medjunarodno privatno pravo

MPP Medjnarodno privatno pravo  potice od americkog autora Dzozefa Storija koji ga je prvi put upotrebio u svom delu 1834. Pravne norme medj.p.p. imaju zadatak da rese sukob zakona prilikom izbora merodavnog merodavnog prava . U Srbiji prve norme med.p.p. nalazimo u Srpskom gradjanskom zakoniku. Predmet – M.p.p. deinise se kao skup pravnih normi koje se primenjuju na gradjansko pravne i privredno pravne odnose sa elementom inostranosti, a ticu se nadleznosti sudova !drzavni" i arbitrazni"#$ organa za alternativno resavanje sporova i organa uprave$ primene merodavnog materijalnog prava i deinisanja uslova i postupka priznavanja i izvrsenja inostrani" sudski" i arbitrazni" odluka doneti" povodom odnosa sa elementom inostanosti. Izvori-Ustav –  kao  kao najvisi pravni akt u "ijerar"iji pravni" akata moze biti direknti ili indirektni izvor normi mpp. %dredbe su opsteg karaktera i odnose se na regulativu zakonodavne nadleznosti i materije mpp u ederativnim drzavama$ regulativu pravosudnog sistema$ regulativu osnovni" prava coveka i gradjanina i polozaja stranaca$ pitanje drzavljanstva$ polozaja domaci" drzavljana u inostranstvu i pruzanje diplomatsko konzularne zastite domacim drzavljanima u inostranstvu.

 &akon o resavanju sukoba zakona sa propisima drugi" zemalja iz 1'8(. je najznacajniji akoni –  &akon zakon u oblasti mpp. )jime je regulisana materija sukoba zakona i sukoba jurisdikcija. )e obu"vata celokupno mpp Srbije. )orme su sadrzane i u &akonu o menici$ &akonu o obligacionim odnosima i osnovama svojinsko*pravni" odnosa u vazdusnom saobracju$ &akonu o steca ju$ &akonu o zastiti  potrosaca$ &akonu o radu$ &akonu &akonu o osnovama svojinsko pravni" pravni" odnosa$ Porodicni zakon$ &akon &akon o  javnom inormisanju$ &PP$ &PP$ &akon o +PP$ +PP$ &akon o arbitrazi. Sudska praksa ne predstavlja ormalni izvor prava kod nas. Pravna nauka ne predstavlja ormalni izvor prava$ ali utice na rad zakonodavca i sudova. Medjunarodni izvori mpp *M!D"U#$%&D#I U'&(&%I – njima se regulise pitanje sudske nadleznosti i postupka$ pruzanje pravne pomoci$ pritanje pravnog polozaja stranaca$ priznanje i izvrsenje strani" sudski" i arbitrazni" odluka. Prva je aza zakljucenja ugovora$ kada ovlasceni  predstavnici drzave potpisuju tekst ugovora o kojem su pret"odno pret"odno pregovarali i sa kojim su se saglasili. Potom sledi ratiikacija$ odn.potvrdjivanje i pristupanje. Medjunarodni ugovor ce vaziti ako su ispunjeni odredjeni uslovi – reciprocitet$ ugovor ce se primenjivati ako je propisani element  pravnog odnosa u vezi sa drzavom ugovornicom. ugovornicom. Medjunarodnim ugovorom ugovorom su jasno odredjene vrste pravni" odnosa ili pravni" pitanja na koje se njegove odredbe primenjuju !ugovor o medjunarodnoj prodaji$ medjunarodni testament$ saobracajna nezgoda#. Moze da vazi na citavoj teritoriji ili samo nekim delovima drzave$ teritorijama ili ederalnim jedinicama. Primenjuju se danom stupanja na snagu. )&#(!#*I"! – )adji na netu,,, Medjunarodni obi+aj –  je obavezujuci izvor prava za domace sudove. Medjutim$ razmatra se u okviru izvora mpp zbog toga sto razlicite drzave imaju identicne norme o pojedinim pitanjima$ npr. -ada je rec o nepokretnostima nepokretnostima sve drzave pri"vataju pravilo da da se primenjuje pravo mesta nalazenja nekretnine. li kada je u pitanju orma pravni" poslova pravilo je da se primenjuje pravo mesta zakljucenja pravnog posla. Medjunarodna jurispruden+ija *Stalni sud medjunarodne pravde i Medjunarodni sud u agu su u svojim odlukama zauzimali stavove i o pitanjima koja spadaju u domen mpp. %dluke ovi"

sudova ne predstavljaju izvore prava$ sto znaci da nacionalne sudije nisu duzne da prilikom resavanja isti" ili slicni" sporova slede praksu suda. a+ke vezivanja –  su relevantne cinjenice na osnovu koji" se ustanovljava veza izmedju relevantnog elementa pravnog odnosa i drzave$ suda ili neke druge drzave$ kada se u spornom odnosu javljaju cinjenice povezane i sa stranom i domacom drzavom. /o su npr. 0rzavljanstvo$  prebivaliste$ mesto nalazenja stvari$ mesto zakljucenja ili izvrsenja pravnog posla... Predstavljaju kriterijum za odredjivanje merodavnog prava$ ili polja primene propisa i koriste se za odredjivanje domace ili strane pripadnosti lica ili stvari. a+ke vezivanja za fizi+ka li+a- drzavljanstvo –  je pravni odnos izmedju drzave i izickog lica sa uzajamnim pravima i obavezama. -ao tacka vezivanja koristi se za odredjivanje medodavnog prava za licni status i sposobnost izicki" lica !pravnu$ poslovnu$ parnicnu$ testamentarnu$ menicnu#$ za  bracne i porodicne odnose i za nasledno pravne odnose. 0rzavljanstvom se strancima ogranicavaju neka prava !&akon o autorskim i srodnim pravima$ &akon o osnovama svojinskopravni" odnosa#. /o je kriterijum razlikovanja domaci" i strani" lica. Prebivaliste – dva osnovna elementa pojma prebivalista su boravak lica na datom mestu*corpus i njegova namera da se tu stalno nastani – animus. Prebivaliste se pojavljuje kao tacka vezivanja *za odredjivanje merodavnog prava$  – umesto drzavljanstva$ kada je rec o licima bez drzavljanstva$  – za odredjivanje eektivnog drzavljanstva$ kada je rec o licima sa vise drzavljanstva$  – za mnoge ugovore$ u odsustvu autonomije volje supsidijarna tacka vezivanja je prebivaliste one ugovorne strane koja treba da izvrsi karakteristicnu obavezu iz ugovora  – za bracne i porodicne odnose lica razlicitog drzavljanstva. .oraviste – je mesto u kome se jedno lice – rezident nalazi s namerom da u njemu izvesno vreme ostane. U Mpp Srbije koristi se kao tacka vezivanja za odredjivanje merodavnog prava apatrida$ koji nemaju prebivaliste. li za odredjivanje medjunarodne nadleznosti domaceg pravosudja$ ako tuzeni uopste nema prebivaliste$ ili ako mu je prebivaliste u inostranstvu$ pod uslovom da su stranke nasi drzavljani. 0ovoljno je da tuzeni ima boraviste u Srbiji da bi se zasnovala opsta nadleznost sudova Srbije. a+ke vezivanja za pravna li+a  * kao tacke vezivanja koriste se drzavljanstvo$ nacionalnost$  pripadnost. Sediste pravnog lica je mesto gde pravno lice obavlja svoju glavnu delatnost i gde mu se nalazi uprava. )avodi se u osnivackom aktu ili statutu i naziva se registrovano sediste.Medjutim$ moze se akticki preseliti iz zemlje u kojoj je osnovano u neku drugu zemlju bez donosenja ormalno pravni" akata o tome$ npr ako se uprava sastaje nekoj drugoj drzavi. Mesto pravne radnje  – koristi se kao tacka vezivanja u pravu Srbije *mesto zakljucenja$ odn obavljanja pravnog posla je tacka vezivanja za odredjivanje merodavnog  prava za ormu pravnog posla !ugovora$ testamenta$ usvojenja$ braka# *mesto izvrsenja !npr. 0elikta$ nastanka stete#...22222 /orma pravnog posla – prema zakonu o resavanju sukoba zakona smatra se da su pravni posao i  pravna radnja u pogledu oblika punovazni ako su punovazni bilo po pravu mesta gde je pravni  posao zakljucen$ odnosno pravna radnja preduzeta$ bilo po pravu koje je merodavno za sadrzinu  pravnog posla$ odnosno pravne radnje. Mesto nalazenja stvari –  pri"vaceno je kao tacka vezivanja prilikom odredjivanja merodavnog  prava za sporove iz stvarno pravni" odnosa$ i kao kriterijum za utvrdjivanje nadleznosti domaceg  pravosudja. &a svojinsko pravne odnose i druga prava na stvari merodavno je pravo mesta gde se

stvar nalazi$ bez obzira da li je rec o pokretnim ili nepokretnim stvarima. (olja ugovornih strana – autonomija volje je tacka vezivanja kao i svaka druga. zabrano pravo  primenjuje se kod imperativni" i dispozitivni" normi. Materijalnopravna autonomija volje  podrazumeva da ugovorne strane mogu svojim izborom da uticu samo na primenu dispozitivni"$ ali ne i imperativni" normi merodavnog prava. Ugovorne strane se mogu sporazumeti o nadleznosti stranog suda samo ako je jedna od nji" strani drzavljanin ili pravno lice sa sedistem u inostranstvu$ a nije u pitanju spor za koji postoji iskljuciva nadleznost suda Srbije. )avedene odredbe se ne  primenjuju kada je u pitanju nadleznost za sporove u oblasti porodicnog prava. #a+elo najblize veze – uputstvo sudu  *podrazumeva da se uvek kao merodavno predvidi pravo one drzave koja je tesno povezana sa pravnim odnosom i da predvidi nadleznost domaceg sudstva samo za one sporove koji imaju vezu sa domacom teritorijom. Pravo strana+a na sudjenje pred doma+im sudovima  – svako ima pravo da nezavistan$ nepristrasani zakonom vec ustanovljen sud$ pravicno i u razumnom roku javno raspravi i odluci o njegovim pravima i obavezama. /o je ljudsko pravo garantovano %pstom deklaracijom o pravima coveka i gradjanina$ Medjunarodnim paktom o gradjanskim i politickim pravima. patridima i izbeglicama zajemceno pravo na slobodan i lak pristup sudovima drzava ugovornica -onvencijom o pravnom polozaju lica bez drzavljanstva i -onvencijom o statusu izbeglica. $ktorska kau+ija- zakon o resavanju sukoba zakona regulise ga kao obezbedjenje parnicni" troskova. %snovna unkcija ovog instituta je da pruzi jemstvo da ce u slucaju da tuzilac stranac ne uspe u parnici moci lako da ostvari svoj za"tev za nadoknadu parnicni" troskova. %bezbedjenje  parnicni" troskova moze se po zakonu traziti od stranog drzavljanina i od lica bez drzavljanstva koje nema prebivaliste u Srbiji. Pravo na oslobodjenje troskova postupka- zbog slabog imovnog stanja$ to je tzv besplatna sudska  pomoc. %bu"vata sudske takse$ predujam za troskove svedoka$ vestaka$ uvidjaja$ sudski" oglasa$ troskove i nagradu postavljenog zastupnika. /itulari ovog prava mogu da budu pravna i izicka lica.  )eop"odno je da imamo dvostrane ugovore o pravnoj pomoci. 0e1 fori – primena doma+eg prava kao merodavnog za postupak – Sudovi vode gradjanski  postupak sa elementom inostranosti primenom &PP$ &akona o izvrsenju i obezbedjenju i &o+PP.  )orme domaceg procesnog prava obavezujuce su i za stranke domaca i inostrana lica. 0omacim organima treba dozvoliti da primene strana procesna pravila u onim slucajevima u kojima je za sadrzinu spora merodavno strano materijalno pravo. )pr. Predmeti vanparnicnog postupka koji se ticu starateljstva. Sud ocenjuje da li stranka ima stranacku sposobnost po pravu drzavljanstva tog lica. Sposobnost stranog pravnog lica da bude stranka u postupku pred sudom regulisana je &akonom o resavanju sukoba zakona sa propisima drugi" zemalja. Medjunarodna pravna pomo+ – da bi se obavile procesne radnje u inostranstvu !dostavljanje$ saslusanje svedoka$ pribavljanje isprava# i utvrdila sadrzina stranog prava neop"odno je postojanje  pravne saradnje izmedju drzava$ koja podrazumeva da sudovi zamoljene drzave obave potrebnu  procesnu radnju na za"tev drzave koja je zatrazila pravnu pomoc. 0omaci i strani sudovi u  postupku pruzanja medjunarodne pravne pomoci nemaju neposrednu komunikaciju vec je ostvaruju preko nadlezni" ministarstava. -od nas je to ministarstvo pravde. Medjunarodnu pravnu  pomoc pruza predsednik osnovnog suda ili sudija koga on odredi. Dostavljanje u inostranstvu-  Parnica pred sudom pocinje da tece dostavljanjem tuzbe tuzenom$ radi izjasnjenja u zakonskom roku i isticanja procesni" i materijalni" prigovora. U slucaju da se tuzeni nalazi u inostranstvu$ dostavljanje se mora izvrsiti u stranoj zemlji. 0a bi dostavljanje

sudskog akta$ npr. poziv za raspravu$ sudska odluka ili tuzba bilo punovazno izvrseno u inostranstvu$ mora da se vrsi diplomatskim putem dostavljanja. Sud salje zamolnicu za dostavljanje organu zamoljene drzave preko nadleznog ministarstva !Ministarstvo pravde#. Ministarstvo zatim  prosledjuje za"tev Ministarstvu spoljni" poslova koje ga salje nasem diplomatskom predstavnistvu u zemlji u kojoj se nalazi adresat. Dostavljanje drzavljanima Srbije – ako tuzba treba da se dostavi nasem drzavljaninu koji se nalazi u inostranstvu$ dostavljanje se obavlja preko naseg konzula u navedenoj zemlji$ preko Ministarstva pravde i Ministarstva spoljni" poslova. Dostavljanje preko punomo+nika za primanje pismena –  prema odredbama &PP tuzilac koji ima  prebivaliste u inostranstvu duzan je da u tuzbi oznaci svog punomocnika za prijem pismena u Srbiji. stu duznost ima i tuzeni koji boravi u inostranstvu. %n je duzan da u odgovoru na tuzbu oznaci svog punomocnika za prijem pismena. Ukoliko stranka sam ato ne ucini sud joj moze postaviti zakonskog zastupnika za prijem pismena. Svi rokovi koji pocinju da teku od dana dostavljanja sudskog akta racunaju se od dana dostavljanja punomocniku$ ili privremenom zastupniku$ a ne od dana kada i" je stvarno dobila. Dostavljanje kada je boraviste tuzenog u inostranstvu nepoznato – tuzilac je kao dominus litis duzan da obavesti sud o adresi tuzenog na koju treba izvrsiti dostavljanje. pak u parnicama sa elementom inostranosti ako tuzilac sam nije u mogucnosti da sazna adresu$ sud ce nastojati da je utvrdi$ uz pomoc nadleznog organa strane drzave u kojoj se pretpostavlja da se tuzeni nalazi. /reba zatraziti medjunarodnu pravnu pomoc. ak i u odsustvu medjunarodnog ugovora$ moze se zatraziti na osnovu akticke uzajamnosti. Sud moze tuzenom postaviti privremenog zastupnika$ i to ako se tuzeni koji nema punomocnika nalazi u inostranstvu$ a dostavljanje se nije moglo izvrsiti$ ili ako je  boraviste tuzenog nepoznato$ a on nema punomocnika. /ada sud izdaje oglas o imenovanju  privremenog zastupnika koji objavljuje u republickom sluzbenom glasilu i na oglasnoj tabli suda i dalji postupak tece u odsustvu tuzenog. Dostavljanje na osnovu medjunarodnog ugovora –  jedno od glavni" predmeta 5aske konvencije o gradjanskom postupku iz 1'67. je dostavljanje licima u inostranstvu. /o je jedina konvencija koja  je jos na snazi. 0anas konvencija ima 44 drzave ugovornice. Posledi+e nepropisnog dostavljanja li+ima u inostranstvu-  predstavlja bitnu povredu parnicnog  postupka koja moze biti osnov za zalbu ili reviziju u postupku koji se vodi. Pribavljanje dokaza u inostranstvu –  pismeno ce dostaviti sud po pravilima &oPP ako to od njega zatrazi inostrani sud i ako postoji uzajamnost u pruzanju pravne pomoci sa datom drzavom. &amolnica za dostavljanje mora se poslati diplomatskim putem da bi domaci sudovi postupali po njoj. Molba i prilozi moraju biti sastavljeni na srpskom jeziku$ odn na jeziku koji je u sluzbenoj upotrebi u sudu$ ili mora biti prilozen overen prevod.

Sastavlja se izlazna zamolnica za izvodjenje potrebne radnje$ prevodi se na jezik zamoljene drzave i salje Ministarstvu pravde koje ga diplomatskim kanalima prosledjuje sudovima zamoljene drzave. &amoljeni organ izvodi trazene procesne radnje po sopstvenom procesnom pravu. %dredbe o izvodjenju dokaza putem zamolnica nalazimo u 5askoj konvenciji o gradjanskom sudskom  postupku i u )jujorskoj konvenciji o ostvarivanju alimentacioni" za"teva. Izvodjenje dokaza po zamolni+i stranog suda . -ad se vodi postupak pred stranim sudom$ a treba saslusati svedoka koji se nalazi na domacoj teritoriji$ strani sud ce zamolnicom zatraziti pomoc od domaceg suda pravnu pomoc. )adlezni domaci sud izvrsice trazenu procesnu radnju ukoliko sa drzavom moliljom postoji ugovorena ili akticka uzajamnost. Sud postupa po domacim pravilima.

Upotreba stranih javnih isprava  – pribavlja se iz inostranstva$ u postupku medjunarodne pravne  pomoci$ ako postoje neke cinjenice vezane za inostranstvo koje se u postupku mogu dokazivati samo ispravama. Mora imati dokaznu snagu kao i domaca javna isprava. Potrebno je da se ispune dva uslova da strana javna isprava bude propisno overena – legalizovana i da se u stranoj drzavi priznaje ista dokazna snaga doma+im javnim ispravama 2uzajamnost34 5aska konvencija pri"vata kriterijum mesta izdavanja javne isprave. 0egaliza+ija doma+ih javnih isprava radi upotrebe u inostranstvu –  overa isprave pred nadleznim domacim organima je unutrasnja legalizacija koja mora da pret"odi medjunarodnoj legalizaciji$ odnosno overi pecata i potpisa izdavaoca javne isprave od strane diplomatsko* konzularnog predstavnistva ili ministarstva inostrani" poslova drzave u kojoj ispravu treba upotrebiti. &snovni sud svojim pe+atom potvrdjuje verodostojnost potpisa i pe+ata izdavao+a isprave, a zatim se isprava podnosi Ministarstvu pravde koji potvrdjuje verodostojnost pe+ata osnovnog suda i potpisa predsednika suda koji su stavljeni na prvoj overi4 &a isprave koje su izdali pokrajinski ili republiki organi nisu potrebne pret"odne overe. Pojam medjunarodne nadleznosti - je pravo sudova !organa uprave# jedne drzave da postupaju u  pravnoj stvari sa medjunarodnim elementom. Moze se regulisati jednostranim normama nacionalnog prava kojima nacionalni zakonodavac odredjuje uslove za nadleznost domaceg suda$ ili  pak dvostranim normama koje su sadrzane u medjunarodnim ugovorima. &a jedan isti spor mogu istovremeno biti nadlezni sudovi vise drzava