja* 199. Koje su osnovne karakteristike C nota#ije? Navedi rimer jedne C nota#ije. ->o!ar za sekencijalne $ijaloge -. konkuretne $ijaloge >ialogue-!oH C 8ol$-tog YY .talic tog YYUn$er-tog -Ali poneka$ je nepregle$an 266. 5ta su oasna stanja? Navedi jedan rimer anali!e oasni stanja. e mogu se o$re$iti unapre$,ali ako se moze lako stici $o nji# mogu se spreciti* 'rimer je$nog programa za o!ra$u teksta@$a mo$a(za e$itoanje . ekran sa menijem) 261. 5ta *i *ila oasna stanja u =/ di$italno$ časovnika i kako se i!*e$avaju. Na#rtaj jedan rimer dijalo$a sa =/ di$italno$ časovnika. (4pasna stanja -=astita@$rzanjem ? sek -'otpunost,-+az$ajanjem pritusnosti A . otpustanja A -Sta se ra$i u sim mo$oima 262. Modele sistema delimo u 3 $rue. Koje su to? ;*>ijalog-osnoni mo$oi ?*'otpuan $e/inicija stanja 0*Apstarktni interaktini mo$el-opsta staka 263. :rua modela !asnovana na standardnim "ormali!mima koristi ojmove "ormali!me0 koje nauke !a modelovanje interaktivni sistema? -Stan$ar$ni /ormalizmi so/terskog inzinjersta se mogu koristiti za speci/ikaciju interaktini# sistema*Uo!icajeno se oznacaaju kao /ormalin mo$eli* 26%. Bormalne metode se dele na 3 $rue. Koje? ;*Beto$e zasnoane na mo$elu ?*Alge!arske meto$e 0*Beto$e prosirene logike 26'. O*jasni metodu !asnovanu na modelima. -4pisuju stanja sistema . operacije*e$nostani skupoi -Koriste opstu matematiku@!rojee,skupoe,/-je -=a $e/inisanje koriste@stanja . operacije na stanju 26). Aati de"ini#iju skua koji sadr&i osnovne $eometrijske o*like, metodama standardno$ "ormali!ma. -4pisuju stanje koriscenjem promenljii# -3ipoi promenljii#@osnoni tip,poje$inacna staka iz skupa@tipoi o!lika(line,ellipse,rectangle) -'o$ skup eceg skupa -unkcia(uglanom konacna)@o!jekti@at XtipoiZo!lika
