PREDGOVOR
cETRNAESTOM IZDANJU
U ovom izdanju udzbenika Rimsko privatno pravo, koristeei iskustva poslednjih godina svoje profesorske karijere, izvrsio sam znatne izmene i dopune. Ove izmene i dopune nikako ne znace promenu moga osnovnog metoda izucavanja rimskog prava, niti su one, cak ni u najmanjoj meri, uticale na karakter, osnovni ton i boju udzbenika. One su ih samo kompletirale, zaokruzile i do\'ele do kraja. Mnoge intervencije imale su za cilj samo da ucine jos jasnijim i razumljivijim ono sto se zelelo reCi. Mnoge dopune ustvari su vraeanje u udzbenk nekih delova koje sam svojevremeno, zbog zahteva da udtbenik bude sto kraci, teska srca izostavio. Mnoga od .njih sam uneo kao nove, jer sam dosao do zakljucka da bi to moglo biti vrlo korisno za jedan broj boljih studenata. Vrlo je tesko navesti sve sto je prerat1.eno i dopunjeno, jer se najcesee radi 0 nekoliko recenica. Pokusacu da navedem samo ono sto je znacajnije: 1. U Uvodu sam dopunio i, mislim, jasnije izlozio odeljak pod naslovom Zadatak i znacaj Rimskog privatnog prava. Dodao sam odeljak Rimsko pravo
-
pojam
i podela,
u kome
sam
detaljnije
izlozio
pojam
rimskog
pra-
va, rims1ci pojam prava (ius) i, u vezi sa tim, pojmove ius publicum, ius privatum, ius naturale, ius gentium i ius civile. To su pojmov koji se pro\'lace kroz celu knjigu, pa je korisno da ih citalac vee na pocetku raScisti. Najzad, izostavio sam spisak inostranih udzbenika koji se kroz ranija izdanja provlacio od davnih, mojih romanticarskih, vremena, a sada mi se cini potpuno izliSnim. 2. U Prvom delu ucinio sam sledece znacajnije izmene i dopune: a) Da bih vise podvukao da je podela rimske istorije ne objektivno data nego je stvar auto rove subjektivne ocene objektivnih cinjenica, izlozio sam kakva podela je usvojena u nekim postojecim jugoslovenskim udzbenicima. b) Preradio sam i dopunio odeljak 0 Zakonu XII tablica, da bih jos vise podvukao njegov znacaj. c) Prosirio sam odeljke 0 drzavnom uret1.enju do mere koja je nuzna za bolje razumevanje istorije rimskog prava. d) Dogat1.aje koji su prethodili Principatu izlozio sam U okviru perioda Republike pod naslovom Kriza, grat1.anski ratovi i pad republike. U ranijim izdanjima to je bilo izlozellO kao u\'od u izucavanje perioda Principata, sto je kod nepazljivih studenata stvaralo velike zabune. 3. Da bih jos vise podvukao znacaj recepcije rimskog prava odeljak o tome sam izdvojio iz prvog dela i izlozio kao poseban, drugi, deo. III
4. Pojmove vezane za pravnu i poslovnu sposobnost studenti vrlo tesko razumeju i usvoje. Zato sam nastojao da ih ucinim razumljivijim i pristupacnijim. Posebno sam obradio pravni polozaj pojedinih kategorija stanovnistva i narocito robova. 5. Nesto opsirnije sam obradio opsti pogled na Porodicno pravo i opsti pogled na brak. 6. U gradanskom sudskom postupku nije bilo ozbiljnijih intervencija. Samo je na nekoliko mesta preradeno i dodato po nekoliko recenica. 7. U Stvarnom pravu je bilo nesto vise intervencija. a) Detaljnije je obrai1eno pitanje karakteristika stvarnopravnog odnosa i njegovo uporedenje sa drugim pravnim odnosima. b) Posebno je obradena peregrinska svojina. c) Prvo su izlozeni originarni a zatim derivatni nacini pribavljanja svojine. Mislim da je to, sa gledista istorije, logicniji red izlaganja. d) Drzavina nesumnjivo spada u, za studente, najteza pitanja. Zato sam odeljak o drzavini znatno prosirio i dopunio. e) Prosirio sam odeljak 0 sluzbenostima i napisao novi, mislim prikladniji, odeljak 0 pojmu zaloznog prava. f) Dosta mesta preradio sam ili dodao nekoliko recenica, najcesce da ucinim tekst pristupacnijim studentima, da ispravim neke propuste, ili dovedem istoriju ustanova do Justinijanovog prava. 8. U obligacionom pravu izvrsio sam sledece izmene i dopune: a) Napisao sam novi odeljak 0 pojmu i karakteristikama obligacionog prava i obligacionog odnosa. b) U odeljku 0 subjektima obligacija dodao sam deo 0 zastupanju. c) Potpuno sam preradio i dopunio odeljak 0 sadrzini obligacija. d) U odeljku 0 obezbedenju poverioca obradio sam posebno pojam in tercesije, 0 cemu u ranijim izdanjima nije bilo govora. e) Odeljak 0 posluzi je, u ranijim izdanjima, imao neopravdano malo prostora. To sam, mislim, sada u znatnoj meri ispravio. f) Odeljku 0 kupoprodaji dodat je deo 0 modifikacijama, time je, mislim, ispunjena jedna znacajna praznina. g) Odeljku o bezimenim kontraktima dodao sam: poravnanje i davanje na probu. h) Obradio sam nekoliko pretorskih delikata 0 kojima u ranijim izdanjima nije bilo reci. To su: oskrnjavljenje groba, alienatio iudicii mutandi causa facta, kvarenje roba, nesavesnost meraca i zloupotreba poreznika. i) Detaljnije sam objasnio pojam kvazidelikata. j) U ovom delu sam na vise mesta preradio ili dodao po nekoliko recenica da bih bolje objasnio ili dopunio ono 0 cemu se govori. 9. Nasledno pravo sam premestio na kraj knjige kao poslednji deo. Mislim da mu fe tu mesto, jer nasledivanje obuhvata i obligacione odnose umrloga. U tom delu izvrsio sam sledece znacajnije izmene i dopune: a) Skoro potpuno sam pre radio uvod i odeljak 0 intestatskom redu nasledivanja. b) Odeljku 0 testamentu dodao sam deo 0 vojnickom testamentu. c) Na kraju sam obradio poklon na slucaj smrti. 10. U proslim izdanjima neki tekstovi su bili odstampani sitnijim slovima i uvuceno, uz objasnjenje u predgovoru »da se oni nece traziti od manje ambicioznih studenata«. U ovom izdanju toga nema, jer mislim da, posta vise ne predajem, nemam pravo da odredujem sta ce se od studenata na ispitima traziti, a sta ne. Prepustio sam to profesorima koji sada predaju. 15. marta 1984. IV
DRAGOMIR
STOJCEVIC
SADRZAJ Strana
UVOD 1. Zadatak
i znaeajrimskog
prlvatnog
3 8 8 8 9 9 10 13 13 14 14 15 15
prava
2. Rimskopravo - pojam i podela 1. Rimskopravo - - - - -
2. Ius - - - - - - -
-
3. Lus publicum i Ius ,privatum 4. Ius naturale, Ius gentium i Ius civile 3. Predmet i plan izIaganja 4. Izvori i literatura 1. Izvorna grada 2. Literatura - a. Bilbliografija i recnici b. Ca~;opisi
c. Udi.benici- - -
PRVI DEO KARAKTERISTIKE NOG PRAVA
I OSNOVNE
LINIJE
RAZVITKA
RIMSKOG
PRIVAT.
I PERIODI ISTORIJE RIMSKE DRzA VE I iPRAVA II PERIOD STVARANJA DRZAVE -
17 18
1. Od vojne demokratije do drZave 1. Rimska vojna demokratija 2. Raslojavanje rimskog drustva i raspadanje vojne demo:kratije 3. Stvaranje drlave 2. Staro ius civile a) Pojam i izvori b) Karakteristilke
18 18 19 21 21 21 21 22 23 23 25 25 26
-
1.Nerazvijenost -
2. Veza sa religijom 3. FOl1II1aJ:izam i ISimbolJilka
4. Apstraktnost - S. Konzervatwnost 3. Zakon XII tablica - - -
V
~
S trana III PERIOD REPUBLIKE OD DRzAVE - GRADADO NAJVECE ROBOVLA-
SNICKEDRZAVESVETA(509.-27. god pre n. e.) -
-
-
1. Ekonomske i drustvene promene - - - - - - A. Do Punskih ratova - prva polovina perioda republike B. Posle Punskih ratova - IpOslednja dva veka repuhHke a) Privreda '1. Latifundije
-
2. Mali i srednji
-
-
1. Robovi - 2. Latini i peregl'ini 3. Nobili i elwestri c) Ddavno uredenje
2. Pravo - - - - 1. Opste kara}kteristike
3. Ius gentium -
-
-
-
-
-
zemljiSni 'posed
3. Zanatstvo i trgovina b) Drustvena stroktUira
2. IUIShonorarium
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
27
- - -
28
- - -
- - - - -
-
-
-
-
-
i !prawo kurulskih
-
-
-
-
-
edila)
-
-
i druStvenoj
- --
-
2. Pravo
-
a) Opsti pregled b) IlZvori prava 1. Stapanje
36
i kodifi'kaoija
pre-
- - - - - - - - - -
39 40 41
42 42 43
43 43
- - - - - - - - - - -
43 44
-
46
V PEIUOD DOMINATA: KRAJ RIMSKE
(iROBOVLASNICKE
DRZAVE)
- - - - - - - - - 2. Razvitak feudalnih elemenata u ekonomskim i drustvenim odnosima 1. Naturalizacija privrede - - - - - - - - - - - 2. Koncentraclja zemljisnih ,poseda i .porast politiOke moei vlasniika latifundija - - - - - - - - - - - - - - _
46
3. Hriscanstvo- - - - - - - - - - - - - - - -
49
1. Parast religioznosti - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
49
2. Pokusaj imperatora Avgusta
49 49 50 51 51
1. Opsti pregled
na period
dominata
3. Stvaranjestaleia.- koloni - - - - - - - - - 4. Rdbovi- - - - - - - - - - - - - - - -
3. Progoni i ,pobeda
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
4. Uticaj na drustveni i pravni fivot 4. Driavno uredenje
- - - - - - - - - - - - - - -
5. Pravo - - - - 1. QpSte karakteristj,ke
- - - - - - - - _ _ _ _
- - - - - - - - - - - -
2. Izvorj prava - Ius i :leges 3. Pravnici i pravne skole - VI
~
31
31 32 33 34 34 35
39
i driaVlW111 uredenju
iUlScivile i ius civile i us gentium
ucenih pravnika
31
-
strukturl
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
3. Constitutiooes !principum
29 30
39
torskogprava- - - - - - - - - - - - 2.Senatusconsulta- - - - - - - - - - - -
c) Aktivnost
29
- -
- - - - - - - - - -
Klasicno rimsko pravo
29 29
38
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Drustvena struktura Ddavno uredenje - - - - - - - - - - - - - -
1. Bkonomska struktura
2. 3.
-
28
- - - - - - - -
IV PERIOD PRINCIPATA: KRIZA ROBOVLASNICKIH ODNOSA u ekonomskoj
-
- - - - - - - - - - - -
3. Kriza, gradanS'ki ratovi i !pad Tepublike
1. Promene
-
- - - - - - - - - - - -
(preto11&ko pravo
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
47 47 47
48 48
51
52 S3
Strana 53 54 54 54 55 56
6. Zbomici rimskog prava pre Justinijana 1. Zbornici koji sadrie sarno leges 2. ~barnici koJi !sadrZe sarno Ius 3. Zbornici koji sadrfe ius i leges 4. Varvarski zbornici rirnskog prava 7. Justinijanova DRUG
- - - - - -
kodifikaclja
I DEO
RIJ\lJSKO PRAVO POSLE PROPASTI
RIMSKE
DIttAVE
(RECEPCIJA
RIM-
SKOGPRAVA)- - - - - - - - - - - - - - - -
60
- - - - - - - - - - - - - - - - -
61
1. Vizantija
2. Zemlje zapadne Evrope
- - - - - - - - - - - - -
1. Od Justinijana do glosatora (VI-XI veik) 2. Bolonjlskaskola. Glosatori - - - - -
3. Postglosaitori (Kornentatori) 4. PaDidektisti (Korneralisti) 5. Stara
istorijska
7. lsoorijska
pravna
skola
1. Opstipreglw 2. Pravna sposobnost
l. Cives -
-
-
fdziCkih lica
- - - -
jUl'ispudencije)
66
- - - -
- - - - - - -
-
-
-
-
-
- - -
- - - - - - - - - - -
-
3. 4. 5. 3. Poslovna sposobnost fiziCkih Yea l. Ogranicenje poslovne sposobnosti 2. Ogranicenje posiJOvne sposobnosti
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
- - - - - - - - -
-
-
-
-
DEO
PORODIcNO
PRAVO
2. Raspad konsorcijurna-
68 69
7'1
72 72
74 74 76 77 77
rnaloletni'ka i zena. Tutorstvo drugih Iica. Starate1jstvo (cU'ra)
-
78 78
- - - - - - - - - -
-
-
-
-
-
76
80 8.1
81 83 83 84 85 85
87 87 88
I OPSTI PREGLED II OBLICI PORODICE
1. Consortium 1. Postanak i karakteristike
67
-
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
cETVRTI
65
-
4. Pravni polozaj robova - - - - - - - l. Prornene u pravnorn i faiktiOkorn polozaju rob ova 2. Pravni 'PoLozaj oslobodenih robova - - - 5. Aetiones adiecticiae qualitatis - - - - - 6. Deliktna odgovomost fizickih lica - - - - 7. Capitis deminutio 8. Pravna lica -
63 63
- - - - - - - - -
SPOSOBNOST
- - - - - Peregrini Koloni - - - Stranoi - - -
-
63
-
- - - - - - - - - - - -
1. Laitimli
-
- - - - - - - - - -'- - - - - - - - - - - - - -
DEO
PRAVNA I POSLOVNA
-
- - - - - - - - - - -
8. Rimsko iPravo i !prava 'socijalistickih zernalja
GRECI
-
- - - - - - -
skola (skola elegantne
6. Skola prirodnog IPrava
-
-
-
88 88 89 VII
2. Familia - - - - - - - 1. pojam- - - - - - - - - 2. Pater famillias i iPatrija potestas - - -
3. Dolazak pod patria potestas i izlazak iz nje 4. Sadrlina
patria
potestas
- - - - -
3. KognatSka porodiea- - - - - - 1. Karakterist1ke - - - - - - - 2. Litni i imovinski odnosi roditelja i dece III BRAK
-
- - -
97
1. Brak Sa manusom 1. Manus 2. Zakljucenje i razvod braka 2. Brak bez manuSa
Strana 90 90 91 92 93 95 95 96
- - -
1. Zaildju6enje:irazvod -
-
2. LiCni i imovinski odnosi braenih drugova 3. Miraz i dona'tio ante nUlptia's IV SRODSTVO - - - -
1. Agnatskosrodstvo (agnatio)
1. Pojam - - - - 2. Promene u toku rejpubli'ke 2. Kognatsko srodstvo (cognatio) 1. Osnov i natin raeunanja
-
2. Vanbracnadeea --
3. polubraca i polusestre
98 98 99 100 100 102 102 104 104 104 105 106 106 106 107
PET I DEO GRADANSKO-SUDSKIPOSTUPAK I. OPSTI PREGLED
1. Pojam
- --
- - - _ _ _
108 108
2. Poreklo i OSnovneIinije razvoja 3. FormaIizam 4. Sporovi peregrina
108 108 110 111
II. ACTIO
112
1. Pojam 2. Vrste tuibi 1. Actiones ci.viles i actiones honorariae 2. Actiones in rem ,i actiones in personam 3. Actiones stricti iuris i akciones bonae fide 4. Penalne i re1persekutorne tuzbe 3. Druga procesualna sredstva 1. Condictio -
5. Restitutio iu integrum
112 113 1:13 114 114 115 115 115 116 116 116 116
III LEGISAKCIONI POSTUPAK
117
- ____
2. Querela - - _ _ 3. InterdicLllm_ _ _
4.Exceptio_ _ _ _ _
1. Postanak i karakterstike
1. Postanak
- -
2. Orgami pos'1n.1!Pka
VIII
-
117 1.t7 117
3. Tok postupka a) In iure b) Apud iudicem 2. Vrste legisakciOl1og postupka 1. Legis actio sacramento 2. Legis actio per il1'dcias,postulationem 3. Legi,s actio per condictionem - 4. Legis actio per manus inectionem 5. Leg1s actio per pignoris capionem 6. Postupak per sponsionem IV FORMULARNI
Strana 118
-
POSTUP AK
122
1. postanak i karakteristike 1. Postanak - - - 2. Organi .postupka 3. Formula - - - 2. Tok formularnog postupka 1. Pokretanje posttllPka i postupak in iUTe 2. PostUjpak CllPudiud:icem i IPresuda 3. Izvrsenje .presude - Actio iudicati V EKSTRA ORDINARNI
1. 2. 3. 4.
,J.,18 119 119 120 120 120 121 121 122
(KOGNICIONI)
-
POSTUPAK
postanak i karakteristike Organi postupka Tokpostupka Appellatio
L:. Izvrsenje sESTI
122 122 123 123 124 124 125 126 126 126 127 128 129 129
presude
DEO
STVARNO PRAVO
- - --
130
I. POJAM I KARAKTERISTIKE
130
1. pojam - - - - - 2. Karakteristikestvarn.opravnog odnosa
3. Sadriina- - - - - -
130 130 132
II. OSNOVNE LINIJE RAZVITKA
132
1. 2. 3. 4.
132 134 136 136
Stvamo pravo Zakona XII tablica Pravo svojine i driavina patrimoniwn (bona, in bonis esse) Iura in re aliena
III. STVAR.I -
137
1. Pojam 2. Klasifikac:ija 1. Res in commercio i resexstra commercium 2. Res mancilpi .i res nee mandpi 3. Pokretne i ne.pokretnestvari
137 138 138 B9 140 140 141 141
- - - _
4. Telesne i bestelesne stvari - - - _ 5. Res quae numero, lPondere,mensurave consistunt 6. Potrosne i nepotroSne stvari - - - - - _
IX
7. Deljive
8.
i nedeljive
Strana 141 141 142 .t42
- - - - -
stvari
Proste i slozene stJvari i univel1sitates 9. Deo stvari (,pars) i pr.ipadak (accessorium) 10. Plodonosne stvari i plodovi IV SVOJINA
143
1. Oblici svojine 2. Ostaci druStvene svojinc a) Ager gentilicijus b) Svojina tkonsorcijuma c) Zaostali clementi drustvene svojine u familij,i 3. DrZavna zemlja - - - a) Ager tpublicU!s b) Solum provinciale 4. Peregrinska svojina - - 5. Fcudalizacija svojinc u postklasienom pravu
1143 143 143 144 145 145 145 146 146 1146
PROPRIETAS
-
DOMINlJUM
EX lURE QUiRITIJUM
-
t. pojam - - 1. Eelementi- 2. Ogranicenja 3. Subjekt i objekt 2. Susvojina (condominium) 3. Nacini za prlbavljanje svojinc (modus aquirendi) a) Poj!8lm i XIlralSifilkacija
- - - - - - - prisvajanje -
b) Originamo pribaiVljanje :svojine 1. Occupatio - - - - 2. ,MbavljarJlje
siVojirne II1IaIPilio'do'VliIIna
3. Accessio (prirastaj) 4. Prerada (specificatio) 5. Confusio i commixtio 6. Odrzaj - - - - -
c) prenos svojine -
1. Mancipatio
derivativni
- -
-
naCini pdbavljanja
-
od ddave
1. Vernditio sub hasta 2. Adsignatio 4. pretorska svojina 5. Zastita svojine 1. Rei vindica tiJO-
2. Actio negatoria 3. Ostala sredstva za zastit'll svojine 4. Zastita provincijske svojine
6. Gasenje svojine
- - - - - -
166
- - - - -
166 168 169 169 170 170
2. Sticanje i gaSenje driavine 3. Zastita driavine - - -
a) Interdikti - - - b) Ostala sredstva za zastitu ddavine
c) Justinijanovo pravo
x
148 148 149 149 150 151 151 \152 .152 153 153 1154 154 1154 157 157 159 1159 161 161 161 162 163 163 165 165 165 166
-------
IV DRZAVINA 1. pojam
svojine
- - - - - - - - - - -
2. In iure cessio 3. Traditio - - id) PribavJjanje
stvari
148
-
-
-
-
Strana 171
V STVARNA P,RAVA NA TUDIM STVARIMA (IURA IN RE ALIENA)
- - 1. Sluzbenosti a) Pojam i 'istorija 1.Pojam
171 171 171 172 172 173 173 173 175 175 176 176 176 176 177 178 179 179 180 180 180
2. Istorija - 3. Klasifikacija 2. Pojedine slu2!benosti 1. ,Zemljiisnesluzbenosti (servitutes preediorum)
- - - - - -
2. Licne sluzbenosti
3. Pribavljanje, gasenje i zastita sluibenosti 1. Pribavljanje sluzbenosti 2. Gasenje sluzbenosti 3. Zastita slliZbenosti 2. ZaloZno pravo 1. Pojam - 2. Fiducia 3. Pignus - 4. Hypotheca 3. Ostala stvarna prava na tuWm stvarima - -1. Supel'ficies ---------2. Ius in agro vectigali ----------3. Emfitevza SEDMIO
DEO
OBLIGACIONOPRAVO 1. POJAM I K~RAKTERISTIKE II.OSNOVNE
LINIJE
- - - - -
-
-
-
-
2. Pretorsko pravo 1. Slabljenje formalizma
i uticaja
-
-
186 186 187
religije
-
- - - -
- - -
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
--
--
-
-
-
-
-
-
-
-
194 195
- - - - - - - - -
196 198 198
- Nove forme: konsensualni Jwntrakti -
6. Nove forme: realni kontra'kti -
1. Bona fides 2. Dolusi culpa -
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
-
-
-
-
3. Zastupnistvo u ;pravnim iposlovima 4. Bezimeni kontrakti - - - 5. Pacta adiecta i pacta praetoria -
-
- - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - -
4. Postklasieno i Justinijanovo pravo
1. Slobodai.zboraforme - 2. Zastita oduZnika - - -
-
-
183
-
3. 4. 5. Pravno neosnovano obogacenje 8. Na/krnaJdastete 3. Klasicno pravo -
181 183
183
- -
- - - - - Kauzalne obligacije - - - - Sinalagmatiene obligacije - - - -
2. Novi lrontrakti
6. Deliikti -
-
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
4. Bona fides
7.
PRAVA
- - - - - - - - -
1. Obligaciono pravo Zakona XII tablica 1. Nerazvijenost - - - - 2. Formalizam - - - - - -
3. Apstraiktnost -
- - - - - -
RAZVITKA RIMSKOG OBLIGACIONOG
-
-
-
-
-
-
-
-
-
188
188 189
191 191 191
192
192 193 194
199
200
200 202
XI
-
III
OPSTIPOJMOVI 0 OBLIGACIONIM ODNOSIMA
1. Stranke U obllgacionom odnosu
- -
1. Poverilaci duznik - - - -
2. Ob1igacija deluje inter par.tes 3. Jednostrane i dvostrane obligacije
2. Subjekti
- - - - -
obligacije
1. Sposobnost biti 5UJbjekt dbligacije 2. Vise subjekata u obligacionom odnosu
3. Zastupanje - - - - - - - -
4. Promena subjekta U obligacionom odnosu 3. Dejstvo obUgacija premta trecim Iicima 1. Udgovornost paterfamilijasa za obaveze potCinjenih lica 2. Ugovori u korist i na teret trecih lica
-
IV
SADRZINA OBLIGACIJE slucajni
elementi
3. Prlrodni elementi (naturaIia) 4. Dare, facere, praestare 5. Predmet duinikove obaveze
6. Alternativneobllgacije
213 213 215 215 215 216
-
-
V - NOVCANA VREDNOST OBLIGACIJE
-
1. Actiostvara obligatio -
-
-
VI
ACTIO I OBLIGATIO
- - - -
217 217
-
217 218
-
-
2. Prlrodne obllgaoije (obligationes naturales) VII
-
OBEZBEDENJE
1. Intercessio 2. Jemstvo -
POVERIOCA
3. Kreditni nalog 4. Stipulatio poenae OBLIGACIJE
-
223
1. Solutio - - - - - 2. Acceptilatio i solutio per aes et llbram 3. Dokaz isplate - - - - - -
-
IX
POSLEDICE
219 219 220 222 222
- -
VIII IZVRSENJE
203 203 204 204 205 205 206 208 208 211 211 212 213
- - - -
1. Bitni elementi 2. Sporedni,
Strana 203
NElZVRSENJA
OBLIGACIJE
223 224 225 225
]. Neizvrienje obligacije 2. Docnja (mora) 1. Mora debitoris 2. Mora creditoris 3. OdgovornOSt za naknadu stete (Irontraktna odgovornost)
225 226 226 227 227 227 228 228 231
X -
232
1. pojam - - 2. Steta (damnum) 3. Krivica -4. Protivpravnost
GASENJE OBLIGACIJE
1. NaCini gaSenja obUgacije 2. Gasenje obllgacija voljom stranaka 1. Jednostrana izjava volje 2. Contrarius consensus (suprotan sporazum)
- -
XII
232 232 232 232
3. Pactumde non!petendo- - - - - - - - 4. Novatio - - - - - - - - - - - - -
5. Lutiscontestatio - - - - - - - - - - -
3. GaAenje obligaclja usled okolnosti nezav1snih od volje stranaka 1. Smrt i capitis deminutio jedne od strana!ka 2. ShlCaj.na PfIOPa!st idJuguvaarog predimeta (casus)
- - -
3. Conf.usio -
-
-
-
4. Zastarelost (praescriptio)
- -
4. Compensatio - - - - - X. -
238
KLASIFlKACIJA OBLIGACIJA
A. KONTRAKTI
- -
239
1. pojam f.klasifikacija 1. Contlractus 2. Sa~ost
- - - - - -
vo11e SltIramaka«CiOr1vemrt:Iio)
3. ZablJU:ga(enrar) Kdas:ifiJImaija ikon.trakta
2. Nexum
- - -
3. Vcrbalni kontrakti a. Stripulatio 1. Prvobitni obli 2. aSadrlina 3. Promene u klasienom i postklasicnom !pravu
- - - - 5. Tuzbe- - 5tipulacije - 4. Apstraktnost
b. OSitaild verbalni kontrakti 1. Predijatura 2. Dotis dictio 3. Iusiurand'UlIIl Jliiben1li 4. Adstipulat,io 4. Literalni kOIltrakti a. Ex:pem.sJlJatio(nomoo ItralIJlSOI1i(pticiuan) b. Chirographum i iSyng-,:aphae 5. Realni kontrakti
-
1. Istorija-
-
a. Fiducia b. Mutuum (lZajam)
2. Blemeruti 3. Prava i dtiZnostistranaka 4. Kamatna stopa
-
5. Fenus nauticum C. Depositum (ostava) -
1. Lstorija-
-
-
2. Prava i obaveze ISItiraII1Jakia
3. Zastita- - - - -
4. Posebnd slucajevi d(1pozita d. Commodatum (ugovor 0 posluzi) 1. Ilstorija - - - - 2. Pirava i obarveze s1mam.alkia
3. Zastita-
Strana 233 233 234 234 234 235 236 236 237
- - -
e. Pignus (ugovor 0 zalozi)
1. Ilstorija- - - -
239 239 240 240 241 242\ 242 243 243 243 244 244 24~ 245 245 245 246 246 246' 247 248 249 250 251 251 253 254 254 255. :.t 255 255 256 256 256 257 257 257 258 259 259 XIII
r Strana
2. Pirava i obaweze StIranaka 3. ZaStita - - - - 6. Konsensuallli kontrakti - a. Emptio-vanditio (ugo.vor a ikupopro.daji)
1. lsto.rija -
- - - - - -
2. Bitnidementi- - - - - 3. 4. 5. 6.
DejSltva Obaveze Obaveze Obaveze
ugo.VIOI1a- - - - pro.davca IPro.daja stvari Iprodavca: odgo.vorno.st za evikciju pro.davca: o.dgo.vo.rno.stza fizicke nedostatke stvari
7. Obavezekupca-
-
-
-
-
-
8. Medifikacije ugo.vo.raa 'kUipo.pro.dajib. Lo.catio.co.ndactio.- - - - - - -
- - -
1. lstolija- - - - - - - - - - 3. Lo.catio co.nductio. o.perarum - - - - -
2. Locatio. conductio. rei (ugo.vo.r a zakUiPu stvari)
4. Locatio conductio.o.peris
- - - - - -
5. Po.sebna praviIa za lo.catio co.nductio.u lPo.mo.rsko.mtranSjpOrtu
c. ~ociet
1. lsto.rija- - - - - -
2. Elementi i vrste o.rtakluka 3. Prava i obaveze o.rtaka
4. Zastita- d. Mandatum 1. Isto.rlja- -
-
-
-
2. Prava i obaveze stranaka 3. BeSIPlatno.stmandata 4. Gasenje mandata 5. ZaSi:i.ta- 7. Bezimeni kontrakti -
-
259 259 2601 261 261 262 264 264 265 265 267 267 267 268 269 271 271 272 272 272 273 274 274 275 275 276 277 2;~, 2?1J 278 278 279 279 280
1. Is toItiIja
2. Defiln:i.dija3. Neki po.sebni slucajevi 4. Zastita B. - PACTA 1. 2. 3. 4.
281
C. - OBLIGACIJE KOJE NASTAJU IZ NEDOZVOUENIH
LICTA - - -
1. Deliktna odgovornost 1. Isto.rija - - 2. Karakteristike 3. Klasi6C:nopravo. 4. Klasifikacija delikata 2. Delicti starog ius civile
a. Iniuria
-
-
-
1. Zako.n dvanaest tablica 2. Piretorsko. .pra'VlO - - 3. Klasicno. i po.stklasicno. iPravo. b. Furtum - - - - - 1. Zako.n dvanaest tablica 2. Preto.rsko i klasicno. ipravo. 3~PostklasiCno.
XIV
281 282 282 284
Pojam Pacta adiecta (do.datni pa:kti) Paota .praetoria (,pretorski iPakti) Pacta legitima (zako.nski, iffiiPerato.rski lPakti)
i Justinijano.vo. pravo.
-
RADNJI
- DE-
285 285 285 286 287 288 288 288 288 289 290 290 290 291 292
4. Zastita-
-
-
-
2. LexAquilia-
-
-
1. Istorija 2. Zastita -
-
-
c. DaJlIIillJIml illniuria dJatum 1. Zakon XII tablica 3. KJlasi6noi pos1!k!las'rono (pIl1aIVo d. Rapil1a 3. Pretorsk,i deIikti a. Metus (strah) d. 1. PojalIIl 2. Istorija3. Zastitab. DQ1'UjS malliu:s(poovara)
-
c. Frans creditorum (izigravaiIljepoverilaca) 1. Istorija - - - 2. Actio Paulnaill8- d. OsitJall~iPI'etoPs'm delikJti A
-
Strana 292 293 293 293 294 294 295 295 295 295 2% 297 297 298 299 299 299 301 301
KVAZIKONTRAKTI
3. Prava i obaveze stJrana:ka - - - 3. Slucajna zajednica (Communio htcidens) 4. Obaveze iz tutorstva (Tutela) - - 5. Obligacija nastala iz Iegata per damnationem
302 302 303 303 303 303 304 304 304 304 304 305 306 306
B. - KVAZIDELIKTI
306
1. Nesavesnost
306 307 307 307
1. Pravno neosnovano obogacenje 1. Istorija
-
- - - -
2. Condictio indebiti 3. Condictio caUSa data causa non secuta 4. CoodJi
6. Condictio sine causa
- - - - - -
2. Obavljanje tudih poslova bez ovlascenja (Negotiorum gestio)
- - - -
1. lstarija
2. Pojam
-
-
-
-
-
-
-
-
sudije
2. UgroZavanje prolaznika 3. Povreda prolaznika 4. Odgovomost gostionicara i brodara OSMI
DEO
NASLEDNO PRAVO I
-
OPSH
2. Osnovne linije razvitka
308 309
-
INTESTATSKI
310
1. 2. 3. 4.
Zakon XII tablica - - - Promene u tdku !re'P'u;b1~ke PretoIlslkiQprnvo - - - Poomene u OOIkul]J!rilndpa'ta:i dQ..'11Iiin.aita
1. pojam -
II
308
POGLED
-
-
RED NASLEDA
5. JUlSItilniljlaill'OVlQ praM.> -
-
-
-
-
3,10 311 312 313 313
xv
/'
r
A.
- -
Strana 314
FORME TESTAMENTA
314
-
III
-
TESTAMENAT
1. Testamentum oa:1JaJtrlsoomirttiilis 2. MaI!1Jcijpa.fio famiJlJiae
3. Testamentum per aes et I1bram 4. TestaJIIler1at III pretJomsilrom !PI1'a'VIU 5. Postkllialsiano i Jootinliijlall1ovopI1a'V'O
6. Vojnicki testamenat -
-
B. - OPOZIVANJE I NISTAVOST C. SADRZINA TESTAMENTA
318 318
-
1. Imenovanje
nasledni.ka
318
1. Institutio heredis est caput et iiundamentum testamenti 2. Formalno i materijamo nuZno nasledno pravo 3. Supstitucija 2. Legati i fideikomisi 1. Legati 2. Fideikomisi
314 315 316 316 317 318
318 319 321 322
-
322 323 324
3. OstailJanaTederJlja 1. Oslobodenje robova 2. ImeniOvaIlje tlu:tora
-
324 324
D. - TESTAMENTI FACTIO
325
1. Testamenti factio activa
325
2. Testamen'1J.i: factiio lPalSlSi'Va
325
E. - PRIJEM NASLEDA 1. 2. 3. 4.
326
Sui et neces5>ariiheredes Izjava 0 prijemu nasleda aditio hereditatis Posledice prijema i odbijanja nasleda Hereditatis petitio -
-
- -
326 326 328 329
F. - POKLON NA SLUCAJ SMRTI -
330
PRILOZI
331
-----------------
- - - - - - - - - - -
333 REGISTAR POJMOVA I IMENA LATINSKE IZREKE, PRAVILA I DEFINICIJE KOJE SE U KNJIZI POMINJU 349 HRONOLOSKI PREGLED DOGAE>AJA ZNACAJNIH ZA ISTORIJU RIMSKOG
PRAVA - - - - - - - - - - - - - - - - - - 353
RIMSKO PRIVATNO PRAVO
UVOD 1. -
ZADATAK I ZNACAJ RIMSKOG PRIVATNOG PRAVA
1. - Period od 13 vekova u kojima se razvijala anticka rimska driava i anticko rimsko pravo (od sredine VIII veka pre n.e. do sredine VI veka n.e.), Ciji tok smo u mogucnosti da pratimo sa dosta detalja zahvaljujuci velikom broju knjiga, natJpiosa,dokumenata i tragova materijalne kulture koji su nam sacuvani do danas, predstavlja nesumnjivo za istoriju driave i prava jedan od najvaznijih perioda, a pravo anticke rimske driave, naroeito njeno privatno pravo, predstavlja, nesumnjivo, zajedno sa grckom filozofijom, najznacajnije kulturno naslede antike. Klasici marksizma- lenjinizma su na mnogo mesta isticali ogroman istorijS'ki znacaj rimskog prava: u Manifestu komunisticke partije, Nemackoj ideologiji, Kritici politicke ekonomije itd. Primera radi navodim neke Engelsove reci: »Bez helenstva i Rimske imperije kao temelja, ne bi bilo ni moderne Evrope« (Engels,. Anti-Diring, prevod na srpskohrvatski R. Vujovic, Beograd, 1959, str. 199); »Rims'ko pravo je klasican pravni izraz zivotnih uslova i protivrecnosti drustva koje pociva na Cistoj privatnoj svojini, tako da sva docnija zakonodavstva nisu mogla niSta bitno da mu dodaju« (Engels, o propadanju feudalizma i nastajanju burioazije, prevod na srpskohrvatski, M. Mojasevic, Beograd 1951, str. 14), »... rimsko pravo, najsavrsenije od svih poznatih prava 'koja se temelje na privatnoj svojinj« (Engels, Anti-Diring, prevod na srpskohrvatski R. Vujovic, Beograd 1959, str. 115). Kad su se pojavili na istorijskoj pozornici, Rimljani su se nalazili na stupnju prelaska iz viseg stupnja varvarstva ka civilizaciji, iz vojne demokratije,koja j'e jos bila u punoj snazi, ka ddavi koja se radala; na stupnju u kome su se ekonomske razlike pretvarale u klasne i razvijale u antagonisticke suprotnosti koje su dovele do nuznosti osnivanja »aparata za prinudu u korist vladajuce klase« - driave. U toku vekova, Rim je postao najveca robovlasnicka driava 'koja se pojavila u istoriji, u kojoj su robovlasnicki odnosi dostigli svoj najviSi stepen razvitka. No, Rim nije sarno najizrazitiji predstavnik robovlasnickog tipa driave, nego on predstavlja neku Vl'stu sinteze robovlasnickog perioda istorije naroda Evrope i Sredozemlja. On je postao mocan u vremenu kada su se istocne despotije, grcki gradovi, Kartagina i Etrurija vec nalazili u krizi, ne moguci da uspostave ravnotezu izmedu svojih unutrasnjih ekonomskih i drustvenih, i spoljnih, osvajackih i odbrambenih problema. Ali svaka od njih 3
bila je razvila neku stranu svoga zivota do vrl0 visokog stepena. U Kartagini je, na primer, bio razvijen do visokog stepena sistcm velikih posed a - latifundija - koje su obradivali robovi; u Etruriji su cvetali zanati, u Grckoj trgovina, filozofija i pravo itd. Pokorivsi sve ove robovlasnicke ddave, Rim je iskoristio sva njihova iskustva i prisvojio sve njihovc tekovine i, kombinujuei ih sa preimuestvima ogromne i mocne drZave kakva je on bio, i mogucnostima koje su pruzili uspesni ratovi i neSl11tcana trgovina izmedu njenih udaljenih i u I]Jroizvodnji specijalizovanih provincija, razvio svoju kulturu do najviSeg stepena koji je u robovlasnickom drustvu bio mogue. U borbi sa krizom u 'koju je zapala njena privreda pocetkom n.e. i pri resavanju konkretnih privrednih i politickih problema, stvoreni su 11Rims'koj imperiji, s jedne strane koreni feudalnih odnosa, a s druge strane cvrsta drlavna organizacija. Medu okolnostima koje su do toga dovele navodim narocito: nedostatak radne snage (koji je nastao usled prestanka masovnog priliva robova dobijenih novim osvajanjima). nemogucnost primene savrsenijih oruda i intenzivnije zemljoradnje u uslovima grube eksploatacije robova, stalne pobune provincija i odmetnika svake vrste sa kojima Rim nije mogao da izade na kraj zbog svoje unutrasnje slabosti, slabljenje trgovine, finansijske krize, vracanja na naturalnu ,privredu, pljackanje bogatih gra. dana (konfiskacije) od strane imperatora, velika snaga i samovolja najamne vojske, nesiguran zivot II gradu za bogate vlasnike latlfundija i njihovo bezanje iz gradova itd. itd. (Vidi detaljnije 0 tome: Dragomir Stojcevie, Od rimskog roba do kolona, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu 1961, str. 129 i sledeee). OsnivajuCi svoje drZave posle propasti Zapadnog rims-kog carstva, varvari su, zajedno sa teritorijom, preuzeli od njega i sve njegove tekovine. Tako su u temelje srednjevekovnih feudalnih ddava uzidani i rimsko pravo i feudalni clementi koji su se razvili u okviru rimske ddave. Tako feudalni odnosi imaju jedan od svojih mocnih korena u rimskoj drlavi, a rimska drlavna organizacija je posluzila ne samokao obrazac kasnijim velikim feudalnim i burloaskim monarhijama, nego je od njih bila i direktno kopirana. Poseban znacaj u tome pogledu ima hriScanska crkva. koja je igrala izvanredno znacajnu ulogu u srednjem veku a i danas il11a veliki uticaj na zivot nekih naroda i drlava. Za tako veliki llticaj ona ima da zahvali znatnim delorn svojoj dobroj i cvrstoj organizaciji. Osnove te organizacije ona je dobila u vremenu kada je bila rimska drlavna religija. Njena organizacija predstavlja sarno kopiju rimske drlavne organizacije, od koje je preuzela, i sacuvala do danas, i nazive pojedinih organa i 'funkcionera. 2. - Rimska drlava je bila robovlasnicka driava i njena osnovna unutrasnja funkcija je bila drlanje u pokornosti robova. Rimsko pravo je stvorilo pravne okvire i pravna sredstva za to. tretirajuci ih 'kao objekte a ne subjekte prava (»stvari koje govore«) izgradlljuci niz drugih ustanova kojima je ta:kavpolozaj rob ova bio osiguran. Ali, pored ove osnovne funkcije, jamne imovinske odnose robovlasnika Slozeni sastav ovog dela stanovniStva bejci, proleteriJ ili ogranicena pravna vih slojeva, njihova stalna borba za 4
rimska drlava je imala da regulise uzai ostalih slobodnih stanovnika ddave. ril11ske drlave, veliko siromastvo (plesposobnost (peregrini) pojedinih njegozemlju i cesti direktni napadi na imo-
--
vinu pDjedinih robovIasnika, sto je pratiJo celu rimsku istoriju, izazvaIi su precizno regulisanje svojinskih odnosa i ustanovIjenje neogranicene, neprikosnovene privatne svojine. Razvijena robna proizvodnja i robna razmena u periodu procvata rimske drZave posle punskih ratova, izazvala je detaljno i vrIo precizno regulisanje svih osnovnih pravnih odnosa vezanih za nju, kao sto su: kupoprodaja, posluga, zajam, zakup itd. Izvanredno brzi razvitak odnosa robne razmene, koji se odvijao pod vrlo sloienim ekonomskim i drustvenim, religij'skim i psihickim uslovima, i specificni odnos koji su RimIjani imali prema Zakonu XII tablica i pravima pokorenih naroda (V. 0 tome: Dragomir Stojcevic, Rimljani i pravo, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 1960. god.) uCinili su da se izgradi vrIo elasticna zakonodavna tehnika u oblasti privatnog prava, koja je omogucavala, preko pl'etora, da pravo tako reci u ,korak prati razvitak odnosa. Neke od ustanova privatnog prava dostigle su ovde oblik koji je ostao, u osnovi nepromenjen, u upotrebi do danasnjih dana. Sa pravnickim genijem kojim su raspolagali (izazvanim specificnim uslovima pod kojima su Rimljani ziveli, rimski pravnici su uspeli da nadu takva resenja i takve formuIacije ,kojima kasnija prava nisu imala mnogo sta da dodaju, a kratkoca, jasnost i preciznost rimske pravne terminologije i nacin izrazavanja rimskih ,klasicnih pravnika, ne sarno da nisu do sada prevazideni nego jos uvek sluze kao uzor ambicioznim pravnicima. Rimsko pravo je pravo robovlasnicke driave, pravo stvoreno u usIovirna robovIasnickog nacina proizvodnje, ali je one istovremeno i pravo stvoreno u uslovima razvijene robne proizvodnje i razvijene robne razmene, pravo bazirano na robnoj proizvodnji i robno-novcanoj razmeni. To se vrIo mnogo odrazilo na njegovom privatnom pravu: na njegvom shvatanju svojine i ugovora kao osnovnog regulatora cirkuIacije robe i promene u svojinskim odnosima. lbog tih svojih karakteristika, rimsko pravo je bilo zaboravIjeno u feudalnim driavama zapadnoevropskog tip a, koje nisu poznavle robnu proizvodnju i robno-novcanu razmenu i koje su imale sasvim drugacije, feudalno, shvatanje svojine. Kada se, medutim, u krilu feudalnih odnosa pocela sve viSe razvijati robna proivzodnja i robna razmena, i kada su se poceH razvijati burioaski odnosi, ozivela je neposredna primena rimskog prava U obliku koji je one dobilo u Justinijanovoj kodifikaciji. Corpus iuris civilis postao je predmet detaljnih proucavanja. Na njegovim osnovama stvorena su prava kapitalistickih zemalja. Veliki bUrZoaski kodeksi: francuski Code Civil od 1804. god., austrijski Algem.eines biirgerliches Gesetzbuch od 1811. god., nema(';ki Biirgerliches Gesetzbuch od 1896. god., i dr., izradeni su pod neposrednim, manjim ili veCim, uticajem rimskog prava, koje je, dopunjeno nemackim obicajnim pravom, primenjivano u Nemackoj kao Gemeines Richt ili Pandektno pravo, sve do 1900. godine. Na njegovim osnovama izradena je i klasicna burioaska opsta teorija prava i teorija privatnog prava. Ono je osnov i moderne burioaske pravne teorije i prakse, iako se oni svakim danom sve viSe udaljuju od svojih klasicllih shvatanja. 3. - U ,pravima socijaIistickih ddava, iako one pocivaju na potpuno razliCitim osnovama od onih na 'kojima su poCivale rimska i burioaske driave, na iskljucenju eksploatacije coveka covekom, ima rimskoga prava mnogo viSe nego sto to na prvi pogled izgleda. To dolazi pre svega otudasto drugi osnov rimskog prava, robna proivzodnja i robno-novcana razmena, jos
5 (
II.
uvek igraju, i igrace jos za dugo, znacajnu ulogu II tivotu socijalistiekih zemalja. Mnogi oblici robno-noveane razmene koji se primenjuju u socijalistickim zemljama, u osnovi se ne razlikuju od oblika koji su izgradeni u rimskom pravu. To je slueaj, na primer, sa kupoprodajom, zakupom, poslugom, zajmom, cesijom, zalogom itd. Najeesce socljalistieka prava su preuzela ove ustanove od bUrZoaskih prava zatecenih na svojim teritorijama u trenutku revolucije. Mnogi od ovih osnovnih oblika robno-novcane razmene bili su u r1mskom pravu do te mere obradeni da kasnija prava, pa ni socijalisticka, nisu imala potrebe niti mogucnosti nista u tome da menjaju. U kojoj meri je to taeno, dovoljno ilustruje primer komisije koja je radila projekt Gradanskog zakonika Ruske Soc. Republike od 1923. god.: i pored izrienih uputstava da je »nuzno da se energicno bori protiv pokusaja primene principa rimS'kog prava na svojinske odnose sovjetske drZave«, i upornih nastojanja komisije da to uputstvo postuje, kad je bio gotov, Zakonik je sadrZao u sebi ne sarno skoro sve.osnovne ustanove privatnog prava izgradene u rimskom pravu, nego cak i mnoge formulacije preuzete iz rimskog prava. 4. - Zbog ov~kve svoje istorije, ulog~ koju je odigralo u istoriji prava kroz toliko dugi niz vekova i uloge koju ima u danasnjem pravnom fivotu, dmsko pravo je vrIo pogodno da sluzi kao istorijska podloga pravnih studija. Zbog toga se ono, u veooj l1i manoj meri, u jednom Hi drugom vidu, izucava na skoro svim pravnim skolama sveta, cak i u mnogim zemljama cije se pravo nije formiralo ni razvijalo pod njegovim uticajem (npr. Engles'ka, Sovjetski Savez, mnoge pravne skole u Americi). To je razlog sto se predmetu Rimsko pravo uvek davalo, i danas daje znaeajno mesto u nastavnom 'planu svih pravnih fakulteta u nas. Od njega se oeekuje da ispuni nekoliko znaeajnih zadataka u formiranjumladih pravnika. Prvi i osnovni zadatak predmeta Rimsko pravo jeste da sluzi studentima kao istorijski primer, kao eksperiment koji je sam fivot izveo, na kome ee, u dugoj istorijskoj perspektivi, reljefno videti kako nastaju i kako deluju pojedini elementi koji Cine da se pravni fivot u celini i pojedine pravne ustanove razvijaju u odredenom pravcu. Rimsko pravo je za to pogodno zato sto je one proslo kroz sve drustvene formacije koje su se do sada u istoriji pojavile: stvaralo se u drustvu koje je tek izlazilo iz odnosa prvobitne zajednice, razvijalo se u uslovima razvijenog robovlasnickog drustva. koje je uz to imalo razvijenu robno-novcanu razmenu, obradivano je u uslovirna nastajanja i razvijanja feudalnih odnosa, proslo je kroz uslove vizantijskog feudalizma, odigralo je znaeajnu uIogu u uslovima stvaranja i razvitka kapitalizma, a njegovi ostaci five jos u danasnjim uslovima socijalistiekog drustva. Uz to, zahvaljujuc sticaju okolnosti, saeuvan nam je dovoljan izvorni materijal da njegov zivotni put i okvire kroz koje je on prolazio mozemo da pratimo sa mnogo detalja, mnogo viSe detalja nego sto je to, npr., slueaj sa istorijom snpskog prava pocev od srednjeg veka do sredine XIX veka. U tom pogledu mi smo mnogo viSe upueeni na rimsko pravo nego mnoge druge zemlje, 'koje, leao npr. Francuska, Nemaeka, Engleska, kroz saeuvane arhivske materijale, knjige i druge izvore, mogu da izvrse detaljnu rekonstrukciju svoje sopstvene pravne istorije kroz mnogo vekova i da je upotrebe kao sredstvo za skolovanje studenata. 6
(
-Za formiranje mladog pravnika je izvanredno vazno da usadi u sebe shvatanje da pravni'k nije slepi merac pravde sa vagom na cijim tasovima leze bezliene ma'se paragrafa, ljudi i dela i da zakoni nisu sarno masa paragrafa, vec da su rezultat odredene politike vodene u odredenim konkretnim uslovima, koje on kao takve treba da primeni na slucajeve koji su takode nastali u odredenoj sredini i u odreuenim uslovima. Pravnik mora ne sarno poznavati pravne propise i teoriju pravnih ustanova, nego mora umeti da prodre u sustinu nasih drustvenih odnosa i nase ddavne i pravne politike i mora umeti da shvati drustvene i psihicke procese 'koji '5U doveli do problema koji on treba da raspavi. Proucavanje pravne istorije uopste i istorije Rimskog prava kao njenog posebnog poglavlja, moze ogromno da doprinese ovakvom formiranju mladih pravnika. Neka mi je dozvoljeno da navedem nekoIiko Lenjinovih recenica, izgovorenih ruskoj 'komunistickoj omladini 1920. god., koje izrazavaju is to miSljenje: »Vi biste napravili ogromnu gresku ako biste zakljucili da se moze postati komunistom ako se ne usvoje ona znanja 'koja je coveeanstvo nakupllo. BiIo bi pogresno misliti da je dovoljno nauciti komunisticke parole, rezultate komunisticke nauke, ne stekavsi ona znanja cija je posledica komunizam«. »Ako bismo postavili pitanje zasto je Marksovo ucenje moglo osvojiti milione i desetine miliona srca najrevolucionarnije klase, dobili bismo sarno jedan odgovor: zato sto se Marks oslanjao na solidne temelje znanja koje je covecanstvo osvojilo za vreme kapitalizma«. »Sve sto je covecanstvo osvojilo on je kriticki obradio ne zanemarujuci ni jednu tacku«. )}Proleterska kultura maze se graditi sarno ako se tacno poznaje kultura koju je izgradio citav razvitak covecanstva«. lake su pravo i pravosude predstavljali kao boginju vezanih oCiju koja ddi u roci vagu, i rim ski pravnici su ulogu pravnika, sudije shvataIi na nacin slican gore izlozenom. To se, na primer, vidi iz Celzusovog teksta u D 1, 3, 17: Scir'e leges non hoc est vooba earum tenere sed vim ac potestatem - Poznavati zakone ne znaci ddati se njihovih reci nego snage i moci (sagledavanje posledica njihove primene). Vec smo pomenuli da je 'rimsko pravoodigralo znacajnu ulogu u formiranju feudalnih, a narocito kapitalistickih pravnih sistema evropskih zemalja i da je, putem recepcije, postalo osnov najznacajnijih budoaskih Gradanskih kodeksa koji su jos u primeni. Oni su Hi neposredno prihvatili pravna pravila rimskoga prava i reSenja za neke pravne probleme !koje je one nudilo, Hi su, prihvatajuci sistematiku pravnih ustanova i probleme koju su u O'kviru njih rimski pravnici ili kasniji romanisti uocavali i resavali, usvajaH svoja, drugacija resenja. Videli sma, najzad, da 'se mnoge pravne ustanove rimskog prava nalaze i u pravnim sistemima svih evropskih socijalistickih zemalja. Da do toga dade, bio je potreban dugi ,put njegovog viSevekovnog stvaranja i usavrSavanja u toku zivota Rimske ddave i dugi put njegove teorijske obrade, prilagodavanja kapitalistickim odnosima i usavrsavanja u toku njegove viSevekovne recepcije. Poznavanje svih ovih procesa je nuzno, ili bar vrlo korisno, za razumevanje danasnjih evropskih gradanskopravnih sistema i razlika koje postoje izmedu 'njih i drugih pravnih sistema (na 'Pl'. engleskog) koji nisu pretrpeli uticaj rimskog prava. U mnogim udzbenicima, ova njegova karakteristika se navodi kao osnovni Hi iskljucivi razlog i zadatak izucavanja Rimskog prava na pravnim
7 (
falmltetima. Tako, na primer na nekim ameriekim pravnim skolama, uno se izucava u okviru predmeta »Uvod u evropsko pravo«, paralelno sa Germanskim, Anglosaksonskim i Kanonskim pravom. Prema nekim sovjetskim udZbenicima rimsko pravo se izucava »kao osnov pravnih sistema evropskih kapitaIisickih zemalja, sto je sovjetskim pravnicima potrebno zbog medunarodne trgovine sa njima«. I neki pravni fakulteti u Jugoslaviji (na Pl'. Zagrebacki) pridaju predmetu Rimsko pravo prvenstveno ovaj znacaj i zadatak, smatrajuCi ga uvodom u danasnje, pozitivno gradansko pravo. Sledstveno tome su i sastaviii program i nacin izlaganja predmeta i ukljucili ga u sastav Gradanskopravne a ne Pravnoistorijske katedre. Rimski pravnici su postaviIi temelje pravne nauke, a na temeljima rimskog prava, izucavajuci rimsko pravo. italijanski glosatori i postglosatori i francuski, holandski i nemacki pravnici 16. - 19. veka, izgradiIi su definicije i klasifikacije ipravnih ustanova i formulisali osnovne pravne principe gradanskog prava. Tako je viSevekovna teorijska obrada rimskog prava postala OSftOVsavremene gradanskopravne nauke. Istovrcmeno, latinska pravna terminologija postala je medunarodna nauena terminologija. Zbog svega toga izucavanje Rimskog prava dobija znacaj uvoda u pravnu nauku uopste, a posebno Medunarodnog privatnog i Uporednog prava. Najzad, predmet Rimsko privatno pravo treba da upozna studente i sa izvesnim brojem latinskih pravnih definicija, maksima, sentenci i aforizama koji se, kao klasicni, i danas cesto upotrebljavaju u pravnoj literaturi.
2. -
RIMSKO PRAVO -
POJAM I PODELA
1. - Rimsko pravo. - Na~iv »,rimsko pravo« (ius Romanum Hi ius Romanorum) ima danas dva znacenja jedno uze i jedno sire. U uzem znacenju on oznacava pravne sisteme koji su izgradivani i primenjivani u razn~m periodima istorije Rimske drZave od njenog postanka (7~4. iIi 753. god. pre n.e.) do smrti Justinijana (565. god. n.e.). U sirem znacenju on obuhvata i pravna pravila rimske drZave koja su primenjivana posle njene propa!sti na njenim bivsim teritorijama (»Vulgarno rimsko iPravo«~ i pravima rimskog prava 'koja su primenjivana u mnogim evropskim zemljama pocevsi od XII do kraja XIX veka u obliku u kome su ih shvatali i rprikazivali mnogi uceni pravnici pocevsi od glosatoril i postglosatora (XI-XV vek), preko francuske skole elegantne jurisprudencije (XVI vek) i holandske skole prirodnog prava (XVII do XIX veka) do nemackih pandektista (XVI do kraja XIX veka).
-
2. - Ius. - Rimljani su pravo nazivali ius. Pritom nisu pravili Tazliku koju mi danas pravimo izmedu pojmova: pravo u objektivnom smislu tj. skup .pravnih pravila koja zabranjuju Hi dozvoljavaju odredeno ponasanje pojedinaca, i pravo u subjetkivnom smislu tj. prava koja su pojedinci stek-
li na osnovu objektivnih pravnih normi.
.
Po siroko prihvacenom shvatanju ree ius je indoevropskog porekla i prvobitno je oznacavala religijske formule koje obavezuju pojedinca na odredeno ponasanje. Kod Rimljana je veza ove reci sa religijom iScezla vrIo 8
davno, jer vee u vreme Zakona XII tablica oni za rcligijska pravila imaju ree fas, a' naziv ius upotrebljavaju iskljueivo za nereligijska, svetovna pravila ponasanja. Jpak se nekadanja veza reci ius sa religijom saeuvala u nazivima kao sto su iusiurandum (zakljetva), iustitia (pravicnost, pravda) itd. Rimski pravnici su bili prakticari, bez sklonosti za teorijska i filozofska uopstavanja. Zato su oni izbegavali definisanje pojmova i formulisanje opstih principa. Zbog toga nam nisu astavili ni definiciju prava (ius). Ipak u rimskoj pravnoj literaturi sreeemo sledeee tri izreke 0 pravu: VIpijan (Ulp. D, 1,1,10,1,) kaze: Iuris praecepta sunt haec: honestc vivere, alterium non laedere, suum cuique tribuere (Principi prava su: posteno ziveti, ne vredati dmgoga i svakome priznavati one sto mu pripada. Na drugom mestu Ulpijan (VIp. D, 1,1,10, pr.) kaze govoreei 0 pravicnosti: Iustitia est constans et peIlPetua voluntas ius suum cuique tribuendi (pravicnost je uporno i stalno nastojanje da se drugome prizna one sto mu pripada.). VIpian (VIp. 1,1,1, pr.) je, imajuei u vidu pravnu nauku, rekao: Ius est ars boni et aequi (pravo je umetnost dobrote i pravienosti).
3. - Ius publicum i ius privatum. - Kao i svi drugi pravni sistemi i rimsko pravo saddi pravila ponasanja u svim oblastima zivota drustva i pojedinaca. Sva su ta pravila ponasanja nazivana ius. Medutim jos su rimski pravnici sva pravna pravila delili u dye grupe: ius publicum (javno pravo i ius privatum (privatno pravo). Definiciju javnog i privatnog prava daje nam rimski pravnik Ulpianus u delu Instittttiones, koje je citirano u Digestama (D, 1, I, I, 2): PubliclIm ius est quod ad statum rei Romanae spectat, privatwn quod ad singulorum utilitatem,' sunt enim quedam publicae utilia, guedam privatim (Javno pravo je one koje se odnosi na polozaj ddave, a privatno - na korist pojedinaca... Jer neSto je korisno za ddavu, nesto za privatna lica. Od-mah zatim, Ulpijan objasnjava da se javno pravo odnosi na sakralne stvari, svestenike i magistrate (Publicum ius in sacris, sacerdotis, in magistratibus consistit) iz cega biproizilazilo da sva ostala pravna pravlia saeinjavaju privatno pravo. Ulpijanova definicija izrazava rimsko shvatanje javnog i privatnog prava one ima za kriterijum: interes koji pravna norma stiti. Privatno pravo, po rimskom shvatanju, obuhvata, dakle, one pravne norme koje stite privatne imovinske interese pojedinaca. Aka ovu Ulpinijancvu Ipodelu prevedemo na danasnji jezik, videeemo da javno ,pravo obuhvata: ustavno, upravno i krivicno pravo i krivieni postupak. Privatno pravo, pak obuhvata: gradansko (stvarno i obligaciono) pravo, nasledno pravo, porodicno pravo, gradanski postupak i neke delove statusnog prava ~pravna i poslovna sposobnost). Rimska podela se, prema tome, razlikuje unekoliko od danasnje, jer su neki pravni odnosi u rimsko doba bili shvatani drugaeije nego danas. Tako, na primer, porodicno pravo se danas ne moie nikako svrstati u privatno pravo, jer su se odnosi u porodici iz osnove promenili nisu viSe u osnovi imovinski. Gradanski sudski postupak se u rimskom pravu mora svrstati u privatno pravo, jer je rimska zakonodavna tehnika bila takva da je postupak bio nerazdvojno integrisan sa gradanskim pravom.
-
4. - Ius naturale, ius gentium i ius civile. - ObjasnjavajuCi razliku izmedu ius publicum i ius privatum VIpinijan u gore nave den om tekstu (D 1, 1, 1, 2) dodaje da se privatno pravo sastoji iz tri dela: iz prirodnog 9
prava (ius naturale), prava stvorenog za sve narode Rimske imperije (ius gentium) i prava rezervisanog samo za rimske grauane (ius civile). Ius naturale shvatalo se u ,klasicnom rimskom pravu kao pra\'a koja svakom Ijudskom bieu (u Justinijanovom pravu »svakom zivom bku«, sto znaCi i zivotinjama) samim njegovim 'lpostojanjem prirodno pripadaju pa zato postoje i bez zakonodavcevog izricitog priznavanja i van svih ustanovljenih ddavnih pravnih sistema. Ulpijan (D. 1, 1, 1, 3) navodi kao primere odnos izmedu muskarca i zene i radanjc i podizanjc dece. Ono se izrazava uvek samo u pravnim principima i uvek je »dobro i pravicno« (bonum et aequm). Danas bi se u grupu ovakvih prava moglo svrstati pravo na zivot, pravo na 510bodu i pravo na nacionalno opredeljenje. Kod Rimljana rcbovima nije priznavano ni jedno od ovih Iprava, a trece od njih priznavano je samo onima koji su imaIi status rimskog gradanina (cives), Rimljani su, kako nam objasnjava Gajus (Gai Institutiones 1, 1), imali dva pravna sistema: jedan ,kojim su mogli da se koriste samo rimski graaani (civeSt), koji su nazvaIi ius civile i drugi kojim su mogli da se koriste svi narodi koji su ziveIi na teritoriji Rimske drZave uis gentium. Oni su, dakle, primenjivali paralelno i tzv. personalni i 'teritorijalni princip primene prava: neka pravila su se primenjivala ad .per~onam sarno na odredene Ijude (cives), a neka ad teritoriam na sve stanovoike Rimske ddave. Osnovni fond ius civile sacinjavalo je pravo stvoreno u prvom periodu rimske istorije i kodifikovano u Zakonu XII tablica, Da bi ga razlikovali od docnije stvorenih pravila koja takode spadaju u ius civile, ovo pravo nazivamo »staro ius civile«. U toku perioda republike ono je dopunjavano zakonima (leges), aktivnoseu gradskog pretora (pretorsko prav() i odlukama senata. No, jedna i druga pravila sacinjavala su rimsko pravo, pravo, Rimske ddave, jer im je ona davala sankciju i brinula se 0 njihovoj primeni. Rimljani su, prema tome, u svojim medusobnim odnosima mogli da koriste i ius c:ivile i ius gentium, a ostali stanovnici (peregrini) niogli su da koriste samo ius gentium. Posto je ius gentium bie) mnogo manje formalan, elasticniji i ~veobuhvatniji pravni sistem, koji je pruzao strankama mnogo sire moguenosti nego ius civile. Rimljani su vrIo cesto u svojim mcdusobnim odnosima koristili radije ius gentium. Usto ius gentium je vrsilo snazan uticaj na ius civile, pa je vremenom, vee u klasicnompravu, sa odgovarajuCim promenama u drustveno-ekollomskoj strukturi i drustvellom uredenju I:azlika izmedu ova dva pravna sistema nestala i u JUstillijanovoI1l pravu se pomillje samo kao istorijska kategorija.
-
3. --'- PREDMET I PLAN IZLAGANJA 1. U ovoj knjizi se obraduje rimsko privatno imo\'insko pravo. To znaci da ne obuhvata riITisko ustavno, upravn() ni krivicno pravo. Istina, mnoga pravila rimskog javnog prava su primenjivana i posle propasti Rimske ddave i neki njihovi tragovi se nalaze i u danasnjim pravnim sistemima, ali ipak ne zasluzuju da budu detaljnije izucavani u okviru predmeta Rimsko pravo, jer njihbv. uticaj na savremena pravo je takomali da 5e moze zanemariti. Neka pitanja meuutim,kao sto su ddavno uredenje, nacin poslovanja nekih ddavnih ustanova i funkcionera i pravni polozaj pojedinih ka10
tegorija stanovniStva, sto spada u ustavno i upravno pravo, nuzno je bilo dodirnuti i ukratko izloziti prilikom izlaganja 0 osnovnim linijama razvitka rimskog privatnog prava u prvom delu knjige. 2. Privatno pravo, kako se vidi iz Gajevih Institucija (1. 1, 9), Justinijanovih Institucija (I, 1, 2, 12) i Digesta (D. I, 5, 1), rim ski pravnici su delili !Ila tri dela, na: ius quod ad personas perlillet (pravo koje se odnosi na lica) , ius quod ad res pertinet (pravo koje se odnosi na stvari) i ius quod ad actio11espertinet (pravo koje se odnosi na tuzbe). Ius quod ad personas pertinet rimski pl'avnici su delili na dye velike grupe: na pravo koje reguliSe polozaj lica u porodici i pravo koje regulise polozaj lica van porodice, tj. njegovu pravnu j poslovnu sposobnost. Iz ove po dele su proizasle dye poscbne grane prava: statusno i porodicno pravo. Ius quod ad res pertiuet je imalo kod rimskih pravnika mnogo sire znacenje nego danasnje stval~no pravo. Ono je obuhvatalo sva pravna pravila kojima su bili regulisani imovinski odnosi izmeuu ljudi. Najbolje bi bilo prevesti ga sa: imovinsko pravo. Medutim, ni to ne bi bilo sasvim adekvatno, jer su, zbog rimskog shvatanja tuzbe (aczio), i time uslovljene njihove zakonodavne tehni.ke, mnoga pravila materijalnog prava koja se odnose na imovinu bila obuhvacena u odeljku ius quod ad actionts perlinet. Ius quod ad res pertinet .klasicni .pravnici delili su na dye velike grupe: na pravo koje regulise odnose inter vil'Os (izmedl1 zivih) i pravo koje deluje mortis causa (na slucaj smrti). Pravila inter 'vivos su del jena na dye grupe: iura in re, tj. prava koja daju neposredna ovlascenja na koriScenje stvari, i iura in personam, tj. prava da se od drugih lica nesto potrazuje Tako Sl1 u okviru ius quod ad res pertiuet stvorene tri velike grane prava: stvarno, nasledno i obligaciono. Ius quod ad actioues pertinet je pravo koje se odnosi na tuzbe i na postupa:k. Medutim, to nisu sarno pravila koja mi danas nazivamo formalnim pravom, nego se tu nalazi i niz pravila materijalnog prava 0 kojima smo do sada govorili. To dolazi otuda sto je rimski pojam actio mnogo siri od danasnjeg pojma tuzbe i sto su Rimljani smatrali da tuzba stvara pravo, da nema subjektivnog prava ako za njegovl1 zastitu nije predvidena posebna tuzba, pa su mnogi odnosi regulisani, mnoge uslanove stvorene, sarno na taj naCin sto je za njih ustanovljena tuzba. Zbog potpuno promenjene zakonodavne tehnike i pojma tuzbe, mnoga pitanja koja su rimski pravnici obradivali u ovom odeljku, obraduju se danas u okviru materijalnog gradanskog prava, tako da su. ostala sarno ~ma pravila koja danas sacinjavaju Gradanski parnicni postupak. Tako je izgradena osnovna klasifikacija ustanova privatnoga prava, koja je danas siroko prihvacena u udzbenicima Rimskog prava. Ona formira sledece grane privatnog prava: Status no pravo, Porodicno pravo, Stvarno pravo, Nasledno pravo, Obligaciono pravo i Gradanski parnicni postupak. 3. - Takva klasifikacija prihvacena je i u ovoj knjizi uz sledeca neznatna odstupanja: 1) nije izlozeno celokupno statusno pravo, nego sarno njegovi najvazniji delovi, odnosno sarno oni delovi Cije poznavanje je neophodno za razumevanje pravnih ustanova drugih grana prava - pravna i poslovna sposobnost, sposobnost za deliktnu od..govornost fizickih lica, pro. menu poslovne sposobnosti fizickih lica (capitisl deminntio) i pojam i polozaj pravnih lica kao subjekta prava. 11
..
4. Posto su pravila rimskog gradanskog postupka vrlo mnogo upletena u pravila materijalnog prava, tako da je prethodno poznavanje postupka nuzno za razumevanje materijalnog prava, gradanski postupak je izlozen pre stvarnog, naslednog i obligacionog prava. Najzad, na pocetku, pod naslovom »Karakteristike i osnovne linije razvitka rimskog privatnog prava«, izlozeni su u najkracoj neophodnoj meri: osnovne Ilnije razvitka rimskog prava posmatranog u celini, drustveno-ekonomski uslovi pod kojlma se uno razvijalo dogadaji i cinioci koji su bili odlucujuci za odredeni tok njegovog razvitka, osnovni elementi ddavnog uredenja, osnovni izvori privatnog prava i njihove kodifikacije. Poseban odeljak posvecen je sudbini rimskog privatnog prava posle propasti Rimske ddave. S. - Pravna istorija jedne ddave moze se izlagati na dva nacina. Moze se podeliti na nekoliko perioda pa svaki period izucavati posebno, posmatrajuci kako se pojedine ustanove i celokupni pravni zivot ponasaju u njemu. Takav nacin izlaganja usvojen je kod nas u udzbeniku Borasa i Margetica. Po drugom sistemu posmatraju se odvojeno pojedine grane prava i pravne ustanove kao celine, pa se lzlaze njihov razvitak tokom cele istorije. Oba sistema imaju pozitivne i negativne strane i oba sistema su usvojena u udzbenicima. Ovde je usvojen sistem koji se najcesce srece, koji je usvojen u 'svim jugoslovenskim udibenicima izuzev gore navedenog, a to je kombinacija oba sistema: drustveno-ekonomski uslovi u kojima se razvijalo rimsko 'pravo, drustveno uredenje i izvori prava izlozeni su po prvom, a pojedine pravne ustanove po drugom sistemu. Na taj nacin su iskoriscene pozitivne strane oba sistema. Prema tome, knjiga saddi sledece delove: 1) Dvod, u kome su izlozeni pojam i znacaj rimskog prava, pojam i podela rimskog privatnog prava, predmet i plan izlaganja i osnovni izvori i literatura; 2) deo nazvan Karakteristrke i osnovne linije razvitka rimskog privatnog prava, u kome su izlozene osnovne linije razvitka rimskog prava posmatranog u celini, drustveno-ekonomski uslovi pod kojima se uno razvijalo, dogadaji i cinioci koji su bili odlucujuci za odredeni tok njegovog razvitka, osnovni elementi drzavnog uredenja i osnovni izvori prava i njihove kodifikacije; 3) deo u kome se govori 0 sudbini rimskog prava posle propasti Rimske ddave recepciji rimskog ,prava; 4) deo koji govori 0 pravnoj i POSIOVllOjsposobnosti i spasobnosti za deliktnu odgovornost fizickih Iica i 0 pravnim Iicima kao subjektima privatnog prava; 5) deo u kome se govori 0 oblicima porodice, braku i odnosima bracnih drugova, odnosima roditelja i dece i nacinu racunanja srodstva (Porodicno pravo); 6) deo 0 gradanskom postupku u kome se govori 0 pojmu i klasifikacijama tuzbi, organizaciji pravosuda i vrstama gradanskog postupka; 7) deo nazvan Stvarno pravo u kome se govori 0 stvarima i njihovoj klasifikaciji, svojini, njenlm oblicima, nacinima pribavljanja i zastite, ddavini i stvarnim pravima na tuulm stvarima; 8) cleo 0 Naslednom pravu u kome se govori 0 sudblni imovine jednog lica posle njegove smrti, odnosno 0 intestatskom i testamentalnom nasledivanju; i 9) deo nazvan Obligaciono pravo u kome se govori 0 oblicima razmene stvari i usluga i njihovom pravnom regulisanju, odnosno 0 pravlma i obavezama koji nastaju iz ugovora i deliktnih radnji i njihovoj zastiti. Na kraju knjige, kao, prilozi, dodati su hronoloski pregled dogadaja znacajnih za istoriju rimsk~ prava, jedan broj latinskih izreka i definicija i registar imena i pojmova.
-
12
U okviru svakog dela, izlozene su, na ;pocetku, osnovne linije i karakteristike razvitka grane prava koja se izucava posmatrane u celini, a zatim i istorija pojedinih ustanova koje spadaju u tu granu. Da hi knjiga viSe odgovoriIa svojoj nameni, pojedine pravne ustanove su posmatrane, koliko je to bilo moguee, 'kao deo celokupnog uzajamno povezanog i uslovljenog pravnog sistema rimske driave, koji je, isto tako, posmatran kao deo, jedna strana celokupnog drustenog zivota i razvitka Rimljana. Naravno, nije biIo moguee na svakom mestu ukazati na odgovarajuee povezanosti i uslovljenosti. Negde je to morale biti izostavljeno zbog nedostatka pouzdanih izvora, negde zbog jos neresenih istrazivackih problema i nedostatka sigurnog odgovora na pitanje, a negde zbog preglednosti knjige, da bi se izbegla ponavljanja i citanje uCinilo laksim. No i u tim slucajevima pazljivi citalac ee imati dovoljno osnovnih elemenata izlozenih na drugim mestima da sam zakljucuje, sto je korisno i potrebno.
4. -
IZVORI I LITERATURA
1. - Izvorna grada za istoriju rimskog prava kojom raspolazemo je ogromna i obuhvata: kompletne zbornike zakona i pravnih propisa. udzbenike, teorijske rasprave, uzgredne pomene u hronikama, delima ekonomista, Imjizevnika i pesnika, mnoge dokumente iz svakodnevnog pravnog saobraeaja gradana, natpi'se na kamenu (epigrad'ske spomenike) i mnoge tragove materijalne kulture. Sve to navoditi ovde suvise je dugo i nepotrebno. Naveseemo samo neke najosnovnije i najznacajnije medu njima. Najvazniji izvor je nesumnjivo Justinijanova kodifikacija, koja nam je sacuvana skoro u celini. Ona obuhvata: udzbenik rimskog privatnog prava (lnstitutiones), i fragmente iz oko 1.500 dela klasicnih pravnika grupisane po pitanjima na koja se odnose (Digesta), zbornik zakona koje 'Su izdali rimski imperatori pre Justinijana(Codex) i zbornik zakona koje je izdao Justinijan (Novellae). Justinijanova kodifikacija je, pod nazivom Corpus iu1'is civilis dofivela bezbroj izdanja u raznim krajevima sveta. NajviSe je u upotrebi, i smatra se najboljima, izdanje koje su pripremili Mommsen, Kruger, Scholl i Kroll. Poslednje izdanje je izaslo u Berlinu 1954-1959. god. Justinijanove Institucije je preveo na srpskohrvatski jezik i izdao 1905. god. dr Lujo Bakotie. Digesta su prevedena na nemacki. Odabrani delovi Digesta prevedeni su na srpkohrvatski jezik i objavljeni u zbirci: Tek3tovi iz rimskog prava, koju su pripredili profesori Jelena DaniIovie i Obrad Stanojevie. Drugi znacajan izvor jeste udfbenik (Illstilutionesj, koji je pisao Gaius u prvoj polovini II v. nase er~ i ciji tekst nam je sacuvan skoro u celini. On je doziveo bezbroj izdanja. Gajeve Institucije je preveo na srpskohrvatski jezik O. Stanojevie. Ovaj prevod, zajedno sa latinskim tekstom, objavio je Nolit 1982. god. Prevod pojedinih odabranih delova objavljen je u gore navedenoj zbirci J. DaniIovie i O. Stanojeviea. NajviSe koriseene zbirke drugih pravnih tekstova su: zbirka koju je sastavio poznati francuski romanist. Girard pod naslovoll1 Textes de droit romain; zbirka koju je sastavio Bruns pod nazivom Fontes iuris romani antigui; zbirka koju je sastavila grupa italijanskih profesora, medu kojima Riccobono i Arangio Ruiz, pod naslovom Foyes
iuris romani anteiustiniani. 13
Vazan izvor, narocito za istoriju istocnih rimskih provincija, jesu tekstovi pisani (delovi knjiga, poslovni papiri, testamenti i s1.) na papirusima, koji su sacuvani najcesce, u Eg1ptu, u suvom pesku i otkriveni u velikom broju. Njihovim tumacenjem se bavi poscbna nauka; papirologija. Nema centralne zbirke papirusa vec su objavljeni u raznim publikacijama. Isprave i natpisi na latinskom jeziku objavljeni su u zbirci Corpus inscriptionum latina rum. U III tomu ovog korpilsa objavljeni su tekstovi pronadeni u nasoj zemlji. Grcki tekstovi su objavljeni u posebnoj zbirci Corpus inscriptionum graecarum. Drugi arheoloski spomel1ici koji se odnose na rimski period, a pronadeni su u nasoj zemlji, objavljeni su u slcdeCim zbirkama: Ljubic, Specilegium 1110numentorum archeologicoru11l in terris quas slavi australes incolunt, Zagreb, 1876; Vulic, Anticki spomenicl u Srbiji. Spomenik Srpske akademije nauka 1900-1909. i Anticki spomenici u nasoj zemlji, Spomenik ,SAN 1931-1934. Medu nepravnim piscima, Cija dela, intcresantna za rekonstrukciju rimske pravne istorije, su nam sacuvana, pomenucemo govornika Cicerona; istoricare, odnosno hronicare, Tit Livija, Tacita, Salustija i Amijana Marcelina; zatim Aulusa Gelija, Katona, Varona, Seneku i dr. Mnogi njihovi spisi, kompletni Hi u delovima, prevedeni su na srpskohrvatski jezik i objavljeni. Najbolji pregled izvora za istoriju rimskog prava daje Wenger, Quellen des romischen Rechts, Wien 1935. Recnik i7raza koji se srecu u Gajevim Institucijama, sa naznakom svih mesta na kojima se on srece, izradio je Zanzucchi (Vocabulario delle Istituziolli di Gaio). Isti takav recnik za sve najvaZnije izvore zajedno izradio je Hewnamt (Handlexicon zu den Quellen des romischen Rechts). Izbor najvaznijih izvora, sa prevodom na srpskohrvatski jezik, prireden za potrebe studenata, nalazi se u gore navedenoj zbirci J. Danilovic i O. StanojeviCa i u knj.izi prof. Ante Romca: Izvori za istoriju rimS'kog prava. 2. -- Utcratura 0 rimskom pravu je ogromna. Svake godine nekoliko stotinu stranica casopisa Iura ispunjeno je sarno naslovima knjiga i clanaka iz oblasti rimskog prava koji su objavljeni u protekloj godini. Zato je moguce ovde uputiti samo na nekoliko osnovnih knjiga koje mogu da posluze kao polazna baza u trazenju potrebne bibliografije. a.) Bibliografije
i recnici:
L. Ceas, Bibliografia operum ad ius romanum pertinentium, koja izlazi u Briselu pocev od 1949. godine. Kad bude gotova, obuhvatice sve knjige i clanke iz oblasti rimskog prava objavljene od 1800. god. do danas. Berger, Encyclopedic Dictionary of Roman Lallv, PhiJadelphia 1953. Monier, Petit vacabulaire de droit romain, 3 ed. Paris, 1942. Pauly's Realencyklopiidie del' klassischcn Altertumwissenschaft novo izdanje pod redakcijom G. Wissowa, Stuttgart, 1894-1953. 35 svezaka. Daremberg-Saglio, Dictionnaire des antiquites grecques et romaines. Ante Romac, Rjecnik Rimskog prava (Zagreb 1983. str. 762). SadrZi oko 2300 pojmova 14
rimskog
prava, obradenih
i svrstanih
po abe/,dnom
redu.
Na kraju se nalazi kratak pregled rimskog prava i hronloski pregled rimske pravne istorije. Pravna enciklopedija (izdanje Savremene administracije, Beograd, 1979) sadrli i oko 250 pojmova, pravila i izreka uzetih iz rimskog prava, sa prevodom i sirim objasnjenjima. D. Stojcevic i A. Romac, Dicta et regulae iuris, IV izd. Beograd 1984. Sadrti oko 8000 latinskih pravnih izreka i definicija sa prevodom, naznakom porekla i najnuznijim kratkim objasnjenjima. Osim toga sadrli i najnuznije podatke 0 delima iz kojih su izreke izvadene i 0 njihovim autorima. Ante Romac, Latinske pravne izreke, Zagreb, 1982. Sadrli oko 14000 izreka od kojih su 1/3 ne pravne vec opsteg zivotno-iskustvenog karaktera. Izreke su prevedene na hrvatskosrpski jezik i propracene kratkim objasnjenjima. Pored toga sadrli Registar imena koji daje osnovne podatke 0 autorima iz Cijih dela su izreke izvucene. b) Casopisi: Zeitschrift del' Savigni-Stiftung, R0111anisLisclzeAbteilung. Izlazi od 1861. godine. Revue historique de droit franrais et elranger: Izlazi od 1877. godine. Iura, Rivista internaLionale di db'itto 1'Omano e antlCO. Izlazi od 1949. godine. Studia et documenta historiae et iuris. Izlazi od 1935. godine. Labeo, Rasegna di diritto romano. Izlazi od 1955. godine. c) Udzbenici: Na jezicima jugoslovenskih naroda objavljeni su sledeci udzbenici: Dragomir Stojcevi6, Rimsko obligaciono pravo, 7. izd. Beograd 1960. Dragomir Stojcevic,
Rimsko
obligaciono
Borislav Blagojevi6, Rimsko obligaciono
pravo,
3. izd. Beograd
1960.
pravo, 2. izd. 1951.
Borislav Blagojevi6, Rimski gradanski sudski postupak, 3. izd., Beograd 1960. Jelena Danilovi6, Osnovi rimskog gradanskog postl1pka, skripta, Beograd 1965. Marijan Horvat, Rimsko pravo, 10. izd., Zagreb 1980. Mile Boras -
Lujo Margeti6, Rimsko pravo, Zagreb 1980.
Ante Romac, Rimsko pravo, Zagreb 1981. Viktor Korosec, Rimsko pravo, 2. izd. Ljubljana 1980. (na slovenackom jeziku). Ivo Puhan, Rimsko pravo, Skopje 1961. (na makedonskom jezikl1). Ivo Puhan, Rimsko pravo, 5. izd. 1977. (na srpskohrvatskom preveden i na albanski jezik).
)
jeziku,
15
Prvi period obuhvata vreme od pojave Rimljana na istorijskoj pozornici (754. god. pre n.e. - godine od koje su Rimljani racunali svoj kalendar) do ustanovljenja republikanskog ddavnog uredenja posle revolucije od 510. god. pre n.e. To je period prelaska od uredenja vojne demokratije ka ddavnom uredenju u kome su elementi odnosa prvobitne zajednice i gentilskog uredenja jos vrlo zivi a ropstvo ne igra jos znacajnu ulogu u ekonomskom i drustvenom zivotu Rimljana. Njega smo nazvali: period stvaranja ddave. Drugi period obuhvata vreme od 509. god. pren.e. do ustanovljenja principata (27. god. pre n.e.). To je period u kome se razvijaju i dostizu vrhunac robovlasnicki odnosi i veliCina i snaga Rima. U njemu se razvija robn~novcana razmena i stvaraju sve najosnovnije i najvaznije pravne ustanove privatnog prava. Svoju ddavu u ovom periodu Rimljani zovu res publica, zato smo i mi njega nazvali: period republike. Treci period obuhvata vreme od dolaska Avgusta, tj. ustanovljenja novog ddavnog uredenja principata, do dolaska Dioklecijana na vlast (284. god.). To je 'Period u kome prezivelost robovlasnickih odnosa izaziva velike ekonomske i politicke krize i u kome se pojavljuju putevi koji ce postepeno, u sledecem periodu, dovesti do visokog stepena feudalizacije rimskog drustva. Istovremeno na potpuno formiranim i izivljenim robovlasnickim odnosima procvetala je i dobila svoju polituru njena kulturna nadgradnja: knjizevnost, filozofija i, naroCito, pravna teorija. Po drZavnom uredenju koje je Rim imao u njemu, nazvali smo ovaj period: principat. Cetvrti period obuhvata vreme od dolaska Dioklecijana na vlast (284. god. n.e.) do Justinijanove smrti (565. god. n.e.). Zapravo istorija rimske ddave se zavrsava propascu Zapadnog ,rimskog carstva 476. god. kada pocinje istorija Vizantije. Mnogi uzimaju da istorija Vizantije pocinje sa dolaskom na vlast imperatora Konstantina. Tako se ovaj period od Konstantina do Justinijana nekada naziva »period kasne rimske imperije«, a nekada >~period rane vizantijske ddave«. Ali mi je produzavamo do Justinijanove smrti, zbog velikog znacaja 'koji je njegova kodifikacija imala za dalju sudbinu rimskog prava. U ovom periodu dolazi do visokog stepena feudalizacije rimskog drustva i do seobe centra ddavnog i pravnog zivota na Istok. Na novim ekonomskim odnosima i 'Pod uticajem prava istocnih provincija, narocito grckog, i hriScanstva izgraduje se novi pravni sistem. Imperator je u ovom periodu
nazvali: dominat.
neograniceni
II. -
1.
-
~
--
gospodar
dominus,
zato
smo
ovaj
period
PERIOD STVARANJADRZAVE Od vojne demokratije
do driave
-
1. Rimska vojna demokratija. Kada se pojavljuje na istorijskoj pozornici, sredinom osmog veka pre n.e., Rimljani se nalaze na prelazu iz viSeg stupnja varvarstva ka civilizaciji. Njihovo uredenje ima obelezja vojne demokratije. Vojna ili vojnicka demokratija je oblik organizovanja u uslovima viSeg stupnja varvarstva, odnosno u drustvima 18
ljudi koji zive koja su vec u
---
znatnoj meri izgubila, prezivela, razorila, karakteristicne elemente prvobitne zajednice (ekonomsku i pravnu jednakost svih odraslih clanova zajednice) i gentilskog uredenja (nepostojanje klasnih razlika ni aparata za klasnu prinudu) a nisu jos izgradila drlavno uredenje. tj. uredenje bazirano na klasnoj prinudi i teritorijalnom (a ne srodnickom) principu. Ona je demokratiji zatosto su u osnovi njihovog drustvenog zivota jos uvek vrIo izrazeni principi doneti iz prvobitne zajednice, a »vojna« Hi »vojdcka« zato sto je organizovanakao vojna organizacija sposobna u svakom momentu da stupi '.!. odbrambeqi Hi osvajacki, odnosno pljackaski rat. Po pravilu vojna demokratija nastaje udruzivanjem gensova u bratstva, bratstva u .plemena i plemena 11savez plemena. Do toga dolazi na taj nacin sto zakonitost razvitka prvobitne zajednice izaziva, poeev od »prve drustvene podele rada« u srednjem stupnju varvarstva, dye paralelne, u izvesnom pogledu suprotne, pojave: sa jedne strane cepanje i raslojavanje gensova, zbog cega gens prestaje da bude osnovna ekonomska jedinica drustva, a sa druge strane udruzivanje gensova u vece politicke grupacije: bratstva, plemena i saveza plemena. Rat radi pljacke postaje redovno, najcasnije zanimanje ljudi. Pritom svaka od ovih jedinica zadrlava svoju vojnu (predstavlja posebnu vojnu jedinicu) i politicku ('I'ri odlucivanju ima samostalni glas) samostalnost. Savezom, kao najviSi 'organ, upravlja skup svih odraslih muskaraca sposobnih da nose oruZje (skupstina), cije odluke izvrsava skup prvaka, heroja (savet staraca). U slucaju ratnog pohoda imenuje se vojni komandant bez civilne vlasti (kralj). Organizacija Rimljana u vreme kada ulaze u istoriju nosi sva gore navedena obelezja, pa se moze uzeti kao jedan od .klasicnih primel'a vojne demokratije. Po tradiciji, koja nalazi potvrcLu u broju clanova senata, rimsku drlavu je stvorilo 300 gensova koji su ziveli na obalama donjeg Tibra. Sredinom VIII v. pre n. e. oni su IlldruzenJiIII30 bratstava koja oni naz.ivaju curia. Kurije su bile udruzene' u 3 plemena a savez ova tri plemena sacinjavao je Populus Romanus (rimski narod) koji je osnovao rimsku drzavu. Na celu svakog gensa nalazio se staresina, koji je biran po ugledu a ne starosti, mada je to uvek bio neko od starijih clanova gensa. Staresina kurije (curio) bio je viSe religijski i vojni, nego upravni i politicki organ. NajviSi organ, koji odlucuje 0 svim vaznim pitanjima, jest skupstina (comitia), tj. skup svih odraslih mu~karaca. Na ovim skupstinama kw'ija predstavlja osnovnu j~dinicu - zato se one nazivaju kurijatske skupstine (comitia curiata). Odluka §kupstine se formira tako sto se prvo veCinom glasova gradana formira miSljenje kurije a zatim veCina glasova kurija, pri cemu svaka ima po jedall glas. formira misljenje skupstine: Drugi organ vojne demokratije Rimljana jeste senat (senatus). lako lljegovo iIi1e potice od reci senex = starac, njega ne saCinjavaju starci (kaokod mnogih drugih naroda sa uredenjem vojnicke demokratije) nego staresine gensova (300 na broju), koji su birani viSe po ugledu nego po starosti. Sellat zaseda stalno, izvrsuje odluke skupstina i donosi 'sve odluke izmedu dva zasedanja skupstine. U slucaju rata, bira reksa, koji je vojni komandant bez ikakve gradanske vlasti i cija funkcija prestaje kad se rat zavrsi.
2. - Raslojavanje rimskog dru~tva i raspadanje vojne demokratije.
_
Proces klasnog raslojavanja rimskog drustva vec je bio znatno odmakao i iSao je brzim koracima. On je isao po dva paralelna puta: ratovima i unutrasnjim raslojavanjem. Paralelno stirn komicije, senat i rex su gubili 19
r
~
obelezja organa gentHskog drustva, 'Prestajali da budu organi celoga drustva, i dobijali sve vise obelezja organa klasne i ll1ajzad drZavne organizacije. Taj proces prerastanja, pretvaranja uredenja vojnicke demokratije u klasno, drlavno uredenje,koji se obavio u toku prvog perioda rimske istorije jeste proces stvaranja rimske drlave, po cemu smo i dali ime ovom 'Periodu. Uspesni pljackaski ratovi Rimljana zavrsavali su se pljackanjem stoke i pokretne imovine, oduzimanjem suma i pasnjaka, ubijanjem dela pobedenog plemena i rasturanjem njegove organizacije. Samo pojedin.f:i su dolazili u ropstvo, jer nizak stupanj razvitka pfoizvodnih snaga Rimljana nije omogucavao eksploataciju robova u vecem obimu. Ostali pripadnici pokorenih plemena ostajali su da zive kao slobodni ljudi. Ali, liseni stoke i pasnjaka, koji su predstavljali osnovna 'Sredstva iproizvodnje, i liseni svih politickih prava, pa i prava da zakljucuju brakove sa Rimljanima, formirali su poseban sloj rimskog drustva, koji je, zbog sve daljih osvajanja i zbog toga sto mu se prikljucio znatan broj stranaca, koji se iz raznih razloga stalno nastanio u Rimu, i razni drugi deklasirani ljudi, 'Postojao sve brojniji, i vremenom formirao klasu plebejaca (plebes), u odnosu na koju su se clanovi rimskih gensova ipojavljivalikao vladajuca klasa patricija (pat1"icii). Kurijatska komicija, na kojoj plebejci nisu mogli ucestvovati, na taj nacin 'Pretvorila se, od skupa koji je nekada izraZavao volju celoga jedinstvenoga drustva, u skup koji je predstavljao i izrazavao volju same vladajuce klase, patricija. Istovremeno dolazi i do unutrasnjeg raslojavanja patricija. Tome je mnogo doprinela praksa da se staresine gens ova biraju uvek iz istih porodica. Posta je staresina gensa imao mnogo mogucnosti da stice bogatstva, kao sto su, na primer, veci deo pljacke u ratu, pokloni stranih trgovaca za dozvolu trgovanja u gensu, prigodni pokioni itd. itd., ove porodice u svim gensovima su se vremenom obogatile i izdvojile, svojim ekonomskim, a zatim i politickim interesima od ostalih porodica svoga gensa i pribliZile se bogatim porodicama drugih gensova. Posledica toga bilo je raslojavanje gensova i formiranje unutar patricija posebnog bogatog i mocnog sloja gentilske aristokracije. BuduCi da je senat sada fakticki upravIjao zajednicom, jer je permanentno zasedao, jer je birao reksa i jer su sve odluke komicija podlezale njegovom odobrenju, i buduCi da su senat saCinjavale staresine gensova, novostvorena gentilska aristokracija je fakticki upravIjala rimskom zajednicom. U meduvremenu slican proces unutrasnjeg raslojavanja odvijao se i kod plebejaca. LiSeni stoke i pasnjaka, mnogi plebejci su se prihvatili zanata i trgovine, sto je u starom Rimu bilo nerentabilno i zato ponizavajuce zanimanje. Sa podizanjem opsteg standarda zivota i kulturnog nivoa Rimljana, trgovina i zanatstvo su postajali sve rentabilnije zanimanje, sto je ucinilo da se jedan broj plebejaca, koji su se time bavili, obogatio i po klasnim interesima izdvojio od mase plebejaca i priblizio rimskoj gentilskoj aristokraciji. Ekonomski mocan, ovaj sloj, podrlan od mase plebejaca, organizuje borbu za svoja politicka prava. Istovremeno kod reksa se pojavijuju monarhisticke tendencije. U pocetku samo vojni komandant za vreme ratnog pohoda, sa vremenski i prostorno ogranicenom vlascu, on sve viSe nastoji da svoj polozaj zadrli i u vreme mira. On to uspeva, najviSe zahvaljujuCi svojoj ratnoj drtiZini, liktorima, koje i po zavrsetka rata zadrlava naoruzane i upotrebljava ih kao svoje izvrsne organe. Iz ove druZine vremenom se razvija drlavni prinudni aparat Rima.
-
20
-
-
3. Stvaranje driave. Rezultat svih ovih procesa, bio je dogadaj poznat u istoriji pod imenom: reforma 8ervija Tulija. Kao jedan od ;poslednjih reksa, on je izvrsio novu organizaciju vojske i skupstine. U istu vojnu jedinicu centuriju, Hi grupu centurija svrstani su svi Ijudi istog bogatstva, bez obzira da li su plebejci ili patriciji i da li i kome pripadaju. Centurije bogatih su imale daleko manji broj clanova nego centurije siromasnih
-
(ljudi bez imovine
-
-
proletarii
-
ulazili
su, npr.,
svi u jednu
centuriju,
bili
su nenaoruzani i sluzili su kao nosaci ili za sliene poslove). Zato su bogati imali, viSe centurija nego siromasni.IU novoosnovanoj skupstini (»centurijska komicija«) koja je potisnula kurijske komicije uglavnom na stepen verskih skupova i preuzela vlast odlueivanja na sebe, svaka centurija je imala po jedan glas. Tako je veCina bila uvek obezbedena za bogate. Ovakvom organizacijom bila je definitivno razbijena i uniStena organizacija rimskog drustva na bazi gensova, nasledena od vojne demokratije, i ustanovljena nova oligarhijsko-plutokratska, bazirana na klasnim razlikama i snabdevena organizovanim naoruzanim prinudnim klasnim aparatom. Da ta organizacija po svim svojim osnovnim osobinama bude ddavna, bio je potreban samo jos poslednji korak, ueinjen nesto kasnije: podela zemlje na teritorijaln~ jedinice (tribus) i podredivanje gradana upravnoj vlasti po teritorijalnom a ne gentilskom principu. Ceo ovaj proces isprepleten je pobunama plebejaca, koje rimski hronieari pominju kao »iseljavanje plebejaca« (secessio plebis) i drugim politiekim dogadajima 0 kojima znamo vrlo malo. Izvesno je da su se Rimljani u ovom vremenu oslobodili vlasti Etruraca i »kraljeva« (rex). Urnes to njih, izgleda, ddavom je, po ugledu na neke gradove u Umbriji, neko vreme upravljao odbor od 10 gradana (decemvri) biran na godinu dana. Koliko dugo je ovakva uprava trajala, ne moze se utvrditi zbog praznina u rimskom kalendaru ovog vremena. Hronieari su pomenuli dye kolegije decemvira one koji su doneli Zakon XII tablica ali je nesumnjivo da je ovakva organizacija ddavne uprave trajala duze, i da su vrlo rano decemviri zamenjeni dvojicom konzula. Uobieajeno je da se svi ovi dogadaji vezuju za burne dogadaje (»revoluciju«) koji su se desili 509. god. pre n.e. pa se ta godina smatra godinom kada je srusena vlast reksa i ustanovljena republika, time poeinje sledeci, drugi period rimske istorije. (Detaljnije 0 raspadanju gentilskog uredenja i stvaranju ddave vidi u elanku: D. Stojcevic, Postanak rane rimske drzave, objavljenom u Zborniku radova iz pravnc istorije posvecenom Albertu Vajsu, Beograd 1966.).
-
-
2. -
Staro ius civlle
a. Pojam i izvori Pravo ovog perioda nazivamo »8taro ius civile« da bi ga razlikovalii od pravnih pravila donetih u periodu republike koji takode spadaju u ius civile. Kao i kod drugih naroda, i kod Rimljana ovog perioda osnovni izvor prava su obicaji. Nemamo dovoljno podataka, 0 starim rimskim obicajima i obieajnom pravu da bismo mogli sa sigurnoscu govoriti 0 njegovom poreklu, ali nemamo razloga da ne pretpostavimo da je i kod Rimljana, kao uglavnom kod svih primitivnih naroda, prvo pravo najveCim svojim delom nastalo na 21
,
taj nacin sto je novonastala ddava preuzela iz obicaja i obezbedivala im sankciju, ona pravila koja su odgovarala njenim interesima i eventualno ih prilagodavala svojim potrebama. Nema sumnje da su mnoga od pravila obicajnog prava stvorena i stvarana kroz ceo period svesnom aktivnoscu reksa, svestenika ili drugih ddavnih organa, ali sva ta pravila su stvarana kroz praksu Hi tumacenje starih obicaja a ne u formi opstih pravila - naredaba Hi zakona. Nije izvesno da Ii su u ovom periodu uopste doneSeni z~koni. Mi 0 zakonima ovog perioda imamo pomena sarno ocod iPisaca klasienog perioda. (Paulus, Pomponius) koji pominju neku zbirku za:kona koje su cloneli kraljev,i (leges regiae) pod lIlarzi'VlOlItl "ius Papiriamum« IiJI["de ritu sacrorum.« Po njihovom tvrdenju, to su zakoni koji su doneseni u razno vreme u prvom periodu, pa ih je iIlelkiiPajpiriussIlropiioIidbj:aJV'io Ik!ao~l)ittik;u.0 isJtiiJnJiIt:oo ovog twdenja; tlJ'OI'eiklu0IV1ih!ZaIkOlIla, naOiruu na Ikojli su doneti i [iCnOisItliPapiriulsa, mi danas ne znamo niSta pouroaiIlO, mada ima nekoliko hiJpoteza 0 tome. Iz citata koji w navedeni u delima ovih pisaca Ikao odlomci leges regiae, i ius sacrum. Da li se tu radilo 0 zaOConima Hi iPropisima donetdm na drugi nacin? Da Ii jt' ta zbirka uopste postojala nekada? To jos nije izvesno. Sumnju izaziva narocito cinjenica da nju ne pominje niko od lPisaca perioda republike.
b. Karakteristike 1. - Nerazvijenost. - Ekonomsku osnovu rimskog drustvenog i pravnog zivota ovog vremena Cini zatvorena kucna privreda, bazirana na malim posedima obradive zemlje i pravu za patricije da za stocarstvo koriste sume i pasnjake koji pripadaju njihovom gensu (ager gentilicius). I zemljoradnja i stocarstvo obavljani su radom clanova porodice. Zbog niskog stupnja razvitka proizvodnih snaga, rad coveka je davao nikakav Hi minimalan viSak proizvoda. Zato su svi morali raditi, a znatnija eksploatacija robovskog rada je bila jos nemoguca. Druga strana zatvorene kucne privrede i minimalnog viska proizvoda ljudskog rada je nerazvijena razmena: svaka porodica je zadovoljavala svoje potrebe uglavnom sopstvenom proizvodnjom. Razmena dobara obavljala se retko. Nerazvijena razmena i nerazvijene funkcije ddave i primitivni men talitet mogli su stvoriti sarno vrIo nerazvijen i primitivan sistem prava. Funkcije ddave svode se sarno na ddanje u pokornosti plebejaca, klijenata i rob ova, na vodenje ratova radi odbrane, osvajanja Hi pljacke i obezbedenje vlasti paterfamHijasa (koji je bio vazan oslonac i transmisija ddavne vlasti u ovom periodu) prema potcinjenim licima. Zato se propisi javnog prava svode na regulisanje prava kaznjavanja za najteze povrede pokornosti od strane plebejaca i robova (perduelio potcinjenih slobodnih Lica (parricidium
-
pobuna) i od strane paterfamilijasu ubistvo paterfamilijasa), na regu-
-
lisanje odnosa izmedu patricija i plebejaca i na uredenje vojnih pitanja. Pred. videne kazne su vrlo stroge (uglavnom smrtna kazna) i svirepe (vezivanje u vrecu zajedno sa zmijom i petlom); vojni propisi obezbeduju neograniccno pravo zivota i smrti komandanta nad vojnicima (imperium militiae) i iskljucivo pravo na podelu pljacke za patricije. Privatno pravo poznaje sarno najprimitivnije odnose razmene (prenos svojine - mancipatio i zajam), oblike svojine sa elementima drustvene svojine nasledenim od gentilskog uredenja (ager gentilicius, consortium) i pri-
-
22
....
vatnu svojinu, koju nastoji da razvije i ucvrsti. Ono utvrduje neograniceno pravo svojine za paterfamilijasa, iako obicaji, pa Ii nasledno pravo, smatraju njegovu imovinu porodicnom i daju clanovima porodice mnoga prava prema njoj. U oblasti porodice: obezbeduju neogranicenu vlast paterfamilijasa prema clanovima porodice, lisavajuCi ih pravne i poslovne sposobnosti i dajuCi paterfamilijasu ius vitae ac necis (pravo zivota i smrti). U oblastii nasleda obezbeuuju ucvrscivanje privatne svojine, potiskujuei prava agnata i gentila na imovinu de cuius-a, ako je on ostavio clanove porodice (sui). 2. - Veza sa religijom. - Rimsko pravo ovog vremena je tesno veza no sa religijom. Nijedan drZavni i pravni posao nije pocinjan ni zavrsavan bez prethodnog ispitivanja volje bogova (auspicije) i njihovog umilostivljenja (prinosenje zrtve). DrZavni poslovi (skupstine, sudenja, svecanosti i dr.) i pri. vatnopravni poslovi mogli su se obavljati sarno u dane kada je to religija dozvoljavala. U rimskom kalendaru su dani bili svrstani u kategorije: oko stotinu sto znaci dies nec fasti (dani mirovanja, dani u dana su bili oznaceni sa N kOjl1se ne preduzimaju poslovi, sluibene radnje i svecanosti), oko 40 dana
-
su bili oznaceni
sa F
-
sto znaci dies fasti
(dani odredeni
za pravne
poslove
i svecanosti), oko 200 dana su oznaceni sa C-sto znaci dies comitiales (dani rezervisani za skupstine i zasedanja sudija). Kalendar je cuvan kao religijska tajna pa se zato svaki magistrat, sudija i pojedinac pre pre. duzimanja posla morao obratiti svestenicima (pontifima) da mu od. rede dan u koji ee ga moei obaviti. Svestenici (pontifices) su bili cuvari i jedini sigurni poznavaoci pravnih pravila i rituala, a vrhovni svestenik (pontifex maxlmus) je bio nadlezan za autenticno tumacenje pravnih propisa. Zato je svaki Rimljanin pre preduzimanja pravnog posla morao da se obrati pontifima za uputstva i savet, a pontifex maxim us je uvek imao moguenost da pravna pravila protumaci onako kako zahtevaju interesi klase kojoj je pripadao (patricija). Neki pravni poslovi (testamenat) adrogacija morali su se obavljati pod njegovim predsedniStvom. Neka krivicna dela povlacila su religijske sankcije (sacer esto Zrtvovanje bogovima, znaci smrt; aquae et ignis interdictio zabrana upotrebe vatre i vode, znaci progonstvo) u cijem izvrsenju ucestvuju neposredno svestenici itd. Ipak se pravila jasna razlika izmedu pravnih pravila koja su regulisala zivot rimske drZave (ius) i pravila koja su regulisala unutrasnje uredenje religije i religijski ceremonijal (fas), sto je predstavljalo koren odvajanja prava od religije. Ovakva povezanost prava i religije nije bila posledica izraiene religioznosti Rimljana, niti je ona neka odlika rimske driave. Oslanjanje drZave nd religiju (prema tome povezanost prava i .religije) se pojavljuje kod svih primitivnih naroda u vreme stvaranja drZave, kada organizacija drZave i njen prinudni aparat nisu jos dovoljno razvijeni da bi mogli dovoljno i na svakom mestu obezbediti postovanje volje vladajuee klase, a primitivnost gradana, nepoznavanje prirodnih pojava i velika zavisnost i strah od njih, obezbeduju ogroman autoritet religije. Zato veza rimskog prava ovoga perioda sa religijom ukazuje na to da je rimska vladajuea klasa obilno koristila religijske sankcije za postizanje svojih ciljeva.
-
-
-
3. - Formalizam i simbolika. Znacajna karakteristika rimskoga pmva, a narocito privatnog, ovog vremena je veliki znacaj forme u kojoj se prav23
.. r
ni poslovi preduzimaju. Pri izvrsenju ma kakvog pravnog posla, nuzno je izgovoriti propisane reci ili uciniti propisane gestove. To znaci da su samo oni poslovi smatrani pravnim (samo oni su uZivali sankciju) za koje je bila unapred propisana forma. Pri tom su zahtevi forme bili vrlo strogi: najmanja greska u recima ili gestovima povlacila je niStavost posla. Odredeni gestovi iz kojih su sastavljene forme pravnih poslova najcesee su nastajali iz nekadasnje potrebe da se bas oni w~ine. a kad je potreba nestala gestovi su, dobijajuCi izvesne misticne i religijske okvire, zadrZavani kao zahtevi forme. Najocigledniji u tom pogledu je slucaj mancipacije (naCina za prenosenje svojine): ona je nastala u vremenu kada Rimljani nisu jos upotrebljavali novae nego bakarne sipke, koje je trebalo svaki put odmeravati. Zato je svakoj kupoprodaji morae prisustvovati merac sa vagom (lib ripens). Kada su Rimljani dobili novae, potreba za merenjem bakra je otpala, ali se i dalje zahtevalo prisustvo libripensa i svedoka a kupae je i dalje, ali sada sarno zbog zahteva forme i u ritualnom obliku, udarao stapieem 0 vagu. Drugi svecani gestovi su nastali kao simboli necega. Na toj osnovi se razvila pravna simbolika, koja je igrala znacajnu ulogu u rimskom pravnom zivotu. Pri sporu oko svojine parnicke stranke su stavljale na predmet oko koga se spore svoje stapiee (vindicta) koje simbolizuju koplje (koje je opet simbol vlasti); magistrat koji vrsi rasprodaju ratnog plena ili drugih stvari, zabadao je koplje (simbol vlasti koja mu daje pravo na javnu prodaju) na mesto prodaje (prodaja sub hasta); pratioci magistrata (liktori) nosili su snopove pruea u koje su zabodene sekire, simbolizujuCi time magistratovo pravo da izrice telesne i smrtne kazne (imperium); na sud se donosi saka zemlje ili vune koji simbolizuje zemljiste ili stado oko koga se vodi spor; ruka (manus) je simbol vlasti paterfamilijasa i sopstvenika zato se vlast muZa prema zeni naziva manus, zahvatiti rukom (manu eapere) znaci postati sopstvenikom, forma za pribavljanje svojine se naziva mancipatio a dosudivanje duznika poverioeu u duZnicko ropstvo manus iniectio. Svecane reci koje su upotrebljavane pri preduzimanju pravnih poslova nastale su, takode, vrlo cesto iz nekadasnje potrebe zaodenute u religijske i misticne formule. To je, na primer, slucaj sa nuncupatio koji je upotrebljavan pri pravljenju testamenta: reci nekadanje neformalne molbe upueivane skupstini, pretvorene su kasnije u svecanu formulu bez odredenog znacenja. Ipak najcesee upotreba odredenih reci pri preduzimanju odredenih poslova bila.je poslediea verovanja u njihovu magijsku snagu, u njihovu moe da pokrenu bogove da se svete onome ko ne izvrsi obavezu primljenu tim poslom. Takav je slucaj, na primer, sa kontraktima stipulatio i expensilatio. Ovako strogi formalizam i simbolika nisu proizvod Rimljanima svojstvenog duha, nego su, kao i kod drugih naroda na istom stupnju razvitka, nuZna poslediea primitivnih uslova u kojima se pravni zivot odvijao. U takvim uslovima formalizam se pojavljuje kao viSestruki pomagac u obavljanju razmene i odrianju pravnog poretka. U uslovima nerazvijene pismenosti, sveCano izgovorene reci, ucinjeni gestovi, prisustvo svedoka i javnosti postupka urt~zivali su u seeanje ljudi obavljeni pravni posao i time obezbedivali dokaz u slucaju spora; svec.anost samoga akta podize autoritet obavljenog posla u ocima primitivnog coveka, a religijski (}kviri forme ulivaju postovanje i strah, a time obezbeduju izvrsenje primljene obaveze. NuZno obraf.anje svestenicima za pomoe, da bi se obezbedila besprekorna forma pravnom poslu, omogucava,
-
24
10je svestenicima (koii su u ovom periodu jedan od znacajnih organa vladajuce klase) uvid u eelokupan pravni zivot, a tIme i kontrolu pravnog zivota i jednoobraznost primene pravnih pravila i njihovo svakodnevno prilagodavanje potrebama vladajuce klase; u nerazvijenom pravnom sistemu, koji ne poznaje sredstava za zastitu od prevarnih i uopste nepostenih radnji saugovaraca, forme, zasticena reIigijom i obavljena javno, sto znaci pod kontrolom i pritiskom javnog mnjenja obezbeduje minimum postenja i savesnosti u pravnim odnosima stranaka, nateruje stranke da prethodno dobro razmisle; cuva pojedinee (npr.: pri pravljenju testamenta, prodaji elana porodiee, njegovom kaznjavanju) i magistrate (npr.: pri izrieanju i izvrsenju kazne) od prenagljenih postupaka; Hd. 4. - Apstraktnost. - Kao posledica strogog formaIizma i veze sa religijom, javlja se apstraktnost pravnih poslova. Rimljani ovoga vremena u recima i gestovima ne vide zahteve forme, nego glavnog Cinioea pravnog posla, tvorea obaveza koje su iz njega nastale; izvrsene formalnosti obavezuju duznika da ispuni obavezu. Kauza njegove obaveze su izgO\;orene reCi i uCinjeni gestovi a ne ekonomski eilj zbog koga je pristupio izvrsenju (primljena protivvrednost, zelja da se ueini poklon i t.s1.). Zato ce on biti obavezan da ispuni primljene obaveze iako razlog zbog koga je pristupio pravnom poslu nije ispunjen (nije primio obecani novae na zajam, nije primio stvar eiju se eenu stipulacijom obavezao platiti i t. s1.); njegova obaveza ne zavisi od protiveinidbe nego od valjanosti forme, i obratno, gasenje njegove obaveze ne zavisi od toga da Ii ju je on ispunio, nego od toga da Ii je zadovoljena forma za gasenje obIigacija (acceptilatio, solutio per aes et libram). Pravni poslovi ovoga vremena nisu, dakle, kauzalni nego apstraktni. Apstraktnost formi dobila je odgovarajuCi izraz i u drugim gran ama ,prava: po izvrsenoj mancipaciji svojina na stvari je preneta, bez obzira na valjanost osnova prenosa; po izvrsenom deIiktu deHkvent se osuduje bez obzira na to da Ii je kriv (da Ii je vin); magistrat IPocinje i oprekidaskupStine izrice presude ne navodeci razloge za to; iudex u legisa!kcionom postupku TIe izrice obrazlozenu presudu nego iudicium (lalkonski formulisanu, neobrazlozenu »ree bogova«); skupstina lIle diskutuje 0 zakonskim predlozima, nego ih sarno neobrazlozenim glasanjem usvaja Hi odbaouje u celini; imenovanje naslednika, adrogacija, emancipacija itd., se vrSe neobrazlozenom voljom paterfamilijasa i odredenim reCima, a punovazni 'SUCim su formalnosti i~vrSene; itd. 5. - KonzervativDost. - Vezanost pravnog zivota za reIigiju je jedan od osnova sledece karakteristike rimskoga prava ovoga vremena - konzervativnost. Posto su formule stvorene od bozanskih predaka i religije, one se ne mogu ni menjati niti lako stvarati nove. Zato pravne Dorme imaju »veCiti« karakter - odrZavaju se i onda kada se sustina pravnih odnosa potpuno izmenila. Novonastali pravni odnosi ne dobijaju nove forme niti odmah bivaju priznati kao samostalna pravna ustanova, nego se svim sredstvima (tumaeenjima, eesto vrIo nategnutim, fikcijama i s1.) podvode pod postojece norme i obavljaju u postojeCim formama stvorenim za druge poslove (emancipacija se postize trostrukom fiktivnom prodajom, roena kupoprodaja dvema samostalnim sti-pulacijama itd.). Od ove karakteristike imali su veIike koristi patrieiji, naroeito u iducem periodu (republike). Polazeci od nje proglasili su svoje pravo stvoreno u ovom 25
/
III
periodu (staro ius civile), za sveto i nedostizno za pokorene narode, pa time i ovim putem osiguravali sebi privilegije. Tako, na pirmer, formalnosti mancipacije su bile pristupacne sarno Rirnljanima a res manicipi (osnovna sredstva proizvodnje) mogla su se pribaviti sarno u toj formi prema tome sarno oni su mogli biti sopstvenici tih stvari.
-
3.
-
Zakon XII tabUca
Iako je donet u prvim decenijama sledeceg perioda, perioda republike, 451. i 450. pre n.e., govorimo ovde 0 Zakonu XII tablica zato sto on uglavnom predstavlja kodifikaciju starog ius civile, koje je stvoreno u toku prvog perioda i nosi u sebi njegove karakteristike. Rimski hronicari i pravnici isticu da je donosenje Zakona XII tablica znacajan uspeh plebejaca u njihovoj borbi za politicka prava. Posto su pravna pravila, dani u koje su mogli biti obavljeni pojedini pravni poslovi i forme koje su za njih morale biti upotrebljene, cuvani kao tajna od strane svestenicke kolegije pontifa (pontifices) sastavljene iskljucivo od patricija, plebejci ih nisu poznavali pa su zato bili cesto izlozeni sarnovolji i zloupotrebama od strane patricija. Na njihov zahtev, patriciji su pristali da kodifikuju i objave ius civile. Godine 451. pre n.e. izabrali su komisiju od 10 clanova i dali joj neogranicenu vlast »da napise zakone« (decemviri legibu.s scribendis). Posto oni nisu zavrsili posao te godine, sledece (450) god. imenovani su drugi decemviri koji su zavrsili say posao. Plikupljena pravila bila su napisana na dvanaest tablica i objavljena na forumu. Zato je ova prva rimska kodifikacija dobila ime Zakon XII tablica. U stvari Zakon XII tablica nije rezultat jedino zahteva plebejaca. On je normalna posledica celog toka dogadaja, a narocito osnivanja i ucvrscenja ddave i njenog postepenog oslobadanja od svestenika. I patriciji su imali potrebu da pravo nasledeno iz gentilskog perioda i vojne demokratije, stvarano u proteklim vekovima brzih promena, preciste, oslobode ga onoga sto je protivno njihovim interesima i dodaju rnu ono sto ce ubrzati zamiranje preZiveJih i podstaci razvitak novih pravnih odnosa. Zbog toga, iako su rimski hronicari (npr. Livije) govorili da je zakon XII tablica fons omni publici privatique iuris (osnov celokupnog javnog i privatnog prava), on nije kodifikacija obicaja u bukvalnom znacenju te reci: on je zakon sastavljen uglavnom iz pravila uzetih iz obicajnog prava aU i iz novih pravila koja izraZavaju volju i tendencije tadanje vladajuce klase. Sa druge strane on nije kodifikacija celokupnog prava, zbomik svih pravila obicajnog prava koja su bila u primeni, ili, tacnije receno, pravna pravila sadrZana u njemu ne pokrivaju celokupni pravni zivot Rimljana toga vremena, vec Zakon reguliSe sarno one odnose i sadrli sarno ona pravila obicajnog prava koji iz nekog razloga izazivaju razlicita tumacenja, razlicitu primenu. To se najcesce desava zato sto se nesto 11praksi menja sto neko od pravila koje regulise neki pravni odnos vise ne odgovara potrebama, prevazideno je, pa se javljaju neka tumacenja koja mu daju novi smisao, sto izaziva otpor konzervativnih gradana. IIi se zeli uvesti u zivot neko novo pravilo koje taj odnos regulise na drugi, novi nacin, cemu opet konzervativniji gradani daju otpor. IIi se radi 0 izumiranju, nestajanju nekog pravnog odnosa, neke pravne ustanove i njegovo potiski26
vanje novo stvorenim sto izazivarazlicita tumacenja i sporove. Svim tim slucajevima Zakon jeposvetio posebnu paznju nastojeCi da utvrdi jasna pravila i time otkloni mogucnost razlicitih tumacenja i razlicite primene u praksi. Sa druge strane, Zakon sarno uzgredno pominje, Hi uopste ne pominje one pravne ustanove i pravne odnose koji potpuno odgovaraju uslovima i potrebama zivota toga vremena, koji su dovoljno usadeni u svest gradana kao dobri i obavezni pa ne izazivaju razlicita tumacenja i razliCitu primenu u praksi. Zato, npr., patria potestas i mnoge druge ustanove koje su odigrale izvanredno znacajnu ulogu u zivotu Rimljana toga vremena, nisu uopste pomenuti u Zakonu. Tekst Zakona XII tablica nije nam sacuvan, jer su tab lice istaknute na forumu 451. i 450. god. izgorele prilikom provale Gala u Rim. Docnije su, izgleda, tablice obnovljene, ali njihova sudbina nam nije poznata. Mi za njega znamo sarno kroz citate njegovih odredaba koji su rasuti po delima velikog broja rimskih i grckih pravnika, istoricara, gramaticara i knjizevnika. Vadenjem i sredivanjem ovih citata izvrsena je njegova rekonstrukcija, koja razume se, nije potpuna i izaziva sporove. Najpoznatije rekonstrukcije Zakona XII tablica su: Godofredusova iz 1653.god.; Dirksenova iz 1824, i selova (Legis duodecim tabularum reliquiae), koja je posIuzila kao osnov mnogim savremenim izdanjima i prevodima. Zakon XII tablica je preveden na skoro sve velike jezike sveta. Kod nas tekst i prevod zakona je objavljen nekoliko puta. Poslednji put 1970. u Zbirci tekstova iz rimskog prava koji su priredili prof. J. Danilovic i prof. O. Stanojevic. Rimljani su kroz celu svoju istoriju pridavali vrIo veliki znacaj Zakonu XII tabllca. Smatrali su ga nekom vrstom ustavnog zakona, »izvorom celokupnog javnog i privatnog prava«. Ukazivali su mu skoro religijsko postovanje. Ucili su ga u skolama napamet. Jos i u vreme Justinijana dakle hiljadu godina posle njegovog izdanja - citirali su ga sa postovanjem, i smatrali da su svi docniji zakoni razvijali principe postavijene u njemu. Pravo formulisano u Zakonu XII tablica nije moglo biti ukinuto od magistrata. Ipak su Rimljani, pritisnuti potrebom, preko svih odredaba Zakona XII tablica koje vise nisu odgovarale promenjenim usiovima, prelazili ne primenjujuCi ih, ili su ih tumacenjem prilagodavali promenjenim potrebama, a relativno cesto su se sluZili njegovim autoritetom da pribave postovanje novim pro;1isima koji u stvari nisu postojali u Zakonu XII tablica.
-
Kao i zakoI)ici svih drugih naroda izdati na tom stupnju razvitka, Zakon XII tablica posvecuje najviSe pafnje sudskom postupku i javnim i privatnim deliktima. Razlog je u tome sto su se sve prve kodifikacije pojavile u vreme ucvrsCivanja ddavne vlasti, u vreme kada novostvorena drzava poCinje sve viSc da se mesa u svakodnevni zivot gradana, osniva sudove i uzima pravosude u svuje ruke. To su novine koje zahtevaju potpuno i precizno regulisanje i podvucenu odgovornost. Posebnu paznju, takode, Zakon posvecuje pitanjima svojine na nepokretnostima i susedskim odnosima, sto pokazuje da je donet u vreme formiranja i ucvrsCivanja privatne svojine na nepokretnostima. Najzad, Zakon posvecuje posebnu paznju naslednim, tutorskim i drugim pravima bliskih srodnika, sto ukazuje na vreme promena u porodicnim odnosima (naroCito imovinskim) tj. na vreme raspadanja konsorciju" 27
ma i ucvrseenja familije kao osnovnog oblika porodice. Po ~elovoj rekonstrukciji, koja je posluzila kao osnov prevodima na srpskohrvatski jezik do sada objavljenim, materija je rasporedena po tablicama na sledeCi naCin: tablica I-III sudski postupak i izvrsenje presuda; tablica IV-V porodicno i nasledno pravo; tablica VI-VII imovinski odnosi; tablica IX krivicna dela; tablica X religijski obredi; tablica XI-XII razna druga pravila koja regulisu razne oblasti drustvenog zivota.
III. - PERIOD REPUBLIKE: 00 DRZAVE-GRADA DO NAIVECE ROBOVLASNICKE DRZAVE SVETA (509.-27. GOD. PRE N.E.)
1. -
Ekonomske i drustvene promene
A. - DO PUNSKIH RATOVA- PRVA ,POLOVINA PERIODA REPUBLIKE Period Republike mozemo podeliti u dva podperioda uzimajuCi kao granicu punske ratove. U toku prve polovine republike Rimljani su postali gospodari Apeninskog poluostrva. Neki od naroda pokorenih u ovom periodll su bili na daleko viSem kulturnom nivon od Rimljana. To je narocito slucaj sa Etrurcima. Oni su vee poznavali razvijene robovlasnicke odnose i visoku tehnicku kulturu, narocito u obradi metala. Njihov nacin zivota i njihova umetnost ukazuje na daleko visi stupanja razvitka od onoga koji su imali Rimljani u tom vremenu. Grci, koji su nastanjivali gradove na jugu Poluostrva, bili su majstori prekomorske trgovine. U Kampanji su bili vrIo razvijeni zanati. Tu i u drugim oblastima; Rimljani su dobili i vrIo siroku sirovinsku bazu. PokoravajuCi ove narode, Rimljani nisu uniStili njihove kulture. One su sarno bile zaustavljene u njihovom razvitku a zatim ukljucene u rimsku ratnu i drlavnu masinu. To je ogromno podiglo proizvodne snage Rimljana i njihov opsti kultumi nivo. Ipak u toku prve polovine republike nije doslo do korenitih promena u ekonomskoj i drustvenoj strukturi rimske drlave. U osnovi njene privrede lezala jc i dalje zatvorena kuena privreda, zasnovana na malom i srednjem zemljiSnom posedu, obradivanom od strane svih clanova porodice. (Poznata je prica 0 T. Lauriciusu koga su senatori. kad su dosli da mu saopste da je izabran za prvog diktatora Rima, zatekli da ore svoju njivu. Ropstvo je i dalje patrijarhalnog karaktera i igra skoro beznacajnu ulogu u zivotu Rimljana. Osnovni unutrasnji drustveni problem je odnos patricija i plebejaca i odnos njihov sa pokorenim narodima. Plebejci, koji su postali vrlo brojni, ucestvuju sa patricijama u ratovima i imaju podjednake zasluge za osvajanja. Medutim, njihov udeo u podeli plena i upravljanju zemljom daleko je manji. Zato oni vode stalnu i ostru borbu za izjednacenje sa patricijama. Veliki deo osvajanja na Poluostrvu, Rimljani su izvrsili na taj naCin sto su najpre zakljucili savez sa susedom, a zatim mu u savezu dali potCinjen polozaj. Takvi saveznicki odnosi stvarali su posebnu grupu problema rimske drlave toga vremena. 28
B. -
POSLE PUNSKIH
RATOVA -
POSLEDNJA DVA VEKA RBPUBLIKE
a. Privreda
-
-
1. I.atifundije. lako nije doslo do korenitih promena u ekonomskoj i drustvenoj strukturi, u prvoj polovini repubIike pripremljeni su uslovi da dode do krupnih i brzih promena u drugoj polovini Republike, odmah po zavrsetku punskih ratova. Korenite promene nastupile su u svim oblastima drustvenog i ddavnog zivota tako da punski ratovi predstavljaju jednu od prekretinaca u rimskoj istoriji. Osnov svih promena predstavlja stvaranje latifundija i ukljucenje ogromnog broja roboda u proizvodnju. Uzore za to Rimljani su zatekli na Siciliji, kad su je osvojili od Kartagine. U novoosvojenoj provinciji Rimljani su deo stanovniStva ubijali, veliki deo pretvarali u robove, a jedan deo je ostajao u slobodi. NajveCi deo zemlje u novoosvojenoj provinciji proglasavan je za driavnu zemlju (solum provindale). Velike komplekse ove zemlje (po nekoliko stotina ili hiljada jugera) uzimali su pojedini bogati i vlasti bliski ljudi u zakup od ddave, za minimalnu zakupninu. Tu su dovodili veliki broj robova, koje je kvestor prodavao, vec na bojnom polju takoreCi, po minimalnoj ceni. Tako su stvarani veliki zemljiSni posedi - latifundije. (Od latus - sirok, veliki i fundus - zemljisni posed), na kojima je, uz brutalnu nemilosrdnu eksploataciju robova, organizovana proizvodnja ogromnih kolicina fita za trfiSte. Vremenom su na ovaj nacin organizovane latifundije postale vrlo rasireni oblik zemljiSnog poseda i u Italiji. Mali i srednji zemljiSni posednici Apeninskog poluostrva koji su na svojim ledima izneli sve ratove, sva osvajanja i sve nedace neprijeteljskih invazija, vracali su se iz ratova prezadufeni zbog velikih poreza i zaticali upropascene posede zbog dugog odsustva, neprijateljske pljacke i gramzivosti susednih vlasnika latifundija. Zbog gramzivosti zelenasa kod kojih su se zaduzivali da bi platili duine poreze i obnovili svoja gazdinstva, oni su ubrzo ostajali bez svojih poseda. Usto, zbog konkurencije latifundija, koje su prodavale fito po nizim cenama nego sto je kostala sopstvena proizvodnja zita sitnog zemljiSnog posednika na Apeninskom poluostrvu, nastupila je preorijentacija poljoprivrede na Apeninskom poluostrvu ka proizvodnji vinove loze i maslina, koje zahtevaju i investicije i viSegodiSnje ocekivanje prvoga roda. Zbog toga se mali i srednji zemljoposednici jos viSe zaduzuju pod vrlo teskim uslovima. Vremenom oni gube svoje posede, a zelenasi od tako stecenih poseda stvaraju latifundije na koje dovode masu robova. 2. - Malt i srednji zemljisni posed. Ipak mali i srednji posed na Poluostrvu nije sasvim iScezao. On se zaddao u masi naroeito na severu. Osim toga u nekoliko mahova su dodeljivane manje parcele plebsu (na osnovu tzv. agrarnih zakona) ili isluienim vojnicima. Tako su obnavljani mali zemIjiSni posedi, ciji znatan deo je vremenom opet postajao plen zelenasa i okolnih latifundija. No i ukoliko su se oddavali, mali zemljiSni posednici su bili uglavnom jako siromasni, pa su se, uz obradu svoje zemlje, bavili cesto i najamnim radom. Nairne, vlasnici latifundija su obicno na njima drfali onoliki broj robova koliki su u toku cele godine mogli da zaposle. Dobar robovlasnik, kaze Katon u svom delu De agricultura, ne sme da do-
-
29
zvoli da ma koji rob provede dan ne radeei - za robove nema ni praznika ni nedelje. Zato su za sezonske poslove koji se moraju brzo obaviti, narocito zetvu, uzimali kao nadopunu i slobodne najamne radnike. Isto tako »na nezdravim mestima bolje je obradivati zemlju najamnimn radnicima nego robovima«, kaie Varon u svome delu De re rustica. Zbog toga je u robovlasnickom Rimu uvek igrao vaznu ulogu i najamni rad. Osim malog zemljisnog poseda na Apeninskom poluostrvu je kroz eeo period republike dosta rasiren stari oblik poseda, srednji zemljiSni posed u vlasniStvu bogatih starih patricijskih porodiea, ali i skorojeviea obradivan sa manjim brojem rob ova uz nespecijalizovanu proizvodnju i ne za trliste, tj. uz proizvodnju raznih poljoprivrednih proizvoda za potrebe vlasnika. Ovakvi posebi nazivani su villa. 3. Zanatstvo i trgovina. Ratovi i osvajanja su uslovili brzi razvitak zanatstva. Vojska je zahtevala oruije, kola i ratne masine. U osvojenim gradovima zatecene su iskusne zanatlije, ana osvojenim teritorijama sirovine za zanatlije. Latifundije zahtevaju ogromne koliCine oruda za robove koji ih cesto kvare. Parazitski zivot robovlasnika zahteva luksuzne gradevine, stanove, tkanine, ukrase itd. Razvijena trgovina traii proizvode za izvoz u zaostalije provincije. Zbog svega, zanatstvo se naglo razvija. U zanatske radionice se ukljucuju i robovi, koji su cesto bili dovedeni iz grckih gravoda vee kao izucene zanatlije. Neki gradovi su se bili specijalizovali u izvesnim zanatima. Tako Katon piSe da obueu i odeeu za robove treba kupovati u Rimu, sudove za ulje i vino i bakarne predmete u Kapui i Noli. Gradovi u Etruriji su proizvodili odlicnu keramiku a naroCito lampe. No valja napomenuti da su svi ovi zanatski proizvodi uglavnom bili namenjivani selu ili izvozu u provincije. Luksuzni predmeti za potrebe robovlasnika donoseni su iz Grcke i sa Istoka. Trgovina, koja je u proslom periodu pocela da se razvija i igra vidnu ulogu u ekonomskom zivotu, dobija velike razmere. Ceo bazen Sredozemnog mora, skoro eeo anticki svet, postaje jedno trgovinsko podrucje. U ratne svr-
-
he izgradeni
-
su drumovi
i flota
-
trgovina
ih iskoriseuje.
Masovna
upotreba
robova omogueuje proizvodnju za triiSte. To sve daje polet trgoveima grckih gradova u Juinoj Italiji, koji su jedno kratko vreme po osvajanju bili zamrli. No trgovinom se ne bave sarno oni, nego su u nju bili ukljuceni svi slojevi, a narocito bogati plebejci. Tako Plutarh piSe za Katona da se bavio sirokim trgovanskim operacijama: trgovao zemljom, vodenom snagom, osnivao kompanije za gradnju brodova i tako dalje. Trgovalo se najviSe robovima, zitom i zemljom, stanovima, luksuznim predmetima, ali i svim drugim artiklima predmetima svakodnevne potrosnje i ishrane itd. Vodila se krupna prekomorska trgovina ali i najsitnija trgovina u plebejskim kvartovima. Paralelno se razvijaju i druga dva pomagaca trgovine: novae i kredit. U IV v. (340-338. g.) javlja se prvi rimski kovani novae. Jediniea ovoga novea je as koji je sadriao u pocetku jednu funtu (Libra = 328 grama) bakra i delio se na 12 delova (unciae), a doenije je smanjen na 1/6 funte. Pred prvi punski rat poceo se kovati srebrni novae sestercius ili nummus, a njegovi najveci apoeni koji su vredeli 10 libralnih asa zvali su se denarius. U vreme principata preslo se i na zlatan novae koji je nazvan aureus a od Konstantina solidus aureus. Sestercius je tada postao sitan bakarni novae cija vrednost je bila stoti deo aureusa, odnosno u Justinijanovo doba, hiljaditi deo solidusa.
-
-
30
Razvija se do ogromnih razmera i zelenastvo, koje doprinosi u velikoj meri unistenju i proletarizovanju malih zemljoposednika i stvaranju latifundija. Pored pojedinaca koji su davali zajmove siromasnim seljacima i naplaCivali im i 50% interesa, i krupnih zelenasa koji su davali zajmove gradovima u provinciji i drZavama, najeesce da bi mogli platiti neku kaznu ili otkup koji su rimskii magistrati razrezivali na njih (eesto su tu magistrati i zelenasi radiIi po dogovoru i ortaeki), bio se razvio specijalni oblik zelenastva u vidu drustva za zakup poreza (societates publicanorum) i drustva za zakup javnih radova.
b. Drustvena struktura Paralelno, i uzajamnom uslovljenoscu i uzajamnim uticajima povezane sa svim ovim promenama, odigrale su se i korenite promene u drustvenoj strukturi Rima, koja postaje vrlo slozena. Dva nova elementa u strukturi rimskog drustva, koji mu i daju osnovno obelezje u ovom periodu, jesu: robovi i pokoreni narodi. 1. - Robovt - Uspesni ratovi dovode na rimsku teritoriju ogroman broj robova. Njihova vrlo niska cena, izazvana velikom ponudom na trZiStu, ucinila jt' da je njihov pravni polozaj sveden na polozaj objekata prava st\'ari. (Po Varonovim recima - (Varro, De re rustica 1, 17) - sve stvari se dele na: »stvari koje su neme, stvari koje mueu i stvari koje govore«), a njihova eksploatacija i tretman bili su suroviji i bespostedniji od onoga koji je bio primenjivan prema domacim zivotinjama. Sa druge strane to je omogucilo da Rimljani celokupnu proizvodnju, a vremenom i organizaciju i rukovodenje proizvodnjom u latifundijama i radionicama, prebace na robove. Oni se sada bave samo ratom, drZavnom upravom i krupnim finansijskim i trgovaekim operacijama, ili besposliee provodeCi dane po ulicama, forumima, cirkusima ili termama, a noCi na gozbama i bahanalijama. 2. - Latini i peregrini. - Poseban polozaj imali su stanovici Lacij'.1ma, koji su bili Rimljanima nacionalno i verski bliski i sa kojima su od davnina bili u Latinskom savezu. Njh su nazvali Latini (latini) i priznavali im aktivno biraeko pravo, ako dodu u Rim da glasaju, pravo da zakljueuju brakove sa njima i da zakljueuju ugovore. Prikljueujuci pojedine gradove u oblasti Apeninskog poluostrva svojoj drZavi Rimljani su relativno ranD poeeli da ih naseljavaju. Osnovali su svoje koJonije naselja (coloniae civium romanorum) u zajednici sa Latinima (coloniae latinae). Na ovaj naCin su uevrscivali svoju vlast na poluostrvu i romanizirali ga, SHena naselja sa polozajem kolonija osnovali su i u drugim provillcijama. U pokorenim zemljama van Italije, Rimljani su osnivali provincije koje su predstavljale teritorijalne i upravne jedinice rimske vlasti na njima. Svakom od njih upravljao je po jedan isluzeni viSi magistrat, koga je imenovao Senat. Deo pokorenill naroda u provincijama koji je ostao ziv i na slobodi posle osvajanja, dobijao je razlieit polozaj u rimskoj drZavi. To je zavisilo eesto od stcpena otpora koji je provincija dala rimskoj okupaciji, od momentalnog sticaja okolnosti i od naravi vojskovode koji je izvrsio osva-
-
31
.1an.1e,ko.1i .1e po pravu i praksi putem tzv. lex data, odredivao poloza.1 provinci.1e ko.1u .1e osvo.1io. Stanovnici nekih provinci.1a nisu se smeli pribliziti Rimu na 100 kilometara a drugi su vodili vrIo zivu trgovinu sa Rimom. Ipak su svi zajedno nazivani peregrinima (peregrini), nisu imali ni pasivno ni aktivno biracko pravo, nisu mogli sklapati brakove sa Riml.1anima i nisu mogli zakl.1uCivali pravne poslove sa Riml.1anima na naCin ko.1ipredvida ius civile.
3. - Nobili i ekvestri.
-
U toku Republike,
unutrasn.1im
raslo.1avan.1em,
potpuno presta.1u da posto.1e kao posebni slo.1evi patrici.1i i plebejci. Poslovni l.1udi - trgovei, bankari, vlasnici latifundi.1a, preduzimaci itd. - ovoga perioda bili su uglavnom plebe.1ci. Sarno relativno mali bro.1 patricija je uspeo da promeni svoj nacin zivota i da se ukljuci u trgovinu i druge poslove. To, po n.1ihovom shvatanju, i nije bilo bas sasvim dostojno uglednog patrici.1a. Cieeron u svo.1o.1knjizi 0 zaniman.1ima, npr., kaZe da ugledni gradanin mOLe sebi da dozvoli da se bavi trgovinom sarno ako .1e ona velikog obima i ako stecen'l bogatstva ulaze u zeml.1oradn.1u, koja .1e .1edino otmeno zanimanjc. Okovani shvatanjima stvorenim tokom prethodnih vekova i velikim postovan.1cm tradicije, patrici.1i su velikim delom osta.1ali da zive na svo.1im starim srednjim zeml.1iSlJim posedima i po svo.1im starim navikama, izuzev sto su o~radu zemlJe i oni prepustili robovima. Oni su prestali da budu na.1bogatiji sloj rimskog drustva, jer su bogatstva poslovnih ljudi plebejaea bila daleko veca. Gube6 ekonomsku osnovu svoje vlasti, oni su je opravdavali slavnom prosloscu i zaslugama svojih predaka. Oni uspevaju da nametnu celom Rimu religiozno postovanje prema proslosti. Tako se potomci slavnih patricija prctvaraju u zatvoIeni uski krug nazvan nobilitas, iz koga su ispali svi patriciji koji nisu imali tako slavne pretke. U n.1ega .1e vrIo tesko ulazio neki bivsi plebe.1eac koji .1e uspeo da se popne do najvisih drlavnih funkci.1a, ali on je u tom drustvu uvek bio obelezen kao dosl.1ak - homo noVus. Drugi su davali citava bogatstva da usvo.1en.1em ili nekim falsifikatom dokaZu svo.1u rodbinsku vezu sa nekim slavnim covekom proslosti. Ovim putem nobiles S11uspcli da odde tra.1no u svojim rukama senat, koji je fakticki imao najviS~ vlasti i fakticki upravl.1ao rimskom drlavom u periodu republike. Zato su oni nazivani 1 »senatski red«. Bogati plebc.1ci, poslovni l.1udi, obrazovali su poseban slo.1 ko.1i .1e dobio ime »kon.1icki red« (ordo equester) po tome sto su n.1egovi clanovi, pocevsi od reformi Servi.1a Tuli.1a, zbog bogatstva razvrstavani u kon.1icke eenturi.1e. Ostflli plebcjci, zajedno sa propalim patricijima, oslobodenim robovima, a narocito Si. bivsim malim zemljiSnim posednicima, koji su u proeesu stvaranja latifundija postali htve zelenastva, izgubili svoju zemlju i tako proletarizovani masovno dolazili u Rim, obrazovali su novi, za ova.1 period rimske istorije karakteristican, slo.1 - gradski plebs. Potpuno proletarizovan, a neradan i ponosan lla svo.1u slobodu, svo.1e pravo rimskog gradanstva i svoje pravo glasa. ovaj lumpen-proletari.1at - kako ga .1enazvao Marks - .1eza novae, gozb~ i cirkuske predstave glasao za jednog ili drugog kandidata za visoke polozaje u driavnoj upravi i; kao orude raznih politickih protivnika ili samostalno, priredivao cesto razne demonstracije ili napade na pojedine senatore i njihove kucc. Kao takav, gradski plebs je mnogo puta bio glavni oslon:\c pomocu koga su dosli na vlast mnogi rimski slavni drlavnici, ali istovremeno on .1e kao neobuzdana masa bio permanentna opasnost za unutrasnji mir Rima. 32
---
C. -
DR2:AVNO UREDENJE
Rimljani su svoju- drlavu u ovom periodu nazivaIi res publica, tj. »opsti drustvepi posao - zastita opstih interesa«. Formalno najvisi drlavni organ je centurijska skupstina, organizovana reformom Servija Tulija. Ona je donosUa zakone i biraIa
najviSe funkcionere
-
magistrate. Osim nje
oddavt'l.f1esu i kurijske skupstine. Njima je predsedavao vrhovni svestenik
- pontifex
maxim us a sluzile su za pravljenje testamenta, usvojenja itd. Drugi od najviSih drlavnih organa je senat. Imao je 300, pa 600, pa 900 clanova. U njega su po nasledu ulazili clanovi odredenih porodica (nobiles) i bivsi visoki magistrati. Upravnu vlast vrsili su magistrati, koje je birala skupstina sa mandatom od godmu dana. Svoje funkcije magistrati su obavljaIi besplatno i imali su polozaj, ne drlavnog cinovnika, nego izabranog drlavnog funkcionera. Delih su se na »viSe«, koji su imaIi imperium tj. vlast naredivanja uz pravo kaZnjavanja za nepostovanje njihovih naredbi, i »nize«, koji su imali sarno pot('st~s. tj. obavljanje izvesnih drlavnih poslova, ali bez prava naredinnja i kaZnjavanja. Najvisi magistrat sacinjavala su dva konzula (conzules) koje je birala centurijska skupstina. Oni su imali ovlascenje da sazivaju skupstine i senat i da predsedavaju, ,da stvaraju pravna pravila koja za vreme njihovog mandata ,imaju snagu zakona, a da komanduju vojskom, da imenuju senatore (pr~ ustanovljenja funkcije cenzora) i da obavljaju druge upravne i pravosudne poslove. Svaki od njih je imao potpuno jednaka ovlascenja i obavljrtu ih je sam s tim da je drugi konzul imao pravo veta na odluke svog kolc~',~,Ooa konzula imala su pravo veta na odluke svih drugih magistrata. S drug~ strane, na njihove osude na smrtne i druge teske kazne, gradani su se mogli zaliti skupstini (provocatio ad populum). U slucajn velikih opasnosti za drlavu, umesto konzula, imenovan je jedan diktator. Na njegove odluke niko nije imao pravo veta niti zalbe, aU je njego\'.\ funkcija vremenski ogranicena najviSe na sest meseci. Za privatno pravo su znacajni narocito pretori i kurulski edili. Pretori su u pocetku birani kao mlade kolege, zamenici konzula sa istim ovlasc~njima kao i oni, ali su vremenom svoju aktivnost sveli na organizovanje pravosuda i, tl vezi sa tim, stvaranje pravnih pravila. Bilo ih je dvojica: gradski prdoI', koji je organizovao raspravljanje sporova izmedu Rimljana i primenjivao i stvarao ius civile, i peregrinski pretor, koji je organizovao raspravljar'je sporova izmedu peregrina i primenjivao i stvarao ius gentium. Kurulskl edil jc bio viSi magistrat zaduien za odrlavanje reda i snabdevanje grad~ hr~lJcm. Pritom je imao izvesnu jurisdikciju u sporovima nastaIim na pijacan.a. U toj funkciji je doprineo razvoju privatnog prava, a narocito ugo\"'Jra 0 kupo-prodaji. Poseban polozaj imao je cenzor. Biran je svakc pete godine sa mandatom od 18 meseci sa zadatkom da izvrsi popis senatora i rimski h gradana i njihove imovine i da ih razvrsta po centurijama. Pritom je imao vrlo siroka ovlascenja; da iskljuci senatore, ucini gradane ne3po30brhn da vrse javne funkcije, da naredi njihovo preseljenje itd. U stvari ddavom je upravljao senat. On je upravljao drlavnom blagajnom, skupstine su mogle glasati sarno 0 onom predlogu koji je on usvojio, on 3 Rimsko privatno pravo
33
,
je sast.l\'lho listu kandidata za magistarske funkcije, on je imenovao vojne komandante i upravnike provincija. Na taj nacin svi su zavisili ",d njega a on ih je, iako nije imac nikakvu formaInu vIast prema njima, ddao staIno u svojoj vIastl.
2. - Pravo
-
1.- Opste karakteristike. Brzi razvitak rimske drZave u toku perioda republike i promene u ekonomskoj i drustvenoj strukturi, bili su praceni brzim raz"itkom svih grana prava. U ovom periodu postavIjeni su osnovi svega onoga sto Je uCinilo rimsko pravo tako sIavnim. Da bi mogli vIadati tako velikom ddavom i obezbediti pravni zivot u njoj, RimIjani su najveci deo svojih umova i najveCi deo svoga vremena vekovima posveCivali pravu. Prinudeni brzim razvitkom robno-novcanie razmene da stalno menjaju i razvijaju svoja pravna pravila i prilagodavaju ih novim uslovima, a vezani tradicijom i religijskosn ncprikosnovenoscu Zakona XII tablica, cije pravo je bilo suvise nerazvijeno za nove uslove, RimIjani su bili prinudeni da prilaze stvaranju novih pravnih pravila S~ mnogo studioznosti i elasticnosti. Rezultat svega je izvanred...rl smis:Jo Rinl]jana za pravo i izvanredno elastican, dobro prostudiran i prakticIlo resct' pravni sistem. To se narocito odnosi na privatno pravo a u njemu r.arocito nil obligaciono pravo. Pri tome, ne sarno da je stvoren veliki broj novih pravnih ustanova koje omogucuju regulisanje i vrlo komplikovanih i nijansiranih odnosa stranaka, nego se iz omcva izmenio i pogled RimIjana na sustinu prava i njegove forme. Pre svega pravo se u znatnoj meri odvaja od religije i oslobada se od nje. Drzava je sada dovoIjno razvila svoje funkcije i dovoIjno razvila i ojaCala svoj. aparat da moze sarno pomocu njega da obezbedi postovanje njene voIje od strane gradana nije joj viSe toliko potreban oslonac na religiju kao u prvom periodu. Sa druge strane robovi i pokoreni narodi su imali svoje religije, pa se pomocu rimske religije nije ni moglo nista postici kod njih. Pa i kod samih Rjm]jaI.'a se, zbog njihovog sada znatno viseg kulturnog nivoa, nije moglo pomocu rdigijc mnogo postici. Sa druge strane, razvijenoj razmeni smetaju glomazne, rituaIne, spore i pristup::lcne sarno RimIjanima forme staroga ius civile. Zato pravnici trafe nacine da se poslovi obavIjaju brzo i jednostavno. Na tom posIu, veliku teskocu im stvara neprikosnoveno us civile. Zato putevi kojima idu su: ne ukidanje nego vr1.o siroko tumacenje, zaobilaZenje i izigravanje njegovih propisa.
-
-
prema tome nije vise voIja bogova, nego Prav::>je odvojeno od religije volja Ijudi, koja se moze menjati i koja moze stvoriti nove pravne norme. Reci i gestovi cinjeni pri izvrsenju nekog pravnog akta ne shvataju se vise kao tvorci njegovog dejstva, nego kao zahtev forme u koju treba zaodenuti voIju stranaka da bi se obezbedila upotreba wzbe koju predvida ius civile. Znaci, voIja stranaka je tvorac pravnog posIa, pa se u sukobu voIje stranaka i forme daje prven&t\'O prvoj. Zato se valjanost pravnog posla moze napadati iako su svi zahte'i forme zadovoIjeni. Tako su pravni poslovi postepeno gubili apstrakt'lo dejstvo. Sa druge strane, ovako shvacena forma nije nufna za valjanost svakog pravnog posla (nego sarno za one za koje se to izricno zahtevalo), pa su se mogH stvarati i neformalni pravni poslovi. 34
2. - Ius honorarium (pretorsko pravo i pravo kurulsldh ediIa). - Brzi
razvitak rims1:~ drzave i robno-novcane razmene u njoj, nametali su veliku zakonodavnu aktivnost. Zakone (leges) je donosila skupstina na predlog nekog od magi51ara i It.':7prethodnu saglasnost senata. Medutim, u oblasti privatnog prava, narobif) obligacionog, Rimljani su vrIo retko pribegavali zakonima. VrIo mali broj zakona je donet u toj oblasti prava. Rimsko privatno pravo stvoren:.> je najveCim delom zaslugom pretora (pretores) i kurulskih edila (aediles curules). Pretori su bili medu najviSim magistratima u rang-listi su bili odmah posle konsula. U pocetku je biran sarno jedan pretor. Docnije su birana dva: jedan za sporove rimskih gradana (gradski pretor praetor urbanus) a drugi za sporove rimskih gradana sa peregrinima i sporove peregrina iz raznih provincija (peregrinski pretor praetor peregrinus). Docnije se broj pretOla popeo na 8 (za vreme Sule), pa na 16 (za vreme Cezara). Pretori su, kao i konsuli, imali vlast naredivanja i kaznjavanja (imperium) koju su dol>ijah od skupstine. Oni su cesto komandovali vojskom, zamenjivali konsule i vrsili druge funkcije, ali njihov glavni posao bilo je organizovanje pravosuda u gradanskim stvarima, ili tacnije receno, organizovanje resavanja pojedinih sporova izmedu gradana. Pri tom njih je vezivalo ius civile i svi zakoni. Ali ius civilc nijc davalo resenje za veliki broj odnosa, koji su se takoreci svakodnevllo javljali u praksi. Pretor je morae i za njih da nade resenje, a mogao je to da uradi, jer je imao pravo naredivanja imperium. Tako je uvedena praksa da svaki pretor prilikom stupanja na duZnost izda proglas 0 tome kako ce postupati u pojedinim slucajevima koji dodu pred njega. U pocetku je to radIO usmeno zato se ovaj proglas nazivao edictum. Kasnije ga
-
=
-
-
-
je ispisivao na belim drvenim plocicama (album na forwnu.
-
od albus
= bee) i isticao
.
Na isti nacia postupao je i kurulski edil, koji je bio sef policije i zbog toga, izrnedu ostalog, imao za zadatak da osigura red na trgovima i organizuje resenje sporova koji se pojave na pijacama, a narocito na pijacama robova. Pravila koja su na ovaj nacin postavila pretori i kurulski edili bila c;u obavezlJa za gradane, pod pretnjom sankcije koju su na osnovu svog imperijuma, mog.i.i primeniti. Ali obaveznost ovih pravila je bila ogranicena mandatom mapstrata, sto znaci da je trajala sarno godinu dana. Ona ni na koji nacin nisu obavezivala sledeceg pretora i kurulskog edila (a morali su se menjati }.:l' jedan isti nije mogao biti ponova izabran). Novi magistrat morae je izraditi novi edikt. No vrIo cesto sledeci magistrat je zaddavao u svom ediktu pravila svojih prethodnika koja su se u praksi pokazala kao dobra, ili ih je samo dopunjavao ili ispravljao njihove nedostatke. Tako su svake godine, i svaki put od stram, nove grupe ljudi, sva pravna pravila koja se primenjuju u sporovima izmedu gradana, bila iz temelja proucena, dopunjena, prociScena i prilagodena promenama koje je zivot u meduvremenu stvorio. SastavljajuCi svoj edikt, svaki magistrat je morae poci od ius civile, tj. .pravlla sadrZanih u Zakonu XII tablica i drugim zakonima. Ona nikad nisu bila ukinuta i Rimljani su ih uvek smatrali za »fons omnis iuris«. Zato pretor nije smeo, bar u prvim decenijama svoje zakonodavne aktivnosti, otvoreno doneti pravi10 suprotno Zakonu. To mu je stvaralo posebnu teskocu i prisiIjavalo ga da pribegava konstrukeijama i fikcijama. Vrcmenom su se edikti gradskog pretora i kurulskog edila pretvorili u "kompleksni sistem privatnoga prava, koji je potisnuo (iako nije formalnouki35 3*
nuo) primenu pravila zastarelogaius civile i preuzeo na sebe regulisanje celokupnog pravnob zivota Rimljana u oblasti proizvodnje i razmene. Ovaj pravlli sistem dobio je naziv ius honorarium (zato sto su pretor i kurulski etlil bili honores), prete-rov deo u njemu »pretorsko pravo« a deo kurulskog edila »pravo edila«. U ius honorarium u sirem smislu spada i ius gentum, tj. pravo koje je stvorio peregrinski pretor. Sa druge strane, u odnosu na ius gentum kao pravo koje se pdmenjivaIo na peregrine, pravo gradskog pretora i pravo edila su predstavijali, zajedno sa pravom Zakona XII tablica i pravilima koja su doneta u formi zakona, ius civile, tj. pravo kojim su mogli da se sluZe sarno rimski gradani a ne i peregrini. U sledecem periodu, periodu principata, paralelno sa sve vecom koncentracijom vlast! u ruke princepsa, vlast i udeo u upravi zemlje ostalih magistrata, pa i pretora, sve viSe slabi. Pretor ima sve manje incijative, a njegov edikt S\'Cmanje nO\w pravila. Urnes to pretora nova pravila stvaraju princeps Hi senat. Pretorsko pravo stvoreno u toku republike smatra se sada kao dovrseni, izgradcni zaokrugljeni pravni sistem, koji ima obaveznu snagu. Ali one je prestalo da bude zivi pravni sistem koji se svake godine revidira i obnavlja. Umesto tog"! veliki pravnici ga sada komentariSu i teorijski obraduju. Takav, staticki polozaj pretorsko pravo je i formalno dobilo kada ga je, za vreme Hadrijana oko 135. god. n.e., slavni rimski pravnik Salvius Julianus poslednji put revidirao i kada je, pod nazivom Edictum perpetuum, bilo kodifikovano. Tekst Edictum perpetuum nije nam sacuvan, aIi su pojedine njegove odredbe bile citirane Hi komentarisane u raznim delima pravnika i Justinijanovoj kodifikaciji. Vadeci ove odlomke i sredujuci ih, nemacki pravnik Otto Lenel jzvrsio je njegovu rekonstrukciju. 3. -
Ius gentium. -
uzevsi, nisu brinuli
Pokoravajuci
za interne
odnose
jednu provinciju Rimljani se, uopste
prezivelih
stanovnika
- peregrina.Obic-
no su ili. ostavljali da zive i obavljaju svoje pravne poslove po svojim starim obicajima ih sopstvenom pravu. Njima cak nije bilo ni dozvoljeno da koriste ius civile, koje jc bilo privilegija Rimljana. Zato je svaka provincija imala svoj sistem privatnog prava, sto je, zajedno sa ius civile, cinilo da je pravo primenjivano na teritoriji rimske drlave predstavljalo vrlo sarenolik mozaik. To u pocetku nije stvaralo nikakve teskoce. Ali vremenom pojedini peregrini i pojedine provincije sve su vise trgovali sa Rimom i Rimljanima a i razmena izmedu provincija je postajala sve zivlja. Tada su nastajale teskoce. Peregrini nisu mogh zakljuciti sa Rimljaninom ugovor na nacin koji propisuje ius civile, a Rimljanima je bilo poniZenje da se posluZe pravom jedne provincije. Slicnu teskocu su imali i peregrini iz dve provincije pri izboru formi za zakl.iuc~nje ugovora. Jos vece teskoce su nastajaIe ako je doslo do spora izmedu Rimlj.mina i pt'regrina, Hi peregrina iz raznih provincija. Po kom pravnom sistemu SpOI' raspraviti?
-
To su bih razlozi zbog kojih je biran poseban magistrat peregrinski pretor. Njego\'a dtiZnost je bila da raspravlja sporove izmedu peregrina i Rimljana iIi peregrina iz raznih provincija. Snabdeven pravom naredivanja i primene sankcije (imperium), on je, kao gradski pretor, izdavao edikt koji je sadriao p~'&vilakojih ce se drZati pri obavljanju svoga posla. Rezultat njegove aktivnosti kroz nekoliko vekova, bio je jedan novi sistem privatnoga pm36
va, koji je postoja<.. paralelno sa ius civile. On se primenjivao u odnosima Izmedu pelegrina iz raznih provincija ill izmedu Rimljana i njih, pa je zato, za razliku od ius civile nazvan ius gentium. Naziv ius gentium se pojavio pocetkom principata i oznacava pravne ustanove koje su zajednicke svim narodima, za razliku od ius civile koje je iskljuciva svoJiua Rimljana (ius proprium civium romanum). U istom smislu, ali u nesLo sircm znacenju, upotrebljavan je i naziv ius naturale. Medutim, iako su Rimljam pravili tako ostru razliku izmedu njega i ius civile, ius gentium je bila rimsko pravo jer je stvoreno od rimskih drlavnih organa, stvoreno je radi obezbectenja interesa Rimljana u privatnopravnim odnosima sa pokorenim narodima, primenjivao je sarno u granicama rimske drlave i rimski drlavni apara! mu je obezbedivao sankciju. U tom pogledu ono se ni po cemu nije razlikovalo od ius civile. N'i SVOlllposle peregrinski pretor je bio u daleko povoljnijem polozaju od gradskoJ pretora. Pre svega on formalno nije bio vezan za ius civile, kao sto je to bio gradski pretor. On je bio pod njegovim uticajem i vodio je racuna 0 njemll, jer je kao rimski gradanin odrastao i skolovao se u njemu, a pre nego sto je postao peregrinski pretor vrsio je druge funkcije pri kojima se kretao iskljuci\'o u domenu ius civile. Ali pri sastavljanju svoga edikta i u praksi, on jc bio potpuno slobodan u izboru resenja za postavljene probleme i izbol1l fonm. Zato je on mogao ici direktno na uvodenje najprakticnijih formi i donosenje najprakticnijih resenja, a ne kao gradski pretor preko tumacenja, fikcija i prEzumcija. Pored toga, on je, pri traienju prakticnih resenja i formi, irnao pred sobom vrlo bogat izbor uzora koje su pruiala prava raznih provincila koja su stajala pred njim i kojima se slobodno mogao posluiiti. Neka od ovih prava, npr. grcko, bila su vrlo razvijena. Pretor je, po svojoj proceni, Hi uzimao pravila iz pojedinih prava ill ih je stvarao kombinujuci pravila i isk.ustva prava raznih porvincija. Peregrinski pretor je bio rimski magistrat, pa je, stvarajuci ius gentium, polazio uvek od lUS civile i starao se da sacuva i u njemu dub rimske drlave. Zato je on vrIo cesto samo prilagodavao ustanove ius civile-a peregrinima, cineci ih jednostavnijim i elasticnijim. Ali je isto tako iskorisCavao dobre ustanove pt:regrinskih prava (narocito grckog) prilagodavajuCi ih potrebarna rimske drlave i zadacima ius gentiuma. Na taj nacin je uklanjao specificnosti svih pravnih sistema primenjivanih u rimskoj drzavi i stvarao od njih novi pravni sistem, Imji je bio »neka vrsta zajednicke platforme na kojoj su se mogli naci trgovci raznih zemalja«. Ius gentium je odigrao vainu ulogu u razvitku rimskog prava. Snabdeyen najsirim ovlascenjima a osloboden uskih a vrIo jakih obruca kojima je neprikosnov('nost starog ius civile vezivala gradskog pretora, i obaveze da se drLi zastareth tormi i rimskih tradicija, preator peregrinus je bio u mogucnosti da daje \'1'10 elasticna i jednostavna resenja problemima koji su se pred njim postavljali i da stvara nove ustanove odmah cim se za tim ukazala potreba, ne gUi"ajuci nasilno novonastale odnose U stare ustanove. Zato je ius gentium bila i potpunije, i jednostavnije i savrsenije od ius civile. Iz ovih razloga njime su se vrio rado sluiill i Rimljani u njihovim medusobnim odnosima, pa je na taj nacin niz ustanova i principa (bor.a fides, konsensualni kontrakti i dr.) ius gentium-a steklo pravo gradanstva u ius dvile-u a zatim i formalno u njega bilo ukljuceno. Na taj nacin ius gentium je pomagalo razvitak ius d-
37
.,
r
vile-a, ali na taj nacin se istovremeno (paralelno sa opstom romanizacijom peregrina i nestajanjem razlike izmedu njih i Rimljana), vrsilo i ~blizavanje oba pravna sistE:ma, koje je sredinom principata dovelo do njihovog stapanja. U III v. n.e razlika izmedu njih nema nikakav znacaj.
3. -
Kriza, gradanski ratovi i pad repubUke
DozivljavajuCi svoj najveei razvitak u poslednjem veku republike, robovlasnicki poredak u rimskoj ddavi je doveo do vrhunca i svoje protivrecnosti. Teritorija rimske ddave bila je ogromna; njena unutrasnja ekonomSKa i drustvena struktura bila je vrIo slozena, a njeno uredenje jos uvek je pocivalo na principima postavljenim u maloj ddavi-gradu, tj. na privilegijama stanovnika grada Rima u odnosu na druge stanovnike ddave, privilegijarta nobila u odnosu na ekvestre, na narodnoj vojsci koju stalni ratovi odvajaju od porodica itd. Okviri takve rimske ddave bili su suviSe slabi da bi izdriali ogroman unutrasnji pritisak, koji je na njih cinjen od strane svih nezadovoljnih drustvenih slojeva. Latini, uglavnom mali i srednji posednici, koji su na svojim ledima izneli najveCi deo tereta ratova, trazili su ravnopravnost sa Rimljanima. Ovaj zahtev pretvorio se u organizovanu pobunu poznatu pod imenom »pobuna Italika« ili »saveznicki rat«, koji su Rimljani ugusi'i ",JI.: velike zrtve i tek kada su zadovoljili njihove zahteve. Strahovita eksploatacija robov~, izazivala je stalne pobune a njihova velika koncentracija i udruzivanje sa c1rugim pobunjenicima, omogueili su organizovane ustanke, medu kcjin,a su neki, narocito Spartakov, dobili oblik rata sa rimskom ddayom i bili. uguseni tek sa angaZovanjem svih vojnih snaga rimske ddave i uz velike obostrane gubitke. Masa plebsa u samom Rimu, besposliceCi i trazeci panem et circenses, pomagala je svaku pobunu u gradu a cesto preduzimala u manjim ili veCim grupama demoliranje i pljacku imovine pojedinih uglednih gradaaa koji su im Sf:zamerili. Ekvestri su energicno zahtevali ucesee u vlasti. Mnoge provincije su jos neumirene i koriste svaku teskoeu rimske dr. zave i sv:ud momenat u kome je njena vojska angaZovana na drugoj strani, da se pobul~e. Sa druge strane, u mnogim provincijama se sve viSe razvija noyi sloj robovl~~nika, naturalizovanih cives, cije interese je trebalo stititi. U o'a1.vim uslovima bilo je jasno da treba izvrsiti korenite promene u organhadJi vlasti. Ali traZenje novog oblika ddavnog uredenja preko Suline diktature i prv0g i drugog trijumvirata do dolaska Oktavijana Avgusta na vlast tj. do uvodenja Principata, proslo je kroz mnoge unutrasnje trzavice i gradanske rato\'~, Radi savladivanja svih ovih unutrasnjih teskoea, Rim je morae da povuce vojska sa granica i da prestane sa osvajackim ratovima. To je stvorilo novi uzrok krize robovlasnickih odnosa nedostatak radne snage i opstu ekonomsku krizu. Nairne, karakteristiku i osnov rimskog robovlasnickog sistema predstavlja masovno iskoriseavanje rob ova cija cena je zbog velike ponude na tdiStu, tako niska da nije bilo potrebno voditi racuna 0 njihovoj iscrpljenosti i duZini njihovog zivota. Prilikom ugusenja pobuna, medutim, robovi su masovno t.~niStavanl, zbog cega je pritisak kupaca na tdiSte postajao sve veei. Istovrem~no prestanak osvajanja smanjio je priliv robova na tdiSte. To dovodi do opsteg nedostatka radne snage, do finansijskih kriza i do nuznosti da se jz os nova pro:neni organizacija proizvodnje na latifundijama.
-
38
-IV. - PERIODPRENCIPATA: KRIZA ROBOVLASNICKIH ODNOSA
1. -
Promene u ekonomskoj i drustvenoj i driavnom urec1enju
strukturi
Dolazak Oktavijana Avgusta na vlast 27. god. pre n.e. predstavlja kraj gradauskil1 ratova, kraj republike i pocetak novog perioda rimske istorije sa novim ddavniIr, uredenjem koje nazivamo Principat i koji traje do dolaska na vIa!"t Dioklecijana 284. god. Kri'lil robovlasniekih odnosa i politieki dogadaji u poslednjem veku republike su uzroci krupnih promena u ekonomskoj i drustvenoj strukturi. Ddavno uredenje se iz osnova menja: umesto robovlasnieke demokratije, koja je bila u osnovi republike, sada se sve viSe uevrscuje vlast jednog eoveka-princepsa sa svim negativnim posledicama koje takvi rezimi sa sobom nose. Sa drug~ strane, okoneanje gradanskih ratova i ustanovljenje principata stvorlli su jedan period opsteg smirenja, koji je posluiio kao predah bolesnoj i ve;; iznw'enoj rimskoj ddavi. Do vrhunca razvijeni i zreli robovlasmeki odnosi, eiji kulturni razvitak je bio u poslednjim vekovima potisnut i koeen staJl1im spoIjasnjim i unutrasnjim gradanskim ratovima, dobHi su u OVOIDperiodu svojl1 kulturnu nadgradnju. Otuda u njemu nastupa procvat rimske knjiZevnosti, umetnosti, filozofije i pravne nauke, zbog eega se on i naziva )}kla5ieni period« Hi »zlatni vek«.
1. - Ekonomska struktura. - Za period principata karakteristieno je trazenie izla'la jz krize u koju je zapao preziveli i poremeceni robovlasnieki naein proizvodnjc. Nedostatak priliva jeftinih rob ova ueinio je da je veliki broj latifundija zapusten i da su cene ogromno skoeile. Normalni izlaz iz takve situaci:.~ bio b; povecanje produktivnosti rada upotrebom savrsenijih oruda i savrsenijih metoda u proizvodnji. U rimskim uslovima to je bilo nemoguceo Ne zato Mo Rimljani nisu poznavali savrsenija oruda. Naprotiv, njihova tehnika je bila na relativno visokom nivou. Upotrebljavali su, na primer, na nekim latifundijama neku vrstu kombajna i plug sa viSe rala, poznavali su sistern centr&lnog grejanja itd. Ali savremenija oruda nisu mogli upotrebljavati iz razloga sto su ill robovi zlonamerno Hi zbog sopstvene primitivnosti i grubosti kvarili. Robu koji je radio pod batinom bilo je moguce dati sarno grub a oruda. Savrseniji metodi u proizvodnji se takode nisu mogli primeniti zbog nezaintercsovanosti roba za uspeh proizvodnje. Naprotiv, robovi su einili sve da umanje efekat Syog rada. 0 tome rimski pisac Kolumela pise: »Robovi donose poljirna veliku stetu. Oni daju volove drugima u najam. Njih i ostalu stoku slabo napasaju. Rdavo oru zemlju. Pri setvi pokazuju mnogo veCi rashod semena nego sto je potrebno. Ne staraju se da seme baceno u zemlju dobro nikne i izraste, a dovozeci ga na guvno, oni smanjuju njegovu kolieinu bilo rdavim mlacenjem Hi utajom jednog dela, Hi nehatnoscu, Hi sami kradu Hi ga 5labo cuvaju od drugih lopova. Najzad pri prijemu zrna oni u racunima nepraviluo pokazuju njihovu kolicinu«. Ne razumevajuci situaciju, Trajan i Marko Aurelije su pokusali da pr~ blem rese pritiskom na senatorski red da obavezno deo bogatstva uloze u zemIjoradnjl1. Osim toga resenje je trazeno u uvodenju i povecanju poreza na sve 39
r stanovnike i povecanje pritiska na one provincije koje kriza jos nije bila zahvatila. Mcdut;m, pravi izlaz iz krize bio je u promeni nacina proizvodnje, u nalaZcnju nacjna da se proizvodac zainteresuje za proizvodnju i zbog toga primeni savrsenija oruda i savrsenije metode rada. Tim putem su posIi mnogi vla:,mci lati1undija i uspeIi su da problem rese, iako su se princepsi i senat, zbog nerazumevanja situacije, cesto borili protiv mera koje su oni preduzimaIi u tom pravcu. Nairne, umesto da sami organizuju proizvodnju tretirajuci latifundiju kao jednu proizvodnu jedinicu i upotrebljavajuCi robove samo kao radnu snagu koja se isteruje svaki dan na rad na onaj deo latifundije na kome je to potrebno, kao sto je bila ranija praksa, vlasnici su delili svoje latifundije na male parcele i svaku parcelu snabdevaIi potrebnom stokom i orudem i kucom za stanovanje. Time su u stvari svaku parcelu pretvarali u samostalnu proizvodl1u jedinicu, koju su poveravali u raznim provincijama i raznim periodima raznim ljudima: robovima, oslobodenim robovima, slobodnim zakupcima Hi naseljenim slobodnim varvarima. Svi su oni imali samostalno da organizuju i finansiraju proizvodnju na uzetoj parceIi i da daju jedan deo prihoda (u novcu Hi proizvodima) vlasniku zemlje. Ostatak je bio njihov. Zato su oni svi bili zainteresovani za uspeh proizvodnje. Takav odnos je bio vrlo povolja:l za robove, jer im je davao mogucnost da imaju porodicu i status koji je bio blizak slobodi. On je bio povoljan i za vlasnika latifundije, jer ga je oslobadao briga za organizaciju i uspeh proizvodnje i skupih troskova za kupovanje i izdrlavanje robova i obezbedivao mu sigurne stalne prihode. Takav odnos je bio povoljan i za gradski plebs koji je, zbog promena u drZavnom uredenju, izgubio panem et circenses u Rimu i bio prinuden da se prihvati rada. Posto se flzicki mljamni lad smatrao veIikim ponizenjem, slobodni zakup zemlje im je najvise konventirao. DolazeCi !iz grada bez inventaJra potrebnog za zemljoradnju, zgradr' i stoke, oni su bili prinudeni da se zadufuju kod vlasnika latifundija. Iz ovoba duga se obicno nikada nisu izvukli, tako da Plinije Mladi piSe da <;uprestali da se trude da se razduZe. Ovlm putem je resen problem nedostatka radne snage i privreda je ozivela, ali su time, istovremeno, defintivno potkopani robovlasnicki odnosi u Rimu i trash'an put ka novom nacinu proizvodnje: kolonatu a zatim feudalizmu, ciji elemcnti su se u sledecem periodu rimske istorije razvili do dosta visokog stepena. Ceo ovaj proces bio je u toku principata pracen veIikim teskocama za pojedin~ vlasnikc latifundija i poslovne ljude. Zbog opstih poremeeaja u drzavi, Rim nlkada vise nije uspeo da obezbedi nekadanju potpunu sigurnost na drumovima i pomorskim putevima. To doprinosi slabljenju trgovine i poslova svake vrste i povecanju cena. Rezultat svega je: decentralizacija privrede, propadanje velikog broja manjih i srednjih vlasnika latifundija i velika koncentracija zemljiSnog poseda u ruke malog broja ljudi a narocito princepsa. 2. DruStvena struktura. Slozena druStvena struktura sa kojom je Rim iziSao lz perioda repubIike, iz osnova se izmenila u toku principata. Govoreci 0 ckonomskoj strukturi ukazali smo na promene u poloZaju robova. Rim je i dalje robovlasnicka drZava, ali na roba se sada gleda vise kao l1a ljudsko bice nego kao na stvar. Nizom zakona zabranjeni su surovi postu~ci pr~ma njiIm~..U nizu slueajeva mogao ih je kazniti samo sud. Seneka cak plse
-
40
-
da je rob covek na nizem drustvenom polozaju i da moze biti drug. Dion Zlatousti kaZe da su ropstvo i sloboda moralna a ne drustvena kategorija: neki ljudi S11),robovi po duhu« bez obzira na svoj polozaj itd. Razliks izmedu cives, latini i peregrini izgubila je vremenom svaki znacaj, narocito zbog romanizacije provincija i decentralizacije ekonomskog i politickog zivota Latini su prestali da postoje kao posebna kategorija stanovnika jos u poslednjem veku republike, posle tzv. saveznickog rata. Jednim Karakalinim ediktom (Constitutio Antoniana) od 212. god. peregrini su izjednaceni sa cives i tako prestali da postoje kao poseban sloj rimskog drustva. Vr(;mcnom je i gradski plebs prestao da postoji kao poseban sloj rimskog drustva. Avgust i njegovi naslednici su se odlicno posluzili plebsom kao protivtegom, osloncem i oruzjem u odnosu na nobile i ekvestre. To je bio period najluksuznijih cirkuskih predstava i gozbi za plebs. Osim toga princepsi su il" delill vrlo cesto i novac i hranu. Troskovi za to u njihovoj blagajni stajali su po visini odmah iz troskova za vojsku. Medutim, kada je princeps dovoljno organizovao i ucvrstio svoju vlast i kada je nobile i ekvestre potcinio sebi, plebs mu je postao potpuno nepotreban, i on ga je ostavio bez icega. Neke od njih je primio u svoju vojsku, neke u svoj cinovnicki aparat, a ostali su morali trazitl sebi egzistenciju u radu. Kao sto smo videli, mnogi su tada uzeIi pa.rc~le latifundija u zakup i kasnije se pretvorili u kolone. Interesantm; je sudbina ekvestara i nobila. Iz borbe sa nobilima krajem repubHke, ekvcstri su izasli kao pobednici i Avgust je dosao na vlast kao njihov (i plebsa) eksponent. Trebalo bi ocekivati da ce oni uniStiti nobile i postati vlad&juC, najviSi sloj rimskog drustva. Medutim, desilo se obratno. Avgust je istina, uniStio neke senatorske (nobilske) porodice, ali je druge, koji su mu se potCinili, pomogao svim sredstvima i njihove redove popunjavao svojim ljudima, bogatim ekvestrima. Tako su oni opet postali najbogatiji i na najviSim polozajima ljudi, formirajuCi novi drustveni sloj: senatorski. Ekvestri, pak, poslovni ljudi, bili su tesko pogodeni ekonomskom krizom i promenom ekonomske strukture koja se odvijala. Avgust ih je bio organizovao kao vojnu organizaciju, kao kontrateg senatorima, ali su oni, gubeCi ekonomske pozicije zbog vracanja Rima na naturalnu privredu, gubili i politicki znacaj. Mnogi od njih su postepeno postajali princepsovi sluibenici za ekonomske i finansijske poslove, a zatim i za druge poslove. Tako su se oni postepeno pretvorili u drustveni sloj sasvim drugog karaktera - cinovnicki.
3. - Driavno uredenje. - Poucen Cezarovimiskustvom i oruZanimsukobom koji je drugi trijumvirat imao sa republikancima. Oktavijan Avgust, kada je pos!e pobede nad Antonijem uzeo vlast u svoje ruke, nije se proglasio za diktato:a niti je dirao u republikanske tradicije i republikansko uredenje. On je uzeo za sebe samo mesto prvog senatora (princeps senatus). Sa tog polozaja, k0Ji mu nije sarno po sebi davao nikakva druga prava do da prvi govori u senaf:u, or. i njegovi naslednici su, postepenim podmicivanjem jednih senatora, uniStavanjem drugih, popunjavanjem senata svojim ljudima, organizovanjem ekvestara, cijom pomocu je Avgust dosao na vlast, na vojnicki nacin, i nizom drugih mera, postepeno ucvrstili svoj licni polozaj u senatu, a onda iskoristHi selJat da pomocu njega skoncentrisu u svoje ruke ovlascenja svih republickih magistrata. Tada su unistili i senat. 41
Posto su skupstine prakticno prestale da se sastaju, senat je na pocetku senatus principata bio i formalno najviSi organ vlasti a njegove odluke imaju snagu zakona. On upravlja ddavnim finansijama, vojskom consulta i provincijama i bira sve magistrate. Medutim, princeps postepeno organizuje svoju sopstvenu placenu vojsku pretorijansku gardu, koja postaje sve brojnija i postepenc. preuzima poslove vojske kojom je upravljao senat. IstovremenD on organizuje i svoj poseban cinovnicki aparat. Za razliku od senatskog apa.1:'ataprincepsov je placen i hijerarhijski organizovan. Na njegovom celu nalazio se visoki funkcioner praefectus praetorio koji je obieno bio jedan od najucenijih pravnika. Taj polozaj su od velikih rimskih pravnika zauzimali, na primer, Papinijanus (kod Karakale) i Ulpianus i Paulus (kod Aleksandra Severa). Od prihoda sa velikih zemljiSnih poseda do kojih je dosao konfiskacijama i drugim putevima, princeps stvara sopstvenu ddavnu blagajnu fiscus. Tako jc princeps postepeno potiskivao senat, dok ga nije na pocetku sledeceg perioda, pretvorio u organ grada Rima, bez udela u upravljanju drzavom.
-
-
-
-
Istovremeno se vrsi decentralizacija ekonomskog, kulturnog i politickog zivota u rimskoj ddavi. Rim prestaje da bude ziza prema kojoj vode svi putevi. Pojedini gradovi u Italiji i provincijama postaju jaki privredni i kulturni centri. Sve veCi broj ljudi napusta Rim i odlazi da zivi u provincijama. -- ~-'1
2. - Pravo- Klasicnorimskopravo a. Opsti pogled Period principata je period procvata rimske pravne nauke, period u kom~ su pravne ustanove, stvarane u dinamicnom poslovnom periodu republike, dobile svoj zavrsni oblik a rimsko privatno pravo svoj najviSi, klasicni stepen. Zato sc pravo ovog perioda naziva klasienim rimskim pravom. Da rimsko pravo u ovom periodu dobije svoj klasicni oblik, doprinela je einJcnica da su Rimljani u toku njegovog prvog veka relativno malo ratovali i osvajali. To je »mirni period« rimske istorije (pax romana) koji je stvorio uslove za aktiviranje svih strana kulturnog zivota, jer inter arma silent musae (za vreme ratova muze cute). To je omogucilo i nagli prodor u svakodnevni zivot Rimljana pa i na pravo grcke filozofije i grcke kulture, koja jf.' bila na. daleko visem stepenu od rimske. Tome je doprinela i zakonodavna aktivnost pretora, senata i princepsa. Ali najviSe je tome doprinela aktivnoc;t ucenih pravnika koji su ziveli u ovom periodu i koji su svojim diskusijama, javno izlaganim misljenjima (ius respondendi) i velikim brojem knjiga kojc su napisali. Ali iznad svega one je proizvod zrelih robovlasnickih odnosa, jednog vec potpuno formiranog drustvenog sistema sa isto tako vec fonniranom svojom kulturnom nadgradnjom. Njegove karakteristike su one koje predstavljaju najvaZnije i najdragocenije karakteristike rimskog prava, na koje se misli, koje se pretpostavljaju, kada se, u ovoj knjizi i na svakom drugom mestu, govori 0 rimskom pravu bez napomene na koji period rimske pravne istorije se to odnosi. 42
I I
b.
Izvori
prava
-
1. Stapanje ius civile i ius gentium i kodifikacija pretorskog prava. Zabni izglasani od skupstine u ovom periodu malobrojniji su i svi su doneti za vrem€. Avgusta i Tiberija. Posle njih (krajem 1 v.) zakonodavna aktivnost skupstine sasvim je prestala. Pomenucemo, primera radi, dve grupe za. kana donetih U ovom meduvremenu. Prva grupa su leges Juliae de iudiciis privatis i leges Juliae de iudiciis publicis koji se odnose na privatne i javne lex Julia i lex Papia Popea parnice. Druga grupa su tzv. Kadukarni zakoni koji su imali za cilj da povecaju broj brakova i prirastaj stanovnika, koji je bio jako oslabio, i da podignu moral u rimskom drustvu. SliCHIl sudbinu dozivljava i pretorova zakonodavna aktivnost. Preuzimajuci postepeno u svoje ruke i pravosude, princeps je potpuno potisnuo pretorovu pravosudnu aktivnost, a time i potrebu i mogucnost donosenja pretorovog edikta. Na kraju je pravnik Salvijus Julianus (po nalogu princepsa Kardijana) pripremio a senat 130. god. prihvatio kodifikaciju edikta gradskog pretora. Time je aktivnost pretora na stvaranju prava potpuno prestala, a pravu stvoreno vekovnom aktivnoscu ranijih pretora dobilo svoj zavrsni »stalni« (edictum perpetuum) oblik u kome je primenjivan kao obavezni zakonodavni akt. Izgleda da je istovremeno kodifikovan i edikt peregrinskog pretora, ali 0 njemu nemamo podataka. I u periodu republike, Rimljani (cives) su se vrlo mnogo sluZili sa ius gentium (iako je one bilo stvoreno za peregrine) jer je ono bilo mnogo potpunije, elasticnije i oslobodeno mnogih formalnosti, pa je davalo viSe prostora volJi stranaka Na taj nacin je ius gentium vrsilo snaZan uticaj na ius civile. Sa sve vecim sirenjem kruga ljudi sa statusom rimskih gradana i na .kraju dodeljivanjem tog statusa svim slobodnim stanovnicima drZave (constitutio Antoniana 212. god. n.e.) nestao je osnov odvajanja ova dva pravna sistema pet su oni vrlo brzo stavljeni u jedinstveni sistem klasicnog prava, u kome je ius gentium zauzeo znatno znacajnije mesto.
-
-
2. - Senatus consulta. - Senat u periodu republike nije imao zakonodavnu vlast. On je sarno donosio »preporuke« (senatus consulta) koje su magistrati cesto postovali ali nisu bili obavezni da ih slusaju. Pocev od I v. n.e. pak, senat je poceo da izdaje obavezne naredbe magistratima, a pocevsi od Hadrijana (117-138. g.) njegove odluke su dobile 7.:akonsku
sDagu. Senatske
odluke
su nazivane
senatus
consulta
-
obicno
skra-
ceno S. C. - a svaka od njih je pored ove oznake nosila i ime njenog predlagaca. Npr. jedna odluka koja je doneta za vreme Hadrijana, a predlozena od konsula Tertulijana, dobila je naziv SC Tertulianum. Jeduo vreme je senat bio jedini zakonodavni organ. On je tada, izmedu ostalog, donee mnoge propise iz oblasti privatnoga prava sa kojima cemo se susretati. Ali vec u II v. je uobicajeno da senat sarno saslusa govor princepsa, koji sada u stvari predstavlja odluku senata, pa su se i senatske odluke pocele nazivati oratio = gavor. (Npr. Oratia Severi je SC donet 195. g.). Od III v. ne susrecl1 se S.C. ni u kom obliku i od tada je jedini zakonodavni organ impel'ator. .. ".d~'Jf,! 3.- Constitutiones principum. Koncentristlci u svoje ruke funkcije mnogih bivs:n magistrata, princeps je, izmedu ostaloga, dobio imperium i time pravo da izdaje edikte. Koristeci to svoje pravo, on je, kao nekada pretor,
-
. .. _~~~_~'t;!J;~ilJili~~"
!
43
r
stvarao nova pravna pravila u svim oblastima pravnog zivota. Osim toga on je dava0 uputstva upravnicima provincija kako da administriraju provincije i kako da raspravljaju sporove (mandata). testo je davao svojim slmbenicima uputstva kaku da rasp rave neki konkretni spor, stvarajuci time presedane (decreta), ili je davao svoje miSljenje 0 nekom pravnom pitanju koje su mu uputHi magistrati ili pojedinci (rescripta). Njegova aktivnost u ovom pogledu je postala ~ve veca ukoliko su bili potisnuti drugi izvori prava. Tako je stvoren niz pravnih pravila, koja su zajednickim imenom nazivana constituciones principum (princepsove naredbe).
c. Akti11nost ucenih pravnika 1. - Period principata je zlatni vek rimske pravne nauke. U njemu je ziveo i radio veliki deo rimskih pravnika cija se imena i danas citiraju. Njihovom zaslugom rimsko klasicno pravo je dobilo svoju poslednju glazuru i onaj savrseni oblik koji mu je sacuvao slavu do danas. Oni su napisali veliiki broj knjiga, od kojih su nam neke sacuvane a neke su rekonstruisane na osnovu citata u Degestama (danas su u upotrebi najviSe sledeca izdanja ovih dela: Lenel, Palingenesia iuris civiles i Huschke- Kiibler, Jurisprudentia anteiustiniana). No oni su i neposredno uticali na praksu, jer su njihova miSljenja o tome kako treba resiti neki konkretni spor bila, u izvesnim slucajevima, obavezna za sudove. Oni su, dakle, bili neka vrsta dopunskog izvora prava. U prvim vekovima rimske istoriije proucavanje poznavanje prava bilo je u rukama
svestenika
-
pontifa.
U periodu
republike,
kad se pravo
oslo-
bada od religije, pojavljuju se pryi uceni pravnici i prve pravnicke knjige. Ove pravnike Rimljani su kasnije nazivall veteres (stari). Medu njima najpoznatiji su: Sextus Aelius (pisac najstarijeg poznatog pravnickog dela Tripartilum), Quintus Mucius Scaevola (pisac prvog sistematskog dela 0 gradanskom pravu X libri iuris civilis«) i Servins Sulpicius Rufus (pisac komentara pretorskog prava »Libri ad edictum«). 2. - Na pocetku principata pominju se dva pravca, dye skole u pravu: Prokuleanci i Sabinijanci. Zna se koji pravnik je pripadao kojoj skoli, ali u cemu je zapravo bila razlika izmedl1 ove dye grupe pravnika nije poznato, niti se iz njihovih dela to moze utvrditi. Razlika izmedu njih nestala je sredinom II veka n.e. Najznacajniji pravnici ovog vremena su Labeo (Marcus Antonius Labeo) koji se smatra osnivacem prokuleanske pravne skole, Prokulus, po kome je ova skola dobila ime. Celzl1s sin, koji je napisao viSe poznatih dela, Sabinl1s (Masurius Sabinus) po kome je skola Sabinijanaca dobila ime, Longin (Cassius Longinus), jedan od l1glednih voda te skole, Javolenus, koji je napisao viSe komentara 0 delima ranijih pravnika i Jl1lijanus (Salvius Julianus, koji je sastavio kodifikaciju pretorovog edikta. U drugoj polovini principata zivi nekoliko pravnika koji su najcesce citirani u Justinijanovim Digestama, pa zato spadaju u najpoznatije rimske pravnike. Oni su najcesce poreklom iz provincija. Medu njima najviSe ugleda je imao Aemilius Papinianus, koji je cesto nazivan »kraljem« rimskih pravnika. Roden je u Siriji, zauzimao je visoka cinovnicka mesta, i, kao praefectus pmetorio, ubijen od Karakale. Napisao je veliki ,broj knjiga. Paulus (Iulius Paulus) je jedan od najplodnijih rimskih pravnih pisaca, cije ime nosi tako 44
veliki broj dela da neki autori sumnjaju da ih je sva on napisao. U periodu dominata bio je najvise citiran i komentarisan klasicni pravnik, a odlomci njegovih dela zauzimaju 1/6 Justinijanovih Digesta. Domitius Ulpianus je vrlo plodan ali ne mnogo originalan pi sac, vrlo sklon kompilacijama. Njegova dela su znacajan izvor za rekonstrukciju pretorovog edikta i mnogih zakona. Citati iz njegovih dela zauzimaju 1/3 Justinijanovih Digesta. Interesantan je Gaius. Njemu se ne zna ni pravo ime ni poreklo. Smatra se da je roden u Maloj Aziji. Njegove Institucije, koje su nam slucajno sacuvane u celini, pisane su oko 161. god. On nije imao ius publice respondendi niti je bio visoki driavni cinivnik, vec izgleda da je bio profesor u pravnoj skoli. Poslednji medu slavnima je Ulpijanov ucenik Herennius Modestinus. Posle njega, u periodu dominata, pojavljuju se sarno cuveni kompilatoriklasicnog prava, kao sto su Hermogenianus i Gregorianus, i pravnici koji su pripremili Justinijanovu kodifikaciju. 3. - Knjige koje su pisali rimski pravnici po svojoj sadriini su i1i odgovori na teoretski ili u praksi postavljena pitanja - tada se nazivaju respol1sa ili quaestiones;
ili su komentari
ili su komentari dela, pravne elementarna
ius civilea
enciklopedije dela, udzbenika
-
-
-
edikta
tada
se nazivaju
libri ad edictum;
tada se dazivaju libri ad Sabinum;
ili su opsta
tad a se nazivaju digesta ili sententiae; ili su za skole tada se nazivaju regulae ili institu-
-
tiones ili enhiridium. 4. - Rimski pravnici su bili pretezno prakticari. Pa i ucene pravnike (prudentes) klasicnog perioda pitanja sistematike su interesovala sarno iz pedagoskih razloga. Nisu izvlacili opste principe ni davali definicije govorili su da je »svako definisanje opasno" (»Omnis definitio in iure civili periculosa est" kaZe lavolenus u D 50, 17,202.). Oni su uglavnom bili kazwsti i umeli su da daju u kratkom, sazetom obliku jasna resenja pojedinih slucajeva, koja su izvlacili ne iz nekih opstih principa vec iz konkretne celishodnosti. Poeevsi od perioda republike njihova aktivnost se kretala uglavnom u tri kruga, koji su se zvali: cavere, agere i raspondere. Cavere znaci davanje forme pravnim aktima, sto je bio vrlo vaZan i komplikovan posao s obzirom na strogi formalizam koji je vladao u rimskom pravu. Agere znaci davanje saveta strankama za vodenje parnice. Ovaj posao su radili advokati - tzv. oratores ili causidici. Njihove funkcije izgleda nisu bile potpuno jasno razgranicene. Respondere znaci davanje miSljenja 0 spornim pitanjima koja se pojave u toku nekog procesa, koja su u vezi sa nekim procesom koji se vodi, ili koja su teorijski postavljena radi javnog upuCivanja gradana u pravo. Ovakva miSljenja su ili davana usmeno na forumu pred okupljenim gradanima, ili u knjigama, ili pismeno pod pecatom na zahtev stranke koja je u sporn ili sudije koji spor raspravlja. Pocevsi od Avgusta, princepsi su najistaknutijim i, naravno, njima najvernijim pravnicima davali posebno ovlascenje za davanje ovakvih miSljenja (tzv. ius publice respondendi ex auctoritate princips.) MiSljenja ovih pravnika su postala obavezna za sudove. Objasnjenje za ovakvu praksu princepsa nalazi se, nesumnjivo, u celokupnoj strukturi rimske driave toga vremena, ali prvenstveno u cinjenici da je pravni sistem u Rimu manje zakonski nego u savremenim driavama. U savremenim driavama zakonski propisi predstavljaju, viSe Hi manje, potpun pravni sistem, izgraden po izvesnim opstim principima i planu. U Rimu pak ni zakonodavac ni magistrati nisu formulisali opste principe, vec su sarno regulisali posebne slucajeve. Osim toga norme
-
45
pozitivnog prava donosene su u razna vremena i u razlictoj formi. To su bile norme Zakona dvanaest tablica, koje su bile zastarele, pa su raznim turnacenjima bile izmenjene Hi prilagodene novim potrebama, tu su zakoni doneti od komicija, tu su edikti magistrata, Cije norme su cesto protivrecile Hi menjale smisao drugim normama pozitivnog prava, tu su senatske odluke, tu su norme ius gentiuma i najzad tu su norme obicanjog prava. U ovako komplikovanom sistemu pravnih normi bilo se vrlo tesko snaci sudiji, koji je bio gradanin bez strucne pravnicke spreme. Zato sudija mora da se obrati strucnjacima - poznavaocima prava. S druge strane, formularni postupak, koji je jos u primeni, dopustao je, i pored ucesca pretora, sudijama-Iaicima dosta siroke mogucnosti turnacenja pravnih normi i sudenja po njihovom osecanju pravicnosti. Zbog toga je princeps bio prinuden da miSljenja pravnika ticini obaveznim da bi obezbedio ujednacenost i kontrolu pravosuda. Zato su, sa uvodenjem ekstraordinarnog postupka, koji su vodHi imperatoru hijerarhijski podredeni cinovnici cesto skolovani pravnici i koji je omogucavao nepo-
-
-
srednu kontrolu pravosuda od strane imperatora, miSljenja zivih pravnika izgubila obaveznu snagu - ius pub lice respondendi se izgubilo.
V. - PERIODDOMINATA: KRAJ RIMSKE (ROBOVLASNICKE) DRZAVE
1. - Opsti pogled na period dominata Procesi koji su zapoceli i vec uzeli dosta maha u periodu nastavljeni su u periodu dominata mnogo vecom brzinom.
principata,
Okviri robovlasnickog poretka u kojima su se sve viSe razvijali elementii feudalzma, pritisnuti stalnim pobunama robova, kolona i pokorenih naroda, sve veCim sirenjem bagaudskog pokreta. Bagaudima su nazivani odmetnici najrazliCitike vrste (najcesce robovi i koloni koji su, organizovani u vece jedinice i, podrazavani i pomagani cesto od drugih kolona, pljackali i palili vile, njive i stada bogatasa i visokih driavnih funkcionera). Njihove akcije su imale karakter pljacke ali i politickog i socijalnog bunta. Krajem treceg veka pokret bagauda dobio je u Galiji, pod vodstvom Amanda i Elijana, cije sediste je bilo u oblasti Parizija, tako siroke razmere da je dobio karakter ustanka, koji je Maksimilijan sa dosta nap ora ugusio 286. god. Njega su Rimljani samo privremeno uspeli da uguse, i takoreci stalnim borbarna oko imperatorskog polozaja, s jedne strane, i pritisnuti sve cesCim i snainijim upadima varvara s druge strane, morali su popucati. Imperatori su, poostrenjem diktature, povecanjem i povlasCivanjem vojnog i birokratskog aparata, podelama imperije na cetiri Hi dva dela, naslednim vezivanjem kolona, zanatlija i nizih cinovnika za njihova zanimanja, i drugim raznim vojnim, privrednim i upravnim merama, uspeli da savladaju neke momentalne teskoce. Zato je ovaj period ispunjen velikom zakonodavnom aktivnoscu imperatora, koja je zadirala u sve strane zivota ,imperije i pojedinaca, i obiljem reformi u organizaciji drzavnog aparata. Ali sve ove mere su sarno odlagale propast robovlasnickog poretka u Rimskoj ddavi i njegovog tvorca j nosioca Zapadnog r,imskog carstva. Sa druge strane, sve ove reforme istovremeno su omogucavale dalji i bdi razvitak feudalnih elemenata koji su, sa svoje strane, 46
zato bivali u sve ostrijoj sl1protnosti sa robovlasnickim poretkom, koji je jos bio U osnovi rimske ddave, a narocHo njenog zapadnog dela. Zato je, i pored svih reformi propast robovlasnickog poretka i Zapadnog rimskog carstva nastupila eim je rimska drlava, l1sled unutrasnjeg do kulminacije zaostrenog revolucionarnog stanja, oslabila do te mere da nikakvim sredstvima viSe nije mogla odoleti pritisku varvara, koje su cesto eksploatisane mase stanovniStva doeekivale i pomagale kao oslobodioee.
2. -
-
Razvitak feudalnih elemenata u ekonomskim i drustvenim odnosima
-
1. Naturalizacija privrede. Stalne borbe za imperatorski polozaj i sve veei pritisak na graniee od strane varvara pokrenutih seobom naroda, oslabili su do krajnjih graniea snagu rimske drlave. Dioklecijan je vrlo energienim merama (reorganizacijom vojske i unutrasnje organizacije drZave, propisima upravljenim na saniranje novea i eena na tdiStu itd.), uspeo sarno privremeno da povrati izvesnu stabilnost. Imperator postaje svemocan diktator »dominus et deus« (gospodar i bog) i sve sto se njemu svida ima snagu zakona (»quidquid principi placuit habet legis vigorem«). Ali njegova stvarna moe nije u stanju da obezbedi unutraSnji red. Nesigurnost na putevima i nestabilnost novea l1prOpaseuju trgovinu i dovode do skoro potpunog vraeanja na naturalnu privredu. U izvesnim gradovima (Aleksandrija. Kartagina, veliki gradovi Male Azije i Galije), istina, trgovina i dalje eveta. Ali to ne menja osnovni naturalni karakter rimske privrede ovog perioda, jer trgovina ovih gradova sluZi uglavnom zadovoljenju luksuznih potreba dvora i najuZeg kruga bogatih senatrora, koji zbog toga i nastoje (aU bezuspesno) da od svojih kolona dobiju bar delimieno noveane, urnes to naturalnih dazbina. 2. - Koncentracijazemljisnihposedai porast politickemoei vlasnika latifundija.
-
Bogati vlasnici latifundija, izlozeni u gradovima najrazlicitijim neprijatnostima zbog samovolje imperatora i stalnih borbi oko prestola, napustaju gradove, grade luksuzne vile na svojim latifundijama i tame se nastanjuju. Da bi se obezbedili od pljacke od strane odmetnika razne vrste koji krstare zemljom, a cesto i od imperatorovih poreznika, oni grade utvrdenja oko vila i organizuju svoju sopstvenu vojsku bukcelare. Vrsi se do tada nevidena koneentracija zemljiSnog poseda, eesto brakovima i kupovinom od vlasnika latifundija koji ne uspevaju da se odrZe, ali u znatnoj meri i na taj nacin sto manji zemljoposednici predaju svoju zemlju u formalno vlasniStvo sopstveniku utvrdene vile i dodu u neku vrstu vazalnog odnosa sa njim (patrocinium), au zamenu za to dobijaju pravo da porodicu i imovinu sklone, u slueaju opasnosti, u zidine utvrdenja. Na taj naein pojedini ljudi su postali vrlo moeni i sve vise dobijali polozaj feuda1ca. Atinjanin Mareelin piSe, na primer, da je neki senator Petronije Prob imao zemljiSne pose de skoro u svim oblastima imperije; pisae Cimah je imao kueu u Kapui, tri kuee u Rimu, tri vile u okolini Rima, dvanaest vila u raznim oblastima Italije i zemljiSne posede u Siciliji i Mavretaniji; u biografiji jedne zene koja je dobila naziv sv. Melanija kaZe se da je pre nego sto se zakaluderila, imala latifundije u Sieiliji, Galiji, Spaniji, Britaniji, Africi, Numi47
diji, Mavritaniji i drugim provincijama, pritom sarno na njenom imanju koje se nalazilo aka afriekog grada Tagasta, 0010 je nastanjeno viSe ljudi nego u samom gradu. Imperatorima se taj proces nije svidao, pa su pokusavali da ga spreee. Ali sopstveni problemi su ih naterali da preduzmu niz mera koje su u stvari pomagale proces feudalizacije. Zbog slabosti svoga aparata, oni su morali prepustiti ubiranje poreza od svih ljudi koji zive i rade na latifundiji, vlasniku latifundije. Da bi on to mogao uspesno obavljati, imperator mu je morao dati sudsku viast prema njima i vezati ih za zemlju.
3. - Stvaranje staleza. - Koloni.- Poeevsiad Konstantina svi ljudi koji su obradivali zemlju, bez obzira da li vade poreklo ad robova, oslobodenih robova, slobodnih gradana, naseljenih varvara itd., dobili su status kolona (colonus). Time su ani dobili status posebnog staleza, a njihov polozaj se priblizio polozaju feudalno zavisnog kmeta. Kolon je lieno slobodan eovek, sa pravnom i ,posIovnom sposobnoscu. On maze imati svoju imovinu pa i zemlju, pored one dobijene od vlasnika latifundije. Njegova deca imaju nasledna prava prema toj imovini. On nije objekt prava kao sto je to rob, vec i subjekt - on i nj~govi potomci imaju subjektivno pravo da ostanu na zemlji koju obraduju, sto znaei da hi vlasnik latifundije ne maze oterati sa nje niti traziti ad njega niSta drugo sem onog sto mu je on po zakonu duzan davati. Kolon je samostalni poreski obveznik imperatoru. Ali, on i njegovi potomci su, poeevsi od Konstantina, vezani za zemlju, ne mogu je napustiti (izuzev u izuzetnim od imperatora propisanim slueajevima), moraju je obradivati i odredeni deo proizvoda i jos neke liene usluge, dati vlasniku zemlje. Kolon i njegovi potomci su nasledno vezani za svoj drustveni polozaj ne mogu napustiti zemljoradnju i raditi nesto drugo, a rnogli su se udati ili ozeniti sarno za nekoga ad kolona koji pripada istom vlasniku. Uskoro su formirani i drugi stalezi. ZanatIije, koji su bili imperatoru potrebni za snabdevanje dvora i vojske, a kojih je u gradu bilo sve manje, jer su radije odlazili na latifundije da zive i rade, bili su takode nasledno vezani za svoja zanimanja i tako formirali poseban stalez. SHena se desilo i sa gradskim sluZbenicima (decuriones Hi curiales), vojnicima, trgovcima, vlasnicima brodova itd., a zatim i sa drZavnim sluZbenicima (officiales). Time su, praktieno i krupni zemljoposednici, nekadanji elanovi senatorskog reda forrnirali poseban najviSi stalez (clarissimi). 4. - Robovi. - Ovaj proces nije se razvijao ravnomerno u svim delovirna Imperije. Bilo je provincija u kojima se on odvijao na potpuno drugaciji naein; bilo je provincija, ili pojedinih njihovih delova, ili pojedinih latifundija, na kojima su se i u ovom periodu oeuvali klasieni robovlasnieki odnosi; bilo je gradova koji su bas u ovom periodu procvetali. Pa i u onim oblastirna u kojima se proces odvijao onako kako je gore izlozeno, uvek je bilo rob ova. Mnogi od njih su radili na irnanjima pod teskim uslovima, ali su najeesce bili kucna posluga. Njihov broj i njihova uloga u ekonomskom i drustvenom zivotu rimske drZave posmatrane u celini su bili mnogo manje znaeajni od znaeaja i uloge kolona. U najvecem broju slueajeva njihov polozaj je bio daleko ad polozaja stvari, koji su irnali u periodu republike, pa i sam Justinijan na jednom mestu istiee da mu nije jasna razlika izmedu njih i kolona. Zato se za rimsku drZavu ovoga perioda ne maze reCi da je robovlasnieka, kao sto se ne maze reci ni da je feudalna.
-
48
3. - HriSeanstvo
-
-
1. Porast religioznosti. U periodu republike religija, narocito rimska, je izgubila svaku znatniju ulogu u drzavnom i drustvenom Zivotu. Do toga je doslo znatnim delom zbog toga sto rimska religija nije mogla posluziti kao pomoc u drianju u pokornosti robova i peregrina, a izmesanost raznih naroda imperije nije bila jos dosla do tog stepena da bi se mogla stvoriti jedinstvena religija svih. tih naroda. Osim toga period republike je borbeni period za sve te narode (i za Rimljane koji osvajaju, i za robove koji podizu ustanke, i za pokorene narode koji se bore protiv osvajaca), a religija nije svojstvena borbenom coveku nego »coveku koji ili se jos nije nasao, ili se vec izgubio« (Engels). Medutim, vec pred kraj republike se oseca nagli porast religioznosti, koja se u periodu principata jos viSe razvija. Uzrok tome je opsta besperspektivnost, izgubljenost, ocajanje u koje je kriza robovlasniekog poretka dovela sve drustvene slojeve rimske driave. Robovlasnici su .u to raspolozenje zapali usled iserpenosti u medusobnim borbama i borbama sa pObunjemm robovima i pokorenim narodima, nedostatka radne snage koji ih je siromasio (nasuprot sve vecim njihovim potrebama zbog blistavog i rasipnickog nacina zivota koji je donet sa istoka i preko prineepsovog dvora i njegove okoline uveden u modu, a bio rado oct njih prihvacen zbog psihickog stanja u kome su se nalazili), svakodnevnih sitnih sabot'aza robova, Hene nesigumosti koja je dolazila i od strane prineepsa i ad strane robova i pobunjenika raznih vrsta. Plebs je u takvo raspolozenje zapao kada je, usled potiskivanja izbornih republikanskih magistratura i uevrscenja stalne najamne vojske, izgubio svoju ulogu pa time i besplatnu hranu, novae i gozbe i bio prinuden (nenaviknut na rad i potpuno demoralisan naCinom zivota koji je vodio u periodu republike i sa osecanjem da rad ponizava slobodnog eoveka) da se izdriava sopstvenim radom. Robovi i pokoreni narodi su u takvo raspolozenje dosli posle neuspelih pobuna, koje su bile strahovito surovo ugusivane i donosile jos nesnosljiviji zivot robovima a povecane poreske i druge terete slobodnima.
2. -
POkusaj imperatora Avgusta.
-
Ovakvo
raspolozenje
pokusao
je
da iskoristi Avgust na taj naein sto bi stvaranjem nove jedinstvene za eelu driavu religije, zajednieke svim njenim narodima i slojevima, dobio u njoj mocan oslonae svoje vlasti. U tom cilju on je .pomagao obozavanje grada Rima (koje se pojavilo u nekim »istoenim provincijama«) i prineepsa »Cijl genius euva to bozanstvo«. Medutim, ovakav kult prineepsa, mada se driao dugo, i mada je u nekim oblastima bio dosta rasiren, nije nikada uhvatio korena ni kod najuzeg gomjeg sloja robovlasnika, a pogotovu ne kod sireg kruga pokorenih naroda i robova. Svoj pravi izraz raspolozenje vladajuCih slojeva rimskog drustva naslo je najpre u filozofiji (stojieari, neopitagorejci, Filon Aleksandriski) koja u krajnjoj liniji upucuje eoveka da izlaz iz teske situacije i srecu trazi u zagrobnom zivotu. Preko nje oni su kasnije stvorili platformu za prikljueenje religiji potlaeenih naroda koja je u meduvremenu stvorena hriscanstvu.
-
3. - Progoni i pobeda. - Kod osiromasenog stanovniStva rimske drzave, religiozno raspolozenje je bilo odlieno tIo za razna religijska ueenja i 4 Rimsko privatno
pravo
49
prorocanstva koja su se (dolazeei uglavnom sa istoka) sirila po celoj Impe. riji, a naroCito ona koja su odrazavala mrlnju prema Rimu, propovedala ne aktivan nego pasivan otpor prema njemu i davala ipak neku perspektivu - bar u zagrobnom zivotu. Meau njima su naroCito bili omiljeni egipatski kult Izide i Ozirisa, kult plodne majke Kibele, iranski kult boga sunca Mitre i jevrejsko verovanje u Mesiju. Sinkretizmom ovih i dmgih verovanja, filozofskih ucenja i mnogobrojnih prorocanstava (sarno Avgust ih je spalio oko dye hiljade) nastalo je u toku prvoga veka nase ere hriseanstvo. Ono je svojom mrZnjom prema »velikoj bludnici« (rimskoj drZavi), ucenjem 0 Hristu spasitelju koji ee spasti svet od nevolja u kojima se nalazi, »strasnom sudu« koji ee »na drugom svctu« nagraditi one koji su se »na ovom svetu« mucili i kazniti njihove ugnjetace, i ucenjem 0 jednakosti svih ljudi, raspaljivalo religioznost do fanatizma. Pri nedovoljno izgradenoj ideologiji i nedostatku centralne organizacije, taj fanatizam i mrZnja prema Rimu izrazavaju se u raznim hriSeanskim opstinama na razne naCine, izazivajuCi cesto buntovne pokrete. Svirepi progoni kojima su imperatori odgovarali na ovakvc pokrete ili nastojali da spasu rimsku mnogobozacku religiju, ucinili su da hriSeanstvo vrlo brzo izgubi svoju borbenu crtu i nepovratno propoveda neprotivljenje zlu, mirenje sa svojom sudbinom, pokoravanje svakoj vlasti i predavanje poboznom smirenom zivotu, koji ee vernicima obezbediti »carstvo nebesko«. »Podajte caru carevo a bogu bozje« (levana. po Mat. 22, 21); »Robovi neka budu pokorni svojim gospodarima, neka ih u svemu slusaju, neka im ne protivurece i neka ih ne varaju: da nauku spasitelja naseg boga u svemu proslave« (Poslanica Titu 2, 9-10). Sa ovakvim ucenjem hriSeanstvo nesvesno postaje pomagac rimske drlave, a ubrzo zatim otvara svoja vrata i bogatasima (od kojih u prvo vreme trazi da se odreknu svoga bogatstva) i svim drustvenim slojevima do imperatora, koji su, ne nasavsi u kultu princepsa zadovoljenje i pripremljeni filozofskim ucenjima, koja su vee bila duboko skliznula u religiju, prihvatili hriscanstvo zbog jednobostva i obeeanja smirenog zivota na zemlji i vecnog blagostanja na nebu. Godine 313. Konstantin daje hriSeanstvu slobodu i ravnopravnost sa ostalim religijama a sarno 67 godina docnije (380. god.) Teodosije I ga proglasuje jedino dozvoIjenom drZavnom religijom. Udmzujuei se sa rimskim drZavnim aparatom, hriSeanstvo kopira i njegovu hijerarhijsku centralisticku organizaciju koju jc zadrZalo (zajedno sa nazivima) do danas. 4. - Utlcaj na druStveni i pravni Zivot. HriSeanstvo je imalo izvesnog uticaja na sve strane zivota rimske drZave, pa i na pravo, ali taj uticaj nije bio tako velikog znacaja kakav mu se cesto pridaje i svodio se na sitnije korekture u porodicnim odnosima i naslednom pravu. Taj uticaj se ne moze ni uporediti sa uticajem koji je ono imalo u kasnijem feudalnom dmstvu. Njegova znacajna zasluga je doprinos koji je dalo u savlaaivanju jedne od osnovnih kocnica progresa u tom vremenu - shvatanja da je rad ponizenje za slobodnog coveka. Ali je velika zasluga rimske drZave sto je u njoj nastalo i dobilo cvrstu organizaciju hriScanstvo, koje je igralo tako znacajnu ulogu u srednjem veku.
-
so
4. - Ddavno uredenje Unutrasnji neredi i pritisak varvara na granice, potpuno su poljuljali stabilnost Imperije i imperatorskog polozaja. To je izazvalo dye na izgled suprotne pojave. S jedne strane, da bi oddali svoju vlast, imperatori su sve viSe, i najzad potpuno, centralizovali upravu Imperije. Sa druge strane, videCi da zbog prostranstva imperije ne mogu sami svuda odoleti unutrasnjem i spoljasnjem pritisku, imperatori su uzimali sebi pomocnike i time u stvari cepali Imperiju. Tako je Dioklecijan uzeo sebi jos jednog avgusta i dva cezara i tako podelfo""'1mperiju na cetiri dela. Docnije je Konstantin opet ustanovio jedinstvo, ali je zato jos viSe ojacao apsolutizam i povecao broj Cinovnika. Istovremeno je Konstantin preselio prestonicu u istocni deo u Konstantinopolj - posto je on bio manje izlozen varvarima, Imperije imao zgodniji vojni i geografski polozaj i bio ekonomski jaci. Najzad, Teodosije I je definitivno podelio Imperiju, ali na dva dela: istocni i zapadni. To je sada bila jedna imperija sa dva imperatora - »dve glave« sa jednim zakonodavstvom i dye uprave. Celokupna vlast je bila koncentrisana u imperatorskom polozaju bez obzira da li se on nalazio u rukama jednoga Hi viSe ljudi. Njegova zvanicna titula je dominus et deus (gospodar i bog). Njegova vlast je neogranicena i proizlazi od boga. Svaka njegova naredba je zakon (lex). Svi stanovnici imperije se nazivaju podanici (subiecti) Hi robovi (servi) imperatora. Imperator upravJja ddavom preko cinovnika koje sam postavlja. Svaka grana uprave: finansije, posta, imperatorska kancelarija, pravosude i dr., ima svoga sefa, koji zajedno sa jos nekoliko drugih licnosti sacinjavaju neku vrstu vlade, ministarskog saveta - imperatorski savet (sacrum consistorium). Sef celokupne administracije je praefectus praetorio. Kad je imperija definitivno podeljena na dva carstva, svako od njih podeljeno je na dva del a koji su nazivani prefekture, na Cijem celu se nalazio po jedan praefectu!> praetorio. Svaka prefektura je podeljena na viSe dioceza na cijem celu se nalazio cinovnik nazvan 1licarius. Najzad, svaka dioceza obuhvata viSe provincija kojima upravlja upravnik nazvan rector.
-
-
5. -
Pravo
-
Dogadaji koji su se desavali pred kraj 1. - Opste karakteristike. principata i u toku dominata i znacajne promene koje su oni izazvali u celokupnoj drustvenoj i ekonomskoj strukturi i ddavnom uredenju, imali su odgovarajuCi znacajan odraz na pravni fivot u rimskoj ddavi. Vracanje na naturalnu privredu uCinilo je da su mnoga pravila klasicnog rimskog prava, zasnovana na robnoj proizvodnji i robnoj razmeni, postala neupotrebljiva pa su bila potisnuta Hi prilagodena novim potrebama. Feudalizacija rimskog ekonomskog i drustvenog zivota stvarala je nove, ranije nepoznate, odnose i ustanove pa i nova pravila koja su se razlikovala od klasicnih rimskih shvatanja. HriScanstvo postaje znacajan faktor u celokupnom drustvenom zivotu Imperije
pa vrsi i odgovarajuCi
uticaj
na pravni
zivot
-
narocito
u oblasti
porodicnog prava. Nova organizacija ddave i apsolutna vlast imperatora dovode do znacajnih promena u nekim oblastima privatnog prava a narocito 4*
51
u sudskom postupku. Seoba centra ddave na istok imala je naroCito znaeajne posledice: veliki uticaj grekog prava i grekog jezika i prava istoenih, azijskih provincija. Neke ustanove i neka shvatanja grckog prava preuzeta su neposredno a neka su sarno izvrsila uticaj i upravila razvitak rimskih ustanova u odredenom pravcu. Greki jezik, koji postaje sluzbeni jezik u istoenom delu Imperije zajedno sa latinskim, nema one mogucnosti izrazavanja koje je imao latinski jezik klasienih rimskih pravnika. Sliean uticaj u zapadnom delu Imperije vrsi pravo Germana, koji sve viSe prodiru u nekadasnje rimske provincije. Rimskim pravnicima i zakonodavcima ovog perioda u velikom broju slueajeva latinski jezik nije maternji jezik, zato i kada se sluZe njim nemaju istu sposobnost izraZavanja kao klasieni pravnici. Usto u pravni jezik se uvlaCi istocnjacki, azijski kitnjasti, mnogorecivi i zato manje jasan i precizan naein izraZavanja. Ipak ne treba shvatiti da je zbog svega toga nastala opsta dekadencija rimskog prava. Bilo je niz ustanova klasicnog rimskog prava koje su bas u ovom periodu dobile svoj potpuni, zavrsni oblik u kome su odigrale znacajnu ulogu u pravnom zivotu kasnijeg feudalnog i kapitalistiekog drustva. 2. - Izvoriprava.- Ius i leges. Krupne promene koje su se desavale u pravnom zivotu Rimljana, izazvane brzom feudalizacijom rimskog drustva kao i svim drugim uslovima u kojima ddava ovoga perioda zivi, izazvali su vrlo zivu zakonodavnu aktivnost imperatora u svim oblastima pravnog zivota. Normalni, najeesci put kojim on to Cini sada jesu imperatorski edikti koje upucuje senatu, narodu ili sluzbenicima. Ovakve konstitucije su imale snagu opstcobaveznog pravnog pravila i nazivale se leges edictales Hi leges generales. Pored njih, imperator je i dalje eesto davao uputstva naredbe kako da se rese pojedini sporovi, ali ne viSe na zahtev stranaka nego sarno na zahtev sudije Hi drugog sluzbenika. I ovakva uputstva su eesto saddavala pravila opstijeg karaktera pa su primenjivana kao i za resavanje drugih sporova iste vrste. No bez obzira u kojoj formi je izdata, svaka imperatorova naredba se zove lex (zakon). Tako se stvara jedan novi pravni sistem, koji se od klasienog rimskog prava razlikuje i po saddini i po formi. Zbog opste kulturne dekadencije, zbog velikog uticaja istocnih provincija i grckog jezika, koji postaje sluzbeni jezik zajedno sa latinskim i uticaja hriScanstva, leges nemaju klasienu kratkocu, jasnost i preciznost izraZavanja. Njihov stil je neprecizan, mnogoreciv, razvueen i kitnjast sa
-
-
mnogo titula i fraza.
.
Paralelno sa leges obaveznu snagu je imalo i klasieno rimsko pravo saddano u delima klasienih pravnika. Ono se sada naziva ius da bi se razlikovalo od leges. Imperatori su u dva maha konstitucijama regulisali upotrebu klasienih pravniekih del a kao izvora prava. Prvi put je Konstantin Jmnstitucijom iz 321. godine zabranio upotrebu Paulusovih i Ulpijanovih primedaba naPapinijanova dela, a ikonstitucijom iz 327. god. naredio da su ostala Paulusova dela obavezna. Ove dye Konstantinove konstitucije poznate su pod imenorn "Zakon 0 ikasiranju«. Drugi put, 426. god. tzv. Zakonom 0 citiranju (lex citationis) imperatori Teodosije II i Valentijan III su propisaJi da su sarno dela P~punujana, Modestina, Paulusa, Ulpijana i Gaja obavezna za sudove. Ako se njihova misljenja ne slazu, sudija mora usvojiti miSljenje veCine od njih. Ako su miSljenja tako podeljena da nerna veCine, sudija mora usvojiti misljenje ikoje rzastu,pa Papinijan. Ako 0 ,tom slucaju nije postojalo Papanijanovo mi'sljenje, sudija je bio slobodan da prirneni ma koje misljenje. Zbog ovak'Ve primene nji52
hovih dela, ovih pet pravnika su nazivani "Senat mrtvih«. Interesantno je da se ovde Gajus prvi put sporninje ikao iuris auctor (ugledni pravniik, ucitelj prava) iako nije irnao ius publicae respondendi. Sudije 'SIllIIDOgleda usvoje i misljenja nekog drugog klasicnog pravnika, aU sarno onoga na koga se neko od ove petorice pozvao i onda ako su stranke mogle da IPrezentiraju sudu njegovo delo. Ove, na IPrvi pogled cudne propise, rnozemo shvatiti sarno ako se podsetirno da u rimskoj driavi toga IVrernena vlada stroga hijerarhijskalpodredenost Cinovnika, pa i 'sudija, ikoji ne sude po svorn slobodnorn sudijskorn uverenju, nego !po volji irnperatora, nernajuci IPravo ni na slobodnu nego sarno formalnu ocenu dokaza.
-
3. - Pravnici i pravne skoIe. Pocevsi od Dioklecijana pravnici vise nernaju ius respondendi jer jedini zakonodavac je irnperator. Zbog celokupne organizacije driave i pravosuda, sarnostalna aktivnost pravnika u pravnoj praksi se gubila, interesovanje za teorijsku obradu prava se srnanjuje zbog pravnc svernoCi irnperatora. Zato su uceni pravnici sada ili visoki funkcioneri u sluzbi irnperatora ili profesori u pravnim skolarna. Isticu se sarno dva pravnika ovog perioda cija dela su citirana i koriscena u kornpilacijarna
-
zbornicirna.
To su Karisije
(Archadius
Charisius)
i Hermogenianus.
Obo-
jica su grckog porekla. U ovorn periodu se prvi put ,osnivaju pravne skole u danasnjem smislu kao ustanove sa utvrdenirn nastavnirn planorn, prograrnom i rezimom studiranja i profesionalnirn nastavnicirna (doctores, antecessores) koje je postavljao imp era tor. Najstarija od njih i najpoznatija je ona u danasnjem Bejrutu u Libanu. Ovakve driavne pravne skole, medu cijim studentirna su regrutovani visoki driavni funkcioneri, postojale su jos i u Rimu i Konstantinopolju. Pored njih postojale su i privatne pravne skole rnanjeg znacaja. Pravne studije su trajale cetiri godine. U prvoj godini su izucavane Gajeve Institucije, a u kasnijirn dela istaknutih klasicnih pravnika i na kraju irnperatorske konstitucije.
6. -
Zbornici rimskog prava pre Justinijana
Pozitivno pravo perioda dominata je sastavljeno iz prava nasledenog iz perioda republike, pravnickih dela klasicnog perioda i rnnogobrojnih imperatorski naredaba. Ovako kornplikovani, rnnogobrojni i cesto protivrecni izvori prava, pravili su velike teskoce praksi. Izvestan red u koriScenju dela klasicnih pravnika uveden je Zakonorn 0 citiranju. Ali ostale su teskoce sa irnperatorskim konstitucijarna. Radi otklanjanja ovih teskoca profesori pravnih skola su sastavljali izvode iz dela klasicnih pravnika i zbornike konstitucija. Na zalost te zbirke narn nisu sacuvane ni poznate. Poznato je i delirnicno sacuvano sarno nekoliko takvih privatnih zbirki. Dve od njih sadrie sarno irnperatorske konstitucije. Njih su sastavljali, verovatno, visoki ddavni funkcioneri, ali ih irnperator nije proglasio pa su upotrebljavane kao privatni zbornici. To su: Codex Hermogenianus i Codex Gregorianus. Jedini zbornik leges, koji je sacuvan skoro u celini, sastavljen je po nalogu irnperatora Teodosija II. Delirnicno je sacuvano i nekoliko zbirki koje sadrie sarno izvode iz dela klasicnih pravnika (ius), od kojih je veerna sluzila nastavi. Najzad, delirnicno je sacuvano i nekoliko zbirki koje sadrie i ius i leges. 53
.,
1. - Zbornici koji sadrie sarno leges. - Prvu grupu saCinjavaju tri zbornika koji sadrZe sarno imperatorske konstitucije. To su Codex Gregorianus, Codex H ermogenianus i Codex Theodosianus. Codex Gregorianus je sastavljen oko 291. god. i sadrZi konstitucije izdate od Hadrijana do Dioklecijana. Codex Hermogenianus je dopuna prvog kodeksa i sastavljen je oko 295. god. On saddi konstitucije izdate 293. i 294. god. Oba ova zbornika nose ime svojih sastavljaca, 0 kojima ne znamo niSta drugo nego da su bili pravnici, verovatno profesori pravne skole u Bejrutu. Zbirke nam nisu sacuvane nego 0 njima znamo sarno na osnovu citata u kasnijim zbirkama. Codex Theodosianus je zvanicni zbornik izdat od imperatora Teodosija II i Valencijana III 438. god. On sadrZi konstitucije izdate od Konstantina i pasle njega. Podeljen je na 16 knjiga, a knjige su podeljene na tituluse po sistematskom
planu
-
kao Digesta.
To znaci
da svaki
titulus
obraduje
jedno pitanje a konstitucije u okviru njega (koje obraduju pitanje koje se nalazi u naslovu titulusa) poredane su hronoloskim redom. Komisija koja je sastavljala zbornik, imala je ovlascenje od imperatora da izostavi zastarele odredbe i suviSne fraze ida, u slucaju potrebe, popravi, dopuni i izmeni pojedina mesta u konstitucijama. Najveci bruj odredaba Kodeksa odnosi se na pitanja organizacije i funkcionisanja ddavnog aparata i ucvrscivanje polozaja hriscanske crkve, ali saddi i veliki braj odredaba koje se odnose na privatno pravo pa sluze kao glavni izvor za proucavanje promena u svojinskim i privatnopravnim odnosima koje su se desavale u toku ovog poslednjeg perioda rimske istorije. Tekst ovog kodeksa nije nam sacuvan u celini. Sacuvano je nekoliko rukopisa koji sadde sarno njegove fragmente. ZahvaljujuCi tome sto su veCi delovi ovog kodeksa bili uneti u Lex romana Visigothorum (ciji tekst nam je sacuvan) i Justinijanov Codex, bilo je moguce, vadenjem i sredivan.1em svih tih odlomaka, izvrsiti n.1egovu rekonstrukciju, ko.1a ni.1e potpuna. Codex Theodosianus bio .1e u primeni u istocnom delu Imperije sve do prvog Justinijanovog kodeksa (529. godine) a u zapadnom delu Imperi.1e sve do XII veka t.1. do poeetka recepcije. 2. - Zbomici koji sadrie sarno ius. - To su, uglavnom, izvodi iz dela klasicnih pravnika ili n.1ihove prerade. Medu njima najznaca.1ni.1i su sledeCi: Ulpijanove Regule, Paulusove sentencije i Epitomae Gai. Prve dye su sastavili nepoznati postklasicni pravnici u istoenom delu Imperi.1e na osnovu Ulpi.1anovih i Paulusovih dela. Gai Epitomae su izvodi iz prve tri kn.1ige Ga.1evih instituci.1a. Sastavl.1en .1e takode u periodu dominata, ali na zapadu. Verovatno .1e da su to uradili sastavl.1aci Lex Romana Visigothorum. 3. - Zbomici koji sadrie i ius i leges. - Tri zbornika koji sadde i ius i leges. To su: Fragmenta Vaticana, Collatio legum mosaicarum et romanarum i Liber syro-romanus. a. - Fragmenta Vaticana .1e.1edan zbornik Ci.1eoriginalno ime ne znamo nego .1e nazvan tako zato sto je rukopis koji sadrZi n.1egove fragmente pronaden u Vatikanu (1821. god.). On sadrZi izvode g Papini.1anovih, Ulpi.1anovih i Paulusovih dela i jedan broj imperatorskih konstituci.1a (pretezno Diokleci.1anovih) uzetih verovatno iz Codex Gregorianus i Codex Hernwgenianus. Pri sastavl.1anju ovog zbornika nij'e koriscen Codex Theodosiamls, iz cega se moze zakljuciti da je sastavl.1en pre njega. Autor zbirke je nepoznat. 54
b. - Collatio legum mosaicarum et romanarum je kompilacija nepoznatog autora sastavljena izmedu 390. i 428. godine. U njoj se uporeduju neke odabrane norme rimskog prava sa Mojsijevim zakonima (jevrejskim pravom). Sacuvani su same fragmenti ovog zbornika koji govore 0 krivicnom i naslednom pravu. Sastavljac je koristio del a petorice klasicnih pravnika pomenutih u Zakonu 0 citiranju i Gregorijanusov i Hermogenijanusov Kodeks. Medutim, odlomci lIzeti iz ovih dela i zbornika izmenjeni su u znatnoj meri raznim dodacima, parafrazama i tumacenjima. c. - Liber syro-romanus (,}Sirsko-rimska knjiga«), poznata jos i pod imenom Leges saeculares, je zbirka pravnih tekstova koja je bila koriScena u Siriji verovatno u IV i V veku. Sastavljac i vreme kad je zbirka sastavljena, nepoznati suo Sacuvano nam je viSe starih prevoda na arapski, sirijski i jermenski jezik, medu kojima postoje znatne razlike. Pretpostavlja se da su svi ovi prevodi napravljeni prema nekom grckom prevodu prvobitnog latinskog teksta. Ni latinski ni grcki tekst nam nisu sacuvani. Zbirka obuhvata porodicno i nasledno pravo i pravo 0 robovima. Njen cilj nije jasan - pretpostavlja se da je bila namenjena pre nastavi nego praksi.
-
4. - Varvarski zbornici rimskog prava. Posle propasti Zapadnog rimskog carstva 476. god., na njegovoj teritoriji obrazovane su varvarske ddave. Rimljani, koji su stanovali na teritoriji ovih varvars~ih drzava, ziveli su i dalje po svom, rimskom pravu. Osim toga, rimsko pravo kao izgradenije odgovaralo je viSe interesima i novonastalih varvarskih krupnih zemljoposednika. Medutim, pravni zivot je bio vec pretrpeo znatan uticaj varvarskog prava i ranofelldalnih odnosa. Zbog toga se u varvarskim ddavama nisu mogli neposredno primenjivati rimski pravni izvori, pa su varvarski vladari izd~vali za potrebe svojih stanovnika sluzbene zbornike rimskoga prava, koji su predstavlja:li kompHaciju i preradu iusa i legesa. Poznata su i sacuvana tri ovakva zbornika: a. - Lex Romana Visigothorum je zbornik jzdat 506. god. po nalogu zapadnogotskog vladara Alarika II (zato je docnije nazivan i Breviarium Alaricianum) za rimsko stanovniStvo njegove ddave. On je sastavljen iz odlomaka Gajevih Institllcija, Paulusovih Sentencija, Teodosijevog, Gregorianusovog i Hermogenianusovog kodeksa i posleteodosijanskih novela. U rukopisima koji su sacuvani, izvodi iz Sentencija i Teodosijanovog Kodeksa su propraceni objasnjenjima i beleskama (interpretationes) nepoznatog porekla. Zbornik je primenjivan vrlo dugo i van granica Zapadnogotske ddave i posle njene propasti, pa i u Franackoj ddavi. b. - Lex Romana Burgundionum (docnije nazvan i Papianus) je izdat oko 516. god. 11Burgundskoj ddavi za njeno rimsko stanovniStvo. Sastavljen je uglavnom.iz istih izvora kao Alarikov Brevijar i u Franackoj drZavi je upatrebljavan kao dopuna Brevijaru. c. - Edictum Tizeodorici je oko 500. godine izdao istocnogotski kraIj Teodorik. Za razliku od prethodna dva zbornika, bio je obavezan i za Rimljane i za Gate. Izvori su iffiU:Gregorijanusov, Hormogenijanusov i Teodosijanusov kodeks, posleteodosijanske novele i Paulusove Sentencije. Posle Justinijanove kodifikacije iziSao je iz upotrebe. 55
7. - JusUnijanova kodifikacija Kraj perioda dominata obelezen je jednim dogadajem od izvanredno velikog znacaja za pravnu istoriju Evrope - Justinijanovom kodifikacijom. Justinijan je vladao od 527-565. godine. Bio je vrlo obrazovan, vredan i pedantan covek, sa izvanrednom sposobnoscu da izabere sposobne saradnike i da ih veze za sebe, ali i da ih se oslobodi kada mu viSe nisu potrebni. Zbog ovih njegovih osobina i sticaja odgovarajucih povoljnih okolnosti, njegova vlada predstavlja poslednji trzaj rimske imperije. Pokrenut zeljom da povrati raniju slavu Rima, on je uspeo da jos jedanput, i poslednji put, uspostavi jedinstvo zapadnog i istocnog dela imperije i okupi pod svoj skiptar gotovo sve njene bivse delove. Rezultat istih zelja i istog poleta bio je i rad na kodifikaciji prava. Ona je imala za cilj ne sarno da prikupi celokupno pravo koje je bilo u primeni i objavi ga kao celinu, vec i da dove de u saglasnost sa savremenim potrebama pravo nasledeno iz ranijih vekova, da uskladi terminologiju i odstrani arhaizme, da sprovede dosledno princip neogranicene vlasti imperatora, da ucvrsti polozaj hriscanstva i hriScanske crkve. Tako su postojala dva, donekle suprotna, zadatka: 1) dati zbornik pozitivnog prava, 2) sacuvati stare tradicije, odnosno do izvesnog stepena ponovo uspostaviti vaznost ranijeg prava. Na Justinijanovoj 'kodifikaciji lezi pecat kompromisa izmedu ove dye suprotne tendencije. Kodifikacija je izvrsena pod rukovodstvom Tribonijana jednog od visih imperatorskih Cinovnika. Saradivali su mnogi istaknuti pravnici prakticari i profesori pravnih skola/u Konstantinopolju (Theophilus i Cratinus) i Bejrutu (Dorothells i Anatolius). Kodifikacija je izvrsena u vremenu izmedu 528. i 534. godine. U tom vremenu izdate su 4 zbirke: Codex lustinianus, lnstitutiones, Digesta i Codex repetitae praelectionis. Sve ove zbirke su dobile snagu zakona. Da bi sacuvao njihovu neprikosnovenost, Justinijan je zabranio sastavljanje komentara ovim zbornicima: »Neka se niko od savremenih i buduCih pravnika
-
ne osmeli
da ovim zakonima
pravi
komentar«
-
kaze Justinijan
533. go dine
u konstituciji Tanta pod brojem 21. Posle zavrsene kodifikacije, Justinijan je izdao veCi broj konstitucija (Novellae) koje su dopunjavale kodifikaciju. Cela Justinijanova kodifikacija (lnstitutiones, Digesta, Codex i NovelIae) nazivana je u srednjem veku zajednickim imenom Corpus iuris civilis. Pod tim imenom je bilo objavljeno i prvo stampano izdanje Justinijanove kodifikacije (1538. god.) koje je priredio Gothofredus. Pod istim imenom su objavljena i sva kasnija izdanja. 1. - Codex lustinianus. Prvi rad komisije objavljen je 529. god. On nosi ime Justinijanov kodeks (Codex lllstinianus) i saddi zbirku revidiranih i dopunjenih carskih konstitucija izdatih pre Justinijana. Ovaj kodeks nije sacuvan, jer je ubrzo, sarno posle nekoliko godina, bio zamenjen novim (Codex repetitae praelectionis) pa nije bilo potrebe za njegovo prepisivanje. 2. - lnstitutiones Hi Elementa su .izdani 533. godine. To je udzbenik prava, ali udZbenik cija je saddina imala zakonsku snagu. U uvodu lnstitucija se kaie da je cilj njihovog izdavanja bio stvaranje mogucnosti dacima da »izuce osnove prava ne po starim pricama«. U institl1cijama se l1g1avnom izlaiu osnovna pravila 0 licima, stvarima, nasledstvu, ugovorima i postupku. 56
Plan je uglavnom isti kao i u jednom od njegovih glavnih izvora - Gajevim Institucijama, sarno sto Gaj ceo eetvrti komentar posvecuje postupku, a Justinijan u eetvrtoj knjizi govori i 0 obIigacijama. Neki pasusi su prepisani doslovce iz Gajevih Institucija, neki sarno u izvodu, a neki su preradeni, aIi nigde nije naznaeeno da Ii je tekst originalan ili nije i odakle je uzet. Zato se dobija utisak kao da su cele Institucije izasle iz jednog pera. ]nstitucije su podeljene na eetiri knjige, knjige na tituluse, a titulusi na paragrafe. Na tekst Institucija se upucuje veIikim slovom »[« i brojevima knjige, titulusa i paragrafa na primer: I, II, XVIII § 4, ili I. 2, 18, 4. Tekst Institucija znamo po nizu doenijih rukopisa koji su saeuvani, a najstariji od njih je iz 9. ili 10. veka i euva se u Torinu. 3. - Digesta. Sarno me see dana kasnije iste 533. godine objavljen je zbornik koji predstavlja kodifikaciju ius-a, koji je nazvan Digesta ili Pandectae. Digesta je latinski naziv ove zbirke. Sarna ree oznaeava nesto sto je sabrano, sto je dovedeno u red, sto je izlozeno jednim redom. Pandeetae je grcki naziv zbirke. Sarna ree oznacava nesto sto »saddi u sebi sve«. To je najznaeajnije od svih dela Justinijanove kodifikacije i najinteresantniji spomenik rimskog prava. Ono je najobimnije od svih dela. NajveCi njegov deo odnosi se na privatno pravo. Sastavljeno je od fragmenata (odlomaka) iz dela klasicnih pravnika. Digesta obuhvataju 50 knjiga. Svaka knjiga je, izuzev 30, 31 i 32, podeljena na tituluse, a svaki titulus na fragmente ili leges (ukupno 432 titulusa i 9142 fragmenta). Ako je fragment dugaeak, podeljen je na paragrafe. Svaki fragment predstavlja zasebnu eelinu uzetu iz jednog pravniekog dela, a na pocetku svakog fragmenta naznaeeno je od kog pravnika, iz kog dela i iz koje knjige je uzet. Ova inskripcija je narocito korisna za izucavanje is torije rimskog prava, jer je blagodareCi njoj 'izvrSena rekonstrukcija veIikog broja dela klasicnih pravnika. Primera radi navodimo jedan fragment iz Digesta koji se nalazi u knjizi 50, titulus 17 (koji ima naslov: 0 raznim regulama staroga prava) i nosi broj 106: »Paulus libro secundo ad edictum, Libertas inaestimabilis res est«. To znaci da je ovaj fragment uzet iz Paulusove II knjige 0 ediktu u kojoj piSe: »Sloboda je neproeenjiva (neproeenjive vrednosti)«. U literaturi se obieno pri upuCivanju na neki tekst iz Digesta, naznaeuju sarno brojevi knjige, titulusa i fragmenta ispred kojih se stavlja slovo D. Tako nas gornji fragment se oznacava ovako: D, L, 17, 106 ili D, 50, 17, 106. Time su dati svi potrebni podaei da se tekst pronade.
-
Posao oko izrade Digesta bio je ogroman.Pregledano je oko 1500knjiga od 39 pravnika. Komisija koju su saCinjavali: 11 advokata, 2 IProfesora iz Konstantinopolja, 2 profesora .iz Bejruta i jedan bivsi profesor, dobila je rok od 10 godina da ga zavrsi. Dna ga je, medutim, zavrsila rza nesto manje od 3 godine. Neki misle da je komisija uspela da tako brzo svrsi ovaj posao zahvaljujuCi nekim, tada vec ipostojeCim ali nama sada nepoznatim, digestama. Medutim, izgleda verovatnija druga pretiPostavka, a to je da se komisija obilno koristila materijalom ikoji je bio vec prLpremljen u pravnickim skolama u Berjutu i Konstantinopolju. Dugo se verovalo da su fragmenti u okviru jednoga titulusa poredani bez ikakvog reda Medutim, zahvaljujuCi jednoj ilronstataciji nemackog naucn~ka pocetrka proslog veka Bluma, utvrden je red kojim su fragmenti unoseni u tituluse. Ovaj red je u tesnoj vezi sa sastavom i radom ,komisije koja je !pripremila Digesta. Komisija je na iplenarnoj sednici odredila opsti 57
plan dela: knjige i tituluse, i oznaCilo 0 cemu ce se u svakom od njih raSlpravljati. Zatim je komisija podeljena u. 3 potkomisije. Prva potkomisija imala je du,znost da pregleda sva dela ikoja se odnose na ius civile rtj. libri ad Sabinum. Druga potkomisija imala je za duznost da pregleda sva dela o ediktu, tj. lihri ad edictum. Treca potkomisija imala je da pregleda Papinijanova i Paulusova Responsa i jos neka druga dela. SVaJka potJkomisija je iz svog del a literature izvadila fragmente za svaki titulus. Zatim su sastavljeni svi fragmenti svih potkomisija, i to na taj naCin sto su u svaki titulus stavljeni mehaniokl redom fragmenti svih potkomisija koji se odnose na taj titulus, i to prvo fragmenti prve potkomisije; rzatim druge i najzad trece. Redaktori Digesta su imali na raspolaganju tekstove dela rimskih pravnika koji su bili vec izmenjeni skracenjima, izmenama i dopunama izvrsenim tokom vekova od docnijih pravnika koji su »obradivali,< ova del a (ove izmene nazivaju se glose Hi dojustinijanske interpolacije). Pored toga, i sami redaktori su svesno unosili izmene u stare tekstove, otklanjali arhaizme, modernizujuCi tekst menjajuCi terminologiju, skracujud ga ili dopunjujuCi ga, da bi time ispunili zadatak koji im je nametao cilj kodifikacije. Na primer, kodifikatori su nazive starih pravnih institucija koji su bili izasli iz upotrebe, zamenjivali savremenim nazivima. Tako: umesto mancipatio stavljali su traditio, umesto, in iure cessio, stavljali cessiu, umesto fiducia stavljali pignus. umesto sponsor stavljali fideiussor. Sve ove izmene nisu falsifikati, nisu stavljene s namerom da savremena terminologija i savremene institucije budu predstavljeni kao stari, vec su otvorene i svesne izmene radi prilagodavanja savremenim potrebama. Dve izmene nazivaju se interpolacije. Za istoriju rimskog prava vrlo je vazno ot\kriti interpolacije, jer se tada dobija originalni tekst dela i time jasnija slika prava vremena U kome je delo pisano. Ncke interpolacije su otkrivene jos u XVI veku, aU sistema'tski rad je preduzet tek u XIX i XX veku. Otkrivanje interpolacija je tezak rad, jer redaktori Digesta nisu naznacili gde su i kakve i,zmene izvrsili. Zato se pri istrazivanju mora pribegavati posrednim metodama koje pretpostavljaju duboko .poznavanje latinskog jezika, celokupnog rimskog prava i duha stila sva'kog pravnika. Postoje izvesna pravila, kriterijumi za istrazivanje interpolacije, koja treba poznavati. U dva slucaja interpolacija se otkriva skoro automatski: 1) ako raSipolazemo originalnim tekstom dela irz koga je fragment uilet (na primer kad se radi 0 fragmentu uzetom iz Paulusovih Sentencija), pa se on ne slaze sa tekstom koji se nalazl u Digestama; 2) ako je isti tekst nave den na dva mesta u Digestama all u razliCitom obliku. U drugim slueajevima intellpolacija
se moze
ot\kriti
kritickim
ispitivanjem
naCina
izrazavanja
-
reenika i jezicnog stila. Kompilatori, nasUJprot klasicnim pravnicima, rdavo znaju latinski jezik jer su Grci. Pored -toga, njihov stH je visokoparan, pretenciozan i deklamatorski. Zatim. u toku tri veka recnik se izmenio; stvoreni su novi izrazi i nove reci. Ako se u nekom fragmentu nade ree koja se ne srece na drugim mestima u klasicnim delima, a srece se u Justinijanovim :k:onstitucijama, moze se verovati da se radi 0 imterpolaciji. Najzad, inteI1polacija se moze otkriti i tzv. materijalnim ikriterijumom, koji je llaroCito delikatan. To je, na primer, slucaj kada se utvrdi kontrad~kcija izmedu ,pravila ,postavljenog u fragmentu Digesta i pravnog sistema koji je postojao u vreme pisanja dela, 0 cemu smo na drugi naCin obavesteni. Evo konkretnog slucaja: fragment D, VI, 1, 68, pripisan Ulpijanu, kaze da sudija za izvrsenje svojih naredbi moze upotrebiti javna prinudna sredstva (manu militari) Medutim, po svemu sto ClJnamo0 ipostupku u doba Ulpijana i pre njcga, sudija tada nije mogao staviti u IPokret jarvna IPrinudna sredstva, jer je bio gradanin a ne driavni funkcioner. To je isto tako slueaj S8
kada se utvrdi da je na rezonovanje klasicnog pravnika nadovezan zakljucak ,koji ne proizlazi iz rezonovanja i
-
-
C (=
codex)
i brojevima
knjige,
titulusa
i konstitucije
-
na primer:
C. II,
III, 6, Hi C. 2, 3, 6. 5. - Novellae (leges). - Tako se nazivaju Justinijanove konstitucije izdclte pasle objavljivanja Kodeksa. Mnoge od njih su izdate na grckom jeziku. One nisu bile skupljene u zvanicni zbornik postoje sarno zbornici sastavljeni od privatnih lica. Jedna od ovakvih, privatnih zbirki sastavljena je jos u Justinijanovo vreme (tzv. Epitomae Juliani) saddi sarno nove Ie na latinskom jeziku (124). Drugoj, koja saddi 134 nove Ie (pri cemu su nove Ie izdate na grckom, prevedene na los latinski), se ne moze utvrditi poreklo. Glosatori su je smatrali zvanicno Justinijanovom, ali se to pokazalo netacnim. Najpotpuniji zbornik, koji saddi i neke konstitucije Justinijanovih naslednika, saddi 168 novel a na grckom jeziku (neke novele izdate na latinskom jeziku su izostavljene, a neke su u izvodu prevedene na grcki. On je sacuvan u dva rukopisa iz XIII v. (»Venecijanski«) u XIV v. (»Florentinski«). U SVlm izdanjima, pocevsi od Gotofredusa, Novele su ukljucene u Corpus iuris civilis kao deo Justinijanove kodifikacije. Tekst kojim se danas sluzimo, sastavljen je kombinovanjem gore pomenutih rukopisa uz pomoc jedne beleske iz VII veka.
-
59
r
DRUGI
DEO
RIMSKO PRAVO POSLE PROPASTI RIMSKE DRtAVE (RECEPCIJA RIMSKOG PRAVA) Posle Justinijanove smrti rimsko pravo je dozivelo potpuno razlicitu sudbinu na istoku (u Vizantiji) i na zapadu. U bivsim zapadnim delovima Imperije Justinijanova kodifikacija i rimsko pravo uopste, bili su vrlo brzo potisnuti i zamenjeni feudalnim pravirna novostvorenih varvarskih ddava, tako da su oni bili skoro potpuno zaboravljeni. Uzrok tome su karakteristike zapadnoevropskog feudalizma u kome je doslo do uniStenja robne proizvodnje i robnonovcane razmene i potpunog ustanovljenja naturalne privrede. To je dovelo i do korenite promene svojinskih odnosa i svih pravnih shvatanja. Zato je rimsko pravo postalo nepotrebno i nerazumljivo kroz nekoliko vekova ranog i razvijenog feudalizma u zapadnoj Evropi. U Vizantiji, medutim, nije bilo tako brzih i korenitih promena kao na zapadu. Ona nije bila pokorena od varvara, niti rascepkana u male feudalne ddave. nego je posle Justinijanove smrti nastavila da zivi svojim normalnim tokom, razvijajuci svoj feudalizam. Tako su se centralisticko uredenje. velika vlast imperatora, ropstvo, robna proizvodnja i svojinski odnosi. sarno evolutivnim putem postepeno, polako menjali i vrlo dugo zaddali. Zato se Justinijanova kodifikacija mogla primenjivati kao pozitivno pravo, istina u sve manjem obimu, sve do propasti Vizantije 1453. godine. U meduvremenu, pocevsi od XI veka, na zapadu Evrope postepeno je ponovo ozivljavao interes za Justinijanovu kodifikaciju i rimsko pravo. Razlog tome je postepeno ozivljavanje robne proizvodnje i trgovine i postepeno radanje i razvitak bUrZoazije. U vreme propasti Vizantije, rimsko pravo se na zapadu vec ponovo primenjuje kao recipirano pozitivno pravo u mnogim zemljama. Njegov uticaj na celokupni pravni zivot biva sve veci i presudan sa procvatom budoazije tokom XVII-XIX veka. U Nemackoj je ono, kao Pandektno pravo (usus modernus Pandectarum ili Gemeines Recht) primenjivano kao pozitivno pravo sve do 1900. godine a veliki burzoaski kodeksi gradanskog prava, doneti pocetkom XIX veka, izradeni su pod njegovim znatnim neposrednim uticajem. Njegovi ostaci se i danas nalaze u pozitivnim pravima i teoriji privatnog prava ne sarno u kapitalistickim nego i mnogim socijalistickim zemljama. Tako su rimsko pravo i Justi60
nijanova kodifikacija i posle propasti Rimske imperije kontinuelno ziveli, seleCi se na istok pa na zapad, i vrsili, nekad veCi nekad manji, uticaj na pravni zivot sve do danas.
1. -
Vizantija
Justinijanova naredba da niko njegovim zakonima ne pravi komentar, nije mogla biti postovana eak ni za vreme njegovog zivota. I on sam sve do kraja zivota je izdavao nove konstitucije, koje su dopunjavale i menjale mnoge odredbe i ustanove sadrZane u kodifikaciji. cak su i neki od pravnika koji su bili elanovi komisije koja je sastavila Justinijanove zbornike (npr. Dorotheus, Theophilus, Stephanus) pisali komentare, greke parafraze i beleske (sholije). Uzrok tome je dalja feudalizacija vizantijskog drustva koja je izazivala stalne promene u drustvenim pa i pravnim odnosima. Tokom ovog procesa mnoge ustanove sadrlane u Justinijanovoj kodifikaciji bile su izmenjene ili ukinute, pa su i odredbe koje su ih regulisale postale nekorisne. To je otezavalo svakodnevnu upotrebu u praksi i onako glomaznih Justinijanovih zbornika. Osim toga Vizantija je pretrpela znatan uticaj is toenjaekih azijskih obieaja, koji su u znatnoj meri ogrubeli odnose a naroeito pravne sankcije. U poeetku su rad na preeiScavanju, skraCivanju i olaksavanju upotrebe Justinijanovih zbornika obavljali sarno pravnici u formi izvoda, beleski, indeksa i t. s1. Medutim, kada su se promene nagomilale i teskoce oko primene Justinijanovih zbornika u praksi povecale do visokog stepena, poeeli su i imperatori da interveniSu zakonima. No i pored svih intervencija, Justinijanova kodifikacija je ostala osnov prava Vizantije sve do kraja njenog zivota. Tako je ona saeuvala kontinuitet primene rimskog prava sve do recepcije rimskog prava na Zapadu, koja je u posljednjim vekovima zivota Vizantije bila u punom jeku. a. - Ekloga. Prvi zakon ovakve prirode doneo je Lav III Isaurijski 726. godine. Puni greki naziv ovog zbornika je Ecloge ton nomon (izbor zakona). On obuhvata izbor iz privatnog i krivienog prava koje je tada vazilo u Vizantiji a sastoja]o se iz Justinijanovih pravila i obieajnog prava koje je nastalo tokom VI i VII veka. Ali Ekloga unosi i mnoge izmene u pravila. U oblasti privatnog prava naroCito znaeajne promene donosi u oblasti porodienog prava. U oblasti krivienog prava unosi surove kazne (odsecanje usiju, jezika, oslcpljenje itd.) potpuno strane Justinijanovom pravu. Ekloga je izdata sa ciljem da potpuno zameni Justinijanovu kodifikaciju, da dil sudovima pregledniji i ]ako pristupaean zbornik vazeceg prava, aU i da »humanizira pravo« i »ucini kraj podmitljivosti sudova«, kako Lav III kaze u predgovoru Ekloge. lako je Eklogi docnije oduzeta imperator
jeretik
-
ikonoborac,
obavezna snaga, zato sto ju je doneo
ona je i znatno
kasnije
svojom
jasnocom
i
praktienoscu vrsila uticaj na pravni zivot i zakonodavstvo i to ne sarno u Vizantiji nego i u slevenskim zemljama. b. - Proheiron. - Izmedu godine 870. i 879. Jzdat je u ime imperatora Vasilija, Konstantina i Lava novi kratki zbornik zakona namenjen sudijama, pod punim grekim nazivom Proheiros nomos a sa ciljem da zameni »jeretieku« Eklogu. On saddi norme gradanskog, krivicnog i crkvenog prava i gra61
danskog postupka, rasporedene u 40 titulusa. U odnosu na Eklogu, on prcdstavlja napustanje obieajnog prava i vracanjc Justinijanovoj kodifikaciji. Ali on se pritom sluzi uglavnom sarno Justinijanovim Institucijama i to njenim kasnijim prevodima i parafrazama na grcki. Iako imperator Vasilije sa najvecom osudom govori 0 Eklogi, koja predstavlja »uniStenje dobrih zakona«, Proheiron je ipak preuzeo od nje mnoga pravila, naroeito u oblasti naslednog i krivienog prava i postupka. Proheiron je, zbog svoje praktienosti, bio cenjen i primenjivan u Vizantiji sve do njene propasti a bio je i prevoden i vrsio je veliki uticaj u slovenskim zemljama i na Balkanu. U srednjevekovnoj Srbiji bio je poznat pod imenom Gradski zakon. c. -- Epanagoga. - NekoLiko godina posle Proheirona (posle 879. godine) izdat je novi zbornik pod punim grekim nazivom Epanagoge ton nomon. Ovaj zbornik nije bio javno promulgovan, pa se pretpostavlja da je bio izraden sarno kao nezvanieni nacrt, koji je trebalo da posluzi kao uvod u nameravanu obimnu zbirku zakona slienu kasnije izdatim Bazilikama. Po saddini Epanagoga je sliena Proheironl1, koji joj je posluzio kao osnov. Znatno je opsirniji, koristi ne5to viSe i otvorenije Eklogu i novele na Proheiron koje je izdao imperator Vasilije. Novost predstavljaju opsirne odredbe 0 imperatoru i crkvi, koje nas ovde ne interesuju. d. - Buzilika. - ZavrsavajuCi delo koje je zapoeeo Vasilije I, njegov naslednik Lav VI Mudri izdao je odmah na pocetkl1 svoje vladavine (886-912) opsirnu zbirku celokupnog prava, obl1hvacenog u 60 knjiga, odnosno 6 tomova, koju Sl1 vizantijski pisci nazvali Basilikos nomos (= carski zakon). Bazilika predstavlja temeljnu preradu Justinijanove kodifikacije i njeno prilagodavanje visokofeudaliziranoj Vizantiji toga vremena. Njena polazna i osnovna materija su Justinijanove Institucije, Digesta, Codex i Novellae, koji su sjedinjeni na taj naCin 5tO je na jedno mesto pod jedan titulus stavljeno sve sto se u sva eetiri zbornika govori 0 tome pitanju. Pritom su tekstovi preciSceni i oslobodeni svega onoga sto viSe nije odgovaralo feudaliziranim odnosima a dopunjeni konstitucijama i zakonima donetim posle Justinijana. Najznaeajnije novine odnose se na ucvrscenje imperatorskog polozaja i regulisanje polcZaja crkve, sto nas ovde ne interesuje. Sastavljaei Bazilike koristili su se grckim prevodima i komentarima Justinijanovih dela koji su nastali tokom VI i VII veka a ne originalnim latinskim tekstovima. Bazilika je potpuno potisnula Justinijanovu kodifikaciju iz prakse i zal1zela njeno mesto do propasti Vizantije. U meduvremenu ona je bila dopl1njavana nizom komentara (sholia). Radi lakseg koriscenja Bazilike, nepoznati autor X veka sastavio je zbirku kratkih izvoda iz nje svrstanih po azbuenom redu. Ova zbirka poznata je pod imenom Synopsis Basilicorun maior. Sacuvana je u viSe rukopisa, 5tO eini verovatnim da je bila u vrlo sirokoj upotrebi. U XIII veku sastavljena je kraca verzija, poznata pod imenom Synopsis Basilicorum minor. Krajem XI veka sastavljena je neka vrsta saddaja Bazilike popis svih pitanja 0 kojima se govori, slozen sistematski prema titulusima. Ovo delo nazvano je Tipoukeitos prema grekoj frazi »ti pou kcitai« (»5ta je gde«).
-
62
I l
e. - Heksabiblos. - Poslednju knjiga (zato se naziva heksabiblos) Konstantin Armenopolus (odnosno (u XIX veku) dobila snagu zakona godine.
2. -
zbirku rimskog i vizantijskog prava u 6 sastavio je 1345. godine solunski sudija HarmenopuIos). Ova zbirka je docnije u Grckoj i primenjivana sve do 1946.
Zemlje zapadne Evrope
-
1. Od Justinijana do glosatora (VI-XI vek). - Neposredno posle Justinijanove smrti zapadni deo Imperije ponovo su osvojili varvari i osnovali na njemu svoje ddave Po personalnom principu, rimski den stanovniStva njihovih ddava nastavio je da zivi po svom pravu tj. da primenjuje Justinijanovu kodifikaciju. Medutim, proces feudalizacije, koji se vec nekoliko vekova postepeno odvijao u okviru Rimske Imperije, dobio je sa dolaskom varvara nove podsticaje i iSao je brzim koracima i kod rimskog i varvarskog stanovniStva. Ono sto je nepovratno bilo skoro uniSteno i zamenjeno naturalnom privredom, to je robna proizvodnja i trgovina. Usiovi koji su stvoreni, bili su suvise skuceni okvir za razvijeni sistem Justinijanovog prava, zasnovanog jos uvek na robno-novcanoj privredi i klasicnim rimskim pravnim shvatanjima. U tako skucenom okviru mogle su nad primenu, oddati se sarno neke od ustanova rimskog prava i to sarno u jednom uproscenom obliku. Ali i te ustanove koje su primenjivane trpele su postepeno sve ved uticaj varvarskog prava i feudainih shvatanja koja su preovladivali. Zato je one sto je primenjivano kao rimsko pravo u 6., 7. i 8. veku, bilo vulgarizovano rimsko pravo, koje je bilo daleko od klasicnog rimskog prava. Upotrebijavani su razni izvodi i skracene prerade Justinijanovih Noveia (medu kojima je najpoznatija Epitome Juliani), Teodosijevog kodeksa i Alarikovog brevijara (medu kojima Epitome Parisiellsis i Lex romana curiensis). U nekim oblastima Francuske i Spanije sarno, primenjivan je Lex romana Visi. gothorum (Alarikov Brevijar) u celini. Originaina Justinijanova kodifikacija je bila potpuno van upotrebe i postepeno padala u zaborav. To se posebno odnosi na Digesta, koja nisu koriScena cak ni pri pravljenju gore pomenutih izvoda i kratkih zbornika. To je razumijivo, jer su Digesta sadrzaia bas klasicno pravo, koje se nije moglo viSe primeniti, a nizak stepen obrazovanja pravnika nije bio dovoljan da se shvate i prate fine diskusije klasicnih pravnika saddane u njima. Narocito je u severnoj Italiji, gde je ubrzo posle Justinijanove smrti bila osnovana Longobardska driava, bilo rimsko pravo potisnuto razvijenim feudalnim longobardskim pravom, saddanirn u zakonima Iongobardskih kraljeva i Karolinskim kapitulacijarna. U jedanaestorn veku tu je deiovaia vrIo cenjena pravna skola u Paviji, ciji profesori su, proucavajuci i poznavajud dobro Justinijanovu kodifikaciju, obradivali Longobardsko pravo. Na taj nacin sastavili su viSe zbirki longobardskog prava. Medu njirna najznacajnija je Liber Papiensis, sisternatizovana po ugledu na Justinijanove Institucije. 2. - Bolonjska skola. Glosatori. - Krajern jedanaestog veka na pravnoj skoli u Bolonji pocinje ponovni zivlji interes za rimsko pravo i vracanje na njegove
originalne
izvore
-
Justinijanovu
kodifikaciju.
lake
je to sarno
63
....
teorijski interes profesora, izazvan uglavnom naucnom radoznaloscu a jos uvek ne potrebama prakse, on predstavlja vrIo znacajnu prekretnicu u pravnoj istoriji Evrope i daljoj sudbini rimskog prava, pocetak jednog procesa koji je doveo do recepcije rimskog prava, tj. do njegove ponovne primene u celoj zapadnoj Evropi, koja je trajala u Nemackoj sve do kraja XIX veka. Vrlo obrazovan covek toga vremena, filozot i odlican poznavalac rane sholastike, profesor pravne skole u Bolonji, Irnerije (Guarnerius Irnerius 1050-1130), poceo je da proucava i predaje rimsko pravo ne po preradama, prevodima i izvodima kao sto su radili njegovi prethodnici u Raveni, vec na originalnim tekstovima, a naroCito Digestama, kojima se u drugim skolama nisu sluzili. Zato je Irnerije pristupio prvo prikupljanju, kritickom preciScavanju i rekonstrukciji tekstova Justinijanove kodifikacije. Za taj posao od velikog znacaja je bilo otkrice jednog rukopisa Digesta, pisanog u 6. veku. On je pronaden u Pizi a poznat je danas pod imenom Florentina. ProucavajuCi originalne tekstove Justinijanove, Irnerije je nailazio na izraze i pasuse koji su nerazumljivi zbog toga sto govore 0 pravnim ustanovama koje su zaboravljene, koje se ne primenjuju, ili se primenjuju u izmenjenom obliku i sa novim imenima. Zato je, pored prikupljanja i preciScavanja tekstova, kao glavni zadatak uzeo njihovo objasnjavanje, resavanje protivrecnosti i uporedivanje sa 1ada vazeCim pravom. Njegov posao prihvatili su i nastavili kroz citava dva veka (do sredine 13. veka) Martinus, Bulgarus, Jakobus i Hugo, koji su poznati pod imenom »cetiri doktora«, i njihovi ucenici Rigerius, Placentinus, Oton, Azzo i Accursius. Po obicajima koji su tada vladali, Irnerius i njegovi sledbenici objasnjenja reci pisali su u samom tekstu Justinijanove kodifikacije, izmedu redova, a objasnjenja pasusa u margini. Ovakve beleske nazivane su glossa, pa su zato svi ovi profesori bolonjske skole nazvani glosatorima. Ali oni se nisu ogranicavali na objasnjavanje reci i pasusa, nego su u radovima koje su nazivali sumama (summae) davali i sistematska izlaganja citavih odeljaka ili viSe fragmenata koji govore 0 istom pitanju. Po uzoru na Bolonju, osnivaju se pravne skole i u drugim gradovima Italije (Plza, Padova, Peruda, Sijena) u kojima se na isti, glosatorski, nacin izucava Justinijanova kodifikacija, a neki glosatori odlaze u druge zemlje Evrope da predaju rimsko pravo. Veliki deo glosa svih glosatora (62.577 glosa) prikupio je i objavio pod imenom Glossa ordinaria, poslednji glosator Bolonjske skole Akursijus. Rad glosatora na proucavanju Justinijanove kodifikacije bio je podstaknut naucnom radoznaloscu i imao je Cisto teorijski karakter. Ipak, oni su izvrsili ogroman uticaj na kasniji razvoj prava. Njihov uticaj, medutim, na praksu
vremena
u kome
su radili
bio je sarno
posredan
-
preko
ucenika
koji su dolazili na studije u Bolonju, koja je postala univerzitetski i naucni centar Evrope, a zatim sa primercima Digesta ili Glose odlazili u praksu. Oni su, izucavajuci Justinijanovu kodifikaciju i obrazujuCi se na njoj, stekli odredeni nacin miSljenja i izrazavanja, koje su unosili u pravo svojih zemaIja koje su primenjivali. Na taj nacin oni (a preko njih Bolonjska skola, glosatori i rimsko pravo) su vrsili jak uticaj na zakonodavstvo i praksu svojih zemalja Hi gradova u kojima je proces razvitka robne proizvodnje i robnonovcane razmene sve viSe uzimao maha. 64
-
3. - Postglosatori(komentatori). Akursijeva Glosa ordinarija predstavlja kraj a~tivnosti glosatora. Istovremeno ona inicira novi pravac u izucavanju rimskog prava, koji je vladao do XVI veka a ciji nosioci su poznati pod imenom "postglosatori« ili »komentatori«. Da bi razumeli njihovu aktivnost i istorijsku ulogu, moramo se setiti da je period u kome su oni radili, bio period brzog uspona mnogih italijanskih i slovenskih primorskih gradova i brzog razvitka lokalne i prekomorske trgovine. Dakle, period u kome okviri gradsklh statuta i feudalnog longobardskog prava, koje je imalo veIiki uticaj na pravni zivot Italije, postaju sve vise tesni za trgovce i moreplovce. Zato sc javlja potreba prakse za jednim sirim i razvijenijim pravnim sistemom. Njega su nudili glosatori u svojim glosarna rimskog Justinijanovog prava. Dok je prvenstveni pokretac glosatora bila naucna radoznalcst i viSe neka intuitivna dalekovidost, prvenstveni pokretac postglosatora jc prosirivanje i kompletiranje postojeeeg statu tarnog i longobardskog feudalnog prava radi zadovoljenja potreba prakse. Dok su se glosatori sarno posredno, preko nastave, nacina obrazovanja pravnika, name tali praksi, postglosatori su radili da bi zadovoljili neposredne potrebe prakse. RadeCi u takvim uslovima, postglosatori su napustili rad na originalnim Justinijanovim tekstovima i okrenuli se glosama glosatora a narocito Akursijevoj Glossa ordinaria. Oni su ih izucavali, komentarisali (zato ih nazivaju i »komentatori«), uporeaivali sa statutarnim, kanonskim i longobardskim pravirna koja su vazila, analizirali, razgranicavali i povezivali pojedine pravne ustanove, davali sistematske preglede ("summa«) pojedinih grana ili odeIjaka rimskog prava i izvlacili iz njih neka opsta pravila i principe, da bi na taj naCin, iz raznih i razliCitih miSljenja glosatora, izvukli communis opinio doctorum, tj. njihova zajednicka misljenja. Pritom postglosatori su nastojali da miSljenja glosatora, i rimsko pravo koje se nalazi u njima, prilagode potrebama prakse, sto znaci usaglase sa vladajuCim statutarndm, kanonskim i longobardskim pravom. Na taj nacin se stvaralo jedno »opste pravo« koje je ogromno doprinelo, bilo preduslov za recepciju rimskog prava. Postglosatori su istovremeno nastavili i profesorsku tradiciju glosatora. Italija je jos uvek, i sada jos viSe, zemlja u kojoj se skoluju evropski pravnid a mos docendi italicus (italijanski nacin predavanja, ucenja) je vrlo cenjen u celoj Evropi. Pored Bolonje, na glasu su i drugi, neki od njih novi, univerzitetski centri kao: Piza, Padova, Peruaa, Pistoja. Stotine svrsenih pravnika iz svih evropskih zemalja vraeale su se i dalje svake godine u svoje zemlje sa znanjem rimskog i »opsteg« prava, koje su naucili u Italiji. To je isto tako doprinosilo recepciji rimskog prava. Moze se slobodno reCi da je ona vee stvarnost, nesto sto postoji iako ne formalno priznato. u svim evropskim zemljama. Postglosatori, kao i glosatori, se nisu oslobodili skolastike. Njihov rad je dogmatski i pragmatican, ali su ipak njihove zasluge i na polju metodologije vrIo velike. Oni su uneli izvesnu sirinu u proucavanje prava, izvlaceei, pomoeu apstrakcija, osnovne principe i pravila u pojedinim oblastima prava. Mnoge definicije, pravna pravila i izreke izvucene iz rimskog prava, koje se i danas sreeu u pravnoj literaturi, dugujemo ovome periodu pravne istorije. Meau postglosatorima isticu se Cinus de Pistoia (1270-1336), Bartolus de Sassoferato (1314-1357) i Baldus de Ubaldis (1327-1406). Meau njima, 5 Rimsko privatno
pravo
65
I
Bartolus je najviSe doprineo stvaranju »opsteg prava« i postigao, svojom teorijom 0 resavanju kolizionih normi izmedu prava raznih gl'adova, slavu utemeljaca modernog medunarodnog privatnog prava. 4. - Pandektisti (Kameralisti). - Tokom XV i XVI veka rimsko pravo bilo je recipirano, primenjivano kao pozitivno pravo u mnogim evropskim zemljama: Italiji, Nemackoj, Francuskoj, Holandiji, Skotskoj i u nesto manjem obimu, u svim ostalim evropskim zemljama. Osnovni uzrok ovoj pojavi je prezivelost i raspadanje feudalnih odnosa i razvitak manufakture i trgovine, kojoj je smetala feudalna rascepkanost i pravni partikularizam. Robi koja se krece smetaju mnoge granice, koje treba da prede, i razlike u pravnim sistemima, kroz koje treba da prode. Ideal gradanskog staleza koji se stvara i razvija jeste velika teritorija sa jedinstvenim pravnim sistemom i jedinstvenom cvrstom vlascu. Otuda teznja za obnovom univerzalnog Svetog rimskog carstva i usvajanje rimskog prava (u obliku u kome su ga izgradili postglosatori) kao »opsteg prava«, tj. prava koje vazi na celoj teritoriji driave, nasuprot partikularnim pravima pojedinih feudalnih driava. Rimsko pravo je moglo da posluzi ovom cilju, zato sto je »sadrzalo vec u razvijenom obliku sve ono cemu je tezio gradski stalez u poznom srednjem veku...« (Engels, 0 propadanju feudalizma i nastajanju burzoazije, Kultura, Beograd 1951, str. J4-15): priznanje privatne svojine oslobodene feudalnih ogranicenja, proglasenje slobode ugovaranja i izgradeni sistem ugovornih odnosa. Put kojim je doslo do recepcije je fakticki a ne pravni. Stotine generacija studenata Bolonjskog i drugih italijanskih univerziteta iz cele Evrope, vracali su se u svoje zemlje i gradove sa znanjem rimskog i »opsteg« prava i primercima Digesta ili Glosa koje su koristili u svojoj svakodnevnoj praksi. Tu su oni kao pravnici prakticari, nalazili odgovore i resenja za mnoge probleme koje su pred njih postavljali novi odnosi razmene koji su se stvarali. Tako se rimsko pravo postepeno sve viSe uvlacilo u svakodnevni pravni zivot evropskih zemalja i gradova, iako to nikakvim zakonskim aktom nije bilo ni naredeno ni zabranjeno. Izuzetak u tom pogledu cine Engleska i Nemacka. U Engleskbj je tzv. Mertonskim statutom iz 1236. god. bila izricito zabranjena recepcija rimskog prava, sto je doprinelo da se englesko pravo i danas razlikuje vrlo mnogo od evropskog. U Nemackoj smo imali obratni postupak. Nemacki imperatori, smatrajuCi sebe za naslednike rimskih imperatora i nastojeCi da nametnu svoju vlast na celoj nemackoj teritoriji, pomagali su recepciju rimskog prava a imperator Maksimilijan I je 1495. god., odredbom 0 osnivanju imperatorskog (vrhovnog »kamernog« - Reichskammergericht) suda naredio i regulisao -primenu rimskog prava. Imperatorski kamerni sud morao je primenjivati »opste pravo« (Gemeines Recht) uvek, izuzev ako stranke izricno traze primenu nekog partikularnog prava. Ali stranke su u takvom slucaju morale dokazati da u partikularnom pravu postoji odgovarajuce pravilo i dokazati njegovu sadriinu, jer sud nije bio duzan da poznaje partikularno pravo pojedinih nemackih driavica. Nasuprot tome, za rimsko (»opste«) pravo, vazilo je pravilo »iura novit curia« tj. da je sud obavezan da ga zna, pa stranke nisu duzne da ga dokazuju. Zbog ovog pravila, opste pravo je vremenom potpuno potisnulo upotrebu partikularnih prava pred kamernim sudom a i pred drugim viSim sudovima. 66
Recipirano pravo nije bilo cisto rimsko pravo, niti je one bilo uzimano neposredno iz Justinijanove kodifikacije. Njegov osnov predstavljala je Akursijeva Glossa ordinaria, dopunjena aktivnoscu postglosatora. Postavljen je princip: Quid-quid non agnoscit glossa, non agnoscit curria (»sto ne zna glosa, ne zna ni sud«) tj. za sud je obavezno same one od rimskog prava sto se nalazi u glosi. Osim toga svaka zemlja u kojoj je primenjivano recipirano rimsko pravo (»opste«) dopunjavala ga je svojim obicajnim pravom i prilagodavala svojim potrebama. Na taj nacin rimsko pravo je bilo modernizovano i uCinjeno zivim. Pravnici koji su se bavili ovim poslom, tj. proucavali rimsko pravo sa glediSta njegove prakticne primene kao pozitivno pravo (a ne kao istorijsku kategoriju) i dopunjavali ga i prilagodavali potrebama prakse. nazivani su kameralistima (po nemackom kamernom sudu) ili pandektistima (po Justinijanovim Pandektama). Ovakav nacin pristupa rimskom pravu naziva se, pocev od druge polovine XVII veka, usus modernus Pandectm'um, tj. savremena upotreba Pandekta, ili pandektistika, a pravo koje je na ovaj nacin stvoreno nazivano je pandektno pravo. Ovakav pristup rimskom pravu kao pozitivnom pravu, odrZavao se i vrsio snazan uticaj na pravni zivot, teoriju i zakonodavstvo mnogih zemalja, paralelno sa svim kasnijim skolama u pravu i gubio se u pojedinim zemljama tek sa donosenjem gradanskih zakonika u toku XIX veka. U Nemackoj je pandektistika dozivela u XIX veku svoj »zlatni vek« a pandektno pravo je primenjivano sve do 1900. god. kada je stupio na snagu Nemacki gradanski zakonik. Tom periodu pripadaju i najslavniji nemacki pandektisti Dernburg, Windscheid i Arndts (cije dele Pandektno pravo je prevedeno kod nas). Kada je, sa stupanjem na snagu Nemackog gradanskog zakona 1900. godine, rimsko pravo prestalo da bude pozitivno pravo u Nemackoj, ovakvo, pandektisticko izucavanje rimskog prava, pretrpelo je izvesne minimalne izmene i, ostajuCi i dalje u dogmatskim vodama, pretvorilo se u izucavanje rimskog prava kao uvoda u savremeno gradansko pravo. Sve ove karakteristike ima veliki deo savremenih radova bUrZoaskih romanista: oni, s jedne strane i dalje prikupljaju i izucavaju izvore i Cinjenicki materijal i posvecuju veliku paznju egzegezi tekstova po principima istorijske skole, a s druge strane izucavaju rimsko pravo dogmatski kao da je one pozitivno pravo. 5. - Stara istorijska skola (skola elegantne jurisprudencije). U XVI veku javlja se i snazno razvija pokret poznat pod imenom preporod (renesansa) ili humanizam. On u sustini predstavlja nastojanje da se covekova misao oslobodi vekovnog pritiska katolickih religijskih ucenja i skolastike. Nosioci ovog pokreta, da bi dokazali ispravnost svojih pogleda, obracaju se antici - grckoj i rimskoj, u kojoj je covekova slobodna misao dala izvanredna dostignuca na svim poljima. To izaziva opste odusevljenje za antiku i imitaciju, kopiranje, preuzimanje, preporod antickih kulturnih i naucnih tekovina i intenzivno istrazivanje anticke istorije. Odraz preporoda na pravo dao je staru istorijsku skolu (odnosno francusku istorijsku skolu, jer je njen centar bio u Francuskoj), Hi kako se cesto naziva, skolu elegantne jurisprudencije. Nasuprot postglosatorima, potcenjujuCi i njihov rad i rad glosatora i ceo mos docendi italicus, pripadnici ove skole se obracaju cistim izvorima rimskog prava. NastojeCi da Justinijanovu kodifikaciju ociste od onoga sto
-
5'
67
....
su joj dodali glosatori i postglosatori, oni istrazuju gradu i izvore iz kojih je ona sastavljena. To ih navodi na izucavanje zakonodavstva, ddavnog uredenja, sudstva i drustvenih odnosa. Tako su pripadnici ove skole postali utemeljivaCi ne sarno istorije rimskog prava, nego i pravne istorije kao naucne discipline uopste. Njima dugujemo otkriee mnogih rimskih pravnih izvora i izvora za rimsku pravnu istoriju i prvo, preciSeeno, autenticno izdanje Justinijanove kodifikacije koje je, pod nazivom Corpus iuris civilis, priredio francuski pravnik Dionysius Gothofredus. Medutim ni pripadnici ove skole nisu uspeli da se sasvim oslobode polazne
osnove
postglosatora
-
prakticnog
(a ne
sarno
naucnog
istorij-
skog) pristupa rimskom pravu. Oni su hteli Cisto rimsko pravo, da bi ga takvog koristiJa praksa. U osnovi ove zelje za Cistim rimskim pravom, lezala je Cinjenica da su se robna proizvodnja, trgovina i burzoaski odnosi bili vee toliko razvili da su naslage srednjevekovnih feudalnih elemenata na rimsko pravo bile prevazidene i predstavljale balast i optereeenje za praksu. Zato su i pristalice ove skole vrsile sistematizaciju i teori}sku obradu istrazene istorijske grade. Ceo ovaj metod rada nazivan je mos docendi gallicus ili elegantni metod, po cemu je skola i dobila ime. Preteca ove skole jc Italijan Andreas Alciatus (1492-1550) a glavni francuski
predstavnici
su: Jacobus = Dono
go Donellus (Doneau froi
-
Cuiacius (Cujas = Kiza - 1522-1950),Hu1527-1624) i Dionvsius Gothofredus (Gode-
= Godefroa - 1549-16'22).
.
Ova skola je izvrsila izvestan uticaj i na pravnike drugih zemalja, pa je u XVII veku njen centar presao u Holandiju. Ona je imala svojih istaknutih pristaJica i u Nemackoj, gde su inace vbdali kameralisti. Medu njima najpoznatiji su Ulrich Zasius i Gregor Holoander. 6. - Skola prirodnog prava. Oslobodena covekova misao i obogaeena saznanjima 0 dostignueima antike u mnogim naucnim oblastima, pod uticajem renesanse, dolazi tokom XVI i XVII veka do vrIo znacajnih naucnih otkriea, narocito u oblasti astronomije i mehanike. To je period Dekarta, Kopernika, Galileja i Njutna. Posle potpunog neuspeha alhemije, koja je eksperimentalnim putem htela da dode do otkriea, uspeh dozivljuju matematicke i filosofske metode koje poCivaju na »cistom rezonovanju« i na izvlacenju istine putem proste dedukcije, iz apriornih aksioma razuma. Zato su razum i rezonovanje (ratio) podignuti na stepen univerzalnog metoda istraZivanja a renesansu zamenjuje racionalizam. Veliki pronalasci ovoga vremena, sarno otkrivaju zakonitosti koje su vladale i vladaju u prirodi, koje su date od prirode. Otuda shvatanje da prirodom, pa i covekom, vladaju od prirode dati, prirodni zakoni koji prirodu, pa i drustvo oddavaju u vecnoj ravnotezi, a zadatak je razuma da otkrije te zakone ravnoteze. Kao odraz ovakvih shvatanja, javlja se skola prirodnog prava koja je vrsila snazan uticaj na pravni zivot Evrope tokom XVII i XVIII veka. Svedeno na njegove najosnovnije elemente, ucenje skole prirodnog prava se sastojalo u sledeeem: postoje zakoni drustvene ravnoteze i pravna pravila koja su data od prirode i koja su, isto kao i zakon gravitacije na primer, univerzalni i trajni, nezavisni od vremena i naroda. Zadatak je pravnika, pripadnici ove skole su tome tezili, da otkriju te prirodnc zakone i da izgrade jedan razumni sistcm prava, prirodnog prava, koji bi vazio (nametnuo se) za sve narode i sva vremcna i tako potisnuo vladajuee pravne sisteme,
-
68
l
koji su proizvod nesavrSenosti, neznanja i lutanja i zato promenljivi i zastareli. Zato, za pristalice skole prirodnog prava, izucavanje postojeCih i bivsih pravnih sistema, znati pravna istorija, nema nikakvog intresa ni smisla »jer put razuma je jedan i saznaje se iz samog razuma, a ne preko posmatranja i empirijskih lutanja po pogresnim putevima«. U tom pogledu se skola prirodnog prava pojavljuje kao reakcija na francusku istorijsku skolu, ali ona ne znaCi kraj, pa ni krizu, pravne istorije. Nairne, pravna istorija francuske istorijske skole je sluzila potrebama prakse, pravnoj dogmatici, iznalazenju cis tog rimskog prava, koje ce viSe odgovarati potrebama i kao takvo biti primenjeno u praksi. Skola prirodnog prava odbacuje potpuno ovu funkciju pravne istorije, odnosno oslobada pravnu istoriju ove funkcije, koja je sputava, i time joj daje mesto samostalne, nezavisne nauke koja ima svoje sopstvene zadatke. Iako na prvi pogled antiistorijska, skola prirodnog prava je pod dvostrukim i snaznim uticajem rimskoga prava. Dubljim proucavanjem i primenom rimskog prava tokom nekoliko prethodnih vekova, ono je postalo stvarnost, infiltrirana i u pravni zivot i u pravnu misao, koju niko, pa ni pristalice skole prirodnog prava, nije mogao zaobiCi ni izbeci. Sa druge strane ono je, posta ga je »francuska istorijska skola« ocistila feudalnih naslaga, odgovaralo potrebama budoazije koja se sada bori za preuzimanje vlasti, pa je zato i skola prirodnog prava trazila u njemu elemente prirodnog prava i uzdizala ga na stepen »pisanog razuma« (ratio scripta). Zato su se mnoge pristalice skole prirodnog prava intenzivno bavile proucavanjem rimskog prava, a mnogi budoaski gradanski zakonici, koji su doneti pod uticajem skole prirodnog prava tokom XVIII i XIX veka, i koji su ucinili kraj primeni »opsteg prava« u zemljama u kojima su doneti, izradeni su pod snafnim uticajem rimskog prava i recipirali mnoge njegove odredbe. To su: Bavarski gradanski zakonik (Codex Maximilianeus Bavaricus civilis) 1756. god.; Pruski gradanski zakonik (»Opste zemaljsko pravo za pruske ddave«) 1794. god.; Napoleonov kodeks (Code Napoleon, Code Civil) 1804 god. Austrijski Opsti gradanski zakonik 1811. god. itd. Preko austrijskog i francllskog pretrpeo je i srpski gradanski zakonik od 1844. god. izvestan uticaj rimskoga prava. Osnivac skole prirodnog prava je Holandanin Hugo Grocije (Hugo Crotius -- Hugo de Groot 1583-1645), koji je, svojim delom De iure belli ac pads, utemeljivac medunarodnog javnog prava. Ali ona je imala svoje pristalice medu n~jveCim umovima toga vremena u svim evropskim zemljama. Medu njima: engleski filosof Tomas Robs (Thomas Hobbes - 1588-1679), Francuz Zan Zak Ruso (Jean.Jacques Rousseau - 1712-1778) i Nemac Hristijan Volf (Christian baron von Wolff - 1679-1754). Francuska revolucija predstavlja, izme7. - Istorijska pravna skola. du ostalog, trijumf i kulminaciju racionalizma, a to znati i skole prirodnog prava. Jedna od znacajnih tekovina revolucije je i Napoleonov Kodeks. ShvatajuCi ga kao ratio scripta novog doba, Napoleon ga je nametao oblastima koje je osvajao, pa i nekim nemackim oblastima. Osim toga i nemacke pristalice skole prirodnog prava su se zalagale za izradu opsteg nemackog zakonika koji bi pocivao na istim idejama kao i francuski. Medu njima narocito Tibo (Thibaux). Ovaj predlog izazvao je zestoku reakciju mnogih ncmackih pravnika a narocito Fridriha Savinjija (Friedrich von Savign)' - 1779-1861), a rezultat te reakcije je istorijska pravna skola (Hi ne-
-
69
mack a istorijska pravna skola, za razliku od stare francuske istorijske skole), koja je vladala pravnom misli XIX veka a i danas vrsi znatan uticaj na mnoge pravnike kapitalistickog sveta. Istorijska pravna skola se javlja na pocetku XIX veka, u vreme stvaranja velikih nacija u Evropi i vreme poleta Nemacke posle tmiStenja Napoleona. Univerzalizam racionalizma i skole prirodnog prava, pracen i nametan sHorn i osvajanjima, sa zacetkom stvaranja univerzalne svetske monarhije, demantovan je od zivota, kojl je krenuo drugim putem. To izaziva idejnu reakciju protiv racionalistickih shvatanja i njen rezultat je romantizam. I dok su stara francuska lstorijska skola i skola prirodnog prava sarno pratile, bile odraz renesanse i racionalizma, istorijska pravna skola jc imala znacajnu, jednu od vodeCih uloga u stvaranju romanticarskog pokreta. Suprotno ucenju skole prirodnog prava, istorljska pravna skola smatra da ne postoji univerzalno prirodno pravo, nego naprotiv, da u prvobitnom istorijskom periodu svaki narod ima svoje sopstveno pravo, isto onako kao sto ima svoj sopstveni jezik, svoj sopstveni nacin zivota i organizacije i svoje sopstvene karakteristike koje ga odvajaju od drugih naroda. Pravo, zajedno sa drugim osobinama, cini samostalnost bica jednog naroda. Ono sa njim zivi i razvija se. U prvobitnom obliku, ono zivi u svesti naroda kao nesto sto sarno od sebe nastaje i razvija se pod dejstvom "tihih unutrasnjih sila«, a manifestuje se kroz verovanje, ubedenje narodnih masa 11 obliku narodnog obicajnog prava. Kasnije, kad zivot i pravo postaju slozeniji, obicni ljudi iz naroda ne mogu viSe da se snadu u njemu, pa moraju da ga prihvate strucnjaci - pravnici, koji »svojom strucnjackom osetljivoscu umeju da zapaze one sto u narodnoj pravnoj svesti postoji i da iz te sirove grade koju crpe iz dubine narodne pravne svesti, stvore sistematski red matematicki preciznih pravnih pojmova i pravnih pravila«. To sada viSe nije prirodno, sirovo narodno pravo, nego »naucno pravo«. Tck kada strucnjaci potpuno obave svoj posao, moze doCi do kulminacije razvoja prava jednog naroda, do donosenja zakonika »koji se sam odvaja od drveta zivota naroda, kao zreo plod koji je sposoban da dugo i samostalno zivk Prema tome, pravo jednog naroda je rezultat celokupne njegove proslosti, ono je proizaslo iz »unutrasnje sustine« naroda, njegovog »nacionalnog duha« i njegovc istorije. Drtava, niti nicija pojedinacna volja, nisu tvorci prava jednog naroda, nego je ono objektivno istorijski dato. Zato je za poznavanje prava jednog naroda i njegovu kodifikaciju, neophodno njegovo poznavanje od najdavnijih, prirodnih, vremena a to znaci njegovo istorijsko istrazivanje i proucavanje. Iz svega recenog proisticu sledece cetiri osnovne teze ucenja istorijske pravn'~ skole: 1. pravo svakog naroda je rezultat istorijskog razvitka - evolucije; 2. one nastaje i razvija se u zajednici, u drustvu - one je nosilac njegove evolucije; 3. ono je rezultat iskljucivo nacionalnog razvitka; 4. njegov razvitak je mirni proces koji pokrecu »unutrasnje sile nacionalnog duha, koje deluju u tiSini". Zbog ovakvih osnovnih teza istorijske skole, moglo se ocekivati da ce se pravni istoricari okrenuti iskljucivo istoriji nacionalnih prava i potpuno zaposta viti it potisnuti istoriju rimskog prava. Medutim, to se nije dogodilo. Naprotiv, izucavanje rimskog prava dozivljava u prvoj polovini XIX veka novi polet i procvat. Pored toga sto ga pandektisti proucavaju kao deo opsteg, pozitivnog prava koje se primenjuje u Nemackoj, pravni istoricari ga izucavaju iz dva razloga: 1) da bi iz »opsteg prava« razdvojili rimske od nemackih 70
l
--
elemenata i time dabili sa jedne strane Cista nemacka prava, kaje im je patrebno Z':l kadifikaciju, a sa druge strane Cista rimska prava; 2) da bi kraz izucavanje istarijecistog rimskog prava dakazali da je i Qna pro.izvad nacionalnog duha Rimljana - da bi kraz njega dakazali ispravnast svajih shvatanja. (Najcistijl i najpatpuniji primer avakvag pristupa izucavanja istarije rimskag prava jt. izvanredna dela - kaje se i danas pasle viSe ad 100 gadina vrla mnaga cita i karisti - kaje je napisaa jedan ad velikih pravnika tag vremena Jering (Rudalf van Ihering) kaje nasi naziv »Duh rimskag prava (Geist des romisches Rechts). Na avaj nacin pristalice istarijske pravnaskale (medu Jijima naracita, pared Sav.iJnjija i Jeringa: Nemci Mamzen, Bruns, Lenel i Vlasak; Francuzi Apletan, Ivlen, zirar i Kik; Italijani: Ferini, Salaja, Banfante i dr.) su agramna daprineli poznavanju istarije rimskog prava: otkriveni su navi izvari (medu njima su najznacajnije Gajeve Institucijc) i sakupljen vrla bagati cinjenicki materijal; uz upatrebu madernill pamacnih istarijskih nauka, izvrsena je rekanstrukcija asteeenih i teska Citljivih tekstava; ~zvrsena je rekanstrukcija lIlekih starih izvora i dela (zakona XII tablica, PJ"etaro.vag edikta, i ,td.). Zasluga je istarijske pravne skalc i u tame sta je pakrenula resavanje mnagih prablema rekanstrukcije rimsk~ pravne istarije. Neke ad tih prablema je uspela da resi i da atklani mnage zab!ude, ali apste uzevsi, ana nije magla da davaljna iskaristi bagati Cinjenicni materijal kaji je prikupila, jer bez istarijskamaterijalisti'ckag shvatanja istariJe, nije uspela da davaljna ,paveze istariju IPrava sa eko.namskam i drust"enam istarijam i na taj nacin abjasni razvitak rimskag prava i utvrdi odgavarajuee zakanitasti. 8. - Rimsko pravo i prava socijalistickih zemalja. U svim evrapskim sacijalistickim zemljama pasveeuje se i dalIlas veea Hi manja pamja naucnaj obradi dmsko.ga prava i njego.voj nastavi na pravnim fakultetima. To. dolazi ,prvenstveno atuda sto. je rimski periad znacajan period u istariji Evrape, a bcz poznavanja rimskag prava an se ne maze davaljna razumeti; atuda sto je rimska prava adigrala znacajnu ulagu u farmiranju pravnih sistema koje je sacijalizam zatekaa u svakaj ddavi; atuda sta je savremena tearija privatnag prava izgradena znatnim delam na rimskam pravu; i sta u socijalistickim zemljama jos uvek igra znacajnu ulagu rQbna p.raizvodnja i robnanavcana razmena, Cije osnavne ipravne ustanave su izgradene u rimskom pravu i primenjuju se, cesta u nep.ramenjenam abliku do. danas. U nekim skalama, naracita u SSSR, izucava se J"imska prava kaa asnov i zajednicki elemenat savremenih prava ka.pitalistickih zemalja, tj. kaa Ilvod u njegova praucavanje. laka relativna malobrojni, istoricari r.imskog prava sacijalistickih zemalja vec do. sada su dali znacajan prilag naucnaj obradi i ,izvrsili znaeajan uticaj na sav,remeni nacin i pravac proucavanja rimskag prava. To. dalazi prvenstveno atuda sta su ani, naaruzani naucnim metadam istarijskag materijaJizmdu maguenasti da balje pradru u sustinu mnagih prablema istadografije rimskag prava i lakse adgavare na pastavljena pitan:;a.Putakaze za to postavili su u mnogim slucajevima Marks i Engels, kaji su se u svoJim delima cesto osvrtali na istariju rimske ddave i .p.rava. Danas jl~ sve viSe istoricara rimskag prava u svim delavima sveta kaji svesna ili nesvesna prihvataju istarijski materijalisticki metad pa izgradivanje naucne istorije rimskag prava ide brzim karacima.
-
71
TRECI
DEO
PRAVNA I POSLOVNA SPOSOBNOST
1. - Opsti pogled Pravna sposobnost je sposobnost biti nosilac prava i obaveza, biti sub. jekt pravno~ odnosa. U krajnjoj liniji, i nesto uprosceno, to se svodi na sposobl')(jst: biN sopstvenik .i titular drugih stvarnih prava, imati imovinu, biti naslednik i biti poverilac. Poslovna s,posobnost je sposobnost obavljati pravnc poslove, odnosno izjavama iSvoje volje zasnivati, menjati ili gasiti pa-avne odno3e a to prakticno znaci: sposobnost sticati i otudivati svojinu i druga stvarna 'prava, sticati i otudivati naslede, legate, fideikomise itd.; sticati i gasiti dugove j potraiivanja. Za lice koje ima pravnu sposobnost kaiemo da je subjekt prava, a pojedina prava koja on ima su njegova subjektivna prava. Subjekt prava je pre svega covek, pojedinac. U danasnjim pravnim sistemima svako ljudsko bice, samim tim sto je ljudsko bice, ima pravnu sposobnost - subjekt je prava. Rirnljani, medutim, kroz celu svoju istoriju, bili su daleko od ovakvog shvatanja. Uvek je pravnu sposobnost imao sarno ogranicen broj ljudi. Sa druge strane, iako su rimski pravnici isticali da je pravo stvoreno zbog coveka
-
hominum
causa omne
ius constitutum
est (D, 1, 5, 2)
-
nije sarno
covek kac. fizicko lice imao pravnu sposobnost. Kroz celu rimsku istoriju, poce\' od Zal.mna XII tablica, bila je priznata, u vecoj Hi manjoj meri, u jednom Hi drugom obliku, posebna pravna sposobnost grupama lica Hi imovini sa specijalnom namenom, 5tO su Rimljani nazivali universitates a iz cega je kasnije ,pandektistiCka teorija izgradila pojam lPl'avnih lica. Prema tome kao subjekti prava pojavljivali su se: ljudi pojedinci fizicka lica (personae) i grupe ljudi
-
-
pravna
lica (universitates).
Ali, nijc svaki covek samim tim 5tO je bio »fizicko lice« imao pravnu i poslovnu sposobnost. U tom pogledu postojale su u raznim periodima velike razlike, koje su :proisticale: 1) iz dru5tvenog polozaja lica, tj. iz pitanja da li je ~lobodan covek Hi rob (odn., po srednjevekovnoj terminologiji, kakav status libertatis ima), i iz pitanja da li je rimski gradanin, Hi latin, Hi peregrln (odn. po srednjevekovnoj terminologiji, od toga kakav status civitatis ima), i 2) iz pitanja njegovog polozaja u porodici (odn. po srednjeve72
J
kovnoj terminologiji, kakav status familiae ima). Sarno slobodan covek je mogao imati pravnu sposobnost. Rob nema nikakva prava, pa ni na osnovno prirodno pravo, pravo na zivot. Pravnu sposobnost rimskih gradana (cives) i latina regulisalo je ius civile. Pravnu sposobnost peregrina regulisalo je ius gentium. Pravnu sposobnost pravnih lica regulisalo je Hi ius civile Hi ius gentium, sto je zavisilo od vrste pravnog lica i od mesta u korne je bilo njegovo sediSte. Zato je pravna sposobnost gradana, latina, peregrina i pravnih lica bila razlicita. Poslovnu
sposobnost
irnali su sarno ljudi
pojedinci
-
fizicka
lica. Pre-
ma tome fizicka lica mogla su irnati i iPravnu i poslovnu s,posobnost, a pravna lica sarno pravnu sposobnost. I poslovna sposobnost bila je regulisana razliCito za cives, razlicito za latine i razlicito za peregrine. Ropovi nisu irnali poslovnu sposobnost. Rirnski pravnici nisu izgradHi teoriju pravne i poslovne sposobnosti. To je delo kasnije pandektisticke teorije. Pitanja koja tu spadaju bila su u rlrnskom pravu resena kazuisticki i to razlicito u ius civile, ius honorarium i ius getLtium. Nisu postojali ni termini koji bi oznacavali te pojmove. Za coveka je upotrebljavan izraz homo Hi persona, ali oba oznacavaju samo coveka kao bice bez ikakvog prizvuka na njegov pravni polozaj. Za ilustraciju karakteristican je Gajev tekst u 1,9: »summa divisio de iure personarum haec est, quod omnes homines aut liberi sunt aut servi({ Osnovna podela ljudi (personarum) je u tome sto su svl ljudi (homines) Hi slobodni Hi robovi. Zbog toga oni nisu nikada upotrebHi naziv persona za universitates, tj. za uno sto mi danas nazivamo pravnim licima. Rimski pravnici nisu jzgradHi ni opsti pojam pravne i poslovne sposobnosti, niti su imali odgovarajuce termine za njih. Oni su upotrebljavali u nekim slucajevima izraz »capaci!as«, ali on je ukazivao sarno na sposobnost za sticanje nekih prava jz nas)eua. Da bi oznaciLi polozaj ,pojedi.nca u pravu, Rimljani su UiPotrebljavali izraze »caput« i »status«. Osnovno znacenje reci »caput« je glava, aU im~. niz !prenosnih znacenja. U klasicnom pravu znaCi coveka kao zivo bice koje irna odredeni polozaj u drustvu. On je Hi »caput liberum« = slobodan covek, Hi »caput servile« = rob (D. 26, 1, 1. pr.; D. 4, 5, 3.1); poena capitis je smrtna kazna; optuziti nekoga za delo koje povlaCi srnrtnu kaznu kaze se capitis accusare; promena polozaja u drustvu Hi porodici (promena statusa) naziva se capitis deminutio itd. Izraz status upotrebljavan je za oznaku polozaja u drustvu i porodici. Status covekov je Hi takav da je on slobodan covek Hi rob, Hi civis, Hi latinus, Hi peregrinus, Hi sui iuris Hi alieni iuris. AIi se ni jedan od ovih pojmova ne poklapa ni blizu sa danasnjim nasim pojmovima pravne i poslovne sposobnosti. Usto nije se pravila razlika izmedu politickih i privatnopravnih prava grauana. Po ius civile punopravni rirnski gradanin ima sledeca cetiri prava: illS conubii, tj. pravo da zakljucuje brak, ius commercii, tj. pravo da zakljucuje pravne poslove i bude stranka u parnici, ius suffragii, tj. aktivno biracko pravo, i ius honorum, tj. .pasivno biracko pravo. U ovom" nabrajanju, illS commercii se odnosi na privatno-pravna ovlascenja gradana, ali nije odgovarajuci izraz ni za pravnu ni poslovnu sposobnost jer je od prve uze
-
ne obuhvata
pravo
biti
sopstvenik,
a od druge
sire
-
sposobnost zakljucivanja poslova nego uopste sposobnost nom obligacionom odnosu.
-
obuhvata
ne sarno
biti stranka u jed73
Mi cemo ipak govoriti ovde posebno 0 »fizickim« i »pravnim« licima i njihovoj »pravnoj« i »poslovnoj« sposobnosti jer je to preglednije i pristupal:nije studentima, a nije protivno onome sto iz analize rimskih tekstova proistice. Posebno pitanje je pitanje deliktne odgovornosti, tj. odgovornosti za siNe pricinjene nedozvoljenim radnjama. Pravna lica ne mogu priciniti stetu drugome pa ni odgovarati za nju. Pitanje deliktne odgovornosti fizickih lica regulisano je na pOtpurlO drugaciji nacin nego pitanje njihove pravne i poslovne sposobnosti.
2. -
Pravna sposobnost fizickih lica
Fizicka lica u Rimskoj driavi su: ili rimski gradani (cives), lili latini, ili peregrini, ili stranci, ili robovi, ili, u poslednjim vekovima, koloni. Pravna sposobnost svake od ovih gru.pa stanovnika je bila razliCito regulisana i menjala se sa promenama ekonomskih i politickih odnosa. 1. - Cives. - a) - Dugo su pravo gradanstva 1mali sarno slobocLni stanovnici (patriciji i plebejci) grad a Rima i neposredne okoline. Posle saveznickog rata (90-88. god. pre n.e.) pravo gradanstva su dobili svi slobodni stanovnici Apeninskog poluostrva. Kasnije je taj status dodeljJvan kao privikgija zasluznim pojed1ncima i gradovima u provincijama. a 212. god. n.e. stckh su ga svi slobodni stanovnici Rimske driave. Rimsko gradanstvo .se mogJo izgubiti u periodu republike dobrovoljnim iseljavanjem i prinudnim naseljavanjem u neku provinciju progonstvom il~' drugim kaznama. Pravnu sposobnost rimskih gradana regulisalo je i garantovalo ius ci,'ite. Oni su jedini mogli biti cives optimo iure, tj. imati sva politicka i privatna prava. b) - Medutim, nije svaki civis, samim tim imao pravnu sposobnost. Za to je bilo potrebno jos da ima odgovarajuCi status familiae, tj. da je sef porodice, pater familias, odnosno da je sui iuris. Lica alieni iuris, bez obzira na to koliko su stara i kakav polozaj u drustvu imaju, nemaju pravnu sposobnost. U tom pogledu ona su izjednacena sa robovima. Medutim, vec pred kraj republike polozaj lica alieni iuris se poceo u tom pogledu menjati i ona su, tokom klasicnog i postklasicnog perioda, paralelno sa opstim promenama u porodicnim odnosima i slabljenjem patria potestas, postepeno stekla pravnu i poslovnu sposobnost i bila, ne formalno ali fakticki, skoro potpuno izjednacena sa licima sui iuris. Naime.. Cezar i Avgust su, da bi privukli veCi broj vojnika u svoju sluzbu, ustanovili specijalni rezim za imovinu koju lica alieni iuris steknu kao vojnici (od plate, nagrada, del a pljacke). lako se nazivala peculium (peculium castrensae), sto bi znacilo da pripada paterfamilijasu i da je sarno data na uzivanje,
u stvari je ona bila proprium
patrimonium
-
u svojini
-
lica alielli
iuris koje ju je steklo. Ono je prema njoj imalo slobodno pravo uprave i raspolaganja i inter vivos i mortis causa. Konstantin je isti rezim ustanovio za imovinu koju je lice alieni iuris steklo u ma kojoj javnoj sluzbi (peculium quasi castrensae) a Justinijan i za imovinu dobijenu na poklon od paterfamilijasa (bona profecticia). Poscban rezim je imala jos u klasicnom pravu imovina koju su lica alieni iuris nasledila od majke i njenih srodnika 74
r
za vreme zivota paterfamilijasa (bona adventicia). ana je smatrana svojinom lica alieni iuris alii je pater familias imao na njoj pravo uprave. Posto je zena u prvim vekovima rimske istorije najcesce bila alieni iuris, tj. bila pod vlascu svoga rodenog ili muzevljevog paterfamilijasa, pod koju je dolazila manus.brakom, ,to je ona mogla imati pravnu sposobnost sarno u slucaju ako je neudata a nema paterfamilijasa. Pocevsi od druge polovine republike, medutim, uobicajen je tzv. brak bez manusa, pri kome zen a nije dolazila pod manus muza odnosno nje.govog .paterfamilijasa, pa je tako zadriavala praViIlu sposobnost i imovinu ako ju je imala, tj. ako njen pater familias nije bio ziv. Pocevsi od kasnog principata, zena je u svakom slucaju imala potpunu pravnu sposobnost, sarno je u mnogim slucajevima morala imati tutora. c) - Pravna sposobnost rimskog gradanina sui iuris mogla je biti ogranicena ili umanjena iz viSe razloga. U prvim vekovima plebejci nisu mogli zakljucivati brakove sa patricijima niti biti birani na neke magistratske funkcije. Pred kraj republike oslobodene ropkinje nisu mogle zakljuCivati brak sa pripadnicima senatorskog reda. Senatori su bili ograniceni u ras,polaganju nekim delovima svoje imovine, upravnici provincija nisu se mogli baviti trgovinom ili drugim poslovima u svojoj provinciji, nisu se mogli zeniti gradankom iz njegove provincije itd. U kasnom hriScanskom periodu Jevreji i otpadnici ad vere nisu mogli biti svedoci itd. Po Zakonu XII tablica svedok ili libripens koji je prisustvovao zakljucenju nekog pravnog posla pa odbije da se pojavi pred sudom u vezi sa njim, nije mogao viSe ni biti svedok ni pozivati svedoke, sto znaci da gubi dobar deo svoje pravne sposobnosti. Slicna ogranicenja pravne sposobnosti postizala su ilica koja su, pocevsi od pretorskog do Justinijanovog prava, proglasavana za infamna (infamia). To su, na pro lica koja se bave necasnim zanimanjima ili su osudena za necasna dela (furtum, doLus, iniuria, lazna optuzba itd.). d) - Pravna sposobnost se ne stice samim rodenjem, posta je novoradence najcesce alieni iuris. Mnogi cak nikad ne steknu pravnu s.posobnost, jer umru dok im je pater familias ziv. Sa druge strane, pravna sposobnost se normalno, po pravilu gubi smrcu. ad ovih pravila ima nekoliko izuzetaka. U jednom slucaju pravna sposobnost nastupa pre rodenja coveka. Zbog zahteva da je naslednik ziv u momentu smrti de cuiusa, mogla se desiti nepravda detetu koje je zaceto ali jos nerodeno u momentu smrti oca (tzv. postumus - ipos.mrce), da usled toga sto nije bilo zivo u momentu smrti oca bude liseno nasleda. Zbog toga je stvoreno pravilo: infans conceptus pro nato habetur quoties de commodo eius agitur (zaceto dete se smatra kao vec rodeno, ako se radi 0 zastiti njegovih interesa), koje je omogucilo cia postumus postane naslednik i pre rodenja. Naravno ovo pod uslovom da se dete zaista rodi zivo. Na taj nacin mu je priznata neka vrsta pravne spasobnosti i pre rodenja. . Drugi izuzetak cine slucajevi u kojima smrcu lica ne nastupa i kraj njegove pravne sposobnosti, vec se ona nastavlja i dalje. I ovaj izuzetak je diktiran prakticnim razlozima: da bi se sprecilo da naslede prisvoji ma ko, stvorena je fikcija da je de cuius ziv sve do momenta kada njegova zaostavstina bude predata nasledniku. 75
Najzad, emancipovano lice, tj. lice koje je pater familias specijalnim postupkom oslobodio svoje vlasti, steCi ce potpunu pravnu sposobnost iako mu je pater familias ziv. Sa druge strane adrogirano lice, zena sui iuris koja je stupiIa u manus-brak i lice koje je pretrpelo capitis deminutio maxima izgubice pravnu sposobnost. 2. - Latini. - Latinima su nazivani stanovnici Laciuma, aIi je to ime prosireno i na stanovnike kolonija koje su osnovali Rim i latinski gradovi, i pojedince koji su taj status dobili kao priviIegiju. Pocevsi od 268 god. pre n.e. stanovnici novoosnovanih kolonija dobijali su nesto nepovoljniji polozaj nego ostali
latini.
Oni su nazivani
latini
coloniarii
-
razliku
od stanov-
nika Laciuma i kolonija osnovanih pre 268. god., koji su nazivani latini veteres ili latini prisci. Latini imaju zajednicko poreklo sa Rimljanima, koji su ih smatrali bracom. Zato je njihov pravni polozaj bio vrlo povoljan. Od politickih prava imaIi su ius suffragii, sto mati da su ako su se zatekli u Rimu za vreme rada komicija, mogli glasati. Ius honorum nisu imali. Od privatnih prava imali su ius commercii, sto ZJnaci da su mogIi sticati svojinu na svim stvarima i zakljucivati ugovore sa rim skim gradanima, aIi je sporno da Ii su se pritom mogIi sltiZiti formama propisanim za gradane. Ius conubii su imali sarno latini veteres a ne i latini coloniarii. s'porno je da Ii su imali pravo podizanja tuzbe u vreme legisakcionog postupka. U vreme formularnog postupka su ga imali i za njih je bio nadlezan praetor urbanus a ne peregrinus. U svim drugim odnosima i poslovima oni su se sluzili pravima svojih gradova, ddava, koje im je u njihovim medusobnim odnosima obezbedivalo potpunu pravnu i poslovnu sposobnost. Latina je vremenom nestalo. Latini veteres su naturalizovani pojedinacno ili u grUiPama a 90. godine [pre n.e. svi stanovnici J.talije su dobili gradanstvo. Latini coloniarii su vremenom iScezli, tako da u klasicnom periodu nemamo vjse latina. Oni koje doaniji tekstovi nazivaju latini iuniani su specijalna grupa osIobodenih rob ova i nemaju veze sa pravim latinima. 3. Peregrini. Peregrinima su nazivani pokoreni narodi, stanovnici provincija. Po praviIu, Rimljani su pokorenim narodima ostavljali slobodu unutrasnje organizacije i pravo upotrebe sopstvenog prava, aIi im nisu priznavali nikakva politicka prava u vezi sa Rimskom ddavom, niti su im dozvoljavali da se koriste sa ius civile. Tako su oni u svojim medusobnim odnosima u svom unutraSnjem zivotu imali potpunu pravnu sposobnost regulisanu sopstvenim pravnim sistemom. Teskoce su, medutim, nastajale pri zakljucivanju poslova izmedu peregrina iz raznih provincija i peregrina sa Rimljanima. Zbog toga je ustanovljen peregrinski pretor, koje je za takve slucajeve stvorio ius gentium, zajednicki pravni sistem za sve peregrine i Rimljane. Tako su peregrini imali dvostruku pravnu i poslovnu sposobnost: jednu unutrasnju priznatu sopstvenim pravom i jednu spoljasnju, priznatu sa ius gentium. Poseban polozaj imali su stanovnici provincija koji su davaIi jak otpor rimskoj okupaciji (tzv. dediticii). Smatrani su potpuno bespravnim. Rimljani nisu priznavali ni njihovu unutrasnju organizaciju ni njihovo sopstveno pravo. Oni nisu bili obuhvaceni Karakalinim ediktom, pa su pravo rimskog gradanstva stekli tek u Justinijanovo vreme. Ipak su imali pravo da zakljucuju poslove koristeCi se sa ius gentium.
-
76
-
4. - Koloni. - Kolon u periodu principata nazivan zakupac zemI]e, vlasniku je davao odredenu koliCinu, ili' odredeni procenat zetve. On je tada bio sIobodna stranka u ugovoru, sto nije imalo nikakvog uticaja na njegov pravni polozaj. Medutim, promenama u drustvenim i ekonomskim odnosima koje su se desile u toku poslednjih vekova .rimske ddave, narocito Konstantinovom konstitucijom, koloni su pretvoreni u poseban stalez ljudi sa posebnim pravnim polozajem i posebnom pravnom i poslovnom sposobnoscu. Kolon je pravno slobodan covek i rimski gradanin sa pravnom i poslovnom'sposobnoscu. To znaci da je on mogao sticati i otudivati imovinu, nasledivati i ostavljati naslede, ali sa nizom ogranicenja, koja ga Cine gradaninom sa posebnom iptavnom i poslovnom sposobnoscu. Osnov njegovog specificnog polozaja cini njegova dvostruka vezanost za zemlju koju obraduje - niti je on moze napustiti, niti ga gospodar, vlasnik zemlje, moze sa nje oterati. On ima subjektivno !pravo da na zemlji ostane u svim prilikama, ali nema subjektiv:no pravo da sa nje ode. Sa druge strane vlasnik zemlje ima subjektivno pravo da kolona zaddi na zemlji i trazi zakonom odredeni deo zetve, ali nema pravo da mu zemlju uzme niti da ga od nje odvoji. Osim toga i nasledna prava kolona su nepotpuna. On ima testamenti factio activa, moze pravo koje ima na zemlji ostaviti u naslede, aLi ne moze nikome ,drugome sem svojoj deci. Sa druge strane, deca nemaju pravo da odbiju naslede moraju ga prihvatiti. Najzad, oni i brakove mogu zakljuCivati sarno sa kolonima koji obraduju zemlju istog vlasnika. Zbog ovako ogranicene slobode kretanja kolona njihov polozaj se cesto izjednacava sa polozajem roba, ili se smatra polozajem slicnim ropstvu. I sam Justinijan se, na jednom mestu, pita u cemu je razlika izmedu njih. To je razumljivo s obzirom da se u meduvremenu polozaj roba tako mnogo promenio. Ipak je razlika pravno jasna, jer kolon ima pravo na zivot i pravo na licnu slobodu, pravo na sopstvenu imovinu i pravo na prisvajanje plodova svog rada. Sopstvenik zemlje ne moze pribirati plodove. To pravo ima sarno kolon, a vlasnik ima sarno pravo potrazivanja svoga dela koje je u osnovi obligacionopravnog karaktera. U jednom pogledu sarno, polozaj kolona je tezi od polozaja roba gospodar ga nije mogao osloboditi, a on i njegovi potomci su mogli promeniti status kolona sarno u nekim, zakonima tacno odredenim, slucajevima, koji se izuzetno retko mogu ispuniti. 5. - Stranci. - Kao i kod svih drugih primitivnih naroda, i u starom Rimu je stranac smatran neprij atelj em. Sarno onaj covek koji je trajno Hi privremeno primljen za clana zajednice, moze imati neka prava u njoj. Ako ne, on je smatran bespravnim, sto znaci da ga je svako mogao ubiti Hi pretvoriti u roba. Ovakvo shvatanje javlja se, i moze postojati, sarno u privredno zatvorenim primitivnimzajednicama. Zato se, sa prvom znacajnijom razmenom dobara sa strancima pocinje menjati, pa se prvo pojedinim trgovcima a zatim Citavim narodima pocinje strancima trgovcima priznavati izvesna pravna i poslovna sposobnost.
-
-
,Pojedinacna zastita stranaca je hronoloski starija i dobila je svoj oblik u instituciji klijenata. Da bi stekao izvesnu pravnu sposobnost i izvesnu pravnu zastitu, stranac se stavljao pod pokroviteljstvo jednog gensa odnosno njegovog sefa (koji se u odnosu prema njemu zove patronus). Ovakav odnos stvara uzajamne obaveze: za klijenta obavezu poslusnosti i postovanja, a za patrona obavezu zastite. NajveCi broj klijenata se vrlo ranD pretopio u I i I l
77
1 plebejce i zajedno sa njima postao je clan Grada. Na taj nac.m su klij.enti prcstali biti stranci, a ustanova klijenta dobila sasvim drugi karakter. Dalji razvitak razmene dovodi do toga da se pravna sposobnost poCinje priznavati celim narodima. To se obicno desavalo prilikom ukljucenja pokorenih naroda u rimsku drfavu. Na taj nacin su nastale dve osnovne kategorije slobodnih stanovnika .rimske drzave koji nisu rJmski gradani, a imaju izvesnu pravnu i poslovnu sposobnost: latini i peregrini.
3. -
Poslovna sposobnost fizickih lica
Ius civile je u principu pri1Jnavalo iPoslovnu sposobnost sarno rimskim gradanima (cives) sui iuris i latinima sui iuris a ius gentium i svim drugim slobodnim stanovnicima drfave koji su sui iuris. Medutim, nisu sva lica sui iuris imala samim tim potpunu poslovnu sposobnost. Deca do navrsene sedme godine (intantes) nisu imala nikakvu a od osme do punoletstva su imala sarno ogranicenu poslovnu sposobnost. Zene sui iuris su vrlo dugo imale ogranicenu poslovnu sposobnost i posle punoletstva.. I nekim punoletnim muskarcima bila je, iz izvesnih razloga, oduzimana poslovna sposobnost, potpuno Hi delimicno. Sa druge strane, nekim licima koja inace nemaju pravnu sposobnost, pretor je, ustanovljavajuCi grupu tuzbi ]{oje su poznate pod imenom actiones adiectitiae qualitatis, Ipdznao sposobnost da zakljucuju pravne poslove i time .posredno ogranicenu poslovnu sposobnost. 1. - Ogranicenja poslovne sposobnosti maloletnika i zena. Tutorstvo. Maloletnicima (impuberes) su u rimskom pravu .smatrana sva lica koja nisu dostigla !polnu zrelost (pubertas). Za zene se smatralQ da su dostigle pubertas sa 12 godina zivota. Za muskarce se to, sve do principata, utvrdivalo individualno, a kasnije se zahtevala starost od 14 godine. Lica starija od 12, odnosno 14 godina smatrana su za punoletna (puberes) i prema tome, ako su sui iuris, za potpuno poslovno sposobna. 1>0 navrsene sedme go dine zivota (intantes) su bili potpuno poslovno nesposobni, pa se 0 njihovoj imovini, za njih i umesto njih, starao tutor. Maloletnici od 8 do 12, odnosno 14 godina su mogli samostalno preduzimati sve; pos]ove koji poveeavaju njihovu imovinu (meliorem condicionem tacere) a sarno uz llllctol"itas tutora poslove koji pogorsavaju njihovu imovinu (deteriorem conditionem tacere). Auctoritas tutora je shvatan kao saradnja, dopuna p1.l\Piline volje koja mora biti ucinjena usmeno, uz upotrebu strogo propisanih svecanih reci, u prisustvu pupile i druge stranke i u samom momentu preduzimanja pravnoga posla. Pre Hi posle toga dat auctorita~ nema nikakvog dejstva, jer je potrebno dau momentu preduzimanja posla bpdu zadovoljeni svi formalni zahtevi, a auctoritas je bio sastavni deo forme svih poslova koje preduzima pu,pila. . U starom rimskom pravu tutor je mogao biti sarno muskarac-, zen~' su bile iskljucene. U' vreme dominata i zene su mogle biti tutori, a to su, u svakom slucaju, mogle postati tek btkad su se i ,same oslobodile tutorstva. Justinijan je propisao da ne mogu bi.ti tutori: duznici i ,poverioci pupile, kaluderi, episkopi i vojnici. Tutora postavlja Hi pater familias
caju da pater familias maloletnika umre bez testamenta, Hi u testamentu ne naznaci tutora, ili naznaceni ma iz kojih razloga ne postane tutor, za tutora dolazi, po zakonu, eventualni intestatski naslednik lPupile. Kod zakon-
-
skog tutorstva najvise je izraien stari karakter tutors tv a zastita interesa eventualnih ipupilinih naslednika. Iz ovih razloga je zakonom za tutora pozvan i rodak koji je i sam IPoslovno neSQ>osoban i ima tutora. Iz istih razloga je i tutor imao prarvo da svoje tutorstvo ,proda kome hoee. Za vreme dominata za tutora su zakonom poZivani i majka, baba i braca pupile, a Iustinijan je ukinuo svako pravo srodnika da budu tutori. Tutela dativa .se pojavila oko I veka n.e. ,kao nacin da se od:redi ,tutor maloletniku koji ga nije dobio testamentom ni zakonom. Tutora je u ovom slucaju odredivao pretor na zahtev maloletnika ili njegovih bliskih srodnika.
Tutor se nije starao 0 licnosti pupile i njenom vaspitanju. 0 tome se starao neko drugi (obieno rodak a cesto mati). Tutor se starao samo 0 000vini pupile i davao potrebna sredstva za njeno izdrZavanje.' Ovo podvajanje dolazilo je otuda sto je institucija tutorstva bila ustanovljena ne radi zastite imovinskih interesa i licnosti pupile, vec radi zastite interesa eventualnih pupilinih naslednika, koji su najcesce i bili tutori. Otuda se smatralo da je opasno po pupilu poveriti staranje 0 njenom odgoju i vaspitanju onome koji ocekuje materijalnu korist od pupiline smrti. Po starom rirnskom pravu tutor je ,postajao neka vrsta sOjpstvenika pupiline Jmovine, jer je s~o kao sopstvenik mogao preduzeti potrebne pravne poslove i pojavljivati se pred sudom u vezi sa pupilinom imovinom, posto rimsko pravo ovoga vremena nije poznavalo zastupniStvo. Iz istih razloga su u ovom vremenu i poslugoprimac, i depozitar, i zalozni poverilac postajali sQPstvenici zalozene odnosno date na poshigu ili ostavu, stvari. Ali vee u toku perioda republike, kada su izdiferencirani i izgradeni pojmovi svojine (proprietas) i driavine (possessio) i kada se poceo izgradivati ipojam zastupnistva u ipravnim poslov.ima, odnos tutora prema pupilinoj imovini se izmenio: imovina ostaje svojina pupile a tutorova uloga je uloga cuvara tude imovine. Po prestanku tutorstva, tutor je duzan da podnese racun 0 upravljanju pupilinom imovinom i da joj vrati sve sto je od imovine ostalo. Tom prilikom obicno nastaju -dugo~i i potrazivanja pupil~ prema tutoru i obratno. Oko 130 god., pre n.e., u svakom slucaju posJe lex Aebutia, ustanovljena je tUZJbaactio tutelae za uredenje odnosa izmedu tutora i pu,pile posle pres tanka tutorstva. . Zene sui iuris starije od 12 godina .do kraja zivota dolazile su pod specijaInu vrstu tutor:stva (tutela mulie,rum) koja je ogranicavala njjhovu poslovnu sposobnost. Rimski pravnici su isticali da je to »prQpter levitatem animi« (»zbog njihove lakomislenosti« _- Gajus 1,190) i »propter sexus infirmitateJ?2 et propter forensium rf!rum ignorantiam« (zbog polne nestabilnosti - nepouzdanosti pola - i zbog neznanja kako ,poslove treba voditi«
-
ULpianus
p. 11,1). Nesposobnost
zene ne poklapa
se potpuno
sa nesposob-
noseu maloletnika. U stvari, ne moze se utvrditi princip koji je odredivao stepen njene nesposobnosti. Zato je bolje nabrojati poslove koje nije mogla bez tutora preduzeti. To su:' zakljuCiti brak sa manusom, otuditi res mancipi, voditi sporove,-zakljuciti ugpvore, svecano Otprostiti dug (acceptilatio), primiti naslede, osloboditi robove i dati miraz. Sve os tale poslove, pa ma oni stetili njene interese, mogla je samostalno ,preduzimati. 79
1
Tutorstvo nad zenama nije nikada strogo shvatano. Osim toga zena je tokom vremena sve vise oslobadana. Lex Claudia je ukinuo zakonsko opravo agnata da budu tutori svojim neudatim opunoletnim rodakama. U njegovo mnogim slutajevima tutor nije mogao odbiti da dii auctoritas prisustvo je potrebno sarno da bi se zadovoljila forma. Avgustovi »kadukarni zakoni" su oslobodili tutorstva zenu ikoja ima odreden broj dece. Od sredine IV veka tutorstvo nad zenama u stvari vise ne lPostoji. Poslednji lPoznati slucaj datira iz 350. godine. Godine 410. bilo je i fOI1lIlalno ukinuto.
-
2. - Ogranicenja poslovne sposobnosti drugih lica. Starateljstvo (cura). Jos Zakon XII tablica je propisivao da umobolnicima i rasipnicima treba oduzeti poslovnu sposobnost i staviti ih u tom pogledu pod specijalnu vrstu staranja (cura). Za umobolne Zakon XII tablica je smatrao sarno teske bolesnike, pomamne, mahnite (furiosi) .i to sarno za vreme .napada a ne i u tzv. svetlim trenucima (lucida intervalla). Laksi bolesnici (capite menti) su tek kasnije obuhvaceni ovim pojmom. Rastpnici (prodigi) su oni koji otuduju ocevinu i dedovinu (bona paterna avitaque), tj. porodicnu imovinu .nasledenu od predaka. Ovo shvatanje je zaostatak iz vremena u kome je i sam pater familias tesko mogao otuditi porodicnu imovinu, iz vremena u kome je on, uprkos svoje prividno velike vlasti u porodici, bio sarno reprezentant porodicne grupe, koja je kao celina bila sopstvenik celokupn~ porodicne- imovlne. Tokom vremena se postepeno pojam rasipnika prosirio, tako da u klasicnom pravu oznacava onoga koji preterano rasipa imovinu, bez obzira na to na koji ju je nacin pribavio - testamentom, intestatski Hi ju je sam zaradio. Umobolni i rasipnici dolazHi su pod starateljstvo svojih eventualnih naslcdnika - najblizih agnata Hi gentila. Tek ako njih nema Hi se nisu primiLi starateljstva, pretor je mogao imenovati neko drugo lice. To je dolazilo otuda sto je starateljstvo u starom rimskom pravu ustanovljeno, isto kao i tutorstvo, ne radi zastite sticenika nego radi zastite imovinskih interesa njegovih eventualnih naslednika. Ovakvo shvatanje se vremenom promenilo, pa i pravo najblizih srodnika, eventualnih naslednika, da budu imenovani za staratelja iScezlo. Umobolnik je potpuno poslovno nesposoban pa staratelj obavlja sve njegove poslove kao negotiorum gestor. Rasipnik je dobijao 1P010zaj maloletnika izmedu 7 i 14 godina, sto znaci da je poslove koji uvecavaju njegovu imovinu mogao svrsavati sam, a one koji je umanjuju sarno uz auctoritas staratelja. Slepi, gluvi, gluvonemi i Lica sa drugim fizickim nedostacima nisu mogla zakljucivati one pravne poslove koji zahtevaju upotrebu organa koje nemaju. Utoliko je njihova poslovna sposobnost bila ogranicena. Ovde se fakticka nemogucnost pretvara u pravnu. NajveCi broj lica koja su dolazila pod starateljstvo u toku druge polovine republike i principata, su muskarci izmedu 14 i 25 godina. StarSlteljstvo nad ovim licima je imalo dugu i interesantnu istoriju. U vreme Zak.9na XII tablica i u prvim vekovima posle njega, puberes sui iuris su smatrani za potpuno poslovno sposobne i mogli su samostalno upravljati i raspolagati svojom imovinom. To nije stvaralo nikakve nezgode dok SU Rimljani bili zemljoradnicka sredma u kojoj su pravni ,poslovi retki, svecani i uvek kontrolisani od javnosti. Kada se u Rimu razvila trgovina, kada su pravni poslovi postali
-
80
mnogobrojniji, slozeniji, bdi i oslobodeni formalizma, a moral u pravnim odnosima popustio, pokazalo se da je zivotno iskustvo decka izmedu 15 i 25 godina nedovoljno da zastiti njegovu imovinu. Zato je u pocetku drugoga veka pre n.e. donet lex Plaetoria, koji je ;pruzao dva sredstva za zastitu ovakvih 1ica. Prvo sredstvo je tufba koju je mogao podiei svaki gradanin (znaci i onaj koji nije mogao dokazati svoj neposredni interes da se presuda donese) protiv onoga koji se, pri zakljucenju ugovora sa licem mladim od 25 godina, sluzio prevarom. Drugo sredstvo je prigovor kojim je lice mlade od 25 godina moglo. odbiti da ispuni obavezu koju je zakljucilo pod dejstvom prevare. Na ovaj nacin maloletnik je bio zastiCen od prevare. Pretor je docnije prosirio zastitu na sve slucajeve u kojima je maloletnik preduzimanjem pravnoga posla pretrpeo stetu, ako je pritom njegov saugovarac bio ma u kojoj meri nesavestan. To se postizalo na taj nacin sto je pretor u svakom ovakvom slucaju davao maloletniku restitutio in integrum ob aetatem usled cega je taj pravni posao oproglasavan nistawm. Zbog svih ovih mera kredit maloletnika bio je potpuno uniSten, jer niko nije hteo zakljucivati sa njima pravne poslove, posto je skoro uvek postojala mogucnost da ugovor docnije bude poniSten. Da bi se iz ove teskoce izaslo, uobicajeno je da zakljucenju ovakvih ugovora prisustvuje jedan gradanin, cija je duznost bila da utvrdi da je posao za maloletnika razuman Pretor u ovakvim sIucajevima nije davao restitutio. Ova praksa se vremenom jako prosirila i pretvorila u pravilo: sva muska lica izmedu 14 i 25 godina morala su imati stalnog staratelja cija je duznost bila, ne da daje auctoritas za poslove koje zakljucuje sticenik, nego sarno da proceni da li su oni razumni za njega, da spreci eventualni kasniji restitutio in integrum. Time je prakticno ogranicena njihova poslovna sposobnost. Vremenom se gubila, i sasvim izgubila razlika izmedu ove ustanove i tutorstva nad maloletnicima, pa je potpuna poslovna sposobnost umesto za 12, odnosno 14 godina, vezana za 25 godina za sva lica.
4. - Pravni polozaj robova
-
1. - Promene u pravnom i faktickom poloiiaju robova. Robovi su bili osnov rimske i ekonomske i politicke moei u vreme kada su vladali klasicni robovlasnicki odnosi u njemu. Oni su oslobodiLi Rimljane rada i time im omogucili da se have ratovanjem i osvajanjem. Istovremeno ani su na latifundijama, u radionicama i rudnicima proizvodili ogromne kolicine robe za trgovinu. Zato je razumljivo da su i prvi znaci krize rnoei rirnske ddave bili tesno vezani sa robovskim pobunama i nedostatkorn priliva robova, a izlaz iz nje pronaden zamenorn roba drugim proizvodacern - kolonom. Ali time (od Konstantina) prakticno prestaje istorija Rima i pocinje istorija Vizantije. 1. - Pravni polozaj roba bio je u osnovi isti kroz celu rirnsku istoriju. On je u svojini gospodara kao i svaka druga stvar. On nerna pravnu ni poslovnu sposobnost, gospodar ga moze prodati, ubiti (sa izvesnirn ogranicenjima u poslednjim vekovima) i ne priznavati njegov brak. lako neki .rimski ,pisci kazu za roba da je »stvar koja govori«, ne treba to bukvalno shvatiti. Rob je uvek smatran za ljudsko bice pa je i nazivan homo (covek) ili
.
6 Rimsko privatno
pravo
81
puer (decak).Pravila se razlika izmedu gospodareve vlasti nad robom, koja se nazivala dominica potestas, i njegova vlasti nad drugim stvarima, koja je nazivana proprietas. Rob je mogao prisustvovati porodicnim religijskim svecanostima, njegov grob je smatran svetim mestom i td. 2. - Ali i fakticki polozaj roba menjao se paralelno sa razvojem i opadanjem moei Rimske ddave i robovlasnickog nacina proizvodnje. U vreme kada su Rimljani vodili zatvorenu kuenu privredu broj robova u kuei je bio mali i njihovi zivotni uslovi se nisu mnogo razlikovali od uslova slobod:nih clanova porodice, lI1aroeito zen a i dece. Svi oni zajedno saCinjavali su porodicu (familia) gospodara. Nizak stepen razvitka proizvodnih snaga i slabost coveka u borbi sa prirodom Cinili su da je svaki clan porodice morao proizvoditi za svoj opstanak, pa se i rob bavio istim poslom kao i gospodar. Zivot je bio dovoljno (ropski) tezak i grub za sve. Ovakav oblik ropstva naziva se patrijarhalno ropstvo. U vreme klasienog ropstva (kraj republike i poeetak principata) polozaj roba se u znatnoj meri izmenio. Sada gospodar ima dve familije: familia rustica i familia urbana. Familia urbana saCinjavaju robov;i ikoji zive u njegovoj kuCi u gradu kao licna posluga. Njihov polozaj je u poeetku jos uvek sliean polozaju slobodnih clanova familije, no sa padanjem morala i uvlaeenjem raskosi i razvrata u rimsko drustvo, u vekovima oko poeetka naseg raeunanja vremena, izlozeni su licnim eudima i obesti gospodara i njegove dece. Familia rustica je sastavljena od robova specijalista, zanatlija, komandanata brodova, sefova trgovaekih preduzeea Hd., ali su najveCu masu sacinjavala stada rob ova zemljoradnika kojima je upravljao oslobodeni rob (vilicus) koji su tretirani okrutno kao zivotinje. Formalno gospodar sada ima ista prava prema robu kao i pre, ali dok su ranija porodicna i ekonomska organizacija ogr3lI1icavali p01:tPuno iskoriSeavanje ovih prava, sada se ona iskoriseavaju u punoj meri i zloupotrebljavaju. Polozaj robova postaje vrIo tezak. Usled toga se javljaju v,rIo ceste pobune robova. Kriza robovlasnickih odnosa pocetkom nase ere izaziva znacajne promene u pravnom i fakticnom polozaju roba. Javlja se masovno oslobadanje robova, a pojedini oslobodeni robovi su stekli velika bogatstva i visoke polozaje u ddavnom aparatu. Istowemeno, ,pobune rob ova i ubistva gospodara su postali cesta pojava. Senat, lI1adajuci se da ee ,tako saeuvati robovlasnicke odnose koji su se raspadaIi, ogranicava pravo oslobadanja robova, a istovremeno propisuje surove kazne za robove (SC Sicilianum je, na primer, propisivao da ee, u slucaju ubistva gospodara, biti ubijeni svi robovi koji su tada bili u kuCi). Razumljivo je da su sve te mere os tale bez rezultata. 3. - U toku principata i dominata pravni i faktieki polozaj roba se u znaeajnoj meri promenio. Osnov tome je promena njegovog mesta u proizvodnji i odgovarajuce promene u gledanju na roba. On je sada samostalni proizvodac na parceli latinfundije dobijenoj od gospodara, kome daje sarno deo svojih p,roizvoda, a, pisci isticu da je rob eovek kao i drugi i da moze biti prijatelj. Kao rezultat svega princepsi izdaju niz zakona koji menjaju pravni polozaj roba. Tako: zabranjeno je davati robove za borbu sa iivotinjama u cirkusu, kainjavan je gospodar koji je bez opravdanog razloga ubio roba, gospodar koji zlostavlja robove bio je (pr1siljavan da ih proda, ~bog bolesti napusteni rob je oslobadan i najzad, (Konstantin 3:19. god.) namemo ubistvo roba je proglaseno zlocinom. Sve ove mere su iz osnova pro82
menile polozaj roba. Najvecu promenu polozaja dobili su robovi koji su obradivali zemlju ili se bavili zanatima,. jer su, jednom Konstantinovom konstitucijom proglaseni za kolone, koji su bili lieno slobodni Ijudi sa pravnom i poslovnom sposobnoscu, ogranieeni sarno feudalnim ovlascenjima vlasnika zemlje.
-
2. - Pravni polozaj oslobodenih robova. Oslobadanja pojedinih robova iz miloste ili kao nagradu za vernost, bilo je uvek. Pred kraj republike neki politieari (na pro Sula) oslobadali su veliki broj robova da bi tako dobili veliki broj vernih klijenata. Ali poeetkom nase ere to postaje masovna pojava iz raznih razloga, medu kojima su moda i tastina igrali znaeajnu ulogu. U sustini radilo se 0 krizi robovlasniekog naCina proizvodnje i promeni naCina iskoriscavanja robova. 1. - Oslobodeni rob naziva se libertinus, za razliku od slobodno rodenog, koji se naziva ingenuus. Oslobodenje roba nazivalo se manumissio (pustanje iz rulku). Ono se moglo izvrsiti na razlieite naeine: tako sto ce ga gos,podar upisati u spisak slobodnih pri cenzorovom popisu gradana, put em faktivnog spora roba i gospodara oko slob ode i mnogim drugim neformalnim naeinima. Ali najeesce se vrsilo testamentom. 2. - Oslobodeni robovi su dobij,ali sa nekim izuzecima, status gospodara koji ih je oslobodio. Znaei postajali su cives ako ih je oslobodio civis, Iatini ako ~h je oslobodio Iatin i peregrini, ako ih je oslobodio peregrine lJpak nisu bili potpuno izjednaeeni sa slobodno rodenima. Nisu na pro mogli biti magistrati, zakljueivati brakove sa elanovima senatorskog reda, nisu se smeli predstavljati za slobodno rodene, ni nositi zIatan prsten a morali su na mnogo predvidenih i nepredvidenih naeina pokazivati znake zahvalnosti gospodaru koji ih je oslobodio - (patronu. U nekim sIueajevima su mogli biti kamjeni zbog nezahvalnosti, a u nekima je oslobodenje moglo biti opozvano.
5. -
Actiones adiecticiae qualitatis
U starom rimskom pravu sve sto robovi ~ lica alieni iuris pribave ma kojim naCinom pa i ugovorom, pripadalo je paterfamilijasu, jer se on smatrao sopstvenikom koji pribira plodove svojih stvari. Obaveze koje bi ova lica primala nisu obavezivala gospodara. Tgkve obaveze su, ako ih je zakljueilo lice alieni iuris, smatrane njegovim (s tim sto ih nije bilo moguce sudskim (putem naplatiti), a ako ih je zakljueio rob, nisu imale nikakvog znaeaja. Ovakvo shvatanje je bilo uslovljeno zatvorenom kucnom privredom u kojoj su sIueajevi razmene bili vrlo retki, tako da ih je pater familias mogao sam svrSiti za celu porodicu, pa nije bilo potrebno da za to upotrebljava poteinjena lica. S dJruge strane potcinjena lica nisu imala potrebu za posIovnom i pravnom sposobnoscu, jer van porodiene imovine nisu mogla kao slobodni Ijudi privrediti za zivot, niti ziveti van vlasti paterfamilijasa. Medutim, kada se u drugoj polovini republike naglo menjala ekonomska struktura rimske drZave i kada je zatvorenu kucnu privredu poeela zamenjivati relativno razvijena trgov1na, poslovi bogatih robovlasnika su se namnozili, postali raznovrsn.i i sa sediStem u raznim mestima, taka da ih ani sve istovremeno nisu mogli sami obavljati. Zato su bili prinudeni da 6~
83
upotrebljavaju robove i poteinjena lica za samostalno vodenje izvesnih poslova (trgovine, broda, Iatifundije i dr.) Hi obavljanje pojedinih poslova uz neposredan nalog gospodara. Medutim, u tome im je bila velika smetnja poslovna nesposobnost robova i slobodnih lica alieni iuris. Zato lice koje bi zakljueilo neke poslove sa robovima ili poteinjenim licima naslo bi se u polozaju da ne moze ni na koji naein ni otkuda naplatiti svoja potrazivanja koja su iz takvog posla nastala, jer robovi ii lica alieni iuris nemaju imovinu. Zato se sa njima niko nije hteo upustati u poslove. Iz tog polozaja su pretori nasli izlaz u tome sto su u izvesnim najeesCim i taeno odredenim slueajevima davali poveriocu tuzbe koje su delovale protiv paterfamilijasa, odnosno gospodara roba. Te tuzbe se zajedniekim imenom nazivaju actiones adiecticiae qualitatis. Bilo ih je sest: 1. actio quod iussu, ikoja se podize onda kda je potcinjeno lice primilo obavezu po izricitom ovlascenju gospodara; 2. actio institoria, 'koja se podize protiv paterfamilijasa ikoji je IPostavio potcinjeno lice za poslovodu trgovine (institor liillifactor); 3. actio exercitoria, koja se exercitor navis) ,koji je popodize protiv paterfamilijasa (vlasnika broda stavio potcinjeno lice za kapetana broda; 4. actio de peculia, koja se podize za obaveze koje potcinjeno lice IPrimi u vezi sa pekulijumom koji je dobilo od paterfamilijasa; 5. actio tributoria, ikoja se podize za obaveze koje je potCinjeno lice, ,koje je svoj pekulijum upotrebilo za vodenje tl'govine, primilo u vezi sa njom; 6. actio de in rem verso, koja se ,podize ikada je pater familias imao koristi oct posla iz ikoga je nastala obaveza potcinjenog Hca, a ne moze se ni jedna druga tuzba podici.
-
UstanovljavajuCi ove tuzbe, pretor je u stvari ustanovio izvesnu delimianu i posrednu poslovnu sposobnost za neka lica alieni iuris i neke robove, iako nisu imali pravnu sposobnost.
6. -
Deliktna odgovornost fizickih lica
Rimljani su v.rlo dugo smatrali, i nikad se nisu ni oslobodilii sasvim toga shvatanja, da su obaveze nastale iz nedozvoljenih, deliktnih radnji vezane za fizieku lienost delikventa. Zato su pitanje deliktne odgovornosti resavali nezavisno od pitanja pravne i poslovne sposobnosti delikventa. Posto delikvent odgovara svojom fiziekom lienoscu a ne imovinom, postavljeno je kao osnovno pravilo: da je deliktno sposoban (sposoban da odgovara za svoje deliktne radnje), svako ko ima fizieku lienost. Prema tome deliktno su sposobna, pored lica sui iuris i sva lica alieni iuris, robovJ, pa i zivotinje. Razlika je postojala sarno u tome protiv koga se i kakva tuzba mogla podici. Ako je delikvent pravno i poslovno sposoban, osteceni je morao po. diCi tuzbu neposredno protiv njega i traziti naknadu koja mu prema vrsti delikta pripada. Ako je delikvent pravno i poslovno nesposoban, podizala se tuzba protiv lica koje je njegov pater familias ili gospodar u momentu podizanja tuzbe (bez obzira da li je on to bio ii u momentu izvrsenja delikta), a jedino sto je osteceni tuzbom mogao od njega traziti to je da mu uruei delikventa da bi iz njegove lienosti (radom ili prodajom) naplatio potraiivanje. Tuzeni gospodar je, medutim, imao pravo izbora: ili da uruei delikventa ili da naknadi stetu koju je delikvent priCinio i time ga oslobodi liene odgovornosti. Tuzbe koje su upotrebljavane u ovim slueajevima zvale su se 84
actiones noxales ako je delikvent bio alieni iuris Hi rob, a actio de pauperie ako je delikvent zivotinja. 0 rnjima ce biti govora nesto detaljrnije u Obligacionom pravu.
7. -
Capitis deminutio
Izraz capitis deminutio znaci umanjenje, gubitak, IPromenu statusa. Svaka promena statusa (capitis deminutio) povlacila je odgovarajucu promenu pravne i poslovne sposobnosti, jer sa novim statusom capite minutus stice novu pravnu J poslovnu sposobnost koja tom statusu odgovara. U klasicnom pravu razlikuju se tri vrste capitis deminutio: maxima, media i mini111J(l.Capitis deminutio maxima nastu.pa onda ako slobodan gradanin postane rob. U klasicnom pravu to se desava u sledeCim slueajevima: ako gradanin bude zarobljen od neprijatelja; ako ga ddava proda preko granice (npr. zato sto se nije upisao u cenzuski spisak, sto je izbegao vojnu obavezu); ako zena polno opsti sa tudim robom. Capitis deminutio media nastupa ako rimski gradanin postane peregrin Hi latin, bilo dobrovoljno (npr. iseljenjem iz Rima i primanjem gradanstva u provincijskom gradu, adopcijom od strane nekog latina Hi peregrina), bilo prinudno (npr. izgnanstvom iz Rima Hi zabranom upotrebe vatre i vode aquae et ignis interdictio -IPO kazni). Capitis deminutio minima nastupa svaki put kada gradanin promeni status familiae na taj namn sto: lice sui iuris postane alieni iuris (adrogacijom, udajom u brak sa manusom, opozivanjem emancipacije); Hi lica alieni iuris prede iz jedne patria potestas u drugu(udajom zene alieni iuris u bra:k sa manus om, adQPcijom, prodajom u mancipium, oslobodenjem iz mancipiuma); m lice alieni iuris postane sui iuris (emancipacijom). Imovina lica koje je usled capitis deminutio izgubio pravnu sposobnost pripadala je onome u ciju korist je capitis deminutio nastupio (mmu pri zakljucenju braka sa manusom, usvojitelju u slueaju adrogacije, ddavi u slueaju kazne itd.). Njegove kontraktne obaveze su se gasile a deliktne obaveze je nosio sa sobom. Takvi propisi bili su posledica rimskog shvatanja, koje ima istorijske osnove, da dugovi jednog lica nisu vezani za njegovu imovinu, nego su kontraktne obaveze vezane za njegovu pravnu sposobnost, a deliktne za njegovu fizicku lienost. Zato su se kontraktne obaveze gasile zajedno sa gasenjem pravne sposobnosti a deliktne obaveze je on svuda nosio sa svojom fizickom licnoscu dok je ziv. Tokom vremena, sa promenama nastalim u porodienom pravu, capitis deminutio je mnogo izmenjen. Capitis deminutio media je izgubio znacaj od momenta kad se izgubila razlika izmedu gradana, latina i peregrina. Capitis deminutio minima je takode praktieno iScezao jer je i patria potestas izgubila znacaj, alka alieni iuris mogu imati svoju imovinu u obliku peculium castrense, quasi castrense i bona adventicia. Jedino capitis deminutio maxima je imala i dalje praktican znacaj, sve dok je postojala ustanova, ropstva i mogucnost da slobodan gradanin postane rob.
-
8. -
Pravna lica
Rimljani su vrlo ranG osetHi pravni subjektivitet ddave, pojedinih njenih ustanova, i raznih religijskih i poslovnih grupacija, koje su bile dosta 85
l
razvijene kroz celu istoriju rimske ddave. Pitanje njihovog polozaja resavali su u raznim periodima i raznim slucajevima razlicito. Najcesce su drlavne organe i u njihovim prJvatnQpravnim odnosima tretirali kao organe vlasti, a privatna drustva kao zajednice pojedinaca Hi kao ortakluk, pridajuCi im istovremeno jedno za drugim pojedina svojstva pravnih lica. Tako se postepeno izgradivao pojam pravnih lica, ali on nije stigao da bude i potpuno izgraden do kraja rimske istorije. Taj posao su zavrsHi pandektisti mnogo kasnije. Jos od najdavnijih vremena Populus Romanus (rimska ddava) je imao svoju blagajnu (aerarium publicum) a organi koji su njom upravljali radHi su u njegovo ime; on je mogao imati svoje robove (servi publici); mogao je biti imenovan za naslednika Hi legatara itd. Po ugledu na Populus Romanus, iste moguOnosti su dobHi i civitates, gradovi i kolonije, a docnije u principatu i imperatorova blagajna - fiscus. Pomponije pominje jednog pretora za vreme imperatora Nerve koji je raspravljao spor izmedu fiska i :pojedinaca. Trajan govori 0 tome da fisk kupuje (emit fiscus) a u jednom Vaspazijanovom zakonu se pominju »fiskovi dmnici«, »fiskova imovina«, »kupovanje od fiska« itd. Tako je postepeno izgradivana pravna sposobnost ddave, ali ona nikada nije potpuno izjednacena sa pravnom sposobnoscu pojedinaca, nego su ta ovlascenja uvek shvatana kao deo njene vlasti. Zato ni u postklasicnom periodu sporovi izmedu ddave i pojedinaca nisu iSli pred redovne sudove, niti su raspravljani po redovnom postupku. I udruzenja gradana sa religijskim, pogrebnim i poslovnim ciljevima koja imaju neka svojstva pravnih lica, srecemo, pod nazivom collegia i universitates pocevsi od Zakona XII tablica lPa sve do Justinijana. U doba procvata rimske robno-novcane privrede u drugoj polovini republike vrlo su rasirena udrufenja poslovnih ljudi (societates) radi zakupa poreza, otkUlJa robova,izgradnje puteva itd. U postklasiooom periodu srecemo i prinudna profesionalna udruzenja zanatlija, koja imaju izvesne karaiktedstike cehovske organizacije. Sva ova udruzenja se zajednickim imenom nazivaju universitates. Ona imaju imovinu razlioitu od imovine clanova: »si quod universitati debetur, singulis non debetur: nec quod debet universitas singuli debent« (»ako se sta duguje udrufenju, ne duguje se pojedincima: niti je pojedinac dman ono sto duguje udrmenje« D, 3, 4, 7, 1). Pocevsi od Marka Aurelija mogla su i primiti legate pa cak i osloboditi robove, sticuCi time patronatska prava prema njima. Njihova poslovna sposobnost, izrafavana kroz volju njihovih ovlascenih organa, bila je izgradena po ugledu na ddavnu, ali je izjednacavana sa poslovnom sposobnoscu pojedinaca. Zato su, i u pogledu forme pravnih poslova njihovog dejstva i u pogledu pravosuda, za njih primenjivana ista pravila kao i na pojedince. Medutim, Rimljani nikada nisu priznavali pravnu licnost onome sto se danas naziva fondacija Hi zadmbina, tj. samostalnoj imovini sa odredenom namenom. Rimljani nisu imali poseban naziv za ovakve subjekte prava. Naziv pravno lice (persona iuridica, persona moralis) je kasnijeg, srednjevekovnog porekla. Pravna lica nemaju poslovne sposobnosti. Njihove poslove obavljaju ovlasceni Hi svi clanovi. Njihova pravna sposobnost je razlicita od pravne sposobnosti fizickih lica i razlicita za pojedina pravna lica. Ona je ogranicena njihovim ciljem statutom ukoliko ga imaju. 86
CETVRTI
DEO
PORODICNO
PRA VO
1. -
OPSTI POGLED
1. - Porodieno pravo je grana prava koja se bavi odnosima u porodici. Mi smo danas navikli da porodicom smatramo zajednicu jednog braenog para i njihovih potomaka. Medutim, takav oblik porodice je relativno novijeg porekla. U znatnom duzem periodu istorije Ijudskog bica, pojavljivali su se, u razlieitim istorijskim uslovima i razlieitim periodima, razlieiti oblici porodice koje je saeinjavalo viSe braenih parova sa ogranieenim Hi neogranieenim medusobnim Hi poligamijskim Hi poliandrijskim seksualnim odnosima. Svi oblici porodice koji su se do sada u .istoriji pojavHi imaju dve zajednieke karakteristike, koje mozemo smatrati osnovnim elementima pojma porodice: 1) Porodica je uvek zajednica imovine, zivota, rada, proizvodnje i potrosnje. Svako cepanje te zajednice, Hi izdvajanje iz nje, znaei zasnivanje nove, druge porodice. 2) Radanje i podizanje dece je drugi neophodan elemenat pojma porodice. Najeesce (ne uvek - na pro kod promiskuitetnih seksualnih odnosa, Hi kad su u pitanju vaJIlbraena deca) decu u porodici radaju braeni drugovi a 0 njihovom podizanju stara se cela porodica. Zato su, u najvecem broju oblika porodice i u najduzem periodu istorije Ijudskog bica, braeni parovi osnovna celija porodice. Ako sve ove karakteristike porodice uzmemo u obzir, mozemo odnose u porodici, kojima se bavi porodieno pravo, raselaniti na sledeci naein: to su sa jedne strane odnosi izmedu braenih drugova i roditelja i dece, a sa druge strane ti odnosi su Hi liene Hi imovinske prirode. Prema ,tome, Porodieno ;pravo se bavi lienim iimovtinskim odnosima bracnih drugova i roditelja i dece. Posebno pitanje predstavlja srodstvo, koje proizilazi iz rodenja i zajedniekog zivota u porodici. Vrlo eesto se u okviru Porodienog prava govori i 0 tutorstvu i starateljstvu. lako mogu da se nadu neke dodirne taeke izmedu Porodienog prava i tutorstva i starateljstva, mislim da je pravo mesto za izlaganje ovog pitanja status no pravo, jer se tu u stvari govori 0 ogranieenju Hi dopuni poslovne sposobnosti nekih lica koji nemaju zive muske pretke Hi nisu elanovi njihovih porodica. 87
-
2. Ako posmatramo razvitak rimske porodice u celini, mozemo ga podeliti u tri perioda, od kojih svaki odgovara po jednom od osnovnih perioda ekonomskog i drustvenog razvitka Rima i ima svoj karakteristieni oblik iporodice i karakteristiene liene i imovinske odnose braenih drugova i roditelja i dece. Za prvi period, koji se priblizno poklapa sa periodom postanka rimske ddave, mada se delimieno proteze i na prvu polovinu republike, karakteristieni su zaostaci preddavnih oblika zivota i shvatanja, donetih iz viSeg stupnja varvarstva, koji, mada postepeno iSeezavaju, igraju vaznu ulogu u porodienom zivotu, jer i oblik zatvorene kucne privrede iz koga su oni izrasli igra jos uvek vaznu ulogu u ekonomskom zivotu Rimljana. O~aj period ima i karakteristike prelaznog perioda, jer se u njemu, paralelno sa iSeezavanjem starih, radaju novi odnosi u porodici koji ce biti vIadajuCi u sledecem periodu. Karakteristieni oblik ,porodice u ovome periodu je consortium. Njemu odgovarajuCi naCin racunanja srodstva je agnatsko srodstvo. Drugi period se priblizno poklapa sa periodom refi)ublike, mada se karakteristicni porodicni odnosi ovog perioda ,radaju i razvijaju i pre republike, a prestaju da budu vladajuCi i iSeezavaju jos u toku druge polovine republike. To je zapravo period u kome vlada individualna privatna svojina i zatvorena kucna privreda baz,irana na njoj a robovlasnieki odnosi i robno-noveana privreda jos nisu dostigIi svoj visoki stepen. Porodicu, koja se naziva familia, sada sacinjavaju uglavnom braeni ,par sa svojim potomcima, a peeat iporodienim odnosima stavljaju: velika vlast sefa ,porodice - patria potestas i Slpedfiena podredenost zene u braku - manus. Agnatsko srodstvo i mnoga shvatanja vezana za porodicu kao celinu i liene i imovinske odnose u njoj, nasledeni i.z prethodnog perJoda, igraju jos uv~k znaeajnu ulogu u porodienom zivotu. Korenite promene u ekonomskim i drustvenim odnosima, razbijanje zatvorene kucne privrede i razvitak robno-noveane razmene i podizanje opsteg kulturnog nivoa u toku druge polovine republike i pocetka principata, imali su za posledicu odgovarajuce promene u porodienim odnosima, Cime istorija porodice ulazi u svoj treci i posLednji period. lako sastav porodice ostaje isti (braeni par sa svojim potomciq1a) i naziv porodice ostaje isti (familia), postepeno se izgraduje potpuno razlieito, novo shvtatanje porodice kao celine, liicnih i imovinskih odnosa u njoj i srodstva. Tom razvoju znatno doprinosi i hriScanstvo. Takvu ,porodicu nazvali smo kognatska porodica. Tako se formira ,porodieno pravo koje je vazilo do kraja rimske istorije i preko hriscanstva posluzilo kao polazna os nova porodicnih odnosa do danasnjih dana. II. -
OBLICI PORODICE 1. -
Consortium
-
1. - Postanak i karakteristike. Consortium je rimska varijanta agnatske ,porodice, :koja se ipo pravilu pojavljuje na srednjem stupnju varvarstva kao rezultat prve drustvene podele rada i raspadanja gensa kao ekonomske celije drustva. Ona je karakteristicni oblik porodice za viSi stupanj 88
varvarstva, a kod nekih naroda, pod sticajem raznih okolnosti, zaddala se vrlo dugo, tako da se i danas mogu naCi njeni tragovi na viSe mesta. u Evropi. U nasem pravu takav oblik porodice se zvao: porodicna zadruga. Ovakve porodice predstavljaju zajednicu imovine, zivota i rad~, sastavljenu od nekoliko desetina Clanova, najcesce brace ili bliskih' krvnih srodnika sa njihovim potomcima. Njihova ekonomska i drustvena os nova moze se svesti na sledece: Drustvena svojina u uslovima prvobitne zajednice poCiva na niskom stupnju razvitka proizvodnih snaga i slabosti coveka u borbi sa prirodom. Da bi mogli da se bore sa prirodom i proizvedu potrebna sredstva za zivot, ljudi su bili prinudeni da se udruzuju. Zato je karakteristicna pojava za prvobitnu. zajednicu da svako povecanje nivoa proizvodnih snaga koje omogucuje uspesnu borbu sa prirodom manjim grupama ljudi, povlaCi za sobom cepanje zajednica na takve manje .grupe. Porodice tipa consortium karakteristicne su za drustva cije su proizvodne snage dovoljno razvijene da pocepaju gens kao zajednicu imovine, zivota i rada na manje grupe, a jos uvek su nedovoljno r~zvijene da zajednicu imovine, zivota i rada svedu na sledecu jos manju jedinicu koja se u istoriji pojavljuje porodicu sastavljenu od jednog bracnog para i njegovih potomaka. Prirodni pratilac ovih uslova je nerazvijena razmena, zatvorena kucna privreda i proizvodnja sopstvenim radom uz sporadicnu u.potr~bu robova. Kad ulaze u istoriju, Rimljani se nalaze bas pri kraju ovakvog svoga perioda. Zato je consortium vrlo rasiren oblik porodice, on daje pecat shvatanjima i porodicnim odnesima, ali je proces njegovog cepanja vec dosta odmakao tako je sledeCi familia, domus - isto tako cest i sve se viSe razvija i siri. oblik porodice
-
-
Dolazeci iz prvobitne zajednice, consortium je donee sa sobom njene karakteristike, od kojih je mnoge preuzela i familia i sacuvala ih vrlo dugo. Pre svega, to je shvatanje, pojam konsorcijuma kao celine i svojinskih odnosa u njemu. Kao nekada gens, on je sopstvenik celokupne imovine, a covek (muskarac, jer se 0 zenama u tom pogledu nije vodilo racuna posto je to patrijarhalna zajednica), dolazi u njega rodenjem i odlazi iz njega smrcu. Iz toga se rodilo shvatanje 0 personifikaciji i vecnosti iporodice, 0 porodici kao samostalnom vecnom bicu u kome je covek sarno privremeni gost. Ovakvo shvatanje je naslo odraza u religiji i mnogim pravntm pravilima koja su presla na familia i sacuvala se vrlo dugo. To je, zatim, jednakost clanova konsorcijuma u obavezama i pravima, koja je uredena po generac.ijama. On ima sefa koji je izabran od svih odraslih muskaraca, koji U(pravlja poslovirna i organizuje rad svih clanova, ali koji nema samostalno pravo raspolaganja imovinom niti ikakva ovlascenja prema licnosti ostalih clanova. Svi clanovi porodice su obavezni da rade prema svojim mogucnostima, a sve sto privrede odlazi u zajednicki fond potrosnje, iz koga se potrebe svih clanova zadovoljavaju po potrebi i odluci skupa svih odraslih muskaraca, pri cemu najstarija generacija clanova, autoritetom a ne pravima, ima odlucujuCi uticaj. Najzad, konsorcijum je zajednica zivota: svi clanovi zive na jednom mestu, sve zgrade u kojima oni stanuju smatraju se jednom kucom, organizovani su kao jedno domacinstvo, zajedno se hrane i imaju jedno zajednicko ognjiSte i jednu porodicnu religiju. 2. - Raspad konsorcijuma. - Konsorci~um se uvek lako delio kad god se toliko razgranao da je postao suviSe glomazan i nepotrebno velik i kad god se grupa cIano va u njemu osetila dovoljno sposobnom da samostalno 89
r
proizvodi za svoj zivot. On se raspadao i definitivno gasio ako su braca mogla dovoljno proizvoditi svaki za sebe sarno sa svojim potomcima. Tome je mnogo dQprinosila mogucnost kariScenja robova. Raspadanje konsorcijuma je obicno pocinjalo stanavanjem u odvojenoj kuCi, sto je povlacilo podelu sredstava za ishranu i potrosnju. Zatim je sledovala deaba zemlje za obradivanje. Ukoliko nije dolazilo do deobe imovine, braca su prestala da unose u zajednicu ono sto su privredivali van nasleda od oca. Tako 'se consortium s jedne strane gubio, a s druge stram:: degenerisao i pretvorio u susvojinu. Consortium koji opisuje Gaj u Institucijama je vec vrsta ortakluka. Period u kome se ovaj proces odigrao bio je vrlo dug. Za,poeeo je nesumnjivo pre Zakona XII tablica, jer on, tuzbom actio familiae erciscundae, potvrduje pravo podele porodicne zajednice, a ustanovljenju tuzbe za deobu mogao je prethoditi rezim u kome je sarno prijateljska podela bila maguea. Zakon XII tablica je favorizovao podelu konsorcijuma zato sto su zivotne potrebe to zahtevale, i zbog jacanja centralne drzav.ne vlasti. On nesumnjivo vec poznaje iizrazitu individualnu porodicu sa razvijenom patria potestas (familia), sto dokazuje da je IProces :raspadanja konsorcijuma i stvaranje novag oblika porodice familia, otJpoceo daleko pre njega. S druge strane, izvesno je da je u doba Zakona XII tablica consortium bio poznat ikao cesta porodicna zajednica. Njegovi tragovi srecu se sve do kraja republike (Tit-Livije belezi slucaj jednoga cenzora iz 174. god. koji zivi u konsorcijumu).
2. -
Familia
1. - Pojam. - Familia je porodica sastavljena od jednog bracnog para i njihovih potomaka u kojoj vladaju specificni i imovinski odnosi. Karaktel' ovim odnasima daje istaknut polozaj prirodnog sefa porodice -'- pater-
-
familijasa i njegova vlast prema imovini i clanovima porodice patria potestas. Familia nastaje cepanjem konsorcijuma i srecemo je na pocetku rimske istorije zajedno sa njim. U toku prvog perioda rimske istarije ana se razvija i siri potiskujuCi sve viSe konsorcijum, tako da u toku prve polovine republike postaje vladajuCi oblik porodice (skoro iskljucivi, jer su konsorcijumi vrlo retki). Ekonomskl1 osnOVl1ave pcrodice cini zatvorena kucna privreda na malorn kompleksu obradive zemlje, naslonjenom na komplek-se sl1ma i pasnjaka, koji pripadaju gensu i koje svi cIano vi istog gens a podjednako koriste (ager gentilicius), i obradivanom radom svih clanova porodice, uz sarno sporadicnu upotrebl1 robova (patrijarhalno ropstvo). Proizvodne snage covekove su jos uvek tako niske i viSak proizvoda ljudskog rada je tako nizak, da se sarno radom svih clanova porodice koji konsumiraju, moze proizvesti dovoljno za zadovoljenje njihovih potreba. Zato je eksploatacija rob ova nerentabilna, a polozaj roba u porodici skoro isti kao polozaj slobodnlh, jer je zivot za sve njih ropskigrl1b i tezak. Covek je beskrajno vezan za porodicnu imovinu, jer van nje je nemogucnost opstanka, propast. Covek i imovina su tako'srasli jedno sa drugim da tek zajedno sacinjavaju familia. Zato pojam familia u rimskom pravu ovoga vremena ne obuhvata sarno slobodne Ijude, clanove porodice, nego i sve ono sto stvara us love za zivot u porodici: robove, stoku, alate, zemlju, i sve drugo sto sacinjava porodicnu imovinu. 90
---
2. - Pater famillias i patria potestas. - NasLajuci iz konsorcijuma, familia je preuzela njegovu patrijarhalnll organizaciju i njegov agnatski karakter. Na njima se u navim uslovima izgraduju specificne karakteristike nove porodice. Otae, ,kao najstariji muskarae, postaje prirodni sef porodice, koji koneentriSe u sebi sva prava i obaveze najstarije generacije u konsorcijumu. On je sopstvenik porodicne imovine, on odlucuje ko ce biti agnatski clan njegove porodice, on ima obavezu da vaspitava i da kaznjava clanove porodice i mnoge druge obaveze koje mu je novostvorena driava nametnula. Tako se on u pravnom i drZavnom zivotu postepeno pretvara u olicenje porodice i svojom licnoscu pokriva, zaklanja, Ipotiskuje i stavlja u senku os tale clanove svoje porodice. On je jedini koji zivi »po svom sopstvenom pravu«, tj. on jc jedini sui iuris, a to znaci jedini u porodici koji ima pravnu i poslovnu sposobnost. Ovde dolazi u pomoc religija. Na bazi shvatanja done tog iz konsorcijuma da je porodica vecna, a njeni zivi cIano vi -samo njeni privremeni administratori, izgradena je porodicna religija, cije sediSte jc porodicno ognjiste a cija bozanstva su umrli sefovi porodica, u cij-i red ce stati i sadasnji zivi sef. Ovakav sef porodice, koji je nazvan pater familias, i njegova ovlascenja prema imovini i clanovima porodice, koja su nazivana patri.l potestas, cine osnovnu karakteristiku ovog oblika porodiee i daju obelezje rimskom porodicnom pravu i mnogim drugim pravnim odnosima kroz viSe od 5-6 vekova. Najcesce pater familias je stvarni sef porodice, covek koji upravlja porodicom, »is qui in don1O dominium habet« kako kaze Ulpijan. AIi sam izraz ima mnogo sire znacenje: oznacava svakog rimskog gradanina muskarea koji je sui iuris, bez obzira na to kako je postao sui juris (smrcu njegovog. paterfamilijasa Hi emancipacijom), bez obzira na to koIiko je star i bez obzira na to da Ii on to zeli. Pater familias moze biti covek bez deee, a i novorodence, ako je sui iuris. Zena, medutim, nikada nije bila pater familias, niti je mogla imati patria potestas, pa ni ouda kada je bila sui iuris. Jedanput pater familias, on to ostaje do kraja svoga zivota (ukoliko usled capitis deminutio ne postane alieni iuris) bez obzira na to da Ii su mu zena i deea zivi, bez obzira na to koliko su oni odrasIi i kakve funkcije u drustvu zauzimaju, bez obzira na to da Ii oni iive u njegovoj kuci i bez obzira na to da Ii je on jos u stanju da zaista upravJja poslovima porodiee, ili je to morao prepustiti nekome od deee. Taj njegov polozaj je dozivotan. Sva ostala lica koja zive u porodici i svi potomci paterfamilijasa i njihove zene potcinjeni njegovoj patria potestas. su Iiea alieni iuris, bez obzira na to koIiko su stari i kakav polozaj u drustvu zauzimaju. ani ce ostati u tom polozaju sve donde dok ma koji od njihovih muskih predaka upravoj liniji po muskoj lozi bude ziv, odnosno dok udajom iIi emancipacijom ne izadu iz nejgove vlasti, aIi ce se oni automatski pod nju vratiti ako razlozi izlaska budu nestaIi (usled razvoda braka ili opozivanja emancipaeije). Tek onda kada nema nijednog muskog pretka koji je sui iuris, muskarae postaje sui iuris i pater familias. I zena u takvom slucaju, ukoIiko nije u manus-braku, postaje sui iuris, all ne i pater familias, nego dolazi pod tutorstvo muia ili srodnika. U skoro potpuno istom polozaju kao potomei paterfamilijasa, nalazi se i njegova zena i zene njegovih potomaka. One su filiae loco, tj. imaju polozaj 91
kceri u porodici. Vlast patcrfamilijasa prema njima, 0 kojoj ce biti govora u odeljku 0 braku, naziva se manus. Najzad, pod vlascu paterfamilijasa, koja je u sustini vrlo sHena vlasti prema potcinjenim slobodnim licima, nalaze se i robovi i celokupna prodicna imovina. On se smatra jedinim njihovim sopstvenikom, a njegova viast prema njima se naziva dominica potestas i regulisana je ne propisima porodicnog prava, nego prQpisima stvarnog, naslednog i obligacionog prava, pa ce lama i biti govora 0 njoj. 3. - DoIazak pod patria potestas i izlazak iz njc. --- a. Rodel1je. - Pod patria patestas se najcesce dolazilo rQ(1enjem u zakanitom braku. Pritom je promenjivano pravilo »pater is est quem nuptiae demonstrant«, tj. da je otac deteta materin muz, pa je novoroaence dolazilo pod patria potestas materinog muza, odnosno njegovog 'paterfamilijasa, ako je i sam alieni iuris. Vanbracna deca dolaze pod vlast materinog rodenog paterfamilijasa. Medutim, sarno rodenje nije bilo dovoljno da bi se postalo cJanom jedne familia. porodica je bazirana na angatskom, a ne kognatskom srodstvu. Zato se u nju ulazilo prijemom: novorodence ce postati Clan porod ice sarno onda ako ga sef porodice, pater familias, uz odredeni religijski ceremonijal, u nju primi. Ako on to ne uradi, dete nije pravno ni fizicki ulazilo u porodicu, niti je dobija10 status slobodnog rimskog gradanina, nego je bila »odbacivano«, kako se to govorilo. Tokom vremena su i pravila pater is cst qucm nuptiae demonstrant i tako siroko ovlascenje paterfamilijasa u pogledu novorodenceta, dobili nekoliko ogranicenja. Ustanovljello je j05 jedno pravilo po kome se smatra da je u braku zaceto sarno ono dete koje je rodeno posle 6 meseci od zakljucenja braka i pre 10 meseci od prestanka braka. AIi ovo pravilo nije tako strogo primenjivano. Imamo zabelezene slucajeve da je pretor priznavao :pravo na naslede deci koja su rodena 11, pa i 13 meseci pasle srnrti njihovog prezumptivnog oca. Pravo odbacivanja deteta je vremenom sasvim ukinuto, a ustanovljeno je da, pod izvesnim uslovima, pater familias bude tuzbom prisiljen da prizna dete za svoje. Ovo je narocito u slucaju kada se dete rodi posle razvoda braka. b. Adoptio i adrogatio. - Zbog agnatskog karaktera porodice, adnosno zbog toga sto sc u nju ulazilo sama voljom paterfamilijasa, u .nju su magla uCi, pad vlast paterfamilijasa su magla dad, i lica koja u njoj nisu rodena. Put za ta bila je udaja: manus-brakam, i adopcija (adoptio) m adrogacija (adrogatio). . Adoptio je dovodenje u porodicu lioa koje je vec bilo alieni iuris, koje dakle, samo menja paterfamilijasa. Adrogatio je dovodooje III IPOllOdiiouHca Ikoje jc ,pre ,toga 00'101sui iuris, pater familias, koje, dakle, menja svoj status i postaje alieni iuris. testo se obe ustanove nazivaju zajedni6kim imenom adoptio
=
usvajenje.
AdOlpcija je vrlo stara i vrIo 'rasirena pravna ustanova. Ona kod raznih narada ima razlicite oblike ali rezultat je svuda isti. KOid Germana ana ima - usvojenja za brata; kod Vavilanaca ona imtl ablik obli:k pabratimstva ugovora 0 uzajamnom pomaganju i staranju itd. Kad Rimljana je zaticemo u Zakonu XII tablica i srecemakraz celu rimsku istariju sve,do Justinijana. Njen glavni cilj je obezbedenje lica kaja ce da naslede parodicnu imovinu i produze paradicu pasle smrti iPaterfamiliasa. Na adapcija je upotrebljavana i za postizanje drugih ciljeva, 'pa i politi6kih. Taka na primer: latini ili peregrini su se dali adaptirati da bi postali cives, plebejci da bi postali patriciji i abratna, itd. 92
...
Mada i adopcija i adrogacija u krajnjoj liniji lProizvode isto dejstvo, formalnostikoje su zahtevane za svaku od njih su pot/puno razlicite. Isto tako razliciti su uslovi koje treba da iSiPune usvojitelj i usvojeni da bi se mogla izvrsiti adopcija ili adrogacija. Ovi uslovi su tokom vremena menjani i razliciti su u pericp.u 0 kome gcvorimo nego u vreme imperatora i u: Iustinijanovom zakonodavstvu. U vreme republike adrogatio je men pred kurijatskim komicijama i to pod predsedniStvom pontifex-a maximus~. Kada su kurijatske komicije pocele gubiti zna-caj, ona je' vrsena u prisustvu trideset liktora. Usvojitelj i usvojenik su davali javno svoj iPristanak, azatim se glasalo ° predlogu. Ako je usvojen, pristupilo se.,drugom delu postupka, Ikoji je nosio ime detetastio sacrorwl1, u lKiome se usvojeni odricao, odnosno oslobadao, svog ranijeg ,!>orodicnog kulta. Ovako svecana forma adrogacije i angazovanje cele skupstine, izazvano je Cinjenicom da ona predstavlja gasenje jedne familia oj/PI'clazenje jednoga liea i,zpolozaja sui iuris U poIlK>za.jalieni iuris, a !to je imalo krupne 'posledice na njegove imovinske odnose sa treeim licima. Adopeija nema ova dejstvo na imovinske odnose adOlptiranoga sa treCim licima. Tu se radi 0 lieu alieni iuris, ikoje lI1Ii~ie imalo svoju imovinu ni svoje obaveze preffid treCim licima, koje bi se adopcijom ugasile. Otuda formalnosti adopcije nisu ,podvrgnute kontroli pontifa ni ueescu skUlpstine. skopcana sa lPosebnim Ona ~p. privatni aRt starog i novog paterfamilijasa, postupkom kojim se adoptirani prvo oslobadao ranije patria potestas i :POrodicnog kulta a zatim -je, IPutem in iure cessio, bio prisvajan od strane novog paterfamilijasa. e. Emancipatio. - Kao SID se voljom paterfamilijasa ulazilo u porodieu, tako se moglo oj izaCi i.z nje. To ce se desiti ako on nekoga clana porodice proda u ropstvo, Hi dozvoli d.rugome da ga adoptira, ili putem ema.ncipacije (empancipatio). Emancipatio .je IpOstUlpak ikojlitm !Se jedinlo iliiee alieni iuris OOLoibadalIo vlasti paterfamilijasa i postajalo sui iuri!i. Postupak je obavljao sam pater familias u.z pomoc jednog pftijatelja. Emancipovani je istina postajalO sui iuris, a.lii je gubio agnatsku rodbinsku vezu sa s.vojom ranijom p,orodicom i sva imovinska i nasledna prava prema njoj. .Gubio je i sva prava prema svojoj zeni i deci, koji su ostajali u ranijoj porodici. U uslovima zatvorene h16ne privrede toga vremena, i 00 je billa 'VIIlloreSika lka'Zll1aza :ntiega.
-
4. - Sadriina patria potestas. Ius civile daje paterfamilijasu u odnosu na Hcnost clanova porodice i njenu imovinu, takva ovlascellja koja ga Cine neogranicenim gospodarom. U OdllOSUlla Hcnost clanova porodice, onje imao ius vitae ac necis, tj. pravo da odlucuje 0 njihovom zivotu i smrti; on ih je mogao prodati (in mancipio) drugom Rimljaninu u Rimu i1i u ropstvo van Rima; mogao ih je osuditi na sve kazne; mogao'ih je oieniti i udati i bez njihove saglasnosti, mogao je novorodence primHi u porodicu ili ga odbaciti, itd. U odnosu na imovinu, smatran je neogranlcenlm sopstveni'kom celokupne porodicne imovine, kojom je mogao raspobgati inter '"ivos i mortis causa. Posto je on jedini imao pravnu sposobnost, njemu je pripadalo sve sto bi ma koji clan porodice, ma na koji nacin, privredio i1i dobio. Ovako siroka ovlascenja koja je illS civile davalo paterfamilijasu bila su, medutim, vrlo mnogo ogranicena nizom drugih pravnih, moralnih i religijskih normi, tako da je pravaslika odnosa u rimskoj familia izgledala sasvim drugace nego kad se gleda sarno kroz ius civile. Pritom, ne radi se tu nikako 0 nekom neslaganju prava i stvarnosti. Radi se tu sarno 0 jednoj »zakonodavnoj tehnici« koja se cesto srece u mladim ddavama na tom stepenu razvitka: pravo regulise sarno neka najvaznija pitanja i to sarno 93
u najosnovnijim, najgrubljim crtama, ostavljajuci drugim normama, koje u zivotu takvog drustva igraju ogronmu ulogu (reIigiji, obicajima, moralnim normama), da ga dopune i reguliSu njegovu primenu. Zato kada se stvara slika odnosa u staroj rimskoj familia, mora se voditi racuna i 0 sledeCih nekoliko Cinjenica. Pre svega, ne treba zaboraviti da je Rim tad a maIi grad primitivne sredine u kojoj se zivi pod stalnim uvidom i kontrolom suseda, gradana i javnog mnenja, koje ima svoja pravila i svoje kriterijume pa i svoje, cesto nevidljive, sankcije. Porodica, deca, njihova majka, imovina nasledena od predaka su u toj sredini najvece moraIne vrednosti. NedoIicno ponasanje paterfamilijasa sa njima, donosilo mu je opstu i odlucnu osudu javnog mnenja, a zatim »nota censoria« u cenzuskom spisku, sto je znacHo zigosanje koje mu onemogucuje da bude ma kakav drZavni funkcioner, da vrsi ma kakvu javnu fun'kciju, da bude tutor, da bude svedok itd. Paralelno sa tim, svi njegovi postupci podlezu .daleko strozijoj nijoj
kontroIi
i oceni
porodi6nih
bozanstava
-
umrIih
predaka.
i detaljRimljanin
toga vremena je primitivan covek, koji duboko veruje da bogovi igraju ogromnu ulogu u njegovom zivotu. Religija mu kaze-da je on sarno privremeni sef porodice, koja je postojala pre njega i .treba da postoji posle njega, da je njegov g!avni zadatak da obeZ'bedi potomke i sacuva za njih imovinu nas!edenu od predaka i da preci, koji se zato sahranjuju u neposrednoj blizini kuce, ucestvuju u svakodnevnom zivotu porodice i pomazu mu ili odmazu, prema tome da Ii on postuje reIigijske propise i da Ii porodicom upravlja na nacin koji se njima svida. Navuci na sebe gnev predaka rasipanjem njihove imovine ili grubim nepromiSljenim kaznjavanjem Hi maltretiranjem potomaka, bila je za Rimljanina toga vremena uzasna stvar. lato je svaku odluku i svaki svoj postupak morae dobro proveriti sa te strane. Osim toga religija mu kaze da ce posle smrti i on stati u red bogova-predaka, a tesko njemu tada ako mu potomci ne budu prinosili dovoljno zrtava. Zato je morae zasluziti za zivota popularnost i postovanje kod potomaka i time obezbediti sebi dovoljno zrtava posle smrti. Dalje, za izvrSenje najteZih kazni prema potclnjenim Iicima, pater familias je, i po propisima ius civile, morao prethodno pribaviti miSljenje najblizih srodnika. Sakupiti ih i sa~lusati znaci izbeci izvrsenje ovakvih kazni u afektu i biti iz!ozen kritici i ubedivallju, sto je nesunmjivo uticalo na njegovu od-Iuku. Zatim, jos Zakon XII tablica je paterfamilijasa koji otuduje prodi6nu imovinu nasledenu od predaka (patema avitaque) proglasavao za l'asipnika i stavljao ga pod starateljstvo, Cime su sva njegova raspolaganja bila podvrgnuta kontroli najbIizih agnata. Najzad, i sarno pitanje njegove iskljucive pravne i poslovne sposobnosti, odnosno pravne i pos!ovne nesposobnosti ostaIih clanova porodice, mora se procenjivati vodeCi racuna 0 strukturi tadasnjeg ekonomskog i pravnog zivota Rimljana. U uslvima zatvorene kucne privrede u kojima je jedna porodica bila u situaciji da sarno 2-3 puta godisnje zakljuci neki pravni posao, i to uz vrlo stroge i slozene formalnosti, clanovima porod ice ne sarno da nije smetalo, nego su verovatno i bili sretni sio nemaju pravnu i poslovnu sposobnost. 94
r
3. -
Kognatska porodica
1. - Karakteristike.- Familia kakvu smo opisali u prethodnom odeljku, ,poCivala je na vrlo niskom stupnju projzvodnih snaga, koji nije omogucavao masovnu eksploataciju robovske radne snage; na zatvorenoj kucnoj privredi, koja je cinila da je covek sarno na porodiCnoj imovini i zivotom i radom u porodici mogao obezbediti svoj fizicki opstanak; na primitivnom mentalitetu Rimljana toga vremena, Cija oskudna znanja i misli su bili preokupirani osecanjem sopstvene slabosti u borbi sa prirodom, strahom od nje i religijom koja je iz svega proizlazila, i najzad, na jakom osecanju uzajamne meduzavisnosti clanova porodice, na osecanju solidarnosti i agnatskom srodstvu, koji su iz svih ovih uslova proizasli. Slabost u borbi sa prirodom ucinila je rim sku porodicu toga vremena zajednicom imovine, zivota i rada cvrsto vezanom uzajamnom meouzavisnoscu, solidarnoscu, agnatskim srodstvom, religijom i pravom. Zato je razumljivo da je, paralelno sa krupnim promenama koje su se, pocev od punskih ratova, odigrale u rimskoj ekonomskoj i drustvenoj struk. turi, u ulozi religije u drustvenom i pravnom zivotu i shvatanjima Rimljana. doslo i do krupnih promena u sastavu i znacaju porodice, njenoj ulozi u ekonomskom i pravnom zivotu Rimljana i licnim, imovinskim i srodnickim odnosima izmedu bracnih drugova i roditelja i dece. Osnov i polaznu tacku ovih promena Cine masovna upotreba robova, razvijena robna proizvodnja i robno-novcana razmena; sirenje ddave i drzavnog aparata. U takvim uslovima svaki gradanin, pa i lice alieni iuris ima siroke mogucno,sti, kao vojnik Hi magistrat, Hi uzimajuci u zakup drlavnu zemlju i dovodeci na nju robove, ili baveci se trgovinom i preduzimanjem raznih drugih poslova, da stvori sebi egzistenciju van nasledene porodicne imovine i radom van porodice. Zato njihova zavisnost od porodice slabi pa ona prestaje da bude zajednica zivota i rada, ili tacnije receno, to nije njena osnovna osobina, one sto cini kohezionu snagu porod ice, i vlada svim njenim osnovnim obelezjima. Tako familia gubi agnatski karakter, agnatsko srodstvo biva sve vise potiskivano, a krvna ve2a porodice postaje sve vainija i postepeno se pretvara u osnov, u jedinu "kohezionu snagu porodice. POl'Odicu sada sacinjava braciii par i -njihovi potomci, bez obzira da li su u zajednici imovine, i rada iako jesu, ne zbog toga sto ih ta zajednica zivota i rada vezuje, nego sto su krvno, kognatskim srodstvom medusobno vezani. Zato ovu porodicu i nazivamo kogmitskom porodicom. Cak i kada braca sa svojim porodicama nastave da zive u zajednici posle smrti oca, a takvih slucajeva je bilo, sto nam svedoci Gajus, ta zajednica nije nazivana porodicom niti su odnosi u njoj bili regulisani por.odicnim pravorn. Ona je smatrana nekom vrstom orta'kluka (»genus societatis« kaze Gaj), koji je sastavljen od viSe porodica i ciji odnosi su regulisani obligacionim pravorn. Porodica je sarno zajednica'roditelja i dece. Paralelno sa promenama 0 kojirna smo napred govorHi slabi i patria potestas i njena uloga u zivotu drlave i porGdice, pa deca postepeno prestaju da budu u ranijoj meri licno zavisna od nje j u znatnoj meri dobijaju sopstvenu 'pravnu i poslovnu sposobnost. Odnosi izrneou bracnih drugova, narocito imovinski, i forme za zakljucenje braka se iz os nove menjaju: vladajuci, karakteristicni oblik braka je brak bez manusa u kome zena ne dolazi 95
, pod vlast muza i ne postaje alielli iuris, nego zadrzava svoju raniju pravnu i poslovnu sposobnost i svoju imovinu. Najzad, porodica gubi svoj raniji patrijarhalni karakter, ne sarno po tome sto su kognatskim srodstvom podjednako vezani i materini i oeevl srodnici, nego i po skoru podjednakim naslednim pravima dece prema oee.. vim i materinim srodnicima. 2. Licni i imoivnski odnosi raditelja i deee. - 1. Sva ovlaseenja paterfamirlijasa prema lienosti elanova poroc\ice, koja su nekada proizilazila irz njegove pat ria potestas, postepeno su ugasena Hi su dobila drugu saddinu. Istovremeno stvorena su nova ovlascenja i niz novih elemenata u odnosima izmedu roditelja i dece, koje su diktirali novi uslovi i nova shvatanja, u kojima je hriseanstvo igralo znaeajnu ulogu. Za to se s pravom moze reei da su lieni odnosi izmedu roditelja i dece u kognatskoj porodici potpuno drukeiji nego u familia prve polovinc republike. Posmatrajuei ih u celini posle zavrsenog razvoja mozemo istaCi dve znaeajne karakteristike: 1) deca nisu sarno objekt vlasti paterfamilijasa nego imaju i prava prema roditeljima, koja mogu putem tuzbe i prinudno ostvariti; 2) sve veea uloga majke u resavanju problema dece i, za vreme Justinijana, skoro potpuno njeno izjednaeenje sa ocem u tom pogledu. Na taj nacin se nekada patria potestas, iskljueiva vlast oca u porodici, iako je jos uvek zadriala isto ime, fakticki iz osnove izmenila i ogromno priblizila onome sto se u modernim pravima naziva roditeljskom vias cu. Zato ovde i ne govorimo 0 pat ria potestas, iako se u Justinijanovom pravu taj izraz vrJo cesto sreee, nego 0 odnosima roditelja i dece. Isto tako i dalje se u pravn011l recniku sreeu izrazi: lice sui iuris i lice alieni iuris, ali oni sada nemaju nikakve veze sa nekadanjom poteinjenoseu elanova porod ice paterfamilijasu. Oni sarno oznaeavaju polozaj Ilea u porodici sa saddinom koja je proisticala iz njenc. opste strukture i opstih lienih i imovinskih odnosa u njoj. Tok razvitka licnih odnosa izmedu roditeIja i deee, \poc~si od druge polovine republike do Justinijana, mogao hi se ukratko izioziti na sledeei naCin: Jos u toku IV i III veka \pre n.e. bilo je zabranjeno odbacivanje novorodenceta. Prodaja potcinjenih Iiea dozvoIjena je u doba dorninata sarno u slucaju kl'ajnje bede ,paterfamilijasa i to sarno za novorodencad. Pl'avo na kaznjavanje ogl'aniceno je nizom mel'a: u pocetku II veka Trajan je prisiljavao paterfamilijasa koji je maItl'etirao svoje dete, da ga emancipuje; Hadl'ijan je propisivao progonstvo za ,paterfamilijasa koji ubije dete; Ulipijan je zastupao giediSta da je pater familias, allro dete zasIJuWje sma1tJnJUkarlJIlu duzan da ga preda magistratu, a nema \pravo sam da ga osudi; najzad, Konstan tin je pl'opisao smrtnu kaznu za iPatel'familijasa Ikoji ubije dete. Sve ostale kazne mogao je pater familias Ii dallije 'Pl'ianemjilV'altIi, ailliISlepot:6iJn.jeno lice IffiQglozaliti magistratu ako ga je pater familias lIletP11llVlOdnJo anallrtretirntO, Naj,zald, pater familias lITij.eviSe mogao ozeniti ni udati potcinjena liea bez njihove saglasnosti, a jos pocevsi od Avgusta bio je obavezan da da miraz kcerima i unukama. Sa druge stl'ane, otae je imao IPl'avo i duznost da odl'zava kucnu disciplinu i u vezi sa tim izrice odgovarajuce kazne; oba roditeIja su imala pl'avo i du~nost da vaspitavaju decu, da ueestvuju u izboru njihovog zanimanja i da ih savetuju Ipri zakIjucenju braka; oba roditeIja imaju pl'avo da zahtevaju izdrlavanje od deee, ako nemaju od cega da five, itd. itd. sto sve saCinjava pojam patria potestas IU postilclasienom i JusunJijano'110mpl'avu.
;,
96
j
lake deci, licima alieni iuris, nikada nije bila formalno priznata pravna i poslovna sposobnost, fakticki ona je postojala i bila zasticena nizom posrednih i neposrednh mera. Pre svega to se postizaIo emancipacijom (emancipatio) tj. oslobodenjem od patria potestas, koja se i u kIasicnom pravu mnogo praktikovala a u postklasicnom pravu se obavljala prostom izjavom paterfamilijasa, registrovanom kod magistrata. Osim toga u nizu slucajeva nastupaIa je automatska emanci,pacija. Tako npr. stieanje visokih svestenickih zvanja povlacio je jos od perioda republike automatsku emancipaciju, a Justinijan ju je prosirio i na sva liea koja su stekIa viSe polozaje u drlavnoj upravi. Emancipovani je postojao sui iuris i time sticao potpunu pravnu i poslovnu sposobnost, zadrZavajuci pritom, uz izvesne uslove, sva svoja nasledna prava prema roditeljima i neemancipovanoj braci i sestrama. No i neemancipovana liea su, putem actiones adiecticiae qualitalis i putem ustanova peculium castrense, peculium quasi castrense, bona profecticia i bona adventicia, 0 kojima smo vec napred govorili, dobila dosta siroku pravnu i poslovnu sposobnost. Pravna i poslovna sposobnost liea alieni iuris. stecena emancipacijom Hi drugim putem, stvorila je za njih i imovinske obaveze prema roditeljima. Zato se ne radi viSe 0 imovinskim obavezama paterfamilijasa prema deci i pravima dece prema njemu, nego 0 uzajamnim pravima i obavezama izmedu njih. I imovinska samostalnost maj'ke i njena pravna i poslovna sposobnost su uneli znacajne nove elemente u imovinski poloZaj deee. Zato se ne govori viSe 0 imovinskom odnosu pateI'familijasa i potCinjenill liea, nego 0 imovinskim odnosima roditelja i deee. Najbolji izraz novih imovinskih odnosa u porodici na kraju razvitka bilo je uzajamno pravo na izdrZavanje izmedu oba roditelja i deee, koje je bilo zasticeno tuzbama, i uzajamno nasledno pravo roditelja i deee,koje je u Justinijinovom pravu bilo potpuno jednako.
III. - BRAK. 1. - Osnov svih oblika rimske porQdice Cini brak jednog muskarea i jedne zene za Cije zakljucenje su Zahtevani odredeni uslovi i odredene forme. Zato se moze reci da brak predstavlja osnov rimske po'rodiee. Medutim, u raznim periodima brak je zakljucivan pod razli~itim uslovima i u razlicitim formama, menjala su se shvatanja braka i licni i imovinski odnosi izmedu bracnh drugova. . U svim patrijarhalnim drustvima sa zatvorenom kucnom privredom, brak se shvata uglavnom sarno kao sredstvo, put da se obezbede radna snaga i potomci, koji ce produZiti zivot porodiee. Zena je pritom viSe objekt nego subjekt, 'pa je potcinjenost muzu karakteristika njenog polozaja u porodici. Rimska varijanta ovakvog braka jeste: brak sa manuspm. Njega srecemo na pocetku rimske istorije i on se zadrzava kao vladajuCi oblik braka sve dok osnovu rimskog drustva predstavlja zatvorena kucna privreda. U toku druge polovincrepublike, paralelno sa razvitkom robne proizvodnje i robnQ-novcane privrede, sto znaci potiskivanjem i razbijanjem zatvorene 'kucne privrede, razvija se novo shvatanje braka, novi polozaj zene 7 Rimsko privatno pravo
97
u porodici i novi licni i imoivnski odnos izmeau bracnih drugova, sto sve brak bez manusa. On skupa stvara novi bracni odnos, novu vrstu braka potiskuje i zamenjuje stvari patrijarhalni brak sa manusom. Ali, brak sa manusom se nije sasvim izgubio, vec se, zakljucivan u formi confarreatio, odrlao jos dugo u jednom uzanomkrugu porodica nobila koje su pretendovale da u svojim rukama drle najviSa svdtenicka zvanja. Jer, kako nam saopstava Gajus, jos i u njegovo vreme (sredina II veka nase ere) Jupiterov, Marsov i Kvirinusov flamen (svestenik koji im prinosi zrtve) morali su biti roaeni u braku zakljucenom u formi confarreatio, a to znaci u braku sa manusom. Brak bez manusa je bio u primeni sve do kraja rimske istorije, ali to ne znaci da je on u toku druge polovine republike dobio svoj definitivni oblik i ostao nepromenjen do kraja. Naprotiv, on je u periodu republike dobio sarno svoje osnovne 'konture, zadrZavajuci mnoge elemente nasleaene iz proslosti. Njih se u toku principata i dominata postepeno osiobaaao pa je tek u periodu dominata, dobrim delom pod uticajem hriScanstva, doslo do shvatanja braka kao ravnopravne zajednice muza i zene, koju Modestin (D. 23, 2, 1) definiSe na sledeci naCin: nuptiae sunt coniunctio maris et feminae et consorttum omnis vitae, divini et humani iuris communicatio. (Brak je veza muza i zene, dozivotna zajednica, ustanova bozanskog i ljuds'kog prava). Razlike izmeau bracnih odnosa u drugoj polovini republike i bracnih odnosa u periodu dominata su tako velike da bi se mozda moglo govoriti 0 novom, trecem hriScanskom obliku braka. Ali je uobicajeno da se govori 0
-
dva oblika
braka
-
braku
sa manusom
kasnije promene u bracnim pa cemo se i mi toga drZati.
odnosima
i braku
bez manusa
-
i da se sve
izlazu u okviru braka bez manusa,
2. - Bilo je u Rimu i trajnih veza izmeau muskarca i zene kojima pravo nije priznavalo 'karakter ni posledice braka. To je, pre svega, veza meau robovima kojima Rimljani, sve do kasnog klasicnog perioda, nisu priznavali pravo da zakljucuju brak, nego su na njihove veze gledali kao na »prirodne«, a ne pravne veze. Isto tako se gledalo i na vezu izmeau slobodnog coveka i ropkinje i obratno. Ovakva veza se zvala contubernium i nije proizvodila nikakve pravne posledice. Naprotiv, bila je raznim putevima sprecavana i zabranjivana. Sasvim drugacije se gledalo na konkubinat, tj. na trajnu vezu slobodnog muskarca i slobodne zene, ali bez zelje da zakljuce brak, bez afectio maritalis. Tu se uvek radi 0 nekim zabranama Hi socijalnim Hi politickim smetnjama da se zakljuci pravom priznati brak. Na ovakvu vezu, Rimljani nisu gledali kao na »prirodnu«, vec kao na pravom priznatu vezu nizeg ranga od braka. ana je raaaia i neka uzajamna prava i obaveze, ali deca roaena u ovakvoj zajednici smatrana su vanbracnom .i ula, zila u agnatsku zajednicu majke, a ne oca, aU su, narocHo u hriScanskom periodu, mogla biti pozakonjena naknadnim zakljucenjem braka izmeau ro, ditelja Hi posebnim, za to predviaenim, postupkom.
1. - Brak sa manusom
-
-
1. Manus. Zena paterfamilijasa i zene svih njemu potcinjenih lica imale su u vreme kada je vladajuci oblik porodice bio familia polozaj kceri. Udajom su izlazile iz porodice svojih roditelja Hi gubile status lica sui iuris 98
ako su ga imale, i dolazile u porodicu svoga muza, odnosno rpod vlast n.1egovu ili n.1egovog paterfamili.1asa. Ta vlast se nazivala manus, rpa se i brak ko.1i .1e tada zakl.1uCivan i ko.1i .1e dovodio zenu u ta.1 poloZa.1, nazivao manus-brak, ili brak sa manusom. Manus inace znaci: ruka. Rimljani su cesto uzimali ruku za simbol vlasti i svo.1ine, pa su i nazive mnogih ustanova vezanih za pribavl.1an.1e Hi gubl.1en.1evlasti ili svo.1ine izveli iz naziva ruke. Tako npr.: muZevI.1eva vIast prema zeni .1e manus; .1edan od nacina rpribavl.1anja svo.1ine .1e mancipatio; osloboden.1e roba .1e manumissio; odvodenje duZnika u ropstvo .1e manus iniectio, itd. Po svo.1o.1sustini i sadrZini manus se ne razliku.1e mnogo od patria potestas. Zato sve sto smo napred govorili 0 licnim i imovinskim odnosima paterfamili.1asa i lica ko.1a se nalaze pod n.1egovom pal ria patestas, odnosi se i na zene pod manusom. Posto.1ale su ipak neke razlike ko.1e cemo ovde istaci. Udate zene. su u starom Rimu uzivale veliko postovan.1e, pa su uzivale i posebnu zastitu. 2:ena paterfamili.1asa .1e imala u porodici polozaj domacice (mater familias) i odgovara.1ucu vlast naredivanja mladim zenama i deci. Bila .1e zabran.1ena paterfamilijasu svaka proda.1a u ropstvo zena ko.1e su pod n.1egovim manusom, a mogao ih je ubiti sarno u dva odredena sluca.1a: u slucaju prel.1ube i slucaju pijanstva. Manus .1e nasta.1ao zakl.1ucen.1em braka a gasio se razvodom braka. Usled smrti paterfamili.1asa manus se gasio sarno onda ako .1e umrli bio n.1en muZ. U svim drugim sluca.1evima manus .1eprelazio na novog paterfamili.1asa. Tako, na primer, ako .1e umrli paterfamili.1as bio deda n.1enog muZa, manus ce preci na n.1egovog oca, ako umre i otac, preci ce na muza, tek smrcu muZa se definitivno gasi. 2. ZakIjucenje i razvod braka. Da hi se mogao zakl.1uCiti brak ko.1i ius civile prizna.1e, bilo .1e potrebno da buduci bracni drugovi nisu u srodstvu koje predstavlja bracnu smetn.1u, da svaki od n.1ih ima ius conubii, i da svaki od n.1ih ima odredeni uzrast. Brak se ni.1e mogao zakljuciti izmedu agnatskih srodnika svih stepena; kIirnih srodnika u pravoj lini.1i svih stepena i krvnih srodnika u rpobocnoj lini.1i do.cetvrtog stepc:;na. Ius conubii, t.1. pravo da zakl.1uce brak koji ius civile priznaje, imali su sarno rimski gradani (cives) i latini veteres. Brak peregrina .1e bio regulisan njihovim sopstvenim pravom. Sarno po.1edini. pergrini su, za izvesne zasluge, dobijali ius conubii. U prvo vreme ga nis« imali ni plebe.1ci - to .1e bilo .1edno od posledn.1ih prava ko.1e su izvojevali. U pogledu uzrasta traZio se pubertas. Manus~brak se zakl.1ucivao u formi coemptio, ili confarreatio. Coemptio (od cum = sa i emere =kupiti) .1e kupovina zena u formi mancipaci.1e. Verovatno .1e i kod Riml.1ana (to .1e cesta pojava 'kod primitivnih naroda na odredenom stupnju razvitka() nekada pater familias pribavl.1ao zene, potrebne porodice za radimje dece i rad, kupovinom. U istori.1skom periodu efektivna kupovina zena kod Rimljana ni.1e nam poznata: coel11.ptio je sarno simbolicna kupovina. Confarreatio je zakljucenje braka uz religi.1ski obred i rprinosen.1e na zrtvu hleba (far je krupnik vrsta Zita od koga se pravi hleb ko.1i se zvao farreus), izgovaran.1e odredenih reci i odredeni ceremoni.1al. To .1e osnovna, na.1viSe primenjivana i na.1viSe rimska forma za zakl.1ucenje braka. Ona sadrli u sebi u stvari religi.1ski obred i ceremoni.1al ko.1im se zena oslobada svog rani.1eg pordicnog religijskog ,kulta (detestatio sacrorum) i pri7' 99
-
--
-
.,
vodi porodicnom ognjistu, a to znaci porodicnolll reIigijskom kultu i precima, muievijeve porodice. Ovom formom su mogli da se sIuZe sarno patriciji. Ako je bracna zajedniea zasnovana bez formainosti coemptio i confarreatio, onda se ona pretvaraia u brak sa manusom tek posto je zena proveia godinu dana neprekidno u muievijevoj 'kuci. Za ovakav manus brak govorilo se da je nastao »upotrebom« (usus). Brak se mogao rastaviti sarno voIjom muza Hi njegovog i zeninog paterfarnilijasa. Zena nije mogia sarna razvesti svoj brak. Nisu zahtevani za razvod braka nikakvi drugi usiovi nego da se izvrsi forma suprotna onoj u kojoj je brak zakIjucen: diffareatio, ako je brak bio zakIjucen u fromi confarreatio, a prividna prodaje zene, ako je bio zakIjucen na drugi nacin.
2. -
Brak bez manusa
1.- Zak1jucenjei razvod.- Stara forma za zakIjucenjebraka ceomptio je iscezia iz upotreba jos u toku druge tpolovine republike, a religijska forma confarreatio se zadrlala sarno 'kod nekih porodica llobila koje su i daije odrlavale manus-brak. Novi brak, brak bez manusa nije preuzeo llijednu od starih formi. Zapravo, pravo nije ni zahtevalo ispunjenje nekih formalnosti da bi brak bez manusa nastao i bio punovazan. Zato je bio dovoljan fakticki zajednicki zivot bracnih drugova i njihov affectio maritalis, tj. dokazana zelja da se ta zajedniea smatra brakom. Affectio maritalis moraju imati supruZnici lieno, sto znaci da ill. sada roditeIji ne mogu ozeniti protivno njihovoj volji, kao sto su to po starom ius civile mogli. Ipak se za vaijanost braka traZila saglasnost paterfamilijasa supruZnika i to za muskarea je saglasnost morae dati i otae i njegov pater familias, ako je otae bio alieni iuds, a za devojku sarno pater familias. To se objasnjava cinjenicom da zenidba muskarea cini da u iporodicu ulaze deea rodena iz tog braka, koja ce eventualno biti nasledniei paterfarnilijasa i mladozenjinog oea. Rimsko pravo pak nije htelo da neko ima za nasIednj,ka liea koja ISUusIa u porodieu protiv njegove voIje. Kad je u pitanju devojka, ona udajom izlazi iz kuee i ne dovodi u nju naslednike, zato je dovoIjna saglasnost paterfamilijasa. U dominatu se poCinje traZiti i saglasnost majke supruZnika a 'l'Oditelji se mogu prisiliti da daju pristanak, ako to neopravdano odbijaju. lako nije zahtevana nikakva forma za zakljucenje braka, u praksi su vrIo cesto, pre zakljucenja ili u momentu zakIjucenja braka, odrlavane porodiene sveeanosti i reIigijski obredi koji su na vidan nacin obelezavali affectio maritalis. Medu njima najvaznija je veridba (sponsalia) koja je bila vrIo "rasirena. U ipOCetku ona se obavijaia u formi stipulacije, zakljucene i~medu paterfamilijasa buducih supruga, koja je radala utuiivu obavezu da do. bracne zajednice zaista i dode. Doenije se zakljuCivala prostim sporazurriom i radala je sarno obavezu na naknadu stete ako do braka ne dode. Affectio maritalis se vrlo cesto manifestovao i zakIjucenjem pismenog ugovora 0 mirazu (instrumentum dotale). lpak je u praksi cesto bilo v:rIo tesko utvrditi da Ii kod muskaraea i zena koji :live zajedno postoji affectio maritalis ili ne, pa prema tome da Ii se njihova zajednica ima smatrati 'brakom Hi konkubinatom, jer je i konkubinat isto tako trajna veza izmedu muskarea i zene kao i brak. Pitanje je vrIo 100
vazno jer zivot u konkubinatu nije davao zem ni drustveni polozaj muZa ni imovinska i nasledna prava prema njemu a deca roaena u konkubinatu smatrana su vanbracnom. Da se tdkoce oko toga izbegnu, stvorena je za vreme dominata, pretpostavka po kojoj se, uvek kada covek i zena istog drustvenog poloZaja zive zajedno, ima smatrati da su u braku. Za vreme Justinijana ova pretpostavka je prosircna i na slucajeve lcada covek i zena razlicitog drustvenog polozja zive zajedno. Justinijan je rpropisao da lica senatorskog reda illustres i lica koja zele svoj konkubinat da pretvore u brak, moraju instrumentum dotale. uvek saCiniti pismeni ugovor
-
-
-
Da ibi lIIlogli da zalklljlUcebmk, odbudu6m ~ ISelItra2riJ1o da imaju ius conubii. Srumo sada ius conubii :ima drogo 2JI1aCenjenego m.nije. PoSito
je lex Canuleia (445.god. pre Ill.e.)1UikJimn.ro zaibl1aJI1Ju zaikJIjlUCenja braika ,izmedu partlridja Ii plebejaca, 'Ilrvedena je 'labmtna ~juCenjia Ibratka lirzlrnedJuos1obod:enih robova i sIobodno. rodenih gradana. Ona je Ulkinuta 18. god. !pre n.e., ali je ostalcr i dalje 'Il vaZnosti za Clanove senatorskog reda. U -vreme dominata je i ova zabrana ukinuta, a ustanovljena je .zabrana za clanove senatorskog reda da zakljuce brak sa licima rdavog morala i licima..Jkoja obavljaju ponizarvajuce zanimanje. Justinijan je Ulkinuo i ovu zabranu, tako da se u njegoyom pravu eius conul?lL ne ipomiJDJelkalOiposeban iU'Slovza zatkflijlUCeinje braka. P,reana tome, limaitfi ius conubi rznaCill.oj.e ne iOOtiobuh'Va6:m m dednam od ovih zabrana.
Za valjanost braka trazio se isti najmanji uzrast supruZnikakao i u manus-braku: J2..godina za zenu i 14 godina za muskarca. Brak je bio zabranjen izmedu svih srodnika u pravoj liniji, a u pobocnoj liniji bio je zabranjen u pocetku do Isestog stepena a docnije je ta zabrana svedena sarno na srodnike do treceg stepena. Pred kraj republike i dvorodno srodstvo (afinitas) je postalo prepreka za zakljucenje braka time sto je zabranjen brak izmeau svekra i snaje i taste i zeta. Docnije je ta zabrana prosirena i na devera i snaju i zeta i svastiku. Brak je bio zabranjen jos u nekoUko specijalnih slucajeva. Tako Avgustov lex Iulia de adulteriis, je.zaibmmo ibm1ktizmedu bra1lrolJottnmJiii IIl!jegove saJUiCeSillice.Jecma seD:altiSkaodlliuIka za lVII1J1le MMikia AiuJreffiiJjla zabmJDJiJJa
je bmk :izJmedutuJtora il.i njegovog L9inaIi fPII1IPiIle. Zalbmnjen je brak izmedu guvernera provincije i zene iz te provincije itd. Brakovi zakljuceni protivno nek.oj zabrani su apsolutno niStavi. Njihovo poniStenje 'se moze trafiti uvek i moze ga traziti svako ko zato ima interes. Ponisteni brak je niStav od momenta zakljucenja, a deca rodena u takvom braku smatraju se, od momenta poniStenja, vanbracnol11. Razvod braka vec rpred ;kraj republike postaje vrlo lak. On se moze izvrsiti bilo saglasnoscu oba supruga (divortium communi c01lsensu) bilo jednostranom voljom svakoga od njih (repudiwn). Imperatori su vrlo rano poceIi da ogranicavaju ovu slobodu. Jedan od Avgustovih :.>kadukarnih zakona« (lex Iulia de adulteriis) je propisao da se jednostrano raskidanje braka mora izvrsiti predajom pismene izjave 0 raskidu drugom suprugu pred sedam svedoka. Ako razvod nije izvrsen uz ove formalnosti, inicijator razvoda je bio strogo kaznjavan. I hriScanska crkva je nastojala da llametne izvesna ogranicenja razvodu braka. Ako je brak prestao smrcu muza, zen a se nije smela udati Ipre nego sto iprode tempus lugendi (vreme zaljenja, tugovanja) koji traje 10 meseci. Ako je brak prestao razvodom, nije bio propisan nikakav rok za ponovnu
101
udaju zene. Usled toga je mogao nastupiti turbatio sallgu.inis (mesanje krvi) tj. moze biti nejasno da Ii je otac deteta, rodenog u prvim mesecima novoga braka zene, prvi Hi drugi muZ. Zato je propisano da je razvedena zena duZna 'prijaviti mum trudnocu najkasnije 30 dana po razvodu. Hriscanstvo je prosirilo tempus lugendi i na slucaj razvoda braka i produzilo rok na 12 meseci. Deca razvedenih roditelja, po principima patrijarhalne porodice, ostajala su u svakom slueaju u oeevoj kuci. Tek je Justinijan propisao da deca, u slueaju razvoda braka, pripadaju onome roditelju koji nije kriv za razvod.
-
-
2. UcDi i imovinski odnosi bracnih drugova. Posle apsolutno po. dredenog polozaja, Ikoji je manus-brak nametnuo zeni, Rimljand tSU'Sa brakom bez manusa otisli .sasvim u suprotnu krajnost, proglasavajuci sikoro ,potIpUnu nezavisnost i ravnopravnost bracnih drugova i u licnim i u imovinskim odnosima. Bra'k se zakljucuje saglasnoscu volja supruznika (»consenus tacit nuptias«) i traje dok ta volja (attectio maritalis) kod obe stranke postoji. Zbog ovakvog shvatanja braka, udaja zene nije povlacila nikakve promene u njenom lienom poloZaju, niti u njenoj pravnoj i poslovnoj sposobnosti. Ona je zadrlavala status koji je ranije imala a imovinom, ako ju je ranije imala, je upravljala i raspolagala na isti nacin kao i pre udaje. Hriscanski imperatori perioda dominata cinili su velike napore da ovako liberalno shvatanje braka izmene i bracnu vezu 8to je moguee viSe ucvrSte. Sa istim nastojanjem je i hriScanska crkva patela sve viSe da se mesa u zakljucenje i razvod braka i uzajamne odnose supruzni'ka. Rezultat tih nastojanja bio je taj da se u opravnim tekstovima V i VI veka n.e. consensus i attectio maritalis pojavljuje sarno kao nuZan uslov za nastanak braka, koji, ako je jedanput nastao, traje i proizvodi pravom odredena dejstva nezavisno od volje supruznika. To je u znatnoj meri ucvrstilo braenu zajednicu, ogranieilo slobodu razvoda i nametnulo izvesne nove liene i imovinske obaveze supruznicima. Ipak je brak i u vreme kada je bio najslobodnije shvaeen, u drugoj polovini republike i prvim vekovimla principata, radao izvesna uzajarnna prava i obaveze izmedu braenih drugova, koji su ogranicavali njihovu potpunu slobodu i nezavisnost u lienim i imovinskim odnosima. 2ena je dobijala drustveni polozaj i domicil muZa. Muz je imao pravo da zallteva od zene da zivi u njegovoj kuei. Ovo njegovo pravo bilo je sankcionisano posebnim pravnim sredstvom (interdictum de uxore exhibenda vel ducel1da) koje se moglo upo. trebiti protiv zeninih roditelja Hi drugih liea koja zadrZavaju zenu kod sebe. Bracni drugovi duguju uzajamno postovanje i vernost i uzddavanje od svakog akta koji bi doveo u pitanje opstanak braka. Neverstvo zene se smatralo krivicnim delom, za koje je u Avgustovo vreme postojala actio popularis, tj. tuzba koju je mogao podiei svaki gradanin, a u periodu dominata, za vreme hrisCanskih imperatora, je pravo njene upotrebe ograniceno sarno na muza. Neverstvo muZa povlaeilo je sarno gubitak prava na tuzbu protiv zene, ako je i ona ucinila neverstvo. U IV veku n.e. pojavljuje se prvi put u istoriji Ri. ma bigarnija kao krivieno delo sa vrlo teskim kaznama. 3. Miraz i donatio ante nuptias. I u imovinskim odnosima su pravo i obicaji nametali uvek izvesne uzajamne obaveze suprwnidma. Muz je uvek bio obavezan da izddava porodicu i zenu na naein koji odgovara njegovom
-
102
-
imovnom stanju i drustvenom polozaju. Zena, pak, ako je imala imovinu, Hi njen pater familias, morala je dati jedan njen deo muZu ad sustinenda on era matrimonii (da bi mu olaksala teret izddavanja porodice). U pocetku je to bila samo moralna obaveza nametnuta obicajima, aU je od Avgusta postala pravna obaveza zene (ako je sui iuris) odnosno njenih rodite1ja i predaka. Ovaj deo imovine nazivao se miraz (dos) i bio je podvrgnut specijalnom rezimu upravljanja i raspolaganja od strane muza. Ostala zenina imovina nazivala se bona parapherna i bila je na njenom, od muZa nezavisnom, upravIjanju i raspolaganju. Sa druge strane obicaji su nametali obavezu muzu koji je primio miraz, da obezbedi njegovo vracanje zeni za slucaj pres tanka braka i da joj, pre Hi pri zakljucenju braka, ucini specijalne vrste poklona (donatio ante Hi propter nuptias) koji ce joj obezbediti izddavanje za slucaj razvoda braka. Brak bez manusa je radao i uzajamna, u raznim periodima razlicita, nasledna prava supruznika, 0 cemu ce biti govora u naslednom pravu. Miraz (dos) se uvek zakljucivao ugovorom. U pocetku ,se to radilo formalnim verbalnim kontraktom dotis dictio a IkJasniijei prostJam ISaig1aJsnosoo V'oIja (pactum doti) iJ1i.samian ailct:ornjpI'odaevaJIJJja miJra7JlJJihdJoibara mufu. U iP
miTaz
llllallJiJo idefi.niJ1Ji.1VI1lK> III dimovi:nJu
lTIIl1fu, alii ilroda
su
IUcesrtalilrarlNOdi,n!ametmJIIalSejpIOI1Jreba da miraz bude vraeen. Zenino IPravo da traii 1P0vracaj miraza moglo je postati neostvarljivo usled toga sto je muz bio vIasnik miraznih dobara i mogao ih, 'za vreme trajanja braka; otuditi. Zato je jednim zakonom iz vremel1a Avgusta oduzeta muZu mogucnost da otudi izvesna nepokretna mirazna dobra. Istovremeno je jpraksom uvedeno da se muZ pri zaokIjucenju braoka s:pecijalnim ugovorom (cautio rei uxoriae) obaveze da ~e po prestanku braka vratiti miraz: Docnije je stvorena pretpostavka da su supruZnici, ako nisu zakljucHi ugovor 0 povracaju miraza, iZaboravili da urade, iPa je pr~isano da se i u tom slucaju moze specijalnomt'uzbom (actio rei uxoriae) traziti povracaj miraza, isto kao da je i ugovoren. 'Za vreme Justinijana ,tlstanovljena je IPrecutna hijpoteka sa prvenstvenim redom u korist zene na celokupnoj muZevljevoj imovini za obezbedenje miraza. U slucaju povracaja miraza razlicito se postUlpa ako postoji ugovor, a razlicito ako nema ugovora: a) Ako nema ugovora, zena ne moze traziti povracaj miraza ako je testamentom Hi poklonom IPrimila od muZa onoliko koUko vredi miraz. Ako postoji ugovor, ona moze istovremeno traziti miraz i zadrZati poklon. b) Ako nema ugovora, muz nije bio duZan odjednom vratiti miraz vec u anuitetima. c) Ako je bilo ugovora muz je morae vratiti ceo miraz, a svoja eventualna'rpotraiivanja prema zeni traiiti specijalnim tuzbama. Ako nije bilo ugovOra, on je moga pri povracaju miraza zadrlati- vrednost odnetih stvari, vrednost poklona ucinjenih zeni, jedan deo miraza u slucaju da je brak prestao zeninom krivicom, po jedan deo miraza za 'svako dete i nuZne troskove koje je ucinio za odrZavanje miraznih dobara. d) Ako nije bilo ugovora zena ima IPrvenstveno pravo naplate u slucaju prezad.uZenosti muza.' .' . Donatio ante nuptias(predbracni poklon) je -davao mlliZHi njegov pater familias. On je u poeetkti IPrenosen u svojinu zene. Docnije je muz sarno obecavao da ee, u slucaju razvoda braka Hi u slucaju svoje smrti, preneti svojinu obeeanih stvari na nju. Justinijan je propisao da donatio ante nuptias (on ga sada naziva donatio propter nuptias) 'Jnoze muZ dati sarno ako je dobio miraz, da mora po vrednosti biti ravan mirazu i da se moze dati ne sarno pre bra!ka, kao sto je to u pocetkIUbilo, vec i u toku trajaJnja braka. Stvari obecane kao iPoklon ostaju u svojini muza, ali ih, isto kao i mirazna dobra, ne moze otuditi dok bra:k traje. U slucaju da zena umre IPre muia, zenini naslednici nemaju pravo nasleda na ovim stvarima one ostaju muiu, ali su bracni dmgovi mogli i drukcije ugovori.ti. Pram zene na poklonjenim stvarima zagarantovano je hipotekom na muZevljevoj imovini, aIi ova hi.poteka nema prvenstveni red.
-
103
IV.
-
SRODSTVO
Borba za opstanak u primitvnim drustvima sa zatvorenom kucnom privredom je tako ostra i teSka, da sarno cvrsta zajednica livota i rada moze da odrli svoju egzistenciju i da se razvija. Osnov i uslov njenog zivota je porodicna imovina, pa se na nju ne gleda kao na stvari koje se 1II10guotuditi i pribaviti, nego 'Se gleda -kao na uslov opstan~a porodice, ona je ne nesto sto pripadaporodici, nego ono sto, zajedno sa ljudima, saCinjava porodicu. Zato je jedna od vaznih preokupacija drustva na ovakvom stepenu razvitka: oeuvati neokrnjenu porodicnu imovinu i ocuvati cvrstinu zajednice Gporodice). U takvim uslovima javljaju se i specificni srodnicki odnosi: srodnik je sarno onaj, i svaki onaj, sa kime se zivi i radi na ~aJednickoj imovini a nije srodnik onaj koji je van zajednice. Sarno' onaj ko Zivi i radi u porodici, ima .pravo prema njenoj imovini. Cim iz nje izade, gubi Sva prava prema njenoj imovini. Pri tom blizina ki;vne veze ne igra nikakvu ulogu ona je potisnuta u drugi plan. agna~sko Rimski obHk ovakvog gledanja na srodnicke odnose je agnatio. Ono je dobilo svoj oblik u konsorcijumu i odrlalo se srodstvo sve dok je vladala zatvorena ku.cna privreda, a to znaci do druge polovine republike. Tada je sa .razvitkom robno-novcane privrede bile potisnuto shvatianjem da je krvna veza ja~a od svih drugih, da je ona osnov srodnickih odnosa, da se njom odreduju'i odmeravaju prava prema porodicnoj imovini, tj. krvnim (kognatskim) s1'odstvom (cognatio). Medutim, iako potisnut, agnatio se srece u rimskim pravnim izvorima sve do Justinijana. Ali on sada sarno oznaeava pripadnistvo jednoj porodici kao zajednici zivota i rada, jednoj grupi koja zajedno zivi i radi bez ikakvog znacaja za imovins-ka, nasledna i druga prava. U toku perioda republike, zajedno sa krvnim srodstvom i kao njegova posledica, javlja se shvatanje da je jedan bracni drug u srodstvu sa krvnim srodnicima drugog bracnog druga, iako nije sa njima u krvnoj vezi. Takvo srodstvo naziva se affinitas. Njemu se pridavao veliki znacaj u licnim i drustvenim odnosima i bilo je pravom propisana bracna prepreka, aU nije davalo nikakva imovinska i nastedna prava.
-
-
-
1. - Agnatsko srodstvo (agnatio) 1. - Pojam. - U ikoJ1Sore1j.ul1lu je nastao nacin racunanja srodstva koji se \l Rimu zadrZao ISve do ikraja republike
-
agnatsko
srodstv:o.
Zato se kon.
sorcijum cesto naziva agnatskom porodicom. Osnov agnatskog srodstva je zl.}jednica zivota i rada: srodnik (agnat) je onaj sa kojim se zivi i radi u istoj porodici, a nije srodnik niko ko zivi van porodice pa ma bio u vrlo bliskoj krvnoj vezi sa clanovima porodice. Tako, na1>rimer, kci kada se uda, prestaje biti agnatski srodnik svoga oea i braGe i postaje agnatski srodnik svih CIanova muievljeve pordiee; materini ,krvni -srodnici (njen otae, braca itd.,) nisu agnatski srodnici njene' deee; Njt?na vanbracna deea su agnatski srodnici one porodice u kojoj zive, najcesce porodice materinog oca, a nisu agnatski srodnici njenog muza i njene bracne dece. Isti je slucaj sa njenom decom iz dva razna braka. \ 104
r Blizina agnatskog srodstva u konsorcijumu se odredivala po generacijama: najblizi srodnik (proximus agnatus) je brat; deca sve brace sacinjavaju sledecu generaciju i medu sobom su najblizi srodnici bez obzira na to sto poticu od raznih roditelja, a svi Sl1 podjednako bliski srodnici svim clanovima prethodne generacije: roditeljima, stricevima i tetkama. Njihova deca sacinjavaju trecu generaciju u kojoj vlada isti princip: najblizi srodnici (prvi stepen srodstva) su pripadnici iste (trece generacije, zatim (drugi stepen) njihovi roditelji, tj. pripadnici druge generacije i, najzad, (treci step en) dede i babe, tj. pripadnici prve generacije. Ko nije raden u porodici nego je u nju naknadno usao udajom ili ma kojim drugim nacinom, dobija srodnicko mesto generacije u koju je usao. Kao sto se vidi, ceo sistem agnatskog srodstva je patrijarhalan do krajnjih konsekvenci. Mati nema nikakvog udela u odredivanju srodstva svoje dece. Medutim, ne treba shvatiti da su lica koja nisu agnatski srodnici, a vezana su krvnim srodstvom bila potpuno"'strana jedna drugima. Obieaji su postovali krvnu vezu, a krvno srodni neagnati. su odrlavali srodnicke odnose, pa je i pravo smatralo blisko krvno srodstvo smetnjom za zakljucenje braka, iako bracni kandidati nisu vezani agnatskim srodstvom. Ali u svim drugim slucajevima, narocito u naslednom pravu, priznavalo se samo agnatsko srodstvo. Ovakvo srodstvo nije specificno rimsko. Ono se srece u svim drustvima sa zatvorenom kucnom privredom i posledica je zavisnosti clanova porodice od porodicne imovine, nastojanja da se ona po svaku cenu sacuva neumanjena za potomke i patrijarhalnog karaktera odnosa koji u takvim drustvima uvek postoje. Zato je ono bilo u vaZnosti u Rimu sve dok je njegova osnova bila zatvorena kucna privreda, a to znaci da je iScezlo tek u toku druge .polovine republike. Medutim, sa promenama u porodicnim odnosima, do kojih je dosl0 usled toga sto se konsorcijum raspadao i vladajuci oblik porod ice postajala familija, vec u prvoj polovini republike dolazi do izvesnih promena u shvatanju i racunanju agnatskog srodstva. 2. - Promene u toku republike. Familija, kao i konsorcij'l1m, pociva na zatvorenoj kucnoj privredi i svi razlozi su u konsorcijumu stvorili agnatsko srodstvo, nametali su se i tu. Ali sada su pater familias i njegova patria potestas nadkrilili i zaklonili stvarni osnov odnosa u porodici i nametnuli se oni 'kao osnov. Ne govori se viSe 0 tome da porodicu sacinjavaju oni koji u njoj zive i rade, nego se govori da porodicu sacinjava pater familias i lica koja se nalaze pod njegovom patri potestas. Zato se ne kaze viSe da je agnatski srodnik onaj koji zivi i radi u istoj porodici, nego sekaze da je to onaj koji zivi pod vlascu is toga paterfamilijasa. Iz istih razloga se sada postaje agnatskim srodnikom »dolaskom pod patria potestas« istog paterfamilijasa a prestaje biti agnatskim srodnikom »izlaskom« iz nje. Ovo je viSe terminoloska iIlego sustinska promena. Do znacajnih promena u shvatanju agnatskog srodstva dolazi usled toga 5to se sada posle smrti paterfamilijasa porodica redovno deli na onoliko delova koHko muskaraca postaju sui iuris usled njegove smrti. Usled cepanja porodice ne prestaje agnatsko srodstvo izmedu njenih clanova. Tako sada imamo dye grupe agnatskih srodnika: oni koji zive pod istim patria potestas i oni koji su ziveli pod istom patria potestas u momentu smrti zajednickog paterfamilijasa. Hi bi ziveli pod njom da je on jos ziv znaCi braca i njihovi potomci.
-
-
105
Medutim racunanje blizine i udaljenosti srodstva pojedinih agnata se potpuno menja: umesto principa generacija, dolazi princip bliskosti krvne \'eze. Struktura ove porodice je sasvim drukcija nego struktura konsorcijuma: to nije zajednica brace, ljudi iz iste generaclje koji imajuj decu, nego je to zajednica jednog bracnog para i njihove dece. Zato hema bliZeg agnatskog srodnika od deteta odnosno roditelja.' Clanovi porodice iz iste generacije braea i sestre su vec otisli iz porod ice Hi ce otiCi, zato su oni manje bliski i dolaze u drugi red.
-
-
2.
-
-
Kognatsko srodstvo (cognatio)
-
1. Osnov i nacin racunanja. Kognatsko srod5tvo se iz osnove razlikuje ad agnatskog. N3egov osnov je krvna vcza a kritcrijum za raeunanje bliskosti i1i udaljenosti srodstva: bliskost i udaljenost krvne veze, odnosno broj rodenja 'koji srodnike dovodi do zajednickog pretka. Ova razlika u osnovi dovodila je do ogromnih razlika izmedu agnatskog i kognatskog srodstva 11prakticnim posledicama, narocito u naslednom pravu. Kognatsko srodstv obuhvata daleko siri krug lica nego agnatsko, jer je mati podjednaki izvor srodstva sa oeem. Zato postoje kognatski srodnici po ocevoj i po materinoj lozi. Udaljenost kognatskog srodstva meri se po principu tot gradus quod gel'lerationes (koliko rodenja toliko stepena), koji je primenjivan u rimskom pravu i koji se i danas primenjuje u civilizovanom svetu, ali na ovaj nacin je formulisan tek od strane pandektista.
-
2. Vanbraena deca - 1. - Sa kognatskim srodstvom postavilo se i pitanje srodnickih veza vanbraene dece (spurii, vulgo concepti). Agnatsko srodstvo je vanbracnu decu stavljalo pod patria potestas materinog oca. Zato njemu nije priznavano nikakvo srodstvo sa ocem Hi sa bracnom decom svoje majke (jer su ona dolazila pod patria potestas njihovog oca, a ne majcinog oca). Iz ovoga su proisticala i njegova odredena nasledna prava. Ni klasicno rimsko pravo, a narocito postklasicno, pod uticajem hriscanstva, nisu sa simpatijama gledali na vanbracnu decu. Zato su ih i oni uv.ek izdvajali od bracne i dodeljivali im nesto nepovoljniji polozaj. Ali njiha'Va krvna veza sa ocem, ako je ,poznat, i majkom i njihovim krvnim srodnicima se nije mogla poreei. To se narocito odnosilo na decu rodenu u trajnoj vanbracnoj, od prava nepriznatoj, vezi - konkubinatu. Zato je za njih izgraden posebni pojarn srodstva: prirodno srodstvo cognatio naturalis, za razliku
-
od srodstvakoje
proistice
iz pravom
priznatih
veza
-
braka,
koje je nazi-
vane cognatio civilis. Cogl'latio naturalis je radao izvesne obaveze izdriavanja i izvesna nasledna prava, ali sarno prema roditeljima, a ne i prema njihovim kognatima. Pocevsi od imperatora Konstantina, vanbracna deca su mogla posebnim postwpkom da dobiju polozaj bracne dece i cognatio civilis sa njihovim srodnicima. Taj postupak se nazivao legitimlltio pozakonjenje. To se moglo postiei na tri nacina: 1) naknadnim stupanjem roditelja u brak; 2) stupanjem vanbracnog deteta u sluzbu kurijala; i 3) miloscu imperatora.
-
-
2. Imenom cogllatio civilis, u jednom drugom zllacenju tog izraza, l1aziva se i srodnicka veza izmedu usvojenih lica i usvojitelja. Ovde taj izraz znaci one sto se danas zove »gradansko srodstvo«, tj. srodstvo stvoreno ne krvnom vezom, ne rodenjem, nego prirodenjem usvojenjem. Ovakva lica
-
106
su u agnatskoj porodici postajala punopravni i ravnopravni clanovi porodice i srodnici. U kognatskoj porodici njihov polozaj, kao i cela ustanova adopcije i adrogacije se iz osnove menja. Adrogatio se, posle niza izmena, u periodu dominata zakljucivao imperatorovim reskriptom. Nije bilo viSe ogranicenja u pogledu toga ko i koga moze adrogirati, ali je nizom propisa regulisan imovinski odnos izmedu adrogiranog i usvojitelja. Adrogirani stice cognatio civilis i odgovarajuca nasledna prava sarno prema usvojitelju, a ne i prema njegovim kognatima. Sa druge strane on je dobio niz garancija protiv eventualnih zloupotreba usvojiteljevih u odnosu na njegovu imovinu koju je prilikom adrogacije doneo. Adoptio je pretrpeo velike promene u Justinijanovom pravu. On se sada ostvaruje prostom izjavom registrovanom kod magistrata i proizvodi razlicite posledice, prema tome da Ii je usvojitelj predak usvojenika Hi ne. U prvom slucaju, koji se naziva adoptio plena, zasniva se skoro potpuna kognatska veza izmedu njih i njegovih lcognata. U drugom slucaju, koji se naziva adoptio minus pleua, zasniva isti srodbinski odnos kao adrogacijom. 3. Polubraca i polusestre. Postklasicno i Justinijanovo pravo prave razlike izrnedu krvnih .srodnika koji Imaju zajednicka oba roditelja (germanil, koji imaju zajednickog sarno oca, znaci poticu C'd istog oca i raznih majki (consanguinei) i onih koji imaju zajednicku sarno majku a poticu od raznih oeeva (uterini). Polubraca i polusestre su kognati drugog reda i na naslede dolaze tek posle punokrvne brace i sestara.
-
-
,
PETI DEO GRADANSKO-SUDSKI
1. -
POSTUPAK
OPSTI POGLED
1. - Pojam. - Da bi razwneli sta je gradanski postupak i cime se on bavi, treba da se podsetimo da je pravo norma iza koje stoji prinudna sila drlave, koja ce svakoga ko je dobrovoljno n~ primenjuj~, prisHiti na to upotrebom svoga aparata za prinudu. Koji je to drlavni organ koji se u jednom odredenom slucaju stavlja u pokret radi primene sankcije, na koji nacin se on stavlja u pokret i, kada je stavljen u pokret, na koji naCin on postupa sve do primene sankcije, to je predmet grane prava koja se naziva postupak. Nepostovanje pravne norme moze drustvo, odnosno njegov pravni sistem, procenjivati na dva nacina: 1) Hi ga smatra drustveno opasnim, odnosno napadom na osnove drZavnog i drustvenog uredaja, pa ga proglaSuje za krivicno dele i one preuzmia na sebe posao gonjenja i kaznjavanja; 2) Hi ga smatra povredom privatnih interesa pojedinaca, koja izaziva sarno spor izmedu gradana kao pojedinaca. Za jedan i drugi slucaj postoje potpuno razlicita .pravila postupka pa prema tome postoje dye grane postupka: u prvom slucaju primenjuje se krivicni postupak, koji nas ovde ne interesuje, a u drugom slucaju primenjuje se gradanski postupak, 0 kome ce ovde biti govora. Prema tome mogli bi dati ovakvu definiciju grane prava 0 kojoj cemo ovde govoriti, Gradanskog postupka: to je grana prava koja se bavi pitanjem koji drZavni organ se stavlja u pokret (koji drzavni organ je stvarno i mesno nadlezan), ko i na koji naCin ga stavlja u pokret i, ako je stavljen u pokret, kako on postupa da bi primenio sankciju za pravno pravilo cija povreda se ne smatra krivicnim delom, nego sarno povredom privatnih interesa pojedinaca. 2. - Poreklo i osnovne linije razvitka. - U .svom IPreurfavnom periodu, Rllnljani iSUpitanje zaStite prava gradana resavali na isti nacin kao i svi drugi narodi na tom stupnju razvitka: putem samopomoCi, odnosno upotrebe sopstvene sile ostecenoga. Ovakav postupak je prirodna posledica nacina zivota na tom stupnju razvitka i nedostatka prinudnog aparata koji bi bio dovoljno razgranat i imao dovoljno autoriteta da interveniSe u svim konfliktima gradana. Sa druge strane , on je potpuno dovoljan za uslove u kojima 108
je nastao i u stanju je da resi sve konflikte koji u takvom drustvu mogu nastati. Meuutim, i na tom stupnju, samopomoc ne znaei samovolju: ona je regulisana obicajima i pod stalnom je kontrolom drustva. Iza nje pak stoji, kao krajnja sankcija, progonstvo odnosno iSlkljueenje iz zatjednice u unutrasnjim OdnOSll11aa rat u odriosima sa pripadnicima drugh plemena. Obieaji regulisu pitanje u kom slueaju se i kakva sankcija moze preduzeti a samopomoc se sastoji u tome sto pov.redeni ima sopstvenim snagama tu san;kciju da ostvari. U slueaju spora, stranke su obavezne da se obrate jednom graaaninu - arbitru - Cije miSljenje ih obavezuje. Najcesce to je svestenik Hi drugi funkcioner ali ,i svaki graaanin Ikome se strankeobrate. Ni novostvoreni Ir.imski drZavni aparat nije odmah preuzeo na sebe resavanje sporova izmeau ~adana. On rSesarno umesao u postojeCi postupak, uzimajuCi u pocetku 'Sarno ulogu posmatraea i pomagaea u izboru arbitra, a kasnije, i to vrlo oprezno, uzimajuCi sve viSe i vise u svoje ruke ceo tok postUipka. Ovaj proces je trajao vrlo dugo. Zapravo cela is-torija rimskog graaanskog postupka je iostor,ijaovog procesa. Prvi rim ski pravom regulisani graaans:ki postupak, legi'sakcioni postupak, nastao je iz samopomoci i arbitraze. ad njih potieu karakteristike, kojih je graaanski postupak uspeo da se oslobodi tek pred kraj principata: podela po stupka na dva dela - in iure i apud iudicem, donosenje presude od strane izabranog graaanina, a ne od strane ddavnog organa, i privodenje tuzenog sudu i izvrsenje pre-sude sopstvenim snagama tuzioca. Njegov najstariji i karakteristioni oblik legis actio per ,sacramentum u stvari je .ritualizirana borba oko 'Stvari - samopomoc. Stranke SIlldolazile pred pretora zajedno sa spornim predmetom, Tu su, dodirujuci spornu stvar stapicem koji je simbolizovao koplje, i upotrebljavajuCi rSveeane formule, isticale svoja prava na stvarL Tada bi pretor stao izmedu njih, oduzeo im sporni predmet i poverio ga na euvanje nekom traeem ~aaaninu 'a njih uputio da poloze
opkladu
i izaberu
graaanina
-
sudiju
koji
ce spor
resiti.
Kad
su
stranke to uradile, zavrsen je prvi' deo postupka (in iure)., U drugom delu postupka (apud iudicem) koje se odvija pred izabranim sudijom, graaaninom koji nije organ vIas-H, stlranke u slobodnoj formi dokazuju ISvoja prava na stvari. Na osnovu toga 5/Udija donos! presudtu, koja je odmah izvrsna, ali eije izvrsenje ima pobednik da obezbedi sopstvenim snagama. Kao sto se vidi, uloga drZavnog organa, rpretora u toku postupka je vrlo mala, a pri donosenju i izvrsenju presude niikakva. Potpuno ista uloga pretora je i u dI1Ugim kasnije uvedenim oblicima legisatkcionog pOrStupka (legis actio per iudicis postulationem i legis actio per condictiqnem) iako su oni znatno jednostavniji od legis actio per sacramentum i osloboaeni opklade. Ovakav polozaj driavnog organa u postupku potpuno je [l()l1lllalan u drustvima koja SlU tck dobila ddavno ureaenje, pa je drZavni aparat SI\.lviSeslab da potisne iz svesti graaana duboko ukorenjene obieaje i nametne im svoj autoritet. Ali kod Rimljana se, verovatno zbog njihove izuzetne privrzenosti tradiciji, ovakav polozaj drZavnih organa u postupku zadrzao znatno duZe nego kod drugih naroda pa eak i u per'iodu kada su vec imali vrlo jak i vrlo razgranat drZavni aparat. U novom, formularnom, postupk4, uvedenom u II v. pre n.e., uloga pretora je znatno veca, ali on jos uveK ima osnovne ,karakteristike nasIeaene od samopomoci. Postupatk se jos uvek vodi u dva dela: prvi pred preto109
rom (in iure), a dl1Ugi pred izabranim gradaninom (apud iudicem). P:retor sada u postupku in iure ima vrIo aktivnu ulogu: on odlucuje da Ii su ispunjeni uslovi za pokretanje postupka I(»da Ii ce dati actio«); on s'lusa zahteve, razloge i protivrazloge stranaka i unosi ih u formul'll; on potvrduje izbor gradanitna...sudije (iudex, arbiter) koji su stranke iZVirsile i daje mu uputstva kako da presudi, ali u postupk'll apud iudicem i pri izricanju i izvrsenj'll prasude OIl nema ni,kakvu 'lllogu. a tome koja od stranaka je u pravu odlucuje -sudija na osnovu dokaza koje IS'llstranke i~neJe pred njega, a 0 izvrsenju lPI'esude ima da Ise stara sopstvenim sredstvima pobednik. Tek 'll period'll principata i sa uvodenjem treceg i poslednjeg postupka ekistraordtnamog post'llpka po1Jpuno ,su izbrisani tragovi samopomoci. Avgustovi zakoni, pomati pod imenom leges Juliae de vi publica et de vi privata, i tzv. Decretum divi Marci zabranili SIll'llpotrebu sHe za zadovoljenje svojih povredenih pravnih interesa. Sada je postavljeno pravilo da nedozvolje.na 'llpotreba sHe postoji Ii onda kada neko :sam, bez pomoCi sudije, oduzima 000 sto mu neko duguje:. »vis .est ~t tunc, quoties quis id quod deberi sibi putat, non per iudicem reposcit((; (l 4, 21; C, 8, 4, 7; D, 48, 7, 7). Sarno :silu odbiti silorn 'svi zakoni i sva prava. ,dozvoljavaju: »vim enim vi detendere omnes leges omniaque iura permittuflt(( (D. 9, 2, 45, 4). Postupak se sada ne deli na dva dela nego iSe ceo obavlja pred driavnim organom, koji 'se istara 0 tome da stranke dod'll na sud, iJspituje dokaze i donosi presud'll i iStara se 0 njenom izvrsenju. Nema viSe izbora s'lldije od IStrane stranaka. Zato je ustanovljeno njihovo pravo zalbe na donetu presudu. Tek sada, posle mnogo vekova, drZava je, dakle, potpuno uzela resavanje gradanskQpravnih sporova gradana u 'svoje ruke. U Rimu su, dakle, nastala tri postupka: 1) legisakcioni, koji se primenjivao od Zakona XlI tablica do Avgusta; 2) formularni, koji se primenjivao cd sredine II veka pre n.e. do sredine II veka n.e.; 3) kognicioni, ili ekstraordinarni, koji s~ primenjivao od AVgUJstado JustiniJjana. Formularni postupak je primenjivan u najvaznijem periodu rimske pravne istorije. On je omoguCio znacajml pretorovu aktiViDost na polj'll razvitka rimskog prava i na njemu je izgralteno klasicno rimsko pravo, aU on nije nikad primenjivan kao jedini, opsti obavezni postupak, vec u poce1Jku paralelno sa legisakcionim, a zatim paralelno sa kognicionim.
-
-
-
-
3. Fonnalizm;n. Jedna od vaznih karakteristika rimskog gradanskog ,postupka, narocito legisakciJonog, jesu vrIo strogi zahtevi forune: svaka radnja ,gtranaka i pretora u tok'll postupka in iure, morala je biti lizvrsena u pravom momentu i propracena pravim reCima i pravim gastovima. Najmanja greska u tome, povlacila je nistavost radnje i gubitak spora za onoga koji je pogresio. Gajus (Gaius, lnstitutiones 4, II) za ilustraciju navodi ovaj primer: Zakon XlI tablica nije predvidao postupak u tSipOI1U nastalom usled toga sto je neko odsekao susedovu vinovu lozu, jer 'll vreme Zaikona XII tablica Rimljani nisu gajili vinovu lozu. Zato !su se 'll takvom slucaj'll sI'llzili postupkom Ipredvidenim za slucaj ,secenja drveta. Ako bi stranka greSkom pomenula vinovu lozu u toku postuplka izgubila bi spor. Osnov tome je u opstem znacaju forme i ,shvatanjlU zahteva fOl1me u starom r,imskom praVlU. Pri tom veza sa religijom i ,gIabost i neizgradenost ddavnog 8iparata imaju veliki znacaj. Sve se svodi na Isledece: sarno bogovi znaju koja od stranaka u ,gporu je u ,pravu i oni ce to kazatikroz iIleeija usta (jer kroz usta pametnih ljudi govore bogovl!). U pocetk'll oni ,su to govorili sarno kroz usta odre110
--
denih svestenika (pontific(~s), pa su stranke morale njih birati za sudije. Docnije 'su govorili i kroz usta dr.ugih uglednih gradana, ako Sillpravim magijskim reCima i gestavima bili pravacirani da to ucine. Ceo postupalk bia je na to sracunat. Zato su stranke marale upotrebiti ceremonijaLne re6i i gestave lI"eligijom tacna propisane; zata 'su na kraju postupka in iure polagale O'pkladu, 'kojast: I'..lpocetku sastajala iz htvenih volova i OVlIlova, a docnije iz novca sa kajim ce se kupiti zrtvene zivatinje; zata je u ipoeetllro apklada polagana u hram i astajala njemu, a tek dac.nije je davana drlavi; zato je, najzad, i presuda izricana u religijskoj formi, kratka i bez obrazlozenja - iudiciu111. Ovaka doneta presuda ima u 'svesti primitivnag cavek:a, kaji zivi IIIacelcivanju pamoci ad bogova .i strahu ad njihave osvete, daleka vecu snagu, apsolutnu, neapozivu snagu, lIlega miSljenje ljudi Hi naredba organa vlasti. U formwarnam postupku tstranke su dalek:o slobodnije u ubail"1llsvojih reci i gestaila. On je nastao i primenjivan je u vreme nadvece moci rimske ddave, i najviSeg stepcna dO'koga su rabno"ilavcani O'dnasi III rimskom robovlasni6kam drustvu IStigli. U apstem slabljenju woge lI"eligije 'll pravnom zivatu j zahtevi farme u postupku su 'se u ogromnoj meri oslabodili ad religije. Ali se postupak nije sasvim oslabodia formalizma. NajviSe ~z razloga tradicije, ali i zbog opste stJ1UktJureIsistema rimskog prava, a narocita shvatanja actio i njegove ulage u pravu, zaddalti su Ise mnagi farnna1izmi u pravnam zivatu uopste. pa i u pastupku. Pastupalk lSemogaa pokrenuti sarna Ujpotrebom prave formule -. greska 'll tame povlacila je gubitak spara; eventualni plus petitio
-
4. Sporovi peregrina. gavoriti, adnasi se na postupak
Sve sto sma do sada rekli i a cemu cerna kaji je .regulisalo ius civile, tj. za rasprav111
ljanje sporova izmedu cives. Sto iSe tice msprarvljanja sporova iJzmedu peregrina iz iste ,provincije, Rimljani se ;u to nilsu mesali izuzev u iSlucaju da se stranke 'izricito obrat~ uprm'nilku Ipr.ovincije sa molbam da im raSipravi spor. Tosu radili lokalni peregrinski OII'gani po svom uobicajenom postupku. U slucaju spora izmedu peregrina iz 'raznih provincija ili Rimljanina lSa peregrinom, na iScenu je stupao peregrllski pretor, a kfsnije imperaJtorski namesnik. Posto su oni bili Rimljani nadojeni ,sa ius \civile, primenjavali su postupak Istvoren po iUzoru na formularni i ekstraor~inami. Ali oni iSUbilrl. i drhvni funkcioneri sa najviSim ovlascenj-ima, a for~lno nevezani sa ius civile, amaH ,'iUdaleko siru slobodu kretanja i s.tvaranja 1j.~dtnostavnog i ~ sticnijeg Ipostupka. NaroCito se to odnosi na organe i post~dicenl. No 0 svemu tome ovde nece biti govora, jer bi to oduzelo mnogo prostora i preslo granice zadatka ovog udzbenilka. Sarno ce na nekim meiStima, gde se iZato ukaZe potreba, biti uCinjene odgovarajuce n~pomene u vezi sa ovim postupkom.
II. -
ACTIO
1. - Pojam Znacajnu karakteristiku rimskog prava Cini shvatanje tuzbe - actio. Rimljanima je uvek bila Istrana iTazlilka izmedu prava na stvar, odnosno potraZivanja upravljenog prema odredenom gradaninu s jedne IStrane, i praVa na rtuzbu, upravJjenog prema organima vJasti, s dnuge stra~e. Ta dva prava su po njihovom shvaJtanju tesno vezana i proisticu kao pl1irodtna ,posledica jedno iz drugog: Nihil aUud est actio quam ius quod sibi debeatur iudicio persequendi ("actio nije niSta drugo nego pravo da sudskim putem traZis one sto ti pripada), kaze CelsUis (D. 44, 7, 51). Prirodtna tposledica ovak.vog shvatanja je shvatanje da svako pravo ima svoju p.asebnu odgovarajucu tuzbu, kaja najcesce nosi njegovo ime. Tako, 11ipr.,za prava koja za njega proistifu iz ugovora 0 ikupoprodaji, lropac ima na Taispolaganju actio empti, prodavac actio venditi; za mandatum SiUvezane actio mandati directa i actio mandati cOlltraria; za svojinu rei vindicatio i actio negatoria i taka daJje. Istovremeno, Rimljanima je uvek bilo strano ono sto se u teoriji naziva »gcneralna tuzba«, tj. pravo gradanina da pokrene postupak uvek onda kada smatra da je neki njegov pravni interes povreden. Postupak se mogao pokrenuti sarno onda ako je za takvu povredu pravnog interesa bio unapred
predviden
odredeni
,postupak,
odnasno
odredena
tl1zba
-
actio
- ko-
jom se an pokretao. Prema tome, bez unapred predvidene tuzbe za ko11!kretni odnos Istranaka, nema ni san:kcije za njegovl1 pov.redu, pa prema tome ni prava. Po shvatanju Rimljana, dakle, da bi postojalo jedno subjektivll10 materijalno pravo, potTebno je prethodno da postoji. actio predviden za njega. Bez actio to je fakticki odnos, nudum pactum, bez p>ravnih pOISledica. U legisakcionom postupku predvidenost tuzbe odredivala se m'ogucnoscu da se konkretni slucaj upotrebe (['eci J gestovi predvideni za pojedine vl1Ste legisakcionog postupka. U formula:mom 'POIStupku smatTala 'se predvidenom samo tuzba za koju se u pretorov.om 'spieS/kunalaziJa odgovarajuca, za Itakav slucaj predviaena formula. Ali U oba 'slucaja pretor je u prvoj fazi postUJp112
-
ka in iure - u svakam kankretnom slucaju adlucivaa da Ii je za takav slucaj predvidena tuzba, adnasna da Ii ce dozvaIiti da se pakrene pastupak. U ekstraordinarnam pastupku 0 tame je adlucivaa sudija iIi, u izuzetnim slucajevima, princeps. Nizom mera, pretor a kasnije i imperatori, u znatnaj meri su prasiriIi i alaksaIi magucnast pakretanja pastupka. Stvarene su i tuzbe ,kaje nisu bile predvidene za pajedine odnose, nega za odredeni siri, iIi uzi krug adnosa. Ali taku cele rimske istarije nije se doslo da generalne tuzbe, tj. da prava gradanina da uvek kad smatra da je povreden neki njegov interes i ne paz ~ ajuCi se na ime tuzbe, pOIkrerne pastUlI>a'k za n;.iegovu zaStitu. Ovakvam shvatanj'll O' je podreoena i zakonadavna tehnika Riml1al1a: objektivna prava je stvara ustanavljenjem tuzbe za njega. Taka npr. umesto da pastavi pravilo da ana] aji uzme 'stvar na poslugu mara pa upatrebi da je vratti, rimski zakonodava bi rekaa: >~protiv onaga koji uzme stvar na poslugu pa je ne vrati, dajem a io commodati directa« (teksot je izmiSljen - sarna za ilustraciju). Actio, oak ,stvara prava, suprotno danasnjim pravima gde svaki pavredeni pravni interes daje pravo na tuzbu pa, prema tome, svaiki navonastali odnas stvara navu tuzbu, stva,ra actio. Zacta se za r,imsko pravo i kaze da je ana oSistem tuzbi. Pared
tuzbi u uzerm smislu
-
actiones,
nimska
pravo
je paznavala
jas
neka procesualna sredstva sa istam iIi ~Iicnam funkcijom, kaja su dapunja"ala sistem akcija i cinila prava brZam i efikasnijolffi. Ta su: condictio, inierdictum, querela, exceptio, restitutio in integrum i neka dnuga manje znacajna.
2. -
Vrste tuzbi
1. - Actiones civiles i actiones honorariae. - Prema tome kaka su ustanavljene, sve tuzbe se dele na civiles i honorariae. Prve su ustanavljene Zakonam XII tabIica iIi kasnije izglasanim zakanima. Upotrebljavajuci njih, stranka se paziva na zakon kaji jilt je IUstanavia i prava koje je an time pr.iznaa. D~uge su ustanovljene pretaI'skim ediktam ili ediktom kuru~skog cdila i ;spadaju u ius honorarium. Tuzbe koje je stvoria pretOir ISUbrojnije i znacajnije
ad
anih
kaje
je
stvar,ia
kUl1UIski
edil
-
zata
cemo
,se zaddati
sarno na njima. Pretarskih tuzbi ima cetiri vrste: actiones utiles, actioues ficticiae, actiones ill factum i actioYles per transposilionem. Vezan starim ius civile, ko;je fannalna nije mogaa menjati, isa jedne strane, i patrebom za novim tuzhama ikajllt je zivot stvaraa Ipretor je postupao vrIa oprezno. U pacetku je sarna omagucavaa da se neke actiones civiles primene i na slucajeve za koje nisu predvidene, ali suslicne njima, m ih Ije an praglasio za sIicne. Na taj nacin on je iz razlaga 'karisnosti (utilis causa) prosiria primenu pastajeCih tuzbi ,na nove, ali slicne slucajeve. Na avaj nacin upatrebljene tuzbe su ll1azivane ctiones utiles. Taka je, na primer, pre tor proglasio da se superficiar nalazi !Upolazaju LSlienam sapstveniku i zastitia gasa vindicatio utilis. SledcCi, slobadniji, korak bio je stvaranje actiones ficticiae. U nekim slucajev.ima, 'kada je za primenu actiones civiles nedostatiaa neki vazan elemenat, Ipretar je naredivaa sudiji da ima 'smatratJi ocaa da taj elemenat pa-. stoji(pasluiia se, da'kle, fikcijom). Takva je, na primer, actio Publicial'fa: sudija je imaa smatrati kaa da je rok za odrzaj vec prosaa i da je drialac vec ,pastaa sopstvenik. 8 Rimsko privatno pravo
113
NajsmeHji pretorov korak predstavlja stvaranje actio in factum. Tu se viSe ne radi 0 prosirivanju primene postojeCih actiones civiles, nego potpuno samostalnoj tuzbi, koja se mogla upotrebiti u svim slucajevima kada je na osnovu jednog faktickog, sa actiones civiles nezasticenog, odnosa jedna od stranaka izvrsila svoju Cinidbu. Ona je bila »in factum con~pta« - tuzilac se nije tu pozivao na neki pravni, nego na fakticki odnos, (tako je i dobila ime). Za razliku od nje, sve ostale tuzbe koje su se zasnivale na ius civile, bile su »ill ius conceptae«, pa su nazivane actiones in ius. Actio in factum se mogla upotrebiti za vrIo veliki i nepredvideni broj slucajeva. Ona se ogromno udaljla od rimskog principa »jedna tuzba za jedan sluca' i priblizila »generalnoj« tuzbi. Ipak to nije generalna tuzba, niti je ovim u 'sten rimski princip,
jer su i dalje
ostali
nezasticeni
svi oni pakti
kod kojih
.
jedna
od stranaka nije ispunila svoju cinidbu. Poslednje tuzbe koje je pretor stvorio su actiones per transpositiOl:!em (tuzbe sa promenjenim subjektom). Kod ovih tuzbi se u intenciji fomh,tle pojavljivalo ime jednog lica, a u kondemnaciji ime drugog lica, na osnovu cega je sudija, ako je ustanovio da je prvo lice duzno platiti Hi uCiniti nesto, osudivao drugo lice da to izvrsi. Pomocu njih su ,se, urnes to duznika i poverioca, mogli u postupku pojavJti njihovi zastupnici, na koje je tada morala i presuda glasiti. Time se u stvari omogucavalo zastupanje u postupku i promena subjekta u obligacionom odnosu. 2. - Actiones in rem i actiones in personam. - Zajednickim imenom actiones in rem Rimljani su nazivali sve tuzbe koje su stiti'le neko apsolutno pravo. One su obicno (ali ne uvek) nosile pored svog imena dodatak »in rem« To su pre svega sve tuzbe iz stvarnoga prava a zatim tuzbe iz statusnog prava i neke tu~be iz naslednog prava. Tu, na primer, spadaju: rei vindicatio actio negatoria, actio confesso ria, actio Publiciana in rem itd. Ime actiones ill rem i actiones in personam nastalo je u vreme primene legisakcionog postupka u kame je izvrsenje presude kod svih actiones in rem bilo upravljeno, dovodilo je do predaje stvari tuziocu Hi ustanovljenja prava koje je tuzilac traZio, dok je kod svih actones in personam izvrsenje presude u krajnjoj liniji dovodilo do duznickog ropstva, odnosno do predaje duznikove licnosti poveriocu. Medutim, ova razlika izmedu actiones in rem i actiones in personam sacuvana je i posle ukidanja duznickog ropstva kod actiones in personam, i posle ukidanja obaveznog predavanja predmeta spora sekvestru kod actiones in rem i pretvaranja ,presuda povodom actiones in rem u arbitrarne presude. Ona se srece i u klasicnom i u Justinijanovom pravu, ali vise kao teorijska podela, Cije prakticne posledice su minimalne. Tako, na primer, kod actiones in rem tuzeni nije morao doCi na sud ako je spornu stvar predao sekvestru i time omogucio tuziocu da je dobije ako dokaze svoje pravo svojine; u formularnom postupku kod actiones in rem presuda je uvek bila arbitrarna (zato se one nazivaju i actiones arbitrariae): presuda je uvek glasila na sumu novca a tuzeni je mogao da bira Hi da preda stvar tuziocu Hi da plati tu sumu novca, itd. 3. - Actiones stricti iuris i actiones bonae fides. - Staro ius civile poznavalo je sarno apstraktne obaveze stranaka: ako je zakljucena obligacija, duznik je morao platiti dug, i u slucaju spora sudija ga je morao na to osuditi bez obzira da Ii je bila ispunjena causa njegove obaveze i da li se poverilac posluzio prevarnim Hi drugim nepostenim radnjama. Tek u drugoj po114
lovini republike pocelo se viSe voditi racuna 0 tim elementima odnosa izmedu stranaka, pa je pretor u nizu slucajeva dozvoljavao strankama da se u toku postupka ill iure pozovu na nepostene radnje druge strane, a zatim je i sam, po sluzbenoj duznosti, nalagao sudiji da pri donosenju presude vodi racuna o aequitas i fides stranaka. (Vidi 0 tome u odeljku Dolus malus i Metus). Ovakvi sporovi nazivani su iudicia bonae fidei a tuzbe kojima su oni pokre'ani nazivane su actiones bonae fidei. U Gajevo vreme takav karakter su imale: actio empti, actio venditi, actio locati, actio conducti, actio mandati, actio pro socio, actio depositi, actio commodati, actio negotiorum gestorum, actio fiduciae, actio tutelae i actio rei uxoriae. Tuzbe koje su proisticale iz apstraktnih obaveza, kao sto su to na primer kondikcije, ko. ojili ..a nije bio obavezan, niti je mogao voditi racuna 0 bona fid s stranaka, su iones stricti iuris, a postupak pokrenut njima nazivao se iudicium stricti iuris. 4. - Penalne i reipersekutome tuibe. - Staro ius civile nije poznavalo naknadu stete kao karakteristicnu gradanskopravnu sankciju. PriCinjena steta bilo deliktne Hi kontraktne prirode, povlacila je sankciju koja je imala karakter
kazne
-
merila
se ne visinom
prieinjene
stete,
nego teZinom
dela.
Tek je lex Aquilia uvela pojam, a klasieni pravnici su razvili teoriju, naknade stete. Ipak naknada stete nije nikad u Rimu postala iskljueiva posledica pricinjene stete - u nizu slueajeva osteceni je mogao traziti od delikventa sumu koja je 2, 3 Hi 4 puta veca od pretrpljene stete. Takve su na primer: actio furti manifesri i actio metus. Ovakve tuzbe nazivane su penalnim (actiones penales). Njihova upotreba je bila obieno ogranieena na odredeni period vremena po izvrsenom deliktu i nisu ni aktivno ni pasivno prelazile na naslednika. Suprotno njima, tuzbe kojima se trazilo vracanje predate Hi oduzete stvari i pros to obestecenje tuz.ioca, nazivane su actiones rei persecuto1iae. Tu su spadale sve tuzbe iz stvarnog prava i mnoge iz obligacionog prava, medu kojima i neke deliktne kao sto je, na primer, condictio furtiva.
3. -
Druga procesualna sredstva
1. - Condictio. - Kondikcije su nastale iz legis actio per condictionem. One takode sluze za pokretanje postupka, ali sarno u slueaju kada tuzilac trazi povracaj neeega sto se nalazi u imovini tuzenoga, a nijednom postojecom tuzbom (actio) to ne moze postici. Kondikcija se, dakle, moze upotrebiti sarno onda ako tuzilac trazi povracaj odredene stvari (certa res, certa pecunia) a nema na raspolaganju drugo pravno sredstvo, ako se njegov zahtev, dakle, ne zasniva na nekom valjanom pravnom poslu Hi deliktu, za koji je u ius civile predvidena posebna tuzba, nego na Cinjenici da se u tuzbenikovoj imovini nalazi nes.to tuzioeevo sto bi bilo pravieno da vrati. U tome je. ona sliena sa actio in factum, ali se ad nje razlikuje po tome sto se kondik; cijom trazi od tuzenoga da vrati tuziocu stvari Hi vrednosti koje je od njega ili na njegov raeun primio Hi sam uzeo, dok se sa actio in factum trazi od tuzenog da ispuni svoju obavezu, ono zbog eega je primio nesto od tuzioca da ispuni svoju protiveinidbu. Kondikcijama se najeesce traZi povracaj onoga sto je data u zabludi Hi na osnovu nevaljanog pravnog posla (condictiones sine causa), aU eesto i povracaj neeega datog na osnovu nezasticenog 8*
115
»golog« pakta (npr. condictio triticaria - condictio certae rei), iIi uzetog bez saglasnosti tuzioca (npr. condictio furtiva). 2. - Querela. - Kverela je sredstvo stvoreno u kasnom 'klasicnom pravu, kojim se takode mogao pokrenuti postupak. Za ra liku od ostalih, postupak pokrenut kverelom nema za cilj da utvrdi po tojanje iIi nepostojanje nekog prava, nego jedino da utvrdi postojanje il' nepostojanje neke cinjenice. Presuda doneta na osnovu njega ne nalaze sta strankama nego sarno utvrduje neku za stranke vaznu cinjenicu.. Tak na primer, querela non numeratae pecuniae ima za cilj sarno da se utvr . da duznik iz stipulacije nije primio od poverioca ono zbog cega se stipula ijom obavezao, querela nOn officiosi testamenti ima za cilj da se utvl1di da 'e testament nevazeCi; kverelom se utvrduje istinitost neke isprave itd. .
3. -
Interdictum. -
Interdiktom se u pocetku na vala pretorova
naredba, a docnije i procesualno sredstvo kojim se pokret 0 postupak i provocirala pretorova naredba. Prema tome i interdiktom se pokrece postupak, ali, za razliku od actio i condictio, postupak pokrenut in erdiktom nema za cilj da raspravi in meritum spor i da utvrdi postojanje iIi nepostojanje prava u korist jedne iIi druge stranktj On ima za cilj jedino da ponovo uspostavi naruseni fakticki odnos i da stranku koja smatra da ima pravo da postojeci odnos promeni, prisiIi da prethodno to svoje pravo dokaze u redovnom postupku pokrenutom tuzbom iIi kondikcijom. On, dakle, stiti sarno postojece fakticke odnose i prebacuje teret dokazivanja na onoga ko smatra da ima pravo da fakticke odnose promeni. Zato on predstavlja vrlo vazan mehanizam svakog pravnog sistema. Njego"<\ upotreba je najcesca u stvarnom pravu (interdictum retinendae possessionzs i mnogi drugi), ali ga srecemo i u drugim granama prava (npr. interdictum quod legatorum, interdictum fraudatorium, itd.). 4. - Exceptio. - Exceptio je prigovor na tuzbu. Njime se ne pokrece postupak, nego se upotrebljava tek onda kada je suprotna 'Stranka pokrenula postupak. Ipak se on cesto pojavljuje kao jedini put za zastitu prava zasnovanih na ugovoru, pa uti'll slucajevima ima znacaj tuzbe. To je, na primer, slucaj sa prigovorima zasnovanim na pacta adiecta. Drugi prigovori imaju
~
za cilj da paraliSu
tuzbu
iIi trajno
(peremptorni
tio rei venditae et traditae), iIi privremeno potrazivanja nije jos dospeo).
-
-
(dilatorni
npr. exceptio
-
doli, excep-
npr. prigovor da rok
5. - Restitutio in integrum. Povracaj u predasnje stanje je vanredno sredstvo kojim je pre tor (najcesce) ispravljao nepravde do kojih je ponekad dovodila striktna primena ius civile, poniStavao dejstvo nekih pravnih poslova koji su bili saglasni slovu ius civile, ali protivni rimskom shvatanju pravicnosti i ,postenja. Ovakva naredba magistraota donoSena je na zahtev ostecenog, a na osnovu sprovedenog postupka. Posledica je: poniStaj posla i obaveza svake stranke da »uspostavi stanje koje je pre zakljucenja posla iIi preduzimanja iIi nepreduzimanja radnje bilo« tj. da vrati sve sto je na osnovu njega primila, iIi uspostavi pravo koje je nepravicno bilo izgubljeno. Tako, na /primer, davao se restitutio in integrum ob aetatem {zbog uzrasta) muskarcima izmedu 14 i 25 godina ako se ,posao ikoji su zakljucili bez prisustva staratelja pokazao stetnim za njih; restitutio in integrum ob absentiam {zbog o,pravdane odsutnosti, sprecenosti da se svoje pravo vrsi Hi 116
ostvari) davao se licima koja su zbog toga izgubila pravo sluzbenosti ili dozvolila da neko stekne neko pravo na njihovoj stvari putem oddaja; restitutio in integrum .ob dolum, Hi ob metum davao se licima koja su pretrpela stetu usled togasto su zakljueila neki posao pod dejstvom prevare ili prinude; it-d.
III. -
LEGISAKCIONI POSTUPAK
1. - Postanak i karakteristike 1. ostanak. - Legisakcioni postupak je bio. prvi, najstariji oblik rimskog grad skog postupka. Zasto se on tako zvao vrlo je tesko pouzdano red. Moida je eno, mada zvueLnaivno, objasnjenje koje nam daje Gajus u I. 4, 11. da je to ato sto se u vreme njene primene tuzba mogla stvarati samo zakonom i sto su njegovo pokretanje morale upotrebljavati zakonom propisane reei. On je bio u primeni u vreme Zakona XII tablica. Zapravo, mi ga zatieemo u Zakonu XII tablica, koji mu posvecuje relativno mnogo prostora. Pravo vreme njegovog nastanka ne znamo, ali imamo mnogo razloga da pretpostavimo da nije mnogo stariji od Zakona XII tablica. Primenjivan je sve do Avgusta, koji ga je definitivno ukinuo i zamenio formularnim postupkom, koji je vec Citav vek pre toga (poeevsi od lex Aebutia) bio u primeni paralelno sa njim. Vec smo ranije videli da je legisakcioni postupak nastao iz samopomod i arbitraze, koji su mu prethodili kao putevi za resavanje sporova izmedu gradana, i da on u stvari predstavlja ritualiziranu i stavljenu .pod kontrolu religije i ddave samopomoc i arbitrazu, od kojih je, i drugih uslova u kojima je nastao, dobio j svoje osnovne karakteristike: podela postup"ka na dva del a - in iure i apud iudicem, strogi formalizam, donosenje presude od strane izabranog gradanina a ne ddavnog organa i privodenje tuzenog sudu i izvrsenje ,presude sOlpstvenim snagama tuzioca. 2. - Organi postupka. - Rimljani nikad nisu imali organe koji su se bavili iskljuCivo pravosudem. Ono je uvek bilo jedno od ovlascenja i obaveza izvrsnih organa. U vreme kad je primenjivan legisakcioni postupak to ovlascenje je bilo sastavni deo imperijuma, pa su ga imali sarno najviSi ddavni organi. Ali njihova nadleznost se ogranieavala na odlueivanje da li ima mesta sporu, da li ce »dati tuibu«, organizaciju postupka in iure i imenovanje odnosno potvrdivanje sudije koji ce stvar ispitati i presuditi u drugom delu postupka
-
apud
iudicem.
Prema
tome
postwpak
in iure
se obavljao
obavezno pred driavnim magistratom. U poeetku je to bio sarno konzu1. Ali sa razgranjavanjem driavnih poslova, koji su konzule sve viSe angazovali na drugoj strani, pravosudu se posvetio i postepeno ga preuzeo potpuno, pretor. Konzuli su tad a sarno povremeno ueestvovali u nekim vanparnicnim stvadma (iurisdictio voluntaria): adoptio, emancipatio, in iure cessio i s1. Kada se rimska driava, u toku prve polovine repubIike, prosirila na celu Italiju, postupak in iure u sitnim sporovima (do 15.000 sestercija) obavljao se IPred lokalnim samoupravnim organima (duoviri). Ostali sporovi su isli ili neposredno pred pretora u Rim ili pred njegove izaslanike u velikim municipijama (praefecti iure dicundo). 117
Dalje sirenje driave i osnivanje provincija dovelo je do uvodenja jos jednog pretora: peregrinskog pretora. On je preuzeo poslove pravosuda u provincijama (koje je obavljao preko upravnika provincija) i sporove izmedu Rimljana i peregrina (koje je obavljao lieno). Najzad, razvitak trgovine stokom i robovima nametnuo je kurulskom edilu duznost da se stara 0 redu na trgovima stoke i robova, pa i 0 sporovima koji tame nastaju. Drugi deo postupka se nije nikada obavljao pred magistratom, vec sarno pred izabranim gradanima. Njih su birale stranke, a potvrdivao ih je magistrat u toku postupka in iure. Stranke su bile pri izboru ogranieene na listu sudija (album iudicum) na kojoj su se u iPoeetku nalazili uglavnom senatori, a pred kraj I'epubli~ i bogati ugledni sekvestri. Sporove koji 'SUse odnosili n certa res i certa credita pecunia (00 individualno odredenu stvar i tal:no odre enu sumu novca) raSlpravljao je jedan gradanin
(sudija
pojedinac)
-
iudex.
e &porove
aspravljale
su .kolegije
od tri do pet gradana (arbitri.) S\'c iPeregr' ke 5 ove raspravljale su kolegije ('I'eku{pera.tori). Sporove iz statusnog prava, a narocito oko slob ode, ra'Spravljala je IPosebna stalna kolegija od 10 ljudi, izabrana na tribunskoj sku{pstini (decemviri). Prod 'kJmd lI"epI.1I1)lilke ova ilooIlegJi;jaje lI'eoII1ga.:n!ioovaina ,mkos to je ISiVaikiod decemrviJra izablI"a:nrlhlI1a iSIk;ulps.tilI1i Iblilopredisedin'i/k veCa deseoo,I'ice gnadana IkojeSiU sUrainke biimIlleWziUlIJlPI1eId u1JvIrdene ~iISIteod 100 gnada:na (centumviri). OvIaikio1SIaISIta~'jena'VeCalraspm'Vlljaila IS/U'S!pOI1C)Ve Lz sm.mSJllOg:porodti!cIJIogi lnJaJSledmiog (PI'avoai n€ike ~e iz ISItMIII1I1IOg pmvia. 3. - Tok postupka. - a. - In jure. - Postupak je zapoeinjao dolaskom stranaka pred magistrata. U odredene dane (40 dana u godini) pretor (odnosno odgovarajuCi organi u provincijama i municipijama) je sedeo na uzviSenom mestu na forumu, koje se zvalo ius (zato se' ovaj deo postupka zove in iure) i eekao stranke. Tuzilac (actor) je .mora9 nekoliko daiRa ranije pred svedocima pozvati tuzenog (reus) da dode odredenog darna pred pretora (in ius vocatio). Bolesnom i starom tuzeniku, morao je tuzilac .obezbediti prevozno sredstvo. Ako tuzeni ne do de odredenog daJ?a, tuzilac ga je mogao sopstvenom silom dovesti sledecega dana; To je, medutim, bilo vrIo tesko postiCi siromasnom tuziocu protiv bogatih i mocnih, koji su se uvek kretali praceni od mase robova i klijenata. Pred pretorom, actor je prvo reCima i gestovima, koji su bili unapred propisani za svaku vrstu spora, iznosio svoj tu~b~ni zahtev(petitum, intentio). Tuzeni je mogao: Hi odmah izvrsiti tuzioeev zahtev, u kom slueaju se radi 0 posebnom naeinu p.renosenja svojine (in iure cessio); ili priznati zahtev i obecati njegovo ispunjenje, u kom slueaju 'postoji sudsko priznanje duga (confessio in iure); ili cutati Hi se braniti upotrebljavajuCi pogresne reCi i gestove, u kom slueaju je smatran kao »indefensus« (onaj koji se ne brani). Moze se zamisliti kakve zloupotrebe su ovde mogle-da proizadu iz lleukosti, pros tote i zbunjenosti siromasnoga gradanina koji nije uspeo da nade nekog uglednog obrazovanijeg gradanina da se umesto njega upusti u spor. U svim ovim slucajevima postupak je zavrsen odmah i duznikova obaveza je izvrsna.
Ako je reus pobijao zahteve tuzioca r ako je to Cionio u propisanoj formi, upotrebljavajuCi bez greske iPropisane svecane reci i gestove, Sipor se nastavljao: pretor je oduzimao predmet S;pora, ako se spor vodio 6ko svojine, od stranaka i poveravao ga mi cuvanje jednom gradaninu 7sequester) a zatim je odabirao svedoke medu prisutnim gradanima, pred kojima su 118
stranke utvrdile predmet svog spora i slozile se da im ga presudi sudija koga su izabrale. Pretor je to u svecanoj formuli (litis contestatio) potvrdivao, i time je prvi deo postupka bio zavrsen. Celom ovom postupku su morali p.risustvovati svedoci, koji su trebali da zaipamte u eemu je spor izmedu stranaka i da to IPrenesu sudiji u postupku apud iudicem. Litis contestat,io je imao znacajne Iposledice: smatralo se da se time ugasio stari odnos :i2medu strooaka i da je nastao novi odnos ciji je osnov litis contestatio. Zbog toga tuzilac nije mogao od tuzenoga traziti nista drugo nego da dode na sud; ako ma iz kojih razloga, nije doneta presuda, nije se mogao ponovo pokrenuti postupak in iure (ne bis in idem) jer je osnov bio ugasen: ako dode do presude, ona, a ne odnos koji je ana raspravila, je osnov duznikove obaveze. b. - Apud iudicem. Dva dana po zavrsenom postupku in iure, stranke . doci su Ibili obavezni da dodu pred izabrooog sudiju, koji je takode zasedao [1 'avnom mestu. Ako jedna od stranaka ne dode toga dana do podne, donose je presuda u korist prisutne stranke. Ako su obe stranke prisutne, svedoci azu u cemu je spor, a stranke u slobodnoj formi iznose dokaze za svoja tv enja. Bila su dozvoljena sva racionalna dokazna sredstva. P.osto ce bogov reCi svoju ree kroz usta sudije u vidu presude, iracionalna dokazna sreds va su bil~ nepotrebna i nedozvoljena. Sudija nema pravo da nareduje izvo enje pojedinih dokaza. On sarno prati dokaze koje iznose stranke i donosi p;:esudu onda kada, po svom slobodnom uverenju, zakljuci da je stvar dovoljno ispitana i aokazana. No sudija je mogao i odbiti da donese presudu, izjavljujuCi da mu stvar nije jasna. Presuda je sarno kratka i neobrazlozena svecana izjava 0 tome koja od stranaka je u pravu (iudicium) i ne sadrii nikakve naredbe strankama. Nije bilo mogucnosti zalbe na presudu i ona je odmah bila izvrsna. Izvrsenje presude bio je posao stranke koja je pobedila u sporu. ana je to radila sopstvenim snagama i slobodnim sredstvima. Ako je spor bio pokrenut tuzbom rei vindicatio ili actio Publi'Ciana, presuda je obavezivala sekvestra da spbrnu stvar preda pobedniku u sporu. Ako je spor pokrenut nekom drugom actio in rem, donosenje presude je sarno sobom znacilo ustanovljenje ili potvrdenje spornog prava u korist pobednika. Ako je spor bio iz obligacionog odnosa (pokrenut sa actio in personam), pa osudeni ne iSipuni svoju obavezu u odredenom roku, poverilac je pre preduzimanja svake akcije, morao pokrenuti novi, izvrsni postupak legis actio per manus iniectionem, ili legis actio per pignori's capionem.
-
2. -
Vrste legisakcionog postupka
Staro rfmskO pravo lpoZiDava:loje pet vrsta legisakcionog postupka. Tri od njih: legis actio sacramento, legis actio per iudicis postulationem i legis actio per condictionem sluzi'li su za raspravljanje spora ~edu stranaka, za utvrdivanje prava. Ostala dva: legi.s actio per manus iniectionem i legis actio per pignoris capionem, sluzili, su za izvrsenje presude, kao izvrsni postupci. Svi ovi postupci nastali su u raznim vremenima, ali kad su stvoreni, primenjivani su istovremeno na razlicite slueajeve. Posebno mesto ima legis actio per sponsion em, koji je primenjivan sredinom republike. 119
1 1. - Legis actio sacramento. - Legis actio sacramento je najstarlji j dosta dugo jedini legisakcioni postupak. Ime je dobio po opkladi stranaka (sacramentum) koja je u njemu igrala vrlo vaznu ulogu. Imao je dva oblika: in rem, ako je predmet spora neko apsolutno pravo, i in personam, ako se radi 0 obIigacionom odnosu. Gajus (I, 4, 16) nam daje detaljan opis prvog oblika. Nisu poznati detalji drugog obIika, jer je taj deo teksta u rukopisima Gajevih Institucija kojima raspolazemo ostecen, aIi se pretpostavlja da je po stupak bio isti, s tim sto su reci i gestovi koji su morali biti upotrebljeni bili drukciji. Gajus detaJljlIlo O'pisujespor ako SV1QjiilIle 1I1Ia robu. Dolazroi pred pretora s1iraJnke su mora!le diovesti raba Hi zivatinju, Hi daneti stvar, Hi cleO' stvari. Hi nesta sto-' "e stvar kaja je pr dmet spara. PostUipak je pacinjao time sto je actor IstaV1lja . plI"oomet ISivojsta(pic, aroji lSe naIli:vao vindicta Hi festuca d .simboliz .ko' , ikP!ie ISe nelkadaup.oltrebljavailo pri samop.omoCi. iPri .tom je wgovarao s edeee reCi: »Tvrdim da je ovaj rob moj po kviritiskom pravu; pasto sam ga pribavio iPrO!pisanim nacinom. Kako sam rekao eta tako i cinim ovaj akt prisvajanja«. (Javno i sVeCano stavljanje vindicta ili ruke - manus - II1a'Stv~ur,znacilo je u starom rimskom IPravu akt prisiVajanja i manifestaciju svojinS'kih IPrava). Ovaj njegov cin nazivaa se vindicatio. Reus Ije morao odmah zatim izvrsiti contravindicatio, It'j. iUC.ia1.i.ti i i.zjavitip,otJpuplIlo 1iJs1oto. T'aJdiaje pnHaiZiopretor I, izjavl1:jrujlUCi ISveCaiI1o:»P,ustdte oboj.jca coveka«, od'llZimao im .predmet spora .i (pOVeravao ga na OuJvalIl'je jedJnoj od stranaka Hi nekam trecem lieu - sekvestru. Tuzilae je tada nastavIjao svadu izjavljujuCi: »pozivam te da okazes po kom osnovu si vindiciraa«, na sta je reus odgOVlalrao: »Ostva'rivao sam svoje pravo okada sam stavio stap na stvar«. Na to je actor .i.zjaJvllJjtivao: »Posto si ,bespra'W1O
2. - Legis actio per iudicis postulationem. - Opklada koja se kod legis actio sacramento morala poloziti Cinila ga je vrIo nepovoljnim i skupim za stranke, narocito u sporovima iz obligacija Cija je vrednost bila obicno nesrazmerno mala u odnosu na vrednost opklade koja se moral a dati. Osim toga i strogi formalizam legis actio sacramento bio je u znatnoj meri preziveo. 7ato je stvoren novi legisakcioni postupak, nazvan legis actio per iudicis postulationem. Ovaj postupak je, iz nepoznatih razloga, primenjivan sarno na sporove iz stipulacije i na sporove iz actio familiae erciscundae i actio communi dividundo. U njemu nema opklade i znatno je jednostavniji, iako su se morale upotrebljavati odredene formule. Tuzilac je pitao pred pretorom tuzenoga da Ii priznaje dug. Ako je tuzeni negirao, tuzilac se obracao pretoru sa molbom da imenuje sudiju, a zatim je odmah zakljucivan litis contestatio. 3. - Legis actio per condictionem. - Kod legis actio sacramento in personam i kod legis actio per iudicis postulationem tuzilac je morae navesti pravni osnov svoga potrazivanja i dokazati da se uno zasniva na nekom prav120
r nom odnosu priznatom od illS civile. Prema tome, zajam u noveu mogao je biti utuzen sarno ako je bio zakljucen u formi nexum, stipulatio i expensilatio. Medutim, u praksi je zajam u noveu (certa credita pecunia) vrlo cesto zakljucivan, narocito izmedu srodnika i prijatelja, bez pribegavanja ovim tormalnostima. Takav zajam staro ius civile nije priznavalo za pravni odnos, niti mu je davalo zastitu. Sredinom republike osetila se potreba da se i ovakvim zajmovima pruzi zastita, pa je 250. god. pre n.e. u tom eilju stvoren no vi legisakcioni postupak, nazvan legis actio per condictionem. Pedeset godina doenije njegova primena je prosirena i na slucajeve kada je pod istim okol . ata neka druga stvar (certa res) a ne novae. P tupak in iure se sastojao u tome sto je poverilae tvrdio da mu tuzeni du uje sumu novea ili odredenu stvar, koje ddi bez pravnog osnova, i post Ijao inu pitanje da li taj dug priznaje ili ne. Ako je duznik negirao, pov rilae ga je pozivao da kroz 30 dana dode pred magistrata radi imenova ja sudije. Odredenoga dana pred pretorom pristupalo se odmah, bez opade, imenovanju sudije i litis contestatio, a zatim je spor redovnim postupkom resavan aplld iudicem. Ustanovljenje ovog postupka imalo je vrlo znacajne posledice: u velikoj meri je prosirena mogucnost pokretanja postupka i stvoreno je proeesualno sredstvo condictio, koje ima znacajnu primenu do danasnjeg dana. 4. - Legis actio per manus iniectionem. - Legis actio per manus iniectiol1em je najstariji, u Zakonu XII tabliea detaljno regulisani, izvrsni postupak. Poverilae cije je potrazivanje bilo utvrdeno presudom donetom u redovnom postupku, morao je cekati 30 dana po donosenju presude. Ako duznik nije u tom vremenu isplatio dug, poverilae ga je sopstvenim snagama dovodio pred magistrata, i tamo, uz svecane reci i gestove, pominjuCi presudu koju ima i Cinjenicu da duznik nije jos platio dug, stavljao ruku (manus) na dulnika. Manus iniectio znacilo je za duznika gubitak poslovne sposobnosti. On se nije mogao »osloboditi ruke« i braniti se sam, cak iako je poverilae izvrsio manus iniectio neosnovano. To je mogao uraditi sarno neki drugi gradanin (vindex) koji bi se umesao u spor i time uzeo na sebe obavezu da plati dvostruki iZJlloSduga ako ga izgubi. Razumljivo je da je bilo vrlo tesko naCi takvog gradanina. Ako se nije nasao vindex, poverilae je vodio dufnika u svoj kucni zatvor i zaddavao ga u njemu 60 dana. Zakon XII tabliea je sa dosta detalja propisao tretman kome je za to vreme duznik mogao biti podvrgnut: poverilae mu je morao dati odredenu koliCinu hrane i dozvoliti da mu hranu donose od kuce, ako to feli; nije mu mogao staviti teze okove od propisanih; itd. U toku tih 60 dana morao ga je tri puta izvoditi na trg u pazarne dane da bi Ijudi videli njegov polozaj, i eventual-no, platili dug za njega i oslobodili ga. Ako to nije postignuto, posle 60 dana poverilae ga je mogao ubiti ili prodad u ropstvo van Rima "trans Tiberim« jer u Rimu rimski gradanin nije mogao biti rob!), ili kasnije zaddati ga u kuCi da radom otplati svoj dug. 5. - Legis actio per pignoris capionem. - U nekim izuzetnim slucajevirna, kao sto je, na primer, potrazivanje vojnika, prodavaca zrtvenih zivotinja, zakupaca poreza itd., bilo je poveriocu dozvoljeno da sam, bez interveneije pretora, uzme neku duznikovu stvar i zaddi je kao zalogu dok ne plati dug. Pri tom se morao sluziti odredenim ceremonijalom i odredenim
-
121
., recima. Ovaj postupak se zvao legis actio per pignoris capionem, mada su mu neki klasicni pravnici poricali karakter legisakcionog postupka.
-
6. - Postupak per sponsionem. Legis actio per iudicis postulation em bio je daleko povoljniji za stranke nego legis actio sacramento, jar nisu morale polofiti visoku sumu qpklade. Ali se taj .postl.lJ'aOCnije mogao ikoristiti za sporove iz stvarnog prava, pa su stranike za njih bile UiPuCene jedino na legis actio sacramento. U ~j . . repubJDlke, pra:ksa tie proinaSJa zaobillaz.ni !put da to izbeg,ne. Taj put je :an lPos1JupaJk:per sponsionem. On se sastojao u sledecem: umesto da .pute legis actio sacramento pokrenu svojinski Sopor, stranke su za!kljucivale sti ladju .kojom se tuieni obavezivao da ce platiti tuziocu odredenu sumu n vea ako se dokaze da stvar nije tuienikova nego tuzioceva. Na osnovu e stipulaeije tuiilae je sada UiPotrebio legis actio per iudicis postulation i time li!zbegao Sk:u:Pi sacramentum. Da bi resio pitanje sti.pulacije, su .. je morao, kao prethodno pitanje, da resi pita:nje svoajd'lle. To SoU51 I 1 zelele, pa moo do lispJ:aJtestlipulliimlI1elSIW11e nije :rJi diolarlJHo.
/
Iv!1. -
FORMULARNI POSTUPAK
Postanak i karakteristike
1. - Postanak. - Legisakcioni po stupak je nastao u uslovima male drzave-grada, sa zatvorenom kucnom privredom, primitivnim mentalitetom i otuda velikim znacajem religije i formalizma u pravnom zivotu. Zato je on davao vrlo skucene mogucnosti spora. U dmgoj polovini republike Rim postaje ogromna i slozeno sastavljena drlava, koja dozivljava vrlo visoki stepen robne proizvodnje i robno-novcane razmene. PTavni zivot postaje vrlo slozen. Javlja se veliki broj novih .pravnih ustanova koje true zastitu, a postojece se razvijaju stvarajuci nove pravne probleme. Religlp;ki ceremonijal i stroge forme postaju balast, a pojavljuju se i pocinju trazitLsvoje mesto u pravu ranije nepoznati poj}IlOvi kao sto iSU:causa, bona fides, do.lus, metus itd. Sporovi su postali vrlo cesti i slozeni. Ovakvim uslovima .Jegisakcioni postupak nije nikako odgovarao, cak ni posle popravkekoje je doziveo uvodenjem legis actio per iudicis postulationem i legis actio per condictionem. Usto strogo. obavezna upotreba odredenih formula na latins$.om jeziku, pravila je velike teskoce nelatinskom delu stanovmstva, ciji broj je postao ogroman, a mala uloga pretora u njemu nije odgovarala interesima sada znatno razvijenijeg i ojacanog drlavnog aparata. To su bili razlozi ,zbog kojih je oko 150. god. pre n.e. (sa lex Aebutia) bio uveden novi postupak, najpre kao fakultativan, a od Avgusta kao obavezan za sve sporove. On je bio osloboden formalnosti, jednak za sve sporove i davao vrlo siroke mogucnosti strankama i pretoru. Jedino za izvrsenje presude postojao je poseban postupak. Ime je dobio po pismenu koje je igralo znacajnu ulogu u njemu a zvalo se formula. Kako je doslo do takvog postupka, koji su njegovi uzori bili, vrlo je tesko reCi, iako Gajus i po njemu mnogi, au tori pridaju zasluge za to peregrinskompretoru. Jedno je izvesno: u njegovoj osnovi lezi podela na po stupak in iure i apud iudicem i izricanje presude od strane gradana-sudije, a ne magistrata, sto je nesumnjivo nasledeno iz legisakcionog postupka. 122
......
2. - Organi postupka. - Organi pos~ -(£lre su, sa malim izmenama, isti kao u legisakcionom postupku. Zbog velikog broja sporova, birano je sada viSe prostora od kojih su neki bili specijalizovani sarno za odredene vrste sporova. Pocevsi od Avgusta, konzuli, koji su sve viSe gubili vlast u drugim pitanjima, poceli su se sada ponovo viSe baviti pravosudem. U provincijama su upravnici sve viSe za taj posao koristili svoje izaslanike, legate i kvestore, koji su putovali ili sedeli u jednom mestu. Organi postupka apud iudicem su takode u osnovi isti kao u legisakcionom postupku. Nazivi illdex i arbiter postaju sinonimi i pravnici upotrebljavaju oba da oznace svakog ko ucestvuje u presudivanju spora. Album iudicun je znatno prosiren, tako da je za vreme Kaligule obuhvatao oko 5000 liea.
3. - Formula. -
Posto
je u toku postupka
in iure u formularnom
po-
stupku magistrat morao ispitati sve okolnosti koje bi mogle uticati na resenje spora, utvrditi Cinjeniee 0 kojima sudija treba da izvede dokazni postupak i dati sudiji upustvo za donosenje presude, on je poceo beleziti sve zahteve i navode, dokaze i protivdokaze koje su stranke -pred njega iznosile. Tome je d
-
123
podelu imovine i razgranicenje svojine (actio familiae erciscundae, actio finium regundorum i actio communi dividundo). To je nalog sudiji da potvrdi, konstatuje, konstituiSe pravo svojine stranaka na delovima podeljene imovine koje im je dosudio. Praescriptio se stavljao samo u sporovima oko periodicnih davanja (npr. godiSnje ili mesecne- zakupnine) -i imao je za cilj da podvuce da se tuzba odnosi samo na dospela periodicna davanja, a ne i na buduca, jos nedospela (praescriptio je obicno glasia ovako: »Ea res agatur cuius rei dies fuit« = »tuzba je pokrenuta samo za placanje ciji rok je prosao«). To je bilo vazno naglasiti zbog novatorskog dejstva litis contestatio. Exceptio su cinjenice na koje sc pozvao tuzeni a koje ga, ako su istinite, aslobadaju trajno ili privremeno abaveze da ispuni tuziocev zahtev. One su morale biti ukljucene u formulu, jer sudija ih nije mogao uzeti l1-.obzir po'sluzbenoj duznosti niti se tuzeni mogao po~vati na njih u toku postupka apud iudicem, ako je to propustio da uradi u toku postupka in iure. ~noge druge okolnosti (kao npr. bona fides kod svih actiones bonae fidei) sudija je morao uzeti u obzir po sluzbenoj duznosti, pa ih nije bilo potrebno unositi u formulu.
lmcnovanje
sudije
-
iudicis
nominatio
poslednje ali na samom pocetku formule.
-
ubelezavano
je u formulu
IIi'Ul9tracije'radi navodim tekst nekoliko formula: 1. FOI1Il1ulaza rei vindicatio: »Titus Rufus iudex esto (iudicis nominatio). Si paret hominem Stichum ex iure Quiritium Auli Agerii esse (intentio), neque ea res arbitrio iudicis Aulo Agerio restituetur (arbiittrafua klau:mJl}a) quanti ea res erit, tan tam pecuntam iudex Numerium Negidium Aulo Agerio »Suili:ja neka lbude condemna, si non paret absolve (condemmatio)« Titus Rufus. Ako se utvrdi da rob SHhus pripada Aulusu Ageriusu po kviritskom pravu a rob ne bude vracen Aulusu Ageriusu na osnovu sudijinog arbitriuma, sudija neka osudi Numerusa Negidiusa da plati toliku sumu nove a koliko rob vredi, neka ga oslobodi«. 2. Formula za actio venditi: »Titius Rufus iudex esto (iudicis nominatio). Quod Aulus Agerius Numerio Negidio hominem Stichum vendidit (demonstratio) qua de re agitur, quidquid ob eam rem Numerium Negidium Aula Agerio dare facere oportet ex fide bona (intentio - post'<> je ,ta actio bonae fidei, intendja Je incerta, ,tj. sudija ce tek IIIpostuppku IUItvlrdJi!ti ,taClnJu sUlmu koju ce 'truzeni ,pLaiti't'i),eius iudex Nm Nm AoAo condmnato, si non
-
paret
obsolvito
(condemnatio)«
-
»Su:dijaneka
bude
Tdcitus Rufus.
Ako je
Au1U1sAgerilUlS.prodao roba Stihusa Numerusu NegidiUlSill',[leJka ISiudija oSlUldi Nwnerusa Negidiusa da da i ucini LS\'eana soo ,je na asnO'Vu bona fides d'uzan, a.ka
2. - Tok formulamog postupka
-
1. Pokretanje postupka i postupak in iure. - U farmularnom po. stupku, kao i u Iegisakcionom, dovodenje tuzenoga. pred magistrata radi zapocinjanja postupka bila je duznost tuzioea, ali ISUsada bila propisana i stavljena pod kontrolu magistrata prinudna sredstva kojinHr se an pri tom mogao posluziti. Tuzilae je morao prethodno obavestiti tuzenoga da ce podiCi tuzbu, protiv njega i pozvati ga da odredenog dana dode pred magistrata. Od vremena kada su formule objavljivane na forumu, on je to radio na taj naCin sto je predavao tuzenome kopiju formule koju zeli da upotrebi (editio action is). Duznik je na to morao zakljuCiti stipulaciju sa poverioeem kojom se obavezuje da ce platiti odredenu sumu nove a ako odr~denag Claria One dode pred magistrata. Umesto njega, stipulaciju je mogao zakljucitLma' ko 124
drugi, koji se pojavljivao kao jemac (vindex). Ako je duznik dolozno izbegavao da to ucini, pretor je predavao-poveriocu celokupnu duznikovu imovinu (missio in posse~sionem) s pravom da je posle 40 dana izlozi javnoj prodaji (venditio bonorum) i iz dobijenog novca naplati potrazivanje. Kad su stranke dosle pred magistrata otpoCinjao je postupak in iure time sto je actor ponavljao svoj tuzbeni zahtev i predavao magistratu formulu tuzbe koju' podize. Ako je reus priznao zahtev ili nije dao nikakav odgovor, smatran je' kao indetensus i postupak je zavrsavan u korist tuzioca. Ako je reus odbijao postojanje 'obaveze Cije ispunjenje actor tnizi (denegatio actionis) mogao je ac!gr traziti od njega zakletvu 0 tome, a on je mogao ili tu z~kletvu poloziti ili traz~ti da se actor zakune na svoje tvrdenje-.. Polaganje ili odbijanje zakletve svrsava definitivno postupak u korist onoga kQji ju je polozio, odnosno na stetu onoga koji ju je poslednji odbio. Ako zakletva nije trazena, stranke su, u slobodnom nacinu izrazavanja, iznosile svojeargumente, razloge i protivrazloge, koje je pretor u vidu intentio, demonstratio ili exceptio unosio u formulu. Pri tom je pretor mogao postavljati pitanja i tra ziti objasnjenja. Najzad je u formulu upisivano ime sudije pa ju je pretor svecano predavao tuziocu a tuzilac odmah zatim tuzenome. Ovaj akt nazivao se litis contestatio i imao je znacaj ugovora 0 arbitrazi izmedu tuzioca i tuzenog i proizvodio znacajne posledice, 0 kojima ,smo ranije govorili. 2. - Postupak apud iudicem i presuda. - Suclije, odnosno rekuperatori su morali presuditi stvar najkasnije za 18 meseci od litis contestatio, odnosno do kraja mandata magistrata koji ih je imenovao, ako se radi 0 iudicia imperio continentia. Njihov glavni zadatak je da sprovedu dokazni postupak, ocene dokaze i izreknu presudu (sententia). Pri tom oni su vezani formulom u pogledu okoinosti koje treba da ispitaju i u pogledu izreka presude, ali su potpuno slobodni u oceni dokaza. Dokaze je trebalo da donesu stranke. Sudija ni je mogao naredivati izvodenje pojedinih dokaza. Pri tom je vazilo pravilo: actori incumbit probatio (tuzilac je obavezan da dokaze svoje pravo) a in excipiendo reus th actor (u pogledu prigovora tuzeni se smatra tuziocem). Str"anke 5U se mogle posluziti svakim dokaznim 'sredstvom i izvodile su ih u' slobodnoj formi pored sudijom. Sudija je slobodno cenio vrednost pojedinih dokaza i donosio presudu onda kada je stekao ubedenje da je stvar dovoljno ispitana i, da je dokazana osnovanost ili neosnovanost tuziocevog zahteva. Ako sudija posle svih dokaza koje su stranke iznele pred njega ne moze da fonnira svoje miSljenje, mogao je vratiti spor magistratu, kojije tada imenovao novog sudiju pa je postupak apud iudicem pocinjao iz pocetka. Ako sudija ne donese presudu u propisanom roku ili dolozno donese pogresnu presudu, smatralo se da je sudija primio spor na sebe (si iudex litem SHam fecit), pa je tuzilac protiv njega mogao pokrenuti od pocetka isti spor. Presuda moze glasiti sarno onako kako je pretor u formuli p'redlozio, sto znaci da je sudija imao sarno da se odluci za jednu od predlozenih alternativa. Zbog toga je sudija u svim shicajevima plus petitio (re, locO) tempore - ako je tuzilac traziood to.Z'enogviSe negosto je on duzan, ili .na mestu na kome on nije duzan, ili u vreme kada trazbina nije jos dospela) morao doneti oslobadajucu presudu, sto je, zbog pravila »bis de eadem re ne sit actio« (za istu stvar se ne moze dva puta podiCi tuzba), za poverioca znacilo definitivan gubitak spora. Presuda je uvek glasila na sumu novca, pa i 'onda 125
! kada je predmet spora bila stvar. To znaci da je duznik u stvari imao pravo da bira: Hi da preda stvar Hi da plati 'Sumu novca na koju je osuden, zato se ovakve presude nazivaju: arbitrame. Na donetu presudu se nije moglo zaliti, pa je odmah bila iZ\Tsna. Predmet spora se smatrao definitivno presudenim i istina utvrdenom za stranke (res iudicata pro veritate accipitur inter partes), pa je tuzeni imao pravo da istakne exceptio rei iudicatae ako bi bila ponovo podignuta protiv njega tuzba u istoj stvari.
3. - Izvrsenje presude - Actioiudicati. - Ako duznik ne plati dug u roku od 30 dana od donosenja presude, poverilac je.mogao pokrenuti postupak za prinudno izvrsenje, zasta je imao na raspolaganju posebnu tuzbu actio iudicati. U pocetku se vrsilo izvrsenje na licnosti du~nika, kao i u legisakcionom postupku, s tom razlikom sto duznik nije mogao biti ubijen ni. pro. dat u ropstvo, nego sarno zaddan u kucnom zatvoru poverioca dok ne plati iIi ne odradi dug. Sredinom prvog veka n.e. uvedeno je i izvrsenje na imovini dmnika (tzv. rcalna egzekucija). U pocetku je poverilac odlucivao 0 nacinu izvrsenja, ali je ubrzo uslo u praksu da se izvrsenju na lienosti pristupa sarno ako duznik nema imovine. Kao i u svakom drugom sporu, poverilac je obavestavao duznika da ce podiCi actio iudicati i pozivao ga da odredenoga dana dode pred magisrata. Kada su stranke dosIe, magistrat je, na zahtev poverioca, izdavao Hi naredbu za odvodenje duznika u poveriocev zatvor (duci iubere) Hi naredbu 0 predaji celokupne duznikove imovine u ddavinu poverioca (missio in bona). U oba slucaja duznik je mogao sam poreCi pravo poverioca na izvrsenje, ako je za to imao razloge, ali sarno onda ako neki gradanin primi na sebe obavezu da plati dvostruki iznos duga ako se spor zavrsi nepovoljno po duznika. Taj zahtev je ogromno otezavao duznikovu odbranu i davao siroke mogucnosti zloupotreba. Poverilac koji je dobio missio in bona morao je to objaviti na forumu da bi neko, eventualno, platio dug za duznika i da bi se prijavili i ostaIi njegovi poverioci. Trideset dana, posle toga, poverilac je i fakticki uZUnaQ duznikovu imovinu u pritezanje, a duznik je postajao infaman (infamia). Tada se pristupalo javnoj prodaji duznikove imovine (venditio bonorum). Ona se vrsila na forumu nadmetanjem. Pobedio je onaj od licitariata }{o]i je' nudio da ce isplatiti najviSi procenato duznikovih dugova. On je dobijao celokupnu duznikovu imovinu i u pogledu nje dobijao polozaj naslednika, tj. univerzalnog sukcesora: postajao je sopstvenik celokupne poznate i nepoznate duznikove imovine (zapravo imao je bonorum possessio na njoj), poverilac sV1hpoznatih i nepomatih duznikovih potrazivanja i duznik s-vih duznikovih poznatih i nepoznatih dugova u procentu koji je na licitaciji obecao. Istovremeno duznik se oslooadao svih svojih dotadasnjih dugova. Specijalni postupak je postojao za duznike iz senatorskog reda: njihova imovina nije prodavana javno i u celini, nego pojedinacno i sarno do sume iznosa dugova (distractio bonorum). Na taj nacin oni su bili postedeni javne sramote i infamije. .
-
v. -
EKSTRAORDINARNI(KOGNICIONI) POSTUPAK
1. - Postanak i karakteristike.
-
PreuzimajuCi sve viSe vlast od s~nata
i magistl"ata, princeps je, sa jedne strane, razvij
peno preuzimao ddavne poslove na sebe, a sa druge strane poceo je, koristeCi sve viSe svoj imperium, stvarati pravna pravila i ,time svoj novi pravni sistem. Stranke su jos u Avgustovo vreme dobile moguenost da se, u slucajevima kada za njihov spor nije postojalo pravno pravilo, ili su smatrale da ee im primena postojeCih praviIa zbog njihove zastarelosti naneti neopravdanu nepopravivu stetu, obrate neposredno princepsu da njihov spor resi. On je to najcesee p-repustao nekom od potCinjenih slu~benika, dajuei mu potrebna uputstva. Ddeei se ovih uputstava, sluzbenik je poceo raspravljati samostalno slicne slucajeve ako su mu se stranke, poucene primerom prethodnika, obratile. Ov'a praksa je sa razvijanjem principa:ta postajala sve cesea. Najazd je pravo da se obrate direktno imperatoru (tzv:-reskripcioni postupak) bilcr rezervisano, kao privilegija, sarno za ljude iz njegove neposredne okoline, sto je macilo njihovo izuzimanje iz redovnog pravosuda i primene opstih pravnih pravila. Ostali gradani morali su se obraeati sluzbenicima po odredenoj stvarnoj i mesnoj nadleznosti. Tako se pocelo radati jedno novo pravosude i jedan novi postupak, koji-je, posta se primenjivao izuzetno--od redovnog formulamog postupka, nazvan »izvanredni«, »ekstraordmarnkljostupak - cognitio extraordinaria. To ime je-zaddao i kasnije kada je onpostao redovni, pa i kada je Dioklecijan ukinuo formularni postupak i njega proglasio jedinim obaveznim. Princeps se u slucajevima kad mu s~ stranke obrate pojavljivao ne kao arbitar i ne kao sudski organ, nego kao vlast koja stvara pravna pravila i koja nareduje. Is to tako i sluzbenik kome su se stranke u ekstraordinarnom postupku obraeale nije imao polozaj izabranog arbitra, nego polozaj coveka koji treba da objasni princepsovu volju i primeni je na shicaj koji su stranke iznele pred njega. Zato je on imao i da upozna slucaj detaljno, tj. izvede dokazni postupak, i presudi ga, tj. saopsti princepsovu volju 0 tome. Iz takvog njegovog polozaja proiziSle su mnoge osnovne karakteristike ekstraordinarnog postupka: nema po dele postupka na in iura i apud iudicem; nema potrebe za javiIloseu postupka, jer javnost ne zna iliSta 0 13rfncepsovoj volji; sluzbenik
moze pogresno
da protumaci
n]egovu
volju
-
zafo je moguea -zal-
ba (appellatio) na njegovu presudu onome ko .tu_.volju bolje poznaje: sluzb~niku blizem princepsu ili samom njemu. Iz jedn.e druge pojave u dominatu, podmitljivosti sluzbenika, nastala je jos jedna znacajna karakteristika ovog postupka: teorija formalnih dokaza, 0 cemu ee biti govora kasnije. Tako je izgraden novi postupak, potpuno razlicit od legisakcionog i formularnog i po organima pred kojima se obavljao, i po ulozi ddavnog organa u njemu, i po toku postupka i po mnogim drugim karakteristikama. On je posluzio kao osnov kasnijim, pa i 9.~nasnjim evropskim gradanskim postupcima.
~
2. - Organi postupka. - NajviSi sudski organ .bio je imperator, odnosno praetectus praetorio, koji je sudio u ime i na mesto(1imperatora- (vice principis). Oni su sudili u drugoj instanci u sporovirfia koji spadaju'u causae maiores, ali su mogli svaki~ drugi spOr izuzeti iz redovnog pravosuda i resiti ga reskripcionim postupkom. Stvarna nadleznost drugih organa bila je regulisana slozeno i razlicito u razniln delovima imperije, aU se moze svestt na sledeee: za sporove Cija vrednost je prelazila 300 zlatnih solida (causae maiores) stvarno nadlezni- u prvoj instanci 'bili su: u Rimu i Konstantinopolju praetecti urbi a u provincijama upravnici. Oni su 1.1drugoj instanci-ra127
spravljaIi sporove manje vrednosti (causa minoris). Sporove cija vrednos1 je bila manja, sudili su specijalni sudovi (iudices pedanei) imenovani oGdupravnika grada Hi provincija za pojedine podrucne teritorije. Osim ovih postojali su i sudovi sa specijalnom stvarnom nadleznoscu: vojni, finansijski, crkveni itd. ~ Sto se tice mesne nadleznosti, slozena pra-vila 0 tome mogla bi se svesti na sledece: stranke su' se mogle obratiti .sudukome su 'Zelele (forum prorogatum) a ako se .0 tome nisu sporzumele, nadlezan je forum rei (soo tuzemJi.ka), tj. po Ji!zJborutuzioca: mesto roden.ja (forum originis) iH mes,to dQIllQsenjoa(forum domicilii domicila Ituieoog. I=etmo: aiko iSleII1a/dJiIlo 0 ;nepok,retIni:m .Sltvarima, na'dleZan je sud na cijoj iteJritoI'iji 'se ISWaJr111a11<1lZi (forrum rei comisi), j .kod nekih ugovora, mesto njihov.og dzvrsen'ja (forum adimpleti contractus).
3. - Tok postupka. - Postupak se sada nalazi potpuno u rukama nadleznog sluzbenika. On se starao 0 dovodenju tuzenog pred sud, 0 toku postupka, dokazima i izvrsenju presude. Postupak je zapocinjao time sto je tuzilac pismenom tuzbom Hi izjavom u zapisnik kod suda iznosio svoj zahtev. Sud je dostavljao tuzbu tuzenom, trazio od njega da dostavi odgovor na tuzbu i da odredenog dana dode na rociSte. Ako tuzeni Hi tuzilac ne dodu na rociSte, sudija je posle triodlaganja rasprave, mogao izvesti dokaze bez njega i doneJ{ presudu. Ta presuda je odmah izvrsna zbog pravila contumax norz appellat (odsutni 'nema pravo zalbe). Postupak se obavljao bez prisustva javnosti u kancelariji sluzbenika koja je bila zatvorena zavesom Hi resetkama - secretarium. Kad su stranke dosle pred sud, sudija je ,posle ispitivanja svoje mesne t'stvarne nadleZrfosti, proglasavao da je postupak poceo. Taj momenat se nazivao litis contestatio, iako nije imao nikakve veze ni po obIiku ni po dejstvu se -litis. contestatio legisaksionog i formularnog postupka. Zatim su stranke iznosile svoje zahteve, razloge i protivrazloge, pa se pristupalo dokaznom postnpku. Sudija sada nije bio vezan sarno dokazima koje same stranke iznose pred njega, nego je mogao naredivati donosenje novih dokazaili sam ih pribavljati. Mogao se upotrebiti veliki broj dokaznih sredstava, ali sudija nije bio slobodan u oceni njihove dokazne vrednosti, nego je bio vezan nizom pravila koja su ga prisiljavala da smatra nesto dokazanim Hi nedokazanim bez obzira na njegovo uverenje (tzv. teorija formalnih dokaza). Najvecu dokaznu snagu imala je javna isprava, a zatim privatna isprava cija je autenticnost dokazana potpisima Hi izjavama svedoka. ~zjava svedoka mogla se smatrati dokazom ako je data pod zakletvom i ako su najmanje dva svedoka dala istu
izjavu
(testis
unus
testis
nullus
=
jedan
svedok
kao nijedan).
Pri
tom je sudija morao priznati vecu dokaznu snagu izjavi onoga svedoka koji pripada viSem drustvenom sloju. U znatno velikoj meri se upotrebljava kao dokaz izjava vestaka. Isto tako i zakletva koju su stranke name tale jedna drugoj (iusiurandum necessarium). Ovakva zakletva je imala apsolutnu dokaznu snagu. Sudija je morao doneti presudu najkasnije za 3 godine od zapoCinjanja spora. Ona je, suprotno legisakcionom i formularnom postupku, moral a saddati i obrazlozenje i biti napisana. Isto tako ona je sada glasila na ipsam rem (na predmet spora) a nc uvek na sumu novca. Sta duznik ima da da 128
-
---
odredivao je sudija na osnovu rezultata rasprave, pa nije viSe postojala opasnost od plus petitio. .Uz predmet, sudija je u presudi odredivao i troskove postupka koje je duznik imao da plati tuziocu. 4. Appellatio. Protiv svih presuda, izuzev onih koje je doneo imperator i praefectus praetorio, nezadovoljna stranka je mogla podneti zalbu (appellatio) pretpostavljenom viSem organu. Zalba se izjavljivala usmeJ)o neposredno posle objavljivanjapresude i pismeno posle nekoliko dana. Podneta zalba zaddavala je izvrsenje-pre"sude. -Sudija koji je doneo presudu davao je pismeni odgovor na zalbu i ceo predmet dostavljao visem organU. ViSi organ je zakazivao raspravu na kojoj se ceo postupak ponovo odvijao. Pri tom su stranke mogle izlaziti i sa novim zahtevima i sa novim dokazima. Na osnovu ovog postupka donosena je nova presuda. Stranka koja je izgubila spor u ovoj instanci morala je platiti troskove postupka i dosta visoku kaznu.
-
5. -
-
Izvdenje presude. -
Cetiri meseca po donetoj drugostepenoj
presudi Hi proteku roka za zalbu, ako duznik nije sam izvrsio presuQlt, poverilac je mogao traziti prinudno. izvrsenje, tuzbom koja se i dalje zvala actio iudicati. Na osnovu ove tuzbe, aka nije bilo smetnji za to, sudija je proglasavao da je presuda izvrsna (titulu~ executio1'J.is) i naredivao sudskim izvrsnim organima da je izvrse. Izvrsenje se sastojalo u prinudnom oduzimanju stvari od duznika i predaji poveriocu. Ako je predmet spora suma novca, sudski izvrSni organ je plenio neke stvari iz duznikove imovine i ustanovljavao na njima zalozno pravo u korist poverioca (pignus ex iudicati causa captum). Dva meseca posle toga izvrsni organ suda je izlagao javnoj prodaji zaplenjene stvari, pa iz dobijenog novca isplacivao poveriocu potrazivanje i troskove a ostatak vracao duzniku. Zaplena i izlaganje javnoj prodaji celokupne imovine duznika (venditio bonorum), 5tO je u formularnom postupku bilo pravilo, sada. se primenjivala sarno ako se duznik nalazi u bekstvu Hi je sam sa tim ciljem predao celu svoju imovinu sudu (cessio bonorum).
9 Rimsko privatno
pravo
SESTI DEO STVARNO PRAVO
1. - POJAM I KARAKTERISTIKE 1. - POjam.- Sam naziv »Stvarno pravo« ne znaci niSta i ne govori ni8ta 0 saddini ove grane prava. On je nastao iz naziva ius quod res pertinet »pravo koje se odnosi na stvari«) koji su upotrebljavali rimski pravnici. Ali ono 8tO mi nazivamo stvarnim pravom, skoro nema nikakve veze (u svakom 'slucaju je sasvim drugacije shvaceno) sa onim 8tO su rimski pravnici nazivali ius quod ad res pertinet. Jer stvari nisu neki specificni predmet stvarnoga prava nego su predmet i veceg broja obligacionih, naslednih pa i porodicnih prava. Ipak, posta je uobicajeno jos od srednjovekovnih pravnika da se ova grana prava tako naziva, taj naziv upotrebljavamo i mi. Stvarno pravo je grana prava koja se ibavi jednom grupom pravnih odnosa koji imaju za predmet stvar, a imaju izvesne specificne karakteristike, koje ih odvajaju od drugih pravnih odnosa koji takode imaju za predmet stvar. Rimljani nikad nisu izgradili teoriju ni dali definiciju stvamopravnog odnosa ni ,stvarnoga prava. Oni su se u tom pogledu zadovoljili time sto su detaljno obradili actiones in rem, i sto su detaljno regulisali pojedine ustanove koje mi danas svrstavamo u stvarno pravo. Teoriju stvarnog prava kao posebne grane prava, kao i teoriju i klasifikaciju stvari kao objekta stvarnopravnog odnosa, izgradili su srednjovekovni pravnici i pandektisti, uopstavajuci kazuisticka resenja rimskih pravnika. Zato se za nju i moze reci da je rimska, jer je izgradena narimskom pravu, jer je izvucena iz rimskog prava i potpuno odgovara njegovom duhu i shvatanjima, ali se istovremeno moze reci i da nije rimska, jer je rimski pravnici Dl5Uizgradili.
2. - Karakterlstikestvamopravnogodnosa.- Ddeci se starog rim-
skog shvatanja svojine kao fakticke vlasti, srednjovekovni pravnici su deftnisali stvarno pravo kao pravo »koje stoji neposredno na stvari u korist jednog lica« - dakle kao odnos coveka prema stvari. Ta definicija se, kao rimska, srece i danas u mnogim udZbenicima rimskog prava (npr. Girard, od koga ~mo i uzeli reci stavljene gore pod navodnice) i mi je ovde navodimo sarno kao istorijsku. Jer, odnos coveka prema stvari je uvek fakticki odnos, a pravni odnos je uvek odnos izmedu ljudi. 130
Ako covek zivi sam na pustom ostrvu i koristi sva njegova bogatstva, ne moze biti ni govora 0 njegovom pravu svojine Hi pravu koriscenja toga ostrva. To je sarno poS'ledica njegove fakticke moguenosti da ostrvo koristi. Da bi Se taj njegov fakticki odnos pretvorio u pravni, potrebno je da se pojave i drugi ljudi koji ze'le isto tako da koriste iste stvari, da nastane sukob interesa koji ce neka pravna norma raspraviti na taj nacin sto ce jednome od njih dati pravo da svima ostalima, svakome drugome, zabrani koriscenje njegovih stvari i time obezbedi sebi njihovo nesmetano fakticko koriScenje. Pravo koje neko ima podrazumeva mogucnost podizanja tuzbe za njegovu zastitu, a tuZba se moze podici sarno protiv ljudi, protiv drugog coveka. Zato je i stvamo pravo ne pravni odnos coveka prema stvari, nego specifican pravni odnos izmedu ljudi, ciji predmet je neka odredena stvar. Ali nije svaki pravni odnos koji ima za predmet stvar, stvarnopravni odnos. Znatan deo obligacionih odnosa (svi koji imaju za saddinu dare) takode ima za predmet stvar. Razlika izmedu stvarnopravnih i obligacionih odnosa je vrlo jasna i sastoji se uglavnom u sledecem: 1) Stvarnopravni odnos deluje erga omnes. To je odnos izmedu titulara prava i svakog drugog (neogranicenog i unapred neodredenog broja lica) ko na ma koji naCin dode u dodir sa stvari koja je predmet titularevog prava. Titular moze podiCi tuzbu protiv svakog lica koje ga sprecava Hi uznemirava u faktickom koriScenju iSvoje stvari. Obligacioni odnos, medutim, de1uje inter partes. On je odnos izmedu unapred i tacno odredene dve stranke - duznika i poverioca. Poverilac moze, za neispunjenje obaveze, tuZiti sarno duznika, a duznik je obavezan da dug plati sarno poveriocu. Niko treci, ko nije ni duZnik ni .poverilac u istom obligacionom odnosu, ne moze imati nikakva prava niti obaveze iz njega. 2) Stvarnopravni odnos prati stvar bez obzira gde se ona nalazila. Zato na pr., sopstvenik moze svoju stvar traziti od svakoga kod koga je zatekne, bez obzira sto je ona kradama, prodajama, poklonima Hi na drugi nacin prosla kroz ruke viSe prividnih sopstvenika. Isto tako, na pr., plodouZivalac ima pravo da koristi IStvar koja je predmet njegovog prava, bez obzira na to sto je ona jednom Hi viSe puta promenila sopstvenika. Poverilac, pak u obligacionom odnosu nema nikakva prava prema dugovanoj stvari sve dok mu duznik ne preda. Zato ako duZnik pre predaje otudi stvar, poverilac je ne moze traziti od pribavioca, nego jedino moze od duZnika traziti naknadu stete nastale zbog neispunjenja obaveze. 3) Saddina stvarnopravnog odnosa je negativno regulisana titular ima sva Ona ovlascenja u vezi sa stvari koja mu nisu pozitivnim pravnim propisima oduzeta Hi koja nisu ugovorom preneta na drugog. Poverilae, medutim, moze od duznika zahtevati sarno unapred tacno odredene stvari Hi Cinidbe koji su predmet obligacionog odnosa.
-
4) Predmet stvarnopravnog odnosa je uvek stvar iz koje se mogu izvlaciti neke koristi. Saddina obligacionog odnosa, medutim, uvek je neka cinidba pa cak i onda kada ona ima za predmet neku stvar. To je uvek obaveza duznika da nesto ucini: da vrati novae, da preda dugovanu stvar, da nesto napravi itd. Zato poverilae ne moze nista drugo preduzeti u slucaju da je duznik stvar koja je predmet njegovog potrazivanja, otudio Hi mu je bila ukradena, sem da od duznika traii naknadu stete koju je pretrpeo zbog neisptinjenja ugovora. 9*
131
.,
5) Medu karakteristikama stvarnopravnog odnosa navodi se i njegova »trajnost«. Obligacioni odnos je najcesce zakljucen zato da se ugasi. On se zakljucuje da bude ispunjen, a njegovo ispunjenje ga gasi. Tako, na primer, cilj ugovora 0 kupoprodaji je da kupac dobije stvar a prodavac novac. Kad ovaj cilj bude ispunjen, obligacioni odnos :se gasi. Stvarnopravni odnos se ne gasi postizanjem cilja mogucnoscu koriScenja stvari. On traje sve dok posebnim pravnim poslom Hi aktom ne bude ugasen ili prenet na drugoga. Kad vec govorimo 0 .razlici izmedu stvarnopravnog i obligacionog odnosa, bice interesantno i korisno da napomenemo da su ove dye grane prava u praksi vrlo tesno vezane. Stvarno pravni odnosi nastaju najcesce kao posledica nekog obligacionog odnosa, a veliki broj obligacionih odnosa zakljucuje se zato da bi stvorili Hi ugasili neki stvamopravni odnos. Tako, na primer, ugovor 0 kupoprodaji se zakljucuje zato da bi kupac dobio pravo svojine (stvarnopravni odnos) na kupljenoj stvari, a kupac pravo svojine na dobivenom novcu (ceni). Istovremeno sa nastankom ova dva stvarnopravna odnosa, ugasila su se ranija dva: pravo svojine prodavca na stvari i pravo svojine kupca na novcu. Sluzbenosti superficies, zalozno pravo, einfitevza i mnogi slucajevi ddavine, nastaju ili se gase kao posledica nekog obligacionog odnosa - ugovora.
-
3. -
Sadriina. -
Osnovno pravo sa karakteristikama stvarnopravnog
odnosa jeste svojina. Iste karakteristike ima jos nekoliko pravnih odnosa, koje su srednjovekovni pravnici nazvali »stvarna prava na tudim stvarima«. To su: sluzbenost, zalozno pravo, superficies, ius in agro vectigali i emfitevza. Tu najzad, spada i drlavina, koja, istina nije posebni pravni nego sarno fakticki odnos, ali koja titularu daje ovlascenja sliena svojini. Grupisanjem ovih pravnih odnosa, pandektisti su izgradili pojam stvarnog prava kao posebne grane prava, koji se do danas oddao i koga cemo se i mi ddati. Uobicajeno je da se u okviru stvarnog prava govori i 0 pojmu i klasifikaciji stvari. Toga cemo se i mi drzati (iako stvar nije speaificni predmet stvarnog prava) jer se ovde prvi put srecemo sa stvarima kao predmetima nekog pravnog odnosa. No pre svega zadrlacemo se na kratkom opstem pregledu stvaranja i razvitka ustanova koje izucavamo u okviru stvarnog prava.
II.
-
OSNOVNE LINIJE RAZVITKA
-
1. - Stvarno pravo Zakona XII tabllca. Moramo biti vrlo oprezni kada govorimo 0 stvarnom i obligacionom pravu i uopste 0 imovinskim odno sima u prvim vekovima rimske istorije. Mi smo, pocevsi od klasi6nog rimskog prava do danas, navikli da mislimo u izvesnim odredenim pravnim kategorijama, pa smo skloni da te pravne kategorije trafimo i nalazimo kod svi.h naroda i u svim periodima. Sa druge strane, bas zato sto je nas nacin miSljenja formiran tako, mi moramo da gledamo na imovinske odnose svih naroda i vremena kroz izvesne kategorije, koje ce nam, putem uporedenja, pomoci da dobijemo pravu predstavu 0 njima. Problem je ovde isti kao i kod svih uporednih izucavanja pravnih ustanova: analizirati pafljivo i uporedivati, vodeCi racuna 0 slicnim ili razlicitim uslovima u kojima su uporedivax.e ustanove stvorene i razvile se, i 0 razlicitom nacinu misljenja i shvatanja 132
koji postoje u raznim sredinama. Ne smemo »presadivati« ustanove iz jedne sredine u drugu ili prosudivati 0 jednima oeima druge. Ako danasnjim nasim oCima, ili eak oeima klasienih rimskih pravnika, gledamo na razne vidove imovinskih odnosa u vreme Zakona XII tablica i shvatanja Rimljana toga vremena 0 njima, mozemo lako pasti u gresku da pronademo tame i svojinu i drZavinu, i ugovore, i naCine za pribavljanje svojine, i pojmove stvarnog i obligacionog odnosa, itd. Jer Rimljani iz v.remena Zakona XII tablica su zaista imali razne oblike pravom zasticenog prisvajanja i razne oblike pravom regulisane razmene, ali njihova shvatanja o tome bila su potpuno razlieita od shvatanja klasienih rimskih pravnika - bila su onakva kakva su jedino i mogla biti u drustvu koje se nalazilo na prelazu iz varvarstva u civilizaciju. Trebalo je da prode viSe stotina godina punih krupnih promena i stalnog uspona u ekonomskim, drustvenim i pravnim odnosima i napornog rada hiljada pravnika praktieara i teoretieara, da se iz siromasnih, skueenih propisa Zakona XII tablica i primitivnih i maglovitih shvatanja Rimljana toga vremena, razviju jasno izdiferencirani pojmovi stvamog i ooligacionog odnosa, svojine, drZavine, ugovora delikta, itd. Pre svega, Rimljani vremena Zakona XII tablica nisu imali ideju 0 pravusvojine - njihove predstave 0 tome bi pre mogle da se nazovu drZavinom. Ne samo tada, nego i nekoliko vekova kasnije, oni nisu pravili razliku izmedu fakta drZanja i prava svojine, pa nisu mogli da shvate da neko drZi stvar i da je koristi a da nije njen sopstvenik. Zato su tuzbe, koje su se vremenom pretvorile u tipiene svojinske, kao sto su rei vindicatio i actio negatoria, stitile vrlo dugo i u potpuno istoj meri »kviritskog sopstvenika«, tutora, uzufruktuara, fiducijarnog drZaoca, zakupca i svakoga onoga koji je imao pravo na drZanje st.vari. Zato se govori, jer smo tako naueili da se izrazavamo, da su tutor, zakupac, poslugoprimac i svi drugi postajali sopstvenici stvari, koje su im poverene na euvanje, koriScenje ili upravljanje. U stvari Rimljani su u svim tim ustanovama videli samo jednu stvar: faktieki odnos eoveka prema stvari, i njega su stitili. Tehnieki termin za ovakvu »svojinu«
mancipium
(ree
izvedena
od manus
=
ruka
koja
je
simbol
vlasti)
Hi in re potestas. U formulama se u svim ovim slueajevima za stvar kaze: »meam esse aio« (»kaZem da je moja«) Hi »in bonis meis est« (»u mojoj je imovini«), a za prenosenje ove »svojine« se kaze: »transferre rem« Hi »translatio rei« (»preneti stvar«, »prenos stvari«). Tek znatno kasnije, pred kraj republike, pojavljuje se izraz proprietas za svojinu za razliku od possessio = drzavina, a tek u III v. nase ere pojavljuju se za prenos svojine izrazi »translatio dominii« i »dominium transferre« (»prenos svojine«, »preneti svojinu«), koji jasno ukazuju na razliku izmedu prenosa prava i predaje stvari. Ovako shvatanje odnosa prema stvarima nesumnjivo je tesno vezano sa zatvorenom kucnom privredom u kojoj su Rimljani ovog vremena ziveli. Covek se radao i umirao na imovini nasledenoj od predaka. Ona se obnavljala Hi uvecavala radom, elanova porodice, odnosno faktiekim prisvajanjem plodova, a vrlo retko razmenom. Zato Rimljanin ovoga vremena nije navikao da na stvari oko sebe gleda kao na robu koja se pdbavlja pravnim poslom. Isto tako i napad na neku stvar iz porodiene imovine on ne smatra i ne brani kao napad na pravo svojine na toj stvari, nego kao napad na porodicu, njene pretke, njene potomke, njenu religiju i cast. Zato je on brani drugim sredstvima nego eovek koji ima samo osecanje svojine, pa se zato .133
vrlo dugo i mnogo kasnije odgovornost delikventa za pricinjenu stetu merila ne visinom pricinjene stete nego tezinom dela. Ne praveei razUke izmeau prava na stvari i faktickog odnosa prema stvari, Rimljani vremena Zakona XII tabliea nisu pravili razliku ni izmeau stvarnopravnog i obligacionog odnosa. Zato, na primer, oni ne poznaju ugovor 0 kupoprodaji kao obligacioni odnos: on je konsumiran mancipacijom, tj. svecanom faktickom predajom stvari od strane prenosioea pribavioeu. Zbog toga oni dugo nisu poznavali kupoprodaju sa rokom, a kada se ona pocela javljati u praksi, videli su u njoj dva potpuno odvojena posla - prenos pa su ih obezbeaivali dvema posebnim stipulacijama stvari i prenos novea i dvema posebnim tuzbama. Ovakvo shvatanje odrazilo se i na najstarije obligacije u Rimu: zajam u formi nexum, izmeau patricija i plebejaea, i zajam u formi stipulatio, izmeau patricija. Sustina neksuma je u tome da dmnik, istim postupkom kojim se prenosi stvar, predaje poverioeu svoju fizicku licnost, koju ce moei da oslobodi ako vrati poverioeu pozajmljeni novae ili hranu. Zato su dosta dugo dugovi jednog liea vezivani za njegovu licnost, a ne za njegovu i}1lOVinu.Kod stipulacije duznik je angazovao svoj ugled i polozaj rimskog graaanina i eventualnu osvetu bogova, obecavajuci da ce dati (ne da ce vratiti, u formuli stipulacije se ne pominje vracanje primljene stvari) poverioeu sumu novea Hi neku stvar. Zato se lieu koje je osuaeno u legisakcionom postupku da preda stvar, pa je ne preda, ne oduzima stvar i predaje poverioeu, .nego se njegova fizicka licnost, putem manus iniectio, predaje poverioeu. Zato, najzad, cak i u formularnom postupku, sudija ne osuauje tmenoga na predaju stvari, nego na sumu novea, koju ce morati da plati pod pretnjom manus iniectio, ili venditio bonorum, ako ne preda stvar koja je bila predmet spora. Jedna stvar je, dakle, covekov odnos prema stvarima, koji je uvek fakticki, a druga stvar su njegovi pravni odnosi sa ljudima za koje stoji dobra njegova fizicka licnost i njegov ugled. J ovakvim uslovima, razume se, mozemo govoriti 0 rimskom stvarnom pravu u periodu Zakona XII tabliea sarno uslovno: govoriti 0 onome sto bismo mi mogli tu svrstati i 0 onome iz cega su se kasnije razvile ustanove stvarnog prava. Pa i tako posmatrano ono se svodi sarno na jednu ustanovu: fakticki odnos prema stvari, koji je bio zasticen sa legis actio sacramento in rem odnosno rei vindicatio (i mozda actio negatoria) i koji se mogao pribaviti svim nacinima koji sadrze u sebi stieanje fakticke vlasti, tj. mancipatio, traditio, occupatio, in iure cessio i usucapio.
-
-
2. - Pravo svojine i ddavina. Promene koje su tokom republike dovele do razbijanja zatvorene kucne privrede i razvitka robno-novcane razmene, dovele su i do promene shvatanja 0 kojima smo napred govorHi. Razvitkom actiones in personam, izgraaen je pojam obligacija. Paralelno sa tim, preko ustanove fiducia koja je tada izgraaena, izdvojili su se iz nekadanjeg pojma »svojine« i presli u obligaciono pravo, zasticeno sa actio in personam svi slucajevi privremenog faktickog odnosa prema stvari, zasnovanog na relativnom, obligacionom odnosu, pri kojima privremeni drZalac ne zeU stvar da zadrZi za sebe, ne drZi je pro se nego pro alio. To su na primer zakup, posluga, depozit itd. Oni su se do te mere udaljili od nekadasnje svoje sredine da ih je Rimljani nikada viSe nisu smatrali drZavinom niti su im davali drZavinsku zastitu putem interdikata. Jedini trag nekadasnjeg shvatanja bio je u 134
tome sto su jos i klasicni pravnici pa i Gajus i Justinijan u Institucijarna, go\iorili 0 njma u istom poglavlju sa stvamim pravima, pod naslovom ius quod ad res pertinet. Posle ovih izdvajanja ostali su u »svojini« shvaeenoj na stari nacin i zastieenoj sa rei vindicatio, sarno slucajevi u kojima drlaIae ima zelju da stvar zadrZi trajno za sebe, kada je drli pro se (za sebe). Takav polozaj se poceo nazivati imenom possessio koje po objasnjenju rimskog klasicnog pravnika Labeona (I, 41, 2, 1, pr.) podseea na onoga koji sedi sa pravom. Iz njega su se tokom republike razviIi i pojam svojine proprietas, dominium, i pojarn drZavine u klasicnom znacenju reci (possessio civilis i possessio ad interdicta). Do toga je moglo doei zahvaljujuei brzom razvitku prava i pravnih shvatanja u toku republike i opstem podizanju kultumog nivoa Rimljana U ovom periodu. AIi neposredne zasluge za to ima pretor, koji je, reSavajuei probleme koje su sirenje i razvitak drzave stvarali, stvorio interdikte, ekscepcije i actio Publiciana, kao posebna sredstva za zastitu izvesnih specijalnih slucajeva drlanja stvari. Interdikte je pretor stvorio reSavajuei problem zastite drlalaca pojedinih parcela ager publicus. Iako su plaeali neku vrstu zakupnine, oni nisu . smatrani za zakupce nego za pravom zastieene, savesne drlaoee. Medutim oni nisu mogIi, u slucaju uznemiravanja, upotrebiti rei vindicatio, jer nisu mogIi u postupku izjaviti da je stvar njihova. Pretor je resio problem tako . sto je sHorn svoje vlasti naredivao lieu koje uznemirava drlaoea da prestane sa uznemiravanjem i vrati eventualno oduzetu zemlju drlaoeu. Jedanput stvoren, interdikt je primenjivan i na sve druge slucajeve u. kojima drlalae, iz ma kojih razloga, nije mogao upotrebiti rei vindicatio. Ovakvo drlanje . naziVftlo, se sada possessio ad interdicta. Resavajuei, dalje, problem zastite drlaoca koji je do drlanja stvari dosao prostom tradicijom, pretor je stvorio exceptio rei venditae et traditae i actio Publiciana, koja je zatim primenji. vana na sve slucajeve savesne drlavine tj. drlavine koja ee, po proteku roka za usucapio, moei biti zastieena sa rei vindicatio. Ovi slucajevi drlavine nazvani su possessio civilis. Ostali slucajevi drlanja stvari, u kojima je drlalae imao apsolutno pravo na stvar, nazivani su sada proprietas (po »proprius svojina i bili su zastieeni sa rei vindicatio u kojoj se sada tvrdenje »meam esse aio«) odnosi na pravo a ne na drlanje, jer i svojina je sada "shvaeena kao pravo nezavisno od drlanja stvari. Tako je krajem republike definitivno formiran pojam svojine = proprietas kao apsolutno pravo koje deluje erga possessio kao zastieeni fakticki odnos prema stvari. Njiomnes i drlavine hove probleme, a narocito 'svojine, su klasicni rimski pravniei kazuisticki re8ili do najsitnijih detalja i dali resenja kojima su kasnija prava bazirana na privatnoj svojini do danas, mogla sarno malo da dodaju. Ali njihovu teorijsku definiciju i sistematizaciju i teorijsku obradu nacina za pribavljanje svojine dugujemo pandektistima. U poslednjim vekovima rimske istorije dolazi do znacajnih promena u svojinskim odnosima. Zajedno sa opstom feudaIizacijom rimskog drustva i svojina dobija feudalne eIemente, postepeno se udaIjuje od rimske kIasicne svojine i priblizava se feudaInoj. Kao posledica ovoga proeesa, gubi se opet razlika izmedu pojma drlavine i pojma svojine. Naziv svojina (proprietas, dominium) postepeno bavi potisnut nazivom drzavina (possessio). AIi on sa-
-
=
.135
da ne oznacava klasicnu rimsku ddavinu, nego feudalizirani oblik svojine na zemlju, koji je postao vladajuci. To sada nije u svojini vlasnika, nego u njegovom feudalnom posedu. 3. - Patrimonium (bona, in bonis esse). lako su tako kasno izgradili pojam prava svojine, Rimljani su vrlo ranD imali pojam imovine. lako je to apstraktan pojam, on je vrlo blizak primitivnom coveku koji je jos u gentilskoj zajednici i agnatskoj porodici ,navikao da pojedine stvari vidi sarno kao deo uslova za opstanak zajednice, sa kojom na taj naCin saCinjava celinu. Zato je za stare Rimljane familia izraz koji obuhvata u celini ljude i stvari, sadasnje i buduce. Za oznacenje imovine Rimljani su upotrebljavali, ali retko, izraz patrimonium. Mnogo cesce upotrebljavaju izraz »bona« i izraz »familia pecuniaque«. Ovaj drugi izraz u Zakonu XII tablica oznacava ce10kupnu imovinu jednoga paterfamilijasa i nastao je spajanjem dva naziva dye glavne grupe imovine starog vremena: naziva familia koji je oznacavao clanove agnatske porodice paterfamilijasa, robove, stoku i alate za obradivanje zemlje (a mozda i samu zemlju), i naziva pecunia, koji je oznacavao stado koje je paslo van kuce i van njene neposredne okoline. U starom ius civile, patrimonium je, kao sto etimologija recikaze, oznaeavao sarno bona paterna avitaque (imovinu nasledenu od predaka, »oeevinu i dedovinu«). No ovo stavljanje u specijalni polozaj stvari nasledenih od predaka, vrlo brzo se izgubilo i Rimljani su dobili jedno viSe trgovaeko shvatanje imovine, koje je omogucavalo razvitak prometa. Njih je iznad svega interesovala novcana vrednost koja se nalazila u stvari. Otuda nisu smatrali sastavnim delom imovine stvari koje nisu imaIe novcanu vrednost, a u for.mularnom postupku sve osude morale su u krajnjoj liniji glasiti na sumu novca. U poeetku su u imovinu ulazile sarno telesne stvari j sarno aktiva a ne i dugovi. Otuda se pri svim drugim prenosima celokupne imovine jednoga lica izuzev nasleda (pri adrogaciji, capitis deminutio itd.) prenosisamo aktiva a dugovi se gase. Tek posle pada republike, posredovanjem pretora, pocinje imovina da se shvata kao odnos aktive i pasive jednoga lica. 4. - Iura in re aliena. Svojina je osnovno stvarno pravo, a ona se od dnlgih prava u vezi sa stvarima Tazlikuje prvenstveno po tome sto je ona apsolutno pravo koje deluje erga omnes. Medutim, ovu karakteristiku u raznim periodima stekla 5U i neka druga prava pa se i ona svrstavaju u stvarna prava. To su pre svega sluzbenosti (servltutes). Neke odnose koji su docnije svrstani medu zemljiSne sluzbenosti (servitutes praediorum) poznaje jos Zakon XII tablica. Kad je izgraden pojam svojine, ove sluzbenosti su shvacene kao pravo razlieito od svojine ali sa zajednickom osobinom da deluje erga omnes, pa i prema svakom sopstveniku stvari koja je njihov predmet. Jedanput shvacene kao posebna pravna ustanova, sluzbenostJi su vremenom dobile nove vrste. Klasieno pravo, pored zemljiSnih slliZbenosti, poznaje: plodouzivanje (ususfructus), upotrebu (usus) i pravo stanovanja (habitatio). U postklasienom pravu su ususfructus, usus i habitatio dobili zajednicko ime liene sluzbenosti (servitutes personarum).
-
-
Drugo pravo koje je dobilo stvarnopravni karakter u klasicnom pravu bilo je superficies, tj. pravo eoveka koji je, po ovlascenju sopstvenika, podigao na njegovoj zemlji zgradu ad svog materijala. Njegovo pravo je prema 136
svim treCim licima delovalo kao svo.lina. Isti karakter dobila .le i vrsta dugoroenog zakupa zemlje za obradivan.le, ko.li .le praktikovan mnogo u prvim vekovima pdndpata: ius in agro vectigali, kao i kasni.le u dominatu praktikovani veCiti zakup zeml.le, emfitevza (emphitheusis). Isti karakter su, na.lzad, dobili, iako su imali potpuno samostalni razvitak, razni sluea.levi realnog obezbeden.la - zalozno pravo. Sva ova prava ima.lu kao za.lednicku karakteristiku to sto leze kao neka vrsta opterecen.la na tudim stvarima, sto ogranieava.lu u veco.l ili man.lo.l meri sopstvenika stvari a to ogranicen.le .le stva:rmopravnog karaktera, t.l. delu.le prema svakome pa i sopstveniku stvari, pa promena vlasnika nema nikakvog utica.la na n.lih. Zato su ova prava i nazivana za.lednickim imenom: stvarna
prava na tudim
stvarima
-
iura in re aliena.
Ovi pravni odnosi se ponekad naziva.lu »sektorska prava« eime se zeli istaci da ona, za razliku od svo.line, ne da.lu pravo na potpuno nego sarno na delimieno iskoriScavan.le stvari. Narocito titulari stvarnih prava na tudim stvarima ne mogu imati pravo raspolagan.la (ius abutendi) prema koriSceno.l stvari, jer se to pravo smatra neodvojivim od svo.line. Ali titulari ovakvih prava ima.lu, u najvecem bro.lu sluea.leva, pravo da raspolazu svo.lim pravirna. Sluzbenost se, na primer, moze preneti na drugoga prenosom svo.line na posluznom dobru, moze se naslediti sa n.lim. Zalozno pravo se moze preneti na drugoga prenosom potrazivan.la. Superficies se moze prodati, pokloniti, naslediti itd.
III. -
STVARI
1. - Pojam Stvar se obieno definiSe kao materi.lalni deo 'prirode ko.li ni.le eovek, a na korist coveku sluzi. Ova definici.la zasluzu.le viSestranu kritiku, ali se necemo ovde u to upustati. Pomin.lemo .le sarno kao antitezu rimskom shvatan.lu st;yari, ko.le .le hilo drugaci.le. Rec res, ko.lu su Riml.lani upotrebl.lavali za oznaku stvari, upotrebl.lavana .le u mnogo ra2)nih znaeen.la i u vanpravnom i pravnom reooiku. N.lenu pravnu definici.lu rimski pravnici nisu dali. Analizira.luCi niz situaci.la u ko.lima .le ree res upotrebl.lavana u pravnom reeniku Riml.lana u raznim periodima, mnogiautori su pokusali da definiSu rimsko shvatan.le stvar.i. Tako, na primer, itali.lanski romanista s kra.la proslog i pocetka ovog veka Bonfante kaze da .le stvar ».ledna celina, ko.la se nalazi van sub.lekta prava, ima ekonomsku vrednost i u drustveno-ekonomskom saznan.lu se po.lavl.lu.le kao samostalna, shvacena kao ob.lekt prava«. Ni .ledna od definici.la ko.le, su meni poznate, ne moze se u potpunosti prihvatiti, sto .los .ledanput dokazu.le tacnost rimske izreke ol1tnis definitio periculosa est (svako definisan.le .le opasno). Analiza Qvih definici.la kao i analiza tekstova rimskih pravnika, ukazuje na sledece bitne elemente rimskog shvatan.la stvari kao ob.lekta prava. 1) Stvar ni.le sarno materi.lalni deo prirode nego su to i »incorporalia« (Cicero, Top. 5. 26 i 27; Seneca, Bp, ad. Luc. 6, 6), bestelesne stvari, kao na primer: po.ledina prava i covekove aktivnosti. 2) Sa druge strane stvar ni.le svaki materi.lalni deo prirode, nego sarno ona.l ko.li .le dostupan l.ludima i 137
koji ima svojstvo da zadovolji neku covekovu potrebu. 3) I covek moze biti objekt prava stvar, i to ne sarno rob nego i slobodan covek u nizu situacija, kao sto su, na primer: prodaja liea alieni iuris u mancipium od strane paterfamilijasa i prodaja duznika trans Tiberim.
-
2. -
KJasifikacija
Sve stvari ne mogu biti predmet svih pravnih odnosa i ne ponasaju se na isti nacin u istom pravnom odnosu. S obzirom na osobine pojedinih stvari u ovom pogledu, izvrsena je visestruka klasifikacija stvari. Najstarija podela stvari kod Rimljana bila je podela na res mancipi ires nec mancipi. Ona je bila izvrsena s obzirom na ekonomski znacaj stvari, ali je imala vrlo veliki znacaj za pravne odnose. Doenije su sve stvari, s obzirom na razne tacke s kojih su posmatrane, deljene na: one koje mogu biti predmet privatne svojine i pravnih poslova i one koje to ne mogu (res in commercio i res extra commercium); pokretne i nepokretne (mobilia i immobilia), potrosne i nepotrosne; zamenljive i nezamenljive; deljive i nedeljive; telesne i bestelesne; proste i slozene; glavne i pripatke; supstanee i plodove; itd. Neke od ovih podela ne nalaze se tako formulisane u knjigama rimskih pravnika, aU su izvucene iz uzgrednih napomena. Zato ih mozemo smatrati rim. 'skim. o pojedinim klasifikacijama stvari necemo govoriti redom njihovog nastanka, nego redom njihovog znacaja. Zato cemo govoriti prvo 0 res in commercio i res extra commercium, jer su samo res in commercio predmet privatnog prava, pa sve sto se dalje govori 0 stvarima odnosi se samo na njih. Tako cemo odmah na pocetku odvojiti i iskljuciti res extra commercium koje su predmet javnog prava, koje mi ne proucavamo. 1. - Res in commercio i res extra commercium. Za oznacenje ovih kategorija stvari rimski pravnici su upotrebljavali izraze res in patrimonio i res extra patrimonium. No i jedne i druge izraze srecemo u njihovim delima u viSe raznih znacenja. Najcesce se izraz res extra commercium i res extra patrimonium upotrebljavaju u znacenju apsolutne neotudivosti i nesposobnosti stvari da, zbog svojih pravnih ili fizickih svojstava, budu predmet privatne svojine i pravnih poslova. Ali cesto oni oznacavaju stvari koje su relativno neotudive, tj. ne mogu ih pribaviti samo odredene kategorije liea, Hi stvari koje mogu biti predmet privatne svojine i pravnih poslova, ali sejU datom momentu ne nalaze ni u cijoj svojini. U ovom poslednjem slucaju . izraz res extra commacium oznacava tzv. nicije Hi napustene stvari res nullius ires derelictae. Gajus, govoreci 0 ovoj podell stvari, upotrebljava
-
-
izraz~ quae in nostro patrimonio mOnlum»res habetuT«.
sunt« i »res quae _va ..
nostrum patri-
!..
Stvari mogu biti iskljucene iz pravnog prometa Hi »bozanskim« zakonima (res extra commercium divini iuris), Hi »ljudskim« zakonima (res extra commercium humani iuris). Res extra commercium divini iuris .se naJaze pod$pedijaJl!nmn zaMiitom religije jer »pripadaju bogovima«. To 'su: 1. Res sanctae (lSVete1SItvari).Till spadaju: gradske zidine (zidovi ikOjl ograduju grad) i gradske kapije, koje su proglasene za sv~te stvari, jer je bilo neophodno staviti bezbednost grada 138
pod !Ilarocitu zastitu; zatim, mede izmedu njiva, koje su proglaSene za svete iz staranja za zastitu svojine na zemljiStima. 2. Res religiosae s:u stvari poosveeene boZanstvima nizeg ranga {diUsama mrtvih i porodicnim bogOlV'ima). Naj2lMCaj.niji' su od njih grobovi. Protiv 0II1Qga:k:oji pmvoj,i.i ma koje zern1J1iste na kome se nalazi grob, mogao je svaki gradanin, ll1e dokazujuci neposredni interes da se presuda donese, podici tufbu i traziti kaznu. Pod uticajem hriscanstva u postklasicnom pravu grobovi vise ne SlPadaju u OViU ,kategoriju. 3. Res sacrae Sill stvari iPOS'VeceneibQgov.iJma 'ViSega !NIII1Jga. Tu spadaju hramovi i stvari potrebne za vrsenje kulta. Proglasenje stvari za res sacrae i odu.U.rnanje ovoga svojs'tva nekoj stvari, vrseno je uvek na osnovu specijalnog zakona, uz specijalni ceremonijal, i ucesce pontifeksa maksimusa i jednoga od najviSih magistrata. Res extra commercium humani iuris GajlUS deli na dive grope: res publicae i res universitatis. Jusitinijanove Ins1Jittucije dOdajiU i rtreou /¥U!PIU res
-
communes. Res communes su Sltvar,ikoje su po oSIVIOjo'j PIlPirodi ll1uZneza fizWki zivot, pa moraju biti zajednicke svim ljudima - npr. vazduh,voda ~ fiore. Res publicae su S<1Narikoje :p.v.iIpadajudJrZ181V1i a n.amen1ene SIllostoj upotrebi - npr. putevi, IPristanista,reke (potoci mogu biti predmet privatne svojine), lPozoriSta, gimnazije, stadioni itd. Res universitatis su stvari koje Iprilpadaju mUll1~dpijama i drogm S1aII1lou,pra'W1lim jedinicama a imajiU i'S1:JU na:mell1u'kao i res publicae. 2. - Res maneipi i res nee mancipi. - Ova podela stvari je vrlo stara i verovatno vuce poreklo iz vremena kada se pocela stvarati individualna privatna svojina, odnosno kada se, uz porodicnu svojinu na sredstvima za proizvodnju za koja je postojao specijalni rezim raspolaganja, javila i individualna privatna svojina .sa potpunim i jednostavnim pravom raspolaganja nekim stvarima. U res mancipi spadala je zemlja u okolini Rima (ager Romanus), zgrade koje su na njoj. podignute i robovi, stoka i alatke koje sluie za njeno obradivanje. Kasnije su u res mancipi spadala i sva zemljiSta, zgrade, robovi, stoka i alat u Italiji a zatim i sluzbenosti ustanovljene na njima. U res nec mancipi spadale su sve ostale stvari: zemlje, zgrade, robovi stoka i alati van Italije, sva sitna stoka (ovce, koze, svinje) i sve pokretne stvari koje ne sluie za obradivanje zemlje. Formalna razlika izmedu ove dye grupe stvari bila je u tome sto se svojina na res mancipi mogla preneti na drugoga sarno putem svecanog 1'0stupka mancipatio Hi in iure cessio, dok se svojina na res nec mancipi mogla preneti svim svecanim i nesvecanim nacinima pa i prostom tradicijom. U praksi, medutim, Ova razlika je imala daleko yeti znacaj. Stvari koje su spadale u res mancipi sacinjavale su osnovna sredstva za proizvodnju u zemljoradnickom Rimu u prvim vekovima njegove istorije. Zato su Rimljani imali interes da te stvari zadrte sarno u svojim rukama i da ne priznaju pravo svojine nikome ko stvari takve vrste drti a nije Rimljanin civis. Tom cilju posluzila je posredno podela stvari 0 kojoj govorimo: svojina na res mancipi se mogla steCi sarno nacinima za pribavljanje svojine za koje su u ius civile bile predvidene svecane forme. Ove forme su bile pristupacne sarno Rimljanima, pa su sarno oni i mogli postati njihovi sopstvenici priznati ius civileom. Svakome drugome ko je do drtanja res mancipi dosao drugim putem, ius civile ne priznaje pravo svojine. Razume se da je ova razlika morala izgubiti znacaj kada su, u periodu razvijene razmene, slozene formalnosti mancipacije smetale prometu osnovnih sredstava za proizvodnju, i kada su i drugi narodi poceli da igraju znacajnu ulogu u rimskoj privredi. Prvi korak u tom pogledu ucinjen je time
-
139
sto zemljiSta u novoosvojenim provincijama nisu proglasavana za res mancipi. Znacajan doprinos tome ucinio je pretor stvarajuci tzv. pretorsku Hi bonitarnu svojinu, koja je prakticno omogucila da se ires mancipi pribave prostom tradicijom. Sa izjednacenjem svih slobodnih stanovnika Imperije i iScezavanjem razlike izmedu cives, latini i peregrini u prvim vekovima principata, izgubila je oya podela svaki prakticni znacaj iako se zaddava u pravnickim delima sve do Justinijana. U II veku n.e. jos jedini prakticni znacaj ove podele bio je u tome sto su zene za raspolaganje sa res mancipi morale imati auctoritas tutora.
3. - Pokretne i nepokretne stvarl.
-
Termini res mobiles .(:pokrettne
s~VI3Il1i.) ires immobiles (ne,poikJretne 1StMliI1i), lteoJiiljlSlkadf::m:lldaare podele Ii vezivanje z,naeajlIlih posled.ica za nju, :pqjavljuju se iteIk IIIiPQS1!kI1iasiCnom !pmVIIl.Alii.wo !I1aIno:su ne'ke nepQkretn:e stvairi u nekiim sllJucajevima imaJe poseban Ittretman. Tako, na
-
su pravnici delili na dye grupe: res se moventes, itj. ost:varikqje .sesame ikIre6u (SltQka,.rdbovi) d res mobiles u uZem SIIDliJsllu, ifj. pdkJretne st'V'airilkIoje5e Ille krecu same.
-
4. - Telcsne i bestelesne stvari. J05 Ciceron je .podviaeio da sve stvari mogu da se ,podele na one quae sunt, tj. ikoje po'SltX>jeknje se mogu videm i opi;pa'ti, i one quae intelleguntur, >tj.Ik,oje poiS'tOje samo IIIna50j svesti kao 5tO SU, IPO Ciceronovom navodu, ususfructus, tutela, gens. Gajus pm upotrebijava izraze telesne (corporales) Ii ,bes1JeII.esne(incorporales) lStVari i daje njihoV'U defilliciju. Corporales sunt res quae tangi possunt ('koje se mogu dotaCi) a incorporales SIll lOne quae tangi non possunt ,Me se ne mogu dotaOi) kiao Sto 00, (pO Gajevom nalV'odu: hereditas, ususfructus i obligationes. Ova padela ~i se sre6e i kod ~ Ik!laisIiOniihIi. ~ pIl"aIVnikJa, same S1Joooi lSIVeCeSCewnesto IIDZiva res incorporales kaZu pros'to iura. Interesantno je da medu pravima kOjR ~u bestelesne stvari rimski pravnici nikad ne pominju svojinu. Iz toga mnogi izvlace zakljuOke da po shvatanju rimskih pravnika, pravo svojine zajedno sa stvari koja je njen predmet, ulam ,u res corporales. PiraktiOni mafuj ove podelle je 1>io u l!Jome SIto se samo na res corporales mqgla imati driavina i sto su se samo one mogle IpIiibav,uti Itm.'dicijom Ii uwkapijom. Ustanova quasi possessio ;dmavWa bestelesnih lS.waai, stvorena je tek IIIp~ jpm'VU.
-
140
I l
-
-
5. Res quae numero, pondere, mensurave consistunt. Za ovu grupu stvari se cesto upotrebljava i izraz res fungibiles (zamenljive stvari), ali on nije nastao u rimskom pravu nego je prvi put upotrebljen u XVI veku. To su stvari ciji pojedini primerci po svojoj prirodi nemaju svoju individualnost, ne razlikuju se od drugih primeraka iste stvari. Njihovi nazivi su gradivne imenice pa se ne mogu odrediti, ne mogu biti predmet pravnog posla, ako se uz njihov naziv ne navede broj, duzina Hi tezina. Tako npr. vino ne moze biti predmet pravnog posla, ali 5 litara vina mogu; platno ne moze, ali 5 metara platna moze, kruske ne mogu, ali 5 kgr. krusaka moze, itd. Te stvari su po svojoj prirodi takve da je coveku obicno svejedno koji primerak te stvari dobija. Zato se ove stvari u pravnim poslovima obicno odreduju ne pojedinacno, nego po vrsti i broju Hi meri. To su na primer: rami komadi novca iste vrednosti, dve Hi viSe jednakih amfora is tog vina itd. Zato sto su najcesce odredene po vrsti, ove stvari su rimski pravnici cesto nazivali i genera. Suprotno ovim stvarima, sve druge ,stvari koje obicno imaju svoju individualnost, po kojoj se i odreduju u pravnim poslovima (kao sto je kuca, zemlja itd.) nazivaju se res quae numera, pondere, mensurave non consistunt, Hi species, Hi po srednjovekovnoj terminologiji, infungibiles (nezamenljive). Vrlo cesto stranke su neposredno Hi posredno odredivale da li predmet pravnoga posla tretiraju kao species Hi kao genera. Pri tom one nisu bile vezane
za uobicajeni
tretman
stvari
ni za njenu
prirodu
-
njihova
volja
tu,
kao i u mnogim drugim slucajevima u obligacionom pravu, ima ,primat. Tek ako one niSta nisu ugovorile, i ako se 0 njihovoj volji ne moze llliSta posredno zakljuciti, primenjuje se uobicajeni tretman stvari odreden njenom prirodom. Pitanje je vrlo vamo zbog pravila genera non pereunt (stvari odredene po vrsti ne propadaju) koje je vazilo kod pitanja odgovornosti za slucajnu propast predmeta obligacije. Zato, na primer, ako propadne individualno odredeni predmet obligacije, nastupa nemogucnost izvrsenja obligacije, a ako propadne predmet odreden po vrsti koji je duznik pripremio da bi izvrsio obligaciju, nece nastati nemogucnost izvrsenja obligacije sve dok duznik moze nabaviti drugi primerak predmeta iste vrste. 6. - PotroSne i nepotrosne stvarl. - Potrosnim stvadma Rimljani su smatrali stvari cija normalna upotreba dovodi do promene njene sustine. Ostale stva'I"isu nepotrosne. Ali izgleda da nije postojala potlpuna saglaSl£lost pravnika u tome da li je nuino da stvar promeni suStinu /POsleprve Uipotrebe Hi posle upotrebe kroz izvesno IVreme.To proistiCe 12 ,poznate nesaglasnosti Ulpijanovog teksta u Digestama i Institucija u pitanju da li je odelo 1P0trosna Hi nepotrosna stvar. ,Posebnom vrstom potrosnih stvari Rimljani SUismatrali novae: njegova sustina se upotrebom De menja, ali onaj koji ga trosi moze to sarno jedanput uraditi. Za njega je ta ''suma Dovca potrosena. 7. - Deljive i nedeljive stvari. - Deljive stvari su one koje se mogu rastaviti na delove, ali tako da svaki deo zadrli svoju ekonomsku funkciju i da Se moze opet upotrebiti za istu namenu. Sve druge stvari su, sa gledista ;prava, nedeljive. Pitanje da li je jedna 'stvar deljiva Hi nedeljiva bilo je vaZno pri tuzbama za podelu zajednice (opr. actio familiae erciscundae), 8. Proste i slozene stvari i universitates. ~roste stvari su Rimljani definisali
-
'kao genus
corporum
quod
continetur
-
uno
spiritu
=
iStJvIailii Jroje
Sill
nadahnlUte jedniIIn duhom, tj. stvari koje su posebna IPrirodna celina. Slozene su stvari genus corporum quod ex contingentibus, hoc est pluribus inter se cohaerentibus constant = ,koj iSIUsastavljene od sastavnih delova, sto 141
-
znaci od viSe stvari koje su meausobno spojene tako da stvaraju novu stVaJr sa posebnom llWilIlenJI11. Universitates su SItva!I1iquod ex distantibus constant, ut corpora plum non soluta, sed uni nomine subiecta = koje su
sastavljene od raznih stvari tako da je svaka sacuvala ,svoju: individuaLnost a samo imenom su spojene. To je slueaj, na IPrimer, sa stadom, bibliote:kom i dr. Podela universitates nil universitates rerum. roj..skup stvari koje i fizicki sacinjavaju eelinu i universitates iuris, Itj. stvallii Ikqje lire sacimjaJVaIjlll fizi6k!u ceIl'ililnJu, ne lIlailJarlese mjedn'O II1Iadednom melStiu, irrego ISIUISIa!II1O ~ jene istom pravnom sudbinom (npr. naslede, miraz, imovina jednog liea) nije rimska, ni,ti su termini rimski, vet pandektisticka.
9. - Deo stvari (pars) i pripadak (accessorium). - Rimski tekstovi
govore cesto 0 delovima stvari, na'Vodeti niz primera, ali ne daju njihovu jefinieiju. Il primera koje daju moze se zakljueiti da su ikao deo smatrali stvar koja dopunjava drugu stvar, omogucuje joj ispunjavanje njene namene, usavrsava je Hi ulepsava. Pri tom ona moze biti ugradena u drugu stvar, fizicki joj dodata Hi sasvim odvojena. Tako, na primer, kao deO' Rimljani su smatrali: stablo vinove loze, slike na zidu, dubre za obradu zemlje, vaze u kO'je je usadeno drvece u basti, olO'VOkO'jim je lPokrivena kuca, jarbol na brodu, drvO' od koga je napravljen brod iM. . Kao pripadak (accessorium) glaMne iStvaJri, RJiml~amdISIUISttIlJaJtII1aI 0idJv0.. jene,
samostJalme
iStvaJri, koje
SIUDJaiIIleID!jeneda omogIUCe illi dla!kSaijlll l!JIPOtirebu
glavne -stvari i ispunjenje njenog ekonomskog eilja. Tako na primer kao pripadak smatrani su robovi, stoka i alati namenjeni rza obradu zemlje (instrumenta fundi, amfiore uz vino itd. PI1ipadnik je suprotstavljen delu IStvari, koji integrira stvar, dovrsava je. Jedna stvar koja se -nalazi sa drugom Hi uz drugu bila je u tekstovima navedena Hi kao pars Wli\kaIoaccessoriUlID, aiIIipreeizan kriterijlUlID. za njihovo razvrstavanje u jednu Hi drugu grupu, ne moze se utvrditi. 0 pravnim posledieama O've razlike postoje razna miSljenja, kO'ja prO'isticu iz razlicitog tumacenja ,tekstova. Nesumnjivo je da su delovi stvari pratili pravnu sudbinu glavne stvari (ako se npr. ugovara kupovina glavne stvari,
ne moraju
se 'Pominjati
njeni
sastavni
delO'vi
-
O'ni -sa :po svojoj
IPd-
rodi obuhvaceni). Za pripadaik (accessorium) ItJoje iSIpOl1IlO.Preovladuje misljenje da su pravilo accessorium sequitur principale .(lPrtpadak prati pravnu sudbin glavne' stvari) stvorili pandektisti a da je u rimskom IPravu vazila suprotna pretpostavka (da pripadak ne prati pravnu sudbinu glavne stvari). Naravno, stranke su mogle suprotno ugovoriti. Rimljani nisu znali ni izraz ni IPojam lPertinencije kO'ji je stvoren pod uticajem germanskog IPrava i imao lVeliki ZIlacaj u srednjovekO'vnO'm pravu. TO' su samostalne stvari koje su vezane za drugu, glavnu stvar pravnom sud6inom pa se O'd nje IPravna ne mogu odvojiti. Ta:kav IPO'lozaj su imale stvari namenjene obradi zemlje u kom -slucaju je ustanova pertinencije imala za cilj da ih ucini neO'tudivim kao i feud i time spreci njegovo O'sipanje i osiromasenje.
-
-
10.- Plodonosnestvari i plodovi. Kao IPlodonO'snustvar res fructitera - R!imlj,anjsu smatmilii SlVakuswar IkJdjaje \POSV1OIjlC)j lPI'irodi iiJlipo pravnim propisima bila ill stanju da proizvede novu stvar Hi stvori prihode. Ta novapoizvedena stvar i prihod nazivan!i su pilodovii- fructus.U prvom 0' fructus naturales = IPI'wdnim. = 'g1I'adaJnSlkrlmiPLodoV:ima.
sluCa:jlll se govorilo
o fructus
civiles
!Pliodmrjma, a III dimgom
Rimski ,pravnici su vrlo detaljno O'bradili pitanje !kome i u 'kO'mmomentu IPripadaju plodovi jedne stvari. U vezi sa ,tim razliikovali su nekolikO' situacija. Fructus pendentes su pJodiQvijos neodvO'jeni od supstanee. Za njih je V'aZilliopravilo;
fructus
pendentes
pars
fundi
videntur
=
noodVlOjend pIb-
dovi se smatraju sastavnim delom rzemlje. Fructus separati iSIUpk)dov1i 00vojeni O'ds-upsmnce. Oni posItajlU samoiSItiaIInest:v'a!l1ii iPI'00me1:iP
IV.
-
SVOJINA
1. - Oblici svojine Oblik svojine koji su Rimljani poznavali kroz celu svoju dugu istor.iju i koji je predstavljao osnovu njihovog ekonomskog i drustvenog zivota, bila je privatna svojina u nekoliko varijanata, medu kojima je dominium ex iure quiritium (kviritska svojina) nesumnjivo najvaznija. Medutim, u prvom periodu njihove istorije zaticemo i neke oblike svojine koji nose jos uvek izrazite osobine drustvene svojine, donete iz prvobitne zajednice. Narocito znacajnu ulogu u ekonomskom zivotu u prvim vekovima rimske istorije igrala su dva ovakva oblika svojine: svojina gensa na velikim kompleksima pasnjaka i suma, koji se nazivaju ager gentilicius, i svojina konsorcijuma. Sa druge ~trane, u poslednjim vekovima rimske .istorije, paralelno sa opstom feudalizacijom rimskog drustva, 'postepeno se u svojinske odnose uvlace sve viSe elementi feudalne svojine. Poseban pravni polozaj' i poseban istorijski znacaj u toku republike imala je zemlja osvojena od neprijatelja - ager publicus i solum provinciale. Svi ovi oblici svojine su bili regulisani sa ius civile, sto znaci da su njihovi titulari mogli biti samo cibes i latini. Svojinski odnosi peregrina, koji subili vrlo sarenoliki, biH su regulisani lokalnim obicajima provincija. U ovom odeljku necemo govoriti 0 kviritskoj svojini (dominium' ex iut"e quiritium) nego samo 0 ostalim oblicirna koje smo pomenuli. 0 njoj cerna govoriti u posebnom, sledecem, odeljku a i sve 8tO u knjizi govorimo . o ~vojini ne navodeci 0 kom se obliku radi, odnosice se na nju.
2. -
-
Ostaci druStvene svojine
-
a. Ager gentillcius. Rimska tradicija zabelezena u Livijevoj istoriji govori 0 tome da je osnivac Rima Romulus podelio svim gradanima po dva jugera (pola hektara) zemlje. Ovaj podatak zbunjuje veliki. broj istoricara zbog suviSe malog obima zemljiSnog poseda koji je svaka porodica dobila, koji, sa primitivnom tehnikom obrade kojom su raspolagali, zaista nije mogao ishraniti ni najmanju i najvredniju porodicu. Sa druge strane taj podatak zbunjuje mnoge istoricare zbog toga 8tO pokazuje da su svi stanovnici Rima, i patriciji, i plebejci, imali podjednake zemljiSne posede, pa se pitaju u cemu je ekonomska osnova vlasti patricija nad plebejcima. Zato veliki broj . istoricara pokusava na razne naCine da porekne istinitost ovog podatka sacuvanog tradieijom. Medutim, problem se potpuno resava ako se uzmu u obzir tri poznate cinjenice: prvo, da je glavno zanimanje Rimljana toga vremena stocarstvo, a zemljoradnja sarno njegova dopuna; drugo, da je stoka gajena na nepodeljenim gentilskim pasnjacima i 8umama (ager gentilicius); i trece, da su Rimljani toga vremena, pokoravajuci okolna plemena i pretvarajuci prezivele njihove clanove u plebejce, razarali njihovu gentilsku organizaciju i oduzimali im stoku, 8'ume i pasnjake. U takvim uslovima dva jugera zemlje za patricija, zajedno sa stokom i pravom koriScenja ager gentilicius, predstavlja bogatstvo u odnosu na plebejce, koji sem ta dva jugera zemlje nemaju niSta drugo. ~
143
Ager gentilicius su, dakle, pasnjaci i sume koji pripadaju celom gensu i koje svi njegovi clanovi imaju pravo da koriste srazmerno svojim potrebama i na naCin koji je utvrden starim obicajima. Najcesce to su nepodeljeni delovi stare teritorije gensa, ali vrlo cesto su oni uvecani teritorijama osvojenim sopstvenim snagama od susednih plemena Hi delovima zemlje dobijenim od ddave iz fonda dobijenog osvajanjima. Prava gensa kao celine na ovoj teritoriji su viSe politickog nego privatno-pravnog karaktera - to je teritorija na kojoj gens ima suverenitet, na osnovu koga je sam iskoriScava i iskljucuje sopstvenim snagama svakoga drugoga iz nje. Clanovi gensa, koristeCi ager gentilicius, ne cine to sa svojinskim osecanjem, na osnovu njega, i u granicama svoga svojinskog udela u kolektivu, nego to Cine na osnovu svog pripadniStva gensu, sa osecanjem koje iz toga proistice i koje nije svojinskp, i u meri koja odgovara njegovim potrebama i potrebama ostalih clanova gensa. Odnosi, dakle, na ager gentiliciusu su po svome karakteru drustvenosvojinski i to drustvenosvojinski iz perioda raspadanja drustvene svojine, kada je ona kombinovana sa privatnom svojinom i sluzi kao njena dopuna. U meri u kojoj je zemljoradnja zauzimala sve vaznije mesto u rimskoj privredi i u kojoj se sve viSe razvijala privatna svojina na zemlji, i u men u kojoj je gens sve viSe padao u zaborav, agel" gentilicius je bio sve viSe pretvaran u obradivu zemlju i deljen izmedu clanova gensa. Tako se on brzo gubio u korist kviritske privatne svojine, pa su se u drugoj polovini republike od njega sacuvala sarno jos neka imena koja su sluzila kao geografski nazivi teritorije. b. - Svojina konsorcijuma. - Vec smo videli u Porodicnom pravu da je u prvim vekovima rimske istorije bio vrlo rasiren, iako u propadanju, oblik porodice koji je predstavljao zajednicu imovine, zivota i rada nekoliko desetina bliskih srodnika i koji se nazivao consorcium. Svojinakonsorcijuma bila je u sustini privatna jer je, izmedu ostaloga, imala osnovnu karakteristiku privatne svojine radala je eksploataciju. Medutim, unutrasnji imovinski odnosi clanova konsorcijuma i njihov odnos prema porodicnoj imovini kao celini, imali su mnogo elemenata donetih iz drustvene svojine. Prava i duznosti clanova porodice u odnosu na porodicnu imovinu nisu se merila velicinom udela u njoj, nego samim clanstvom u njoj, radnim sposobnostima i potrebama. Nije ni postojao pojam udela u porodicnoj imovini stecenoj nasledem. covek se radao i umirao u porodici, u njoj sve zaticao i njoj sve ostavljao. Otuda shvatanje da je porodica vecna, da je porodicna imovina neprikosnovena i da je sveta duznost zivih clanova porodice da obezbe de potomke i sacuvaju porodicnu imovinu za njih. Pravo otudenja (ius abutendi) porodicne zemlje je potpuno nepoznato, a jos znatno kasnije, Zakon XII tablica je proglasavao za rasipnika, i oduzimao mu poslovnu sposobnost, lice koje je otudivalo paterna avitaque imovinu nasledenu od predaka. Para[elno 'sa raspadanjem konsorcijuma i njegovim deljenjem na manje porodicne grupe, dolazilo je i do njegovog deformisanja. I tako gde se zadrzavao, u njemu su se menjali unutrasnji svojinski odnosi clanova i pretvarali sve viSe u ortacke, u kojima se tacno znaju udeli i nasledna prava. Ako su braca ostajala da zive zajedno, izmedu njih je nastajala vrsta ortakluka koji
-
-
144
su mogla da zakI.1uce i druga lica. Ali i tad a kao tra.1ni ostatak starih odnosa, ostalo .1epravilo, 0 kome nam govori Ga.1us, da uvek kada se zakI.1uCiortakluk »ad exemplum fratruum suum« (pO primeru brace), t.1. po ugledu na konsorci.1um, takav ortakluk .1e societas omnium bonorum, sto znaci, stvara za.1ednicu sve sadan.1e i budl1ce imovine i zajednicl1 rada i namece clanovima speci.1aIne moraIne obaveze.
-
c. - Zaostali elementi drustvene svojine u familiji. U prvoj polovini republike konsorciuma prakticno viSe nema pa ni svojinskih odnosa ko.1i su vladali u njemu. Vlada.1uCi oblik porodice sada je familia koja poCiva na privatnosvojinskim odnosima. Ipak su svo.1inski odnosi 11 famili.1i, narocito kada se radi 0 unutrasn.1im medusobnim odnosima clanova porodice, dugo cuvali neke elemente drustvene svo.1ine preuzete od konsorcijuma. Tako, na primer, iako .1e pravo proglasiIo pater famili.1asa za neogranicenog gospodara »svoje« imovine, religija, obicaji i shvatanja su ga smatrali sarno privremenim upravIjacem porodicne imovine, koja pripada pod.1ednako precima, zivim clanovima i potomcima porodice.
3. -
DrZavna zemlja
a. - Ager publicus. - Speci.1aIan poIoza.1 imala .1ezeml.1a na Apeninskom poluostrvu ko.1u su Rimljani oduzeli od pokorenih naroda. Ona .1e smatrana za ddavnu zernIju i zato nazivana ager publicus. Man.1i delovi ager publicus u Italiji bili su u nekoliko navrata podeI.1eni u svojinu pIebe.1cima, a veliki deo bio .1e razliCitim putevima dat po.1edincima na koriScenje uz izvesnl1 periodicnu naknadu, ko.1a se u raznim slucajevima razlicito shvatala i nazivala. Pomenucemo neke vaznije od n.1ih. Neki delovi su bili pros to okupirani od patricija (ager occupatorius, ko.1i su smatrani
za prekariste
(precarium
=
ddavina
ko.1a .1e u svako
doba
mogla biti oduzeta i ni.1e se odda.1em mogla pretvoriti u svojinu) i morali su placati godiSn.1i canon. Drugi delovi su izdavani privremeno po.1edincima, grupama Ijudi ili opstinama za napasanje stoke, uz naplatu godiSnjeg kanona. Neke delove su izdali pretor, kvestor ili cenzor adsignaci.1om. licitaci.1om ili prostim dodel.1ivanjem uz obavezu placan.1a godiSn.1e sume nazvane vectigal. Delovi zemI.1e pored magistralnih puteva cesto su davani pojedincima uz obavezu oddavanja dela puta. U svim ovim slucajevima pribavilac .1e dobi.1ao neku vrstu ddavine, ko.1a se mogla otuditi i inter vivos i mortis causa, ali se nije mogla pretvoriti u svo.1inu oddajem. Iako je formalno svaki gradanin mogao dobiti deo ove zemlje, n.1en fond .1e bio vrlo nesrazmerno podeI.1en, tako da su po.1edinci ddali ogromne komplekse. Zbog toga su tokom republike Cinjeni mnogi pokusaji da se veliCina ovakvih poseda ograniCi a viSak po deli drugima. Jos u IV veku pre n.e. bio .1e donet zakon (lex Licinnia), ko.1i .1e propisao da niko ne moze zauzeti viSe od pet stotina .1ugera ddavne zeml.1e. Iz docnijih dogadaja se pak vidi da ta.1 zakon ni.1e bio postovan. Godine 133. pre n.e., na inici.1ativu Tiberi.1a Graha, izdat .1ezakon po kome je svako domaCinstvo moglo imati na.1viSe pet stotina .1ugera zemlje i .ios dvesta pedeset jugera za svakog sina. Ostatak zeml.1e trebalo je podeliti proleterima. Kao reakcija na ova.i zakon, donet je 111. god. pre n.e. zakon ko.1i .1ezabranio daI.1u deobu ddavne zemI.1e i definitivno 10 Rimsko privatno
pravo
145
.,
ucvrstio pravo svojine onih u cijim su se rukama nalazili pojedini njeni deJovi. Preostali delovi, koji jos nisu bili zauzeti od pojedinaca, bili su, u nekoliko mahova, deljeni u svojinu vojnim veteranima. Tako je, prakticno, likvidiran njegov fond u Italiji i pretvoren u dominium ex iure quiritium pojedinaca.
b. - Solum provinciale.- I osvojenazemljista u provincijama su, mada u drugom aspektu, smatrana ddavnom svojinom i kao takva nazivana provincijska zemlja (fundus Hi solum provinciale). Dna je delom bila ostavljena stanovniStvu provincije a vecim delom izdata pojedinim gradanima, koji su od nje stvaraIi latifundije. I jedni i drugi placali su za to godiSnju naknadu zvanu stipendium Hi tributum, koja je imala vise karakter poreza nego zakupnine. Jedan deo provincijske zemlje, narocito u provincijama koje su osvojene iIi umirene u periodu principata, bio je zaddan za upravnike provincija i princepsa koji su na njemu zasnivali posebne naCine obrade putem konduktora i kolona. Za razliku od ager publicus, ova zemlja se od pocetka smatrala kao stalna, za uvek dodeljena. Ali, posta se po ius civile u provincijama nije mogla imati kviritska svojina, pravo steceno na njoj pravnici su karakterisali kao possessio Hi kao ususfructus. U stvari to je bio polozaj sopstvenika sa pravom raspolaganja, koji mnogi smatraju posebnom vrstom svojine i nazivaju provincijska svojina. To se nesumnjivo moze reci za period posle Dioklecijana, posta je on nametnuo istu vrstu poreza na zemlju i u Italiji i u provincijama.
4.
-
Peregrinska
svojina
Kviritska i pretorska svojina su regulisane sa ius civile pa su je, prema tome, mogli imati sarno cives i latini. Medutim, i peregrini su imali u privatnoj svojini onaj deo zemlje, koju su im Rimljani, pri osvajanju, ostavili. Svojinski odnosi na toj zemlji, i na svim drugim stvarima koje su imali peregrini, bili su regulisani lokalnim obicajima provincije u kojoj se nalaze. Rimljani se u to nisu mesali. Najcesce se radilo 0 svojini slicnoj rimskoj, ali je bilo u raznim provincijama i mnogo drugih varijanti privatne i drustvene svojine, zavisno od stepena njihovog razvoja i tradicionalnih drustvenih odnosa koji su stvoreni pre njihovog ukljucenja u Rimsku ddavu. Bilo je vrIo interesantnih varijanti, ali se na tome ne mozemo zaddavati. Romanizacija prov.incija, koja se intenzivno obavljala u prvim vekovima nase ere, postepeno stapanje ius civile i ius gentium i imperatorsko zakonodavstvo, koje sc najcesce odnosilo na celu ddavu, a narocito Karakalina konstitucija, koja je priznala svim stanovnicima ddave pravo gradanstva, ucinili su da su se razlike u svojinskim odnosima u raznim provincijama postepeno gubile i sve viSe se stvarao jedinstveni sistem svojine po ugledu na rimski. Justinijan je sve te razlike izbrisao i stvorio jedan, i jedinstveni za celu ddavu, oblik svojine, koji je nazvan dominium Hi proprietas i zastiCen samo jednom tuzbom rei vindicatio.
-
5. -
Feudalizacija svojine u postklasicnom pravu
Citajuci Digesta Hi Justinijanove Institucije necemo primetiti nikakve bitne promene u shvatanju svojine u odnosu na klasicno pravo. Tu cemo naci klasicnu rimsku privatnu, kviritsku svojinu sa svim njenim elementima i 146
sredstvima kojima je bila zasticena i reguIisana. Medutim, ako detaljnije analiziramo imperatorske, pa i Justinijanove konstitucije, poslednjih, vekova dominata, i posmatramo pravila iz Digesta i Institucija koje se odnose na svojinu u njihovom svetlu i u okviru celokupnih drustvenih i ekonomskih odnosa u rimskoj drlavi toga vremena, videcemo da je shvatanje svojine pretrpelo znatne promene i da je ona dobila mnoge elemente koji je pribliZavaju feudalnoj svojini. Prvi od feudalnih elemenata unetih u klasicni rimski pojam svojine dosao je kroz ustanovu kolona. Kolon je vezan za zemlju koju obraduje i ne moze je napustiti, aIi je i vlasnik zemlje vezan kolonima koji se na njoj nalaze i ne moze ih ni u kom slucaju odvojiti od nje. Pravni polozaj kolona nije polozaj roba, koji je bio stvar koja sluzi za obradivanje zemlje, pa prema tome ni njen pripadak, jer kolon je slobodan covek, sub.1ekt prava sa pravnom i poslovnom sposobnoscu. On ima sub.1ektivno pravo da ostane na zeml.1i, sto rob ni.1e imao. N.1egov poloza.1 ni.1e ni polozaj zakupca zeml.1e, .1er .1e bio tra.1an i nasledan i ni.1e bio reguIisan pravilima obIigacionog prava nego pravilima stvarnog prava i .1avnog prava. N.1egov poloza.1 ni.1e bio ni poloza.1 sopstvenika zeml.1e, .1er .1eon na n.1o.1imao sarno usus i fructus aU nije imao najvazni.1a, sustinska ovlascenja sopstvenika nije imao nikakvo pravo raspolagan.1a zemljom ni inter vivos ni mortis causa. Njegov pravni poloza.1 se moze uporedivati .1edino sa poloza.1em feudalnog kmeta, kome je on bio vrlo bIizak. Sa druge strane, svo.1inska prava vlasnika latifundi.1e na ko.1o.1 zive koloni, nisu nikako prava klasicnog rimskog kviritskog sopstvenika, jer su ogranicena pravima kolona. On .1e imao ius abutendi, mogao .1e otuditi i za zivota i mortis causa tu zeml.1u, aIi sarno zajedno sa kolonima, ko.1e ni.1e mogao ukloniti sa zemlje. On .1e imao izvesno ius fruendi, imao je izvesno pravo pribiranja plodova, ali sarno u formi rente, sarno fructus civiles, jer ni.1e ni na ko.1i naein mogao sam obradivati zeml.1u na ko.1o.1zivi kolon, i pribirati sa n.1e prirodne plodove (fructus naturales). N.1egovo ius fruendi .1e mnogo bliZe feudalnom, nego klasicnom rimskom. Na.1zad, on ni.1e imao nikakvo ius utendi na zeml.1i na ko.1oj je zIveo kolon. Drugi od feudalnih elemenata dosao je kroz ustanOVl1 patrocinium. Covek ko.1i je »poklonio« svo.1u zemlju moenom vlasniku latifundi.1e u zamenl1 za pravo da svo.1uporodicu i imovinu skloni u slucaju opasnosti u zidine njegove vile i uz obavezu da sam l1cestvuje u odbijanju napada, dolazio je u sustini u polozaj sIiean srednjovekovnom vazalnom odnosn. Svoju poklonjenu zemlju on .1e od vlasnika latifundi.1e dobijao nazad na tra.1no i nasledno uzivanje. On je imao na n.1o.1svo.1e robove j kolone, koji su sarno preko njega bili potcinjeni vlasnjku latifundi.1e. On nije imao poloZaj kolona, jer je tu polusvoju zemlju, taj svoj poloza.1, mogao otuditi i poslovima inter vivos i mortis causa. Mogao ju je i napustiti i otiCi ma gde, ali sve to nije moglo imati uticaja na prava vlasnika latifundj.1e prema njo.1, ko.1a su vrlo bIiska feudalnim. Na.1zad i polozaj vlasnika latifundije je primjo mnoge javnopravne elemente koji su bili strani klasicnoj rimskoj svo.1ini a nalaze se na putu ka feudalnoj. Sa jedne strane on je u svojim svojinskim ovlascenjima ogranicen pravima kolona koji :live i rade na njegovoj zemlji, i pravjma ljudi u odnosu patrocinijuma sa n.1im. Ta prava su medutim, kao i ceo ta.1 odnos, vise javnopravnog nego privatnopravnog karaktera. Sa druge strane, n.1egova svojinska
-
1!)*
147
l ovlaseenja prema zemlji donosila su mu, name tala su mu izvcsna ovlaseenja prema ljudima koji zive i rade na njoj koja nisu svojinskog karaktera. Tako na primer, on je imao pravo i duznost da prikuplja ddavni porez od njih i u vezi sa tim izvesnu sudsku vlast i pravo kafnjavanja prema njima. On je imao potpuno pravo raspolaganja svojom zemljom ali otudujuCi je i prenoseCi je na drugoga, on je u stvari prenosio svoj polozaj na njoj, koji nije bio sarno svojinski, privatnopravni. B. -
PROPRIETAS - DOMINIUM EX IURE QUIRITIUM
1. - Pojam 1. - Elementi. - Privatna svojina je bila osnovni oblik svojine u Rimu Nju su Rimljani poznavali kroz eelu svoju istoriju i na njoj su izradili svoju moe, svoju slavu i svoje pravo. StaviSe, rimsko pravo je oeenjeno kao »najsavrsenija. . . forma prava koje pociva na privatnoj svojini« tako da mu »kasnija prava koja pocivaju na privatnoj svojini nisu mogla mnogo sta dodati« (Engels, Anti-Diring). Ipak, oni dugo, kao sto smo napred videli, nisu svojinu shvatili kao pravo odvojeno od stvari na kojoj se nalazi, nego su je shvatili kao fakticki odnos. Do shvatanja da je svojina pravo odvojeno od ddanja stvari i do odgovoarajueeg naziva za to pravo proprietas ili dominium - Rimljani su dosli, tek u drugoj polovini republike. To pravo bilo je priznato sarno rimskim gradanirna a regulisalo ga je i stitilo ius civile, koje je nazivano i ius quiritium. Zato se ovakva privatna svojina naziva i dominium ex iure quiritium kvicitska svojina. Drugim oblicima privatne svojine koji su bili regulisani zasteeni pretorskim pravom ili sa ius gentium, rimski pravci, videli smo, nisu nikada priznavali karakter svojine (iako su imali potpunu svojinsku sadrlinu i zastitu) niti su ih nazivali svojinom, vee su govorili 0 possessio, Hi ususfructus, Hi in bonis esse itd. Kviritska svojina je bila kazuisticki do tancina regulisana, ali rimski pravnici nisu dali definiciju prava svojine. Za to nisu ni imali prakticne potrebe. Sarno usput su govorili da je svojina »potpuna vlast na stvari« (plena in re potestas), a medu ovlasceniroa sopstvenika detaljno su obradili usus fructus i abusus. Na osnovu toga su srednjovekovni rornanisti i pandektisti izgradHi teoriju da se ovlaseenja rimskog sopstvenika mogu svesti na tci elementa: usus, fructus i abusus. Usus je pravo upotrebljavati stvar i izvlaciti ekonomske koristi iz nje do mere zadovoljenja svojih potreba i potreba svoje porodice. Fructus je pravo pribavljati sve prirodne i gradanske plovode od stvari (npr. skupljati plovode sa njive, podmladak od stoke i deeu ropkinja, Hi primati interes od novea datog na zajam, zakupninu za izdat pod zakup stan, zemljiSte Hi roba, itd.). Abusus je pravo raspolaganja sa stvari poslovima inter vivos Hi mortis causa (npr. ubiti konja Hi roba, zaklati oveu, prodati, pokloniti Hi zavestati stvar, zatm: usta-
-
-
noviti
izvesna
stvama
prava
-
slufbenosti,
zalozno
pravo
-
na
stvari
u
korist nekog drugog, zatim: napustiti, upropastiti Hi uniStiti stvar). Abusus je glavna karakteristika prava svojine, jer oba druga elementa mogu pripadati i drugim licima nesopstvenicima (zakupae stana, ili roba ima pravo upo148
trebe, zakupac zemlje ima pravo pripadati sarno sopstveniku.
2. -
Ogranicenja.
-
pribiranja
plodova
i t.sl.). ali abusus
lako su rim ski pravnici
govorili
moze
da je svojina
plena in re potestas, iako su bili formulisaIi pravilo: nullus videtur dolo facere qui suo iure utitur »nikakvo zlo ne moze napraviti onaj koji koristi svoje pravo flJ, 50, 17, 55), ipak ne treba misliti, kao sto se to dosta cesto radi, da su rim ski sopstvenici bili neograniceni, apsolutni gospodari na svojoj imovini, na kojoj su i sa kojom su mogli da rade sta su hteli. Mozda bi se to uslovno moglo reCi za svojinu na pokretnim stvar.ima i robovima u periodu republike i pocetku principata, ali za nepokretne stvari se to nikako ne moze reei. Nije bilo u istoriji niti ce ikada biti drustva u kome bi takvi svojinski odnosi bili moguci. Plena in re potestas je znacila u rimskom pravu u osnovi isto sto je znacila u svim vremenima i svim drustvima: potpunu vlast na stvarima u granicama konkretnih drus, tvenih ekonomskih i pravnih odnosa. Ovlascenja sopstvenika prema stvarima su neograonicena utoliko sto ona nisu pozitivno vec sarno negativno odredena; on moze raditi sa svojim stvarima sve sto mu nije zakonom Hi naredbom magi strata izricno zabranjeno. UkoIiko se tako ponasa, on, smatra se, nije nikome priCinio stetu. . Ovde neeemo govoriti 0 ogranicenjima koja su sQpstveniokoj volji Rimljana stavljali religija, tradicija, tffioralna shvatanja i pritisak javnog mnenja iako su to bili vrlo moeni regula tori, narocito u prvim vekovima rimske istorije, jer smo 0 tome govorili opsimo na drugom mestu. Naveseemo sarno neka od raznih ogranjcenja koja je nametalo pravo pocevsi od Zakona XII tablica do Justinijana. Vet pocevsi od Za'kona XII tablica ius civile je postavio mnoge granice so,pstveni6koj volji, koje su vazile sve do kraja rimske ddave. One su bile postavljene bilo u opstem interesu, bilo u interesu suseda. Primera radi navodimo neke vaznije od njih. U interesu suseda: sopstvenik njive je morao ostaviti neobraaene dye i po stQpe zemlje pored meae, t'I1peti da grane susedovog drveea, ako su vise od 15 stopa, prolaze na njegovo zemljiste, t11Peti da voda od izvora na susedovom zemljiStu otice IPreko njegovog zemljiSta ako joj je to prirodni tok, ne sme na svom rzemljistu IPreduzimati gradnje ,koje mogu stetiti susedu, mora otkloniti rusevine koje mogu naneti stete susoou, itd. U opstem interesu sopstvenik zemljiSta koja se nalaze pored reke Hi puta duzan je ostaviti jOOan ,pojas zemljiSta !pored obale i puta za opstu upotrebu; sopstvenici u gradu su morali graditi !kuee !po jednom odreaenom tipu; sopstvenik zemljiSta je morao tI1peti da se iz njegovog zem. IjiSta vade rude (s tim da dobije 10% zarade), ddava je mogla imrsiti eksproprijaciju zemljiSta i narediti rusenje graaevina, itd. U klasicnom pravu tome je dodata zabrana za nobile da imaju velike 'brodove i naredenje da deo imovine obavezno uloze u -zemljoradnju. U !pos-tklasicnom pravu su na metnuta mnoga ogranicenja u vezi sa vaaenjem ruda na tuaem zemljistu, i propisano je da ee sopstvenik koji ne obraauje svoju zemlju iIi ne popravIja svoju kueu, izgubiti pravo svojine u korist onoga koji to uradi, itd. Osim ovih konkretnih ogranicenja, rimski !pravnici su ,vee u klasicnom pravu postaviH opste pravilo »da ne treba sa zlom namerom kori-stiti svoje pravo« (»male
enim
nostro
iure
uti
non
debemus«
-
Gaius
1, 53). Ono
je nesto
stroZije formulisano u Digestama; >>nema OIPravdanja za onoga koji upotrebljava svoje pravo sarno zato da bi dmgome naneo stetu« (D, 6, 1,38; malitiis nail est indulgendum).
3. - Subjekt i objekt. - Kviritska svojina je bila ustanova ius civile pa se kao sopstvenik, subjekt mogao pojaviti sarno onaj kome je bio priznat ius commercii. To su pravo imali sarno cives sui iuris i pojedinci ili grupe latina i peregrina, kojima je to pravo bilo priznato za posebne zasluge Hi 149
-..
posebnim zakonom. Sporno je da li su svi latini mogli imati kviritsku svojinu. Kad su svi stanovnici ddave, u periodu principata, izjednaceni i dobHi pravo gradanstva i kada su liea alieni iuris dobila pravnu sposobnost, svojina je prestala biti privilegija Rimljana. Zato je sada retko upotrebljavan naziv kviritska svojina nego se 0 njoj, da bi se razlikovala od pretorske svojine, govorilo kao 0 dominium iuustum Hi dominium optimo iure. Predmet kviritske svojine mogle su biti sve pokretne stvari. On nepokretnih sarno one koje su smatrane za res mancipi a to su zemljiSta i zgrade u Rimu i okolini, a kasnije i u eeloj Italiji. ZemljiSta i zgrade u provincijama i robovi, stoka, alati i zgrade koje se nalaze na njima, nisu mogli biti predmet kviritske svojine, jer su smatrani svojinom ddave. Na njima je, kao sto smo malo ranije videli, postojao specijalni odnos koji je nazivan raznim imenima pa se naziva i provincijskom svojinom. Ova razlika se zaddala dosta dugo cak i onda kada je nestalo razlike izmedu ius civile i ius gentium i kada je nestaia razlika izmedu res mancipi i res nee mancipi. Tek u Justinijanovom pravu se izgubila sasvim razlika izmedu ova dva fonda zemlje i ove dye vrste svojine.
2.
-
Susvojina (condominium)
Ii Jedna od karakteristika rimske privatne svojine, koja je uostalom trpela siroke izuzetke u ustanovi tzv. provincijske svojine i u postklasienoj feudaliziranoj svojini, jeste iskljucivost: na jednoj stvari moze postojati sarno jedno pravo svojine. Medutim, vrIo cesto u Rimu je viSe liea imalo zajednicku nepodeljenu svojinu na jednoj stvari. Ovakva zajednicka svojina nazivala se susvojina - condominium. Susvojina nastaje Hi voljom suvlasnika (npr., kad zajednicki kupe stvar), Hi voljom nekog treceg (npr., kad de cuius postavi viSe naslednika - sanaslednici). Hi slucajno (npr., kad se prospe i pomesa brasno iz dva dzaka koji su pripadali raznim sopstvenicima). Susvojina nije dirala u princip iskljuCivosti svojine, jer je i u tom slucaju postojalo sarno jedno pravo svojine, a svi suvlasnici zajedno su sacinjavali sarno jednog njenog titulara. Medusobni odnosi suvlasnika i njihov odnos prema stvari bili su regulisani na sledeCi nacin: Pravo svakog od suvlasnika je po saddini isto kao da je svaki od njih sopstvenik i odnosi se na svaki deo stvari, sarno je one ograniceno pravima ostalih suvlasnika. Odnosi suvlasnika su odredeni procentima ucesca u svojini (npr.. jedan je suvlasnik na jednu treCinu, a drugi na dye treCine stvari) i to tako da svaki od njih ima odredeni proeenat svojine, isti proeenat ovlascenja na svakom delu stvari. Svaki suvlasnik moze svojim idealnim delom potpuno i samostalno raspolagati (pro dati ga, pokloniti ga, zaloziti ga, dati ga u miraz itd. - pribavilae tada postaje suvlasnik), ali ne moze ciniti akte koji predstavljaju raspolaganje jednim odredenim, realnim, delom stvari ili ogranicavaju raspolaganje jednim odredenim, realnim, delom stvari ili ogranicavaju prava ostalih suvlasnika (ne moze, na primer, osloboditi roba jer bi time lisio ostale suvlasnike njihovih prava prema tom robu, Hi ustanoviti stvarnu sluzbenost). Za raspolaganje ove vrste potrebna je jednoglasnost svih suvlasnika. Justinijan je ovu jednoglasnost zamenio veCinom i to ne prcma broju liea, vec prema velicini udela. 150
Svaki suvlasnik ima uvek pravo da trazi podelu stvari. U tu svrhu stoji mu na raspolaganju actio familiae erciscundae, ako je susvojina nastala nasledern, a actio communi dividundo, ako je nastalla drugirn naCinom. Susvojinu treba razlikovati od kolektivne svojine i podeljene zajednicke svojine (tzv. realne
-
susvojine).
Kod kolektivne
svojine
pojedinac
-
clan
kolektiva
nema nikakvo stvarno pravo niti ikakva ovlascenja prema stvari koja je predrnet kolektivne svojine. Svojinu i sva ovlascenja iz nje ima sarno kolektiv kao celina, a on ih iskoriscava preko specijalno ovlascenih organa. Kod podeljene zajednicke svojine svaki clan zajednice ima svojinu sarno na jednom odredenom delu stvari (npr. etazna svojina) prema ostalim delovirna nerna nikakvo stvarno pravo i nikakva ovlascenja.
-
3. -
Nacini za pribavljanje svojine (modus aquirendi) a.
-
Pojam i klasifikacija
Sopstvenik stvari najcesce se postaje: kupovinom, poklonom, nasledem, pribiranjem plovoda sa svoje stvari itd. Ali, iako smo zakljucili ugovor o kupoprodaji ili poklonu, ili sanlO pozvani na naslede posle smrti ostavioca, ili su sazreli plodovi na nasoj njivi, mi nisrno postali sopstvenici dok nam kupljena, poklonjena ili nasledena stvar ne bude pre data odredenim naCinom, ili dok plodove ne uberemo. Kupovina, poklon, naslede itd. su osnov naseg prava svojine (iustus titulus, iusta causa) a predaja stvari, ubiranje ploda itd. nacin pribavljanja (modus aquirendi). Tek ~ada se oba ova elementa - osnov i nacin - steknu, svojina je pribavljena. Bez jednoga od njih, nema svojine. Osnov svojine je: kupovina, naslede, svojina na supstanci (plodnosnoj stvari) itd. Zato cemo 0 njima govoriti na drugom mestu, u okviru drugih grana prava, a ovde cemo govoriti sarno 0 nacinirna pribavljanja, posta je to materija stvarnoga prava. Pocevsi od srednjevokovnih pravnika uobicajeno je da se. naCini za pribavljanje svojine dele na dye grupe: derivativne, tj. nacine pri kojima neko stice svojinu voljom ranijeg sopstvenika, prenosom svojine od strane starog sopstvenika novom, i originarne, tj. naCine kojima se stice svojina na stvarima koje nemaju sopstvenika ili ako ga imaju, nezavisno ili protivno njegovoj volji. Rimski pravnici nisu pravili ovu podelu. Gajus je, na primer, govorio da se svojina moze steci ili iure rzaturali (po prirodnom pravu, tj. po ius gentium) gde je ubrajao traditio, occupatio, accessio i specificatio. ili iure civili (po gradanskom pravu), gde je izmedu ostalog svrstavao manicipacio, in iure cesio i usucapio. NaCini koje regulise ius civile obuhvataju i nacine pribavljanja svojine od drZave pri prodaji ratnog plena i do dele pojedinih parcela ager publicus pojedinim gradanima. Sa nestankom razlike izmedu ius civile i ius gentium ova podela je izgubila svaki znacaj. Posto je prestala prodaja ratnog plen:l i besplatna dodela drZavne zemlje gradanima i posta se promenio polozaj drZave pri zakljucenju ugovora sa gradanima, nestali su i posebni nacini za pribavljanje svojine od drZave. Justinijanova kodifikacija pominje i formalisticke nacine mancipatio i in iure cessio, kojih viSe u praksi nema, ali teziSte stavlja na neforrnalisticke naCine koje je nekada regulisalo ius gel1tium. No iako nisu vrsili formalnu podelu nacina za pribavljanje svo151
.,
jine na originarne i derivativne rimski pravnici u nizu diskusija su posebno tretirali slucajeve prenosa svojine. pa mislimo da necemo biti daleko od njihovih shvatanja ako usvojimo uobicajenu klasifikaciju, pa govorimo posebno o nacinima za prenos svojine, a posebno 0 originarnom pribavljanju svojine, tj. prisvajanju stvari. Originarni naCini su nastali ranije i igrali su znacajnu ulogu u pravnom zivotu Rimljana u prvim vekovima njihove istorije. Zato cemo govoriti prvo 0 njima. Nacini za pribavljanje svojine od ddave nisu obuhvaceni ni jednom od ove grupe, pa cerna zato 0 njima govoriti posebno.
b. -
Originarno pribavljanje svojine
prisvajanje stvari
1. - Occupatio - Occupatio je pribavljanje svojine na stvarima koje ne pripadaju nikome iako spadaju u res in commercio, tj. mogu biti predmet privatne svojine. Takve stvari se nazivaju res nullius! i ima ih tri vrste: a) Stvari koje pripadaju strancu cije pravo svojine nije zagarantovano ugovorom sa Rimom, i stvari zauzete od neprijatelja ne u ratu vee u pljackaskim upadima pojedinaca Hi grupa privatnog karaktera na neprijateljsku teritoriju. Zauzimanje neprijateljske imovine u ratu ima specijalni naziv occupatio bellica. U pocetku je svaki vojnik postajao sopstvenik onoga dela neprijateljske pokretne imovine koju uzme. ZemljiSta, a tokom vremena i pokretne stvari, zauzete u ratu od neprijatelja, postajali su drzavna imovina i pojedinci je nisu mogli pribaviti okupacijom. b) - Stvari koje nikada nisu bile u privatnoj svojini iako spadaju u res in cOf/'1.rI1ercio.Tu su nekada spadala nenaseljena zemljiSta i sume i plodovi sa ovakvih zemljiSta i suma. Docnije su tu spadali sarno: divljac u sumi, ribe u moru i nova ostrva koja bi se pojavila u moru. Divlje zivotinje dok su na slobodi smatrane su sastavnim delom sume, pa nisu bile predmet posebnog prava svojine. Ubijanjem Hi hvatanjem one su izdvajane od sume i postajale predmet samostalnog prava svojine. Ali one nisu smatrane plodovima sume, pa za njih nisu vazila pravila 0 pribavljanju svojine na plodovima. To znaci da one odvajanjem nisu pripadale sopstveniku sume nego su postajale res nullius pa ih je, prema miSljenju koje je prevaglo, mogao pribaviti okupacijorn svako ko ih je uzeo u ddavinu, a to je najcesce bio lovac. c) - Stvari koje su nekada bile u privatnoj svojini pa ih je sopstvenik napustio (res derelictae). Potrebno je da se sopstvenik odrekne prava svojine tj. da napusti ddavinu stvari u nameri da se odrekne prava svojine. Ako ove namere nema, onda je stvar sarno izgubljena Hi zaboravljena i na njoj se ne moze steCi svojina okupacijom.
-
Po principu res nullius cedit occupanti, svojina na res nullius se pribavljala prostim prisvajanjem, sto znaci uzimanjem u ddavinu sa name rom da se zaddi za sebe. Donekle u slicnom polozaju se nalaze stvari slucajno Hi namerno skrivene u nekoj dn\goj stvari, aU tako davno da se viSe ne moze ustanoviti Cije su (dragocenosti zakopane u zemlju ili uzidane u zidove). Te stvari se nazivaju thesaurus (skroviSte). Po jednoj odluci Hadrijana skroviSte pripada na pola sopstveniku zemlje i. pronalazacu. Pre toga ono je pripadalo sopstveniku zemljista na kome je nadeno. Svojina se pribavlja u momentu kada je stvar pronadena. 152
-
2. Pribavljanje svojine na plodovima. - Dok su plodovi neubram, neodvojeni od stvari iz koje su proizisli (ad supstancije), oni su njen sastavni deo i ne mogu biti predmet samostalnog prava svojine: one zajedno pripadaju vlasniku supstancije. Ali od momenta odvajanja od supstance, plodovi postaju samostalne stvari i, prema tome, predmet samostalnog prava svojine koje je ustanovljeno samim odvajanjem ploda od supstance. Tu se, dakle, odvajanje ploda pojavljuje kao nacin pribavljanja svojine, bez obzira ko je odvajanje izvrsio. Osnov takvog prava svojine je pravo iz koga se izvlaCi pravo na plodove. To je najcesee pravo svojine, jer u principu plodovi stvari pripadaju njenom sopstveniku od momenta odvajanja od supstance, bez obzira ko je odvajanje izvrsio, ali u izvesnim slucajevima mogu pripasti zakupcu emfitevti, plodouzivaocu ili savesnom drZaocu stvari. a) - Zakupac postaje sopstvenik odvojenih plodova ad momenta kada ih uzme u drZavinu (percepcijom), prema tome ne samim odvajanjem. Rimski pravnici su smatrali da u ovom slucaju postoji tradicija plodova, Cija je causa traditionis ugovor 0 zakupu, sto znaCi da su rimski pravnici ovaj slucaj smatrali derivatnim, a ne originarnim nacinom pribavljanja svojine, b) - Emfitevta pribavlja svojinu na plodovima, isto kao i sopstvenik supstancije, samim odvajanjem plodova od stvari. Razlika izmeou prvog i drugog slucaja najbolje se oseea u slucaju kada lopov obere i odnese plovode. U tom slucaju zakupac, koji pribavlja svojinu tek uzimanjem odvojenog ploda u drZavinu (a u ovom slucaju on nije mogao da uzme u drZavinu odvojene plodove jer ih je lopov odvojio i odneo), nema nikakva prava prema lopovu, vee mora traziti zastitu od svoga zakupodavca, odnosno vlasnika sup stance. Emfitevta pak, koji postaje sopstvenik ploda samim odvajanjem, bez obzira na to ko je odvajanje izvrsio, postao je sopstvenik plodova od momenta kada ih je lopov obrao i prema tome ima pravo na svojinsku tuzbu protiv lop ova za povraeaj plodova. c) - Plodouzivalac pribavlja plodove tek uzimanjem u drzavinu, percepcijom, ali se ne tretira isto kao zakupac. U njegovom pribavljanju
rimski
pravnici
nisu
videli
tradiciju
vee neku
vrstu
okupacije
-
pribavljanje svojine nezavinso od volje sopstvenika supstance, prema tome originarno. d) - Savesni drZalac, koji veruje da je sopstvenik stvari iako to nije, pribavljao je u preklasicnom pravu plodove samim odvajanjem, ali ne u svojinu nego u savesnu drZavinu. U klasicnom pravu on je smatran sopstvenikom taka pribavljenih plodova, sto je imalo za posledicu da nije bio obavezan da ih vrati sopstveniku supstance, aka se on pojavi. U Justinijanovom pravu on je bio obavezan da vrati sarno one plodove koje u momentu kad ih sopstvenik supstance trazi, nije jos potrosio (fmctus extantes). 3. - Accessio (prirastaj). - Ako jedna stvar postanc sastavni deo druge stavri, ona prestaje da bude predmet samostalnog prava svojine. Ako su obe spojene stvari pripad~le is tom sopstveniku, prirastaj ne dovodi do promene sopstvenika. Ali ako su pripadale raznim sopstvenicima, onda stvar koja je prirasla menja sopstvenika a prirastanje se pojavljuje kao nacin pribavljanja svojine - accessio. Rimski pravnici su sve slucajeve spajanja stvari delili u tri grups: spajanje dye nepokretne stvari, spajanje dye pokretne stvari i spajanje pokretne i nepokretne stvari. Prirastaj nepokretnih stvari nastu,ipa: kada reka naslaze nanos na abalu i time uveca zemljiSte koje se nalazi .pored obale (alluvia); kada reka premesti jedan komad zemljista sa jedne parcele na drugu (avulsia); rkada reka 153
.,
n
ise knjiga Hi na tudem platnu naslika slika i s1.). U tom slucaju se smatralo da obe stvari pripadaju sopstveniku vaznije od njih. U raznim slutajevima i raznim v'remenima bilo je razlicito shvatanje vaznosti stvari. Tako, za vreme Gaja slika je smatrana vaznijom od platna a pergamenat vaznijom od teksta napisanog na njemu. Prirastaj .pokretne stvari nepokretnoj je najcesci. To je npr. slucaj kada se poseje seme u zemlju, posadi drvece, ,sazida zgrada itd. U svim ovim slucajevima zemljiste je glavna stvar i u pitanju svojine se primenjuje princi.p: "Superficies solo cedit
-
Specificatio postoji onda kada se na4. - Prerada (specificatio). pravi nova stvar (species nova) oct 'Vec potSIrojeeeg materijala. Ako to uradi sopstvenik ili neko drugi koji je to uradio za racun sopstvenika, ne nastupa nikakva promena u svojini. Pitanje se postavlja jedino u slucaju ako je stvar preradilo lice koje nije njen sopstvenik a nije je preradilo za racun sopstvenika. Sabinijanci su, isticuci princip: sine materia nulla species effici potest (bez materije se ne moze niSta napraviti), smatrali da preradena stvar treba da pripadne sopstveniku materijala. 'Prokuleanci su, dajuci veei rznacaj I'adu, imali obratno misljenje. Drugo misljenje je tokom vremena sve viSe primenjivano, 'paralelno sa sve veeim uocavanjem vrednosti rada. iPreradivac je uvek, medutim, bio duzan da naknadi sopstveniku vrednost materijala. Justinijan je usvojio srednje reSenje: ako se nova stvar moze vratiti u predasnji obJ.i.k, preradena stvar pripada sopstveniku materijala, ako ne m&e, onda pripada preradivacu. 5. - Confusio i commixtio. - Rimski pravnici su smatrali posebnim slucajem originarnog ,pribavljanja svojine mesanje dye stvari koje su teOne ili ta'kve da se mogu razliti (brasno, zito). U stvari tu se ne radi 0 pribavljanju svojine, posto mesanje ovakvih stvari ne stvara novu stvaI', novu species, ll1ego usled toga nastupa; Hi tzv. communio pro diviso, fVj.sva1ki od sopS'IJ\reIIJi:ka zadlrZava nediill1IJJutosvoje jp'I'aIVosvoji.ne ll1a pomeSatnIOIIlde1IJuIi moZe ga O9t!variIti is'Voji!I1s'komlbuzbom; IiN ItZv. communio pro indiviso, tj<. sopstvenici pomesanih stvari .postaju sopstvenici na celini u odgovarajucoj sI'arzmeri. Ako mesavina stvara now stvaI', onda je to specificatio.
6.
-
Odrlaj.
-
a. Usucapio.
-
Zakon
XII
tablica
je propisivao
da
svako lice koje iskoriscava jedno zemljiSte u toku dva leta a os tale stvari u toku jedne godine dana, smatra se sopstvenikom tog zemljiSta Hi stvari, bez obzira na koji je nacin doslo do drZavine tih stvari. Ovaj nacin pribavljanja svojine zvao se usucapio (od usu capere = pribaviti upotrebom). Nikakav dI'ugi uslov i nikakva ogranicenja nisu postojali u prvim vekovima rimskoga pra. va za ovakav nacin pribavljanja stvari. Ovakav propis Zakona XII tablica, koji u prvom momentu zbunjuje, jer omogucuje prigrabljivanje tuae imovine i mnoge druge nepravde, postaje potpuno razumljiv ako se posmatra u uslovima u Kojima je donet i ako se uzme u obzir cilj koji je usucapio tada imao da ostvari. Posta je to bio propis 154
Zakona XII tablica, njega su mogli, da koriste sarno gradani Rima. Rim je, pak, tada bio mala i vrlo siromasna sredina u kojoj se takoreCi za svakoga znalo sta ima i za svaku stvar znalo Cija je. Sa druge strane siromastvo je Cinilo da skoro niko nije mogao zaboraviti da svoju stvar trazi ako se nalazila kod drugoga, niti je mogao dopustiti sebi luksuz da je na godinu dana, odllonso dye prepustiti drugome na uzivanje. Zato sn slucajevi pribavljanja svojine na ovaj naCin bili sigurno vrlo retki, ako ne i nepoznati. U svakom slucaju tvorci Zakona XII tablica ih nikako nisu imali u vidu. Cilj ove ustanove bio je tada dokazivanje i ucvrscenje prava svojine, narocito na zemljistima stecenim podelom ili prigrabljivanjem delova ager gentilicius ili neprijateljske imovine opljackane u ratu. Ona je jedna od odraza izjednacenja fakta ddanja i prava na stvari, karakteristicnog za shvatanje Rimljana ovoga vremena: dokazivanjem fakta ddanja, sto je vidljivo, dokazivano je pravo na ddanje. To je smisao odredaba Zakona XII tablica: ko dokaze da je pokretnu stvar ddao i koristio godinu dana a nepokretnn dye godine, dokazao je time svoje pravo na ddanje i koriScenje te st\'ari, koje inace postoji po nekom drugom osnovu. To potvrduje i Gaj jer kaze da je uzukapija ustanovljena zato da bi se sprecili veciti sporovi oko pitanja ko je sopstvenik neke stvari. Medutim, odredba Zakona XII tablica koja za usucapio nije trazila nikakve druge uslove sem proteka vremena, omogucila je kasnije u velikoj rimskoj ddavi sa promenjenim odnosima i shvatanjima mogucnost i praksu mnogih zloupotreba koje su dovodile do sticanja prava svojine putem pljacke i krada. Tako se usucapio poceo okretati protiv interesa sopstvenika: urnes to da ucvrscuje njihovo pravo, ozakonjivao je atak na njega. Zato je nizom zakona, pretorijskih intervencija i teorija, ciju istoriju je vrlo tesko pratiti sa sigurnoscu, bila ogranicena upotreba ove odredbe Zakona XII tablica. Istovremeno tim putem je usucapio definitivno postao sarno nacin za pribavljanje svojine. Vrlo rano onemoguceno je pribavljanje oddajem svojine na delovima ager publicus i na medama od 5 stopa, koje su Rimljani obavezno morali ostavljati izmedu svake njive. U toku principa i dominata ta je zabrana prosirena na imperatorska, crkvena i zaduzbinska dobra. Jedan zakon (lex Atinia) donet verovatno oko 200 godine pre n. e., propisao je da se uzukapijom ne moze pribaviti svojina na ukradenoj stvari (i to ni lopov ni ma ko, ko je posle krade dosao do ddavine stvari). Lex Plautia de vi, donet izgleda u vreme Marija i Sule, donee je istu takvu odredbu za silom oduzete stvari. Iz ove zabrane, prosirujuCi je, klasicni pravnici su izgradili teoriju da su za pribavljanje svojine oddajem potrebna dva uslova: 1. - Da se ddavina stvari zasniva na iusta causa, na zakonitom pravnom osnovu, da je dakle, pribavljena jednim od pravom dozvoljenih naCina za pribavljanje svojine. Pravni osnov je najcesce neki pravni posao upravljen na prenosenje svojine (npr. kupovina - tada se zove usucapio pro emptore, poklon tad a se zove usucapio pro donato legat usucapio
-
-
pro legato, miraz .- usucapio pro dote, itd.) koji zbog izvesnih nedostataka nije preneo svojinu vec sarno drZavinu. Nedostatak se najcesce sastoji u tome sto je stvar pribavljena a non domilw (od onoga koji nije imao svojinu vec sarno drZavinu) ili sto je res mancipi pribavljena prostom tradicijom. 155
,
2. - Potrebno .1e da .1e ddavina savesna (potrebna .1e bona fides), t.1. da pribavilac veru.1e da .1e pribavio svo.1inu, da .1e sopstvenik ili bar da ne zna da na stvari posto.1i istovremeno tuda svojina. To znaci potrebno .1e da je pribavilac u zabludi u pogledu val.1anosti pravnog os nova pribavl.1an.1a stvari, i 10 u zabludi bez svo.1e krivice. Jedino ako .1e 11 pitan.1l1 pribavl.1an.1e res mancipi prostom tradici.1om, ne trafi se zabll1da: pribavilac ce postati sopstvenik l1zukapi.1om iako zna da se radi 0 res mancipi i da stvar ni.1e pribavl.1ena nacinom mancipatio ili in iure cessio ida, prema tome, ima sarno ddavinu a ne i svojinu. Savesnost (bona fides) ISe 'lIvek pretpostavlja. Zato u sporn ,teret dokazivanja ipada na lice koje utvrdi da ona ne 1P0stoji. Savesnost treba da postoji u momentu uzimanja stva'ri u drlavinu. Jedino kod kupovine i prodaje potrebno je da savesnost postoji i u momentu zakljucenja ugovora. Ako drzalac docnije postane nesavestan, tj. ako docnije sazna da, nije sopstvenik stvari, to nema nikakvog uticaja na uzlhkapiju; on ce po isteku roka IPribaviti svojinu, jer se prirnenjivalo IPraviIo: mala fides superveniens nOIl nocet = doaniije ipridosla nesavesnost ne nanosi 'stetu.
Klasicn~ pravnici su izgradili i teori.1u tzv. prekida uzukapije. Uveden .1ezahtev da lIsucapiens ddi neprekidno stvar kroz celo vreme tra.1anja roka potrebnog za llsucapio. Ako izgubi ddavinu ma i za jedan dan, nastupa tzv. prekid, i celo do tada proteklo vreme nema viSe nikakav znaca.1, pa od momenta kada usucapiens opet dobi.1e ddavinu stvari, pocin.1e teCi novi rok. Isto tako nastupao .1eprekid kada pravi sopstvenik stvari, uz speci.1alne formalnosti (npr. odlomi granu sa drveta ko.1ese nalazi na zemljiStl1) manifestu.1e svo.1u vol.1u da zaddi zemlju za sebe. Ono sto modemo pravo naziva »obustava zastarelosti« (sluca.1evi kada se tok zastarelosti sarno zal1stavlja za jedno vreme i posle toga nastavl.1a) nije bilo poznato rimskom pravu kod uzukapi.1e. Od ogmnicen:ia
pOlSta'Vl1jendh u1JUkap]j~ bila
-
ISIUU :lclasian'OIIl praIVIU iil.u-
zeta sarno tri slucaja, a) Usucapio pro herede. lice ilroje l\1tmI1eeelu Hi deo zaostavstine jednoga lica i drli je godinu dana, stice svojstvo naslednika, iako je naslec:1e pribavio bez 'Pravnog osnova, iako je bilo nesavesno, b) Usureceptio fiduciae. FidJucija tie u S'ta!I1om'pravu iskoriscavana i za usta. novljenje zaloznog ,prava. Ako zalogo:prirnac ne prenese svojinu na zalo~odavea po isplati duga, a zalogodavae dode do drzavine stvari nekim drngim putern, on ce 1P0sie godinu dana pribaviti svojinu na njoj, iako stvar drli bez pravnog osnova i nesavestan je, e) Usureceptio ex praediatura. Kad dice cija je stvar prodata na javnoj prodaji (npr. za :porez) dode 1P0sie toga do drZavine te stvari, steCice svojinu samim drlanjem od dye godine, bez obzira na pravni osnov i savesnost.
-
-
b. - Longi temporis praescriptio. - Usucapio .1e ustanova starog kviritskog prava. Njom su se mogli s]uziti sarno rimski gradani i mogli se primeniti sarno na pokretne stvari i zemljiSta u ItaIi.1i. Ako su bili u pitan.1u peregrini i provinci.1ska zeml.1iSta, ni.1e se mogla primeniti. Osim toga rok za usucapio (jedna i dye godine), ko.1i .1e odgovarao malo.1 za.1ednici starova Rima u ko.1o.1se svi pozna.1u, postao je suviSe kratak u veIiko.1 ddavi kakvom .1e postao Rim u pocetku principata. Zato .1e. pred kraj II veka n.e. (Ga.1, ko.1i .1e pisao u sredini II veka n. e. u svo.1im InstHuci.1ama ne pomin.1e longi temporis praescriptio. Prvi pomen se nalazi u .1ednom reskriptu Karakale iz 190. godine) ustanovl.1eno .1edno novo sredstvo - longi tcmporis praescriptio, ko.1e Sl1 mogli upotrebiti svi (i gradani i peregrini) i za sve stvari pa i kada 156
su u pitanju drZavina zemljiSta, a rok je deset godina, ako sopstvenik i drzalac zive u istoj oblasti, a dvadcset godina, ako zive u raznim oblastima. Za longi lemporis praescriptio zahtevani su, kao i za usucapio, iusta causa i bona fides. Longi temporis praescriptio rim ski IPravnici nisu sma'trali na6inom za prtbavljanje svojine. On niti stvara novo, niti gasi staro pravo svojine. On sarno daje pravo drlaocu da, po isteku propisanog Toka, odbije tuzbu sopstvenika, kojom on trazi povracaj stvari. Drlalac inace ne dobija nikakvo stvarno pravo prema stvari, i u slucaju da izgubi driavinu, moze je traiiti jedino interdiktima. Pravo svojine sopstvenika ostaje neta,knuto a njegova tuzba ostaje bez dejstva jedino u odnosu na drzaoca u ciju :kmist je ,protekao rok za preascriptio.fuema s'Vim ostalim licima kod kojih se stvar zatekla njegova tuzba ima potpuno dejstvo.
c. - Longissimi temporis praescriptio.- Impema:torKonstantin a zatim Teodosije II stvorili su jedan novi nacin pribavljanja .svojine IProtekom vremena: longissimi temporis praescriptio. Qn,i iSIUiP'I1OPisaHda ce savesni drlalac ako drli stvar neprekidno 30 godina '(za neke stvari 40 godina) postati sopstvenik bez obzira na njegovu iusta causa usucapionis, tj. ~ na ukradenim, qpljaidk3tJ.1limliiliizWUbI:jemliJrn stvallliima. je doneo 1P0tilmno nove pr~ise d. - Justinijanovo pravo. - Justinijan za pribavljanje svojine odrlanjem. Po njima: ako drialac ima iusta causa i bona tides, on :priba'V'lja svojinu i to na 1P0kretnim stvarima iZa tri godine a na nepokretnim za deset odnosno dvadeset godina. Kada su u pitanju p-Gkretne stvari, ustanova se zove usucapio; kad su III 1Pi:ta:njlllarepokretn Sltvari, USltano,va se zove longi temporis praescriptio. Ako driatllac ima bona tides a nema iusta causa on pribavlja svojinu za trideset godina. Ako nema ni jedno ni drugo, onda nastupaju dejstva longissimi temporis praescriptio.
c.
- Prenos svojine
-
pribavljanja
derivativni nacini svojine
Rimsko pravo je poznavalo tri osnovna derivatna naoina za pribavljanje svojine. To sn dva svecana nacina koja je ustanovilo ius civile - mancipatio i in iure cessio, i jedan »prirodni«, zajednicki za ius civile i ius gentium - traditio. Osim toga ovde se ubrajaju neki drugi, manje upotrebljavani i manje znacajni, nacini na kojima se necemo zadrzavati. To su npr.: pribavljanje na osnovu legatum per vindicationem, pribavljanje na osnovu presude prilikom podele susvojine (adiudicatio), pribavljanje na osnovu posebnih zakonskih naredbi itd. Ne odvajajuCi pravo svojine od predmeta i fakta drZanja stvari. Rimljani dugo nisu pravili razliku izmeou osnova i nacina pribavljanja svojine. Zato su njihovi najstariji naCin za prenosenje svojine mancipatio i in iure cessio apstraktni i po formi i po dejstvu: u postupku, ceremonijalu prenosa, ne pominje se osnov nego samo podvlaCi fakt drtanja, a izvrsene formalnosti prenose svojinu bez obzira na valjanost osnova prenosa. Tragovi ovakvog shvatanja nalaze se i na trecem nacinu prenosa svojine koji je poznavalo rimsko pravo, na tradiciji: iako je za valjanost tradicije bila potrebna iusta causa, ona je proizvodila dejstvo iako se kasnije ustanovilo da je osnov bio nevaljan, tj. da causa nije bila iusta. 1. - Mancipatio. - Mancipatio je svecani postupak za prenos kviritske svojine. Njemu su morali prisustvovati: prenosilac i pribavilac, najmanje pet svedoka (koji moraju biti muskarci, rimski gradani i puberes) i jedan gra157
danin sa vagom - lib ripens. Na mesto gde se vrsi mancipacija mora se doneti stvar koja je predmet mancipaeije, bronzana vaga (libra) koju drii libripens i jedna sipka od bronze koja se zove »aes« (zato se mancipacija nazivala i »postupak per aes et libram«). Ako je predmet mancipacije nepokretna stvar koja se ne moze eela doneti na mesto postupka, donosi se sarno jedan njen deo (kamen umesto kuee, malo zemlje urnes to njive, ovea umesto stada itd.). Pribavilae je, uzimajuCi stvar u ruku, izgovorio propisane reCi: »Tvrdim da je ova stvar moja po rimskom gradanskom pravu i da sam je pribavio sa ovom bronzanom sipkom -i bronzanom vagom«. Zatim je udario sipkom u vagu i davao je prenosiocu. Time je postupak zavrsen. Sporno je pitanje kakvu su ulogu imali svedoci. Najverovatnije je da je njihovo prisustvo ostatak iz vremena kada je raspolaganje sa res mancipi bilo ograniceno, i kada je za svaki konkretni slucaj zajednica morala dati svoj pristanak. Osim toga svedoci su trebali da l1tvrde i potvrde da je mancipacija izvrsena i svojina pribavljena. Isto tako prisustvo libripensa, vage i bronzane sipke su ostatak iz vremena kada nije bilo novea i kada se u svakom konkretnom slucaju kupovinc i prodaje morala meriti odgovarajuea tezina bronze, koja je bila sredstvo razmene. I svedoci i vaga su docnije izgubili prakticnu ulogu pri kupovini i prodaji, pa Sl1 se pretvorili u zahteve forme. U pocetku je mancipaeija bila izvrsenje ugovora 0 kupovini i prodaji za gotovo. Docnije, kada su se ekonomski i pravni odnosi razvili i kada je uveden novae, isplaeivanje eene nije viSe vrseno za vreme postupka maneipacije, vee ranije Hi docnije, a to je omogucilo da se maneipacija iskoriseava ne samo za izvrsenje ugovora 0 kupovini i prodaji vee 1 za izvrsenje ugovora druge vrste (0 zajmu, 0 poklonu i dr.). Mancipacija je nekad bila obavezna forma za prenosenje svojine na stvarima. Ali vrlo ranD je prcnosenje svojine na res nee mancipi oslobodeno ovih formalnosti (verovatno od vremena od kada je prestala potrcba da se meri bronza, od kada se privatna svojina na ovim stvarima potpuno ucvrstila i od kada se razvio njihov promet), pa je za njihovo pribavljanje bila dovoljna prosta predaja - traditio. Za pribavljanje kviritske svojine na res mancipi, medutim, mancipacija je bila jos tlvek jedan od obaveznih nacina, jer je prenosenje res mancipi prostom tradicijom prenosilo na pribavioca sarno pretorsku (bonitarnu) svojinu. Mancipacija je ustanova ius civile-a i zato su njom mogli da se sluze samo rimski gradani i latini. Mancipacijom se prenosi kviritska svojina. Ali i u slucaju mancipacije se primenjuje opsti princip: »Nemo plus iuris ad aIium transfelre potest quam ipse haberet" (Niko ne moze preneti na drugoga viSe prava nego sto je sam imao), a to znaci da pribavilae nece steci kviritsku svojinu a-ko je prenosilac nije imao. Zato je prenosilac bio dUZan garantovati da pribaviocu nece stvar biti oduzeta od strane treceg lica koje dokaze da je njen kviritski sQPstvenik. U slucaju da pribaviocu ipak bude na ovaj nacin oduzeta stvar, a prenosilae nece Hi ne uspe da to spreci, pribavilac je protiv prenosioca imao tuzbu actio auetoritatis, na osnovu koje mu je dosudivana dvostruka cena plaeena za stvar. U II v. pre n.e. mancipaclja je jos uvek u upotrebi. Ali sada se ne upotrebljava samo za prenos svojine na res mancipi, vee ima jos jednu interesantnu primenu (0 kojoj eemo govoriti u naslednom pravu), a to je manci158
patio familiae. Ipak se mancipacija upotrebljava sve reue, jer razvijeniji promet dobara zahteva jednostavnije i brZe postupkc, a narocito od vremena kada je pretor zastitio svojinu na res mancipi pribavljel1u prostom prodajom i stvorio bonitarnu svojinu. Termin mancipatio, meuutim, srece se u literaturi jos vrlo dugo (u Egiptu cak i u V veku), ali ne u znacenju postupka per aes et libram nego u znacenju svakog prenosa. U vreme Justinijana bila je vec potpuno iScezla. 2. - In iure cessio. - Postupkom in iure cessio mogla se pribaviti kviritska svojina na svim stvarima (i na res mancipi i na res nec mancipi). Bestelesne stvari (sluzbenosti) mogle su se ustanoviti jedino ovim naCinom, jer se na njih nije mogao primeniti traditio niti mancipato. Postupkom ifl iure cessio zakonski tutor je mogao preneti svoja ovlascenja na drugoga. Isto tako naslednik je mogao celokupno nasleue putern in iure cessio preneti na nekoga drugoga (in iure cessio hereditatis,l. In iure cessio je opisan kod Gaja na sledeci nacin: Po stupak je obavljen pred pretorom Hi guvernerom provincije, u prisustvu prenosioca, pribavioca i stvari Ikoja .se prenosi. Pribavilac (pod pretpostavkom da se radi 0 prenosu svojine na robu) drzeCi rukom roba izgovara sledecu recenicu: Hunc ego hominem ex iure quiritium meum esse aio« (»Tvrdim da je ovaj rob moj po kviritskom pravu«). Zatim pretor pita prenosioca da Ii ce uciniti kontravindikaciju. Posto on odbije Hi cuti, pre tor dosuduje stvar pribaviocu. Time je postupak zavrsen. Kao sto se vidi ovaj postupak je u stvari pocetak legisactio sacramento in rem, pri kome se pribavilac stvari pojavljuje kao tuzilac pa vindicira stvar a prenosilac odbija da izvrsi kontravindikaciju pa kao mdefensus gubi spor. To je dakle fiktivni spor oko stvari, da bi se izdejstvovala pretorova sluzbena konstatacija (»presuda«) da stvar pripada pribaviocu. IstovI'emeno to je :put da se izbegnu .kompHkovane formalnosti mancipacije, pa je zbog toga, i zbog svoje apstraktnosti, in iure cessio vrlo cesto upotrebljavan za postizanje najrazlicitijih ciljeva. Posto in iure cessio formalno nije bio nacin prenosenja svojine nego fiktivni spor oko svojine koja je toboze postojala i ranije, prenosilac nije preuzimao nikakvu garanciju u slucaju da pribaviocu bude stvar docnije vindicirana od strane nekog treceg lica koje dokaze svoje prece pravo. In iure cessio prestao je da bude u upotrebi mnogo pre nego mancipacija. U Gajevo vreme nije upotrebljavan za prenos svojine na telesnim stvarima, a njegov poslednji pomen nalazi se u jednoj Dioklecijanovoj konstituciji. 3. - Traditio. - Traditio je prosta, neformalna predaja st'{ari od strane prenosioca (tradens) pribaviocu (accipiens). Ali nije svaka prosta predaja stvari prenosila svojinu. Za to je rimsko pravo, pored opstih uslova (kao sto je poslovna sposobnost stranaka) postavljalo dva specijalna uslova: da svojina stvari koja se predaje moze biti pribavljena tradicijom i da se predaja stvari vrsi radi prenosa svojine, tj. da se pojavljuje .kao izvrsenje iusta causa traditionis, tj. nekog pravnog posla upravljenog na prenos svojine. Vrlo rano, svakako jos pre Zakona XII tablica, tradicijom se mogla preneti svojina na res nec mancipi. Tradicija res mancipi nije nikada prenosila kviritsku svojinu, jer se za to zahtevao mancipatio Hi in iure cessio, pa je tradicija res mancipi dugo bila bez ikakvog pravnog dejstva. Tek u drugoj 159
polovini republike pretor je u izvesnoj meri zastitio ovakvog pribavioea res mal1cipi dovodeci ga time u jednu kvazisvojinsku situaciju nazvanu pretorska ili bonitarna svojina. Time je posrednim putem omogucen prenos svojine res mancipi tradicijorn. Vremenorn je tradicija sasvim potisla iz upotrebe mancipaciju i in iure cessio i postala jedini nacin za prenos svojine. Ali iz tradicije su uvek bile iskljucene bestelesne stvari: res incorporales traditionem non recipere manifestum est (oCigledno je da se bestelesne stvari ne mogu pribaviti tradicijom), ,kaze Gajus ((Gajus 2, 28). Za razliku od rnancipacije i in iUl'e cessio, koji imaju apstraktno dejstvo tradicija je kauzalni pravni posao. Da bi tradicijom bila preneta svojina na pribavioea, potrebno je da se ona pojavljujc kao izvrsenje pravnog posla upravljenog
na ;prenos
svojine
-
potrebna
je iusta
causa
traditionis.
Ona
moze biti pravni posao najrazliCitije vrste: ugovor 0 kupovini prodaji, ugovor o poklonu, 0 trampi, legat, miraz itd. U iivotu se vrlo cesto dogada da je u jednom istom aktu saddana i tradicija i causa traditiollis (npr. pruzimo prodaveu novae i on narn da stvar bez ikakvog prethodnog dogovaranja, jer je eena napisana na stvari), ali i u tim slucajevima su tradieija i causa dva odvojena pravna posla koji se obavljaju istovremeno. Ri.mI1j'aall,bar "iusta«
-
na
u klasicnom
valjanosti
posla
'koji
pravu, sluzi
nisu insistiraIi kao
causa
mnogo
traditionis.
na onome U liizvesnim
slucajevima su smatraIi da je svojina preneta tradicijom iaJko kauza ove tradicije nije "iusta«. Ta.ko npr., ako neko preda drugome jednu stva'!' misleCi da mu je duZan, pa se docnije ustanovi da nije bio duzan, Hi ako neko preda drugome stvar izvrsujuci time jedan ugovor sa nemoralnom Hi zabranjenom sadrlinom (,koji je usled toga nistav), nije mogao povracaj ove stvari traiiti realnom tuzbom rei vindicatio
-
Tradicija je nastala kao fizicka, materijalna predaja stvari i to je uvek bio njen redovni oblik. Vremcnom su, medutirn, kao tradicija smatrani i nekl slucajevi u kojima nije bilo materijalnc predaje stvarl nego je ona simbolizovana, u kojima je pribavilae sarno doveden u mogucnost da stvar uzme u drzavinu. To je slucaj sa simbolicnom predajorn (npr., predaja kljuceva od prostorija u kojirna su srnestene stvari na ~ojirna se zeli preneti svojina) i predajorn zernljiSta koja je vrsena sirnbolicnirn pruzanjern ruke i obuhvatanjern zernljiSta pogledorn. Ovakva sirnbolicna tradicija je nazivana traditio longa manu. Doenije, pod pritiskorn razgranjavanja pravnih odnosa, klasicni pravnici su stvorili novu vrstu tradicije koja je vrsena bez fizicke predaje stvari - traditio brevi manu a u postklasicnorn pravu se porninje i treca vrsta constitutum possessorium. Traditio brevi manu naziva se slucaj kada detentor stvari postane njen sopstvenik, kada, npr., neko kupi kucu koju je do tada drZao kao zakUlpae, ili kupi stvar koja rnu je pre toga data na poslugu. U ovirn slucajevirna nerna fakticke predaje stvari, jer je ona jos ranije po drugom pravnorn osnovu bila predata pribavioeu. Menja se sarno osnov drianja stvari - pribavilae je ranije
-
160
stvar ddao pro alio (za drugoga) a sad a .le ddl pro se (za sebe) , a to se postizalo samom saglasnoscu vol.la prenosioca i prlbavioca, odnosno samim zakl.lucen.lem ugovora, pribavl.lan.lem svo.linskog osnova. Constitutum possessorium .le obrnut sluca.l: neko ko .le ddao stvar kao sopstvenik, gubi svo.1inu (na ta.1 J.1acln sto proda ill pokloni stvar drugome) ali stvar zaddava i dal.1e u svo.lo.l drZavini, sarno ne kao sopstvenik (ne u svo.le ime, ne pro se) vee npr. kao zakupac, depozitar, poslugoprimac i s1. u tude ime, pro alio. To ce biti npr. sluca.l kada neko proda stvar, a pri tom ugovori da stvar ostane kod n.1ega na cuvan.1u za izvesno vreme. U svim ovim sluca.1evima u stvari nema preda.1e, vee pribavilac posta.le sopstvenik na osnovu samog ugovora i od momenta n.legovog zakl.lucen.la. U postkIasicnom pravu, sa sve vecom upotrebom pisanih isprava u pravnom zivotu, i sve veCim znacenjem pisanih isprava kao dokaznog sredstva, uobicajeno .le da se, prillkom prenosa svo.line na nepokretnim stvarima, sacini pisana isprava 0 tome. Vremenom .le fakticka preda.la stvari postala nevaZeca. Dovol.lno .le bilo u ispravi naznaciti da .le preda.la izvrsena. U nekim sluca.levima ni.le bila potrebna ni fakticka ni simbolicna preda.la ni pisana isprava 0 preda.li. Tu .1e samo zakl.lucen.le ugovora znacHo i prenos svo.line. Ipak su svi ovi sluca.levi nazivani tradici.lom. d. Pribavljanje
ad drzave
Cesto se svo.lina sticala posredstvom nekog drzavnog organa. Na.lcesce se radilo 0 delovima ager publicus, ill robovima i drugim stvarima zaplen.lenim u ratu, ill drugim drlavnim stvarima ko.le su poklanjane ill izlagane proda.li. Cesto se radilo 0 imovini osudenika ill duznika. U svim ovim sIuca.levima drlavni organ se po.lavljivao kao organ vlasti, pa se prenos vr5io posebnim, .lednostavni.lim nacinima i davao .le vecu sigurnost pribaviocu, .ler ni.le bilo rizika pribavI.lan.la od nesopstvenika. Medu ovim posebnim nacinima za pribavl.lan.le svo.line od drlave .pomenucemo sledeea dva: 1. - Venditio sub hasta. - U nizu sluca.leva ratni plen ill imovina osudenika ill neka druga drlavna imovina prodavani su na .lavno.l proda.li. Proda.lu .le obicno vr5io kvestor na forumu ispred hrama, a na mestu proda.le zabadao .le u zemI.lu kopl.le (hasta), kao simbol vlasti ko.la .le pribavila tu imovinu i koja garantuje po.ledincima koji je kupe nesmetano uzivan.le svojine. Zbog toga se ova prodaja i naziva su.b hasta. Uslove proda.le i cenu odredivao je unapred magistrat a ugovor je zakljucivan prostom izjavom kupca da prihvata uslove i odgovorom magistrata da ga prima ,kao kupca. Svojina je na kupca prelazila samim zakljucen.1em ugovora, bez i'kakvih drugih formalnosti. Za vreme principata vrsena je i javna proda.la pojedinih delova ager publicus. I ovde je svojina pren05ena samim zakljucenjem ugovora i isplatom cene. 2. - Adsignatio. - Adsignatio .1e besplatno dodeljivanje pojedinih parcela ager publicus-a, vrseno na osnOVll zakonskih ovlascenja. Na.lcesce se primenjivao pri osnivanju kolonija (naseobina Rimljana van Rima), kojom prilikom .le svaki Rimljanin koji se naseljavao tu, dobijao od drlave minimum zemlje za kucu i dvorlSte, ali je primenjivan i prillkom besplatne po11 Rimsko privatno
pravo
161
., dele drzavne zemlje pojedincima drugim nekim povodom. Podelu zemlje i prenos svojine vrsHi su specijalni za ovu priliku odreueni magistrati (tri ako se radi 0 osnivanju kolonije, tri do dvadeset ako se radi 0 po':ieli pojedincima) i po specijalno utvrdenom ritualu.
4. - Pretorskasvojina Prosta predaja, traditio, nije prenosiJa svojinu na res mancipi. Za to je bio potreban komplikovani postupak mancipatio Hi in iure cessio. To je jako otezavalo promet res mallcipi u vreme druge polo\'ine republike, kada jekupovina robova, stoke i alata postala tako reci svakodnevni posao robovlasnika. Zato su oni vrlo cesto pribegavali prenosu res mancipi prostom predajom, oslanjajuci se na poznanstvo sa prodavcem Hi njegovo postenje. Sa gledista ius civile ovakav prenos nije proizvodio nikakve promene. Pribavilac nije dobijao svojinu vec samo savesnu ddavinu, na osnovu koje je tek odrzajem mogao steCi kvirtisku svojinu. Prenosilac je ostajao i dalje sopstvenik stvari i mogao ju je uzeti nazad Hi punovazno raspolagati sa njom prodati je po drugi put, preneti mancipacijom svojinu itd. Pretor je ovakvog pribavioca vremenom potpuno zastitio od nesavesnog prenosioca i svakog drugog koji ga u uZivanju stvari uznemirava, i na taj nacln stvorio prtbaviocu jednu situaciju koja formalno nije kviritska svojina, niti su je Rimljani uopste nazivali svojinom, ali ,koja mu obezbeduje sva prava prema stvarima koja ima i soptsvenik. Rimljani su govorili da se ovakva stvar nalazi in bonis (da je sastavni deo imovine) pribavioca. Srednjovekovni romanisti su ovakvu situaciju smatrali iposebnim oblikom svojine i nazivali ga bonitama Hi pretorska svojina. U ovom cilju pretor je stvorio dva sredstva: jedno je exceptio rei venditae et traditae, tj. prigovor da je stvar prodata i predata, koji je pribavilac mogao istaci protiv prodavca u slucaju da on, iskoriscujuci svoju formalnu kviritsku svojinu, trazi povracaj prodate i predate stvari. Na taj nacin pribavilac je bio zasticen od prenosioca. Ali on nije bio zasticen od treCih lica koja su ga uznemiravala u uzivanju stvari i od onih na koje je prenosilac, iskoriScavajuci opet svoje formalno pravo svojine na stvari, mancipacijom preneo kviritsku svojinu. Za ovakve slucajeve pre tor je stvorio drugo sredstvo: tuzbu actio Publiciana ill rem. Actio Publiciana in rem je spadala u pretorske fiktivne tuzbe {actiones ficticiae} jer je pretor na osnovu nje naredivao sudiji da ima smatrati kao da je rok za oddaj vec prosao i da je tuziJac postao kviritski sopstvenik. Ovu tuZbu mogao je pribavilac podici protiv svakoga ko ga uznemirava u uzivanju stvari, pri cemu je imao da dokaze samo pravni osnov (iusta causa) svoje ddavine, jer se bona fides kod drzavine uvek pretpostavljala, pa je teret dokazivanja padao na onoga 'koji je tvrdio da ona ne postoji. Tako je pribavilac bio zasticen protiv svakog uznemiravanja iako nije bio kvirits'ki sopstvenik. Prenosilac je i dalje ostajao kviritski sopstvenik, ali to njegovo pravo je sada nuda proprietas (gola svojina) bez ikakvog dejstva. Na taj naem je pretor, ne menjajuci odredbe ius civile, omogucio laksi, bdi, jednostavniji i osloboden svih formalnosti promet res mancipi. 162
r
Ova sredstva zastite - exceptio rei venditae et traditae i actio Publiciana - jedanput stvorena, primenjivana su u nizu drugih situacija u kojima je pretor, raznim putevima, sveo pravo kviritskog sopstvenika na tZuda proprietas i predao stvar nekom drugom lieu iako nije bio kviritski sopstvenik. Tako je pretorska svojina dobila dosta siroku primenu. U toj situaciji su se, na primer, nalaziIi: 1. bonorum possessor, tj. lice kome je pretor priznao nasledno pravo i urucio naslede protivno propisima ius civile; 2. bonorum emptor, tj. lice koje je kupilo celokupnu imovinu duiuika na javnoj prodaji (1Jenditio bonorum); 3. lice kome je pretor dao tudeg roba koji mu je pricinio stetu da bi radom naknadio pricinjenu stetu, itd. Zbog toga sto je actio Publiciana stavljala u izvanredno povoljni polozaj tuzioca, daleko povoljniji nego tuzioca kod rei vindiclltiu, nju su vrIo cesto upotrebljavali i kviritski sopstvenici, jer. po principu »ko moze viSe moze i manje«, oni su kao kviritski sopstvenici bill i savesni drZaoci. Tako je ona dobila vrIo siroku primenu. U toku dominata izgubila se razlika izmedu kviritske i pretorske svojine a Justinijan ju je i formalno ukinuo. Actio Publiciana je tada ,postala jedna od redovnih tuzbi za zastitu $vojine.
5.
-
Zastita svojine
U vezi sa svojinom mogu nastati dye vrste ~porova: Hi usled toga sto stranke jedna drugoj osporavaju pravo svojine i svaka za sebe tvrdi da je sopstvenik; iIi usled toga sto neko, ne osporavajuci sopstveniku pravo svojine, tvrdi da irna izvesna prava na iskoriscavanje stvari (npr. neku slufbenost). U prvom slucaju za pokretanje postupka kviritski sopstvenik ima na raspolaganju tuzbu rei vindicatio a u drugom slucaju tuzbu actio negatoria. Osim toga sopstvenik je irnao nekoliko specijalnih tuibi za zastitu nekih prava koja su proisticala iz susednickih odnosa. 1. - Rei vindicatio. - Rei vindicatio, je vrlo stara tufba koju zaticerno vec u Zakonu XII tablica. Ime je dobila po aktu kojim je zapocinjao spor oko svojine u legis actio sacramento in rem, koji se zvao vindicatio. Ona se zadrZala kao osnovna i tipicna tufba za zastitu svojine sve do Justinijana a preko njega i danas se njeno irne upotrebljava za oznaku tuibe kojorn se pokrece spor oko svojine stvari. Tokom istorije, postupak koji se pokretao njom irnao je razne obHke. To je bio prvo legis actio sacramento in rem, zatim formulirani postupak, baziran na formula petitoria i. najzad, ekstraordinarni postupak. Ali njena sustina, ono sto se njom traiilo i sto je sudija presudom imao da utvrdi, bilo je uvek isto: koja od stranaka u sporu je sopstvenik stvari. Ona je, dakle, bila tuzba kojom se pokretala parnica izmedu dve stranke koje obe pretenduju da su sopstvenici stvari, dakle, parnica koja ima za cilj cIa se utvrdi ko je od njih sopstvenik. . Zato je rei vindicatio moglo podici sarno ono lice koje je pretendovalo da je njen sopstvenik. PoSto je ona bila actio civilis, nju je vrIo dugo moglo podici sarno lice koje pretenduje da je kviritski sopstvenik. Tek u Justinijanovorn pravu, kada su bill izbrisani svi tragovi razlike izrnedu kviritske i drugih oblika svojine, ona je postala opiHa svoJinska tuzba. Medutim, posto je krajnji cilj tuzbe bio da stvar dode u ruke pravog sopstvenika, nju je mogao podici sarno onaj od pretendenata u cijirn rukama se stvar ne nalazi 11.
163
l i protiv onoga u cijim rukama se ona nalazi. U klasicnorn pravu mogla se podiei sarno protiv ddaoca koji se prerna stvari ponasa kao sopstvenik. U postklasicnom pravu mogla se podiei protiv svakog ddaoca stvari pa i pro. tiv detentora. U Digestama su navedena dva slucaja u kojima se kao tuieni mogao izuzetno pojaviti i neko .ko nije ddalac stvari (tzv. ficti possesores). To 00: a) lice koje se upustilo u s.por iako ddalac stvari (qui Ziti se obtulit) najcesce u nameri da odugovlaci lPostUiPa.kda bi ddalac u meauvremenu stekao svojinu uzukapijom; b) lice koje je bilo ddalac 'Slpome stvari pa .iu je zlonamerno otuailo da bi izbeglo tuZbu (qui dolo desit possidere). Predmet tuzbe rei vindicatio moglc su biti sarno stvari koje mogu biti predmetkviritske svojine. Zato se ona ne moze podiei ako je u pitanju zemljiSte u provinciji. Zatim, potrebno je da stvar bude telesna. Za bestelesne stvari postoje specijalne tuzbe. Najzad, potrebno je da se radi 0 jednoj odredenoj stvari, a ne 0 irnovini kao ceIini, za koju postoje specijalne tuzbe. Medutim, u klasicnom pravu universitas moze biti predmet rei vindicatio (npr., moze se traziti stado kao celina jednom tuzborn). U vreme primene legisakcionog postupka, rei viudicatio je .pokretao legis actio sacramento in rem, sto znaci da su obe stranke iznosile istu tvrdnju da su sopstvenici stvari i bile podjednako obavezne da to svoje pravo dokazuju. To dokazivanje je bilo vrIo tesko, jer se moralo dokazivati ne sarno da je stvar punovafnim pravnim 'poslom pribavljena od nekoga, nego se moralo
dokazivati
i ispravno
pravo
svoJine
prethodnika
- prenosioca.
Zato je ovakvo dokazivanje nazivano >}aavolsko« (probatio diabolicu). U formularnom i ekstraordinarnom postupku tuzeni nije bio obavezan da dokazuje pravo svojine. jer je, po pravilu in paris causa melior est condicio possidentis (ako se dvojica pozivaju na isti OSTIOV u boljem polozaju je onaj od njih kod koga se stvar naIazi) u korist drZaoca delovala, dok se suprotno ne dokaze, pretpostavka da je sopstvenik. To znaci da je tuzilac mogao da resi spor u svoju korist, i dobije stvar oko koje se vodi spor, sarno ako uspe da dokaZe svoje pravo svojine. Tufba rei vindicatio ima za cilj da utvrdi pravo svojine tuzioca i u krajnjoj liniji da vrati tuZiocu drlavinu stvari. Mectutim, u formularnom postupku rei vindicatio je, kao i sve realne tuzbe, arbitrarna tuzba. Zato presuda nalaZe tuzenome, ako on izgubi spor, da plati tuziocu jednu surnu novca (koja ee sigurno biti veea od vrednosti stvari, jer se njen iznos utvrduje zakletvom tuZioca) ako mu ne vrati stvar i izvcsne njene plodove. U ekstraordinarnom postupku, naprotiv, presuda je giasiia na povracaj stvari i bila je izvrsavana prinudnim oduzimanjem stvari od tuzenog i predajom tuziocu. TuZeni je, ako je izgubio spor, bio obavezan, pored prcdaje stvari odnosno isplate njene vrednosti naknaditi stetu koju je stvar pretrpela i to: ako je steta nastala posle litis contestatio, stetu nastalu u~ed pogresaka koje bonus pater familias ne bi ucinio (culpa levis in abstractdj, a ako je nastala pre litis contestatio, stetu koja je nastala tlsled toga sro drZalac u odnosu na tu stvar nije bio onoliko pazljiv 'koliko je inace pazljiv u odnosu na svoje stvari uopste (culpa levis in concreto). Sopstvenik (pobednik u spom) je pak duZan naknaditi drlaocu, ako je bio savestan, sve nuzne troskove ucinjene za odrlavanje stvari i troskove za poboljsanje stvari aka su oni uvecali njenu 164
r
vrednost. U protivnom ddalae je imao ius tollendi tj. pravo da skine dogradene Hi do date delove stvari. Nesavesni ddalae nije u klasicnom pravu imao pravo ni na kakvu naknadu. Justinijanovo pravo mu je davalo rpravo na naknadu numih i korisnih troskova i ius tollendi za druge troskove. Sto se tice plodova stvari, nesavesni ddalac je bio obavezan da vrati Hi naknadi vrednost svih pribranih plodova (fructus percepti). Savesni ddalae je u starom pravu morao vratiti sve plodove koje je stvar imala posle zakljucenog litis contestatio. U klasicnom pravu morao je vratiti i nepotrosene plodove (fructus extantes). 2. - Actio negatoria. - Do spora u vezi sa svojinom moze doCi i usled toga sto neko, ne osporavajuci sopstveniku pravo svojine, i ne zeleci da stvar zadrzi za sebe, t"rdi da ima pravo slmbenosti ili zaloge Hi neko drugo pravo da stvar koristi i time ometa sopstvenika 11 iskoriscavanju. stvari. U ovom slucaju sopstveniku stoji na raspolaganju tmba actio negatoria. Negatoria se ona naziva jer je sopstvenik, podizuci je, negirao pred sudom pravo svog protivnika u sporn. Ona je imala dugu i slicnu istoriju leao i rei 1'indicatio. Dugo se njom mogao koristiti samo kviritski sopstvenik a zatim je postala opsta tuzba. Za tuzioca je ova tuzba bila "rlo komotna. jer nije morao dokazati
niSta drugo nego da uznemiravanje
postoji
-
cinjenicu
uznemiravanja.
On se, podizuci tuzbu, morao pozvati na svoje pravo svojine i uc1niti ga verovatnim, aU ga nije morao dokazivati, jer mu to tuzeni nije ni osporavao a niko nije dman dokazivati uno sto mu se nt. osporava. Ono isto tako nije morao dokazivati da protivnikovo pravo ne postoji, jer jc u korist sopstvenikao delovala pretpostavka da niko nema pravo da ga uznemirava. Dokazivanje prava na uznemiravanje jc bila obaveza tuzenog, koji ce izgubiti spor ako mu dokaz ne uspe. Cilj je tuzbe da uznemiravanje prestane i da se sopstveniku naknadi pretrpljena steta. 3. - Ostala sredstva za zastitu svojine. - Vec sma napred videli da je sopstvenik, pored rei vindicatio i actio negatoria, mogao koristiti i vrIo cesto koristio i actio Publiciana. Osim toga, sopstvenik zemljiSta je imao u nizu slucajeva 'specijalna sredst"a za zastitu svojine od radnji preduzetih od suseda, koje mogu njemu naneti stetu. Tako: ako sused izvodi radove koji imaju za eilj da promene tok tekuce vode koja prolazi kroz oba zemIjiSta, ima actio aquae pluviae arcendae,. da bi spreeio suseda da mu radovima na svom zemljiStu nanese stetu (npr., potkopa temelje kuce) imao je nuntiatio novi operis; da bi spreeio nekoga da na njegovom zemljiStu izvodi izvesne radnje bez njegovog odobrenja, sopstvenik je Imao interditum quod vi aut clam; itd. 4. - Zastita provincijske svojine. - Sopstvenici provincijskih zamljiSta nisu s mogli sluzeiti tuzbama rei vindicatio, actio negatoria i actio Publiciana, nego su bili zasticeni posebnim odgovarajuCim tuZbama ius gentium-a. Osnovna tuzba koja im je stajala na raspolaganju razlikovala se od rei vindicatio sarno po tome sto su u formuli umesto reei suum esse ex iure quiritium bile reci habere possidere frui licere, koje definisu provincijsku svojinu. Isto tako imali su tuzbu slienu actio Publiciana koja je poeivala na dye fikcije: da je zemljiste u ltaliji (i da je, prema tome, sposobno za uzukapiju) i da je rok za uzukapiju protekao. 165
l 6. - G~enje svojine Po svojoj prirodi svojina je trajno ,pravo, koje sarno ,pravnirn posiovirna inter vivos iIIIimortis causa rnenja ItitUlatra,prenosi se na drugoga. Medutim, u nizu slucajeva svojina se gasila i nije prelazila na novog titulara. KIasicni pravnici navode sledece takve slucajeve: propast stvari, progiasenje stvari za res extra commerciun i derelictio - odiricanje od prawa svojli.ne.U Justinijanovorn pravu ovde je ubrajan i slucaj autornatskog gasenja prava svojine dobijenog privrerneno. Nairne, ,posebnirn ,paktorn stranke rnogu ugovoriti da ce se preneta svojina autornatski ugasiti po proteku odredenog roka ili ispunjenja odredenog usiova, i vratiti se prenosiocu. Ovakvu rnogucnost klasieno pravo nije Ipoznavalo.
IV.
-
DRZAVINA
1. - Pojam. - 0 pojmu drlavine u starom ius civile i njenoj istoriji do klasicnog prava, govorHi smo u Uvodu odeIjka 0 Slvarnom pravu. Ono 0 cemu cemo ovde govoriti odnosi se na klasicno rimsko pravo. U ~irem znacenju, znacenju koje je usvojeno u savremenim zakonodavstvima, drzavina postoji uvek kada se jedna stvar nalazi u fizickoj vlasti nekog liea, kada je to lice u faktickoj mogucnosti da stvar upotrebljava i iskoriscava, kada se stvar nalazi u njegovim rukama. U ovakvom odnosu prema stvari se najcesce nalazi njen sopstvenik, zatim lice koje veruje da je njen sopstvenik iako to nije (zato sto je, npr., ne znajuci pribavio stvar od non dominus-a), zatim lice koje zna da nije sopstvenik, aU ce to postati uzukapijom~'('kada res mancipi pribavi tradicijom) iIi, iako nije i nece postati sopstvenik, zeU stvar da zaddi za sebe (tzv. nesavesni drZalac - lopov), zatim lice kod koga se stvar nalazi na Cuvanju, u posluzi, u zalozi, pod zakupom itd. Svi ovi slucajevi se mogu podeliti u dye grupe: a. siucajevi u kojima lice u cijim se rukama, u cijem se drianju, stvar nalazi, ne zeli da je zadrli za sebe, ne ponasa se prema njoj kao sopstvenik i nema nameru da to postane, vec je drli kao tudu, u tude ime, alieno nomine (kao npr., zakupac, cuvar itd.); b. slucajevi u kojima se lice u cijim se rukama stvar pona~a ,kao sopstvenik, ima volju da je zaddi za sebe, zeli da postane Hi veruje da je vec postalo njen sopstvenik Hi se sarno predstavija kao njen sopstvenik, ddi je za sebe, suo nomine (npr., savesni drlalac, Iopov, sopstvenik i dr.;). Slucajeve prve grupe moderno pravo naziva detencija (detelltio) Hi pritezanje a slucajeve druge grope juristicka ddavina. Rimsko pravo je sarno slucajeve druge grupe smatralo drZavinom, koju su rimski pravnici nazivali Hi prosto possessiu, Hi possessio civilis, Hi posessio .ad interdicta (za razliku od ufeg pojm3. possessio ad usucapinem = koja ce se uzukapijom pretvoriti u svojinu). Ono sto danaSnja pravna teorija naziva detentio, rimski pravnici su nazivali possessiu naturalis (prirodna ddavina) Hi corporalis (telesna). Ovakvu situaciju Rimljani nisu smatrali pravnom, pa joj nisu davali ni zastitu. To znaci da poslugoprimac, cuvar i zakupac, na primer, u slucaju da im neko oduzme stvar nisu mogli protiv njega upotrebiti nikakvo sredstvo niti traziti interdiktnu zastitu. U takvom slucaju morali su se obratiti vlasniku stvari da on podigne neku tufbu Hi trazi interdiktnu zastitu. Sarno u nekoliko izuzetnih slucajeva prctor je ovakvim ddaocima (detentorima) davao interdiktnu zastitu. Radi se 0 zalozenom poveriocu 166
r
koji bi, da nema neposrednu zastitu, izgubio svoje zalozno pravo na stvari. Radi se, zatim, 0 sekvestru tj. lieu kome je poverena na euvanje stvar oko koje se vodi svojinski spor. On, u slucaju da mu neko oduzme stvar, ne bi imao kome da se obrati za zastitu, jer sve dok se spor ne svrsi, ne zna se ko je sopstvenik. Radi se, najzad, 0 prekaristl, ciji polozaj je potpuno specifiean: on je u stvari savesni drZalae, ali se ne nalazi i11conditio usucapiendi. Prema tome, u rimskom pravu, da bi postojala drZavina, bila su potrebna dva elementa: 1) fakticna vlast na stvari, tj. ddanje i koliscenje stvari, sto su rimski pravnici nazivali tenere Hi possidore corpore na osnovu cega je pandektno pravo izgradilo naziv corpus i 2) volja da se stvar ddi za sebe, sopstvenieko ponasanje prema stvari animus rem sibi habendi Hi animus dominii. Pojam animus rem sibi habendi, odnosno anzmus dominii, treba razlikovati od pojrna animus possidendi, 'koji ne znaci sopstvenieko ponasanje, nego volju da se tuda stvar ddi i koristi pa je prema tome, elemenat detencije. Istina u danasnjem pravu taj se izraz upotrebljava za sve oblike ddavine, ali to je zato sto u danasnjem pravu i detentor ima drZavinsku zastitu pa razlikovanje na detenciju i juristieku drZavinu nema tako veliki znaeaj ,kao u rimskom pravu. Fizicko drZanje stvari nije shvaceno bukvalno. Dovoljno je da je drzalae, u mogucnosti da iskoriScava stvar, da irna na primer, kljueeve od prostorija u kojima se ona nalazi ili od kuce na kojoj ima drZavinu. ZemljiSte se ddi na taj naein sto se ma na koji naein manifestuje svoje pravo prema njemu. Posto se trazilo fizieko drZanje odnosno mogucnost fizickog ddanja stvari, ddavina se mogla imati sarno na onim stvarima koje su se mogle imati u fiziekoj vlasti, tj. sarno na telesnim stvarima. DrZavinu bestelesnih stvari (prava, sluZbenosti) poznaje tek Justinijanovo pravo pod imenom quasi possessio. Animus je volja da se stvar zadrzi za sebe. Nije nuzna zelja, nastojanje,
-
da se postane
sopstvenik
-
dovoljno
je sarno
sopstveniCko
ponasanje.
Izu-
zetno u nekoliko slucajeva smatralo se da postoji ddavina, postojalo je pravo na drZavinsku zastitu, iako ddalae nema animus dominii. To je slueaj: sa sekvestrom, tj. lieem kome je poverena na euvanje stvar za vremc dok se vodi spor oko svojine na njoj; sa prekaristom, tj. lieem kome je sopstvenik dao stvar na koriscenje s pravom da je u svako doba uzme nazad; i sa zaloznim poveriocem koji drzi stvar na osnovu ugovora 0 pignusu. U postklasienom pravu ovoj grupi su do dati jos i emfitevta, tj. dugoroeni zakupae zemlje, i superficijar, tj. lice koje je na tudoj zemlji podiglo zgradu. Animus je akt volje, zato nisu mogla imati ddavinu liea koja nemaju pravno relevantnu volju. DrZavina se mogla steci i preko rob ova i potcinjenih slobodnih liea, ali sarno sa znanjem paterfamilijasa odnosno gospodara. Pocevsi od II v. n.e. mogla se drZavina imati i preko prokuratora, pri eemu se nije traZilo da vlastoddae zna za to. Justinijan je ovakvo sticanje drZavine uslovio znanjem vlastodavea. Da bi drZavina postojala, potrebna su oba elementa: i corpus i animus. Medutim, ne moraju oni nastati u istom momentu. Moguee je da jedan dode naknadno. To ee, na primer, biti slueaj ako zakupae stvari (koji ima sarno corpus) postane njen sopstvenik i time stekne i arlimlLs. DrZavina se gasiIa ako je nestao jedan od ova dva elementa. U klasienom pravu, pak, smatralo se da je moguee da se u nekim slucajevima ddavina ne ugasi iako drZalae privremeno nema corpus. Kasnije je izgraden prineip »possessio solo animo 167
l retinetun< (ddavina se zaddava samim animusom) koji je primenjivan u nizu slucajeva. Na primer u slucaju bekstva roba, smatralo se da je i dalje u gospodarevoj ddavini sa svim posledicama normalne uriavine. Za ,postojanje ddavine nije nuzno da je stecena pravnim poslom, ni nekim drugim dozvoljenim putem. ana ce postojati i u slucaju ako 5U corpus Hi animus, Hi oba, stecena viciozno tj. vi, clam Hi precario (silom, kradom, ili zloupotrebom). U prvom slucaju ddavina je nazivana possessio iusta, odnosno possessio ex iusta causa (drZavina nastala po nekom pravom priznatom osnovu), a u drugom possessio usta, tj. drZavina zasnovana na nekom protivpravnom osnovu. Possessio iusta je ponekad nazivana i possessio bonae fidei (savesna ddavina), ali ovaj izraz je cesto upotrebljavan i u jednom sirem znacenju koje je obuhvatilo i possessio iu.sta i pretorsku svojinu. Possessio in iusta nazivana je i possessio vitiosa (nesavesna, manljiva ddavina). U nizu slucajeva kada su bili ispunjeni i ostali potrebni uslovi, savesna drZavina je dovodila do pribavljanja svojine uzukapijom. Takva ddavina je nazivana possessio ad usucapionem iIi, u Justinijanovom pravu, possessio civilis (drZavina koja je zasticena tmbama). Za razliku ou cvakve drlavine. ostaIi slucajevi su nazivani possessio ad interdicta (driavina zasticena interdiktima). 2. - Sticanje i gaSenje driavine. - Najcesci ddalac stvari je sopstvenik, jer svaki sopstvenik ima corpus i animus. On stice ddavinu zajedno sa svojinom, a to znaci ,kupovinom, nasledem, zahtevom, odrzajem i svim drugim osnovama i nacinima za pribavljanje svojine. Driaoci su, zatim, lica koja su u zabludi u pogledu svoga prava svojine, tj. koja opravdano veruju da su sopstvenici, a oni to u stvari nisu. To se najcesce ddava ako se stvar pribavi pravno dozvoljenim putem, ali od lica koje nije sopstvenik pa, prema principu da niko ne moze na drugog preneti viSt: prava nego sto sam ima (nemo plus iuris ad alium trmzsfere potest quam ipse haberet), prema tome, nije mogao na pribavioca preneti svojinu nego same drZavinu. Ako priba"ilac ne zna da prenosilac nije sopstventk, on stice savesnu drlavinu, a ako zna nesavesnu. I ovakva drZavina se pribavlja svim osnovama i nacinima kojima se pribavlja svojina. Ddavina se moze pribavljati i svim oblicima dozvoljenog (occupatio) i nedozvoljenog (vi, clam, precario) prisvajanja. Ovde je, pored ddanja stvari. potrebno i sopstvenicko ponasanje tj. da se svoj animus rem sibi habendi manifestuje, javno pokazuje. Ako je prisvojena stvar bila nicija (res nullius) prisvajanjem se stice svojina pa, prema tome, i savesna drZavina. Ako je stvar u momt:ntu prisvajanja imala sopstvenika, a prisvajanje je izvrSeno bez njegove saglasnosti (vi, clam, precario), stice se nesavesna drlavina. Lica cijoj volji pravo ne pridaje nikakav znacaj (infantes, umobolni), ne mogu pribaviti drZavinu. Deca pubertati proximi l110gu. Lica alieni iuris pribavljaju ddavinu za pater familias-a. Izuzetno mogu pribaviti za sebe peculium castrnsae i quasicastrensae (ono s10 dobija kao vojnici iIi vrseCi javne sluzbe). U starom ius civile se nije mogla pribaviti drZavina preko zastupnika, jer ono, iz mnogih razloga, nije bilo naklonjeno zastupniStvu. U klasicnom pravu je to bilo moguce uz znanje i saglasnost zastupanoga. U Justinijanovom pravu je to moglo uraditi svako lice (i rob) i bez znanja zastupanoga, odnosno gospodara. $to se tiee gaSenje drlavine, tu presudnu ulogu igra animus svako gasenje animusa povlaci za sobom gasenje ddavine. Animus se moze ugasiti
-
168
svim naCinima kojima se moze ugasiti neko pravo: smr-cu, prenosom, derelikcijom itd. Stvar ee tada preei u ddavinu Iica kod koga se ona nalazi, ako ono ima animus rem sibi habendi. Ako takvog Iica nema stvar je kao derelicta
postala
niCija
-
res nullius.
Naravno,
prestanak
animus-a
se mora
manifestovati, uciniti vidljivim, a to se najcesee radi istovremenim prestankom koriSeenja stvari - odricanjem od corpus-a. Ali moze, na primer, biti i uCinjeno i tako sto se ddalac odrekne interdikta, izjavi da ga neee traiiti Hi euteei ne podiie ga i time dovede do zastarelost1. Ah moguee je da se ddavina ugasi i samim prestankom animus-a, sto cc se desiti uvek kada se ddalac odrekne animus-a, a stvar zadrzi u detcnciji. Prestanak co~pus-a bez gasenja animus-a, mcauUm. nikada nije dovoljan za gasenje driavine. Taj princip su istakli Paulus i Dioklecijan u jednoj svojoj konstituciji. Mnogi romanisti ne prihvataju o\'akvo miSljenje i, isticuei da su odgovarajuCi Justinijanovi tekstovi, koji porninju Paulusa i Diuklecijana, interpolirani, smatrajuCi da gasenje corpus-a gasi driavinu. Mislim da oni nisu u pravu. Naprotiv vrIo cesto se desava da drialac izgubi cor-pus zato sto mu je stvar ukradena Hi oteta. Tada stupa u dejstvo njegovo pravo, zasnovano na driavini, da traii zastitu putem interdikta IIi drugim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju. Sve dok to njegovo pravo postoji, postoji i njegova driavina iako nema corpus. 3. - Zastita driavine. - Sustina drZavinske zastite sastoji se u zastiti postojeeih faktickih odnosa prema stvarima, koja pociva na pretpc..stavci da fakticki odnosi odgovaraju pravnim, da onaj koji stvar drii i koristi ima i pravo da je drii i o1\:oristi.Ova pretpostavka, pak, je mogueno sredstvo u borbi protiv samopomoei, na cemu se u stvari driavinska zastita i zaddava. Ona se ne upusta u raspravljanje pitanja da Ii Iice koje drzi stvar ima i pravo da je drii i da Ii lice koje ga uznemirava u tome ima pravo da ga uznemirava, odnosno da mu stvar oduzme Hi je na drugi nacin korist1. Dna sarno nareauje da uznemiravanje prestane, da se driavina vrati u prethodno stanje a da lice koje misIi da to stanje ima pravo da narusi, to svoje pravo redovnim sudskim postupkom i dokaie. To prakticno znaci da se drzalac oslobaaa obaveze da svoje pravo na drianje dokazuje a ta obaveza se nameee suprotnoj stranci. Sredstvo kojim se takva zastita postizala jesu interdikt1. Driavinsku zastitu imaju svi driaoci, pa i nesavcsn1. To prakticno znaci da ee drialac kod koga naaete svoju ukradenu stvar i uzmete je moei da traii, i pretor ee izdati, interdrkt kojim vama nareauje da stvar vratite i da podizanjem tuibe dokaiete svoje pravo svojine na njoj. Na prvi pogled ovakva pravila izgledaju cudna: stiti lopova od vlasnika stvad. Meautim, radi se ovde 0 pravnoj sigurnosti: time se stite posteni driaoci od nepostenih lica koja sebe neosnovano proglasavaju za sopstvenike. a. - lnterdikti. - Rimsko pravo je poznavalo viSe interdikata za za5titu driavine. Ali posta su pojedini interdikti stva1'ani u raznim vremenima a Justinijan je UTIeoznatne promene u sistem interdikata i mnoge interpolacije u odgovarajuee tekstove klasicnih pravnika, dosta je tesko pratiti sa sigurnoseu njihov razvitak pa cak cesto i razgarniciti dornet pojedinih od njih. Sveden na okvire koje ova 'knjiga dozvoIjava, sistem rimskih interdi,kata za zastitu ddavine u predjustinijanovom pravu mozemo izIoziti na sIedcei nacin. 169
-Postojale su dye grupe interdikata za zastitu dciavine: interdicta retinendae possessionis :i interdicta recuperandae possession is. Interdicta retinendae possessionis stite dciaoea od trajnog uznemiravanja, ometanja u uzivanju dciavine, koje nije upravljeno na oduzimanje drzavine od drZaoea. Ako je u pitanju drZavina nt1Pokretnosti, 'UJpouebljava se interdicium uti possidetis, a aIko je IUpiJtaJnjlUdrZaIvima rpdkJretme s1JvtaJri,interdictum utrubi. Oba imlterdJilkta 1St! 1II:LOIW1a lbiiti. upOO1'eWljena Illaj:kasnije za godinu dana od izvrsenog ili zapoeetog uznemiravanja. Interdictum uti possidetis je'Vezan za jedan uslov: da drZalae nije dosao do drZavine vi ~si1om), clam (tajno), iIJJikao prekarist od onoga koji ga .uznemirava. Ako je ovim nacinom dosao do drZavine od nekog treeeg liea, a ne od onoga koji ga uznemirava, biCe zasticen ovim interdiktom. Intedictum utrubi je, ~Wleda, u .pocetku bio predviden samo za robove, a tek od I veka n.e. je prosiren na sve pokretne stvari. On se do izvesne mere priblizuje drugoj grnpi interdikata, jer dosuduje drZavinu stvari onoj od stranaka u Slporu, ikoja je u protekloj godini najduZe drZala stvar, bez obzira na to da Ii je to vremenski poslednji njen drlalae, odnosno da li je to onaj drZalac koji je uznemiren u drlavini tj. koji je pokrenuo postupak. Tako se moze desiti da uznemireni drZalae bude prinuden da preda drZavinu stvari lieu koje ga je uznemiravalo. Interdictia recuperandae possession is lilmadlUza diIl'jda 'Wate dJrZaoou ~gubljenu drZavinu. Ima ih tri: 1. Interdictum unde vi, !1roji de ru;pnwljen proti'Vliea Ikoje je silom oduzelo drZaoeu zemljiste i ima za eilj da drlaocu bude vraceno rzemljiSte i naknadena steta koju je usled oduzimanja pretrpelo. On ce imati dejstvo samo ako drZalae nije stvar vi, clum ill precario prihavJo od lica koje mu je oduzelo stvar. 2. Interdictum de precario je upravljen protiv prekarista koji nece da vrati stvar lieu ikoje mu je tu stvar dalo u precarium. Kirajem klasicnog perioda ovaj interdikt je zamenjen tuibom. 3. Sporno je da li je postojao interdictum de clandestina possessione lkoj~ je upravljen protiv lieakoje je clam od'U.Z&o5tvar od drZaoca. Najzad, za povracaj izguhljene drZavine pokretne stvari upotrebljavan je i interdictum utrubi, cija primena je, Ikaosto smo napred videli, bila vrlo siroka.
b. - Ostala sredstva za zastitu drzavine. - U klasicnom pravu neki slucajevi savesne drlavine, oni koji su nazivani pretorska svojina, bili su za-
-
sticeni i drugim sredstvima exceptio rei venditae et traditae (prigovor da je stvar prodata i predata) i actio Publiciana 0 kojima smo vec govorili u odeljku a svojini. U Justinijanovom pravu stvoreno je jedno novo sredstvo za zastitu drzavine nazvano actio momentariae possessionis. Ono se u roku od 30 godina moglo podiCi protiv lica koje je iskoristilo duze odsustvo driaoca zemlje, pa njegovu zemlju uzelo u driavJnu. U sporu po ovoj tuibi bile su obe stranke obavezne da dokazuju svoje pravo na drianje stvari a pobedila je ona stranka koja je uspela da to svoje pravo dokaze. c. - Justinijanovo pra17o. U Justinijanovom pravu je interdictum utrubi pretrpeo znatne promene. On je prestao da bude upotrebljavan u funkciji recuperandae possessionis a u funkciji retinendae possessionis se 11 znatnoj meri pribliZio Jnterdiktu uti possidetis. Upotreba interdikta unde vi bila je ogranicena na godinu dana od priCinjenog uznemiravanja. Pasle toga roka njegovo dejstvo je bilo ograniceno sarno na iznos abogacenja postignutog uznemiravanjem. U svim ostalim slucajevima uznemiravanja driavine, Justinijanovo pravo je upuCivalo na odgovarajuce tuzbe: actio turti, actio ad exhibendum itd. Posto sada nema pretora nadleznost za ppstupak po interdiktima prelazi na redovne sudove. To Cini da se ,interdikt kao pravno srdstvo sve viSe pribliZuje tuzbi, pa se i pocinje nazivati actio ex interdicto. Ipak su i u ovom postupku zadriane mnoge karakteristike klasicnog interdikta: on je suma-
-
170
ran i brz i iskljucuje raspravu 0 tome da li tuzeni ima Hi nema pravo koje bi bilo osnov da stvar, koju je samovlasno uzeo, zaddi. Takvo svoje pravo tuzeni je morao dokazivati tuzbom koju bi sam podigao. SVa sredstva za zastitu ddavine mogla su se u Justinijanovom pravu koristiti u roku od godinu dana. Po proteku tog roka mogle su se koristiti sarno redovne tuzbe kojima je tuzilac bio obavezan dokazati svoje pravo na ddanje stvari Hi dokazati da tuzeni nema pravo na uznemiravanje njegove ddavine.
V.
-
STVARNA PRAVA NA TUDIM STVARIMA (Iura in re aliena)
Zajednickim imenom iura in re aliena nazivaju se sva prava koja imaju stvarnopravno dejstvo, a nisu svojina. Sva ova prava grupisana su u tri grupe: sluzbenosti (servitutes), nekoliko oblika dugorocnog zakupa zemlje sa stvarnopravnim dejstvom (superficies, ius in agro vectigali i emphitheusis) i zalozno pravo (fiducia, pignus i hypo theca). Pravne ustanove obuhvacene ovim zajednickim imenom razliCite su po saddini i nastale su u raznim vremenima, pa je vrlo tesko izvuCi neke zajednicke karakteristike koje bi od njih pravile celinu. U stvari, sem njihovog stvarnopravnog karaktera i Cinjenice da nisu svojina, one imaju sarno jos jednu zajednicku karakteristiku: po shvatanju rimskih pravnika one su stvarna prava sarno posmatrana kroz odnos njihovog titulara i predmeta. Zato radnje drugih lica koje uznemiravaju titulara nisu smatrane kao povreda tih prava niti su davale pravo na upotrebu tuzbi posebno predvidenih za njihovu povredu, nego su smatrane kao povreda »licnog i imovinskog integriteta« titulara pa su i tuzbe koje su se mogle upotrebiti bile takvog karaktera.
1. a. -
S]uzbenosti Pojam i istorija
1. - Pojarn. - Zajednickim imenom sluzbenosti nazivamo nekoliko pravnih ustanova koje imaju razlicitu saddinu, ali jednu zajednicku karakteristiku: to je stvarno pravo izvlaCiti neke koristi od tude stvari. Prema tome, pojam sluzbenosti ima tri bitna elementa: a) To je pre svega izvlacenje koristi.Po tome se sluzbenosti razlikuju od zaloznog prava, koje takode spada u stvarna prava na tudim stvarima. Njegova saddina je ddanje a ne koriscenje stvari. Pravo titulara sluzbenosti sastoji se sarno u tome da izvlaCi odredene koristi lz stvari, zato on ne moze traziti nikakvu pozitivnu delatnost od sopstvenika (Servitus in faciendo consistere nequit). On sarno moze spreciti sopstvenika da nesto uradi sto skodi sluzbenosti (npr. da zagradi prolaz, odvede tekucu vodu na drugu stranu itd) i traziti od sopstvenika da ga ne sprecava u koriScenju sluzbenosti. Sluzbenost postoji sarno u interesu sopstvenika povlasnog zemljista, odnosno titulara sluzbenosti i predstavlja izuzetno ogranicenje svojine. Zato se ovlascenje titulara, kao u svim slucajevima tumacenja izuzetaka, moraju najuze shvatiti. Otuda zemljiSna sluz171
--
benost daje titularu striktno sarno ona ovlascenja koja zahteva iskoriscavanje povlasnog zemljiSta i nikakva druga. SadrZina ovog prava je razlicita kod razlicitih sluzbenosti. b) Predmet ovog prava je tuda stvar. Po tome se sluzbenosti razlikuju od sllperficiesa i emfiteuze, jer titulari ovih stvarnih prava na tudim stvarima sticu neku vrstu kvazisvojinskog odnosa prema predmetu tih prava. Ne moze se imati sluzbenost na sopstvenoj stvari (nulli res sua servit). Zato se sluzbenost gasi ako njen titular postane sopstvenik stvari. c) Ovo pravo je stvarnopravnog karaktera, deluje erga omnes sto znaci da promena sopstvenika predmeta nema nikakvih uticaja na pravo titulara sluzbenosti. Po tome se sluzbenosti razlikuju od nekih drugih prava izvlacenja koristi iz tudih stvari koja su obligacionog, a ne stvarnopravnog karaktera (posluga, zakup, zajam). 2. - Istorija. - Vreme i nacin postanka pojedinih sluzbenosti vrlo je tesko utvrditi. Zakon XII tablica nije poznavao sluzbenosti kao posebni pravni odnos, iako je regulisao neke odnose koji su kasnije svrstani medu zemIjiSne sluzbenosti (servitutes praediorum). Kad su sluzbenosti shvacene kao posebna pravna ustanova vrIo je tesko red. Prve sluzbenosti koje srecemo, su one koje su neophodne za obradivanje polja sluzbenosti puta i vode. Docnije su pridosle dmge: sluzbenosti vadenja peska, kreca, napasanje stoke i dr. Tek posle spaljivanja Rima od strane Gala (V. v. pre n.e.), kada je novi grad, narocho sirotinjska naselja, podignut sa zgradama izgradenim jedna do druge i naslanjajuCi se cesto jedna na drugu, i kada su uslovi stanovanja postaH skuceni, stvoreni su novi susedski odnosi u gradu, nazvani docnije »gradske« sluzbenosti: sluzbenost izgleda, sluzbenost oticanja kisnice itd. Kada su postale pojedine licne sluzbenosti, ne moze se tacno utvrditi. Nesumnjivo je da pojam lienih sluzbenosti pretpostavlja komplikovanije imovinske odnose i razvijeniju teorijksu obradu prava. Neke slueajeve prvi put pomineje Ciceron. Klasicno pravo naziva imenom servitutes sarno zemljiSne sluzbenosti. Pojam i naziv licnih sluzbenosti nije poznavalo. Ono je poznavalo usus, ususfructus, habitatio i opere (prava koja su kasnije nazvana zajedniekim imenom liene sluzbenosti), ali je svaku od njih smatralo samostalnom pravnom ustanovom. Pojam lienih sluzbenosti (servitutes perssonarum) izgraden je u postklasicnom pravu, a teoriju sluzbenosti izgradili su pandektisti..
-
3. - Klasifikacija. - U Justinijanovom pravu sluzbenosti se dele na dye grupe: sluzbenosti na zemljiStima (servitutes praediorum) i liene sluzbenosti (servitutes personarum). ZemljiSte sluzbenosti su delili na: seoske (servitutes praediorwn rusticorum) i gradske (servitutes praediorum urbanorum). Svaka od ovih grupa obuhvatala je po nekoliko sluzbenosti. Osnovna raz1i.ka izmedu stvarnih i lienih sluzbenosti je u tome sto su stvarne sluzh'enosti ustanovljene u korist svakog sopstvenika povlasnog dobra. Licne sluzbenosti, pak, ustanovljene su u korist jedne licnosti. Iz ove osnovne razlike proizlaze sve ostale. Licne sluzbenosti su vezane za licnosti titulara, ne mogu se preneti na drugoga i gase se njegovom smrcu. One su, znaei, ogranieenog trajanja. Stvarne, pak, sluzbenosti su neogranieenog trajanja, jer se prenose na svakog sopstvenika posluznog i povlasnog dobra. Ovu neogranieenost ne treba shvatiti bukvalno. One mogu prestati iz viSe razloga -- npr. nestane vode, peska ili kreea koji su bili predmet sluzbenosti; zatim, gase se usled neupotrebe itd. 172
Licne sluzbenostl su deljive: moguce je imati npr. 1/3 Hi 115 Hi 1/2 plodouzivanja stvari. Stvarne sluzbenosti su, pak, nedeljive - nemoguce je imati 1/3 prava prelaska preko tudeg zemljiSta, Hi 1/2 prava naslona grede na tudi zid. Ako se povlasno dobra podeli izmedu suvlasnika, onda svaki od njih ima podjednako i potpuno pravo iskoriscavanja sluzbenosti. Predmet stvarne sluzbenosti mogu biti sarno nepokretne stvari. Predmet licnih sluzbenosti su i nepokretne i pokretne stvari i robovi.
2. -
Pojedine sluzbenosti
1. - ZemljiSne sIuibenosti (servitutes praediorum). - ZemljiSne sluzbenosti su pravo sopstvenika jednog zemljiSta, koje se naziva povlasno dobro (praedium dominans), da izvlaci neke koristi iz drugog, susednog zemljiSta, koje se naziva posluzno dobro (praedium serviens). ZemljiSna sluzbenost, dakle, je odnos izmedu vlasnika dva zemljiSta. ZemljiSta moraju biti susedna ili, po klasicnom pravu, dovoljno blizu i vezana slobodnim neposrednim putern. Potrebno je da opterecenje posluznog dobra bude neophodno za pravilno ekonamsko koriscenje povlasnog dobra. Zato se ne moze ustanoviti sluzbenost sarno da bi se zadovoljHi hirovi Hi lukzuzne potrebe momentalnog vlasnika povlasnog dobra. Nao trajanje zemljiSne sluzbenosti nema nikakvog uticaja promena vlasnika posluznog Hi povlasnog dobra: ona lezi na posluznom dobru, bez obzira ko je njegov vlasnik i ona postoji u korist svakog vlasnika povlasnog dobra. U klasicnom pravu je svrstavanje jedne sluzbenosti u grupu gradskih Hi seoskih vrsena po karakteru povlasnog dobra: ako je ono zemljiSte za obradivanje, onda je sluzbenost seoska, bez obzira na mesto gde se nalazi; ako je ono plac sa zgradama, onda je sluzbenost gradska, iako se oba dobra nalaze na selu. Zato se jedna ista sluzbenost pojavljivala cas kao seoska, cas kao gradska. U Justinijanovom pravu su seoske one sluzbenosti koji normalno sluze zemljiStu za obradivanje, a os tale su gradske. Tako je, sada, jedna sluzbenosti uvek seoska Hi uvek gradska. ZemljiSne sluzbenosti se mogu grupisati u cetiri grupe: sluzbenosti puta, sluzbenosti voda, sluzbenosti ispase i sluibenosti vadenja gradevinskog materijala. Vainije seoske sluzbenosti bile su: iter, pravo licno prelaziti preko tudeg zemljiSta; via, pravo prolaziti sa kolima; actus, pravo progoniti stoku aquae ductus, pravo provesti vodu preko tudeg zemljiSta; pravo pojiti stoku: vaditi pesak itd. Gradske sluzbenosti su brojnije i raznovrsnije od seoskih, ali se mogu svrstati u tri grupe: jedne obezbeduju gradenje kuca, druge obezbeduju svetlo i pogled, a trece odvod otpadnih i drugih voda. Vaznije gradske sluzbenosti su: pravo prisloniti zgradu na tud zid; uvuCi gredu od zgrade u tud zid; pravo podici balkon nad tudim vazdusnim prostorom; pravo zabraniti susedu zidanje preko izvesne visine itd. 2. - Licne sIuibenosti. - Licne sluzbenosti su one koje su ustanovljene na stvari Hi imovini ma koje vrste, a u korist jednog odredenog lica. Klasicno pravo poznaje cetiri sluzbenosti koje su kasnije nazvane zajednic173
kim imenom liene sluzbenosti (servitutes personarum). To su: ususfructus, lISUS,habitatio i operae. a. - Ususfructus (plodouzivanje). Paulus je ovako def1nisao ususfructus: »Ususfructus est ius alienis rebus utendi, fruendi salva rerum substantia« (»plodouzivanje je pravo upotrebljavati tudu stvar i pribirati plodove sa nje, ali tako da se saeuva njena materija, sustina«). On je time uporedio plodouzivanje sa svojinom, istieuCi da plodouzivalac, od tri ovlascenja koja ima sopstvenik u odnosu na stvar, ima sarno dva: usus i fructus, a trece abusus - nema. .Plodouzivalac ima ip.ravo na tliPotrebu i plodove stvari, sto znaei na sve koristi koje se od nje mogu imati. Sopstveniku ostaje sarno gola svojina (nuda proprietas), ali mu ostaje svojina: on moze preduzimati sve poslove u vezi sa stvari (p.rodati, pokloniti, zavestati itd.) ukoliko ne ogranicavaju prava plodouzivaoca. Plodouzivalac je svoje pravo morao koristiti onako kako po shvatanju sredine radi pazljiv i uredan gradanin. On je bio obavezan, pri preuzimanju sluzbenosti, da sopstveniku stvari da stipulacijom garanciju da ce tako postupiti i, po prestanku prava, stvari vratiti. Plodouzivalac stiee svojinu na redovnim plodovima stvari i to od momenta njihovog uzimanja u ddavinu. Na vanrednim plodovima stvari (npr. na detetu ropkinje), pak, ne stiee svojinu vec sarno plodouZivanje. On moze upotrebu stvari i pribiranje plodova preneti na trece lice putem zakupa, poklona, zaloge, itd. Ali pri tome se uvek radi 0 otudivanju vrsenja pojedinih Hi svih ovlascenja plodouZivaoca, a ne i samog prava plodouzivanja. Svi pravni poslovi plodouzivaoca mogu se kretati, i vremenski i prostorno, sarno u granicama prava plodouzivanja, a ono je vezano za lienost plodouzivaoca i ne moze se preneti na drugoga. U starom rimskom pravu obaveze plodouzivaoca prema vlasniku stvari su bile strogo stvarnopravnog karaktera. On je, istina, imao obavezu da saeuva supstanciju stvari i nije je smeo ostetiti, ali povreda ove obaveze i ostecenje stvari smatrana je deliktom i davala je sopstveniku pravo na actio legis Aquiliae, Hi tuzbu za kradu. On je, dakle, prema plodouzivaocu imao ista zastitna sredstva kao i prema svakom drugom ko bi ostetio Hi oduzeo stvar koja je predmet plodouzivanja. Pretor je nametnuo obavezu plodouZivaocu da dovede jemce koji ce, zajedno sa njim, garantovati sopstveniku da ce stvar iskoriScavati kao bonus pater familias i da ce !po prestanku plodouzivanja vratiti stvaiI'. Na taj naCin je plodouzivalac dosao i u obligacioni odnos sa sopstvenikom, pa se njegov polozaj znatno izmenio. On je sada odgovoran i za stetu koja nastane usled njegove neaktivnosti (npr.)
-
sada je duzan
da leei bolesnog
roba
Hi da gasi pozar
-
ranije
to nije bio).
Zatim njegova odgovornost, posto sada nije eisto deliktna, prelazi i na njegove naslednike. Najzad, pored njega obavezni su i jemci. Vremenom su sve ove obaveze plodouzivaoca postale zakonske i lezale su na njemu i onda kada nisu bile specijalno ugovorene i kada nisu bile garantovane jemcima. Predmet !plodouiivanja moze biti svaka pokretna i nepokretna stvar i robovi. Izuzete su sarno bestelesne stvari (jer Rimljani u pocet'ku nisu mogli shvatiti nacin i korist plodouiivanja jednog iPotraiivanja), i ipotrosne stvari, jer su kod njih Uipotreba i pribiranje plodova vezani za raspolaganje, pa je prema tome nemoguce ispuniti uslov salva rerum substantia. Vll"ememm je ;pronaden l11acm da obe iWU\PCiSltvari ibudu ipIl"edmet pLocWuiivam.ja: 174
jednom sell'altiSkom od:hllkom irz wemena Avgusta Hi Tiberija, :propisano je da ce legat plodouiivanja vaziti i .kad se odnosi na ipotrosne stvari, pod uslovom da Iplodouiivalac obeea uz jemstvo da ee, u momentu pres tanka njegovog prava .plodouiivanja, vratiti sopstveniku istu kolicinu iste kakvoee potrosnih stvari, primljenih na :plodouiivanje. Najcesee se tu radilo 0 sumi novca. U tom slucaju je, dakle, plodoUiZivalac postajao sopstvenik Ipotrosnih stvari primajuCi istovremeno obavezu da, po iPrestanku plodouZivanja, vrati ne istu stvar
c. - Usus. - Usus (upotreba) je IPravo na upotrebu stvari ali bez prava pribiranja plodova i bez prava raspolaganja sa stvari. To znaei da je pravo uzuara na koriscenje stvari znatno uze od prava plodouzivaoca, jer je ogranieeno njegovim potrebama i potrebama njegove porodice. Zato sopstvenik stvari opterecene ovom slu~benoscu nije imao sarno nuda proprietas, nego je imao pravo na ceo viSak plodova i upotrebe preko zadovoljenja uzuarovih potreba. Iz istoga razloga uzuar nije niukom obliku mogao ustupiti drugome ni svoje pravo, ni vrsenje nekih ovlascenja iz njega. 8to se tiee odnosa izmedu sopstvenika i uzuara i uzuarove odgovornosti za 5tete nanete stvari, oni su bili shvaceni i zasticeni na isti naCin kao i kod plodouzivanja. d. - Habitatio. - Habitatio je, obieno Iegatom ili poslonom ustooovIjeno, stvarno pravo stanovanja u tudoj kuci. Ono je slieno sa uzusom kuce, od koga se razlikuje po tome 5to je u izvesnoj meri drugaeije regulisano (npr. ne gasi se usled capitis deminutio titulara ni usled neupotrebe). d). - Operae servo rum. - Operae je stvacr:no pravo koristiti se radom tudeg roba Hi zivotinje. Kao i pravo stanovanja, lIle gasi se usled capitis deminutio titulara ni usled neupotrebe. Od svih ostalih lienih sluzbenosti razlikuje se po tome 5to je, i~gleda, prelazilo na naslednike titulara.
3. 1.
-
Pribavljanje, ga~enje i zaStita sluibenosti
Pribavljanje
sltdbenosti.
-
U prvim
vekovima
rimske
istorije
praksa je poznavala sarno neke slueajeve koriScenja tudeg zemljiSta. Ali se to kori5cenje nije smatralo posebnim pravom, nego sastavnim delom povlasnog dobra, odnosno prava koja proistieu iz fakta ddanja poviasnog dobra. U drugoj polovini republike izgraden je pojam sluzbenosti kao posebnog prava. Ona je tada shvacena kao bestelesna stvar. Iz toga su proisticale sIedece posledice u pogledu pribavljanja sluzbenosti: a. Posto je sluzbenost stvar, ona se mogla, kao i druge stvari pribavljati i prenositi svim poslovima inter vivos i mortis causa uz obavezan naein pribavljanja (modus aquirendi). b. - Posto je sluzbenost bestelesna stvar ona se nije mogia preneti tradicijom. c. - Iz istih razloga se u pocetku nije mogla imat! ni ddavina sIuz-
-
175
benosti pa zato se nije ni mogla pribaviti oddajem. To je omoguceno tek u postklasicnom pravu posto je bila izgradena teorija kvazi-ddavine (quasi possessio). Pritom se za pribavljanje sluzbenosti oddajem nije traZila bona fides ni iustus titulus. 2. - Gasenje sluibenosti. - Na trajanje zemljiSnih sluzbenosti nema nikakvog uticaja smrt titulara. Licne sluzbenosti se pak gase njegovom smrcu. Sa smrcu se izjednacuje i capitis deminutio. Ako je licna sluzbenost ustanovljena u korist pravnih, iica koja ne umiru ona se gasi posle 100 godina. Sluzbenosti prestaju propascu opterecene stvari, ili, iscrpljenjem koristi koja je iz nje izvlacena (npr. zalihe peska, vode, rusenjem zgrade i s1.). Sluibenost je pravo na tudoj stvari. Zato se gasi ako stvar prestane da bude tuda (konfuzijom ili konsolidacijom). Odricanje od strane titulara, putem in iure cessio (u pretorskom pravu i pro stirn paktom) .sa sopstvenikom posluznog dobra, takode iPrestaje sluzbenost. Najzad, sluzbenost se gasi usled neupotrebe od jedne ili dve godine, odnosno za vreme Justinijana, deset ili dvadeset godina. 3. - Zastita sluibenosti. - Osnovna, redovna tuzba za zastitu sluzbenosti je actio confessoria (tako je nazvana za v,reme Justinijana). Nju je moglo podiCi protiv sopstvenika stvari i lice koje vec uziva pravo sluzbenosti pa ga sopstvenik uznemirava i onaj koji tek zahteva da mu se uzivanje ustupi. Ona je realna tuiba i prema tome arbitrarna. Ako su u pitanju sluzbenosti ustanovljene pretorovim nacinom, nije se mogla upotrebiti ova tuzba, vec jedna tuzba po ugledu na actio Publiciana. Sopstvenik stvari koji je hteo da se oslobodi beS(pravnog koriScenja sluzbenosti, Ulpotrebljavao je za to svojinsku tuzbu actio negatoria. Sluzbenosti su, pored toga, zasticene nizom interdikata, predvidenih skoro za svaki slucaj sluzbenosti, a utilis causa i svim posesornim interdiktima.
2. -
ZaloZnopravo
1. - Pojam. - Da bi pruzio garanciju svom poveriocu da ce mu platiti dug, duznik je cesto poveravao poveriocu neku svoju stvar stirn da je zaddi do isplate duga ili eventualno naplati svoje potrazivanje iz nje. Poverilac time dolazi u poseban pravni odnos sa duznikom u vezi sa tom stvari, koji se naziva zalozno pravo. Taj odnos je stvarnopravnog karaktera, sto znaCi da deluje prema svakome u Cijim rukama se zalozena stvar nade. Duznik i dalje ostaje sopstvenik stvari i njemu, u najvecem broju slucajeva, pripadaju svi njeni plodovi. Ipak svojom saddinom zalozno pravo poverioca predstavlja ogranicenje prava svojine duznika, ono je stvarno pravo na tudoj stvari. Medutim ono se znatno razlikuje od drugih stvarnih prava na tudim stvarima. Dok sva druga ovakva prava daju titularu pravo izvlacenja ekonomskih koristi iz predmeta, zalozno pravo mu, po pravilu, ne dozvoljava, zabranjuje koriscenje zalozene stvari. Sa druge strane, zalozno pravo daje titularu pravo da prisvoji ili proda predmet zaloge, sto titulari ostalih stvarnih prava na tudim stvarima ni u kom slucaju ne mogu uciniti. 176
Staro ius civile nije poznavalo ustanovu zaloznog prava. Ob~bedenje poverHaea postizalo se licnim jemstvom dumikovih srodniika Hi iPrijatelja. Izuzetak cine samo slueajevi legisactio per pignoris capionem (0 eemu smo govorHi u odeljku 0 gradanskom postupku), ali i oni su nastali tek u vremenu kada su poceli da se pripremaju uslovi za nastanak zaloZnog prava. Ono je nastalo u vreme komercijalizacije privrednih i bankarskih poslova. Pa i tada, dosta dugo, poverioci su cesto pristajali da prime i drZe zalogu samo privremeno
-
dok duZnik
ne nade jemca.
Prvi slueajevi
realnog
obez-
bedenja obavljani su u formi fidueije (fiducia) tj. u siroko primenjivanoj ustanovi obligaeionog prava. Poseban ugovor iz koga je nastalo zaloZno pravo, pignus, nastao je pred kraj republike. U toku IPrincipata stvoren je jos jedan oblik zaloge, koji su rimski pravnici, poeev od III veka, nazivali grekim imenom hipoteka (hypotheca). Zinaci u rimskom pravu su se razvila tri obliika zaloge: fiducia, pignus i hypo theca. Govorieemo 0 svakome od njih posebno. Zalozno pravo po pravilu nastaje ugovorom izmedu poverioca i dufnika. U nekim slucajevima moze nastati »PO sill zakona«, bez saglasnosti dufnik.a ill cak protiv njegove volje. Tako ustanovljeno zaloZno pravo naziva se u teoriji zakonsko zaloZno pravo. Ovakvih moguenosti je bilo viSe i stvorene su najvecim delom u postklasicnom pravu. To su na primer: zalomo pravo zakupodavea na stvarima koje je zakupac uneo u stan ill zemIjiSte, zalozno pravo sticenika na imovini tutora ill kuratora itd., ali na njima se necemo zadrZavati. Predmet zaloge, kod sva tri oblika, mogu biti i pokretne i nepokretne stvari. U klasicnom pravu predmet zaloge su mogla biti i bestelesne stvari: potraZivanja, slufbenosti, nekih drugih prava na tudoj stvari pa i samog zaloZnog prava. Svi slueajevi zalaganja bestelesnih stvari, iako su ih rimski pravnici nazivali pignus, nisu imali njegove osnovne karakteristike i praktieno su imale dejstvo eesije, ustUjpanja ipotraZivanja. Zalozm poverilac ima pravo da zalozenu stvar drZi do naplate duga, ali je ne sme upotrebljavati, jer plodovi zalozene stvari pripadaju njenom
.
sopstveniku
-
dufuiku.
Ako to cini,
smatralo
se da
cini
kradu
(furtum
usus). Medutim, moglo se ugovoriti da poverilac pribira plodove zalozene stvari i zaddi ih umesto kamate. Takav ugovor se nazivao grckim imenom antihreza. Zalozno pravo se ustanovljava racti obezbedenja potraZivanja. Zato je ono zavisno, akcesorno, od tog potraZivanja i u pogledu visine i u pogledu trajanja. Svako smanjenje iznosa potraZivanja, povlaci smanjenje poveriocevih prava prema zalozenoj stvari, a njegovo gasenje, gasi i zalozno prayo. To je bio njegov redovni, normalni nacin gasenja. Medutim, zalozno pravo se moglo ugasiti i na drugi nacin: odrieanjem poverioca od zaloZnog prava, propascu predmeta zaloge i prodajom stvari od strane zaloZnog poverioea radi naplate potraZivanja. Pribavilac takve stvari dobija je slobodnu od svih zaloznih prava. 2. Fiducia. Staro rimsko pravo nije znalo za zalozno pravo kao samostalnu pravnu instituciju. Za obezbedenje poverioea je tada iskorisCavana fiducija, Fiducija je ugovor zakljucen pri prenosenju svojine na nekoj stvari, kojim se IPribavilae obavezuje da ee, posle izvesnog vremena ill po ispunjenju izvesnih uslova, vratiti stvar (preneti svojinu) prenosioeu, ill nekom drugom odredenom lieu. Za ustanovljenje zaloge je upotrebljavana po-
-
-
12 Rimsko privatno pravo
177
sebna vrsta fiducije: fiducija zakljucena sa poveriocem (fiducia cum creditore contracta). Da bi obezbedio poverioca, duinik mu je davao neku svoju stvar a poverilac se obavezivao da ee mu je po isplati duga vratiti. Posto u vremenu kada je ovakva praksa nastala, nije jos pravljena razlika izmedu ddavine i svojine, pravo koje je poverilac sticao na zalozenoj stvari mozemo nazvati svojinom isto toliko koliko i ddavinom. Fakt ddanja stvari davao mu je pravo raspolaganja sa njom. Obaveza poverioca na vraeanje stvari je u pocetku bila sarno moraine prirode bez sankcije. Docnije je dobila sankciju all obligacione a ne stvamopravne prirode: ako poverilac otudi stvar, duinik je, iako je isplatio dug, ne moze dobiti nazad, vee sarno moze, tuibom actio fiduciae, traziti od poverioca naknadnu stete. To je predstavljalo veliku nezgodu za duinika i moglo mu je naneti znatnu stetu, narocito zato sto je zalozena stvar imala obicno veeu vrednost od iznosa duga. Takav oblik zaloge nije odgovarao razvijenim bankarskim poslovima u drugoj polovini republike, koji su zahtevali elasticniji oblik zaloge.
-
3. - Pignus. - Da bi se ove nezgode izbegle, ustanovljen je pred kraj republike s,pecijaini ugovor 0 zalozi - pignus. On se sas.tojao u tome 8to je duinik davao ,poveriocu neku svoju stvar u ddavinu, s tim da je drzi do isplate duga i tada je vrati. Ovde je zalozni poverilac u potpuno drugacijem polozaju nego kod fiducije. On ima sarno ddavinu a duinik zadrZa.va pravo svojine i moze stvar po isplati duga, s\;ojinskom tuzbom uzeti od svakog kod koga se. nalazi. U pocetku poverilac nije mogao otuditi zalozenu stvar radi naplate svog potraZivanja, nego ju je mogao sarno zaddati. To je imalo nezgode za poverioce, pa je uobicajen sporazum da zalozena stvar u slueaju neisplate duga postane svojina poverioca (tzv. lex commissoria '= komisorna klauzula, koja je zabranjena jednom Konstanti.novom konstitucijom C 8, 34, 3). avo je dovodilo do eksloatacije duinika, jer je stvar obiCno vredela viSe od duga. Pocev5i od I v. pre n.e. poverilac je u slucaju neisplate duga, duian stvar prodati i vratiti dumiku deo dobijene cene koji pa:eostane po naplati duga. Pignus je mogao da hude ustanov,ljen na pokretnim i nepokretnim stvarima. Davanje nepokretnih s.tvari u pignus dovodilo je duZnik:a u wlo nepovoljan polozaj, jer ga je lisava:lo ddavine zalozene zemlje, Cijom obradom bi inaee mogao steel sredstva za otplatu duga. Narocito je pignus dovodio u nepovoljan polozaj duinika ako se iI'adilo 0 zalaganju zemljista od strane maIih zemljiSnih iposednika, i ako se iI'adilo 0 obe~bedenju ,zalogom isplate zakupnine od strane zakupca zemljiSta i obezbedenju isplate cene za alat, stoku i druga sredstva za obradivanje zemlje koja je zemljoposednik prodavao. na kredit zakupcu. Jer, u prvom slucaju dati poveriocu zemljiste u drzavinu znaci ostaviti duinika bez sredstava za proizvodnju i onemogueiti mu otplatu .duga, a u drugom slucaju dati poveriocu (zakupodavcu) u drZavinu alat i stoku potrebnu za obradivanje zemlje (jer zakupac jedino to moze zaloziti posto to jedino ima) znaci onemogueiti zakupca da obraduje zakupljeno zemljiSte. Kredit malih zemljiSnih posednika je bio narocito aktuelan u doba preorijentacije poljoprivrede u Italiji u vezi sa zauzimanjem provincija u drugoj polovini republike, sto se poklapa sa dobom procvata bankarstva i zelenastva. Kredit zakupca pak bio je narocito aktuelan u doba prelaska na obradivanje zemlje putem zakupaca pred kraj principata.
-
178
-
-
4. Hypotheca. Teskoce na koje se nailazilo prilikom ugovaranja zaloge uz ugovore 0 zakupu stana i zemljista donele su do jedne nove prakse: ugovorena je zaloga u kojoj su zalozene stvari unete u zakupljeni stan ili na zakupljeno zemljiSte i dalje ostajale u drlavini zakupca, a zakupodavac je imao pravo da ih, u slucaju da zakupac ne ispuni na vreme svoje obaveze prema njemu uzme u drlavinu i naplati svoje potraZivanje. Poverilac je to mogao postici upotrebljavajuCi dva interdikta (interdictum Salvianum i interdictum de migrando). Interdi~t je poverilac mogao upotrebiti sarno protiv zakupca, a ne i protiv treCih lica kod kojih bi se zalozene stvari nasle. U vreme principata, poverilac je dobio jednu realnu tuzbu (actio Serviana) koja je mogla biti Ulpotrebljena protiv svih lica kod kojih se zalozene stvari nadu i koja je davala zakupodavcu ,prvenstvo ispred svih drugih poverilaca zakupca. Ova tuZba je bila ustanovljena za slucaj kad je predmet zakupa zemljiSte, ali je ubrzo utilis causa mogla biti u,potrebljena u svim drugim slucajevima. Tako je stvoren jedan novi oblik zaloznog prava za koji su, pocevsi od III veka n.e., rimski pravnici usvojili grcki naziv hipoteka (hypotheca). Poverioceva tu~ba (actio Serviana) nazvana je tada actio hypothecaria. Bitna karakteristika hipoteke je u tome 5to predmet zaloge ostaje kod duznika, a poverilac ima pravo da je, kad prode rok isplate duga, uzme u ddavinu. U svemu drugome ona je, uz neke manje specificnosti, istovetna sa pignus om. Ona je mogla biti ustanovljena u svim slucajevima u kojima i pignus. Njen predmet su mogle biti sve pokretne i nepokretne stvari, bestelesne stvari, pa i celokupna imovina jednog lica. Ona se mogla ustanoviti na iste nacine kao i pignus: ugovorom, testamentom i zakonski. Njom se mogla obe:lJbedHi svaka trazbina: postojeca, buduca, civilna, prirodna, uslovna i td. Jedno od preimucstava hipoteke nad druga dva oblika zaloznog prava, jeste i mogucnost da ista stvar bude zalozena viSe puta kod raznih poverilaca. U tom slucaju odnos izmedu viSe poverilaca se raspravlja po pri!llcipu: prior tempore potior iure (»raniji !po v.remenu jaci u pravu«, tj. jace je ano pra. vo koje je ranije ustanovljeno.) To znaoi da docniji hipotekami poverilac moze naplatiti svoje potrazivanje iz sume dobijene prodajom zalozene stva.ri tek posta raniji hipotekarnipoverioci budu potlpuno izmireni. ITincip prior tempore potior iure bio je narusen sarno pojedinim - .tzv.,privilegisanim hipotekama ikoje su najceSce zakonske, i koje imaju (prvenstvo bez obzi.ra na vreme kada su ustanovljene. nedostatak Hipoteka rimskog prava je imala jedan veliki nedostatak javnosti. Hipoteka je stvarno pravo to znaci ona opterecuje stvar bez obzira na to u cijim se rukama ona nalazi. Pribavilac jedne stvari, medutim, nije imao, usled nedostatka organizovanog objavljivanja hipoteke, mogucnosti da utvrdi da Ii je stvar koju pribavlja opterecena hipotekom. Zato je bio izlo~en mogucnosti da mu docnije stvar bude oduzeta po actio hypothecaria.
-
-
3. -
-
Ostala stvama prava na tuc1imstvarima
Stvarna prava 0 kojima cemo sada govoriti, su sva bazirana na dugorocnom zakupu zemljiSta. Ona su nastala u toku principata i dominata kada su se, us'led prezivelosti ranijih nacina iskoriScavanja robova, poeeli traziti 179
--
novi lIlacini organizovanja proizvodnje i iskoriscavanja rob ova i slobodne sirotinje. Sopstvenici opustelih latifundija su privlacili zemljoradnike, varvare, oslobod:ene robove i gradsku siroti.nju (koja je zbog propasti trgovine i opsteg osiromasenja bila prinud:ena da napusta grad), davali im parcele zemlje da na njima podignu kuce i da ih obrad:uju. Odnos izmed:u sopstvenika i ovakvog zemljoradnika imao je u pocetku oblik zakupa, regulisanog obligacionim tpravom. Docnije je dobio stvarno.pravni karakter i na kraju se pretvorio u kolonat. Izvestan izuzetak cini samo superficies. Moguce je da su se ovi oblici pojavili PJ'Vo na imperatorskim imanjima. 1. Superficies. cesto se desavalo iz raznih razloga jos u periodu republike a narocito u periodu principata i dominata, da neko podigne kucu lIla tud:em zemljistu. Zbog principa superficies solo cedit ovakva kuca je postajala sastavni deo zemljiSta i pritpadala sopstvenLku zemlji:Sta. Lice koje je kucu izgradilo dobijalo je na njoj pravo koriScenja, koje je dugo smatrano zakupom. Pretor je ovakvog »zakupca« zastitio specijalnim interdiktom koji je delovao erga omnes i tako ovom odnosu dao izvesno stvarnopravno dejstvo. Osim toga, pretor je nesto kasnije superficijaru dao mogucnost da utilis cauSa koristi sve sopstvenicke tmbe. Tek je Justinijan tproglasio superficies za tpOseban stvarnopravni odnos i svrstao ga u iura in re aliena.
-
-
Superficies je mogao nastati svim putevima kojim nastaju stvarnopravni odnosi. 2. - Ius in agro vectigali. - I us in agro vectigali je dugoroeni zakup zemljiSta za obrad:ivanje uzetih od ddave, grada ili religijskih ustanova, za koje se placala specijalna zakupnina nazvana vectigal. ZakUjpac je zasticen interdiktima i jednom stvamom tmbom. Plodove pribavlja prostim odvajanjem (bez percepcije), kao i sopstvenik. Specijalna varijanta ovog prava bila je ustanovljena i rasirena u severnoj Africi, gde su zemljista narocito bila opustela i postala neobradiva. Tu je kolon bio duZan da prethodno osposobi a zatim oddava zemljiste, s tim da' je bio prvih nekoliko godina oslobod:en placanja zakupnine, a po isteku toga roka je morae davati jedan deo zetve. = sad:enje vinove loze i ma3. - Emfitevza. - Emfitevza (od emfiteuein sline) se pojavila i razvila {najviSe u V v. lIl.e.) u istoenom delu Imperije. Ona je dugoroean, otud:iv i nasledni zakup zemlje za obrad:ivanje. ZaIkupac je tplacao zakupninu u novcu koja se zvala canon, snosio sve dnavne daZbine i imao stvarnopravnu zastitu. Rimski praVlIlici su dugo vodili ~or da Ii je emfitevza zakup ili prodaja zemljista. Zenon je resio spor iProglasujuci je za stvarno pravo poseblIle vrste. Justinijan je ~ojio emfitevzu i ius in agro vectigali (odnosno regulisao je sve slucajeve na isti naein) i novu ustanovu takod:e nazvao emfitevza. Druga novina koju je uveo Justinijan bila je u tome sto emfitevta gubi svoje !pravo na zemlju (emfitevzu) pre nego sto ga ponudi sopstveniku zemljista na otkup.
SEDMI
DEO
OBLIGACIONOPRAVO
I. - POJAMI KARAKTERISTIKE Obligaciono pravo je grana prava koja se bavi odnosima dugovanja i potrazivanja, tj. obligacionim odnosima - obligacijama.Naziv »obligaciono pravo«, »oblLgacioni odnos« i o>>obHgacija«Ipostali su od latinske reci »obligatw« koja je u nasoj pravnoj terminologiji, kao i Jcod vecm.e drugih naroda odomacena. Kod nas se jos upotrebljavaju, ali matno rede, izrazi »traibeni odnos«, »traibenopravrrl odnos«, »trazbina«, »dugovinski odnos«; u hrvatskoj pravnoj terminologiji »obvezno pravo«; u slovenackoj »obveznosti«. Vrlo cesto se u praksi upotrebljava izraz »obligacija« u znacenju »obligacioni odnoS«. On je kraci i spretniji. AU se on upotrebljava i u znacenju »duZnikova obaveza iz obligacionog odnosa«, i u znacenju »pisana ispravakojom duznik u obligacionom odnosu potvrduje postojanje njegove obaveze« i u jos nekim drugim znacenjima. Odnos dugovanja i potraiivanja se uvek sastoji u tome sto je duinik obavezan da poveriocu nesto da Hi ucini. Najcesce se deSava da obUgacija sadrli uzajamna prava i obaveze dumika i poverioca, sto maci da je sadrlm.a obligacija razmena stvari Hi usluga izmedu duinika i poverioca. Razmena stvari i usluga, u drustvu koje pociva na robnoj proizvodnji i robnonoveanoj razmeni, je svakodnevni neophodni elemenat zivljenja. Tako je obligaciono pravo utkano u svakodnevni zivot svakog coveka, pa zato najcesce primenjivana i najvainija grana prava. Poznato je da su rimski pravnici izbegavali da formulisu definicije pravnih ustanova, smatrajuci da je »svako definisanje opasno« (»omnis definitio in iure civili periculosa est«). Ipak u izvorima naIazimo dve definicije obligacije. Jednu je formulisao Paulus i glasi: >)»obligationum substantia non fueo consistit ut aliquod corpus nostrum aut servitutem nostram faciat, s.ed ut alium nobis obstringat ad dandum aliquid vel faciendum vel praestandum (»sustina obligacije se ne sastoji u tome da nas neko ucini drlaocem Hi nam ustanovi sluibenost, nego da drugoga obaveze prema nama na neko davanje, cinjenje Hi necinjenje«). Druga definicija je od anonimnog autora i nalazi se u Justinijanovim Institucijama. Ona glasi: »obligatio est iuris vinculum, quo
181
...
necessitate adstringimur alicuius solvendae rei secundum nostrae civitatis iura« (»obligacija je pravna veza na osnovu koje smo po nasem gradanskom pravu obavezni da nesto platimo«). Mnogi danasnji autori misle da obe ove definicije, iako je jedna pripisana Paulusu, nisu formulisane u klasicnom pravu nego su interpolirane od strane Justinijanovih pravnika. No, bez obzira na to, obe ove definicije ne obuhvataju neke od bitnih elemenata rimskog shvatanja obligacije, jer prva posmatra obligaciju same sa gledista poverioca a druga same sa gledista duZnika. Zato cemo se mi ovde sluiiti jednom cesto upotrebljavanom definicijom, koja istina nije formulisana od .rimskih pravnika, ali odgovara njihoyom shvatanju obligacije. Ta definicija glasi: »Obligacija je pravni odnos izmedu dye odredene stranke koji se sastoji u tome sto jedna stranka (koja se zove iPoverilac, creditor) ima p.ravo da zahteva od druge stranke (koja se zove duinik, debitor) neko odredeno davanje, Cinjenje Hi neemjenje, a druga stranka je obavezna da to ispuni. Iz ove definicije se vidi da 1) u svakom obligacionom odnosu moraju postojati
dye stranke
-
duinik
i poverilac;
-
2) da je na strani
duznika
i po-
verioea uvek jedno Hi viSe odredenih lica subjekta obligacije; 3) da je to, za razliku od stvarnopravnog odnosa, uvek odnos izmedu tacno odredenih liea, da on deluje inter partes; i 4) da je to odnos sa odredenom sadrlmom. Sarno izuzetno, obligacioni odnos moze imati nekakvo dejstvo iprema licima koja nisu subjekti
te obligacije
-
»trecim
licima«.
Obligacioni odnos najcesce nastaje ugovorom izmedu stranaka. Takve obligacije nazivaju se ugovorne Hi kontraktne (od latinske reci contractus). Obligacioni odnos moze nastati i iz nedozvoljene radnje (delikta delictum) jedne od stranaka. Takve obligacije nazivaju se deliktnim. One mogu nastati i iz raznih drugih manje znacajnih osnova.
-
Sadrlinu ,kontraktnih obligacija odreduju stranke ugovorom. One su slobodne da to urade po svojim potrebama i svojoj volji, naravno pod usIayom da time ne vredaju tuda prava. I u svim drugim obligacijama stranke mogu svoje odnose .regulisati .po svojoj volji. Zato odredbe obligacionog prava spadaju u ius dispositivum, 8to znaci da se, u pravnim normama predvidena re8enja pojedinih pitanja, primenjuju tek onda ako ih stranke svojim voljom nisu resile. Po tome se Obligaciono pravo razlikuje od stvarnog, cije odredbe spadaju u -ius cogens 'pa ne dozvoljavaju strankamada se sporazii= mev~ju 0 sadrlini stvarnopravnog odnosa. Sloboda stranaka da ugovaraju sadrlinu svojih obligacionih odnosa ima za posledicu da svaki konkretni ugovor stvara poseban obligacioni odnos. Oni se po nekim zajednickim karakteristikama svrstavaju u pojedine grupe, tipove obligacionih odnosa, ali pri t6m svaki od njih ipak ima posebnu sadrZinu, razlicitu od sadrline drugih obligacionih odnosa koji pripadaju istoj grupi. Sasvim je drugacije u Stvamom pravu, gde sva:k.opravo iste grupe, iste vrste ima istu sadrlmu. Svaki sopstvenik zemljiSta, na iP.rime.r,ima iPrava iste sadrZine kao i svaki drugi sopstvenik zemljista, i to ona 8tO su zakoni Hi druga pravna pravila propisali. Sa druge strane, svaki zakupac zemlje ima razlicita prava - ona koja je ugovorio. 182
II.
-
OSNOVNE LlNIJE R!AZVITKA RIMSKOG OBLIGACIONOG PRAVA
Osnovne linije razvitka rimskog obligacionog prava mozemo pode1iti na cetiri perioda: period Zakona XII tablica staro ius civile; period pretorove aktivnosti; ipI'etorskog prava; period klasicnog prava i period ipOstklasiooog i Justinijanovog prava.
-
1. -
Obligaciono pravo Zakona XII tablica
.-:-::
o najstarijem rimskom obHgacionom pravu neposredno smo obavesteni sarno preko Zakona dvanaest taiblica.1 Ne moze biti govora 0 tome da je Zakon XII tablica razlikovao obligacioni odnos od drugih pravnih odnosa, niti da je poznavao obligaciono pravo kao posebnu granu prava. Ipak, neki odnosi razmene su postojali i Zakon ih je regulisao. Analizirajuci odredbe mi mozemo sarno uslovno govoriti 0 obligacionim odnosima i Obligacionom pravu. Iz njih saznajemo za sledece karakteristike odnosa razmene, odnosno obligacionog prava u Rimu u vreme kada je on donet.
1. - Nerazvijenost.
-
Prvo sto pada u oci to je: da Zakon sadrZi vrlo
-
malo odredaba koje govore 0 obligacionom pravu da poznaje vrlo mali broj ustanova obligacionog prava i da su one vrlo nerazvijene. To dolazi otuda sto su odnosi razmene bili kod Rimljana jos uvek nerazvijeni. Rimsko drustvo pocivalo je na zatvorenoj kucnoj privredi u kojoj je razmena jos uvek uzgredna. Zato Rimljani poznaju uglavnom sarno najprimitiVlIlije odnose xazmene: kupoprodaju i zajam. Osim toga Zakon dvanaest tablica ipoznaje i neke obligacione odnose nastale iz protivpraVlIlih
-
radnji 1
delikata.
Ne upustamo se u raspravijanje porekia obli,;acionih odnosa uopste (sto je in:1ee vrlo intere.
santno i mnogo diskutovano pitanje), j~r to pitanje spada vise u Opstu iStOrijll prava i SocioIogiju. Po misIjenju koje je vrio raSireno i koje je nekada bilo viaclajuce, obligacioni oclnosi su nastali iz clelikta. Pristalice ovog gleclista polaze ad pretpcstvke cia S\l Ijudi prvi put closli u obligacione odnose, u situaciju cia jeclan drugom nesto duguju, tek onda kacla m dosli na icleju da osvetu zbog tleinjene povrede lienosti iIi imovine zamene imovinsKom naknadon., tj. kada je tzv. siste:n taliona (»oko za oka, zub za zub« eiji je krajnji izraz krvna osveta) zamenjcn tzv. sistemom kompozicije (sporazumom izmedu porocliee ostecenog i porodice delikventa cia se medusobni oclnosi izgIacie time sto ce se umesto osvete dati neka stvar). Mdutim, novija socioIogija je ustanovila cia su primitivni narodi imali i druge odnose 1 obieaje iz kojih su mogli nastati obligacioni odnosi, a ne samo ratne (osvete). Kod primitivnih narocla se claje specijalan znaeaj poklonima. Onaj I<:oji je primio pokIon, obavczan je cia ga uzvrati u istom ili veeem iznosu. Ako pokionoprimac nije oclmah uzvratio poklon nego stavi to za kasnije, on je bio neka vrsta cluznika poklonadaveevog. Ovaj odnos je mogao biti neki preleea obliIgacionog adno!>a zajrna. Najbolji primer ovakvog obieaja pn,dstavlja »potIae«, obicaj otkriven kocl llekih naroda Aljaske i Britanske Kolumbije na poeetku ovoga veka. Sliean obieaj postojao je i kod slarih Germana i Inclusa. Ovakvim poklonima - trnmpama, nije prethodio nikakav sporazum, niti kakva nedozvolj~lIa radnja (delikt), vec su oni bili izraz postovanja i pamje, koji je obavezivao na uzvraeanje. Ako pokion nije odmah uZVl"aeen, javlja se neka vrsta obaveze, preteee obligacionog oclnosa, koja je nastala ne zbCl'J ncuzvracanja i nc ocl tog momenta, nego od momenta prijrna poklona i uslecl prijema. Pri resavanju ovog pHanja treha voditi l'deuna 0 velikoj ulozi religije kod primitivnih Ijucli uopste, pa i kod Rimljana, i 0 paralelizmu pravnog i religijskog reenilta starlh Rimljana. Kod Plauta ree .obligare« eesto znaci »vezati regligijskom i rnagijskom vezom«; za Tita I.ivija »so/vere«, .e:ro/vere« znaei osloboditi se religijske veze itd. Rimski religijski ritual i ceremonijal bio je sraeunat na to cia obaveze bogove da ih pomazu da im uzvraeaju dobroeinstva. Rimljani ~u verovali u uspeh ove reei i gestova. T!m pre su mogli verovati da isti iIi sli~ni gestovi, reei i akti paznje obavezuju Ijude kojima su ukazaru.
-
..1$3
-
-
a. Kupoprodaja. KUPQprodaja je nesumnjivo bila vec dosta rasirena i nesumnjivo najvaZniji pravni posao vremena Zakona dvanaest tablica. Medutim, obIik u kome se kupoprodaja obavlja je takav da se vrlo tesko moze reCi da je smatrana obligacionim odnosom. Karakteristika obligacije je u tome sto rada obaveze za stranke da, posle zakljueenja ugovora i na osnovu njega, nesto daju ili ueine. Zakljueenje i izvrSenje obIigacije su uvek dva odvojena posla, makar se obavljaju u najkracem vremenskom razmaku. Ovakva kUlpoprodaja bila je Rimljanima u vreme Zakona dvanaest tablica potpuno strana. Ona se obavljala tako da su oba posla (i zakljucenje i izvrsenje) bila sadrlana u istom aktu, a taj akt bio je naein pribavljanja svojine: mancipacija za res mancipi i tradicija za res nee mandpi. P.rethodni sporazumi stn\lIlaka nisu imali ll1ikakvu pravnu snagu, niti je za va:ljanost mancipacije bilo znaeajno zasto se ona preduzima. Istma, u formalnostima mancipacije je sadrlana isplata cene prodavcu, ali je to sarno jedan nebitan sastojak, tako da se uglavnom obavljao simboIieno: udaranjem bakarnom sipkom u vagu ili bacanjem sitnog novca na nju, i to na isti naein bilo da se mancipacija preduzima zbog kupoprodaje, bilo zbog poklona ili iz ma kog drugog .ra~oga. Sa izvrsenom mandpacijom za kupca je posao svrsen on postaje sO/Pstvenik,bez obzira da Ii je platio cenu ili ne, a p.rodavac ce moci naknadno da ga prisili da plati cenu sarno ako se on na to obavezao posebnom stipulacijom. Zato se moze reCi da je kupoprodaja smatrana vise naeinom pribavljanja svojine nego ugovorom. ib. - Zajam. - Zajam je ibio znatno razvijeniji od kupoprodaje. Do toga je doslo zato sto su osnovu rimskog drustva tada saemjavali s jedne strane siromasni a slobodni plebejci, koji su bili prisiljeni da se zaduiuju radi opstanka, a s druge strane bogati patriciji koji su imali interesa da im daju zajam, da bi ih preko njega pretvorili u duinieke robove. Kada se vec pojavio i razvio zajam, on je prodirao i u odnose razlieito imucnih patricija. Iz ovog .razloga Zakon dvanaest ta:blica pomaje tri potpuno izgradene
-
ustanove zajma: nexum - zajam lovnoj kupoprodaji (ili zalaganju)
patricija fizieke
plebejcu, bazirall1 na roenoj lienosti duznika; stipulatio
i us-
- za-
jam mnedu patricija, baziran na uzajamnom poverenju zaSticenom reHgijskom, magijskom snagom reei koje su .pr.HiJkomzakljucenja !Zajma ilZgovorene; i expensilatio - zajam baziran ll1a verovanju u magijsku snagu reei kojima je poverilac upisivao 1P0trazivanje u svoje poslovne knjige. Medutim i propisi 0 zajmu pokazuju da je on tada bio jos nerazvijena ustanova i da je nosio obelezja primitivnih odnosa. Na to ukazuju prvenstveno grube i preostre sankcije i visoke interesne stope: duinik koji ne plati dug bice zadrZan kod poverioca U nekoj vrsti duiniekog ropstva,. ili prodan u ropstvo trans Tiberim, ili ubijen, a ako je imao vise poverilaca njegovo telo ce biti raskomadano izmedu njih. Karakteristieno je da je posledica neisplate duga vezivana za Henost dumika, a ne lZanjegovu imovinu. MoMa je to zato sto se kao dUZnik obieno pojavljivao eovek koji nije imao (ili nije imao dovoljno) imovine, ali je nesumnjivo da objasnjenje treba traZiti i u poreklu obligacionih odnosa i zajma, njihovoj vezi sa religijom, koja vdo ostro kaznjava onoga koji ne is,punjava svoja obecanja data uz upotrebu rel1gijskih ceremOll1ijala i tabu reei; u opstoj grubosti zivota ljudi U tom vremenu i grubosti robovlasnieke eksploatacije; u mentalitetu tadanjih Rimljana a naroeito zelenasa, koji su uvek u 184
prvim svojim koracima vrlo grubo gramzivi. Uostalom, ovako ostra sankcija za duznika, Illije specificnost rimskog prava. Ona se srece ikod veeine IPrimitivnih naroda: kod Gerunana, Indusa, skandinavskih naroda i drugih. Ona
se svuda pojavljuje u prvim fazama razvitka zelenastva.
.
Na nerazvijenost zajma ukazuje i visoka interesna stopa. Istina Zakon dvanaest tablica propisuje kao maksima:lnu stopu 1/2 (8,33%) mesecno, ali vec sarna: cinjenica da Zakon maksimira stopu, kao i smrtna ka:zna propisana za zelenasa koji naplacuje viSe, pokazuju da se u praksi naplacivao mnogo veci interes. c. - Delrkti. - Osim gornja dva obligaciona odnosa Zakon dvanaest tablica poznaje nelee obligacione odnose nastale iz nedozvoljenih radnji delikata. U nizu slucajeva Zakon propisuje da je delikvent duZan platiti ostecenom izvesnu sumu novca (kod ugradivanja tude grede u zgradu, kod injurije, kod krade, nehatne ,paljevine, seee drveta itd.). To znaci da je u svim ovim slucajevima izvrsenjem de1ikta nastajao izmedu delikventa i povredenog obligacioni odnos koji je, kao i zajam, u krajnjoj liniji bio sankcionisan prodajom u rqpstvo Hi smrcu. Iz toga, medutim, ne treba zakljuciti da su Rimljani vec tada imali jasnu predstavu 0 naknadi stete kao gradanskopravnoj sankciji. Naprotiv, sve ove obaveze delikventa imaju karakter kazne suma koju je delikvent duzan platiti nije ekvivalenat stete, nego je Hi una,pred odredena i utvrdena bez obzira na visinu ostecenja (npr. kod injurije za prebijenu kost roba placa se 150 asa, bez obzira koliku je stetu usled toga gospodar pretrpeo), ill se meri visinom stete ali u dvostrukom ill trostrukom iznosu. Sve ove sume su u stvari legalna (zakonska) ikornjpOZicija, koja se izgleda tada, sa fornniranjem i uCvrScenjem ddave, uvodi. Stavise, u Zakonu se u jednom slueaju propisuje i talion kao sankcija. I u ovome se, izmedu ostaIog, ogleda nerazvijenost tada§njeg rimskog prava i neizdiferenciranost delicta publica i delicta privata i uopste obligacionog prava od ostalih grana prava.
-
-
d. - Druge ustanove obligacionogprava. - Kod Rimljana ovog vremena bila je ra§irena i neka vrsta jemstva, iako ga Zakon dvanaest tablica nije poznavao kao samostalnu ustanovu. Cilj se postizao pomocu stipulacije. Pritom, jemac se pojavljivao ne kao supsidijerni dmnik, kome se poverilac moze obratiti tek ako glavni dufuik ne plati dug, nego kao sadumik kome se ,poverilac moze obratiti istovremeno Hi pre nego glavnom duzniku. bgleda da je u tom vremenu Rimljanima bila poznata nelea vrsta zakupa stoke. 0 tome imamo samo jedan uzgredan pomen kod Gaja i nikakve podatke 0 njemu. Razumljivo je da su Rimljani poznavali tada sarno zakup stoke, jer zakup zgrada i zemljista nije bio moguc u tadanjim ekonomskim uslovima u kojima je svako imao svoju kucu i svoj heredium. Klijenti, koji ga nisu imali, dobijali su ga u precarium a ne u zaku,p. Ako su davali neSto patronu davali su ne zakupninu, nego nagradu za patronsku zastitu. S IPravom mozemo pretpostaviti da ovakav zakup nije bio mnogo rasiren i nije igrao znacajnu ulogu. Zato i nije bio formiran u samostalnu pravnu ustanovu, koju bi Zakon regulisao. Verovatno su se stranke oslanjale na bona fides, a zakupodavac je u krajnjo liniji imao na raspolaganju rei vindicatio za povraeaj stvari, Hi je prenosio svojinu na zakupca uz fiducijarnu klauzulu, koja je obavezivala zakupca da stvar po upotrebi vrati. Na isti nacin se verovatno obavljala i posluga, koju Zakon ne pominje, a koja je nesumnjivo postojala. 185
l -
-
2. Formalizam. Druga karakteristika obligacionog prava Zakona dvanaest tablica je formalizam. Svi poslovi su obavljani u strogo propisanoj formi, javno i uz izgovaranje odredenih .reci Hi vrse.nje odredenih gestova. Ugovori upravljeni na prenos svojine i nexum, zakljucivani su u formi per aes et libram, pri cemu su se morale izgovarati za svaki slucaj posebno predvidene reCi; zajam jos i u formi stipulacije, koja se sastojala sarno u izgovaranju propisanih svecanih reci. Pri tom izgovaranje ovih reci i ispunjenje svih ostalih formalnosti su bitni konstitutivni elementi ugovora. Bez njih, ili ako su oni pogresno ili nepotupno izvedeni, nema ugovora, nema obligacionog odnosa, bez obzira na realnu saddinu odnosa stranaka. a. - Veza sa religijom. - Izgovorene reci nisu smatrane sarno sredstvom sporazumevanja, sredstvom da se izrazi postignuta saglasnost volja 0 sadrZini ugovora, nego im je pridavana specijalna magijska konstitutivna moc. Samim tim sto je izgovorio odredene reci za stipulaciju, duinik se osecao obaveznim da plati poveriocu dug, bez obzira na to da Ii je primio protivcinidbu poverioca, koja je osnov njegovog duga. Na to ga tera strah od religijske sankcije, koju povlaci neispunjenje obaveze primljene izgovaranjem tih reCi sa magijskom snagom. Otuda su i nexum i stipulatio apstraktni (a ne 'kauzalni) pravni poslovi; otuda su se izvesnim recima mogli sluziti sarno Rimljani,
a drugim
sarno peregrini;
otuda
i tako strogi
formalizam
-
pogresno izgovorena rec povlaci nevaljanost posla. Na taj nacin je religija priticala u pomoc driavi, da obezbedi postovanje obaveza od strane duinika i sankcioniSe prava poverilaca prema duinicima, u vremenu kada drZavna organizacija nije bila jos dovoljno izgradena ni jaka da bi mogla potpuno preuzeti ovaj posao na sebe. Jer u sustini javnost, ceremonijal i formalizam imali su za cilj da vise urdu u seeanje ljudi zakljucenje ugovora i obezbede dokaze (pismenost je bila nerazvijena) u slucaju spora; strogi formalizam je dobro dosao patricijama da prevare siromasne plebejce koji ne znaju dovoljno svecane formule, a magijska snaga reci je mocno religijsko prinudno sredstvo kod primitivnil1 naroda. Formalizam i delikti. Javnost i formalizam su, istina u drugoj b formi, dolazi do izraiaja i ,kod deHkata: da bi mogao ubiti Doenoga ili naoruZanog lop ova uhvacenog na delu, pokradeni je morae vikom sazvati susede; da bi neuhvaceni na delu lopov bio obavezan da plati pokradenom dvostruku ili trostmku vrednost ukradene stvari, bilo je potrebno da pokradeni u prisustvu svojih srodnika, go, sarno povezan oko bedra i sa casom u ruci (lance et licio) izvrsi pretres u stanu lopova. Iz istih razloga delikvent je bio u najvecem broju slucajeva obavezan da snosi posledice svoje radnje bez obzira na to da Ii je kriv, pa i onda kada je dele izvdio bez svoje volje Hi protivno svojoj volji. Sarno izuzetno u nekim slucajevima vodilo se racuna 0 vinosti izvrsioca deIikta.
-
-
3. - Apstraktnost. - Neposredna posledica ovakvih shvaJtanja bila je i apstraktnost obligacija. Ona ovde ima dva znacenja: forme imaju apstraktno dejstvo i obligacije su aipstraktne. To znaci prvo da izgovorene reci i ucinjeni gestovi pri poslovima per aes et libram Hi stipulaciji proizvode svoje dejstvo, radaju obavezu i prenose SVOjiDUbez obzira na valjanost osnova i razloga zbog koga je duznik pristao da ih izgovori Hi ucini. Zajam ce nastati ako je duinik izgovorio reci stipulacije, bez obzira da Ii je on primio od poverioca
novae ili Zito koje se obavezuje da vrati. Forma, narocito kod stipulacije, je imala do te mere apstraktno dejstvo da je obligacija nastaIa cak i ako bi reei njene formule bile izgovorene ad glumaea u pozoriStu za vreme predstave. Tek su poeetkom prindpata glumei bili oslobodeni ad ovakvih poslediea svog umetniCkog rada. I vec nastala obligacija imala je apstraktno dejstvo: svojina je 'preneta definitivno bez obzira na valjanost osnova prenosa. Obaveza duznika je nastala bez obzira na to sta je duinik zeleo ili ocekivao 1 da Ii je to ispunjeno. Zabluda ili prevara pri tom nisu imale nikakvog znacenja. Ispunjena forma rada neopozivu obavezu duini-ka. Zbog ovakvog znacaja forme nije se ni traiilo, pa nije ni praktikovano, da se pri zakljucenju stipulacije ili neksuma u formuIi navede causa duinikove obaveze. Aka se to i uradilo, to nije imalo nikakvog znacaja ni dejstva. Zato su sve obIigacije bile jednostrane, pa su Rimljani vrlo dugo, aka su hteIi zakljuciti ugovor a kupoprodaji koji se ne bi odmah ispunio, zakljucivaIi dye stipulacije, tako da se svaka stranka posebno obavezuje na svoju cinidbu, pri cemlu je obaveza svake stranke ostajala samostalna i nezavisna ad obaveze druge stranke. ZakljuCivaIi su, dakle, dva odvojena obIigaciona odnosa, a ne jedan koji bi obuhvatio i povezao uzajamne obaveze obe stranke. Rimljani dakle tada, iako su, nema sumnje, u osnovi svih njihovih tadanjih pravnih poslova lezaIi ekonomski eiljevi stranaka, nisu jos uvek te ciljeve i izrazenu volju stranaka smatraIi dovoljno jakim da zasnuju pravni odnos, nisu smatraIi da je cinidba ili primljena obaveza stranke dovoljna da zasnuje obavezu druge stranke. Oni su za njih bili sarno motiv za primanje obaveza, a da bi obaveza nastaIa, potrebne su magijske reci osvestane formule. Ovakvo shvatanje se ogledalo i u deIiktima -u njima se nije otvoreno gledala pricinjena materijalna steta uniStenjem stvari Hi onesposobljenjem za rad coveka, koju nastaIi obligacioni odnos treba da nadoknadi, nego uvreda bogova koju treba oprati odgovarajucom zrtvom. Zato deIikt nije ra. dao naknadu stete, nego placanje unapred propisane SlIme. 4. - Bona fides. - Medutim, ne treba shvatiti da su apstraktni poslovi o kojima smo do sada govorili bili obavezni u svim odnosima razmene izmedu Rimljana u vreme Zakona dvanaest tabIiea. Taka su svrsavale poslove sarno one stranke koje su zelele da obezbede pravo na podizanje tuzbe. Van ovih slueajeva se isto tako obavljao veliki broj poslova u kojima su se stranke oslanjale na eticke, a ne pravne norme - na savesnost, postenje - fides. To su mnogobrojne svakodnevne sitnije i krupnije mec1usobne usluge suseda, prijatelja i rodaka koje su objavljene sa naknadom ili bez naknade, aIi uvek prijateljski, susedski i sa punim poverenjem, ne dovodeci do situacije da se trazi intervencija drlave da iSe podize tuzba. U tim sJucajevima, posto se nije racunalo sa eventualnim podizanjem tuzbe, nisu ni postovane formalnosti. To su bile prijateljske usluge koje nisu smatrane pravnim poslovirna, nego su izlazile van podrucja prava. Ako se uzmu U obzir ovi odnosi koje je kod Rimljana reguIisala bona fides, onda treba u izvesnoj meri koregirati ono sto je napred reeeno 0 broju obIigacionih odnosa koje su oni poznavaIi u vreme Zakona dvanaest tabIiea. Ako gledamo sarno pravne ustanove, sarno odnose koji su bili zasticeni tuzborn, onda je tacno da su Rimljani poznavaIi tad a sarno tih nekoliko pravnih odnosa. AIi aka se apstrahujemo od zastite, od mogucnosti podizanja tuibe,
-
-
187
1
onda vidimo da su medusobni traibeni odnosi Rirnljana bili znatno raznovrsniji i slozeniji. Samo su i oni imali obelezja koja nameee primitivno drustvo i zatvorena kuena privreda, koji su ih stvorili. lako ovi odnosi nisu hili pravni odnosi, nisu spadali u pravo, imali su ogroman znaeaj za razvitak prava. Mnogi od ovih odllosa su svojom svakodnevnom praksom dobijali svoju ustaljenu fizionomiju, pretvarali se u odredenu vrstu siroko praktikovanog odnosa, koji je nalazio puta da, illajceSee pretorovom intervencijom, dobije i pravnu zaStitu i time se pretvori u pravnu ustanovu. Ovaj put su prosle mnoge vrlo znacajne ustanove obligacionog prava kao sto su, na primer, posluga, zajam, ostava i dr. Najzad je i sama bona fides prestala da bude samo eticki pojam pa 'se u iudicia bonae fidei pretvorila u pravni pojam. Stoga se s razlogom moie reei da su poslovi koji su u vreme Zakona dvanaest tablica obavljani oslanjajuei se na bona fides, bili koren mnogim kasnijim pravnim poslovima.
2. - Pretorsko pravo U toku ,perioda republike, narocito u drugoj njegovoj ,polovini, iz osnova se izmenila ekonomska i drustvena struktura Rima: on je postao velika i slozena drZava, zatvorena kucna privreda je razbijena a robnonovcana razmena je dozivela nagli razvitak i dozivela najviSi stepen od koga je u robovlasnickom drustvu dospela. U takvim uslovima obligaciono pravo se takode brzo razvija. Iz osnova je izmenjeno shvatanje obligacije i gledanje na znacaj forme u kojoj su zakljucene, postojece obligacije su razvijene i usavrSene, stvoren je veliki broj novih obligacija i veliki broj novih ustanova obligacionog prava. Neki od novih obligacionih odnosa bili su regulisani zakonima, ali su u tome naroCito znacajnu ulogu odigrali pretori, tako da se slobodno moze reei da je obligaciono pravo perioda republike rezultat njegove aktivnosti. 1. - Slabljenje formaIizma i uticaja religije. - Karakteristika iprava Zakona dvanaest tablica je fonmalizam u nastanku i gasenju obligacKmog odnosa,koj:i je ,isao dotJe da je sustinu obligacionog odnosa, njegovu causa, potiskivao na stepen motiva bez ikakvog pravnog znacaja. Koren ovakvog shvatanja obligacionih odnosa lezi u primitivnosti Rimljana toga vremena, u nerazvijenoj razmeni, u nerazvijenosti drlavnog aparata i velikoj ulozi religije u pravnom zivotu. Zato bi trebalo ocekivati da sa sirenjem rimske drlave, razvitkom razmene i slabljenjem znacaja religije, sto se obavilo vrlo brzo u doba republike, formalizam rimskog prava uopste, a narocito obligacionog, samim tim i isto tako brzo, izgubi svaki znaeaj. Meuutim, to nije isla sasvim lako, a Rimljani kroz celu svoju istoriju nisu uspeli da se sasvim oslobode tragova ove ,karakteristike detinjstva njihovog prava. Jos u Justinijanovom pravu srecemo poslove per aes et lib ram i stipulaciju a njegovi kompilatori su smatrali jos uvek za nuino da istaknu da niSta nije prirodnije nego da se jedan obligacioni odnos ugasi u onoj formi u kojoj je zakljucen. To je dolazilo otuda sto je formalizam sam po sebi pruiao i niz pogodnosti. On je upisivao u secanje saugovaraca i prisutnih gradana obavljeni posao i time obezbedivao dokazivanje duga u vreme kada je pismenost bila nerazvijena; on je izazivao strahopostovanje prema primljenoj obavezi kod duZnika koji je bio siromasan i znatno primitivniji od poverioca; on je cinio 188
opravdanijim surove mere koje su preduzimane protiv dufuika koji ne ispuni obavezu; on je omogueivao zloupotrebe poverilaca prema neukim dufnicima: oni su bili u moguenosti da poznaju komplikovani sistem formalizma reei i gestova i da svojim radnjama daju pravno besprekoran oblik a dufnicirna se, naprotiv, moglo lako desiti da se zbog neznanja forme ne oslobode svojih obaveza, iako su platili dug. Igralo je tu vrIo znaeajnu ulogu i postovanjc tradicije predaka, koje je svojstveno svim primitivnim narodima a koje je kod Rimljana imalo specijaIan znaeaj zbog strukture njihove religije koja je pretke smatrala bogovima, zbog 'slavne istorije njihovih predaka koja im je ulivala postovanje, ~bog toga -sto su patricijikoji su jos uvek drlali vlast u svojim rukama osnivali svoje pravo na nju ne viSe na svojoj sadasnjoj ekonomskoj moei (jer su ekvestari sada bili ekonomski jaei od njih i za to se borili za preuzimanje vlasti) nego na nekadanjoj moei i tradiciji svojih predaka, pa im je u tome dobrodoslo da stare zakone i forme proglase nepromenljivim i svetim. Zato kada su nestali razlozi koji su doveli do stvaranja formi i osnova na kojima je formalizam poeivao. Rimljani se nisu pofurili da ga sasvim ukinu. Naprotiv, oni su sarno einili ustupke pod pritiskom potreba saobraeaja, starajuei se do krajnjih granica moguenosti, da i novonastale odnose ugnraju u stare forme. Na taj naein rimski pravnici su se nasH pod dvostrukim suprotnim pritiskom: postovanja starih formi i sve veeeg pritiska potreba razvijenog pravDOg prometa, koji je traiio brze i jednostavne pravne poslove sa ravnopravnim ueeseem stranaka. Pri tom su rimski pravnici prakticari pokazali izvanrednu gipkost i snalailjivost, Jcoja ih je ueinila tako slavnim. Naravno, potrebe saobraeaja su morale biti jaee, ali se i formalizam donekle saeuvao. Sarno formalizam je sada promenio svoju 'Sustinu. Ranije je on pocivao na postovanju religije i primitivnim predstavama Ijudi i dolazio u pomoe nerazvijenoj ddavnoj vlasti, sada on pociva na nastojanju da se saeuva tradicija predaka i oslanja se na ojaeanu drZavnu vlast. Ranije je on imao konstitutivnu snagu - izvrSene formalnosti i izgovorene reei su predstavljale causa dufnikove obaveze, on se zato oseeao obaveznim. Sada je on sarno uslov da se obezbedi pravo na actio, na pravnu zastitu, a causa dufnikove obaveze je protiveinidba druge stranke, ili ekonomski cilj koji ona zeli da postigne obligacionim odnosom. Rimljani dakle, nisu vise u obligacionom odnosu videli sarno izgovorene sveeane reei i gestove, nego volju stranaka koja je lzrazena u nekoj formi. Forma je jos vaina, ali ona nema konstitutivnu moe nego je sarno nufna da da pravnu snagu volji stranka. To je bio veliki progres. Obligaciono pravo se izdvojilo od religije i postaIo eisto ljudski odnos, koji se prema tome, moze regulisati Ijudskim zakonima i koji voljom stranaka moze biti modifikovan. Time su se stvorile siroke moguenosti, koje je pretor, pritisnutpotrebog prakse, siroko i koristio. Putevi kojima se pri tom islo, bili su mnogbrojni, slozeni i medusobno uslovljeni i isprepletani, tako da ih je eesto vrIo tesko slediti. 2. Novi kontrakti. Sve razvijenija TazlDena u toku republike stvarala je, tako reei svakodnevno, nove oblike dugovanja i potraiivanja koji su traZiIi da budu zasticeni. Glavnu prepreku da se to ostvari lako i jednostavno bilo je, pored mnogih drugih 0 kojima smo napred govorili, i pravilo nudum pactum non parit obligationem, (iIi ex nudo pacto obligatio non
-
-
189
nascitur} tj. pravilo da se iz proste saglasnosti volja ne rada obIigacioni odnos, odnosno da se tuzba (actio) moze upotrcbiti sarno radi zaStitc onog prava, koje proizilazi iz nekog pravnog posla Hi deIikta koji je vec bio predviden pravom i za koji je vec unapred bila predviUena tuzba. Koren ovom principu lezi u vezi legis actio sacra/ll~llto sa religijom: sarno u onim slueajevima u kojima je obIigacija nastala usled reci i gestova koji angaZuju bozanstva, ili radnji koje ih Ijute, moze se traZiti njihova rec (iudicium) 0 tome eiji sacramentum je ispravan. Docnije je ono, sa uvodenjem formularnog postupka, dobilo drugi osnov: zasticen je samo onaj slueaj za koji je zakonom Hi pretorovim ediktom bila stvorena unapred posebna formula. Zato se problem zastite novostvorenih odnosa dugovanja i potrazivanja dobrim delom svodio na problem stvaranja novih tuzbi. To je, meautim, u prvim vekovima repubIike bilo vrlo tesko i iSlo vrlo sporo jer je, po staroj plaksi, stvaranje nove tuZbe bilo vezano za komplikovane reIigijske procedure i odluku skupstine, koju nije bilo lako izdejstvovati. Zato su stranke koje su zelele da svojim potrazivanjima obezbede tuzbu, nalazile izlaz u tome sto su koristile apstraktne forme staroga prava a narocito stipulaciju i formu per aes et lib ram. Kombinovanje rnancipacije i stipulacije bili su dugo sredstvo da stranke obezbede sebi pravo na actio. Pri tom je stipulacija bila mnogo vise koriscena. Kupoprodaja se, na primer, u pocetku obavljala putem mancipacije, pri eemu su obe stranke od!nah izvrsavale svoje obaveze. Kad su se javiIi slueajevi kupovine na kredit oni su to obavljaIi tako sto je mancipacijom, uz simbolieno placanje cene odmah (nwnmo uno), prenosena svojina na kupca, a on se odmah stipulacijorn obavezivao na placanje cene. Kad su se javili slucajevi da stranke hoee da obe obaveze - i .predaju stvari i isplatu cene izvrse kasnije a ne u mornentu kad su se sporazumele, one su to postizale zakljucujuci istovremeno dye stipulacije. Kada su se javili slucajevi da su 5tranke htele da lieno jernstvo zamene zalaganjem stvari, one su to postizale na taj naein sto je duznik prenosio rnancipacijom :tu stvar u svojinu poverioca, a on se odmah stipulacijom obavezivao da je po isplati duga vrati (fiducia). SIieno se postupalo i kod posluge i depozita. Naravno da su to bili vrlo komplikovani putevi koji su srnetaIi razvijenijem pravnom saobraeaju a istovremeno nisu davali strankama dovoljno garantije u svi.m slueajevima niti su mogli njima biti obuhvaceni sve veci broj i sve slozeniji slucajevi. Istovremeno i pretor je nastojao da prosiri mogucnost upotrebe tuZbi podvodeci, putem actiones utiles, actiones fictivae i actiones per transpositionem, nove slucajeve pod vec postojece tuz.be. Najzad je poeeo, putem actiones in factum, davati zastitu ne oslanjajuci se na postojece tuz.be. Tako je, najvise pretorovom aktivnoscu, u toku repubIike stvoreno nekoliko novih obligacija zaSticenih posebnim tuz.bama. To su: tutela (obligacioni odnos koji nastaje izmeau tutora i pupile po prestan'ku tutorstva, radi raseiScavanja tutorovih raeuna); fiducia, (obaveza na vracanje stvari
-
primljene
u svojinu
-
radi
zaloge
-
fiducia
cum
creditore
contracta
-
Hi iz
drugih razIoga fiducia cum amico contracta); mandatum (ugovor 0 punomoctvu;); societas (ugovor 0 ortakluku radi zakupa drzavnih dazbina, snabdevanja vojske i preuzimanja javnih radova Hi drugih sitnih poslova); emptio-venditio (ugovor 0 kupoprodaji), koji je u ,pocctku bio zasticen sa arbitrium
190
q;
~n.
boni viri, a zatim tuzbama ex empto i eX vendito; i locatio-condudio (ugovor o zakupu stvari i radne snage); commodatum (posluga, koja je verovatno praktikovana i ranije izmedu suseda, ali koja je tek sad shvacena kao zasticeni obligacioni odnos); depositum (ugovor 0 ostavi, koji je takode bio i ranije u Uipotrebi, ali je sada .postao samostalna ustanova zasticena tmbama actio depositi directa i cont1"aria); i pignus (ugovor 0 zalozi koji je .postao moguc otkako su dugovi jednog lica prestali da budu vezani za njegovu fizieku lienost, i koji je bio zasticen sa actio in factum). 3. - Kauzalne obligacije. - Tek kada se pravo odvojilo od religije bilo je moguce shvatiti sustinu obligacije i dod do pojma kauze u obligaciji i sinalagmatienih obligacija. Paralelno sa prol1lenjenim gledanjem na znaeaj forme pri zakljueenju ugovora i 'smanjenjern njenog apstraktnog dejstva, otkrivao se sve viSe ekonomski cilj kao osnov obligacije i ljudska j drZavna volja kao njen regulator. Duznik se sada oseca obaveznim da ispuni primljenu obavezu ne iz straha od religijskih sankcija koje je navukao na sebe izgovarajuci izvesne reei i Cineci izvesne gestove, nego iz straha od primene ljudskih sankcija propisanih i obezbedenih drZavnom prinudom. Zato upotreba ritualnih formi nije viSe dovoljna i nuzna, a duznik u svojoj obavezi vidi ne umilostivljenje bogova, nego cenu za uslugu koju mu je ueinio poverilac Hi za stetu koju mu je prieinio. Na taj na6n, Rimljani su dosli do kauzalnih
obligacionih
odnosa
-
shvatili
su da obavezu
jedne
stranke
u
obligacionom
odnosu uslovljava protivcinidba druge stranke. 4. - Sinalagmaticne obligacije. Sledeci korak bilo je shvatanje da protiveinidba stranke nije posebna obligacija, nego sastavni deo iste obligacije, da, na primer, obaveza da se preda stvar i obaveza da se plati cena predstavljaju dye poslednje iste obligacije, koje su uzajamno povezane j uslovljene. Reeeno jezikom Rimljana toga vremena: stvorena je mogucnost da za jedan ugovor budu vezane dye uzajamne tuzbe. Od tada se nisu vge zakljucivale dye stipulacije pri kupoprodaji a kupac nije bio obavezan da plati cenu ako nije primio stvar od prodavca i obratno. Tako su u rimsko pravo usle sinalagmaticne obligacije, sto je stvorilo pretoru nove mogucnosti za stvaranje tuzbi i obligacija. Istovremeno to je omogucilo diferenciranje obligacionih odnosa ne po apstraktnoj formi u ,kojoj se zakljueuju, kao sto je to ranije bilo, nego po ekonomskom cilju koji se pojedinim obligacionim odnosom postize po njihovoj sadrzini. Tako se otvorio put mnogim novim ugovorima koji su omogucivali ostvarenje ekonomskih ciljeva koji su, sa razvitkom rimske drZave i prava, postajali sve mnogobrojniji i raznovrsniji. S. - Pravno neosnovano obogaccnje. U ovom periodu pojavio ose i pojam pravno neosnovanog obogacenja, tj. princip da je onaj koji je primio od drugoga nesto na osnovu nekog posla koji nije bio pravom priznat i zasticen, duzan da vrati primljenu stvar Hi njenu protivvrednost. Na osnovu ovog principa mogla se upotrebiti condictio. Uvodenjem ove mogucnosti, obaveza nastala 1Zpravno neosnovanog obogacenja je postala samostalni obligacioni odnos. Ova einjenica je imala krupne posledice za dalji razvitak obligacionog prava: 1) stvorena je mogucnost da nedeliktna obligacija nastane bez prethodno predvidenih sveeanih formula; 2) ona je bila osnov svih kasnijih tzv. realnih kontrakt~. - obligacionih odnosa u kojima se obaveza duZ-
-
-
-
191
nika na vraeanje neke stvari Hi neke protivvrednosti osniva na cinjenici da je on to primio od poverioca. Mogio bi se reei da je taj princip vazio i u ranijem periodu, jer je i ranije svako bio obavezan da vrati tudu stvar koja se nalazila kod njega, a sopstvenik je mogao trazlti svoju stvar ma kod koga se ona nalazila. Medutim, tu je odnos sasvim drugaCiji: on je 5tvarnopravnog karaktera i sopstvenik se moze pozvati sarno na svojinsku tuibu (rei vindicatio), a ona se mogia upotrebiti sarno aka je u pitanju nepotrosna stvar Hi potrosna stvar koju drZalac joS nije potrosio. Sada se upotrebijavaia Luzba rpri kojoj se poverilac nalazio u daleko Iaksem poIozaju nego kod rei vindicatio, mogia se upotrebiti kod svih stvari i protiv duznika bez obzira na to da Ii se stvar nalazi kod njega Hi ne. 6. - Nove forme: realni kontrakti. Posiovoi per aes et lib ram su vrio brzo izgubHi znacaj u obIigacionom pravu. Jedan zakon, donet ako 300. godina pre n.e., ukinuo je nexum, a kod kupoprodaje se izdvojilo ~akIjucenje ugovora ad njegovog izvrSenja. Time je mancipatio prestao da sadrli u sebi i zakljucenje ugovora i pretvorio se sarno u iormu za izvrsenje ranije vee zakIjucenog ugovora upravijenog na prenos svojine. Jedino jos gde se postupak per aes et libram zarlao u obligacionom pravu jos izvesno vreme, to je pri zakIjucenju fiducije. No i fiducijarna kIauzuIa je, od vremena Cicerona, smatrana za sarnostaini kontrakt koji je zastieen samostainom tuzbom. Jedno vreme fiducija je imaia vrlo siroku primenu, jer su .pomoeu nje obavIjani posiovi zaIoge, posluge, depozita, i zakupa, pre nego sto su oni, pred kraj republike postaIi samostaInl kontrakti. U meduvremenu u pravo je usIa ideja 0 pravno neosnovanom bogaeenju: onaj ko je primio nesto 11asta nije imao pravo, sto nije bilo osnovano na pravom priznatoj i zastieenoj obavezi, obogatio se bez osnova i treba to da vrati. Da na to bude prisiljen ustanovijen je poseban postupak legis actio per condictionem i iz njegaproistekio rpravno sredstvo condictio. OdatIe do ideje da predajom stvari stranke mogu zasnovati obIigacioni odnos bio je vrlo kratak put a on je doveo, sa jedne strane, do pretorovih actiones in factum a sa druge strane do realnih kontrakta, za cije zakljucenje nije potrebno izgovoriti nikakve svecane reci ni uciniti svecane gestove, nego je dovoIjno da jedna od stranaka izvrsi svoje obecanje. Naravno, nije to jos postalo generalno pravilo, jer je pravilo da bez unapred predvidene tuzbe nema kontrakta bilo u punoj vaZnosti. Isto tako, nije to znacilo kraj formalizma u obligacionom pravu, jer je predaja stvarl u ovih nekoliko sIueajeva shvaeena kao specijalna (reaIna) forma zakljucenja kontrakta. Ali je ipak to bio znacajan korak rprema siabijenju formalizma, koji je osim toga omoguCio pretoru da u idueem periodu stvori niz novih ustanova obligacionog prava, a naroeito tzv. bezimene kontrakte, koji su u znatnoj meri daIje osiabili znaeaj pravila nudim pactum non parit obligationem. 7. Nove fonne: konsensualni kontrakti. U periodu 'l"epub1dJkepojaviIi su se i prvi konsensuaIni kontrakti, koji su znacHi daIje, istina ograniceno na nekoliko sIueajeva, potiskivanje principa da se iz proste saglasnosti voIja ne rada kontrakt. U ovim slucajevima se otisio sasvim nasuprot principu: konsensualni kontrakti nastaju prostom saglasnoscu voIja. Medu ovim kontraktima najvafuiji je kupoprodaja, koju pred kraj republike srecemo kao konsensuaIni kontrakt zajedno sa locatio conductio, mandatum isocietas.
-
-
192
-
l
Kako je doslo do toga da ova cetiri kontrakta dobiju posebne tuibe iako se zakljucuju prostom saglasnoseu volja, vrlo je tdko sa sigumoseu reei. Postoje mnoga miSljenja 0 tome, ali sva ona polaze od pretpostavke da je kupoprodaja bila formalni kontrakt pa diskutuju pitanje kako je postala neformalni konsensualni kontrakt. Medutim, stvarl1i problem za rimske pravnike toga vremena se drugacije postavljao. Nairne, kod Rimljana je za zakJjucenje kupoprodaje uvek bila dovoljna prosta saglasnost volja. Problem je uvek bio obezbediti zastitu vec zakljucenom sporazumu, koji je medu strankama vee proizvodio dejstvo. Zato su i pribegavali stipulaciji i.li arbitriumu boni viri. Prema tome za rimske pravnike nije bio problem kako ku,poprodaji dati konsensualnu formu, nego kako kupoprodaji,koja se vec (i uvek je tako bilo) zakljucuje COnSeI1Stl,obezbediti samostalnu zastitu. Da do toga dode trebalo je vremena i promene u opstim shvatanjima obligacionog odnosa - trebalo je da razvitak dovede do shvatanja da je moguce podiei tuzbu i na osnovu proste saglasnosti volja. Kada se to postiglo kupoprodaja je lako dobila posebnu tuzbu, oslobodila se obaveze da trafi posrednu zastitu i postala samostalni kontrakt. Da do toga dode doprineli su u znatnoj meri i odnosi Rimljana sa peregrinima, koji se nisu mogli slufiti formama ius civile. Peregrin se morae zadovoljiti zadatom reCi rimskog gradanina bona fides, ali je zato u slucaju spora trazio da se toj njegovoj veri u reci rimskog gradanina prizna pravni znacaj. Istovremeno Rimljanin u takvom obligacionom odnosu nije imao ni na sta drugo da se rpozove, izuzev na saglasnost volja, prost sporazum sa peregrinom (jer peregrinovu fides ne priznaje zato je traZio da se njoj prizna pravni znacaj. Tako su se u iudicium imperio continens ukljucili i Rimljani, pa ga je sada bilo lakse preneti iz ius gentium u ius civile. Tako su istovremeno stvoreni konsensualni kontrakti i u rimski formulami postupak prodrla klauzula »ex bona fide«, koja je u ovom vremenu imala za zadatak samo da omoguCi utuzivost konsensualnih kOl1trakta, ali je docnije dobila sire zl1acenje i igrala znacajl1u ulogu u obligacionom rpravu. 8. Naknada stete. - Znacajilla novina koju Rimljani uvode u obligaciano pravo jeste pojam naknade stete. Pravo Zakona dvanaest tablica nije poznavalo naknadu stete kao gradanskopravnll sankciju. Svaka povreda tudih prava povlacila je obavezu za delikventa da plati wlapred odredenu sumu novca koja nije zavisila od visine pricinjene stete. Pri odredivanju visine iznosa koji delikvent ima da plati za izvrSenu injuriju, viSe se vodilo raeuna 0 tezini dela nego 0 visini stete. Zato ova swna novca, mada istovremeno obesteeuje ostecenog, ima karakter kazne.
-
-
-
Jedan plebiscit koji je donet pocetkom III veka pre n.e. na predlog tribuna Akviliusa lex Aquilia medutim, propisao je, izmedu ostalog, da je delikvent u slucaju ubistva ili rpovrede roba ili zivotinje, Hi kakvog drugog uniStenja stvari duzan platiti ostecenom sarno najviSu vrednost koju je ostecena stvar imala u rposlednjih trideset dana, odnosno godinu dana. Ovako placena suma nije kazna nego naknada stete. Istovremeno su svi ovi sluca. jevi izdvojeni iz delikta iniuria i stvoren je novi delikt damnum iniuria datum. Kada su jedanput usvojili naknadu stete kao sankciju za pricinjenu stetu, Rimljani su i u nizu drugih slucajeva zamenili raniju kaznu naknadom stete.
-
13 Rimsko privatno
-
pravo
193
Ova novina ukazuje na promene koje su nastale u odnosu RimIjana prema robovima, stoci i imovini uopste. Ranije, u zatvorenoj kucnoj privredi, robovi, stoka i ostale stvari su za RimIjanina isto 5tO i slobodni clanovi njegove porodice uslovi za oddavanje porcdice. Zato svi zajedno sacinja-
-
vaju familia,
a povreda
svih njih
sacinjava
isti delikt
- iaiuria. Sada, u raz-
vijenoj razmeni, razbijenoj porodicnoj koheziji i razvijenoj robovIasnickoj privredi, sve ove stvari (i robovi) dobijaju novcanu vrednost i RimIjanin gleda na njih kao na stvari koje uvek moze priba\iti ako irna novaca, a u njihovoj povredi ne vidi napad na porodicu, nego samo na njenu imovinu. Zato se u slueaju ostecenja i unistenja ovih stvari lako zadovoljava ,time da dobije sumu novca za koju ce nabaviti ili popraviti ostecenu stvar. Ovakav, prornenjeni odnos RimIjanina prerna svojim stvarima, bio je znacajan preduslov za razvitak obligacionog prava, a naroCito za odvajanje dugova jednoga lica od njegove fizicke licnosti i njihovo vezivanje za njegovu imovinu, sto je omogucilo stvaranje mnogih novih ustanova obligacionog prava.
3.
-
Klasicno pravo
U periodu principata RimIjani dozivIjavaju vrhunac svoje moci a zatim naglo opadanje. Robno-novcana razmena jos neko vreme cveta a zatim pocinje da zamire. U mirnom delu ovog perioda javljaju es veliki pesnici, istoricari, filozofi i pravnici. U takvim uslovima obligaciol1o pravo, koje se u prethodnom perodu razvijao velikom brzinom, dobija svoj zavrsni oblik. Izgradene su jos neke nove ustanove, ali se klasicni period odlikuje ne toliko stvaranjem novih obligacionih odnosa, koliko stvaranjem onih ustanova obligacionog prava koje omogucuju nijansiranje obligacionih odnosa prema konkretnim uslovima i potrebama stranaka. Skoro svaka ustanova obligacionog prava bila je u ovom periodu u manjoj Hi vecoj meri dopunjena i dogradena, dobijajuci tim svoj »k1asicni« oblik. Detaljnije 0 tim promenama govoricemo obradujuci pojedine obligacije. Ovde cerna istaci sarno neke najznaeajnije od njih, koje unose nove principe u obligaciono pravo. 1. - Bona fides. - Bona fides je pred kraj republike prokrcila sebi put u ius civile. KIauzuIa ex bona fide ulazi u formularni po stupak ugIavnom zato da dft pravnu snagu izvesnim neformalnim sporazumima stranaka koji, mace, po ius civile nisu bili utuZivi, i da umanji broj prigovora koje bi tuzeni morae unapred uneti u formulu. Kada je prodrIa u ius civile, bOlla fides vrlo brzo dobija sve Siru pdmenu. Pri tom ona izlazi iz kruga procesualnill sredstava, menja u izvesnom pogledu svoje znacenje i pretvara se u princip: da stranke u obligacionom odnosu moraju postupati savesno i posteno kako pri zakljucenju tako i u toku trajanja i gasenjakontrakta. Nije se viSe radilo sarno 0 tome da je sudija morae uzeti u obzir sve, i neformalne, sporazume stranaka, nego je stranka koja je prevarom ili nesavesnom radnjom druge stranke u obligacionom odnosu bila ostecena, mogla na osnovu bona fides, putem prigovora Hi samostalne tuZbe, traZiti da posledice prevare budu otklonjene; ili da ugovor bude poniSten ili da krivac bude osuden na naknadu stete. U tom obliku bona fides u klasicnom pravu postaje jedan od osnovnih principa koji vladaju obligacionim odnosima. 194
Ne znaei to da se ranije nije vodilo racuna 0 postenom ponasanju stranaka u obUgacionirn odnosima, niti da su cranije neposteni postupci ostajali bez sankcija. U starom Rimu, u kome je v1ada1a zatvorena kucna privreda, mogucnosti prevarnih radnji bile su minima1ne iz nekoliko raz1oga: 1*. zato sto su .se u tako ma10j sredini saugovaraci poznavali; 2*. sto su pravni poslovi bili retki, pa su stranke ima1e dovo1jno vremena da studiraju us1ove; 3*. aU najviSe zbog toga sto su zak1jucivani u strogo propisanoj formi koja je ili zahteva1a prisustvo svedoka (per aes et libram) Hi je bila vezana za magijsku snagu reei (stipulatio) znacipov1acila represiju bogova. Kada su se pred kraj republike iz osnova izmenili ovi uslovi za borbu protiv nepostenog ponasanja u obligacionom odnosu, koriscena je actio de dolo i exceptio doli u slucaju prevare, i actio quod metus causa u slueaju prinude. Sve ove tuzbe bile su pena1nog karaktera: pravni posao je ostajao punovaZan a izvrsilac je bio osudivan in duplum ili quadruplum, odnosno na viSestruku naknadu stete, sto je prakticno znacilo kaznu. Osim toga Sovaova sredstva. iako su pov1aeila ostru sankciju i mog1a pruziti dosta sigurnu zastitu, nisu znacila genera1no pravilo da se stranke moraju savesno i ,posteno ponasati u obligacionim odnosima.
-
Tek u k1asicnom pravu stranke su dobiIe potpunu zastitu protiv svih prevarnih radnji i time su savesnost i postenje u obligacionim odnosima prog1aseni za generalno pravilo. Sudija je, pozivajuci se na bona fides, morao po sluzbenoj duZnosti uzeti u obzir sve okolnosti stranaka pa i pitanje savesnosti uvek, izuzev kod rna10g broja slucajeva koji su i dalje ostali iudicia stricti iuris pa su se sve te oko1nosti uvazava1e i da1je samo putem prigovora exceptio doli i exceptio quod metus causa. Tako je ostecena stranka bila potpuno zastlcena u svim slueajevima kada je tuZena radi ispunjenja obaveze koju je primila pod dejstvo~ prevare Hi prinude, kao i u slucaju kada je sarna pokrenula postupak kontraktnom tuzbom; pozivajuci se ili ne na prevarne radnje druge stranke. Utoliko je bona fides potisnula exceptio doli i exceptio quod. metus causa. Osim toga osteceni je dobio mogucnost da zahteva od pretora restitutio in integrum (povracaj u predasnje stanje) u slueajevima kada je kontrakt, zakljueen pod dejstvorn prevare ili prinude, vec proizveo neka dejstva. Tako je mogao biti ne sarno obestecen nego i dobiti nazad (svojinskom tuZbom) baS one stvari koje je predao pri ispunjenju poniStenog kontrakta. Najzad, ako nije ma iz kojih razloga mogao nijedno od ovih sredstava da iskoristi, mogao je upotrebiti i dalje stare penalne tuZbe actio quod metus causa i actio de dolo. Uz to pojam dolus se sada znatno prosirio. On je postao pojam suprotan od bona fides. Tako je actio doli mogla biti upotreb1jena u svim slucajevima koji su ma na ,koji nacin protivni postenom odnosu stranaka u obligacionom odnosu. 2. - Dolus i culpa. - Para1elno sa pravilom da su stranke III ob1igacionom odnoSIU duzne da se ponaSaju savesno i posleno, razvija se na istim principima i pravilo da za pricinjenu stetu stranci sa kojom se nalazi u obligacionom odnosu treba druga stranka da odgovara samo ako je za stetu kriva. U starom ius civile izvrsilac dela kojim je prieinjena steta, bio je odgovoran us1ed same cinjenice da je de10 izvrSeno i steta nastupila, bez obzira koliko je on kriv za nastupelu stetu, bez obzira da Ii je on radnju koja je prouzrokovala stetu izvrsio namerno, l1s1ed nehata ili pored sve svoje paZ1ji13*
195
-. vosti (slucajem). Ovakva odgovornost proizilazila je iz formalizma staroga ius civile i iz njegove veze sa reIigijom. Iz istih razloga iz kojih je duznik kod stipulacije bio obavezan samim izgovaranjem reCi, bez obzira na to da Ii je zaista primio uno radi cega se obavezao, bilo je lice koje je priCinilo stetu, obavezno da je naknadi, bez obzira na to da Ii je svoju raOOju skrivilo. To je bilo pravilo. AIi vec tada Rimljani su izgleda poceli voditi u nekim slueajevima racuna 0 krivici izvrsioca dela. Tako je po tradiciji vec Numa Pompillje (drugi rex) propisao da ce se smatrati ubicom onaj koji sloboOOog Coveka »dolo sciens morti duit« (svesno i namerno ubije), a Zakon dvanaest tablica je propisivao da se nece kazniti onaj koji je izvrsio delo tako sto mu je »strela odletela iz ruke viSe nego sto ju je bacio«. Me(1utim, u oba slucaja se radilo 0 deIiktima. Tek sa pojavom ustanove dolusa pocinje se i u kontraktnoj odgovornosti praviti razIike izmedu dolozne (prevarne) i slucajne (casus) povrede obIigacionog oOOosa. Ova razIika biva kroz iudicia bonae fidei u toku republike potpuno uvedena u praksu i u toku klasicnog perioda proSirena i dopunjena. Uz dolus, koji je u konktraktnoj odgovornosti dobijao znacenje namerne, svesne povrede obIigacije, pojavljuje se culpa, koja obuhvata sve druge stepene krivice. Medutim, pojam kulpe je jos uvek neprecizan. Ona se izjeooacuje sa »pogreSkom«, sa svakom raOOjom, ukoIiko nije dolozna, usled koje nastupa nemogucnost izvrsenja obaveza od strane dwnika (culpa in faciendo) ill propustanjem da se preduzme radnja koja bi otklonila smetnje izvrsenju obaveza (culpa in non faciendo). Ona obuhvata i slucajeve rdavog izvrsenja obaveza koje je nastupilo usled neznanja (imperitia) izn"sioca. Isto tako nije izgradena opsta teorija krivice, nego su pravnici polemisali 0 tome da Ii se u jednom ill drugom slucaju ima smatrati da postoji krivica. Tako npr. polemisali su 0 tome da Ii ce odgovarati (po kontra'ktnoj tuzbi ex locato) zakupac kuce koju su njegovi robovi zapalili ili je pozar nastupio zato sto je ,rob koji je bio postavljen da pazi na vatru zaspao, i tome da Ii ce odgovarati prodavac roba koji je toga roba, u meduvremenu izmedu zakljucenja i izvrsenja ugovora 0 prodaji, poslao na opasne poslove na kojima je on slomio nogu. Uz to ne vodi se jos racuna 0 stepenu nehata, pa klasicno pravo ne poznaje jos razne vrste kulpe. Ipak dolus i culpa su dobili u klasicnom pravu vrlo siroku primenu, tako da se 0 njima samo izuzetno nije vodilo racuna. Definitivan obIik teorija dolusa i kulpe je dobila tek u postklasicnom i Justinijanovom pravu. Ipak se potpuno osnovano moze rcci da jc u klasicnom pravu, suprotno starom ius civile, vladao princip subjektivne konktraktne odgovomosti. Medutim, objektivna odgovornost nije bila sasvim potisnuta. Njene tragove su zadnaIi jos mandatum i depositum, a narocito kod nekoliko slucajeva u kojima se odgovaralo ne samo za svaku doloznu i kulpoznu raOOju nego i za slueajnu propast stvari - custodia. To je bio slueaj ako Sl1 krojacu, pegleru, komodataru, vlasniku skladista, brodaru, gostloniearu bile ukradene stvari koje su im poverene na krpljenje, peglanje, l1potrebu, oOOosno cuvanje.
-
-
3. ZastupniStvo u pravnim poslovima. 8taro pl'aviJo ius civile da je obIigacija oOOosno intuitu personae ida, prema tome, nema zastupanja u obIigacijama, nije bilo mnogo izmenjeno tokom republike. Istina noksalna odgovomost i actiones adiecticiae qualitatis su radali neke obaveze za paterfamilijasa, all se tesko moze reci da se tu lica alieni iuris pojavljuju kao nje196
govi zastupnici, jer njihovi pravni poslovi obavezuju prvenstveno njih i ostaju do k:raja n.lihovi, a pater familias se pojavl.luje sarno kao neka vrsta .lemca. Jos se manje moze videti zastupniStvo u pravilu da sve sto robovi i lica alieni iuris pribave pripada paterfamilijasu. Tu se radi viSe 0 svo.linskom odnosu nego 0 zastupniStvu a na prava paterfamilijasa prema svemu sto pribave potCinjena lica, Rimljani su gledali slicno kao na pravo na pribiranje plodova. Ni Jdasicno pravo nije otiSlo daleko u pitanju zastupanja u pravnim poslovima. U tom pitanju Riml.lani do kraja svoje istori.le nisu stigli dovoljno daleko. Ipak su ucinjeni krupni koraci, koji su doveIi do nekoliko sluea.leva koji bi mogli biti smatrani neposrednim zastupniStvom, tj. u kojima pravni rposlovi zastupnika obavezuju neposredno i samo vlastodavca. Jedan od takvih slueajeva su pravni poslovi tutora ili staratel.la zakljuceni pri upravl.lanju pupilinom imovinom. Po pravilima koja su vaiila u periodu repubHke, sva prava i obaveze nastali iz ovakvih poslova obavezuju samo tutora, odnosno staratelja a oni su bm obavezni da ih, kad njihova funkcija prestane, ,prenesu na pupilu. Zbog toga su se po prestanku tutorstva mogle po.laviti nezgode i za bivsu pupilu i za bivseg tutora odnosno staratelja
-
za pupilu
zato s10 je preuzimanje
obligacija
koje je tutor
za njegov
raeun zakljueio mogao izvrsiti sarno putem cesi.le Hi novacije, znaci zavisio je od volje tutora; za tutora zato sto je i posle prestanka tutorstva mogao biti prisiljen da izvrsi pupiline obaveze koje su jos na njegovom imenu ia:ko je predao pupili n.legovu imovinu. Da bi otklonio ove nezgode, pretor je uCinio sledeee: 1*. omogueio je pupili da utilis causa upotrebi sve tuzbe ko.le je imao tutor iz poslova zakljueenih za racun pupile; 2*. dao .le tutoru prigovor ko.lim je mogao oobiti tuzbu iz poslova koje je zakljucio za racun pupile, koju bi neko, po prestanku tutorstva, podigao protiv njega. Na taj nacin bilo je omogueeno da i bez cesije i novacije pupila preuzme svu svoju imovinu na samostalno upravljanje, a tutor se oslobodi obaveza koje je preuzeo upravljajuei pupilinom imovinom. Time je praktieno dobio polozaj zastupnika, eiji poslovi, istina tek po prestanku tutorstva, obavezuju neposredno i iskljueivo pupilu. Sliena situacija je nastajala kada je za institora postavljeno neko lice sui iuris pa ono padne pod steeaj. Da bi spreCio da njegov lieni steea.l zahvati i imovinu preduzeea koje je kao institor vodio, pretor je u tom slueaju davao vlasniku preduzeea actio utilis iz svih poslova preduzeea a istovremeno odbijao da da institoru direktnu tuibu iz till poslova. Na taj naein .le institor praktieno prestao da bude stranka u tim obligacionim odnosima nego je to bio sarno vlasnik radnje, iako nije ueestvovao u n.lihovom zakljucenju. Time je polozaj poslovode, istina tek po prestallku njegove funkci.le, dobio de.lstva neposrednog zastupniStva. Na.lzad, u klasienom pravu je mutuum koji je zakl.lucen preko zastupnika proizvodio dejstvo sarno i neposredno na vlastodavca. To je u stvari jedini sluea.l cis tog neposrednog zastupniStva koji .le rimsko pravo do kra.la svoje istori.le poznavalo. Do toga .le doslo zato sto su se Riml.lani u svo.lim novcanim poslovima mnogo sluzili posredovan.lem bankara. Ta praksa se oslanjala na pravilo da se ddavina moze steei per exlraneam personam, tj. preko nekog drugog lica zastupnika. Posta se zajarn sasto.li u tome sto zajmodavac prenosi a za.lmoprimac pribavl.la drzavinu stvari date na zajam,
-
197
smatralo da je na osnovu toga pravila vlastodavac a ne zastupnik preneo odnosno pribavio drlavinu, pa je prema tome sarno on postajao stranka u obligacionom odnosu kojli je time nastao, a ne i zastupnik. 4. Bezimeni kontrakti. lako je u toku republike bilo stvoreno dosta izuzetaka od njega, pravilo ex nudo pacto obligatio non nascitur je i u klasicnom pravu 'stvaralo niz teSkoca. Jedan od 'Problema bilo je ,piJt:anje zastite stranke koja je, iZVlI"5Ujruci neformalni sporazwn koji ne ulazi u krug postojecih realnih i konsensua1nih kontralkta, dala Hi uOinila drugoj stranci nesto da bi dobila od nje neku protivcm1dbu, a druga stranka odbija da to uradi. U pocetkru je taj ,problem resavan na taj nacin sto se, u slucaju da je jedna stranka nesto dala drugoj, smatralo da postoji pravno neosnovano obogacenje druge stranke, a ru 'slucaju facere, smatralo da postoji pre. vara. U prvom 5lucaju osteceni je mogao upotrebiti condictio a u drugom actio doli. Prema tome, on nije dobijao nikakvo sredstvo kojim bi mogao pri. siliti drugu stranku da ucini obecanl.l protivcinidbu nego je sarno mogao do. biti naknadu stete ili povracaj stvari. Da bi i takvu zaStitu pruZio strankama, pretor je poceo davati actio in factum kojom je druga stranka pri. siljavana da ispuni svoju protivCinidbu. Kada se ova praksa bila vec raSirila, pravnici su poeeli ovakve slucajeve smatrati kontraktima i davati im zastitu i putem actio civilis incerti.
-
-
Tim putem s~ svi slueajevi u kojirna je jedna stranka vec izvrsila svo. .1ucinidbu iz obaveze, bez obzira na to na koji je ona naCin nastala, smatrani kontraktima i bili zasticeni ,tuiborn, d to jednom tuzbom za sve s1ucajeve ma koliko ani saddmski bili razliCiti. Tako je omogucena zastita vrlo siroleom krugu obligacionih odnosa koji 5U U postklasienom pravu dobili naziv »bezimeni kontrakti« (allonymon synalagma), za razliku od starih rea1nih i konsensualnih kontrakta koji su imali svoje ime, odnosno cije posebne tuZbe su imale svoje ime. Time je zadat vrlo jak udarac pravilu da se iz proste saglasnosti volja ne rada obligacioni odnos. ali ono nikad nije bio sa. svim uniSteno, jer su i posle bezimenih kontrakta ostali nezasticem svi oni pakti IIIkojima ni jedna od stranaka nije ispunila svoju cinidbu. 5. - Pacta adiecta i pacta praetoria. U klasicnom pravu dobile su zastitu dye grupe pakta, zadrlavajuci pri tom svoje ime i karakter ne dobijajuci ime kontrakta. Za njih su srednjovekovni pravnici stvorili naziv pacta 'vestita (»odevena pakta«) za razliku od nezasticenih pakta za koje su Rimljani upotrebljavali naziv nuda pacta (»gola pakta«). Te dye grupe pal<. ta su: pacta adiecta i pacta preatoria. Pacta adiecta (dodatni pakti) 5U sporazumi za'ldjuceni 5a ciljem da do. pune neki postojeci kontrakt izmedu istih stranaka. Ukoliko su ovakvi sporazumi bili zakljuceni odmah po zakljucenju kontrakta uz kontrakt bonae fidei. smatrani su sastavnim delom kontrakta, pa su se za njihovo ostvarenje mogle upotrebiti sve tuibe predvidene za taj kontrakt. Ukoliko su bili zakljuceni naknadno, smatrani su posebnom obligacijorn za cije ostvarenje se nije Dlogla podici tuiba, ali se duznik mogao prigovorom pozvati na prava koja je stekao paktom. Posto je normalno da ce se dmnik pozvati iPrJgovo. rom na pakt ,sarno onda ako on umanjuje njegovu obavew, to 5U praktiano sarno dodatni pakti koji .umanjuju duznikovu obavezu (ad minuendam obligatinem) bili zaSticeni.
-
198
-
-
-
Pacta praetoria. Samostaini pakti Ispora~umi .koj,i nisu vezani za neki .kontrakt ostali su i dalje nace1na nezasticeni. Sarno nekima ad njih kaji su izriCito nabrojani (COI'lstitutum debiti, recepta i pactum iuris-iurandi), pretor je davaa samostalnu zastitu putem actio in factum. Time su ani dobili istu pravnu snagu kao i kontrakti, ali nisu smatrani kontraktima. Ova grupa pakta nazvana je pretarskim paktima (pacta praetoria). Svi ostali samastalrni pakti bili su u klasicnom pravu van zast1.te i za njih je pravilo nuda pactio obligationem non parit bilo i daije u punaj vaZnosti.
-
-
-
6. Delikti. U .oblasti delikata pramene kaje je donela klasicna prava bile su daleka manjeg znacaja. Pared pretorskih delikata (dolus i metus) 0 kajima sma napred govarili, stvoren je niz navih privatnih delikata, medu kajima je najznacajniji tzv. alienatio in fraudem creditorum (atudenje imovine ikoje je izvrSio prezaduieni duinik 11 nameri da asteti svaje poverioce). MoguCnosti da do avakvag delikta dode stvarene 'SU tek kada je tzv. personalna (na fizickaj licnasti duznika) egzekucija zamenjena tzv. realnom (na 'l1jegavaj imovini) i ikada je iU 1u 'svrhu uvedena neka vrsta stecaja venditio bonorum. Da bi obezbedia poverioce ad takv.ih postupaka duznika, pretor tje u iklasicnom pravu davao p.overiocima interdictum fraudatorium, kojim ,su pribavioca takve im.ovine prisiljavali da je vrati stecenoj masi. Osim toga mogla se tJraziti i restitutio in inte/{rum (povracaj u predaSnje stanje). Medu ,staTim deliktima najznacajnrije promene pretrpeia je iniuria. Ona je prosirena na niz novih s1ucajeva, usled kajih dabija potpuno karakter uvrede (a ne telesne povrede kaa u starom ius civile). Tako iniurijam se smatra: convicium (»macja lSerenada« priredena neikame); napad na cast postene zene i1i deteta (aka ih aslovi nepristojnim izrazima Hi ponudama, aka lIJ'adna ide za njima, ako im advede pratioca bez kojih se pristajne zene nisu magle pojavljivati na uNci); 'svaka radnja i1i ree ,kaja bi mogla skoditi ugledu drugoga (ogovaranje, klevetanje, spreeavanje drugoga da ide u pawriSte, neosnovano pokretanje stecajnog postupka, smetanje u tiZivanju neke stvari ikoja je na javnoj IUpotrebi itd.).
-
PastQ je ad ovakvih napada cesto trebaia braniti pripadnike senatskog reda i .one kaji su ddali viast u rukama, uvedena je druga znacajna novina za injuriju se u nekim slucajevima mogaa pokrenuti i krivicni postupak i traZiti javna kazna. U ekstraardinaJI'l1om postupku ta magucn.ost je prosirena, taka da se krivicna zastita magia traZiti uvek kad injurija ima karakter teskog deia (atrox), bila zbog prirade dela, bilo zbog napadnute licnasti. Taka je injurija ,prestala da bude cista privatni delikt. I pared ovih izmena, asnavni principi kaji vladaju deliktnim obligacijama ostali su uglavnam nepromenjeni. Ta se naracita adnosi na asnavna shvatanje Rimljana, nastala u prvim danima abligacianag prava, da deliktna adgavornast predstavlja osvetu i kaznu za izv.rsenu radnju a ne abestecenje astecenag, ne naknadu stete. Sa izuzetkom slucajeva u kajima se mogla podiQi actio legis Aquiliae, i dalje is'l1 deHktne til1Zbe najcesce upravljene na visestruk'll vrednast stete (in duplum, in quadruplum) i1i na sumu kaja je unapred fiksirana a ne meri se visinom kankretne stete; i dalje :su deliktne ttiZbe u osnavi aktivna i pasivna nenasledive; ~ dalje je rak u kame se pretorske deliktne Ituibe magu podi6i ogranicen; i dalje saizvrsioci delikta odgovaraju .kwnulativno a ne solidarna.
-
199
l 4. - Postklasicno 1 Justinijanovo pravo Mada je vrlo bogato zakonodavnorn akthmoscu, post,klasicno Ii Justiniljanovo pravo nije donelo kru,pnije !Dovine u oblasti obligacija. lako je resilo izvesne kontroverzije, donelo izvesna znama dalja odstupanja od pravila ex nudo pac to obligatio non oritur, donelo izvesne nove obligaoione odnose, one nije uspelo da izvrsi dva osnovna zadatka koja je nasledilo iz klasicnog prava: 1. da ukloni izvesna pravila koja su se odrzavala sarno zbog tradicije, nemajuci "ise realne podloge; 2. da izravna izvesne protivrecnosti koje S11 nastale usled promena izvrsenih u klasicnom pravu. Njegov razvoj kao da je bio prekinut Hi skrenut ustranu prHikama koje su nastale u rirnskoj drlavi 1\1vremenu dominata, pa je ostalo .u izvesnoj rneri nedovrseno. Stav.ise, izvesne novine, koje St! unete u njega, ne mogu se zvati razvit1kom i pociva:ju na principima koji nisu sasvim u skladu sa iprincipima na 'kojima je poeivalo klasieno obligaciono pravo. Tako klasicno pravo »nije bilo ni Uiprosceno, ni usavrseno, nego deform'isano«. Uzrok tome treba prvenstveno traziti u opstoj dekadenciji rimskog drustva ovog vremena, prouzrokovanoj opstom nesigumoscu tkoja 1e vladala svuda 1\1zem1ji usled I\1pada varvara, pobuna robova, kolona i pokorenih naroda i bagaudskih pokreta s jedne IStrane, i dIktatorskog rezima koji se svima i najgrubljim sredstvima borio za oddanje na vlasti i produzenje zivota imperije. Tome su u velikoj meri doprineli i feudalizacija privrede, zamiranje trgovine i vracanje na naturalnu priwedu. Osim toga centar ddave bio je prenet na istok, gde su dosli do uticaja Grci i istocni narodi, koji Hi nisu imali pravne tradicije Hi se njihov pravni fivot razvijao po principima drugacijim od rimskih. Tako se u pravu pojavio istocnjacki rnnogoreCivi, razliveni i hiperbolicni stil, sto je bilo protivno rimskorn stUu i sto je neprijatelj dobre ipravne tehnike. Justinijan je nesurnnjivo toga bio svestan i to je bio Ijedan odrazloga njegovog nastojanja da putem kodifIkacije ozivi Iklasieno rimsko pravo. Naravno sarno 'kodifikacijorn to se nije moglo postici, jer 5U uslovi i sredina poc-ivali na drugim iPrilllcipima. Justilllijan je to i priznao, donoseci posle sjajno zavrsene kodifikacije onako veliJd broj konstitucija. Ako bi se zeleli izvuci osnovni principi po kojima su izvrsene vaznije promene u obligacionom pravu u ovom periodu, mogli bi se svesti na dva, koji 5U jasno izrafeni i medusobno suprotllli. To je: nastojanje da se obezbOOi sto potpunija sloboda stranaka pri uredenju njihovih medusobnih imovinskih odnosa, ,s jedne strane, i nastojanje da se Iprufi izvesna zastita :Slaonima koji su zbog iSiromastva bijim ,strankama u obligacionom odnosu ili trenutne nufde bili prinudeni da »slobodno« ugovarajuci prihvate IUSi0ve
-
koji o5Uza njih
vrlo
nepovoljni
-
s druge
'Strane.
Oba
ova
principa
5U 11
stvari rezultat nastojanja da se spreci preterano 'koriscenje teSke ekonomske kI1ize'koja je perrnanentno vladala .u ovom periodu. 1. - Sloboda izbora forme. - Najznacajnije promene su se desile u formama za zakljucenje kontrakta. Dok je klasicno pravo (koje se takode dosta bavilo ovim pitanjem) nastavilo I\.lpravcu 'koji je postavljen jos u periOOu repubJike, prosirujuCi bug poslova koji se mogu zakljuciti u realnoj i Ikonsensualnoj fonni, postklasieno i Justinijanovo pravo 5U pitanje formi kontrakta postavili na potpuno novu osnovu. Verbalni kontrakti su nestali. Dotis dictio je zarnenjen paktom (pactum dotis). Iusiurandum Liberti je verbalni kontrakJt 'koji se i5tina pominje u Di200
gestama, ali koji nesumnjivo nije bio aiktuelan, jer je odnos prema robovima, kojih je jos bilo, bio iz osnova izmenjen (a postojale su i druge forme da se njegov efekat postigne), zato se i ne pominje u lnstitucijama. Stipulacija nominamo dos postoji, ali ono sto se tim imenom naziva, nema niceg zajednickog sa verbalnim ,kontraktom. Nairne, ne sarno da nide bilo potrebno upotJrebljavati Isvecane reci ako je sastavljena pi,smena isprava 0 stipulaciji (avo pravilo je u nekim slucajevima primenjivano i u klasionom pravu a sada je postalo generalno), nego ni stranke nisu morale pdsustvovati sastavljanju Ove pismene isprave. Dovoljno je da se toga dana obe nalaze u i,Sltommestu. 1sto tako nestali su iz upotrebe iStari literalni ikontrakti. Na taj nacin su praktieno iscezle stare sveeane forme za zakljucenje kontJrakta. Umesto toga stvorene :su nove pisane fomne u kojima su se mogIi pred'llzimati svi pravni poslovi pa i zakljuCivati kontrakti. To su: 'izjava u zapi:snilk pred cinovnilkom, sastavljanje pisaJIle is,prave koju overava beleznik. Ove forme n1su vezane za odredene kontrakte. Za valjano zakljucenjc sv,ih kontrakta ne tran se nikakva forma dovoljna je saglasnost volja (izuzev!kod realnih i bezimenih Ikontrakta,koji 'se smatraju zakljlUcenim tek atko jedna od stranaka ispuni svoju cinidbu). Sa druge strane, s1Jranke su slobodne da zakljucuju kontra~te u fomni koju zele. Zato aiko se stranke sporazumeju da ma koji odkontraMa zakljuce u nelkoj formi, taj njihov kontraikt ce biti formal an nece proizvoditi dejstvo, neee se smatrati zakljlUcenim sve dok se ne ispune ugovorene formamosti. Tako su i ikoI1'sensualni kontrakti, koji su u klasicnom pravu uvek zakljucivali sarno prostom saglasuosou volja, mogli postati Uteralni. Praktikovano je i tada da se npr. emptio-venditio zakljuci pred svedocima Iili pismeno pred Cinovnilkom. Medutilm, 1:ada iSUi'sprava iH svedoci sluzili sarno kao dokaz da je ikontraikt zaJk:ljucen. Zato ako ,se stranke SipOraZl1mej'llda sacine p1smeno 0 kl..1iPQprodajipa to ne urade, ugovor ee ilpak nastati i biti punovazan, sarno ako su se ,sporazumeIi 0 predmetu i ceni kao bitnim elementima Ikupoprodaje. U Justinijanoyom pravu (koje je ozakonilo prak,su koja se pojavila pocev od V v. n.e.) medutim, ako se stranlce 'Siporazumeju da zaikljll1ce pismeno ugovor 0 kl1poprodadi, :p1Jsmeno postaje sastavni deo forme zakljucenja. On je prestao za njill biti konsensualni kontrakt i postao literaran i neee se smatrati zakljucenim sve dok se pismeno ne sastavi, makar da su se stranke vee sporazumele ne sarno 0 bitnim elementima nego i 0 svim detaljima. Na ovaj naem pitanje forme kontra:kta je postavljeno na potpuno suprotne osnove od onih na kojima se nalazilo u starom ius civile i klasicnom prav.u: tamo je ona imala ulogu da ograniCi volju stranaka, da ih 'satera u izvesne okvire .prilikom obavljanja njihovih pravnih poslova (zato su 'se r,imski pravnici tako uporno boriJi protiv nje); ovde ana ima za cilj da upotda im pomogne da ostvare cilj u formi u 1copuni iSlobodu volje stranaka joj to zele. Sloboda izbora fOI1meza zakljucenje kontrakta nije mstovremeno znacila potp1..liIlUslobodu ugovaranja, koja bi omogucavah strankama da slobodno zakljucuju ugovore kakve hoee sadrZine. Naprotiv, stare pravilo da se iz proste sa,glasnosti volja ne rada prava na tuzbu, bilo je i dalje u punoj vafnosti, jer je i Justinijanovo pravo zadrZalo sistem pojedinaooih, specijalnih tuzbi predvidenih za ISvaikikontrakt posebno, a nije uvelo generalne 1Iuzbe. Istina, Justinijan je propisao da se condictio certae craeditae pecuniae moze upotrebiti umesto svih drugih tuzbi. Time je ona p:ostala u ~vesnom smisIu
-
-
-
201
-»generalna«. Ali i ona se mogla upotrebiti sarno )~umesto« svih dl1Ugih tUlJbi (»ex omni obligatione«), maci u stvari sarno .u slucajevima za koje je predvidena i neka droga tuzba, prema tome ne u novim, do tada nezasticenirn 'slucajevirna. Zato, ako su rstranke mogleslobodno ugovarati, zaStitu rSUmogle traziti sarno za one slucajeve koji su mogli biti podvedeni pod neku od postojeCih, predvidenih tuzbi. Pri resavanju ovog problema JiUlstmijan nije postupio tako odlucno i refoI'matorski kao sto je to radio u nekim cIDugim domenlma, nego je nastavio putevima Ikojirna je islo klasiono pravo: urnesto stvaranja n'Ovih sirih sredstava zastite i novih tuzbi, on je sirio primenu !postojeCih. Tako je sarno dalje potisnuo ali ne i uniStio, tada zaista vec prezivela pravHo nudum pactum non parit actionem. Slobodi volje .stranaka doprinelo je i nekoHko novina Lkojesu prosirile moguonost ucesca treCih lica u obligacionom odnosu. To su: 1. 'postaV'ljeno jekao opste pravilo da lice Lkoje je zakljucHo ugovor sa ,prokuratorom moze pod:izati .tu:lbu i neposredno IProtiv Ilea za Ciji racun je prokurator radio, 2. mandant je .ovlascen da se ,1oor15tihipotekom 'koju je pribavio mandatar radi obezbedenja zajma zakljucenog u kor1st mandant a; 3. uvedeni su 'Ilovi izuzeci od pravila da je stipulacija .u korist treceg lica niStava; 4. pIWnata je mogucnost da se stiJpulira sa dejstvom post mortem,. 5. olaksan je prenos potraZivanja (cessio).
-
-
2. Zastita duZuika. Krupne promene u ekonomskoj i drustvenoj strukturi rimske drlave koje su se u ovom periodu odigrale u rimskoj drlavi omogucavale su spekulacije i grubo i'Sikoriscavanje momentalnih finansijskih teslroCa pojedinaca. To je bio zakonit, u krajnjoj Hrniji progresivan piI"oces, jer je :ubrzavao feudaliziranje rimskog drustva i likvidiranje robov,lasniClkih odnosa. Ali has zato on nije bio:u interesu imperatora, ,koji su cinili Qgromne napore da to propadanje za'l1stave. Zato su oni ikroz ceo ovaj period, poeev ad Dioklecijana do Justi:nijana, preduzimali niz mera koje su imale za cilj da sprece preterane razmere spekulacije i stvore duzniku, koji je bio teskocama prisiljen da pristane na od poverioca diktirane uslove ugovora, izvesna sredstva zastite. Vaznije mere preduzete u tom smislu su sledece: Dioklecijan je zabranio senatorima (potentiores) da pribave cesijom neko .spormo potrazivanje; Te.odosije I je tu zabranu prosirio na pribavljanje takvih traZbina mortis causa; Horacius je prosirio ovu zabranu na sva potrazivanja; Anastasije je propisao rda ce se duznik ma koje ced~rane .trazbme osl'obod:iti duga ako plati onoliko koliko je cesiona:r platio Za 1razbinu; Justinijan je zabranio tutoru j kuratoru da cesijom pribave potraZivanja prema svojoj pupili, i uopste zabranio cesiju spornih prava i predmeta. J:ustinijan je dao pravo prodavou nepokretnosti da trazi :ra'Slkidanje ugovora ako je za prodatu stvar dobio marnje od polovine njene vrednosti. Srednjovekovno pravo je ovu ustanovu prosirilo i na kwpce i na sve slucajeve kupoprodaje i nazvao je laesio enormis. Teodosije I jekaZnjavao zelenaSe cetvorostrukim iznOlsom prirnljenog interesa. Justinijan je propisao maksimalne interesne stQpe .uz sankciju infamije. Na osnovu ovih propisa illustres nisu smell naplaCivati viSe ad 4%. I'stovremeno, Justmijan je pr05i'l"io zabranu anatocizma (interesa na ~nteres) j prapisao da ce interes prestati da tece ne Isamo ako je neplaceni interes dostigao visinu ka.pitala, nego aiko je tu visinu dostigao sav interes (i onaj koji je rani1e placen). Justinijan je 202
prQpisao da duznik koji nije lISpe.o da prada nepokretna imanje da bi plati.o svaj dug u n.oveu, maze prisiliti p.overi.oca da umcst.o navca primi t.o nep.okretna ilmanje p.o ceni k.oju ce adrediH cmovnilk. JiUStJinijan je propisa.o da ,sudija U 'l1ekim slucajevima (npr. k.od actio pro socio, actio rei uxoriae, !kad pokl.ona), maze asuditi tuzen.oga !Samo na onolilka ,lrolika an maze i'spuniti ,preka najnuznijih sredstava za zivot, koje mu mara ostaviti (beneficium competentiae). Zen.on je ,prqpisaa da zaikupae i zalwp.odavac, u ,tolm IplI"vegadine 1Jrajanja za!kupa, imaju prava da jednastranom izjav.om vaIje raslcinu ugavor. NaJjzad Justinijan je .prasiria ius poenitendi (prava stranke u Illgovaru da se predamisH i raskine ugavar), k.oje je u IkIasi6nom praViU bilo ustanovljeno u nekim slucajevima fiducije, propi,sujuci da lice k.oje je vec izvrsil.o neki bezimeni kantrakt, maze trafiti mskid Illg.ovara i pavracarj u predasnje stamje.
III. -
OPSTI POJMOVI 0 OBLIGACIONIM ODNOSIMA
1. - Stranke u obligacionom odnasu 1. - Poverilac
i duinik.
-
Obligacija
je odn.os dug.ovan.1a i potrazivanja,
t.1. prav.o ad nekoga nesta trafiti, adn.osn.o .obaveza nek.ome nest.o dati Hi uciniti. Zato svaka abligacija mora imati dye stranke: jednu kaja duguje, i koja se zave duznik, debitor, i dmgu ka.1a patrazu.1e i zove se paverilac, creditor. Pasta.1an.1e duznika i paveriaca .1e bitni elemenat, bez ,k.oga abligadja ne maze ni nastaH ni post.ojati. Zat.o po shvatam.1iUrimskih pravnika ne maze nastati .obligacija iz jednastranag ob.ogacenja (»ex nuda pollicitatione nulla actio nascitur« kaze Paulus). Iz i'SitihrazI.oga abligaci.1a se gasHa aka nastupi confusio, t.1. aka se pavel'ilac i duznik steknu III .1ednam lieu. Medutim, nije nufua za nastanak abJigacije aktivn.ost abe stranke. U nizu sluea.1eva abligacija nastaje aktivnoscu sama jedne stral1!ke. Ta je slucaj kad svih delikmih obligacija, k.od negotiorum gestio i u nekolik.o 'sluca.1eva u kojima je III lPastklasicnom pravu abligacija nastala .1ednastranim abecam.1em p.oklana (obecan.1e ucm.1en.o drzav.i, crkvi i municipi.1i). Naziv duznik i p.overilae upotrebl.1avaju se u svakadnevnom zivotu i za liea i Isubjekte, 'k.oji su .stranke u abligad.1i na Istrani duznika Hi paveriaca. Zato se po.1movi »stranka« i »sub.1ekt« obligacije cest.o ne razlikuju. Pravni:k, medutim, i pared tlipatrebe isrtih termina, m.ora .ova dva po.1ma jasno razlikavati. Kad gavorinlO a strankama U .obligaci.1i mi ne vodima racuna a -tome da li .1e na strani ;p.overiaca Hi na -strani duZnika jedno ili vise lica i k.oja iSUta lica. Mi samo g.ovarimo a dugavanjima i p.otrazivan.1ima ko.1a iz jedn.og obligaci.onag .odn.osa nasta.1u. Lice ko.1e .1e stranka u obligaci.1i na strani duZnilka Hi na 'Strani paverioca jeste sub.1ekt te abligaci.1e. Prema tame, aka g.ov.orwa a duzniku i paveriacu misleci na lica 'ko.1adugu.1u i ka.1a potrazu.1u upotrebl.1avamo te nazive u znacen.1u sub.1ekta abligaci.1e, a ne IIImacenJju stranike. Mi tada g.ovorima a lieu koje .1e stranka U obligacijoi na iStrani duznitka i1i p.overioca. DUZnik i poverilae III znacen.1u stil"anke su nerarzdvo.1ivi od obligacije - nestankom .1ednog od n.1ih, abligaci.1a se gasi. Duznik i paverHac, medutim, IIIznacenju :subjekta .obligaci.1e se m.ogu menjati putem ugavora Hi nasleda, a da ta nema nikakvog utica.1a na n.1eno tra.1an.1e. 203
-2. - Obligacija deluje inter partes. - Prethodni bitni elemenat obligacije imao je za posiedicu jednu od njenih vaZnih karakteristika, koja cini osnovnu razliku izmedu obligacionag i stvarnopravnog odnosa. Ta karakteristika je izrazena pravilom da abligacioni odnos deluje sarno inter partes (izmedu .stranaka). Zato se danas cesto govori da je obligacioni odnos »reIativni. odnos«, za razl1ku od odnosa koji deluju erga omnes (stvarnopravni odnosi), koji lSe nazivaju »apsolutnim adnosima«. Da obligacija de1uje sarna inter partes mlaci da daje poverioeu prava jedmo prema duzniku i ni prema kome drugome. TO'su jedina /prarva koja on iz obligacionog odnosa ima. On cak ne dobija niJkakva oviascenja prema stvari koja je predmet duznikove obaveze. Jedino njegovo pravo je: da traZi od .duznika, i to Isarno ad njega, /predaj1.1 stvari Hi C1nidbu Jwju mu de on duzan dati. Ako se ana nalazi kod ll1ekoga drugoga, poverilae je lIle maze traZiti od njega, jer nije u obligacionorn odnosu sa njim. Tako npr. ako dva lica zakIjuce ugovor 0 kupoprodaji, na osnovu koga je pTodavae duzan da preda kupeu odredenog rob a, samim za:kIjucenjem ugoVOlra kupae nije stekao nilkakva prava prema tome robu. On .nije oviascen da preduzme ma sta u vezi sa njim sve dok mu ga duznik ne preda. On ima jedino pravo da zahteva od duznika predaju. Zato ako dufui\k u meduvremenu poidoni tog roba nekom drugom, poverilae nece moci traziti od pokionoprimea roba, nego ce sarna moei traziti od lP.rodavea naknadu stete tkoju je p["etrpeo zato sto nije dobio roba. lz istih razIoga ako damo na poslugu stvar koja nije na:sa (kaju smo ri.iSa:minzeIi od nekoga ll1aposlugu) pa je nas poslugoprimae preda nekom tTecem lieu, necemo moei uzeti neposredno od tog treceg Iica iStvar lIlazad, jer nisma sa njim ni u ka'kvom obligacionom (ll1i III st'varnopravnam) adnosu. Jedino sta mozemo to je da od naseg poslugoprimea traZimo da narn nabavi stvar Hi da malima viasnika Istval'i da svojinsikom ,tuzbom t!razi stvar od njenog sadasnjeg driaoea. S druge strane pravilo da obligacija deluje sarno ir.ter partes mlaci da niko iko nije stranka u obligaciji ll1emoze imati nikakva pTava ni obaveze iz nje. Medutim, bilo je nekoHko izuzetaka 'koji su stvoreni u kiasiCi110mpraViU. a njima ce biti govora u posebnom odeIjlku. Nis1.1sv.i relativni odnosi, !svi adnasi izmedu odredenih stralIlaika, obligacioni adnosi. Tako, npr. .odnos izmedu paterfamilijasa i njemu potcinjenih Mea je pravni odnos izmedu dye odredene stranke, ali nije obligacioni, vee specif.ican poradicnopravni adnos. On pociva na sasvim drugim prindpima i Idaje pa:terfamHija'su izvesnu viast prema potcinjenom lieu, ikoju poverilac nema. lz isti.h razloga nisu obligacianopravnog karaktera ni oviascenja poverioca prema duzniku koji mu je predat putem legisactio per manus iniectionem. Tu se ne :radi 0 obligacianam odnosu nego 0 njegovom rezuLtatu ikojim se on ugasio, kao sto je npr., kad ik'llJpaprodaje sticClJnje svojine na prodatoj stvari od strane kupea sarno rezuItat obligacionog odnosa, cija sadriina je: obaveza IProdavea da preda stvar ikupou a ne iSvojina. 3. -
Jednostrane
i dvostrane
obligacije.
-
Srednjovekovno
-
pravo
je
obligationes unilaterales ,i obligationes bilaterales. Jednostrane su one abligacije kod kojih postoji sarno jedna obaveza i sarno jedno potrazivanje. Kod dvostra:nih obligacija postaje izmedu stranaka uzajamna dugovanja .i potraiivanja - Cinidbe i protivCini.dbe, tako da je svaka 'stranka istavremeno i du.znik ,i povelTilae
izgradilo
204
teoriju
jednostranih
.i dvostranih
abligacija
droge :stra11ike.U rimskom pravu imale 5U karrukter jednostranih: 'sve obIigacije nastale iz delikta a od kontraktnih 'sarno mutuum (zajam) i poiklon (donatio). Sve ostale .kontraktne obligacije SiUdvostrane. Mutuum je jednostrana obHgacija zato sto je on u Timskom pravu abavezno bio rea1ni kootfalkt: dak poverilac ne preda predmet zajma duZiniku, nema obligacije, a kada ga preda, onda on viSe ni 'U kom ,slucaju ne moze imati lIl~kakve obaveze prema dumiku. Prerna tome zakljucenjem kontrakta rodiIa se sarno ,jedna obaveza ,j jedno pravo: za duznika da vrati zajam a za poverioca da trazi povracaj. Medutim obe obaveze ne nastaju kod Isvih kontrakta 1Jstovremooo. Zato se dvostrani kontrakti dele na dye grupe: dvostrooi jednalki (contractus bilateraUs aequalis) i dvostrani nejednaki (contractus bilateralis inaequalis). Rilaterales aequales su oni kOlltrakti kod kojih se od Isamog zakljucenja numo javljaju obe obaveze. Takav je 'Slucaj npr. kod kupopwdaje, zaku.pa i dr. Rilaterales inaequales su oni kod :kojih u momentu zakljucenja nastaje obavezno sarno jedna obaveza i jedno potJrazivooje, ali u ,toku trajanja obligacionog odnosa moze nastati obaveza i za drugu stranku. Takav je npr. depositum: tu se u momentu zakljucenja kontrakta javlja sarno jedna obaveza: za depozitara da cuva i vrati poverenu mu stvar; ali ako je depozitar imao troskove za oddavanje i ouvanje stvari, nastace i za deponenta (ostavioca) obaveza Ida na:knadi sve trosKove. Ovi kontrakti se razliikuju od jednostrooih po tome sto se kod jednostrooih Illi u kom slucaju ne moze javiti obaveza za drogu stJranku, a od dvostranih jednakih po tome sto Ikod njih postoje uvek dye uzajamne obaveze. Rimlski pravnici msu pravili gomju Tazliku nifi su upotrebljavaH gornje nazive. Ali, oni .su iZVUCe.lliiz .rimskog prava i po1:ipuno fiU odgovaraju. VidIIli dokaz da S'U Rimljani osecali razliku izmedu contractus biLateralis aequalis i contractus bilateralis inaequalis iako je nisu formuUsali, jeste cinjenica da su svi njihovi kontrakti koje mi dana'S svrstavamo iU inaequales imali ,tuZbu directa
i contraria
eventualnog depositi
-
prvu za zas.titu glavnog
,potrazivanja druge stranke
contraria,
actio
man dati
potrazivanja
a drugu
za rzastitu
('Dpr. actio depositi directa
directa
-
actio
mandati
-
contraria).
actio Con-
tractus bilaterales aequales su imali dye odvojene ,tuZbe za uzrujamna potrazivanja (npr. actio empti - actio venditi; actio locati - actio conducti).
2. -
Subjekti obligacije
1. - Sposobnost biti subjekt obligacije. - Lice koje je stranka u obligacionom odnosu je subjekt obligacije. Subjekt obligacije moze biti sarno lice koje ima pravnu sposobnost. U star.om ius civile stranka u obligacionOlIl1 odnosu
je mogao
biti
sui iuris
-
pater
familias.
Robo-
vi, stranoi i lica alieni iuris su bili a'Psolutno pravno nesposobni. Medutim, vrlo ranD su nastale velike promene II ovom pogledu. Sa povecanjem broja peregrina i njihovim ukljucenjem u privredni zivot ddave, priznata im je pravna i poslovna sposobnost koju je regulisao illS gentillm. Preko actiones adiecticiae qualitatis i prirodnih obligacija :pri2Jnata je i robovima izvesna vr10 ogranicena sposobno&t da budu .stranke u abligacionom odnosll. Slobodnim licima pod vlas6u paterfamilijasa ius civile je vec u drugoj polovini republike priznavalo Siposobnost da budu samastalne stranke II obligacionom 205
adnasu. Sarna, pasta ana nisu rnagla ~rnati svaje irnavine, paverilae ad njih nije rnagaa svoje patrazivanje prinudno naplatiti dok nc pastanu sui iuris. Ta njihava spasabnast da budu stranke u abligacianarn adnasu bila je docnije (druga palavina I veka n. e.) agranicena jednam senatskarn odlukam (SC Macedonianum) utalika sta lI1isu rnagli zakljuciti ugovar a zajmu bez adabrenja paterfarnilijasa. Gare navedena lica rnagla su biti stranke u abHgacianom adnosu bez abzira na svaj uzrast i bez abzira na ta da li ISUirnala poslovnu s;posobnast. Taka npr., rnagla je biti ,stranka U obligacianarn adnasu i dete ad godill1e dana (Hi mlade) aka je smrOO paterfamHijasa pastalo sui iuris i nasledilo njegove dugave i potraZivanja. Takvo liee nerna pasIavnu spasobnast, ne maze sarna bez tutara ostvarivati prava iz abligacianag adnosa, niti ih zasnivati Hi gasiti, ali ana jc duznik Hi paverilae 11nasledenorn obHgacionom aOOosu i za njegav racun .tutar ostvaruje prava i abaveze. Pod i,stirn uslavima magle su i zene biti stranke u abligacionorn adnasu. Pared gare navedenih fizickih liea rnagia su i pravna Liea hiti subjekti abligacija. Ta je pre svega rirnska drZava (fiscus, aOOosna aerarium). Ta iSU zatim gradske apstine (municipia, colaniae), razna drustva i udirufenja, najcesce paslavnih ljudi, itd. 2. - ViSe subjekata u obligacionom oOOosu. Padeljene i salidarne abligacije. - U abligacianarn adnasu magu biti sarna dye stranke. Ali ta ne dva subznaci da u abligacianarn adnasu moraju uv~k biti sarna dva Jica jekta. Naprativ, maguce je da na strani paveriaca Hi dufnika, Hi na abe strane, bude vise liea. Maguce je da viSe liea duguju jednam caveku jednu stvar Hi da jedna lice duguje nesta grupi liea Hi da grupa liea duguje drugaj grupi liea. Ali u svirn avim slucajevima gmpa liea Isa6njava jednu !Stranku 5va liea kaja ,saCinjavaju gmpu, zajedna predstavljaju duznika Hi pover.iaea. Aika na strani paveriaea Hi duznika, Hi na obe strane, irna viSe subjekata, njihav rnedusabni adnas maze biti regulisan na dva nacina, sto zavisi ad taga da li je abligacija ,podeljena Hi !salidarna. Podeljeni abligaciani adnas postaji anda 'kada nekalika liea duguju jednam poveriocu, Hi jedan duznik nekalicini paverilaea, ali taka da svaJki ad njih duguje, adnasna patrafuje .sarna adredeni deo duga (pars virilis). Ta cc biti, npr., slucaj kada tri liea duguju cetvrtarn 15.000 sestercija, ali taka da svaki duguje po 5.000. Touse radi u s'tvari a viSe sarnastalnih abHgacija. Sud. billa jedne ad njih ne utice na iSudbinu astaIih, a svakaga ad duznika tice se sarna njegov deo duga a ne i abaveze astalih duznika. Zata aka jedan i~plati .svaj dea, an se oslabada potpuna abaveze, iaka drugi nisu isplatHi svaje delave. Aka poverilae aslabadi jednag ad njih duga, ta ne utice na visinu duga ostalih. Aka jedan ad sapaverilaea naplati svaj dea duga, an zadrZava cea iznas za sebe i ne tice ga se da Ii ce as tali sa,poverioci imarl iz cega da naplate svoja patrazivanja. Till .se u IStvari i ne radi a abligacionam adnasu sa vise iSUbjekata, nega a vise sarnastalnih abligacianih adnosa kaji najcesce je to zajedni6ka irnaju neki elernenat kaji ad njih pravi eelinu pareklo. Ovakav adnos se u rimskarn praviU iPretpostavija uvek 'kada viSe liea duguju neku deljivu .stvar, ukal1ka drugacije nije ugavarena. Solidarnost u abligacionarn adnasu rnoze biti pasivna i aktivna. Pasivna solidarnost pastoji anda kada na strani duznika irna viSe liea, ali tako da svaki ad njih duguje paveriocu ceo iznos duga (in solidum), a paverilae
-
-
--
-
206
je ovlaseen da trazi ceo iznos duga od svakog (bilo kog) saduznika. Aktivna soILdarnost postoji onda kada ima viSe sapoverilaca, a svaki od njih je ovlaseen da traZi od duzn1ka ceo iznos duga. Suprotno podeljen1m obligacijama, kod rolidarnih obligac1ja, sudbina jednog sapoverioca odnosno 'sadiu~nika, vezana je sa ,sudbinom ostalih .sapoverHaca odnosno saduznika. Ako jedan od saduznika is.plati dug, Hi duznik isplati dug jednom od sapoverilaca, obligacioni odnos se gasi i prema svim ostalim 'saduZnicima odnosno sapoveriocima. U ovom slucaj'l1 irnarno sarno jedan obHgacioni odnos, a svaki odsaduZnika : saipoverilaca se smatra 'kao ovlaseeni ,predstavnik cele gru.pe. Tu vaZi princip: jedan za ISve,svi za jednoga. Solidarnost ,se :uvek pretpostavljala kad viSe lica diuguju .Hi potraZujlll nedeljivu stvar. Takva solidarnost se ponekad narziva elektivna solidarnost. Nasuprot njoj postoji kumulativna solidamost, ,kod koje poveriIac ima pravo da naplati ceo iznos duga od svakog saduznika kumulativno. To je npr. slucaj kad viSe lica izvI1sekradu zajedno. Pokradeni je .tada mogao naplatiti kaznu onoHko puta koliko je bilo saizvrsilaca krade. Kumulativna solidarnost u stvari i nije solidarni nego pre !pode1jeni obligacioni odnos, jer se tu radi 0 viSe obligacija koje imaju isto poreklo i isti iznos. Izrazi »elektivna« i »kumulativna« solidamost nisu rimski, !l1egosu iq;!pandektnog prava. Solidarnost moze da nastane Hi voIjom stranaka Hi bez njihove volje, (sto lSe ll1ajcesce desava kao posledica nasleaa Hi zajednickog 'delikta). NemaCki pandektisti s pocetka proslog veka su prve obligacije nazivali »korealne«, a druge )}solidarne«. Voljna solidarnost se u starom pravu ugovarala sarno stipulacijom i to na taj naCin sto je poverilac postavljao Isvakom sadmni:ku posebno pitanje a oni su svi odjednom odgovarali )>spondemt1!s«,odnosno svaki poverilac je postavljao duznilku .posebno pitanje a on je ISvima odgovaraQ odjednom ),spondeo«. I u Justilllijanovom pravu je stijpulacija normaIni naCin za ustanovLjenje solidarnOlSti, ali .se od iklasionog per.ioda dozvoIjava da se pri ugovaranju mutuuma i kontrakta bonae fidei ugovori neformalno J :solidarnost. Dejstvo .soHdarnosti je u tome sto se obligacioni odnos gasi rprema svim sadufuidma i sapoveriocirna aka je jedan duznik isplatio, odnosno jedan poverilac naplatio potraZivanje: Si un us solvat omnes liberantur (ako jedan plati svi se osiobaaaju). 8to .se tice ostalih naCina gasenja obligacija, vaZilo je pravHo Ida oni koji 'izazivaju gasenje ipso iure deLuju prema svima, a oni koji izazivaju gasenje ope exceptionis deluje sarno prema onom saduzniku na koga se odnose. U klasicnom pravu je i litis contestatio imao dejstvo prema svim sadu.Znidma ali je Ju:stinijan, da bi bolje zastitio interese poverilaca, prQpisan da poverilac moze tuziti vise puta i viSe duznika sve dok ne naplati potraZivanje u celosti. U postklasicnom pravu bilo je 'Uslo :u praksu da se na sve solidarne duZnike primenjuju propisi doneti za fidejusore, pokojima je poverilac bio obavezan da podeli svoje potrazivanje na onoliko delova koliJko ima solventnih saduznika.j da od svakog trazi .sarno njegov den duga (beneficium divisionis). JusHnijan je ovu praksu izrnenio utoliko sto je propisao da duzniik ne moze niSipreciti ni pdsiliti poverioca ,cia izvrsi ovu podelu. Na taj nacin bio je ,klasicni princip solidarnih obligacija znatno okrnjen: poverilac je mogao, ako je zeleo, tretirati solidarne duznike kao duznike iz podeljenog obligacionog odnosa. 207
U klasienom pravu duznik koji je platio ceo dug, nije iz same te cinjenice stekao pravo da trazi nikakvu naknadu od drugih :saduzni:ka. Isto talko ni sapoverioci nisu imah pravo traziti svoje srazmerne delove od sapoverioca koji je naplatio celo potraiivanje. ani su to mogli dobiti samo ,pozivajuCi se na ,svoje medusobne odnose ,koji su ih doveli u solidarnost (npr. na ugovor 0 ortaklukiu Hi zajednickom negotiorum geszio). Dioklecijan je pri:talo .pravilo da je neposredno zastupanje u obligacionom odnosu nemoguce. Sasvim drugaCije svoji stvar sa posrednim zastupanjem, sto mati sa obavljanjem :poslova u svoje ime, a za tudi raeun. Ovde poslovi koje obavlja zastupnik ne proizvode ni,kakve pravne obaveze za vlastodavce, nego samo za zastupnika. Vlastodavac sarno stice pravo da od za'5>tupniJkatrazi da na njega prenese posledice pravnog posla obavljenog po nalogu. Takve poslove su Rimljani 'smatrali normalnim ri 'koristili ih rnajpre pri poslovanju tutora i potcinjenih Hca, a IIIklasi6nom pravu i u formi ugovora 0 zastupanju (mandatum). ad zastupnika treba razlikovati glasntka (nuntius). Zastupnik zakljueujuci ipravni posao rizjavljuje 'sV'Ojl\lvolju, a nuntius sarno pren05i volju nalogodavca. Njegovo ucesce u .pravnom pool'll ima pravno deJstvo pisma umesto ,piiSmaposlat je glasnik. Glasnici souu Rimu vrlo mnogo kor.iSceni Ipri zakljucenju i obavljanju mnogih 'praVlJ1ihposlova. Nisu se mogli kodstri,ti jedino u poslovima u kojima ,se pri zakljucenju ili izvrsenju zahtevalo svecano izgovaranje odredenih reci sa magiJskim dejstvom (stipulatio, expensilatio, mancipatio). 4. - Promena subjekta u obligacionom odnosu. - Staro ius civile je gledalo :na obligacije ne sarno kao na odnos inter partes nego i kao oooos intuitu personae, tj. kao odnos vezan za lienosH stranaka koje su ga zasnova-
-
208
Ie. Zato su obligacije po ius civile bile -neprenosive, pa su stranike ikoje su zelele da izvrse prenos dugovanja Hi potrazivanja morale pribegavalti novaciji, a to:MlaCi ugasiti Sitaru obiigaciju .i zasIWvati novu sa novim subjektom. Iedina ,promena subjekta bez novacije nastupala je nasledem usled smrti jedne od stranaka: naslednik koji se primio naslede ulazi potpuno u imovinska prava de cuiusa i time postaje stranka u sv.im njegovim obligacionim odnosima, iako nije Ilu';estvovao u njihovom za!kljucenj~l. UsJed toga se ne menja nista u -saddini obHgacije, niti -se ova promena smatra novacijom: staTa obaveza ostaje nepromenjena sa svim njenim glavnim i sporednim Isastojcima (jemstvo, zaloga, itd.). Medutim, u >sves1:i.Rimljana toga vremena naslede nije ZJnaeilo promenu subjekta obligacije u kasniljem ,rimskom i danasnjem nasem smislu. Pater fomilias je sef porodice i personifikacija porodice, pa su njegovi dugovi i potrazivanja smatrani, u stvari, dugovima i potrafivanjima porodice. Novi sef porodice, naslednik, ;preuzimajuCi porodicu ,preuzimao je i njene dugove i potrazivanja, rtj. nasledujuCi mesto svog prethodnika u porodici, nasledivao je i njegovo mesto u porodienim dugovima i potrazivanj.ima. Drugacije se gledalo na deliiktne obligacije. Tollnema !porodicne obaveze ni porodicne odgovornosti, vec je ona 'Vezana sarno za fiziOku lienost de1ikventa. Zato se ona mogla ugasiti sarno neSltankom fizicke liono.sti delikventa - njegovom smr6u iilspunjenjem (naknadom stete). Zato s'll deliktne obligacije bile nenasledive, nisu .prelazile na naslednike, nego su se gasile smrcu duznika .ili poverioca, a ni,s'll se gasile 'Usled capitis deminutio delikventa. Deliktne obligacije se nisu nikad potpuno oslobodile ove karakteristike. Kontraktne obligacije, medutim, -su postale i aktivno i pasivno prenosive ikada su, posle mllogih .i laganih promena, stvorene uS
pravo
209
Tek posle jedne reforme Antonina P.ija, stvorooa je moguenost da novi poverilac ,samostalno, u svoje we, tuzi duZini'ka, iako sa njim nije zaklj'llcio nikakav ugovor. Time je on bio zaSticen od stetnih posledica smrti starog poverioca Hi opozivanja mandata. Medutim, pribavilac potrazivanja (cessionar) je i dalje bio izlozen riziJ.w da duznik ispJati dug stamm poveriocu, jer njega ugovor izmedu starog i novog poverioca nije obavezivao, niti je za njega morao mati. Ta opasnost je otklOlljena time s10 je propisano da dmniik, koga je novi poverilac obavestio (denuntiatio) 0 cesiji, ili 'koji je novom poveriocu veC izvrsiodelimicnu isplatlu duga, ne moze pasle .toga punoVaZ!I10isplattti dug starom poveriocu. Time je cesija dobila ob1ik koji lSeuglavnom oanao do danas: poverHac je mogao bez priostanka d'llmika (lSarno uz prosto obavestenje) preneti iSvoje potrafivanje na drogoga, koj,i postaje poverilac ne menjajuci time samu obligaciju. U periodu dominata bila je jako raSirena cesija u Sjpekulantske svrhe Bogati ljudi, iskoriscavajuci finansijske teSkoce sitnih poverilaca, u koje su zapadali lIsled ,toga sto nisu uspevali da blagovremeno uteruju svoja potrazivanja, ku:povali su od njih ta potrazivanja za mamo nizu sumu od iznosa potrafivanja i Iputem cesije iPOstajalipoverioci. Zatim su nalazili naOin da naplate od dumika ceo iznos Ipotrafivanja i na ,taj naein su rzaradivali velioke sume. Slicne stvari su radil i advokati, drugi pravni zastupnici i drlavni slmbenici: ubedivsi poverioca da je njegovo Ipotrafivanje prema nekom duZntku dubiO!ZDo,:kupovali su oct njega to .potrafivanje ~ nisku cenu a zatim ga naplacivali od dufnika u punom iznosu, dobijajuci tako veliku rzaradu. Takva praksa bila je vrlo raSirena zbog teSkih finansijskih Iprilika ,toga vremena, zamiranja trgovine i novcane !privrede i IPropadanja srednjih .poslovnih ljud (humiliores) ciju imovinu sugutali krupni lPosednici (potentiores). Ta pojl3lV3 je dobila tako si.rake razmere da je prinudila ndlroli.ko iIIIIPeratora da intervenisu. Tom priliJkom je zabranjeno ustulpati pom-azivanje nekome oct potentiores; zabranjena je cesija potrafivanja 0 kojima se vodi Ipamica i propisano je da Ce se ustupljeni dmnik osloboditi potpuno duga, ako isplati novom poveriocu onoliko 'koli.ko je on platio za ustupljenu traZbinu.
-
-
b. Expromissio. Za razHku od cesije, promena dmnika u obligacionom odnosu - expromissio (naziv nije rimskog porekla), se nije nikad mogla izvrsiti bez pristanka poverioca. To je razumljivo, jer dmniku je svejedoo ko je poverilac, kome treba da isplati dug, alko je njegova lSadrlina ostala ,i'sta. Promena poverioca ne moze ni na koji nacin ostetiti interese duznika jer Ii pasle cesije njegova obaveza ostaje nepromenjena: iznos duga je ostajao ~sti a dufu1k je imao p.ravo da istakne novOID poverioc'll sve prigoyore Jwji je mogao istaci ranijem poveriocu. Zato nije ni bilo potrebno m-aZiti dumikoVou iSaglasnost za cesiju. Kod promene duZinika, medutim, stvar IStOji sasvim drugaeije: iOOmi~nos duga ostaje isti, poveriocu nije svejedno ko mu je duinik i kakve ISUnjegove imovinske priHke i njegova licna svojstva. Radi se 0 solventnosti dmnika, njegovoj urednosti itd. Ako bi dmnik preneo dug na neku insolventnu i neurednu lienost, bili hi interesi poveI1ioca osteceni. Za10 se za promenu dwniika uvek traZio pristanak poverioca. Njegov pri:stanak je mogao biti dat Hi tako 8tO bi zaiklj'llCio novi ugovor sa novim duinikom, eime bi stan dmnik bio osloboden (novalio); aU na taj lIlacin 5-to bi poverilac pristao da umesto tuZenog d~nika parnicu vodi kao dumi-kov zastupni!k (procurator in rem suam) novi, delegirani d~nik i sa njim zakljueio litis contestaio. U stvari u oba slucaja nemamo promenu dmnika u is10m obligacionom odnosu, vec promenu samog obligacionog ad-nosa. 210
3. -
Dejstvo obligaclja prema trecim licima
Izuzetno od pravila ,da je obligaci.1a odnos inter partes, t.1. da lica ko.1a nis1.1,gtranke 1.1obligaci.1i (treca lica) ne mog1.l imati nikakva prava i obaveze iz n.1e, u nekoli
1. -
Odgovomost paterfamllijasa za obaveze potcinjenih Dca.
-
Po
shvatan.11.1ius civile odgovornost za naiknad1.1 stete priC1n.1ene nedozvol.1enom, deliktnom radnjom lezala .1e na fizicko.1 licnosti delikventa. Zato .1e osteceni ,kome .1e stet1.1pric1nio t1.1dirob ili lice aliem iuris ,imoo pravo traziti od n.1egovog gOSipodara oan. paterfamili.1asa .da m1.11.1ruci delikventa radi naJmade stete. U ,tom cl.1u on je imao protiv njega tuib1.1 actio noxalis. Gospodar, odn. pater lamilias, med1.1tim, imao je pravo (ali ne i obave2J1.1) da 1.1odgovor1.1 na ovu t1.1zb1.1 naknadi priCin.1enu stet1.1, ili se obaveze da ce md:\JIladiti stet1.1, i .time oslobodi delikveI1lta odgovornosti. Njegova odgovornost za ideliktne obaveze potcinjenih lica .sasto.1ala se 1.1obavezi da pre.da deliikventa Hi da sa,m naknadi stet1.1. Aka izabere drugu soLuciju, on kao trece lice ,posta.1e d1.1z,nik.u obligaci.1i rko.11.1 ni.1e zakl.11.1cio.OvaJkva odgovor~ 110Stnazivala :se ndksalna odgovor.nost. Zakon dvanaest tablica je ustanovljavao noksaln1.1 odgovomost samo 1.1 slucaj1.1'krade neuhvacene na delu i ostecenja iJInovine. Docnije ju je lex Aquilia IUlSltanOlVio i za ISIlJuCatjeve OOojeje on ~ISOO. Pred ikmj irepUlbililkepretor ju je prosirio na niz novih slucajeva: na injuriju, razbojniStvo, dolus i dr. U vreme princiI}Jata i dominata, ,kada su lica alieni iuris !SVelViSediobijaJa pravnu i poslovnu sposdbnost, broj noksalnih iUZbi se stalno smanjivao. Istovremeno je 1P010zaj delikventa koji je predat osteeenom, 1P0boljsan utoliko sto je stekao pravo da traz.i. osiobodenje 6im je svojim radom naJknadio pricinjenu stetu. U Justinijanovom pravu noksaIna odgovomost je postojala sarno .za robove i zivotinje. Mnoga danasnja prava poznaju odgovomost oca ila radnje svoje dece. Medutim, ta odgovomost poeiva na sasvim drugim principima nego rimska noksaina odgovornost. Dna poCiva na /pre1:{postavci da otac nije dovoljno CuvaG dete /pa je ,zato kriv za pricinjenu stetu. U rimskom pravu noksalna odgovornost nije pocivala na ovakvoj ,pretpostavci, vee na krivici i liCnoj odgovornosti delinKventa. Zato noksalna tuiba nije UlPravljena na to da pater familias naknadi stetu, niti je on bio obavezan da 1:0 uradi, nego da izda delitkventa ostecenome. Iz tih ra~loga noksalna tu1Jba se nije podizala protiv paterfamilijasa odnosno gOSIPOdaTakoji je to bio u momentu izvrsenja deli:kta (kao 'sto je to 1.1danasnjim IPravima), nego IProtiv onoga koji je to u momentu
podizanja
tuzbe
-
onaj
ikod ikoga se sada
nalazi
delikvent
(noxa
caput sequitur). Od njega se .trazi da de1i:kventa izda ostecenom, a on ga moze osloboditi ako .sam naknadi stetu :koju je delikvent /pricinio. Zato delinkvent nosi sa sobom odgovomost prelazeei od jednog gospodara drugome, i zato je novi gospodar noksalno odgovoran iako je to postao pasle izvrsepja delikta. 2. - Govoreci napred 0 posloV'naj sposobnosti lica alieni iuris i robova, vide1i smo da je pretor 1.1toku druge polovine republike, da bi omog1.16iogos,podaru 000. paterfamilijasu da korJsti potcinjena lica za samostalno vodenje pojedinih n1egov.ih poslova, ustanovio grupu tJuzbi poznatih pod U*
211
zajednickim imenom actiones adiecticiae qualitatis. Ovim tuzbama poverilae je mogao prisHiti gospodara odn. paterfamilijasa da, do izvesnih granica, ispuni kontraktne obaveze potcinje.nih liea. U t~kvim slucajevima se odgovomost paterfamilijasa pojavIjuje kao odgovomost treeeg liea, jer potcinjena liea u ovim slucajevima nisu njegovi zastupnici, koji bi, vodeCi njegove poslove, zakIjuCivali ugovore u njegovo ime i za njegov racun. U ovim obligacijama paterfamilijas nije stranka negosu to potcinje.na liea. Ona vode poslove, zakIjucuju ugovore, rprimaju njihovo izV1rsenje i izvrsavaju ih 11 svoje J.me, a ne u ime paterfamilij~a. 2. - Ugo\'orl u korlst i na teret trecih Ilea. - 1. Ugovor u korist treeeg lica ee postojati ako iSe lice A obaveze lieu B da ee nesto dati Hi uciniti licu C. RazumljivQ je da iz takvog ugovora ne maze lIlastaN nikakvo pravo u korist lica C, jer ono nije ucestvovalo u zakljucenju iUgovora. Ono Ille moze powei tuzbu protiv lica A i zahtevati cinidbu. Ali 'It starom rimskom pravu to nije moglo uraditi ni lice B, iako je ucestvovalo u zakIjucenju ugovora, jerse iz takvog ugovora liea A i liea B nije radao obligacioni odnos, posta liee B nije za ispunjenje takvog IUgovora imalo nikakav imovinski interes, a to je 'Po shvatanju rimskog prava bio nuzan uslov za nastanak obligacije. U klasicnom pravu su ovakvi ugovori bili i,pak praktikovooi na taj nacin sto su stranke koristile ustanoViU ugovol1ne kazne (sTipulatio poenae). Nairne, zakIjucujuei ugovor u korist treeeg Iica (C), stranke su istovremeno ugovarale da ee duznik (A), ako ne isp1.l!11.i obavezu prema txeeem liou (C), platiti poverioeu (B) odredenu tSumu novea. Ovako ugovorena kazna predstavIjaIa je nuzni imovinski intereiS poveriocu za izvrsenje obligacije, pa je time bila obezbedena njena valjanost. Preko ove prakse je u postklasicnom i Justinijanovom ;pravu postavIjeno rpravilo da ee ugovori u kodst 'treeeg biti punovaini uvek onda kada poverilae (B) ima ma kakav imovinski interes za izvrsenje obligacije (»8i quis stipulatur alii cum eius interesset, placuit stipulatione1"'l valerecc = ako neko imajuei sopstveni interes zakIjuci ugovor u korist nekog drugog, treba ugovor smatrasti vaIj,anim« kaie se u Justinijanovim Institucijama). Time je znatno prosirena mogucnost ugovaranja u korist treeega, ali to su i dalje bili izuzeci od pravila, jer se zahtevao imovinski interes poverioea. Posebnu grupu ugovora u korist treceg predstavIjaju ugovori u korist naslednika. Takvi ugovori u klasicnom pravu nisu radali obligacioni odnos. Zato su stranke, da bi postigle Itaj cHj, pribegavale adstipuIaciji, tj. ugovaraIe su dvema istovremenim stipulacijama da duznik. moze isplatiti dug 'bilo glav:nom poverioeu bilo poveriocevom naslednilku (adstipulatoru). U postkIasienOIn pravu se isti cilj postizavao time soo Ise duZnilk obavezivao da isplati poverioeu dug cum moriar tj. u moment!U poverioceve smrti. U takyom ugovoru se kao poverilae pojavljivao de cuius, pa je obligacija bila valjana. Naslednik, pak, nasIedujuci ,tuZbu iz ovakve obligacije, dobijao je mogu6nost da prisili duinika da isplati dug njemu. Justinijan je, polazeci od pravila »ex consensu contrahentium stipulationes valent« (»ugovori izvlace 'Snagu iz sporazuma ,stxanakacc, ond. »treba dati snagu obligacije svemu onome 0 cemu su se stranke sporazumevaIe, sto su ugovorom zciele da postignucc), propisao da iSU svi ugovori u Ikonst naslednika punovafui. 2. Ugovor na teret treeega postoji onda kada liee A obeca lieu B da ee mill (lieu B) liee C nesto dati ili uciniti. Taikvi ugovoiri nisu nikada raaali obligacioni odnos ni prema lieu B ni prema lieu C, iz istih razloga
-
212
iz ko.1ih ni ugovori u ,kodst tre6ih lica ni:su smatrani val.1anim. U klasienom i postklasienom pravu stranke su se donekle pomagale da bi postigle ovakav cil.1 na isti naein kao i kod ugovora u korist trecega, t.1. ugovara.1uci 'u,govomu kaznu, ko.1u .1e duznik (A) imao platiti povenocu (B) ako treci (C) ne ispuni cinidbu. Istovremeno 'Smatrana .1e pUinovaZillom stipulaci.1a kojom se duznik A obave2JU.1eda ce uciniti sve da Lice C izwsi obavezu. U oba ova ,sluea.1a duznik A se Ipojavljuje kao neka VI1stajemca za lice C, iako se protiv njega (C) ne mozeupotrebiti nilkakva prinuda za izv'rsenje, jer nije stranka u obligacionom odnosu. Justin1jan je ,proglas,io punovaZnim sve ugovore na teret naslednika da.1uci istovremeno poveriocu direktnu tuzbu protiv naslednika. To je bila jedina mogucnost ugovora na teret treCih lica ko.1u je ,rimsko pravo poznavalo. IV.
-
SADRZINA OBLIGACIJE
1. - Bitni elementi. - Obligacija .1e odnos dugovan.1a i potrazivanja izmedu stranaka. Zata svaka obligacija rada za stranke prava i abaveze. Pri tom svaki obligacioni odnos ,rada specifiicna prava i obaveze, po 'ko. .lima se razliku.1u od ostalih abligacianih odnosa. Tako npr. uvek 'karda .1e jedna stranka obavezna da da dmgoj stranci neku stvar a ona .1e obavezna da za tu 'stvar plati cenu, radi 'se 0 kupoprodaji; uvek kada jedna ,stran:ka daje nero stvar, a druga je obavezna da dfl neku drugu stvar, radi se 0 ugovorn 0 trampi (permlltatio); uvek kada je jedna stran:ka obavezna da naknadi stetu drugoj strand koju joj je priCinila ostecenjem njene !stvari, mdi se 0 damnum iniuria datum, itd. Ta prava i obaveze koja opredeljuju vrstu obligacije su njena saddina. Sadrzina mara biti dovoljno odredena da bi obligaci:ja mogla postojati. Odnosno, da bi mogao imati dej'Stvo obligaci.je, sporazum ,stranaika mora imati dovol.1no elemenata da se moze utvrditi 0 kojoj vrsti obligacije se radio Ti elementi saddme obligacije koji 'su neophodni za ,postojanje obligacije, bez ko.1ih obligacija ne postaji, i :1<.oji.opredeljuju vrsm obligacije jesu bitni elementi obligacije (essentialia negotii). Zata 'se ikaze da svaka vrsta obli. gacionag odnosa ima svoje bitne elemente po kojima se razlikuje od drugih obligacionih odnosa. 2. - Sporedni, slucajni elementi. - Bitne elemente obligaci.1e stranke moraju ugovariti da bi ana nastala. Ali su stranke slobodne da u svoj obligacioni adnos unesu i niz drugih elemenata ,koji ce zadavoljiti IIljihove tSpeci. fiene potrebe Hi zelje. Takvi sporazumi stranaka se nazivaju sporedni, slucajni elementi saddine obligacije (acciden,talia negotii). Oni, dakle, ne moraju biti dodati bitnim elementima obligacije, ona ce j bez n.1ih postojati, ali ako su dodati, oni dobijaju istu pravDu snagu kao i bitni elementi ani saeinjavaju saddinu obligacije. Accidentalia mogu biN. najrazlieitije sa. ddine, pa ne mogu biti unapred predvideni ni nabro.1ani. Oni potpuno zav,i:se od volje stranaka, pod jednim f\.lslovom da ni'su zabranjeni Hi nemoraIni. Ipa:k, neki od accidentalia negotii postali su vremenom tipizirani i vdo detalj:no teodjski razradeJ.,i od 'Strane rimskih pravil1ika. To su: uslov (conditio), /rOk (dies) i nalog (modus). a. - Uslov (conditio). - Uslov se definiSe kaa buduca neizvesna okolnost od eijeg nastupanja Hi nenastupan.1a zavisi nastanak Hi prestanak vaz-
-
213
nosti cele obligacije Hi nekog njenog elementa. Vazno je da se radi 0 budueoj i 0 neizvesnoj okolnosti, a to maci da je 'll vreme zakljucenja posIa neizvesno da Ii ee ona naJStupiti Hi ne. To je, na primer, slucaj kad iStranke zakIjuce ugovor 0 kupoprodaji robe pod IUSi0vom da brod, koji treba da je donese iz dalekih zemalja, zaista istigne. 1\1i ispunjenje uslova ne mora biti uslovljeno sarno objeMivnim okolnostima, nego moze biti uslovljooo subjektivnim ponasanjem nekog lica Hi jedne od stranaJka. To ee, na primer, biti slucaj aka iSe jedna od stranaka obaveze da ce drugu stranku izdrzavati dok ,se ne uda Hi ozeni, Hi dok ne zavrsi skolu. Moze se usloviti Hi nastanak Hi pristanak dejstva obligacije. U prvom do njega dolazi tek slucaju uslov odgada nastupanja dejstva obligacije ako se uslov ispuni. U drugom slucaju dejstva obligacije nastupaju odmah, ali ee prestati ako se uslov ispuni. Savremena pravna teorija naziva prvu grupu uslova odgadajucim Hi suspenzivnim uslovima, a drugu grupu raskidnim Hi rezolutivnim uslovima. Rimski pravnici su detaljno obradHi sarno suspenzivne uslove. Pre ispunjenja suspenzivnog uslova, obligacija nema nikakvo dejstvo sto znaci da u tom meduvremenu stranke nemaju nikakve medusobne obaveze ni prava, kao da nema obligacije. Oni nastaju tek ispunjenjem uslova. Kod rezolutivnih uslova prava i obaveze stranaka nastaju odmah i traju do ispunjenja uslova. Sve sto su za vreme trajanja obligacije primile Hi dale ostaje punovaZno. b. - Rok (dies). - Za razIiku od uslova rok je buduCi izvestan dogadaj od koga zavisi nastanak Hi prestanak dejstva obIigacije. Tu se, dakle, zna da ce buduCi dogadaj sigurno nastupiti, aIi nije nufno da se zna i kada Ce nastupiti. Prema tome, postoje dye vrste rokova: jedan kada je izvesno da ce okolnost nastupiti i zna se kada (dies certus an, certus quando) i druga, kada se zna da ce okolnost nastupiti, aIi se ne zna kada (dies certus an, in certus quando). Pandektisticka teorija je smatrala rokovima i slucaj kada se ne zna da Ii ce okolnost nastupiti, aIi se zna kada bi mogla nastupiti (dies incertus an certus quando) i slucaj kada je neizvesno i da Ii ce i kada ee nastupiti (dies incertus an, incertus quando). All ova dva slueaja su u sustini uslovi, a ne rokovi. Rokovi su najcesee odredeni vremenskim razmakom godinama, mesecima, danima, ali mogu biti odredeni i dogadajima kao, na primer, kad »postane punoletan«, »kad napuni 30 godina«. Kao i uslovi, rokovi mogu imati suspenzivno i rezolutivno dejstvo. To znaci moze se orociti Hi pocetak Hi kraj dejstva obIigacije. Kao i uslov rok je ugovaran posebnim paktom koji je dodavan ugovoru. c. - Nalog (modus). - Nalog se dodaje kao sporedni elemenat dobroCinim ugovorima - na pro poklonu. Sastoji se u tome da pokIonodavac nameee poklonoprimcu obavezu da njemu Hi nekome drugome nesto da Hi ucini na primer: da mu podigne spomenik, da se stara 0 nekome, da mu da deo svoje imovine i tsI. Ovde dejstvo obligacije ne zavisi od budueeg neizvesnog dogadaja Hi proteka vremena, nego iskljucivo od volje stranke da prihvati Hi nc zakljucenje ponudene obIigacije sa nalogom. Ako ne ptihvati onda nema obIigacije, pa ni obaveze iz naloga, a ako prihvati ona je, u postklasicnom i Justinijanovom pravu, obavezna, sa svim posledicama obIigacionog prava, da nalog ispuni.
-
-
-
214
3. -
Prirodni elementi (naturalia). - Ima elemenata obligacije koji
se ne moraju ugovoriti, jer postaju njen sastavni deo po prirodi stvari, od. nosno namecu ih zakonodavac i obicaji. Takvi elementi nazivaju se prirodni (naturalia negotii). Tu spada, na primer, odgovomost za pravne i fizicke nedostatke prodane stvari, obaveza zakupodavca da obezbedi nesmetano koriscenje stvari, obaveza zakupca ili poslugoprimca da naknadi stetu pricinjenu neadekvatnim koriscenjem stvari i t. s1. Ako ne zele da neke od nafuralia negotii budu sastavni deo njihove obligacije, stranke to moraju izricito u ugovoru naglasiti. 4. Dare, facere, praestare. Sadrlina svih obligacija moze se svesti na tri grupe obaveza, odnosno prava, koje su rimski pravnici formulisali kao: dare, facere i praestare. Dare je u rimskom pravnom reCniku znacilo preneti svojinu, preneti ili ustanoviti neko druJ!o stvamo pravo ili preneti drlavinu. Facere je znacilo svaku drugu cije znacenje nije sasvim jasno. Srecemo ga ponekad u izrazu »dolum praestare«, »culpam praestare« iz cega se moze zakljuciti da je oznacavao obavezu na naknadu stete pricinjene neizvrsenjem neke obaveze na dare ili facere sa izvesnom aluzijom na garan-
-
ciju
nje -
(praes
-
stare
=
biti jemac).
Na drugim
mestima
ima daleko
sire znace-
oznacava genusni pojarn za sve slucajeve dare i facere. 5. Predmet duZnikove obaveze. Od samine obligacije treba razlikovati predmet duinikove obaveze, tj. stvar ili cinidbu koju je duZnik u jednom konkretnom slucaju kupoprodaje, zajma ili drugog obligacionog odnosa duzan dati. Svim slucajevima kupoprodaje, npr. zajednicko je da jedna to je njihova sadrlina. Ali u jednom stranka daje predmet a druga cenu slueaju kupoprodaje prodavac duguje konja; u drugom roba, u trecem neku drugu stvar ta stvar je predmet duinikove obaveze, ili, kako se to cesto kraee kaZe, predmet obligacije. Po sadrlini se dakle razlikuju pojedine vrste obligacije - po predmetu se razlikuju pojedini slucajevi iste vrste obligacije. Predmet obligacije moze biti sarno ono sto je moguee ispuniti, jer impossibilium nulla obligatio est (»niko ne moze biti obavezan na ond sto je nemoguee ispuniti«), kaZe veliki rimski pravnik Celzus. Nemogucnost ispunjenja obligacije moze biti objektivna i subjektivna. Objektivna nemoguenost postoji kada predmet obligacije ne moze niko ispuniti. Rimski pr(\vnici su navodili kao primer obavezu da se prstom dotakne nebo, ili da se rastojanje od nekoliko kilometara pretrci za nekoliko minuta. Subjektivna nemogucnost ispunjenja obligacije postoji onda kada je predmet obligacije objektivno moguee ispuniti, ima ljudi koji ga mogu ispuniti, ali duZnik to ne moze jer nema potrebne kvalitete za to. To ee, na primer biti slucaj kada se graditelj ugovorom obaveze da leci nekoga, ili se lekar obaveze da gradi kueu. Obligacija sa predmetom koji se ne moze ispuniti je niStava, bilo da je nemogucnost izvrsenja postojala u momentu nastanka obligacije ili kasnije pridosla. Ipak se u slueaju ako se naknadno, posle zakljucenja ugovora, pojavila nemoguenost izvrsenja, moglo u izvesnim slucajevima i pod odredenim uslovima postaviti pitanje odgovornosti duznika za naknadu stete. Predmet obligacije ne moze biti nesto sto je zabranjeno pravnim propisima. U klasicnom pravu sudbina ugovora zakljucenog protivno zakonskoj zabrani zavisila je od toga sta je povredeni zakon 0 tome predvideo. U tom
-
-
-
-
215
pogledu pravila se razlika izmec1u tzv. potpunih zakona (leges perfectae), kaji su takve ugovore cinHi nistavim, delimicno potpunih (leges minus quam perfectae), koji nisu nistili ugovor, ali su propisivali kazne za stranke koje su zakljucile, i nepotpune (leges imiperfectae) cija povreda nije povlacila nikakve posledice ni za stranke ni za ugovor. U postklasicnom i Justinijanovom pravu ove razlike su bile ukinute i sve obligacije ciji predmet je bio zabra:njen nekim zakonom proglasene su niStavim. Na isti nacin se u postklasicnom i Justinijanovom pravu postupalo i u slucaju da predmet obligacije nije neposredno zabranjen, ali je upravljen na izigravanje neke zakonske zabrane (in fraudem legis agere). Kao primer za ovakav slucaj najcesce se navodi izigravanje SC Maeedonianum, koji je zabranjivao davanje novcanog zajma licima alieni iuris, na taj nacin sto bi, umesto novea, zajmodavae takvom lieu davao neku stvar da je proda i taka dobijen novae upotrebi kao zajarn. Najzad, predmet obligacije ne sme biti protivan moralnim shvatanjima sredine. To ee biti, na primer, slucaj kada se duZnik obavezuje na izvrsenje nekog nemoralnog dela Hi mu zabranjuje da ucini nesto sto je po shvatanju sredine normalno ciniti (na primer da se ne ozeni ill ne uda). Obligacije sa ovakvom sadrlinom su u postklasicnom i Justinijanovom pravu bile nistave. Predmet obligacije mora biti dovoljno odrec1en. Ali ee obligacija postajati i onda ako predmet nije odrec1en, pod uslovom da je sadrlina obligacije odrec1ena, tj. da se zna vrsta obaveze, i da je predmet odrediv. Predmet obligaeije je odrediv aka se maze utvrditi bez naknadnog sporazumevanja stranaka. To ee, npr., biti slucaj aka se ugovori prodaja stvari »po eeni po kojoj se ta stvar bude prodavala na pijaei na dan predaje stvari kupeu«, Hi aka se odredi lice koje ce odrediti predmet obligacije. Mec1utim, ne smatra se predmet odrediv, prema tome ne nastaje obligacija, ako se ostavi duZniku Hi poverioeu da ga odredi naknadno. npr. kada je Predmet maze biti odrec1en Hi individualno (species duZnik obavezan dati odrec1enog konja, odrec1enog roba ili odrec1enu flasu vina), Hi po vrsti (genus - npr. kada je obavezan dati 100 lit. vina Hi pet rOo bova ne navodeci njihova imena). Ova razlikovanje je vaZno zbog poslediea koje nastupaju usled neskrivljene propasti stvari koja je predmet duZnikove obaveze. 6. Altemativne obligacije. Predmet duZnikove obaveze je odrec1en i onda kada je on ovlascen da dft Hi ucini jednu ad dve Hi vise odrec1enih stvari Hi cinidbi, po svom izboru. Takve obligacije se nazivaju alternativne. Kod njih duZnik duguje viSe stvari, ali se obligacioni odnos gasi aka dft Hi ucini jednu ad njih (duae res sunt in obligatione, una est in solutione). AItemativno dugovane stvari moraju biti odrec1ene bilo individualno bilo po vrsti. Pravo izbora pripada duZniku, on to maze uciniti sve dok ne ispuni obavezu. Zato, ako ga poverilac tuZi mora zahtevati obe stvari alternativno (aka zahteva sarno jednu, izgubice spar zbog plus petitio). Od alternativnih obligacija treba razlikovati tzv. facultas alternativa. To je slucaj kada duZnik duguje jednu odrec1enu stvar, ali ima pravo da umesto nje da neku drugu stvar (una res est in obligatione, duae sunt in solutione). To ce biti npr.: slucaj kod noksalne odgovornosti i kod laesio enormis pri ugovoru 0 kupoprodaji. Kod noksalne odgovomosti osteceni je ma-
-
-
216
-
gao jedino zahtevati da mu se preda delinkvent (una res in obligatione) a pater familids je mogao Hi to uraditi Hi sam naknaditi stetu koju je pricinio delikvet (duae res in solutione). Kod laesio enormis osteeeni je imao jedino pravo da traii raskid ugovora i povraeaj u predasnje stanje, a kupac je mogao birati: Hi da pristane na to, Hi da doplati razliku cene do pune vrednosti stvari. Poverilac ni u kom slucaju ne moze traiiti drugu stvar. Zato ako prva, dugovana stvar, propadne bez krivice duznika, njegova obaveza ee se ugasiti iako je druga stvar (ona koja je »in solutione«) jos tu. Kod alternativnih obligacija bi poverilac u tome slucaju mogao traiiti preostalu stvar.
V.
-
NOVtANA VREDNOST OBLIGACIJE
Da bi obligacija postojala traiilo se u klasicnom pravu da poverilac ima imovinski interes za izvrsenje obligacije i da se taj imovinski interes maze izraziti u novcu. To, medutim, ne znaci da ee obligacioni oOOos postojati sarno onda ako predmet duinikove obaveze neposredno uveeava poveriocevu, a umanjuje duznikvu imovinu. Takav je najveCi broj obligacija, ali niz drugih nemaju neposrednog odraza na imovinu dUZnika i poverioca. Njihova se imovinska vreOOost sastoji u tome sto se steta koju poverilac pretrpi usled neizvrsenja obaveze od strane duinika, moze izmeriti i naknaditi novcem. Na taj nacin ovakve obligacije dovode u krajnjoj liniji do poveeanja poverioceve imovine. Takav ee, npr., biti slucaj sa obavezom lekara da nekoga leci, ucitelja da daje casove itd. Smatralo se, kao sto smo videli napred govoreei o ugovorima u korist i na teret treeih lica, da obligacija nema novcanu vrednost ako se njeno izvrsenje ne odraiava ni posreOOo ni neposreOOo na poveriocevoj imovini i ako njeno neizvrsenje ne nanosi stetu poveriocevoj imovini nego imovini nekoga drugoga. Medutim, za valjanost obligacije u takvom slucaju bilo je dovoljno ugovoriti stipulatio poenae u korist poverioca u slucaju da duznik ne izvrsi obligaciju. Vrlo je verovatno da je ovaj zahtev za valjanost obligacije bio vezan ,za prQpise formularnog postupka po kojima je svaka presuda morala da glasi na sumu novca, pa se zato nije ni mogao iPokrenuti postupak ukoliko se nije mogao zavrsiti presudom koja nalaie duiniku da preda poveriocu odredenu sumu novca. Otkuda takvo pravilo postUiPka i to u vremenu kada su dugovi vezivani za fizi6ku lienost dufuika, a ne za njegovu imovinu, pa je i neizvrsenje obligacije i presude dovodilo do manus iniectio, a ne do naplate iz duinikove imovine, vrlo je tesko reei. Objasnjenje te cinjenice, koja nije specificno rimska nego je srecemo kod velikog broja primitivnih naroda, nesumnjivo bi bacilo puno svetlosti na, inace jos uvek nedovoljno osvetljeno, pitanje porekla i postanka prvih obligacija. VI.
-
ACTIO I OBLIGATIO
1. - Actio stvara obligatio. - Da bi nastala obligacija u rimskom pravu nije bilo dovoljno da dve stranke jeOOa drugoj obeeaju neku odredenu Cinidbu koja ima novcanu vreOOost. Bilo je potrebno jos da oOOos izmedu stranaka bude pravom zastieen, tj. da uziva zastitu drlave, oOOosno da poverilac povodom njega moze angazovati drlavni prinudni aparat da bi prisHio duinika da ispuni svoju obavezu. Ova karakteristika obligacionog odnosa imala 217
je mnogo veCi znacaj II rimskom nego II savremenim pravima, jer je krug odnosa koji Sll bili zasticeni od ddave bio znatno manji i strogo ogranicen postojeCim tllzbama. Dok se, npr., danas moze podici tllzba i zahtevati intervencija ddave uvek kada je povreden neki imovinski interes, u Rimll se to moglo llCiniti sarno onda aka je za zastitll takvog imovinskog interesa postojala llnaprcd predvidena tuzba (actio). Obligatio i actio su u rimskom pravu bili nerazdvojni u tom smislu sto je bio nemoguc obligatio bez actio. Suprotno danasnjim pravima u kojima svaki povredeni imovinski interes daje pravo na tuzbll, pa prema tome svaki novonastali obligacioni odnos stvara novu tuzbu (obligatio stvara actio), u rimskom praVll je vazilo pravilo da nema obligacije bez unapred predvidene tuzbe za nju (actio stvara obligatio). Sporazumi stranaka za Ciju zastitu nije predvidena tuzba, cija saddina se ne maze podvesti pod postojece vrste obligacije, je nudum pactum (goli sporazum) a rtudum pactum non parit obligationem (goli sporazum ne stvara obligaciju) iako postoje svi drugi elementi za to. Zato je do kraja rimske ddave, i pored svih mogucnosti koje su davale pretorske tuzbe (a naroCito actio in factum) i aktivnosti imperatora u tom praveu, niz odnosa, odnosno povreda imovinskih interesa nekog liea, ostajao bez sankcije, pa prema tome nije smatran pravnim, obligacionim odnosom. 2. Prirodne obligacije (obligationes naturales). Izuzetak od gornjeg pravila predstavljalo je nekoliko slucajeva koji su smatrani obligacionim odnosima, iako nisu bili snabdeveni tuibom, iako nisu davali poverioeu mogucnost da sudskim putem prisili duznika na ispunjenje obaveze. Ove obligacije su nazivane »prirodne« (»obligationes naturales«). Za razliku od njih sve ostale obligacije (obligacije koje su snabdevene tllzbom) se nazivaju »civilne« (»obligationes civiles«). Dejstvo prirodnih obligacija sastojalo se u tome sto se smatralo da je duznik, aka je platio dug iz ove obligacije, platio uno sto je bio duian platiti. Zato on nije mogao traiiti povracaj datoga cak ni onda ako je platio zato sto je bio u zabludi da je to obligatio civilis. Poverilae iz prirodne obligacije, dakle, nije mogao prisiliti duznika da ispuni svoju obavezu, ali ako je on to dobrovoljno llcinio, bilo iz kojih razloga, svesno ili u zabludi, smatralo se da je time ispunio obavezu iz punovazne obligacije - nastupale su sve iste posledice kao da je ispllnjena obligatio civilis. Prema tome, duznik nije mogao, upotrebljavajuCi condictio indebiti, traziti nazad uno sto je dao poveriocu niti se njegovo davanje moglo smatrati poklonom. Dalje pravno dejstvo prirodnih obligacija sastojalo se II tome sto se na osnovu nje mogao izvrsiti prenos duga (novatio), dati zaloga, ugovoriti jemstvo, a u Justinijanoyom pravu izvrsiti prebijanje (compensatio) za dug iz obligatio civilis.
-
-
U klasicnom pravu nije izgradena opsta teorija prirodnih obligacija. To dugujemo srednjovekovnim pravnicima koji su proucavali rimsko pravo. Ali klasicno pravo je poznavalo neke pojedinacno regulisane slucajeve prirodnih obligacija. Zato je vladajuce miSljenje da su prirodne obligacije kao ustanova nastale u klasicnom pravu krajem I i pocetkom II veka n.e. Medutim, mnogi autori smatraju da su one nastale kasnije ili da je njihova primena u klasicnom pravu bila vrlo skucena. Nesumnjivo je da staro ius civile nije poznavalo llstanovu prirodnih obligacija ona je bila protivna tadanjem shvatanju prava i obligacija.
-
-
218
Koreni ustanove prirodnih obligacija, odnosno prve fPrirodne obligacije koje ,su se u praksi pojavile, su slucajevi za koje su se u drugoj polovini republike mogle ufPotrebiti actiones adiecticiae qualitatis. U razvijenim robovlasnickim odnosima i razvijenoj trgovini s ikraja rt1PUlblike zivot je zahtevao da se robovima i licima alieni iuris Ida azvestna poslovna !)1posobnost i time omoguei gospodarima da ih UJPotrebe rza samostalno vodenje izvesnih po~diaIr je slova. Izlaz je naden pomocu actiones adiecticiae qualitatis pod odredenim uslovima odgovarao za obaveze takvih lica. Time je relleno, za Rimljane tada najvamije, pitanje toobe. Ali gOSfPodar se fPojavljivao kao ako potCi. stranka u obligacionom odnosu sarno onda ako dode do tuiJbe njeno lice ne ispunjava obaverze iz samostalno vodenih fPoslova. U svim drugim slueajevima (;kada ono ispunjava u potJpunosti obaveze, pa zato do tuZbe ne dolazi), pottinjeno lice, koje je institor, IiIhiexercitor, IiIhi;ima peculium ,jjI.i iussus, po1ijn1no samostalno, bez ueesea i cak manja gOSfPodara, zakljueuje i iSfPunjava obaveze potpuno punovazno kao i svaka druga stranka u obligacionom odnosu. Potcinjeno lice u ovakvom slucaju, da1cle, ne moze biti tuzborn IPrisiljeno da i'lvrsi obligaciju, ali ako je iZV'l"sismatra se da je izvrsilo IPtItItOVaMudbJrl,gaaitilU.Ovaikav pdI:oZa.j ae :wilo bllilzalkIpII1iJrodinJian o~jama. Verova1ino joe da je pojaJIIl !PIl"jmdineob.dje~en u I[)Il1VIim 'VclroMima principata, pod iUticaojem Senekine ideje da ima slucajeva koje iz razloga pravicnosti treba smatrati ipravom iako nisu zasticeni tuiJbom, i ideje 0 prirodnom pravu, tj. ipravu koje fPostoji van pravnog sistema odredenih drlava, koje postoji u prirodi ipa je zajedniCko svim Ijudima. (Quod vero naturalis ratio inter omnes 110mines constituit id apud omnes populos peraeque custodiatur« - ikaZe Ga1UiS).
-
-
Prvi slucajevi koje u izvorima srecemo pod imenom obligatio naturalis jesu obaveze roba iz ugovora sa gospodarom i treCim licima. U klasicnom pravu su prirodnim obligacijama smatrane jos i obaveze lica alieni iuris iz ugovora sa paterfamilijasom i licima pod istom patria 'potestas. Docnije su kao prirodne obligacije smatrane jos i: obaveze maloletnika (impuberes infantia maiores) primljene bez odobrenja tutora, novcane obaveze koje je primio filius familiae protivno zabrani SC Macedoniani i neki drugi slucajevi. U Justinijanovom pravu prirodnim obligacijama su smatrane i obaveze na placanje kamata zakljucenih paktom uz negotia stricti iuris i izvesne obaveze koje ne proisticu iz obligacije, nego pocivaju na moralnoj obavezi zahvalnosti
(pi etas)
-
npr. zenina
obaveza
da uzvrati poklon i obaveza oslobodenoga VII.
da dil miraz;
obaveza
roba da cini patronu
obdarenoga
usluge.
- OBEZBEDENJE POVERIOCA
1. - Intcrcessio. -. Govoreci 0 jedinim obligacijama navescemo tufbe koje su poveriocu stajale na raspolaganju da prisili dufnika na izvrSenje obligacije i naknadu stete. Medutim, sarna tuzba vrlo cesto nije dovoljno obezbedivala poverioca. Nekad nije bilo dufnika, pa nije ni mogao upotrebiti tufbu, a nekad mu izdejstvovana presuda nije mnogo vredela, jer dmnik nije imao dovoljno imO\Tineda isplati dug. Zato je rimsko pravo vrlo rano pocelo traZiti puteve da potpuno obezbedi poveriocevo potrazivanje. Tokom vremena pronadeno je viSe takvih puteva. Mi smo vec, u okviru Stvarnoga prava, govorili 0 jednom nacinu obezbedenja poverioca. To je zalozno pravo. Tu dmnik osigurava poverioca davanjem u zalogu neke stvari iz cije prodajne cene moze, u slucaju potrebe, naplatiti svoje potrazivanje. Zato se ovakvo obezbedenje poverioca naziva realno obezbedenje. Medutim, Rimljani nisu mnogo voleli 219
ovakav naein obezbeaenja i koristHi su se njim sarno u krajnjoj nuzdi. Poverilae se osecao sigurnijim ako se, pored duznika, na ispunjenje obIigacije obavezalo jos jedno Hi viSe drugih Iiea, pretpostavljao je Iienu garanciju, personalno obezbeaenje. Praksa je vremenom stvorila viSe naeina personalnog obezbeaenja. To su, na primer: jemstvo i kreditni nalog, 0 kojima cemo ovde govoriti, adstipulatio, 0 eemu ce biti reei meau verbalnim kontraktima i receptum argentarii i constitutum debiti alieni, 0 kojima cemo govoriti u odeljku 0 paktima. Svi ovi obIici preuzimanja obaveza, garancije za trecega nazivaju se zajedniekim imenom intereesija (intercessio). Rimski pravnici, koji su to pitanje vrlo detaljno teorijski obradHi, razIikovaIi su tri vrste intereesije: kumulativnu, privativnu i precutnu. Kumulativna intercesija postoji onda kada trece lice, pored glavnog duinika, znaei zajedno sa njim, preuzme obavezu da ce platiti dug. Tu spada, na primer; jemstvo, stupanje u soIidarnu obIigaciju uz glavnog duznika Hi davanje zaloge za drugoga. Privativna intereesija je potpuno preuzimanje obaveze od glavnog duznika i njegovo osiobaaanje. Tu dolazi do promene duinika (expromissio). Precutna intereesija nastaje kada neko zakljueuje obIigacioni odnos i preuzima obaveze umesto drugoga. Ovde on nije dodatni niti supsidijerni
duznik
-
garant,
nego
glavni
duznik.
Najeesce
se to radi
umesto
kreditno nesposobnog Iiea Hi u slueaju da se zeIi prikriti pravi duznik. Rimski zakonodavae je u dva maha ogranieavao intereesiju zena. Prvi put joj je zabranjena intereesija u korist muza, a dmgi put u koris treCih liea. U Justinijanovom pravu je intereesija u korist treCih Iiea bila dozvoIjena, ali je bila podvrgnuta strogim formalnostima. Zabrana intereesije u korist muza i dalje je vazila. 2. - Jemstvo. - Jemstvo se sastoji u tome sto se uz glavnog duinika jos neko obaveze da plati isti dug, i time garantuje poverioeu da ce dug biti isplacen. Karakteristike danasnjeg jemstva i jemstva u Justinijanovom pravu su: a. ono je akeesorna obaveza, tj. zavisna ad glavne, sto znaCi da postojanje jemeeve obaveze i njena saddina zavise od postojanja i saddine obaveze glavnog duznika; b. ono je supsidijerna obaveza, sto znaCi da se poverilae moze obratiti jemeu tek posta je prethodno bez uspeha pokusao da naplati potrazivanje od glavnog duznika; e. ono daje pravo na regres, sto znaei da jemae koji isplati dug ima pravo da trazi odgovarajucu naknadu od glavnog duznika i drugih jpm:1ea (niegovih saiemaeal. Jemstvo sa ovakV"imkarakteristikama bilo je u rimskom pravu izgradeno vrlo sporo i kroz mnoga lutanja. Zato je njegova istorija vrlo interesantna i bogata, pogotovu sto je ono bilo u Rimu u upotrebi od najdavnijih vremena pa sve do Justinijana. Moze se slobodno reci da su Rimljani viSe voleIi, viSe koristHi, bilo im je bIize, jemstvo nego zaloga, pogotovu u vremenu kada se smatralo da je obligacija vezana za Iienost a ne za imovinu duznika. Prvi oblik jemstva bio je sponsio, pristupaean sarno rimskim graaanima. Uskoro zatim, stvoren je jos jedan obIik fide promissio - pristupaean i peregrinima. U oba slueaja jemstvo se ugovaralo sarno uz verbalne kontrakte i to stipulacijom izmeau jemea i poverioea. Posto je dobio odgovor od glavnog duznika, poverilae je pitao jemea: »Idem dare spondes (odn. fidepromittis)(( - ,>obecavas Ii dati istu stvar((, a on je odgovarao »spondeo((
-
220
(odnosno fidepromitto). Sponsio i tidepromissio su se mogli ugovoriti sarno za obligacije zakljueene u formi stipulacije i neposredno posle njihovog zakljueenja. Staro ius civile je jemca tretiralo kao samostalnog duznika. Zbog toga je on ostajao u obavezi i u slueaju ako je glavna obligacija ma iz kojih razloga niStava. Ako je glavna obligacija punovazna, jemac ima polozaj sliean solidarnom sadmniku: poverilac moze od njega traziti naplatu duga iako nije prethodno pokusao naplatu od glavnog duznika. Ipak je obaveza jemca smatrana akcesornom utoliko sto je poverilac mogao potrazivanje naplatiti sarno jedanput, sto se obaveza jemca gasila ako je poverilac naplatio potrazivanje od glavnog duznika Hi drugog jemca Hi im oprostio dug, i sto obaveza jemca nije mogla biti veca od obaveze glavnog dmnika. Ovakav oblik jemstva, zbog teskog polozaja jemca, nije odgovarao razvijenoj trgovini poslednjih vekova republike. Zato je nizom zakona poloza~ jemca olaksan na taj naein sto je njegova obaveza trajala sarno dye go dine po zakljueenju jemstva, sto je poverilac bio duzan da unapred saopsti javno jemcu iznos duga za koji prima jemstvo i broj sajemaca za isti dug, i sto je jedan jemac imao ogranieeno pravo (20.000 sestercija) da jemCi za jednog duznika u toku jedne godine. Ovim izmenama bio je znatno olaksan polozaj jemca, ali je to umanjilo efikasnost jemstva. To je, pak, nanosilo stetu kreditu. Zato je stvoren jos jedan, novi oblik jemstva, opet u formi stipulacije, ali znatno siri po mogucnostima primene - fideiussio. Ovaj oblik jemstva dobio je ime po reeima koje su upotrebljavane pri njegovom zakljueenju: poverilac je pitao: »id tide tua esse iubes«, a jemac je odgovarao »tideiubeo«. On se mogao ugovoriti za sve (ne sarno verbalne kao prva dva oblika) ugovorne, a kasnije i deliktne obligacije, a njime su se mogli slmiti i Rimljani i peregrini. Ni on nije ustanovljavao supsidijarnu obavezu jemca, ali je njegova akcesornost bila znatno viSe podvueena nego kod ranijih oblika jemstva: jemstvo je niStavo ako ne postoji glavna obligacija (ali je punovaino uz naturalis obligatio) i gasi se osloboctenjem (ma na koji naCin) glavnog duznika od obaveze. Sa druge strane, trajanje jemstva je u osnovi neogranieeno traje sve dok postoji glavni dug - i prelazi na naslednike, a svaki sajemac je obavezan da plati ceo iznos duga (in solidum). Hadrian je ovo pravilo izmenio u toliko sto je dao tuzenom jemcu pravo da od tuzioca trazi da podeli iznos duga na sve sajemce i od njega zahteva sarno njegov odgovarajuCi deo. TuZilac je to mogao odbiti sarno ako je sumnjao u solventnost ostalih sajemaca. Kod sva tri oblika jemstva, jemac koji je isplatio dug nije imao posebno sredstvo kojim bi traiio od glavnog dmnika i sajemaca regres. Ta mogucnost je zavisila od njihovih medusobnih odnosa koji su doveli do jemstva odnosno sajemstva. U klasicnom pravu se izlaz u odnosu na glavnog duznika nalazio u tome sto se uzimalo kao da je jemac platio kao mandatar Hi negotiorum gestor, pa je za regres upotrebljavao actio mandati Hi actio negotiorum gestorum. Docnije je ovakvom jemcu priznato pravo da od poverioca pri isplati duga trazi da na njega prenese placenu traibinu sa svim akcesornim pravima prema ostalim jemcima. Na taj naCin je on sticao sva prava glavnog poverioca, na osnovu kojih je mogao traziti od glavnog duznika i sajemaca regres. U klasienom pravu bio je ustanovljen jedan poseban vid tideiussio u kome se jemac obavezivao ne da garantuje isplatu duga, da naknadi po- .
-
221
verioeu stetu koju pretrpi usled toga sto je glavni duznik insolventan, pa od njega ne moze da naplati svoje potrazivanje. Takvo jemstvo se nazivalo fideiussio indemnitatis. Tim putem je uvedena u jemstvo supsidijerna odgovornost, jer je od ovakvog jemea poverilae mogao traziti naplatu tek posto je to prethodno bez uspeha pokusao od glavnog duznika. Justinijan je uklonio razlike koje su postojale izmeau raznih oblika, i time stvorio jedinstveno regulisano jemstvo. Posto je ukinuto novatorsko dejstvo litis contestatio, poverilae je mogao sukeesivno traiiti naplatu od svih sajemaea, sve do potpune naplate potrazivanja. Najzad je propisao da je poverilae u svim slucajevima obavezan prethodno pokusati naplatu od glavnog dtiZnika. Time je jemstvo dobilo supsidijeran karakter. 3. Kreditni nalog. Obezbedenje poverioea se postizalo jos jednim putem koji je bio vrsta bankarskog posia i koji bi mogao biti preteca menice. On se sastojao u sledecem: Jedan gradanin je izdavao nalog (mandatum pecuniae credendae) drugom gradaninu (najcesce bankaru) da da trecern lieu odredenu sumu novea na zajam. Kad on to ucini, nastajale su dye obligacije: zajam izmedu bankara i zajmoprimea, i mandatum izmedu bankara i nalogodavea. Bankar (mandatar) je tako mogao, u slucaju da zajmoprimae ne plati dug i tuzba protiv njega ne uspe, upotrebiti protiv nalogodavea actio mandati contraria i traziti naknadu troskova koje je imao izvrsujuCi nalog, a to znaci iznos zajma, kamate i drugih troskova. Mandant se, dakle, ovde pojavljuje kao jemae i to za razIiku od fideiussio, supsidijerni jemae.
-
-
4. - Stipulatio poenae. - Stipulatio poenae (ugovornakazna) se sastoji u tome sto se duznik obaveze da ce, u slucaju da ne plati dug na vreme, platiti poverioeu ugovorenu sumu novea. Ovakva obaveza se najcesce ugovarala istovremeno sa glavnom obavezom: poverilac je pitao duznika "Pamphilum mihi dare spondes? Si Pamphilum non dederis centum mihi dare spondes?« (»Obecavas Ii da mi das Pamfila«? »Ako mi Pamfila ne das obecavas Ii da mi platiS sto?«) Na to je duznik davao jedan odgovor: »spondeo«. Medutim stipulatio poenae se mogao zakljuciti i ex intervallo i za obaveze koje nisu zakljucene u formi stipulacije nego su nastale na drugi nacin. Posto je obicno iznos ugovorene kazne bio veci od vrednosti obligacije Hi stete koju poverilae moze pretrpeti zbog njenog neizvrsenja, stipulatio poenae je vrsila pritisak na duznika da ispuni obavezu i tako se oslobodi ugovorene kazne. Istovremeno ona je imala za cilj da oslobodi poverioea obaveze da dokazuje visinu stete pretrpljene zbog neizvrsenja obIigacije i da omoguCi poveriocu naknadu stete bez obzira na duznikovu krivicu. Stipulatio poenae je akeesorna obIigacija cije izvrsenje moze poverilae zahtevati sarno ako duznik ne izvrsi na vreme glavnu obIigaciju. Pri tom je svejedno da Ii je do neizvrsenja doslo usled dtiZnikove krivice Hi usled slucaja. Zato stipulatio poenae ne sarno da precizira unapred vrednost stete i oslobada poverioea da je dokazuje, nego i povecava duznikovu odgovornost do custodia. Obaveza iz stipulatio poenae postoji istovremeno sa glavnom obavezom dtiZnika, ali u slucaju neizvrSenja glavne obaveze poverilae nije mogao zahtevati od duznika ispunjenje obe obaveze nego sarno jednu od njih. Podizanje tuzbe po jednoj, gasilo je pravo na podizanje ttiZbe po drugoj obIigaciji. U Justinijanovom pravu mogao je poverilae posle upotrebe jedne 222
upotrebiti i drugu tuzbu, ako bi po njoj dobio viSe nego sto je dobio po prvoj, ali je njorn rnogao traziti sarno taj viSak. Obe tuzbe su se rnogle kurnulativno upotrebiti ako su se stranke tako sporazurnele.
VIII. -
-
IZVRSENJE OBLIGACIJE
-
1. Solutio. Cilj svake obligacije, bez obzira kako je nastala, jeste da sva prava koja su iz nje proizasla budu zadovoljena i sve obaveze ispunjene, a to znaci da obligacija bude izvrsena i time ugasena. Izvrsavanje svih obaveza iz obligacije, isplatu duga, Rimljani su nazivali solutio. Rec solutio postala je od glagola solvere koji znaci »odvezati«, »odresiti«. U starom pravu ona je oznacavala svako »odvezivanje« dmnika od poverioca za koga se vezao deliktom Hi zakljuceniro ugovororn. U klasicnom pravu solutlO znaci ne svako gasenje obligacionog odnosa (»odvezivanje«), nego sarno gasenje putern ispunjenja. Solutio dakle znaci »ispunjenje obaveze«, »isplata duga«. Ispuniti pak obavezu znaci dati Hi uciniti ono sto je dugovano (»Solvue dicimus eum, qui fecit quod facere promisit« = placa kazemo onaj ko cini ono sto se obavezao da ucini kaZe Ulpianus). To je na prvi pogled sasvim prosto. Medutim, isplata moze izazvati mnoga pitanja. Ona su u klasicnom i Justinijanovom pravu bila do detalja predvidena i regulisana. Mi cerna se zadrlati sarno na najvaZnijirn medu njima.
-
-
a. - Ko i kome moze isplatiti dug. U principu, obavezu treba da ispuni dmnik. Ali to punovaZno moze uciniti sarno onaj duznik koji ima poslovnu sposobnost. Zato nece biti punovaZna isplata ako je ucini duznik pupila bez auktoritasa svoga tutora. Sa druge strane ispunjenje obaveze ne mora izvrsiti licno duznik nego je poverilac obavezan da primi isplatu od svakog lica koje rou isplatu ponudi po nalogu dmnika (mandatar) Hi iz sopstvene inicijative (negotiorum gestor), pa cak i protiv dmnikove volje. Izuzetno, poverilac ne mora primiti isplatu ponudenu od drugih lica ako je posebno ugovoreno da isplatu izvrsi dmnik Hi kada je priroda dugovane cinidbe
takva,
da je moze izvrsiti
sarno on licno
-
npr.,
ako je umetnik
oba-
vezan da naslika sliku, njega ne moze niko zarneniti. Duznik je u principu obavezan da isplatu izvrsi poveriocu, ali on isto tako moze punovaZno platiti i mandataru i adstipulatoru ali ne i negotiorum gestoru. Ako je to ipak ucinio, isplata ce biti punovaZna ako je poverilac naknadno odobri (»rati enim habitio mandato comparatur(c). Poveriocu se moze izvrsiti punovaZna isplata sarno ako ima poslovnu sposobnost. U protivnom potreban je auctoritas tutora odnosno staratelja. b. - Vreme, mesto i nacin. - Dmnik je dman ponuditi isplatu u vreme i na mestu gde je ugovoreno. Ako nije nista ugovoreno, tarno i tada kako priroda stvari zahteva. Npr., ako je u pitanju prenos svojine na zemlji na mestu gde se to jedino moze svrsiti; ako duguje plodove, tek posle zetve. Ako se ni po tome ne moze odrediti, onda u mestu svoga domicila i kada poverilac zatraZi. Duznik je duzan isplatu izvrsiti na nacin kojim ce poveriocevo pravo biti potpuno zadovoljeno. Zato, ako se obligacija sastoji u davanju res mancipi, duzan je izvrsiti mancipaciju Hi in iure cessio. To nije suprotno sa principom klasicnog prava da se obligacija gasi sarnom isplatom, jer je i ovde
-
223
isplata dovoljna da se obligacioni odnos ugasi, sarno je za punovaznost plate nuzno izvrsiti formalnosti.
is.
Desava se da duznik, i pored svoje tacnosti, ne moze da izvrsi svoje obaveze iz razloga koji leze na strani poverioca. To ce se desiti ako poverilac, niti drugo lice ovlasceno da primi isplatu, n~ bude u odredeno vreme na odredenom mestu, Hi ako dtiZnik bez svoje krivice ne moze da utvrdi ko je poverilac. U takvim slucajevima on se mogao osloboditi obaveze ako zapecaceni puni izoos dugovanih stvari deponuje u nekoj javnoj ustanovi. Takav postupak ima snagu blagovremene i potpune isplate duga. c. - Pndmet. - Da bi isplata bila punovazna, duznik mora ponuditi poveriocu tacoo onu stvar Hi cinidbu koja je predmet obligacije. Zato pove. rilac nije duzan primiti delimicnu otplatu duga ako to nije ugovoreno. U Justinijanovom pravu, medutim, ako postoji spor oko visine duga, poverilac je duzan primiti odmah nesporni deo i voditi spor sarno za ostatak duga. Ako je duznik imao viSe dugova prema istom poveriocu koji su nastali po raznim osnovama, nije duzan isplatiti sve odjednom. Zato je poverilac obavezan da primi delimicne isplate. Ako pri delimicnoj isplati dtiZnik nije naznacio na koji dug se ona odnosi, bilo je kod klasicnih pravnika vrlo detaljno i precizno razradeno kako ce se postupiti. Poverilac je u tom slucaju imao pravo da odredi na koji se dug odnosi isplata, ali je pri tom morao prvo naplatiti dospela potrazivanja, a medu njima prvo ona koja su najnepovoljnija za dtiZnika. Poverilac nije morao primiti drugu stvar Hi Cinidbu umesto dugovane, ali ako ju je primio, isplata je punovazna i obligacija ugasena. Takva isplata se nazivala datio in solutum. Od ovog pravila Justinijan je napravio jedan izuzetak. Nairne, zbog velikog nedostatka novca i uopste zamrzle razmene koji su vladali u njegovo vreme, on je propisao da duznik koji nema novca a ima zemlju koju ne moze da proda, moze punovazno isplatiti svoj dug predajuCi poveriocu zemlju po pravednoj proceni. To je tzv. datio in solutum necessaria. Rimski pravnici vodili su spor oko toga da li se u tom slucaju obligacija gasi ipso iure Hi ope exceptionis. Isto tako vodio se spor oko pitanja sta ce biti ako stvar data in solutum bude poveriocu oduzeta evikcijom. PreovladaIo je miSljenje formirano pod uticajem grckog i egipatskog prava, da se u takvom slucaju ima smatrati kao da je poverilac kupio stvar datu in solutum. Zato se on nije mogao obratiti jemcima, nego sarno bivsem duzniku i to sa actio empti Hi actio duplae. 2. - Acceptllatio i solutio per aes et Iibram. - Staro ius civile je smatralo da duznikove obaveze prema poveriocu nastaju us led gestova i reci koje je ucinio pri primanju obaveze (zakljucenje kontrakta), ako je to ucinio u formi per aes et libram; svecanih reci koje je izgovorio zakljucujuCi verbalni kontrakt; Hi napisao zakljucujuci literalni kontrakt; Hi presude (iudicium) ako je na osnovu nje nastao obligacioni odnos. U svim ovim slueajevima reci i gestovi izazivaju magijsku (religijsku) vezu izmedu stranaka, koja se moze raskinuti sarno na taj naCin sto se izgovore reCi Hi uCine gestovi sa suprotnim (odvezujuCim) dejstvom. Otuda tzv. paralelizam formi u ius civileu: svakoj formi za zakljucenje, odgovara posebna forma za gasenje obligacije. Isto tako kao sto kod zakljucenja kontrakta u formi per aes et libram i stipulacije nemaju nikakvog znacaja prethodni sporazum stra224
naka i stvarni osnov duznikove obaveze, tako i pri gasenju razlozi i motivi iz kojih se primenjuju forme za gasenje, nemaju nikakvog znacaja vazna je sarno forma. Zato se na isti naCin gase obligacije bilo da su ispunjene bilo da se oprasta dug, a isplata sarna po sebi nije dovoljna da se obligacija ugasi. Postojale su dye forme za gasenje obligacionih odnosa: a) solutio per aes et lib ram, za gasenje obIigacija nastaIih per aes et lib ram (nexum), sudskom odlukom (iudicatio) i legatom per damnationem; b) acceptilatio je Hi usmeni za gasenje obligacija nastaIih stipulacijom, Hi pismeni, za gasenje obIigacija nastalih Iiteralnim kontraktom expensilatio. Obe ove forme su iste kao i pri zakljueenju sarno su izgovarane druge reei. Gajus navodi formulu koju je izgovarao osudeni duznik (iudicatus) pri solutio per aes et libram: »Posto sam osuoen da ti platim toIiko hiljada sestercija, ja se odvezujem i oslobaoam od tebe pomocu ovog bakra i ove vage; i odmeravam ovu prvu i poslednju koliCinu bakra saglasno Zakonu«. Sliene formule su izgovarane i u svim drugim slueajevima solutio per aes et libram. Gaius isto tako daje formulu za verbalnu acceptilatio. Duznik pita poverioca: »Quod ego tibi promisi, habesne acceptum?: = (Da Ii si primio ono sto sam ti obecao«),
-
poverilac
odgovara:
»Habeo«
-
(»Jesam«).
Zbog svoje apstraktnosti solutio per aes et libram i acceptilatio su bile u upotrebi i n klasicnom pravu. Ali one su tada neobavezne, nego su im stranke dobrovoljno pribegavale kada su htele da prikriju osnov gasenja obIigacije. One tada uglavnom sluze za otpust duga, pa je zato i propisano da greska u ispunjavanju ovih formalnosti ne povlaci odmah niStavost, nego eini da se ceo posao ima smatrati kao pactum de non petendo. 3. - Dokaz isplate. - Kada su se prestale upotrebljavati forme za gasenje obIigacija per aes et libram i acceptilatio, poceo je izazivati teskoce dokaz da je dug isplacen. Zato se vrlo cesto pribegavalo izdavanju priznanica (apocha) 0 izvrsenoj isplati. U Justinijanovom pravu je ovakva priznanica bila potpuni dokaz tek 30 dana po izdavanju, jer je u tom roku izdavalac imao pravo da stavlja prigovore na njenu valjanost. Istovremeno je usvojeno da se u nekim slueajevima (vracanje Hi uniStenje isprave 0 obligaciji) pretpostavlja da je isplata izvrsena. Dejstvo te pretpostavke je u tome sto je sada poverilac duzan da dokazuje da nije isplacen dug. Inace bi duznik morao dokazivati da je isplatio. U Justinijanovom pravu priznanica 0 placenim porezima za poslednje tri godine, stvarala je pretpostavku da su placene poreze i za ranije godine.
IX. -
POSLEDICE NEIZVRSENJA OBLIGACIJE
1. - Neizvrsenje obligacije Do neizvrsenja obligacije moze doci: Hi zato sto duznik nije isplatio dug, iako je u momentu dospelosti to bilo moguce, Hi zato sto poverilac neopravdano nije hteo da primi ponuoenu isplatu, Hi zato sto u momentu dospelosti nije bilo moguce izvrsiti obligaciju. U prvom slueaju duznik dolazi u specijalan polozaj (duznicka docnja, mora debitoris) koja poostrava njegovu odgovornost u pogledu dugovane stvari. U drugom slucaju u docnju 15 Rimsko privatno
pravo
225
dolazi poverilac (poverilacka docnja, mora creditoris), usled cega se umanjuje duznikova odgovornost za dugovanu stvar. Treci slucaj moze nastati ili bez krivice duznika, Hi njegovom krivicom. U prvom slucaju usled nastupele nemogucnosti izvrsenja gasi se obligacioni odnos (zato cemo 0 njemu govoriti kasnije. medu uzrocima gasenja obligacija protivno volji stranaka) a u drugom slucaju javlja se duZnikova obaveza da poveriocu naknadi stetu, odnosno poveriocevo pravo da trazi prinudnu naknadu stete. Posto je u formularnom postupku svaka presuda glasila na sumu novca, a ne na prinudno oduzimanje dugovane stvari, to su u klasicnom pravu prakticno bile jednake posledice i namernog neizvrsenja i skrivljene nemogucnosti izvrsenja. U vreme primene ekstraordinarnog po stupka, medutim, u slucaju neizvrsenja ako je izvrsenje bilo moguce, presuda glasi na prinudno oduzimanje dugovane stvari i naknadu stete, a u slucaju skrivljene nemogucnosti izvrsenja, presuda glasi na naknadu stete.
2. - Docnja(mora) 1. - Mora debitoris. - Da bi nastupila duznicka docnja potrebno je da je trazbina dospela i da je duznik kriv za neizvrsenje. U klasicnom pravu nisu postojala pravila po kojima se odluCivalo kada su ti uslovi ispunjeni. To se smatralo faktickim pitanjem, koje treba da raspravi sudija. Ipak se smatralo da nece biti docnje ako duZnik ne isplati dug zato sto smatra da ima pravo da odbije isplatu. Npr. zato 5tO hoce da pokrene spor u kome porice postojanje duga ili smatra da ima pravo na prigovor kojim ce Hi potpuno odbiti tuziocev zahtev ili produziti rok isplate. U Justinijanovom pravu, da bi duznik pao u docnju trazilo se jos: da ga je poverilac pred svedocima opomenuo da je dosao rok isplate (tzv. interpellatio) i time ga »stavio u docnju«. Interpellatio nije bio potreban prema lopovu, jer je on uvek u docnji (»Fur semper moram facere videtur{{) i kod pupilinih potrazivanja prema tutoru. Glosatori su, zahvaljujuCi pogresnoj interpretaciji jednog Papinijanovog teksta (D. 20, 1, 9, 1), smatrali da u Justinijanovom pravu nije bio potreban interpellatio kod obligacija ciji rok je oznacen kalendarski. Tako su stvorili pravilo »dies interpellat po homine{{ (rok opominje mesto coveka). Preko njih je to usia pogresno u mnoge udibenike rimskog prava. U Justinijanovom pravu je naprotiv vazio princip »dies non interpellat pro homine{(. Posledica duznicke docnje je, pre svega, u tome sto poostrava njegovu odgovornost za dugovanu stvar. Duznik koji je u docnji odgovara i za periculum - za njenu slucajnu (neskrivljenu) propast, bez obzira kakva je bila njegova odgovornost pre nastupanja docnje. Zatim, od momenta kada je nastupila docnja on se ni na koji drugi nacin ne moze osloboditi duga sem isplatom, Hi ako ga poverilac oslobodi posledica docnje. Zato se kaze da je us led docnje nastupio perpetuatio ob!igationis (»obligacija je postala trajna«). To ima znacaja sarno kod obligacija ciji predmet je individualno odredena stvar (species), jer bi se bez toga kod tih obligacija duznikova obaveza ugasila zbog nemogucnosti izvrsenja ako bi stvar propala bez njegove krivice (usled slucaja). Zato obligacije ciji je predmet odreden po vrsti (genus) ovo dejstvo docnje nema znaeaja, jer se one ne gase usled slucajne propasti, dok god postoji ma koji primerak te vrste, koji duznik moze pribaviti i dati poveriocu 226
- genera non pereunt. Justinijan je propisao da ce se duznik u docnji osloboditi odgovornosti za slucajnu propast stvari ako dokaze da bi ona propala na isti nacin da je bila kod poverioea. Kod negotia bonae fidei duznik koji je u doenji duzan je predati poverioeu sve plodove stvari koje pribavlja od dana kad je pao u doenju, odnosno placati zatezne kaznene kamate, ako je predmet obligacije suma novea. Ali pravo na zatezne kaznene kamate ne tece ipso iure od dana doenje, nego tek po odluci sudije. Zato ako duznik padne u doenju ali isplati dug pre nego sto po\'erilae podigne tuzbu, nije duzan platiti nikakav interes. Kod negotia stricti iuris takva odgovornost ne postoji, nego je kod njih jedina poslediea doenje perpetuatio obligationis. 2. - Mora creditoris. - Poverilacka doenja nastupa kada poverilae neopravdano odbije da primi isplatu duga. Neopravdano ce biti odbijanje uvek kada duznik ponudi isplatu tacno prema obavezi, na pogodnom mestu i u pogodno vreme, a poverilae je ma iz kojih razloga ne primi. Nije nuzno da to bude 0 roku, jer ce poverilae pasti u doenju i onda ako nije primio isplatu ponudenu i pre i posle roka. Ne trazi se poverioceva krivica za odbijanje. Zato ce on npr. pasti u doenju ako ne dode na ugovoreno mesto i vreme za prijem isplate, iako za nedolazak nije kriv. Poverilacka doenja smanjuje duznikovu odgovornost za cuvanje dugovane stvari: od toga momenta on odgovara sarno za onu stetu koja je na stvari nastupila njegovom doloznom radnjom (za namerno pricinjenu stetu), bez obzira na to kakvu je paznju morae posveCivati dugovanoj stvari do tada. AU duznik nije smeo baciti ili napustiti takvu stvar, vec ju je morae zaddati kod sebe. Od kraja republike imao je pravo da od poverioea naplati troskove koje je imao oko cuvanja (npr. hrane roba) stvari. Izuzetno, ako je dugovao novae, duznik ga je mogao dati na cuvanje nekome (najcesce u neki hram) i osloboditi se duga predajuCi poverioeu svoje pravo tuzbe prema depozitaru. Speeijalni propisi su vazili za vino: ako kupaene podigne vino 0 roku, ili ne dode po njega do iduce berbe groida, prodavae ga je mogao prosuti i tako se osloboditi duga i osloboditi svoje sudove za novo vino. Justinijan je postavio uslov da prodavae prethodno obavesti kupea da ce vino prosuti ako ga, do roka koji mu odredi, ne podigne. Poverilacka doenja prestaje kada poverilae izjavi spremnost da primi isplatu. 3. -
-
Odgovomost za naknadu stete (kontraktna odgovomost)
-
1. Pojam. Da bi duznik bio obavezan da naknadi poverioeu stetu koju je pretrpeo usled toga sto duznik nije potpuno ili delimicno ispunio, ili nije na vreme ispunio svoju obavezu, potrebno je: da je nemogucnost ispunjenja nastupila krivicom duznika i da je poverilae zbog toga pretrpeo stetu. Ovu odgovornost duznika ne treba izjednacavati sa odgovornoscu za naknadu stete pricinjene deliktom. Ovde se radi 0 odgovornosti duznika znaci lica koje se nalazi u obligacionom odnosu sa ostecenim i 0 steti koju je poverilae pretrpeo zbog neispunjenja obligacije. Zato se ova odgovornost naziva »ugovorna« »kontraktna« odgovornost. steta koju neko pricini drugom lieu sa kojim nije u obligacionom odnosu povlaci deliktnu odgovornost, 0 kojoj cern govoriti kasnije. Naknada stete kao posledica kontraktne
-
15*
227
/
odgovornosti je izvedena obaveza, obaveza koja zamenjuje potpuno Hi delimicno izvrsenje obaveze. Naknada stete koja je poslcdica delikta je samostalna, gIavna obaveza deIiktne obligacije. 2. - Steta (damnum). - Poverilae je imao pravo traZiti naknadu od dumika sarno ako je zaista pretrpeo stetu zbog neispunjenja obligacije. Da li steta (damnum) postoji i koliki je njen iznos, utvrduje sudija. Pri tome je sudija rnorao razlicito postupiti kod negotia stricti iuris, a razlicito kod negotia bonae fidei. Kod negotia stricti iuris sudija je postupao na sIedeCi nacin: Ako je duinik dugovao odredenu sumu novea, osudivan je sarno na istu sumu noyea; ako je dugovao prenos svojine na odredenoj stvari, visina naknade se merila vrednoscu stvari u rnomentu litis contestatio, tj. duznik ima da plati (»quanti ea res est«; ako se radi 0 dugovima zasticenim sa actiones in factum, visina naknade se merila vrednoscu stvari u momentu izricanja presude (»quanti ea res erit«). Toj sumi je dodavana vrednost plodova koje je stvar donela od dana litis contestatio. U Justinijanovom pravu je duznik koji je dugovao sumu novea osudivan i na kamatu pacey od dana litis contestatio. Kod negotia bonae fidei duznik je rnorao naknaditi svu stetu (»quod interest«) kQju ie povcIHae .£!"etIJ>eo, i to ne sarno vrednost dugovane stvari iza koliko se postojeca imovina poverioea umanjila zbog neizvrsenj[ ~ damnum emergens), nego i vrednost dobiti koju bi p-Qy~riIae ostavio da je lucrum cessans). Pri odmeravanju obligacija izvrsena (propustena dobit visine naknade, sudija mora uzeti u obzir po slmbenoj duznosti sve okolnosti koje na nju uticu i uracunati i vrednost plodova koje je stvar donela i Ito kod nekih obligacija (kupoprodaja, negotiorum gestio, condictio indebiti) od dana nastanka obligacije a kod ostalih od momenta duznikove docnje. U Justinijanovorn pravu ukupna naknada nije mogla biti veca od dvostruke trliSne vrednosti dugovane stvari. 3. - Krivica. - Istorija duznikove krivice (vinosti) za radnje kojima je naneo povcrioeu stetu spada medu najnejasnija pitanja rimskog obligacionog prava. Teskoca dolazi otuda sto klasicni pravnici nisu postavljali jedinstvene principe niti su krivicu dmnika smatrali posebnorn ustanovom, nego su 0 tome raspravljali kod svake ustanove posebno i po principu konkretne eelishodnosti. Tome su pridosle mnogobrojne interpolacije koje su Justinijanovi kompilatori uneli u tekstove koji se odnose na ovu materiju a koje je vrlo tesko otkriti. Staro ius civile smatralo je da je dmnik kriv za nemogucnost izvrsenja obligacije uvek i sarno onda kada je ona nastupila kao posledica njegove aktivne radnje (cinjenja). U tim slucajevima duznik je bio tretiran kao da nece da ispuni obavezu pa je podvrgavan postupku manus iniectio. Svaki drugi uzrok stete smatran je kao casus (slucaj) i osIobadao ga je obaveze. Pri tom se nije vodilo racuna 0 subjektivnom (psihickom) odnosu duznika prema radnji koja je prouzrokovala stetu. Zato je ostajao u obavezi (smatran je krivim) i onda kada svoju radnju nije zeleo Hi je do nje doslo i pored njegove velike brige za cuvanje stvari. Tako, na primer, bio je odgovoran za naknadu stete ako je ubio Hi oslobodio roba ne znajuCi da je bas toga roba duzan dati poveriocu. To se moze desiti npr.,- ako je on tu obavezu nasledio, ali za nju nije jos saznao. Sa druge strane osloboden je obaveze aKo je steta nastupila cak i njegovom svesnom namernom neaktivnoscu (ne-
-
228
cinjenjem). Tako na primer duznik nece odgovarati za stetu koja nastane usled toga sto ne IeCi bolesnog roba, ne preduzima ni najnuznije mere da spreCi propadanje dugovane stvari. Kada je bona fides usIa u ius civile, kod iudicia bonae fidei iudex je pri presudivnju morao po sIuzbenoj duZnosti uzeti u obzir sve okolnosti koje uticu na bona fides stranaka u obligacionom odnosu. Tako je u procenjivanju duznikove ugovorne odgovomosti usao i dolus: iudex je morao proglasiti krivim, i prema tome odgovomim, duZnika uvek kada je objektivna nemogucnost izvrsenja nastupila njegovom doIoznom radnjom Hi neradnjom. Sa druge strane oslobadao ga je odgovomosti (smatrao je da postoji cast/s) uvek kada je nemogucnost izvrsenja nastupila, istina njegovom radnjom, ali ne doIozno ucinjenom. Tako je kod iudicia bonae fidei usvojen dolus kao merilo duznikove krivice i odgovomosti. Time je njegova odgovornost istovremeno i smanjena (ne odgovara za nedoIozne aktivne radnje) i prosirena (odgovara za doIozno neCinjenje). Kod iudicia stricti iuris ostalo je jos staro merilo duZnikove krivice, ali je poverilac sada mogao upotrebiti deIiktnu tuzbu actio de dolo protiv duznika koji mu je doIoznim necinjenjem pricinio stetu. Docnije je uslo u praksu (posle Avgusta) da se posle zakIjucenja stipuIacije u izgovorenu formulu umece clausula doli (pogodba da ce se duznik uzddati od svake doIozne radnje). Time se i kod negotia stricti iuris izmenilo merilo duznikove krivice, mada nije izjednaceno sa merilom kod negotia bonae fidei. Iz ovakvog merila duznikove odgovomosti kod negotia bonae fidei, proizilazilo je da se on dovoIjno starao 0 stvarima koje duguje poveriocu ako se uzdrfao od svake do]ozne radnje protivne savesnim odnosima izmedu stranaka (bona fides). Medutim, praksa je vrlo ranD izdvojila neke obligacije u kojima je od duznika trazila ne sarno da se uzddi od doIoznih radnji, nego i da pokafe posebnu brigu (diligentia, praestare diligentiam) prema predmetu 5voje obaveze. To su bile one obligacije koje nisu zakIjucene iskIjucivo u interesu poverioca, nego i u interesu duznika. Kod ovih obligacija krivica (odgovomost) duznika za nastupelu stetu merila se prema tome »da Ii je pafIjiv (diligens) covek mogao spreciti dogadaj koji ju je izazvao«. Zato je smatran krivim uvek kada je pri cuvanju stvari pokazao manje paznje od one koju bi pokazao jedan apstraktno zamiSljen bont/s pater familias (bonus vir). Tako je izgraden: jedan novi stepen u odmeravanju duznikove krivice, koji se nalazi izmedu dolusa i casusa, koji je nazvan culpa. Izuzetno, najtezu odgovomost imali su u klasicnom pravu: zanatlije koji krpe i peglaju odela, za odela koja su im data urad, i vIasnici javnih skIadiSta, brodari, gostionicari i vIasnici stala za odmor konja, za stvari koje su im poverene na cuvanje. Oni su odgovorni ne sarno za svaku stetu koju su svojom radnjom pricinili, nego i za slucaj i za radnje trecih lica (za kradu, bezanje poverenog roba itd.). Odgovomosti su se mogli osloboditi sarno ako dokazu da je steta nastupila usled viSe sile (vis maior), ,tj. dogadaja koji objektivno nije bilo moguce spreCiti (brodoIom, zemIjotres, pozar, itd.). Ovakva odgovomost duznika nazivala se odgovomost za custodia (cuvanje.) U savremenim pravima se ovakva odgovornost naziva i »objektivna« jer ne uzima u obzir subjektivni (pisihiclci) odnos duznika prema steti (njegovu krivicu) nego njegovu odgovomost zasniva na samoj cinjenici da je 229
steta nastala. Medutim, Rimljani, naroCito u Justinijanovom pravu, odgovornost za custodia nisu tako shvatali, nego kao skrivljenu odgovornost za nedovoljno
cuvanje
stvari
-
culpa in custodiendo.
Smatrali
su, takode
da je
u ovim obligacijama duznik duzan da cuva stvari do te mere da joj se cak ni slucajem ne desi steta. Klasicno
pravo
je, dakle,
poznavalo:
a) odgovornost
za custodia
-
u
gore nabrojanim slucajevima; b) odgovornost za culpa, ,tj. nehat koji ne bi uCinio diligens pater familias, u obligacijama koje su zakljucene u interesu duznika; i c) odgovornost za dolus, tj. odgovornost za svesno Hi namerno priCinjenu stetu, u svim ostalim slucajevima. U postklasicnom i Justinijanovom pravu culpa dobija tri stupnja, tako da Justinijanovo pravo poznaje sledece stepene duznikove krivice: dolus, culpa lata, culpa levis i culpa in custodiendo. a. - Dolus je namerno i svesno nanosenje stete poveriocu, odnosno onemogucavanje izvrsenja obligacije. Namera postoji onda kada izvrsilac zeli da proizvede izvesnu posledicu (onemogucenje izvrsenja ugovora uniStenjem predmeta, oslobodenjem roba itd.), i bas zato preduzima radnju kojom ce to postici. Svest postoji i onda kada on ne preduzima radnju zato da bi onemogucio izvrsenje ugovora, ali preduzimajuCi radnju iz drugih razloga, svestan je da ce ona onernoguCiti izvrsenje ugovora, ali je ipak preduzima. Kod negotia bonae fidei, dolus je shvacen jos sire: to je svaka radnja koja je protivna postenom i savesnom odnosu (bona fides) izmedu ugovornih stranaka. Savremena prava poznaju viSe drugih stepena dolusa Cije razlikovanje je znacajno narocito u krivicnom pravu. Za dolozno pricinjenu stetu poveriocu, duznik odgovara kod svih obligacionih odnosa i u svim slucajevirna. Odgovornost za dolus se ne moze ni ugovorom unapred iskljuciti. (»Illud nulla pactione etfici pot est, ne dolus praestatur« = nikakvim sporazumom se ne moze postiCi da se za dolus ne odgovara). b. - Culpa jc nehat: duznik nije imao nameru da osteti poverioca, niti je bio svestan da ce radnja koju preduzima imati takvu posledicu, ali da je bio pazljiv onoliko koliko je trebalo biti pazljiv, on bi to video. Odgovornost za culpa je odgovornost za nepaznju. Justinijanovo pravo je razlikovalo tri stepena nepaznje: culpa lata, cui. pa levis i culpa in custodiendo. Izrazi »culpa levis«, »culpa levis in concreto« i »culpa levis in abstracto« su kasnijeg .porekla i izrazi su koji se upotrebljavaju u danasnjim udzbenicima rimskog prava. U Justinijanovom pravu svi slucajevi koje mi nazivamo »culpa levis« nazivani su prosto »culpa«, a njihova gradacija je oznacavana drugim nacinom (najcesce time sto se zahte. vala »diligentia quam suis« odnosno »diligentia«). »Culpa lata« je Justinija. nov izraz. Culpa lata je najtezi (grub i) nehat, nepaznja koju ne bi ucinio ni najnemarniji covek. Ona postoji onda kada je nemogucnost izvrsenja obligacije nastupila usled toga sto duznik nije posvetio stvari ni najnuzniju pafnju. (Lata culpa est nimia l1egligel1tia, id est non intelligere, quod omnes intelligllllt = »culpa lata je prekomel1lla nepaznja sto znaCi ne voditi racuna 0 onome 0 cemu svi vode raouna,,). U pogledu odgovornosti duznika, culpa lata je izjednacena sa dolusom (Magna negligentia culpa est, magna culpa dolus est« = »velika nepaznja je culpa a velika culpa je dolus«). Culpa levis (laki nehat) ima dva stepena: culpa l~vis il1 concreto i culpa levis irl abstracto. Culpa levis in concreto postoji ako je steta nastupila usled 230
nepaznje koju in ace duznik ne pokazuje u odnosu na svoje stvari. Od dutnika se, kod obligacionih odnosa kod kojih odgovara za culpa levis in concreto, zahteva da prema dugovanoj stvari pokaze onoliko patnje koliko i prema svojim stvarima: »Talem igitur diligentiam praestare debet, qualem in suis rebus«. Za culpa levis in concreto je npr. odgovarao ortak u zajednickim poslovima i u odnosu na stvari koji je duzan ostalim ortacima. Tu se pretpostavljalo da svaki pazi dobro sa kime zakljueuje ortakluk. Zato, ako je jedan od ortaka vrIo nemaran eovek u vodenju svojih poslova, on nece odgovarati za stetu koju je priCinio ortacima svojom »normalnom« nemarnoscu, iako bi drugi ortak, koji je u svojim stvarima pedantan i pazljiv, odgovarao ako bi uCinio istu takvu nepaznju. Culpa levis in abstracto je krivica koju je klasieno pravo poznavalo kao culpa
-
to je nepaznja
koju ne bi pokazao
diligens
pater
familias.
Od
duznika se, kod obligacija u kojima odgovara za culpa levis in abstracto, zahteva da dugovanoj stvari posveti onoliko patnje koliko apstraktno zamiSljeni dobar domaCin treba da joj posveti. On mora da postupi kao diligens pater familias, bez obzira sto je inaee u svojim stvarima nemaran, inace ce se smatrati krivim i biti obavezan da naknadi priCinjenu stetu. c) Najzad, Justinijanovo pravo je poznavalo odgovornost za culpa in custodiendo, eija je definicija istovetna sa definicijom klasicnog prava. Posebnu vrstu nehata predstavlja u Justinijanovom pravu nehat pri izboru saradnika i pomocnika Cijom krivicom je doslo do stete (culpa in eligendo). Sa pozivom na ovaj nehat, osudivani su vlasnici gostionica, brodova i kuca za stete lcoje putnicima Hi prolaznicima nanesu njihovi namestenici iako oni lieno nisu imali nikakve veze sa nanetom stetom. U kojim obligacijama se kakva pazljivost zahteva od duznika, regulisana je uglavnom kazuisticki. Ipak se mogu izvuci sledeca pravila: Za dolus i culpa lata duznik odgovara u svim slucajevima. Za culpa levis odgovanf duznik u onim obligacijama od kojih je imao koristi. Prema tome duznik koji nije imao od obligacije ,koristi (depozitar, poklonodavac i komodant) smatraee se krivim i odgovarace samo onda ako je nemogucnost ispunjenja nastUipila usled njegovog dolusa i culpa lata. TJ svim drugim slueajevima smatrace se da je steta nastupila usled sJueaja (casus), pa ce biti osloboden odgovornosti. Izuzetno mandatar i negotiorum gestor su odgovorni za culpa levis iako nisu imali koristi od obligacije. Odgovornost za culpa levis in abstracto je bila pravilo a za culpa levis in concreto i culpa in custodiendo se odgovaralo izuzetno i sarno u slucajevima u kojima se to izriCito zahtevalo. 4. Protivpravnost. - Sa ipitanjem ~(rivice duznika za propast stvari u tesnoj vezi je i pravilo koje postoji od klasicnog prava, da se ne moze smatrati krivim lice koje je ostetilo stvar vrseci neko svoje pravo (»qui suo iure utitur neminem laedit« = ko svoje pravo koristi, nikome ne nanosi stetu). Zato se nece smatrati krivim duznik 'koji je svesno uniStio stvar, ali je to uradio u nuznoj odbrani Hi u stanju nuzde. Izgleda da je sve do Justinijana ovo pravilo bilo shvaceno bukvalno, pa je Justinijan bio prinuden da propiSe da niko ne sme svoje pravo iskoriscavati samo zato da bi drugome naneo stetu.
-
U nuznoj odbrani je onaj koji neposredr!o odbija llapad na neko svoje pravo na taj naein sto povredi neko pravo napadacevo (npr. ubije dugovanog roba Hi zivotinju koji su ga napali u nameri da ga ubiju). U stanju nuzde 231
je onaj koji u nekoj opasnosti izazvanoj viSom silom (brodolom, pozar, poplaya) spasava sebe i svoju imovinu zrtvovanjem tudih dobara (npr. 'rusi susedovu kueu koja gori, da bi spreCio da se pozar prenese na njegovu Hi za vreme bure bad u more robu koju duguje poveriocu da bi olaksao brod i time ga spasao od brodoloma).
X. - GASENJEOBLIGACIJE 1. -
Nacini gasenja obligacija
eilj svakog obligacionog odnosa je da duznik izvrSi svoju obavezu prema poveriocu - da isplati dug. Ispunjenjem ovog cilja pravna veza izmedu duznika i poverioca gl1bi svoj osnov, ona se »odvezuje« i obligacioni odnos se gasi. Zato je ispunjenje obaveze (solutio) najcesCi, redovail i normalan osnov gasenja svih obligacionih odnosa, bez obzira na koji Sl1 nacin nastali. AU u klasicnom i Justinijanovom pravl1 obligacija se mogla ugasiti i bez isplate duga (ispunjenja obaveze), bilo jednostranom izjavom volje jedne od stranaka, bilo zato sto su se stranke sporazl1mele da se obligacioni odnos ugasi i bez izvrsenja (novatio, litis contestatio, pactum de non petendo ukoliko se odnosi na negotia bOl'la fidei i deliktne obligacij~, bilo zato sto su nastupile izvesne okolnosti usled kojih se obligacioni odnos ugasio protivno volji stranaka (confusio, casus, smrt, capitis deminutio), Hi koje Sl1 omogueile
jednoj
od stranaka
da ga svojom
voljom
(ope exceptionis
- upo-
trebljavajl1ei prigovor na poveriocevu tuzbu) raskine pre izvrsenja (compensatio, pactum de non petendo kod negotia stricti iuris). Problemi vezani za solutio izlozeni su u odeljku 0 izvrsenju obligacije, a ovde ee biti reci 0 gasenju obligacija bez izvrsenja neizvrsenih obligacija i to 0 gasenju voljom stranaka, gasenju protivno volji stranaka i kampenzaciji, koja se ne moze svrstati ni u jednu od gore dye grupe.
2. -
Gasenje obligacija voljom stranaka
1. - Jednostrana izjava volje. -- Neke obligacije se mogu ugasiti jednostrallom izjavom volje jedne od stranaka. To je moguee kod obligacija koje pocivaju na specijalnom uzajamnom poverenju stranaka kao sto su mandatum, societas i depositum. Kod ortakluka to pravo ima svaka stranka, kod mandatuma sarno mandant a kod ostave sarno deponent. Ovakva izjava u stvari znaci otkaz poverenja, odnosno izraz nepoverenja. Pri otkazivanju ugovora stranka mora voditi racuna 0 tome da time ne nanese stetu drugoj stranci. Usled jednostranog raskida ugovora ne dolazi do njegovog potpunog gasenja, jer ostaju obaveze na vraeanje stvari datih depozitaru mandatoru i ortacima i uzajamno izvrsavanje obaveze koje su u toku njegovog trajanja vee bile dospele. 2. - Contrarius consensus (suprotan sporazwn). Ob1igacija se mogla bez i,spunjenja ugasiti prostim dogovorom stranaka da svoja 'llzajamna prava i obaveze iz obligacije ugase. To su mogle uraditi samo u slucaju kad izvrsenje obligacije nije ni zapoceto. Takva moguenost j~ u klasicnom pravu
-
232
bila stvorena sarno za ugovor 0 kupoprocIaji. prosirio na sve konsensualne kontrakte.
Justinijan
je tu mogucnost
3. - Pactum de nOll petendo. - Pactum de non petendo je sporazum stranaka, kojim se povcrilac odrekao svoga po trazivanja. Takvim paktom su se jos od vremena Zakona XII tablica potpUilO gasile obligacije nastale iz furtuma i injurije. U kontraktnim obligacijama, ius civile nije priznavalo forma per aes et libram Hi aceptilatio, odnosno contrarius consensus kod konsensualnih kontrakata. Pretor je, meautim, na osnovu takvog pakta davao duzniku prigovor (exceptio pacti conventi) kojim je mogao odbiti tuzbu. KOd iudicia bonae fidei sudija je i bez upotrebljenog prigovora morao uzeti u obzira ovakav pakt, sto je prakticno znacilo cIa su se takve obligacije gasile paktom.
4. - Novatio. - Po Uplijanovoj definiciji »novatia je prelivanje i prenosenje ranijeg duga u novu obligaclju, na taj nacin, sto se iz prethodnog osnova ustanovi nova obligacija, taka cIa se stara ugasi« (novatio est prioris debiti in aliam, obligationem... transfusio atque translatio, hoc et cum ex praecedenti causa ita nova cunstituatur, ut prior perelllatur). Drugim recima novatio (prenos duga) nastupa kada se stara obligacija ugasi time sto je umesto nje zakljucena nova obligacija. Da bi se usled nove obligacije ugasila stara, potrebno je, pre svega, da postoji izvesna razlika izmeau njih, odnosno rJa nova obligacija sacIrzi izvesne prornene, nesto novo (aliquid novi) u odnosu na stam. To novo moze se ocInositi Hi na stranke (promena duznika Hi poverioca i1i obojice) Hi na sadriinu obligacije. Prema tome postojace novatio: a) Ako se duinik, uz pristanak lPoverioca, obaveze nekom trecem (noYom poveriocu), da ce mu platiti uno sto je dugovao ranijem poveriocu. To je u s.tvarJ
IUIstupalnje
-
cessio
-tJrazbine
Yom. DuZni,k je stekao novog poverioca istom
sadrlinom,
a usled
toga
od stJranre Slta.rog llIDVerioca mo-
zakljucujuci
je iPrestao
biti
duian
sa njim novi ugovor sa starom
poveriocu
-
stara obligacija se ugasila. b) Ako poverilae pristane da mu u:mesto ~anijeg duznika duguje neko trece lice. Ako je to ucinjeno IPOnalogu ili uz pristanak starog d~nika, radi se 0 tzv. pasivnoj delegaciji (naziv nije iz rimskog IPrava), a ako je bez njegovog pristanka, radi se 0 tzv. expromissio {illiarlJiIv .takode nije rimski). U svakom slucaju stari duznik se usled toga oslobada obaveze - stara obligacija se gasi. c) Ako je lice A duznik lica B i poverilac lica C sa istom sadrlinom pa uputi svoga duzni,ka C da se umesto njemu obaveze lieu B, zakljueenjem ugovora izmedu lica B i C ugasice se obe ,prethodne obligacije (A-B i A-C). d) Ako je nova obligacija zakljucena izmedu stranCl!ka, stara obligacija ce se ugasiti sarno unda aka nova ima nesto drugaciju sadrlinu (rliPr. novi rok, mesto ili uslove placanja, jemstvo itd.) Hi dmgi osnov (npr. raniji dug je bio iz delikta, zCl!kupa Hi drugih negotia bonae fidei a ISIaidaje Iiz stlpUlladje). MedU!tiJm, 's'Ve do Jumilnijarna morao je oSlta11irSiti lPI"edmet (idem debitum) ob1~gacije.
Da bi se usled zakljucenja nove ugasila stara obligacija, trazilo se, dalje, da nova obligacija bude zakljucena u formi stipulacije. Pri tom je stipulacija ,koja stvara novu obligaciju istovremeno gasila stam. Nije se, cIa233
kle, zahtevalo prethodno izvrsenje kontraforme (acceptilatio, solutio per aes et libram) da bi se ugasiIa stara obligacija, ako je bila zakljucena stipulacijom ili per aes et libram. U klasicnom i postklasicnom pravu ova dva uslova su bila dovoljna za punovaznost novacije. Uvek kada je zakljucena u formi stipulacija nova obligacija sa istim predmetom, a sadrli aliquid novi, pretpostavljalo se da su stranke zelele da ugase staru obligaciju. Protiv ove pretQJostavke mogle su se stranke boriti dokazujuci, okolnostima pod kojima je nova obligacija zakljucena, da nisu zelele gasenje stare. Justinijan je, medutim, propisao da je za novaciju, pored gornja dva uslova, potrebna i izricno izrazena volja stranaka da zakljucenjem nove obligacije ugase staru, tj. animus novandi Hi voluntas novationis. Usled novacije stara obligacija se potpuno gasi, a uz nju i sve sporedne obaveze (zaloga, jemstvo, pravo na interes, docnja). One ce preci na novu obligaciju sarno ako su to stranke i71ricno ugovorile stipulacijom. Isto tako gase se i sva prava duznika iz stare obaveze (prigovori, prava iz zablude, prevare itd.), ali ih je duznik mogao zadrlati stavljajuCi odgovarajucu klauzulu u formulu stipulacije. 5. - Litis contestatio. - U klasicnom pravu su se obligacioni odnosi gasili i usled litis contestatio: od momenta kada je zakljucen litis contestatio, obligacioni odnos zbog koga je pokrenut postupak se gasio. Istovremeno je jzmedu stranaka nastajala nova obl1gacija koja se sastojala u obavezi obe stranke da dovedu parnicu do presude. Kad je presuda doneta, gasila se i ova obligacija i pretvarala se u obligaciju cija je sadrlina odredena presudom. Ako ma iz kojih razloga presuda ne bude doneta, obligacija se definitivno ugasila. To se, na .primer, desavalo kad sudija ne donese presudu u roku od godinu i po dana. Litis contestatio je imao, dakle, dejstvo novacije, pa je i nazivan novatio necessaria. Zato obligacije iz delikata ,posle litis contestatio ,postaju nasledive a obligacije cije tuzbe su se mogle podici u odredenom roku, postaju trajne. Gasenje obligacije usled litis contestatio nastaje ipso iure, ako se postupak vodi po tuzbi osnovanoj na zakonu, a ope exceptiollis ako se postupak vodi po tuzbi koja se oslanja na odluke magi strata (iudicium imperio continens). U Justinijanovom pravu je litis contestatio j dalje imao novatorno dejstvo, ali se jemstvo i obaveze solidarnih saduznika koji nisu bili obuhvaceni tuzbom nisu gasile pa se protiv njih mogao ponovo pokrenuti postupak.
3. -
Gasenje obligacija usled okolnosti nezavisnih od volje stranaka
1. - Smrt i capitis deminutio jedne od stranaka. - U starom rimskom pravu dmnik je za svoje dugove odgovarao svojom licnoscu, a ne imovinom. Za.to bi se moglo ocekivati da se svi dugovi jednog coveka ugase njegovom smrcu. Medutim, to je pravilo vazilo sarno za deliktne obaveze: one su bile i aktivno
i pasivno
nenasledive
-
gasile su se cim umre
duznik
ili poverilac.
Kontraktne obaveze, pak, se po pravilu nisu gasile us led smrti stranaka, tj. bile su i aktivno i pasivno nasledive. Ovakvi propisi bili su uslovljeni tadanjim shvatanjem porodice i uloge naslednika kao njeQog sefa, koji ulazi u sve odnose de cuiusa. 234
U klasicnom pravu bila je nenasledivost deliktnih obligacija pretorovim sredstvima izmenjena utoliko, sto su naslednici osteeenog nasledivali ipotra7.ivanje nastalo iz furtuma i damnum iniuria datum uz objasnjenje da bi oni nasledem postali sopstvenici stvari da nije ukradena iIi uniStena. Kontraktne obaveze su i u klasicnom i u Justinijanovom pravu ostale u osnovi nasledive i aktivno i pasivno. Capitis deminutio se smatra »gradanskom smreu«, ali nije imao iste posledice na gasenje obligacija. Deliktne obaveze se nisu gasile usled capitis deminutio delikventa, a gasile su se usled capitis deminutio osteeenog. Naprotiv, sve kontraktne obaveze su se u principu gasile usled capitis deminutio ma koje stranke, ali je ,pretor omoguCio da poverioci adrogiranog lica Hi zene u manus.braku (koji su usled toga doziveli capitis deminutio minima) naplate svoja potrazivanja iz njihove imovine, koja je presla u svojinu novog paterfamiIijasa. 2. - SIueajna propast dugovanog predmeta (casus). Ako je dugovana stvar propala pre isplate duga bez krivice duznika, smatralo se da je stvar slucajno prqpala. Ako je predmet obaveze bio individualno odreden (species), duznik ee, zbog nastupele neskrivljene nemogu6nosti ispunjenja, biti osloboden obaveze u celini iIi, ako je izvrsenje obaveze vee zapocelo u delu koji nije bio izvrsen. Ako je predmet obaveze zamenljiva (in genere odredena) stvar, duznikova obaveza se nije gasila (iako su npr. konji koje je on imao u stali svi poginuli u pozaru) jer se smatralo da sve dok postoji moguenost da se drugi primerci te stvari pribave, nije nastupila nemoguenost izvrsenja. To shvatanje je bilo izrazeno pravilom: genera non pereunt. Kada ee se smatrati da je steta nastupila slucajno, zavisi od pafnje koja se u pojedinim obligacijama trazila od dliZnika. Pravilo je postojalo da ee casus ,postojati uvek onda kad se ipropast stvari ne moze pripisati krivici duznika. Prema tome kod obl1gacija u kojima duznik odgovara sarno za dolus i culpa lata {de.pozitar, komodant, poklonodavac) postojaee casus, smatrace se da je stvar propala slucajem, i onda ako je ona propala zbog nemarnosti duznika; kod obligacija u kojima je dliZnik obavezan na diligentia quam suis, a u svojim poslovima je nemaran, 1P0stojaee casus i u onim slucajevima u kojima bi diligens pater familias sprecio propast stvari, a neee postojati casus ako je duznik inace diligens pater familias, a u ovom slucaju je bio makar malo nemaran. Rimski pravnici su praviIi razliku izmedu tzv. casus minor (slucaj) i casus maior Hi po pandektistickoj terminologiji vis maior (viSa sila). Casus maior su okolnosti cije dejstvo nije moguee s,preCiti (brodolom, pozar, grom, epidemija itd.). Svi ostali slucajevi neskrivljene ,propasti su casus. Znacaj ove razlike je u tome, sto se zbog propasti stvari usled vis maior gasio obligacioni odnos uvek, izuzev jedino u slucaju dliZnikove docnje. Sa slucajnom propaseu predmeta obligacije izjednacuje se, pa prema tome, povlaCi gasenje dliZnikove obaveze ipso iure i njegovo naknadno proglasenje za res extra commercium. Ista situacija nastaje ako, kod obaveze na facere, nastupi naknadna trajna nemoguenost za duznika da obavezu ispuni. To ee, na primer, biti slucaj kada usled bolesti izgubi vid, sluh iIi druge organe koji su mu za izvrsenje obaveze neophodni. Do gasenja obligacije-usled slucaja dolazi sarno onda ako izvrsenje obligacije nije zapoceto i ako je doslo do potpune nemoguenosti izvrsenja ob-
-
235
ligacije. Na obaveze i prava nastale prHikom delimicnog izvrsenja obligacije pre Hi posle slucaja, on nema nikakvog uticaja. Obligacija i dalje traje ali sa promenjenom, suienom sadrZinom. Slucaj tada ima uticaja sarno na pitanje odgovomosti za naknadu stete. Ako se radi 0 jednostranim obligacijama, onda je slucajnom propaseu stvari obligacioni odnos potpuno ugasen. Medutim, kod sinalagmaticnih obligacija postavlja se pitanje obaveze druge stranke. U tom pogledu izgleda da je vaZilo pravilo da stvar propada onome ko je bio njen sopstvenik u momentu propasti (res perit domino) sto znaci duiniku sve dok ne prenese svojinu na poverioca (res perit debitori). Duznik, koji se na ovaj nacin oslobodio svoje obaveze, nije mogao traziti od poverioca da izvrsi svoju cinidbu. Medutim, kod ikupoprodaje je bilo postavljeno obratno pravilo - stvar propada kupcu (res perit emptori) iako mu prodavac jos nije predao stvar. Kod obaveza na facere (iz commodatuma, deposituma, locatio conductio rei itd.), dugovana stvar je u svojini poverioca. Zato ee stetu zbog slucajne propasti te stvari snositi on: duinik se oslobodio svoje obaveze da vrati stvar, zadrZavajuei svoja eventuaI.na potrazivanja prema poveriocu. 3. - COnfusio. - Confusio nastaje kada se obe stranke obligacionog odnos a steknu u jednoj licnosti. U takvoj obligaciji viSe nema dye stranke (jer niko ne moze sam sebi dugovati), pa se, prema tome, ugasila. Do konfuzije dolazi najcesee na taj naCiTI-sto poverilac nasledi duinika, Hi duznik poverioca, adrogira ga Hi uzme za zenu Hi snaju manus brakom. Univerzalnom sukcesijom koja usled toga nastupa on dobija i svoje potraZivanje odnosno dug. Ako se na strani duinika Hi poverioca nalazi viSe lica (solidamost), pa confusio nastupi u odnosu na jednog, obligacija se ne gasi u odnosu na ostale sapoverioce odnosno saduznike, niti se nesto menja u odnosu na njih. Takode nikakvog dejstva na glavni dug nema ako confusio nastupi u licnosti jemca. Kod klasicnih pravnika je postojalo izvesno neslaganje u shvatanju confusio. Jedni su njegovo dejstvo izjednacavali sa dejstvom ispunjenja i prema tome smatrali da obligacioni odnos neee oziveti ako se posao, usled koga je doslo do sjedinjenja, poniSti. Drugi su smatrali da usled sjedinjenja dolazi sarno do nemoguenosti ispunjenja, koja kad se otkloni, obligacija ozivljuje. 4. - ZastareIost (praescriptio). - Ako poverilac kome duinik nije isplatio dug, ne podigne tuibu u roku koji je za to predviden, nastupiee zastarelost (praescriptio), a to znaci da on viSe neee moei podiCi tuzbu. Duznikova obaveza se time pretvorila u iprirodnu obligaciju (obligatio naturalis). Usled toga se, is tina, ne gasi obligacioni odnos, ali prakticno poverilac je u nemoguenosti da svoje potrazivanje ostvari. Zato se zastarelost svrstava medu nacine za gasenje obligacija. Po ius civile sve su tuzbe neogranicenog trajanja. Zato kod njih nema zastarelosti. Pretorske tu~be, medutim (izuzev onih koje sankcioniSu stare delikte), su uglavnom ogranicene na godinu dana. U vreme dominata nizom konstitucija propisano je da sve one tuzbe koje ne zastarevaju po ranijem propisu u kraeem roku, zastarevaju za trideset godina. Izuzetno ne zastarevaju tuzbe: za zastitu statusa slobodnog ifoveka; za v~nje kolona na zemlju; tuibe drZave za porez i tuzbe protiv maloletnika. U nekim slucajevima (npr. za hipoteku) postoje .posebni rokovi. . 236
4. - Compensatio Ako poverilac i sam duguje !l1esto svome dumiku, Ipa se od njegovog potrazivanja odbije iznos toga duga, tako da se potrazivanje smanji na iznos koji je ostao po odbijanju, manja obligacija se usled toga ugasila. To se moze postiCi Hi dobrovoljno ugovorom stranaka Cputem novacije Hi pakta de non petendo), Hi prinudno u toku sudskog postupka. Ovaj drugi slucaj gasenja obligacija naziva se compensatio. Staro ius civile nije omogucavalo prinudnu kompenzaciju sve do uvodenja formularnog postu,pka.
-
Kada su se 1P0javili prvi slucajevi ne znamo. Gajus navodi tri slucaja u kojima se u njegovo vreme mogla izvrsiti kompenzacija: a) Ako bankar (argentarius) tmi ,svoga kIijenta sa kojim je imao poslove 'razne vrste, mora prethodno prebiti sva njihova uzajamna istorodna dugovanja i potrazivanja i moze ga tuziti sarno za saldo. Istorodna su dugovanja i potraZivanja koja imaju IPredmet iste vrste kao i utuzeni zahtev: novae za novae, vino za vino. Ne trazi se da bude iz istog pravnog osnova. Prema tome duzan je, npr. prebiti svoja potrazivanja iz zajma za svoja dugovanja iz IkUipoprodaje iIi delikta. Ako bankar ne izvrsi prebijanje, Hi ga ne izvrsi dobro, pa zatraZi viSe nego sto iznosi saldo, izgubice, zbog plus petitio, 'sva potJrazivail1Jja prema duzniku. ,Prebijanje dakle u ovom slucaju nije vrseno u postupku, aIi je poverilae merama postUipka ,posredno prisiljen da ga sam izvrsi. b) Ako bonorum emptor (IDiJce ikoje je kupilo steeajnu masu prezaduzenoga) tuzi duzni,ka lroga je stekao sa 'Stecajnom masom, on je imao pravo da trazi od sudije da pre izricanja presude odbije sva potrazivanja tuzenog prema stecajnom dumiku. Nije, dakle bonorum emptor hiio dJuZaJn(ikao argentarius) da prethod:no izvrSi prebijanje. Njega nije mogao pogoditi plus petitio, jer on nije iIIlQgao rzIDati&'VIedugove 'SlreCaj~ ,c:1JWmIiIk>'ll'Vedenad u iudicia stricti iuris kompenzacija pomocu exceptio doli maIi«. Po rv'JadajiUOOmiIIlis:J!imjlUOISIIIDV ove lkicnnipnzaai',jebio je u ,priinJdia>tu d:a >>ddl0'mll0poSltnJlpaOl1aj IIroji 1ImZt.itJuzborn one sto mora odmah vratiti (»Dolo facit qui petit quod redditurus est«). Zato je poverilae, koji ne uVaZi duznikov IProtivzahtev, postupao dolozno i zbog toga gubio ceo spor. Tako je posredno bio prisiljen da na duznikov prigovor UVaZikompenzaciju jos u postupku in iure. Po ugledu na ove slucajeve prosirena je IPrimena kompenzacije i u iudicia bonae fidei. Nije .se viSe zahtevalo da prebijene trazbine budu iz is tog pravil10g posla, nego S11mogle poticati i iz raznih osnova. Justinijan je ucinio znat!l1e izmene u ovoj ustanovi. On je ustanovio jedinstvena pravila za sve slucajeve i prosirio mogucnost kompenzacije na sve (sa nekim ogranicenjima) sporove (i stvarnopravne). Istovremeno on je postavio sledece uslove: a) Kompenzirati se mogu trazbine iz raznih osnova, ali moraju biti istovrsne, obe dos.pele i likvidne. b) Trazbine moraju biti uzajamne - ne moze se .prebiti tude potrazivanje, nego sarno duznikovo. Izuzetno solidarni 1uznik moze traziti kompenzaciju trazbina svih saduznika prema poveriocu; ustupljeni duznik (cessus) moze prebiti svoja potrazivanja koja ima i ,pr~ prethodnom poveriocu; jemac moze IPrebiti i svoja potrazivanja
237
i potrazivanja glavnog duznika. c) Prigovor kompenzacije duznik moze istaCi u svakom momentu, kada su se za to stekIi uslovi. Justinijan upravo kaze da kompenzacija dejstvuje ipso iure. sta to znaci sporno je. Vladajuce je miSljenje da je time hteo sarno reCi da viSe nije bilo potrebno isticati exceptio doli, a ne da prebijanje nastupa automatski, bez sudske odluke, cim se steknu uslovi. Takvu
-
kompenzaciju
vansudsku,
-
automatsku
rimsko
pravo
nije
nikad poznavalo. XI.
-
KLASIFIKACIJA
OBLIGACIJA
Klasifikacija obIigacija se moze izvrsiti po raznim osnovama. S obzirom na mogucnost upotrebe tuzbe, rimski pravnici su delili obIigacije na: obligationes civiles, za koje tuzbu predvida ius civile, obligationes praetoriae, za koje tuzbu predvida pretorsko pravo, i obligationes naturales, koje se ne mogu prinudno izvrsiti. S obzirom na to do koje je mere odredena duznikova obaveza, obIigacije su deljene na: obligationes certae tj. obIigacije kod kojih je predmet potpuno odrede.n tako da iudex u slucaju spora ima sarno da utvrdi da Ii dug !postoji ili ne (obligacije na dare stvari odredene in specie), i u obligationes incertae tj. obligacije kod kojih predmet nije do te mere odreden: tako da iudex treba da precizira i iznos duga. No Rimljani su najviSe upotrebljavaIi klasifikaciju obIigacija prema nacinu njihovog postanka. U starom pravu, kada je forma u kojoj je obligacija zakljucena pokrivala svojim znacajem njen pravi izvor i sustinu, pravni poslovi su povezivani sarno po formi u kojoj su preduzimani (per aes et lib ram, verbis, literis) bez obzira na njihovu sadrfinu. Kada su ove forme pocele gu. biti znacaj, u pretorskom ediktu, obligacije se dele: na one koje su nastale iz nekog
materijalnog
akta
-
cinidbe
(»verbis
sive re«
--
izgovaranje
svecanih
reci, davanje stvari Hi isplata nedugovanog); na obIigacijc kod kojih postoje uzajmne obaveze stranaka (sinalagmaticne: emptio-veI1ditio, locatio-conductio, societas i dr.); i na one koje su nastale »sine verbis« -- delikte. Na poeeVku princ1pata uoceno je rla izvestall broj obligacija ima kao zajednicko to sto potice iz nedozvoljenih radnji duznika. Jz toga je Gajus izveo svoju podelu obligacija (koju naziva »summa divisio obligationum«) na dye grupe: one koje nastaju iz kontrakta (ex contractu) i one koje nastaju iz delikta (ex delicto). Pri tom leao kontraktne smatra sve obIigacije koje su nastale iz dozvoljenih radnji stranaka. Zato u ovu grupu svrstava i obligaciju nastalu iz pravno neosnovanog bogacenja. Kao deliktne smatra sve obligacije nastale iz nedozvoljenih radnji. Gajusova podela uzimana je za osnov svih kasnijih podela obligacija. Medutim, posle Gajusa pojam kontrakta je bio znatno suzen: nairne, obracena je paznja na cinjelllcu da veIiki broj obIigacija obuhvacenih nazivom kontrakti pociva na saglasnosti volja stranaka (consensus, contractus). Samo te obligacije su tada nazvane kontraktima. Isto tako klasicni pravnici posle Gaja izgfradili su pojam deIiktnih obligacija, koji je znatno suzio krug slucajeva koji tu spadaju i time neke obIigacije koje nastaju iz nedozvoljenih radnji osfuvio van kruga deIikata. Tako je niz 238
obligacionih odnosa ostao van osnovnc klasifikacije na kontraktne i deIiktne, pa su ih postklasicni pravnici svrstali u poscbnu (trecu) grupu: obligacije koje nastaju iz raznih drugih os nova (ex 1Jariis causarwn jiguris). Justinijanove Institucije, medutim, ne navode ovu grupu obIigacija, nego sve obIigacije koje se ne mogu svrstati ni u konktrakte ni u delikte dele na dve grupe: na one koje su sIicne kontraktima (nastale »quasi ex contractu«) i one koje su slicne deliktima (nastale »guasi ex delicto«). Tako je nastala podela obligacija saglasnosti
volja
stranaka
-
(ex contractu)
na cetiri grupe: obIigacije nastale iz
-
kontraktc;
obIigacije
nastale
iz
delikata (ex delicto) deIikte; obligacije nastale iz dozvoljenih radnji, ali ne iz saglasnosti volja (quasi ex contractu) - kvazikolltrakte; i obligacije nastaIe iz nedozvoljenih radnji koje nemaju karakter deJikta (quasi ex delicto) kvazidelikte. Podela obligacija na ove cetiri grupe se najcesce uzima za osnov sistema kojim se izlaze rimsko obligaciono pravo, pa cemo se i mi posluziti njom. Medutim, ovom podelom nije obuhvacena grupa pakta koji su u klasienom i postklasienom pravu dobili zastitu. Ovi pakti n1su nikada u rimskom pravu smatrani kontraktima. Zato su ovi pakti u Gajusovim i Justinijanovim Institucijama tretirani van kruga obligacija. Medutim, oni su i po saglasnosti volja na kojoj pocivaju, i po odnosima stranaka, i po zastiti, punovazni obIigacioni odnosi i potpuno sIielli kontraktima. Od kontrakata se oni razIikuju sarno po tome sto poCivaju na prostoj saglasnosti volja i sto nemaju svaki za sebe posebnu tuzbu, nego su zasticeni uglavnom sa actio in factum. Iz svih ovih razloga mi cemo zastiCena pakta tretirati kao posebnu grupu obligacija, pa cemo 0 njima govoriti posle kontrakta.
-
Prema tome, pojedine obIigacije izlagacemo sledeCim redom: kontrakti, zasticeni pakti, delikti i obligacije koje nastaju ex varUs causarum tiguris kvazikontrakti i kvazidelikti.
A. -
KONTRAKTI
1. - BOJAM I KLASIFIKACIJA 1. - Contractus. - U postklasienom i Justinijanovom pravu, contractus je saglasnost volja dve stranke iz koje je izmedll njih nastao obligacioni odnos, zasticen posebnom tllzbom. Medlltim, ree contractus je u rimskom pravnom reenikll relativno novijeg porekla: prvi put se za zakljlleenje ugovora upotrebljava ree »contrahere« II pretorovom ediktu. U toku klasienog perioda ona.oznacuje svaku dozvoljenu radnjll iz koje nastaje obIigacioni odnos, za razliku od deIikta. Vec tada neki pravnici su uocili da veCina ovih obligacija ima za zajednieku karakteristiku da su nastale iz saglasnosti volja stranaka. Posto je znaeaj forme bio sve manji, a volja stranaka imala sve veCi znacaj u obligacionom pravu, pa se valjanost i saddina obIigacije sve viSe prosudivala po volji stranaka, a ne po valjanosti forme, saglasnost volja stranaka (conventio, consensus) je brzo shvacen kao bitni konstitutivni elemenat najvece~ broja kontrakta. Ubrzo zatim samo oni obligacioni odnosi koji su nastali jaglasnoscu volja stranaka, nazivani su kontraktima. Tako se doslo do poStklasicnog i Justinijanovog pojma kontrakta koji smo napred naveli. 239
-
2. Saglasnost volja stranaka (conventio). - Da bi nastao kontrakt potrebna je saradnja obe stranke. Potrebno je da jedna stranka izvrsi ponudu (pollicitatio), a druga stranka da tu ponudu u potpunosti prihvati. U momentu kada je jedna stranka u potpunosti prihvatila ponudu druge strane, smatra se da je postignuta saglasnost volja. Kod konsensualnih kontrakta i pakta, to je istovremeno i momenat u kome se smatra da je ugovor zakljucen. Kod ostalih kontrakta koji su vezani za neku formu, saglasnost volja nije dovoljna nego je ona samo preduslov za pristupanje formalnostima pactum de contrahendo, pa se kao momenat zakljucenja ne smatra momenat saglasnosti volja, nego momenat u kome su izvrsene formalnosti. Saglasnost volja iz koje se rada obligacija postignuta je sarno onda ako je ponuda prihvaeena u potpunosti. Svako ograniceno prihvatanje ponude, predstavlja novu ponudu, koju druga sLranka treba da prihvati da bi nastala obligacija. Sarna izjava jedne stranke da ee dati Hi uciniti nesto drugome, ne stvara nikakav obilgacioni odnos, niti ga pravno obavezuje da obecanje ispuni. »Ex nuda pollicitatione nulla actio nascitur« (»iz golog obecanja se ne javlja pravo na tuzbu«) kaze Paulus.
-
Izuzetno je u ,postJklasicnom pravu nastajao obligacioni odnos iz jednostrane .Izj.aemunicipalnih sluzbenika date pri stupanju na duznost da ee sazidati neku javnu gradevinu. U Justinijanovom IPravu je sva'ko jednostrano obecanje u korist drlave radalo obligaciju. Isla tako obecanje dato bogovima uz neku molbu upucenu njima, rada obligaciju, koja se ima ispuniti ako je molba bila usliSe!la. Sarno kod stipulacije zahtevalo se da ponuda bude uCinjena u prisustvu druge stranke i da bude od nje odmah i ne.posredno IPrihvacena. U svim drugim slucajevima se saglasnost volja mogla postiCi i i'lmedu odsutnih lica Ipreko pisama ili glasnika (nontius - iJroji je ISIIllartJraIIl lIle lkaJOzaJSltn.1(pillik jz. javioca volje nego kao prost prenosilac njegove izjave). Da bi saglasnost volja proizvela kontrakt, potrebno je: da je postignuta izmedu lica koja irnaju poslovnu sposobnost i da je ucinjena ozbiljno i sa narnerom da se zakljuCi obligacioni odnos. Zatc nece nastati obligacioni odnos ako dva lica u sali Hi u pozorisnoj predstavi »postignu saglasnost volja«. To se, po pisanju Varona, pocev od kraja republike odnosi i na izgovaranje svecanfh reci stipulacijc. 3. - Zabluda (error). - Iz postignute saglasnosti volja neee nastati obligacija ako je neka od stranaka bila u zabludi 0 nekom bitnom elementu kontrakta koji se zeli zakljuciti. U takvom slucaju govori se 0 nedostacirna saglasnosti
volja
-
saglasnost
je sarno formalno
(spolja)
postignuta,
u stva-
ri nje nema, jer stranke govoreCi isto, 1l1isle na dve razne stvari. Pitanje razvitka rimskog shvatanja zablude vrlo je nejasno i sporno. Sa sigurnoseu se mogu izvuCi sarno sledeea pravila nastala u klasicnom i postklasicnom pravu. Stranka se nalazi u zabludi onda kada ima pogresne predstave (veruje suprotno od onoga sto je u stvari) 0 nekom elementu kontrakta koji zeli da zakljuci. Ali svaka zabluda nije povlacila niStavost kontrakta, vee sarno sledeea cetiri slucaja. 1* Ako jedna sranka ima pogresnu predstavu 0 pravnom poslu koji zakljucuje. Ovakva zabluda se naziva error in negotio. 2'" Ako jedna stranka ima pog:~~u predstavu 0 licnosti sa kojom zakljucujc posao, ako misli da posao zaJ>!jucuje sa jednirn licem a to je u stvari 240
neko drugo lice. Takva zabluda se naziva error in personam. Usled nje nece nastupiti kontrakt ako se radi 0 takvim obavezama kod kojih su vazni Iicni kvaliteti duznika (npr. kod mandatuma, ortakluka, locatio conductio operis, ugovora sa lekarima, umetnicima is!.). 3* Ako jedna stranka ima pogresnu predstavu 0 predrnetu pravnog posla. Takva zabluda se zvala error in corpore. To je na primer slucaj kada stranke zakljucuju ugovor 0 prodaji Stihusa, pri cemu prodavac rnisli na svog konja koga tako zovu, a kupac rnisli da je rec 0 robu Stihusu. Kao error i corpore smatrala se i zabluda 0 visini cene kod kupo-prodaje i zakupa. 4* Ako je stranka bila u zabludi 0 kvalitetu stvari ili rnateriji od koje je napravljena. Takva zabluda se zvala error in substantia Hi materia. Kao error in substantia srnatrana je i zabluda 0 polu roba koji je predrnet sporazuma. U starorn rimskorn pravu ovakva zabluda nije irnala nikakvog znacaja, pa je ugovor bio punovafan. {j klasicnorn pravu je preovladalo glediSte da je takva zabluda jednaka zabludi 0 predrnetu, pa povlaCi niStavost kontrakta. Od zablude treba razlikovati tzv. rnentalnu rezervaciju i sirnulaciju. Mentalna rezervacija postoji kada jedna od stranaka pri zakljucenju kontrakta, svesno izjavljuje suprotno od onoga sto zaista zell. Mentalna rezervacija nema nikakvog uticaja na valjanost zakljucenog kontrakta, jer pravo vodi racuna sarno 0 izjavljenoj volji bez obzira na to da li je izjava saglasna sa stvarnorn voljom. Simulacija postoji onda kada obe stranke, zakljucujuCi kontrakt, svesno i saglasno izjavljuju jedno a rnisle na drugo. One u stvari prikrivaju pravu sadrzinu kontra.kta zaklanjajuCi je nekorn drugorn, fiktivnorn. ZakljucujuCi sirnulovani kontrakt, one zaklanjaju prikriveni (disirnulovani) posao. To se najcesce radi da bi se izigrale neke zakonske zabrane ili obaveze iIi da bi se prevarilo neko trece lice. Zato se pravo bori protiv takvih postupaka. Na1'avno, simulaciju je tesko otkriti i dokazati, ali ako se to postigne onda po pravilu pravo priznaje kao valjan prikriveni kontrakt. Sarno izuzetno, ako se time ne vredaju zakonske zab1'ane, pravo proglasuje simulovane poslove za valjane. Dolus malus (prevara) i vis ac metus (pr.inuda) predstavlja »nedostatak saglasnosti volja«, ali oni su u rirnskorn pravu tretirani kao delikti, pa cerna o njirna i njihovom dejstvu na valjanost kontrakta govoriti u odeljku 0 deliktirna.
Klasifikacija
kontrakta
Gajus je, prema nacinu na koji se zakljucuju, podelio kontrakte na ceti1'i grupe: realne, koji se zakljucuje re, tj. predajorn stvari; verbalne, koji se zakljucuju verbis, tj. izgovaranjem svecanih reel: literalne, koji se zakljucuju literis, tj. u pismenoj forrni; i koncensualne, koje se zakljucuju consensu, tj. prostorn saglasnoscu volja. Njegovu podelu usvojile su i Justinijanove Institucije, iako ta podela nije viSe odgovarala Justinijanovorn pravu, jer su pOjedin\ kontrakti prestali da budu vezani za odredenu forrnu. Preko JustinijanoVi,h Institucija usia je u obicaj da se priddava ove podele pr~ izlaganju'kontrakta rimskog prava. Te po dele cerna se i rni uglavnom ddatl uz sledece napomene: 1* Gaius u ovoj podell nije uzeo u obzi1' neke kontrakte staroga prava koji su u njegovo vrerne bili sasvirn iScezli iz upotrebe. To su l1exum i praediatura. Praediatura je vrsta verbalnog kontrakta, pa cerna 0 16 Rimsko privatno
pravo
241
njoj govoriti uz njih. Nexum se, medutim, ne maze bez teskoca podvesti pod Gajusovu podelu. Zato cerna a njemu govoriti odvojeno. Gaius nije imao u vidu tzv. bezimene kontrakte, jer su ani tek posle njega nastali. Mi cerna a njima govoriti kao a posebnoj grupi kontrakta. Necemo se drZati Gajusovag reda nego cerna govoriti prvo a verbalnim i literalnim kontraktima, jer su oni istorijski ranije nastali.
2. - NEXUM Nexum je jedan ad najstarijih kontrakta rimskog prava, poznat Zakonu dvanaest tabliea. Nazalost, a njemu imamo sarno uzgrednih pomena u izvorima, koji su nedovoljni da se steknu potpuno jasna predstava a ovom istorijski vrlo interesantnom kontraktu, koji je stvarao duznicko ropstvo. Ipak nekoliko podataka mogu biti sa sigurnoscu navedeni. Nexum je zakljucivan u formi per aes et libram pri cemu je, verovatno, izgovarana i neka svecana formula ciji tekst ne znamo. Zbog ove formule neki pisci ga smatraju verbalnim kontraktom. Duznici iz neksuma nazivani su nexi. U izvorima se kao nexi pominju iskljuCivo plebejci, iz cega se zakljucuje da je nexum sluzio za zakljucenje zajma izmedu patricija i plebejea. Duznik iz neksuma koji ne isplati dug, dolazio je u isti polozaj kao i drugi duznici dodeljeni poverioeu na osnovu legis actio per manus iniectionem. Sarno je on u taj polozaj dolazio po isteku roka obligacije bez intervencije suda. Zato je nexum bio vrIo povoljan za poverioee. Krajnja posledica neksuma bilo je ropstvo Hi smrt za duznika, ali najceSce (u jednom periodu mozda obavezno) nexus je ostajao u kuCi poverioea da radom otplati dug. Tu je imao polozaj koji Rimljani nisu nazivali ropstvom, ali je bio ravan ropskom. o drugim pitanjima vezanim za nexum, a narocito a njegovoj prirodi, postoje mnoga i razna miSljenja i hipoteze a kojima je vrlo tesko dati sud zbog nedostatka izvornih tekstova. Izgleda da je najverovatnije da je sustina neksuma u tome sto duznik (plebejae) putem mancipacije prodavao poverioeu (patriciju) svoju licnost za odredenu sumu novea Hi drugih zamenljivih stvari (najcesce hrane), s tim da dejstvo prodaje nastupe tek aka duznik u ugovoreno vreme ne vrati poverioeu novae Hi stvari koje je primio. Jedan zakon donet aka 326. god. pre n.e. (lex Poetelia Papiria) zabranio je odvodenje duzniku u ropstvo. Taka su poverioeu upuceni sarno na imovinu duznika. Time je nexum bio u stvari ukinut. 3. - VERBALNI KONTRAKTI Verbalnim kontraktima Rimljani su nazivali grupu kontrakta koji su zakljucivani izgovaranjem odredenih svecaI1ih reci. Izgovaranje odredenih reci je tu zahtev forme, bez Cijeg ispunjenja nema kontrakta, bez obzira sto su se stranke sporazumele a svim bitnim elementima pravnoga posla koji zele da zakljuce. Najvazniji medu njima je stipulatio, koij je bio u upotrebi kroz eelu rimsku istoriju i uvek imao vrIo siroku primenu. Drugi verbalni kontrakti a kojima cerna govoriti su manje znacajni. To su: prediatura, doti~ dictio i iunsirandum liberti. Uz njih govoricemo i a adstipulatio koji i nije posebna vrsta verbalnog kontrakta, vec jedna posebna upotreba stipulacije. 242
a. - Stipulatio 1. - Prvobitni oblik. - Stipulacija je bila u upotrebi kroz celu rimsku istoriju - od Zakona dvanaest tablica do Justinijana. Ona se sastojala u tome sto je poverilac postavljao odredenim ritualnim reeima pitanje duzniku da li se obavezuje da mu dfi Hi ueini ono sto je predmet obaveze, a duznik je, isto tako sveeanim reCima, odgovarao da se obavezuje. Poverilac iz stipulacije se nazivao stipulator Hi reus stipulandi, a duznik promissor Hi reus promitendi. U starom pravu (u prvcbitnom obliku stipulacije) pri tom se morao upotrebiti glagol »spondere« ond. pitanje »spondesne« i odgovor »spondeo«. Zato se prvobitni oblik stipulacije naziva sponsio. Naziv »stipula~ cija« je ovaj kontrakt dobio docnije po reei »stipulari«, koja je oznaeavala akt poverioca pri zakljucenju kontrakta. Cela formula je npr. glasila: poverilac pita »spondesne mihi dare centum?« (»obavezujes li se da mi das sto asa«) a duznik na to odgovara »spondeo« (»obecavam«). Pri tom su verovatno, e1njeni izvesni odredeni gestovi koji su se brzo izgubHi iz upotrebe, pa ih ne znamo, ali njihov zaostatak je stisak ruke pri zakljucenju ugovora koji je praktikovan u kasnijem Rimu. Ree »sponsio«, »spondere« je iz starog religijskog reenika u kome je oznaeavala lice koje prima obavezu pred bogovima. Osim toga, ona je upotrebljavana u formuli koja se izgovarala pri zakljueenju veridbe, pri zakljucenju meaunarodnih ugovora i najzad, pri obecanju sume novca. U svim ovim slucajevima upotreba reei spondeo znaeila je da se dliZnik obavezuje bogovima da ce isplatiti ono sto je obecao. Samoj reei pri tome pridavano je magijsko dejstvo. U magijskom dejstvu reei sponsio lezala je obavezna snaga stipulacije. Duznik koji je izgovorio verovao je da ce ga bogovi kazniti ako ne ispuni ono sto je time obecao. Time se objasnjava einjenica da je stipulacija bio jedini posao u starom rimskom pravu koji se obavljao bez obaveznog prisustva svedoka Hi nekog sluzbenog lica, a ipak je imao najjace pravno dejstvo. Time se objasnjava i Cinjenica da je bila nevaljana stipulacija ako je duznik na postavljeno pitanje odgovorio nekom drugom reei a ne »spondeo« ili odgovorio cutanjem Hi konkludentnom radnjom. Najzad, iz tih razloga su Rimljani i docnije kada su stvoreni novi oblici stipulacije, kojima su se mogli sluziti i peregrini, zadrZali pravo upotrebe reei spondeo sarno za sebe - peregrini su mogli upotrebiti sarno druge formule. Da bi sponsio bio valjan, bilo je potrebno da ispunjava jos nekoliko uslova: 1*. morale su obe stranke biti prisutne; 2*. dliZnik je na postavljeno pitanje morao odgovoriti odmah, neposredno posle pitanja; 3*. morao je dliZnik odgovoriti sarno »spo11.deo«,sto znaei da je obaveza nastala sarno ako je duznik prihvatio bez ogranicenja sve ono sto ga je poverilac pitao. Prema tome nevaljana je stipulacija ako ga poverilac pita: »obecavas li sto asa«, a on odgovori: »obecavam devedeset«. 2. - Sadriina. - Mozda je sponsio u poeetku sluzio sarno za stvaranje obaveze na odredenu sumu novca. Ali on je vrlo ranD postao postupak kojim su se zakljueivali poslovi najrazlieitije vrste. To je omogucila apstraktoost njegove forme: poverilac postavljajuCi pitanje i duznik odgovarajuci, nisu navodili osnov duznikove obaveze. Poverilac npr., nije pitao duznika da Ii se obavezuje »da plati 100 asa kao cenu za kupljenu stvar« Hi »da vrati 100 aSel uzetih na zajam«, nego je jednostavno pitao: »obecavas li da platiS 100 16*
243
asa«. I duznik, odgovarajuei na postavljeno pitanje, nije vezivao svoj pristanak za »primljenu stvar« ili »uzeti zajam«, nego je odgovarao jednim apstraktnim »obavezujem se«. Osnov je bila stvar bez znaeaja - on je obavezan zato sto je izgovorio reei i ispunio ritual zasticen religijom. Zbog te svoje osobine, stipulacije nije u stvari ni bila neki poseban kontrakt sa odredenom i uvek istom sadrZinom, nego naCin da se neko obavcze, koji je sam sobom donosio pravo na tuzbu, bez obzira na sadrZinu obligacionog odnosa. Zata je stipulacija bila zgodna da se pomocu nje pribavi zastita svim onim pravnim odnosima koji nisu bili zasticeni posebnim tuzbama, a naroeito onim koje je zivot tek stvarao. Posebno je bila praktiena u slueajevima kada su stranke zelele da prikriju nesto (npr. interes u vreme kada je on zabranjen Hi maksimiran). Nema skoro nijednog novonastalog obligacionog odnosa koji u svojim prvim danima nije prosao kroz stipulaciju.
3. - Promene u klasicnom i postklasicnom pravu. osnovnu karakteristiku stipulacija je pretrpela koje su ublazavale strogost njene forme. Ona sredne vezanosti za religiju. Otada su stranke je izgovorena gledati formalizam a ne ritual, bljavati i peregrini, upotrebljavajuei, naravno,
-
Ne menjajuei svoju tokom vremena niz promena se vrIo ranD odvojila od nepopoeele sve viSe u formuli koja pa su tu formu poeeli upotredruge reel.
Tako je i ius gentium dolbio stipulaciju, koja je zakljucivana recima: - promitto: fide promittis: - fide promitto: dabis? dabo: facies? - faciam Hi ~;vakim drugim recima, sa ogranicenjem da moraju biti na latinskom jeziku i da se za pitanje i odgovor moraju upotrebljavati iste reci. U Gajusovo vreme stipulacija se mogla za'kljucivati i na grckom jeziku, a nesto ,kasnije pravnicisu za valjanost stitPulacije trazili samo izgovaranje svecanih reci, bez obzira na kom je jeziku upuceno lPitanje i da Ii je odgovor dat na Istom i1i drugom jezikJU. Najzad je krajem V veka n.e. propisano da za valjanost stipulacije nema znacaja koje su ,reei i na kom jeziku upotrebljene.
promittis?
-
Jos u Ciceronovo vreme uobieajeno je da se pri zakljueenju stipulacije sastavlja pismena isprava (cautio ili instrumentum stipulationis) u kojoj je konstatovano da su sve usmene formalnosti izvrsene. Ova isprava je bila dokazno sredstvo, koje se moglo obarati drugim dokaznim sredstvima, i nije imala znacaja za valjanost stipulacije. Od poeetka III v. n.e. pismeno je obavezno. U periodu dominata se u praksi usmeni deo stipulacije izostavljao, pa se sve svodilo na sastavljanje pismena, (koje je obicno poCinjalo reCima »posto sam bio upitan odgovorio sam«). Najzad Justinijan je propisao da ce se istinitost stipulacije konstatovane pismeno moei oboriti sarno onda ako se dokaze da se jedna od stranaka nije celog dana nalazila u mestu gde je pismeno sastavljeno. Time je u stvari priznato da za valjanost stipulacije nije potrebno izgovaranje ma kakvih formula, pa ni istovremeno prisustvo stranaka sastavljanju pismena. Tako je u stvari stipulacija prestala da bude verbalni kontrakt i postala literalni.
4. - Apstraktnost stipulacije. - Posto je stipulacija apstraktna obaveza, duznik je u poeetku bio obavezan da izvrsi cinidbu doslovno onako kako je rekao i bez obzira sto je osnov zbog koga se obavezao nevaljan. On nije imao sredstva da se odupre ni protiv zloupotreba poveriocevih, sve dok nije ustanovljen exceptio doli. / 244
Nizom imperatorskih konstitucija pocevsi od Karakale, polozaj duinika koji nije od poverioea primio novae zbog koga je zakljucio stipulaciju, je znatno popravljen. On je sada mogao: 1. ako ga je poverilae vec tuiio upotrebiti exceptio non numeratae pecuniae; 2. ako ga nije tuzio, mogao je Hi na osnovu pravno neosnovanog obogacenja traziti od poverioea povracaj pisane isprave 0 stipulaciji; ili specijalnim postupkom nazvanim querela non numeratae pecuniae nametnuti poverioeu obavezu da dokaze da je novae koji je predmet stupulacije zaista dao duzniku. Ovaj postupak se mogao pokrenuti u ogranicenom roku po zakljucenju stipulacije. U Justinijanovom pravu taj rok je 2 godine. Postupak se sastoji u tome sto je duznik pred nadleznim magistratom izjavio da novae nije dobio. Ako je poverilae dokazao da su duznikovi navodi netacni, duznik je bio osuden in duplum. Justinijan je najzad propisao da je poverilae koji ima pisanu ispravu 0 izvrsenoj stipulaciji u kojoj nije naveden pravni osnov obaveze, uvek obavezan dokazati njegovo postojanje. Time je duznik osloboden brige da na vreme upotrebi exceptio ili querela non numeratae pecuniae a stipulacija prakticno prestala da bude apstrakna i postala kauzalna obaveza. 5. Tuibe. - Poverilae je za zastitu svoga potrazivanja iz stipulacije imao na raspolaganju u starom pravu legis actio sacramento in personam i iudicis postulatio. Od II veka pre n. e. pravi se razlika izmedu stipulatio certa ciji predmet je odredena stvar i stipulatio incerta cij,i tacan predmet (iznos) treba tek sudija da utvrdi, pa je u prvom slucaju poverilae imao na raspolaganju legis actio per condictionem. U klasicnom pravu kod stipulatio certa upotrebljava se actio certae creditae pecuniae (za novae) i actio certae rei (za stvar), koja je u Justinijanovom pravu nazivana condictio triticaria. Kod stipulatio incerta upotrebljavala se actio ex stipulatu.
b. -
Ostali verbalni kontrakti
Za razliku od stipulacije, ostali verbalni kontrakti nisu bili sarno apstrakne forme, nego kontrakti sa odredenom saddinom, a mogli su se zakljuciti sarno izmedu odredenih stranaka i uz upotrebu posebnih svecanih reeL 1. - Predijatura. - Predijatura je kontrakt kojim se jemae (praes, praedes) obavezuje prema ddavnom magistratu, bilo u toku postupka legisactio sacramento, bilo povodom nekog ugovora sklopljenog sa ddavom. Zakljucivan je pitanjem »praes es?(( i odgovorom »praes sum((. Praes nije bio subsidijerni ni akeesorni nego samostalni duznik: u slucaju neizvrsenja obaveze za koju je dato jemstvo nije mogao biti tuzen glavni duznik (manceps), nego sarno jemae (praes). U cemu se sastojala njegova odgovornost i na koji nacin je ostvarivana nije nam poznato. U Justinijanovom pravu se viSe ne pominje. 2. - Dotis dictio. - Dotis dictio je ugovor 0 mirazu, zakljucen svecanom izjavom datom buducem muzu. Ne znamo tacno reci koje su pri tom upotrcbljavane - verovatno: »in dotem tibi dico(( (obavezujem se da cu ti dati miraz). Ugovor je mogao biti zakljucen sarno izmedu mladozenje s jedne i mlade ili nekog njenog pretka po ocevoj liniji Hi njenog duznika s druge strane. Ovakav nacin zakljucivanja miraza bio je u upotrebi sve do pocetka )I veka n.e. kada je ustanovljen pactum do tis. 245
-
3. Iusiurandum liberti. - Iusiurandum Liberti je kontrakt kojim se rob prilikom oslobodenja obavezivao svom gospodaru da ce mu svake godine raditi izvestan broj dana besplatno. On je poznat i starom pravu, ali je veliki znaeaj dobio tek u periodu prineipata, kada je bila masovna pojava oslobodenja robova i njihovo prevodenje u polozaj koji se doenije pretvorio u kolonat. Tada je pored radnih dana (operae) obuhvatao i druge einidbe i davanja. Zakljueivan je na taj naCin sto se rob pre oslobodenja obavezivao uz religijski eeremonijal zakletve. Ova zakletva nije imala pravni znaeaj (jer rob ne moze zakljuCiti ugovor sa svojim gospodarom), aU je njeno postovanje pribavljao autoritet religije. U Cieeronovo vreme nepostovanje ove zakletve je bilo razlog za opozivanje oslobodenja. Doenije je, izgleda, bilo uobieajeno da patron i oslobodenik odmah po oslobodenju ili zakljuee stipulaciju ili oslobodenik ponovi zakletvu (iusiurandum) koja je sada, posto ju je po!ozio kao slobodan eovek, radala pravo za gospodara da zbog neispunjena zakletve opozove oslobodenje. 4. - Adstipulatio. - Jos od vremena republike postojala je praksa da duznik, pored toga sto stipulacijom obeca nesto poverioeu, obeca to isto jos jednom lieu (adstipulatoru) da bi ono, ako je glavni poverilae odsutan ili umro, moglo naplatiti potrazivanje. To se radilo stipulacijom' (otuda naziv adstipuLatio) odmah po zakljueenju stipulacije sa glavnim duznikom i to na taj naCin sto je stipulator postavljao duzniku pitanje: »idem mihi dare spondes«, a duznik odgovarao: »spondeo«. Us!ed toga je nastajao sledeCi odnos: adstipulirana obligacija je samostalna obligacija, koja rac1a ista prava i obavcze kao i glavna - adstipulator ima ista prava i obaveze kao i poverilae (moze naplatiti dug, tuziti duznika, otpisati dug itd.), ali je duznik obavezan sarno jednom od njih platiti, jer su prava adstipulatora akcesorna, zavisna od prava glavnog poverioca. Zbog akcesornosti, adstipulator nije smeo uCiniti niSta protiv interesa glavnog poverioca, pod pretnjom osude na naknadu stete. Iz istih razloga adstipuLatio se gasi ako su se, ma iz kojih razloga, prava glavnog poverioca ugasila. Ali ako glavni poverilac. umre, adstipulatorova prava se ne gase. Iz toga se razvila praksa da se adstipuLatio upotrebljava da bi se postigla dejstva stipulacije u korist naslednika (duznik se obavezuje stipulatoru da ce dati ili ueiniti nesto njegovim nas!ednicima) koja je po klasienom pravu bila nevaljana. U Gajusovo vreme adstipuLatio se upotrebljavao uglavnom jos sarno u ove svrhe, a odnosi izmedll stipulatora i adstiplllatora su tretirani kao mandatum. Posto je Justinijan proglasio punovaznom svaku stipulaciju u korist naslednika, adstipuLatio je sasvim iSeezao.
4. - LITERALNI KONTRAKTI Litcra!ni
1
kontrakti
se zakljueuju
u pismenoj
formi
-
pismeno
je
kod
lljih formalni zahtev za nastajanje kontrakta. Ono ima kod njih isti znaeaj kao izgovaranje sveeanih reei kod stipulacije: dok se pismeno ne saeini, nema ugovora, iako Sll se stranke sporazumele 0 svim njegovim elementima. Iz nekih razloga Rimljani nisu mnogo upotrebljavali pismeno zakljuCivanje kontrakta, nego su se radijc sluzili stipula~ijom. ledini literalni kontrakt koji je poznavalo rimsko pravo, bio je expensilatio (nomen transcripticium) koji je bio zakljueivan sarno .tf nekim specijalnim slueajevima i koji je relativno 246
j
ranD izasao iz upotrebe. Siroku primenu, medutim, literalni kontrakti su imali u grckom pravu odakle su, tek u Justinijanovo doba, prodrla u rimsko pravo dva literalna kontrakta: chirographum i syngraphae.
a.
-
Expensilatio (nomen transcripticium)
U periodu uspona i procvata rimske ddave, bila je praksa svakog urednog paterfamilijasa da vodi svoje blagajnicke knjige, a medu njima narocito tzv. adversaria Hi ephemeria (u koju je upisivao svakodnevno svoje primitke i izdatke) i codex accepti et expensi (u koju je na kraju svakog meseca prenosio iz adversaria preCiscene rezultate svog mesecnog finansijskog poslovanja). Kao sto i naziv knjige kaze, ona je imala posebnu kolonu za izdatke (expensa), a posebnu za primitke (accept a). Ako je uz upis na strani izdataka bio naznacen i osnov upisa (npr. »Titio datum centum ex nlutuo = »Ticiju dato sto asa po osnovu zajma«), upis nije stvarao novi kontrakt, nego je mogao sluziti sarno kao dokazno sredstvo. U tom slucaju duznik je obavezan ne zato sto je upisana suma u knjigu, nego na osnovu kontrakta koji je pre toga bio zakljucen. Ali ako je na strani izdataka u knjizi bio izvrsen apstrakni upis, bez navodenja osnova i ako su pri tom upotrebljene specijalno za to predvidene reci sa magijskim dej,stvom iz njega se radao novi literalni kontrakt koji se nazivao expensilatio. Prema tome, expensilatio je kontrakt koji je nastajao na taj nacin sto je poverilac upisivao u svoju racunsku knjigu ime duznika i iznos duga upotrebljavajuci pri tom posebne formule. Upisivanje je tu forma, bez Cijeg ispunjenja nema kontrakta. Kao kod stipulacije izgovaranje svecanih reci, kod expensilatio upisivanje u knjigu ima apstraktno dejstvo: obligacija nastaje neopozivo bez obzira na postojanje i valjanost osnova upisa. Tuzba koja je poveriocu iz ovakvog kontrakta stajala na raspolaganju zvala se actio certae creditae pecuniae. Na prvi pogled izgleda neshvatljivo da sarno upis u poveriocevu knjigu, i to izvrsen jednostrano sarno od poverioca, moze roditi za duznika apstraktnu obavezu da plati ono sto je u knjizi upisano. Medutim, ako se dublje sagledaju uslovi u kojima je expensilatio kao kontrakt nastao, stvar postaje potpuno razumljiva. Expensilatio je vrlo stari kontrakt, nastao, kao i stipulatio, u prvim vekovima rimske istorije. On je nastao iz jednog verovanja. koje se srece kod svih naroda na tom stupnju razvitka i Ciji tragovi se i danas nalaze u raznim obicajima, da izvesne reCi ili izvesni znakovi napisani pod odredenim uslovirna imaju magijsko dejstvo. U Rimu je jedno od takvih verovanja bilo devotio. Nairne, verovalo se da izvesne reci napisane, u pocetku na olovnim plocicama a kasnije i na drvenim Hi papirusu, prisiljavaju bogove da delaju u odredenom pravcu. Zato ako poverilac upotrebljavajuCi reci devocija, napiSe ime svog duznika i iznos njegovog duga, bogovi ce se osvetiti duzniku i njegovoj porodici ako on dug ne plati. Ali da bi se takvo dejstvo postiglo, treba pisac devocije da ima pravo da zahteva od duznika ono sto je upisao, da je njegov
zahtev
-
osnovan
i pravican.
.Jer ukoliko
to nije
slucaj
-
a bogovi
sve
znaju onda devocija dobija povratno dejstvo, navlaci istu vrstu osvete bogova na njenog pisca. Tako devotio ima os trice na dva kraja, koje kod Ijudi koji duboko veruju u moc bogova i u magijsko dejstvo reci, kao Rim247
Ijal1i u prvim vekovima njihove istorije, predstavljaju mocno sredstvo za uspostavljanje i oddavanje postenog odnosa izmedu stranaka.1 Poverilac se morao dobro razmisliti pre nego sto izvrsi upis duznikovog imena i sume duga u svoje knjige upotrebljavajuCi reci devocija, jer ako pogresi, ako upiSe nesto nasta nema pravo, navnCi ce na sebe gnev bogova cega se svako dobro cuvao. Duznik pak, koji zna da je za njegov dug saCinjen devotio, nastojace svim silama da isplati dug da bi se oslobodio osvete bogova koju on izaziva. Ostaci verovanja slicnih devociju mogu se naCi, mozda i danas ali do nedavno sigurno, i kod nas. To je, na primer, prokletstvo: »Neka te bog ubije« Hi »grom te spalio«. Mi to upotrebljavamo obicno kao frazu koja odrazava nase momentalno raspolozenje, ne pridajuCi nikakav znacaj njenoj saddini. Ali ce se naCi stari ljudi koji ce se dobro razmisliti pre i posle upotrebe ovih fraza, jer veruju u mogucnost njihovog bukvalnog ostvarenja. IIi »zapis« koji deci obese oko vrata kao »amajliju« itd.
-
Expensilatio je mogao biti u punoj upotrebi sarno do vremena dok je takvo verovanje postojalo. Kad je ovo verovanje pocelo slabiti moguce je da su zloupotrebe bile svedene na najmanju mogucu meru zahvaljujuCi tome sto su, kako to neki autori objasnjavaju: porodicne poslovne knjige davale i naslednicima uvid u porodicna prava i obaveze, pa je bilo tesko pretpostaviti da ce ih pater familias svesno falsifikovati, sto je duznik, u slucaju spora, mogao upotrebiti exceptio doli, i sto su Rimljani imali veliko postovanje prema principu postenog odnosa u obligacionom odnosu. Ipak su, kao i kod stipulacije, slucajevi izigravanja i zloupotrebe postali vrlo cesti. Zbog toga je poverilac, pored upisa u knjige poceo sve cesce traziti, a kasnije i morao imati, pismenu izjavu duznika 0 predmetu obligacije koji je primio od poverioca i 0 uslovima vracanja. Ta pisana izjava je trebalo, u slucaju spora, da dokaze postojanje i saddinu obligacije. Ona je bila sarno dokaz, a obligacija je nastajala, pravo na tuzbu se radalo, sarno formalnim upisom obligacije u poveriocevu knjigu uz upotrebu starih magijskih reci. Ovakav postupak je bio dosta komplikovan, pa je expensilatio bio sve manje praktikovan. U Gajusovo vreme je, izgleda, bio vrIo malo upotrebljavan. Dosta dugo se, izgleda, zadriao u bankarskom poslovanju. Kad je sasvim prestao da bude upotrebljavan testo je utvrditi. U postklasicnom pravu bio je potpuno zamenjen grckim literalnim kontraktima chirographa i syngraphae.
b. - Chirographumi syngraphae Expencilatio je bio jedini Jiteralni kontrakt koji je poznavao rimsko pravo. Medutim, u istocnim provincijama bila se rasirila upotreba dva literalna kontrakta grckog prava: chirographum (hirografa) i syngrapha (singrafa). Gajus podvlaci da su se takvim literalnim kontraktima sluzHi sarno peregrini. Chirographum je pismeno u kome duznik, u formi pisma, izjavljuje da priznaje da je duzan poveriocu nesto dati Hi uciniti. Ovu izjavu ne mora napisati sam duznik, ali je mora svojerucno potpisati. SYl1grapha je pismeno koje je sastavljao obicno bankar Hi notarius pred svedocima u kome se u formi zapisnika (u trecem lieu) konstatuje da je X. Y. duzan dati Hi uciniti nesto Y. Z. Na kraju su petati i potpisi stranaka i svedoka. Pismeno je po248
veravana na euvanje jednam ad svedaka, kaji je bia abavezan da ga u slueaju spara prezentira sudu. Syngraphae rada apstraktne abaveze duznika: abaveza se rada ad mamenta sastavljanja pismena i sarna na asnavu njega, bez abzira na asnav duga. Duznik je abavezan da plati eim je pismena sastavljena, bez abzira da li se ispunia asnov njegave abaveze. Zata su ave farme, ista kaa i stipulacija na Zapc>.du, kariscene za zakljueivanje najrazlicitih pas lava i izigravanje raznih zabrana (npr. visine interesne stape). Kada je posle Karakaline konstitucije od 212. god. rimska pravo pros ireno na sve peregrine chirographum i syngraphae su se spojile sa stipulacijom i postale instrumentum stipulationis. Nairne, pri njihovom sastavljanju unesena je klauzula da je obligacija a kajaj je tu rec nastala stipulacijam. ad tada ani prate istariju stipulacije, odnasna imaju zajednieku istariju sa njam. U pastklasienam pravu se i na njih magI a primeniti querela non numeratae pecuniae pa su izgubile svoje apstraktna dejstva. U Justinijanavam pravu im se u jednam slueaju priznaje apstrakna dejstva, tj. duznik ce marati platiti dug bez abzira da li je ispunjena causa aka su chirographum ili syngraphae farmulisane apstrakna (bez navadenja asnava), a duznik ne iskoristi dvameseeni rak za querela non numeratae pecuniae. 5. - REALNI KONTRAKTI Pa shvatanju Ilsvojenam u Justinijanavaj kadifikaciji, realni kantrakti se zakljueuju na taj naein sta jedna stranka da iIi ueini drugaj stranci nesta, a ona se abaveze da vrati istu ili drugu stvar, ili prativCinidbu. Prema tame predaja stvari je avde farmalni uslav za nastanak kantrakta (re contrahitur obligatio): sve datle dak jedna ad stranaka ne izvrsi svaju einidbu, nema kantrakta, bez abzira sta su se stranke sparazumele a svim elementima kantrakta. Prema tame i realni kantrakti su farmalni kantrakti, jer za njihav pastanak nije davaljna prasta saglasnast valja. Sarna ani za razliku ad neksuma, stipulacije i literalnih kantrakta, nisu svecani - davaljna je prasta predaja stvari bez izgavaranja farmula i svecanih gestava. Sporazumi stranaka su avde sarna pactum de contrahendo (nczasticeni sparazum a tame da se zakljuci ugovar), prema tanie pravna neabavezni za stranke dak se predaja ne izvrsi. U Gajusova vreme realni kantrakti su shvatani znatna uze: ani nastaju sarna u anim slucajevima u kajima se predajam stvari prenasi svajina na drugu stranku, a ana se abavezuje da tu stvar vrati paveriacu. Iz tih razlaga Gajus medu realne kantrakte ubraja sarna mutuum (zajam) iaka su i astali kantrakti, kaji su docnije svrstani u realne (commodatum, depositum), bili poznati u njegova vreme i cak bili dabili, pored pretarske zastite, i tuzbe in ius conceptae
-
znaei bili su usli u ius civile. Medutim.
Gajus
ne paminje
medu realnim kantraktima ni fiduciju iaka je ana bila realni kantrakt pri kame se prenasila svajina. Verovatna je ta zata sta je u njegava vreme fiducija uglavnom upatrebljavana uz mancipaciju, pa se zapaza viSe kaa pactum nega kaa samostalni punavazni kantrakt. Osim taga, fiducija kaa zaloga je u praksi bila vec tada sve viSe potiskivana pignusam. 249
U kasnom klasicnom i postklasicnom pravu medu realne kontrakte uvrscena su jos tri: commodatum, depositum i pignus. Time je, pojam realnih kontrakta prosiren, jer se kod ova tri kontrakta ne prenosi svojina, nego kod prva dva samo detencija a kod treceg drZavina. Zajednicko im je sa mutuumom sto se zakljucuju predajom stvari. Za pojam realnih kontrakta nije viSe vazan prenos svojine, nego samo predaja stvari. Ovakvo shvatanje je preslo i u Justinijanovo pravo. Zato ono poznaje cetiri realna kontrakta: mutuum (zajam), commodatum (posluga), depositum (ostava) i pignus (zaloga). Fiduciju ne pominje ni Justinijanovo pravo, jer je ona bila vec sasvim iscezla iz upotrebe. Zato cemo govoriti prvo 0 fiduciji a zatim 0 cetiri realna kontrakta Justinijanovog prava. Kasni vizantijski i srednjovekovni komentatori Justinijanovog prava dodali su im i grupu bezimenih kontrakta (anon i1110nsynaIagl11a) koji se takode zakljucuju reo Oni su nazivani, za razliku od ostalih realnih kontrakta, »realni bezimeni« kontrakti. Posto ni klasicno ni Justinijanovo pravo nisu bezimene kontrakte svrstavali medu realne, to mi o njima necemo govoriti na ovom mestu.
a.
-
Fiducia
Rimljani vrlo dugo nisu shvatili svojinu kao pravo koje se moze odvojiti od drZanja stvari. Narocito nisu shvatili mogucnost da neko s pravom koristi neku stvar ili cini akte upravljanja prema njoj, a nije njen sopstvenik. Iz tih razloga u starom pravu uvek kada je trebalo omoguCiti nekom da se koristi tudom stvari Hi da upravlja tudom irnovinorn, prenosena je svojina na njega (tutor je postajao sopstvenik pupiline irnovine, zato je vrsen mancipatio familiae itd.). Tako isto ako je neko hteo da d& neku stvar na poslugu, cuvanje ili u zalogu, morao je preneti svojinu i to u formi u kojoj se svojina na toj stvari mogla prenositi (za res mancipi mancipacija i in iure cessio, za res nec l1lancipi i tradioija). Tom prilikorn pribavilac se obavezivao prenosiocu da ce mu stvar, po ispunjenju uslova ili isteku roka, vratiti u svojinu. Takvo prenosenje svojine uz obavezu pribavioca da je kasnije vrati, nazivalo se fiducia. Svoje ime fiducia je dobila otuda sto u prvo vreme obaveza na vracanje stvari nije radala obligacioni odnos je pocivala na moralnim norrnama
-
-
nije bila pravorn zasticena na gradanskoj savesti (fides).
nego Zato
fiducia nije bila pravna ustanova. Tada je ona zakljucivana sarno izrnedu pdjatelja (fiducia cum amico contracta). Njena prirnena se, medutim, brzo rasirila i na druge ljude, pa i na odnose izrnedu poverioca i duznika (fiducia cum creditore contracta). Tada su trazeni putevi da se pribaviocevoj obavezi pribavi sankcija. Prvi korak u torn pravcu uCinjen je ustanovorn usureceptio fiduciae - propisano je da ce fidllcijarni prenosilac. ako ma na koji nacin dode do drZavine prenete stvari, postati njen sopstvenik jednogodiSnjim odrzajem, bez obzira 0 kakvoj se stvari radi i bcz obzira na iustus titt/Ius i bona fides. Dalji razvitak zastite fiducije je sporan. Izvesno je da je od Ciceronovog vrernena bila zasticena samostalnorn tuzbom i time postala samostalni kontrakt. Fiducia je imala vrIo siroku prirnenu u raznim granama prava i, rnada nije bila apstraktan pravni posao stricti iuris kao stiplllacija, pruzala je mogucnost da se u njenoj formi svrSe mnogi razliciti poslovi. Zato je neki pisci 250
nazivaju "formom za zakljllccnje kontrakta«, izjednacujllCi je u tom pogledu sa stipulacijom. Narocito su pomoeu fiducije svrsavani poslovi posluge, zaloge i depozita, pre nego sto su oni postali samostalni kontrakti. ana je imala sirokll primenu i van obligacionog prava: II stvarnom pravu kao najstariji oblik zaloge: II naslednom pravu kao mancipatio familae; II porodicnom pravu: pri emancipaciji, pri adopciji, oslobodenju zene od tutorstva agnata (coemptio fiduciaria), pri razvodu braka. U klasicnom pravu fiducija je bila podvrgnuta sledeCim pravilima: 1i,
-
Fiducija
se zakljucivala
na taj nacin
sto je jedna
stranka
(fiduci-
jant) davala drugoj stranci (fiducijaru) neku stvar, a ona se obavezivala da je po isteku roka ili ispunjevju uslova vrati. ana je, dakle, prenos svojine pod uslovom da se ta svojina kasnjje vrati prenosiocll. Posto je uslov za nastanak obaveze iz fiducije predaja stvan, ona je realni kontrakt. Fiducijarni prenos svojine mogao se izvrsiti sarno putem mancipatio i in iure cessio, a ne putem traditio. Fiducijarna klauzula je ugovarana prostim sporazumom. 2-k - Iz fiducije se rada u momentu zakljucenja sarno jedna obaveza za fiducijara da po proteku roka, odnosno ispunjenju uslova, vrati fiducijantu'.:stvar. On je duzan da vrati istu stvar. Zato je nije smeootuditi!pre ispunjenja uslova odnosno proteka roka, niti je ostaviti nekome testamentom, a u meduvremenu ju je morae cuvati kao i svoje stvari. Ako se radi 0 fidllcia cum aeditore, poverilac je, po istekll roka za isplatu duga, mogao prodati stvar, ali posta je fiducija kontrakt bonae fidei i posta se fiducijar obavezao nad savesno poslovanje, bio je duzan da prethodno obavesti fiducijanta. Ukoliko proda stvar radi naplate, duzan je da viSak cene, preostao od naplate duga, vrati fudicijantu. Pri vraeanju nije duzan vratiti plodove stvari koje je II meduvremenu ubrao. Medutim, u toku trajanja obligacionog odnosa mogla je nastati i za fiducijanta obaveza prema fiducijaru da mu naknadi nuzne troskove oko izddavanja stvari IIi naknadi stetu koju mu je nekom svojom doloznom radnjom pricinio. Zato je fiducija contractus bilateralis inaequalis i, kao i svi ovakvi kontrakti zastieena je sa dye tuzbe: actio fiduciae directa, kojom je fiducijant mogao traziti od fiducijara da mu vrati stvar, da prenese na njega svojinu, i actio fiduciae contraria, kojom se koristio fiducijar za naplatu svojih eventualnih potrazivanja prema fiducijantu. Osuda po tuzbi actio fiduciae directa povlaCila je sa sobom infamiju, jer je fiducia bio kontrakt koji je poCivao na specijalnom poverenju. U Justinijanovom pravu fiducija se ne pominje. ana .ie tada bila vee davno iScezla iz upotrebe. Ali kada, to je dosta tesko llstanoviti. U porodicnom pravu se rano prestala upotrebljavati, posta su poslovi 11kojima je ana upotrebljavana dobili novi znacaj i nove oblike vee u klasicnom pravu. Takode se fiducija prestala upotrebljavati i u naslednom pravu, jer se testament pravio u drugoj formi. Fiducia cum creditore se zaddala duze. Pominje se kod Modestina, u Alarikovom Brevijaru i nekim drugim tekstovima IV i V veka, ali nije sigurno da je znacenje ove reci ostalo isto.
-
b. - Mutuum (zajam) 1. - Istorija. - Struktura rimskog drustva je vrIo rano plebejce ucinila zavisnim od milosti patricija, jer im mali herediwn, bez prava na iskoriseavanje suma i pasnjaka iz ager gentilicius i bez moguenosti najamnog rada, 251
nije omogucavao zivot ni u normalno vreme, a pogotoVtl u vreme ratova, u kojima su ucestvovali 0 svom trosku. Zato zajam spada medu najstarije pravne poslove rimskog prava. Vec Zakon dvanaest tabliea propisuje visinu interesne stope i sadrii nekoliko odredaba koje ga regulistl. Tada se on zakljuCivao u formi nexum, sponsio i expensilario, obavezno je sadriao u sebi pravo naplate interesa, davao pravo na tuzbu i dovodio do teskih posledica po duznika (manus inieclio). O.-akav zajam se nazivao fen us. Paralelno sa ovakvim zajmcm bio je u upotrebi vrlo ranD i zajam izmedu prijatelja, suseda i clanova istog gensa. Takav zajam se nazivao mutuum. Za razliku od fenusa, mutuum se zasnivao na susedskom, prijateljskom Hi gradanskom poverenju - bona fides, - a ne na :eravnim propisima. Zato je bio moralna obaveza i nije davao pravo na tuzbu. On je -bio prijateljska usluga pa zato ne sarno da nije davao pravo na interes, nego je bilo ponizavajuce, necasno, za poverioea da ga naplati. Mutuum je bio daleko povoljniji od drugih oblika zajma, jer je zakljuCivan jednostavno, prostom predajom stvari, bez iCijeg prisustva i bez upotrebe svecanih formula. Zato je bio u vrJo sirokoj primeni - uvek onda kada je poverilae imao dovoljno razloga da veruje da do spora nece doci ida, prema tome, ne mora sebi obezbediti pravo na tuzbu. Dugo i u velikom broju slucajeva ovakva ocekivanja poverioea su se i ostvarila. Medutim, vec sa prvim 5irenjima driave u prvim vekovima republike, pocelo se sve ce5ce desa. vati da ocekivanja .poverioea budu izneverena, da duznik, iako je primio zajam kao prijateljsku uslugu i za njegovo vracanje angazovao svoju fides, izbegava vracanje zajma. Sa druge strane sve razvijenija robno-novcana privreda zahtevala je da se nadu forme za zakljucenje zajma izmedu poslovnih ljudi koje bi bile jednostavnije i ne apstraktnog dejstva kao 5to je to bio stipulatio i expensilatio, koji tadanjem poslovnom svetu apsolutno nisu od. govarali. Zato se poceo traziti nacin da se zastiti mutuum, da se obezbedi pravo na tuzbu iz njega, i time, sa jedne strane, zastiti poverilae Cije je poverenje u fides duznika iznevereno, a sa druge strane omoguCi siroka primena ovog oblika zajma i u poslovnom svetu. Izlaz je naden tl ideji 0 pravno neosnovanom obogacenju, cija posledica je bio legis actio per condictionem. Nairne, posta mutuum, nije priznavan za pravni posao, smatralo se da se one sto je duznik dobio od poverioea na osnovu njega. kod njega nalazi bez pravnog osnova, pa prema tome treba da ga vrati poverioeu. Ako duznik to ne uradi poverilae nije mogao upotrebiti rei vindicatio i traziti stvar nazad, najce5ce zato 5tO se radilo 0 noveu i potro5nim stvarima koje je duznik vec potrosio, ali i zato 5tO je traditio imao apstraktno dejstvo prenosio je svojinu i kad je osnov prenosa bio nevaJjan. Jedino 5tO je poverilae mogao. to je da upotrebi condictio tj. pokrene legis acLio per condictionem i putem izdejstvovane presude dove de takvog duznika u polozaj duznika iz stipulacije i ekspensilacije, koji ga obavezuje na placanje interesa i dovodi pod manus iniectio. Pravo poverioea da pokrene postupak nije se, dakle, osnivalo na zakljucenom ugovoru 0 zajmu, niti je bio upravljeno na to da prnsili duznika da ispuni oba. vezu koju je tim ugovorom primio. Ono se zasnivalo na shvatanju da mutuum nije valjan pravni posao, pa da se, prema tome, ono 5tO je na osnovu njega dato kod duznika nalazi bez pravnog osnova, da se on time obogatio bez pravnog osnova. Zato je condicticrbio upravljen sarno na vracanje onolike su-
-
252
me novea za koju se duznik »obogatio« zajmom tj. koja je kao tuda usIa u imovinu duznika. Prema tome, ako je npr. duznik uzeo novae na zajam (mutuum), pa mu je propao pre nego sto ga je upotrebio (nije se »obogatio«, nije usao u imovinu duznika) nece biti duzan da vrati ni novae ni interes. Iako je njegova zastita shvacena na ovaj naCin, iako jos nije smatran kontraktom, nego paktom koji prenosi svojinu (actum re), mutuum je sada dobio potpunu zastitu i potpunu snagu kontrakta. ad tada imamo paralelno dye ustanove zajma: 1* tenus - kontrakt koji se zakljuel1je u formi stipulacije, neksl1ma i ekspensilacije, povlaei pravo na naplatu interesa, zasticen je tuzbom upravljenom na ispunjenje obligacionog odnosa i pristupaean je sarno onima koji imaju commercium; 2* mutuum koji je zakljuCivan predajom stvari, nije davao pravo-..na interes, bio je 11osnovi besplatan i bio je pristl1paean svakome, pa i peregrinima. Mutuum je imao velika preimucstva nad fenusom. On nije zahtevao sveeanu formu kao nexum i stipulatio, nego je mogao biti zakljuee.n svuda i u svako doba i to prostom predajom stvari. On je, pored toga, obezbedivao duznika od prevare, jer nije bio apstraktna obaveza: obligacioni odnos je nastajao samo onda kada je novae zaista i bio predat duzniku, sto je poverilae, u slueaju spora, morao i dokazati. Ova i druga preimucstva koja je imao mutuum, doprinela su da se on naglo skio i potiskivao tenus. Zato su pravnici poeeli priznavati pravni znaeaj sporazumima zakljueenim uz predaju stvari, pa se vrlo ranD proees zavrsio time sto je mutuum dobio posebnu formulu, a time i tuzbu u pretorovom albumu i time definitivno postao poseban realni kontrakt. Jedanput priznat za kontrakt, mutuum je primenjivan u skoro neizmenjenom obliku sve do kraja rimske imperije. 2. - Elementi. - Klasieni pravnici su definisali mutuum kao realni kontrakt kojim jedna stranka daje u svojinu drugoj stranci bes,platno izvesnu kolieinu zamenljivih stvari, a ona se obavezuje da ce u odredenom roku vratiti poverioeu istu kolieinu iste vrste stvari. Iz ove definicije izlazi da je mutuum u rimskom .pravu bio regulisan na sledeCi naCin: a. - Da mutuum nastane potrebna je Ipredaja stvari u svojinu duznika. Prema tome, kao zajmodavae se moze pojaviti sarno sopstvenik stvari. Predaja stvari od nesopstvenika ne rada mutuum eak i ako su obe stranke savesne, tj. ako veruju da je zajmodavae sopstvenik stvari koju daje zajmoprimeu. Zato se povracaj takve stvari mogao traziti ne po osnovu mutuuma, nego po osnovu pravno neosnovanog obogacenja. Nece postojati mutuum ni onda ako je stvar predata sarno u pritezanje (detentio). Tada ce nastati commodatum, depositum, locatio conductio Hi s1. Za predaju je dovoljna prosta tradicija u svim njenim varijantama, jer stvari koje mogu biti predmet zajma spadaju u res nec mancipi. U poeetku se trazilo prisustvo stranaka i neposredna predaja stvari; doenije se mogla izvrsiti Hi primiti i ipreko posred. nika (mandatara, najeesce bankara). Da bi iz predaje stvari nastao mutuum, potrebno je da je ona izvrsena uz sporazum da duznik vrati istu kolieinu i istu vrstu stvari. Non satis autem est dantis esse nummos et tieri accipientis, ut obligatio nascatur sed etiam hoc animo dari et accipi ut obligatio constituatur (za nastanak obligacionog odnosa nije dovoljno da se novae da i da ga duznik primi, nego je potrebno da je dat sa namerom da se ustanovi obligacioni odnos) kaze Paulus (D, 44, 7, 3, 1). 253
b. - Predmet mutuuma mogu biti sarno res quae pondere, numero mensurave consistunt a to su npr. novae, zito, ulje, plodovi itd. Mogle su predmet zajma biti i druge stvari, ako se duznik obavezao na vracanje ne iste stvari nego iste koliCine iste vrste stvari, ako su ih, dakle, stranke u svom kontraktu smatrale kao zamenljive stvari. e. - Stranke mogu biti sva liea koja imaju poslovnu sposobnost. Izuzetno, od druge polovine I veka n.e., po jednoj senatskoj odluci (5. C. Macedonianum), za davanje zajma licima alieni iuris trazila se saglasnost paterfamilijasa. Svetonije prica da je povod ove odluke bio jedan dogadaj koji je uzbudio svet: neki filius po imenu Mecedo (otuda naziv odluke), koji je bio prezaduzen, a nije imao svoje imovine, ubio je svoga paterfamilijasa, da bi ga nasledio i isplatio poverioee koji su ga pritiskivali. Zajam zakljucen protivno ovoj senatskoj odluei radao je obligatio naturalis. Poverilae ga ne moze prisiliti na isplatu, jer ce mu pretor uskratiti tuzbu, Hi ce u formulu staviti (on a ne duznik) exceptio. 5. C. Macedoniani. Ali ako duznik plati takav dug, Hi ga prizna kad postane sui iuris, smatra se da je ispunio obavezu pa ne moze traziti povracaj datoga. Na osnovu njega poverilae ne d. - Mutuum je u principu besplatan. moze traziti kamate ni iSta viSe od onog 5tO je dao. Kamata se mogla ugovoriti sarno posebnom stipulacijom (stipulatio usurarum), a ne dodatnim paktom. Medutim, vec u klasicnom pravu se mogao paktom ugovoriti interes, ako se radilo 0 specijalnom pomorskom zajmu (fenus nauticum). Doenije je to bilo moguce u svim slucajevima nenovcanog zajma a Justinijan je to dozvolio i za novcani zajam uzet od bankara. 3. - Prava i duinosti stranaka. - Mutuum je cist jednostrani kontrakt (contractus unilaterali's), jer u momentu zakljucenja kontrakta nastaje sarno jedna obaveza: za duznika da plati dug, tj. da vrati istu kolicinu ist." vrste primljenih stvari; i jedno pravo: za poverioea da trazi isplatu. Poverilae ni u momentu zakljucenja, niti u toku trajanja obligacionog odnosa ne moze imati nikakve obaveze prema duzniku. Duznikova obaveza se sastoji sarno u tome da vrati 0 roku istu koliCinu iste vrste stvari (tantundem eiusdem generis). Ako poverilae prenese u svojinu duznika stvar, a on se obaveze da vrati poverioeu u svojinu istu stvar, onda je to fiducia, a ne mutuum. Njegova obaveza je stricti iuris, zato poverilae nije od njega mogao traziti niSta viSe i niSta drugo sem onoga 5tO mu je dao. Eventualno ugovoreni interes se morae traziti posebnom tuzbom. Slucajna propast stvari koju je duznik primio, ne oslobada ga obaveze, jer je bio sopstvenik, a po principu res perit domino stetu za slucajnu propast stvari snosi sopstvenik. Za zastitu svoga potrazivanja poverilae je imao na raspolaganju condictio certe creditae pecuniae, ako je predmet zajma bio novae i condictio triticaria, ako je predmet zajma bila neka druga stvar. Condictio triticaria je u Justinijanovom pravu nazivana i condictio certae rei. Pocev5i od principata, praktikovalo se da duznik pri prijemu novea izda poverioeu priznanicu, koja ima dokaznu snagu. Ako je duznik izdao priznanicu ne primivsi novae, imao je na raspolaganju querella (odnosno exceptio) non numerate pecuniae. 4. - Kamatna stopa. - lake je mutuum u nacelu bio besplatan, interes se kroz eelu rimsku istoriju naplaCivao i bio vrlo visok. To se vidi iz cestih 254
zestokih pobuna plebejaea protiv poverilaea, ali i iz relativno cestih nastojanja zakonodavaea da ograniCi kamatnu stopu. Tako vec u Zakonu dvanaest tabliea nalazimo odredbu koja je maksimirala kamatnu stopu na 1/12 (8,33%) na mesee. Istu stopu propisuje i jedan drugi zakon donet sredinom IV veka pre n.e. Jedan plebiscit iz is tog vremena snizio ju je na pola od toga. Jedan zakon donet nekoliko godina doenije zabranio je naplaCivanje in teres a od cives, alSO godina doenije ta zabrana je prosirena i na Latine i Peregrine. Nesumnjivo je da zabrana nije bila postovana od prvih dana, nego je izigravana stipulacijom i ekspensilacijom a kasnije i otvoreno zanemarena. U Ciceronovo vreme dozvoljena je kamata od 1% mesecno. Justinijan ju je maksimirao na 8% godiSnje kod trgovackog zajma, 4% smeju naplaCivati illustres, a usvim ostalim slucajevima moglo se ugovoriti najviSe 6% godiSnje. Osim toga-u-klasicnom pravu je bio zabranjen tzv. anatocizam - naplaCivanje interesa na dospeli i jos neplaceni interes. Neplaceni interes je prestajao teCi Cim dostigne visinu glavnice. Ovu zabranu Justinijan je prosirio na taj naCin sto je propisao da se pri izracunavanju visine interesa usled koje on prestaje teCi ima uracunati i vec placen interes. 5. - Fenus nauticurn. - Posebni propisi vazili su za pomorski kredit (tenus nauticum) koji je za poverioea bio vrlo rizican. Duznik je (obicno kapetan broda koji se zaduzio radi prekomorske trgovine) bio obavezan da vrati pozajmljeni novae sarno ako srecno stigne na drugu obalu ili sa roborn nazad. Ako mu novae ili roba usput propadnu, smatra se da kontrakt ne postoji. Tako je fenus nauticum bio neka vrsta pomorskog osiguranja. Zato je poverilae imao pravo na kamate i bez specijalne stipulacije (dovoljan je pakt) i kamatna stopa nije podlegala nikakvim ogranicenjima. Tek je Justinijan maksimirao stopu na 12% godiSnje.
e. -
Depositum (ostava)
1. - Istorija. - Poveravanje stvari drugome na cuvanje je praksa poznata Rimljanima jos pre Zakona dvanaest tabliea. Zakon je propisivao kaznu in duplum za onoga koji ne vrati stvar primljenu na cuvanje. Ali poveravanje stvari na cuvanje Rimljani nisu tad a smatrali kontraktom, nego su nevracanje stvari primljene na cuvanje smatrali isto kao i Hamurabijev zakonik, kradom. Za zakljuCivanje ovakvog posla upotrebljavane su sve apstraktne forme, a narocito fiducija. Preko fiducije se i doslo do shvatanja da je obaveza na vracanje stvari primljene na cuvanje kontraktnog karaktera. Takav posac ius civile naziva »servandum dare«. Jos u Cicero novo vreme ovakav posac nije smatran samostalnim kontraktom nego je zakljuCivan u formi fiducije. Pretor mu je prvi dao posebno ime depositum i poceo ga stititi svojom actio in factum. U Gajevo vreme depositum je nesumnjivo smatran samostalnim kontraktom, jer on navodi da za njegovu zastitu postoje dva sredstva: pretorska actio in factum i in ius concepta (znaci spada u ius civile) actio depositi. P.rema tome depositum je postao samostalni kontrakt u vremenu izmedu Cieerona i Gaja, i to, verovatno, blize Gajevom vremenu, jer u njegovom vremenu nije jos bila iScezla pretorska zastita in factum, iako je vec postojala posebna tuzba za njega u ius civile. Pretorova actio in factum je 255
nestala ubrzo posle Gaja. Od tad a do Justinijana znacajnije promene.
depositum
nije pretrpeo
-
2. - Prava i obaveze stranaka. U klasicnom pravu depositum je realni kontaM bonae fidei kojim jedna stranka (deponent) poverava drugoj stranci (depozitaru) pokretnu stVar, a ona se obavezuje da je besplatno cuva i na zahtev deponent a vrati. Predmet ostave moze biti sarno pDlqetna stvar. Za cuvanje nepokretne stvari morale su se stranke i dalje sluziti fiducijom. Ona ne mora biti svojina deponenta. On moze ostaviti na cuvanje i tudu stvar. Ali bi bio niStav ugovor ako bi st'/ar bila depozitareva svojina. Pri zakljucenju ostave javlja se obaveza sarno za jednu stranku (depozitara) - da stvar cuva i na zahtev vrati. Depozitar je duzan da vrati istu stvar koju je i primio na cuvanje, cak i ako se radi 0 zamenljivim stvarima. Izuzetno ako su predmet depozita zamenljive stvari, a stranke su ugovorile povracaj ne iste stvari nego iste kolicine iste vrste stvari, postojace tzv. depositum irregulare. Cuvanje stvari je cilj i sustina depozita. Ipak depozitar nije duzan (sem ukoliko se na to specijalno obavezao) da posvecuje cuvanju stvari specijalnu paznju: posta je depositum besplatan pa od cuvanja nije imao nikakve koristi, odgovarao je sarno za dolozno ostecenje stvari. U Justinijanovom pravu odgovarao je i za culpa lata (grubi nehat, koji je izjednacen sa dolusom). Za nehatno cuvanje nije odgovarao. On se moze obavezati da odgovara za culpa levis in concreto (da stvar cuva koliko i svoje stvari. Ali ako se obavezao da cuva kao bonus pater familias (znaci da odgovara za culpa levis in abstracto) onda to nije viSe bio depositum nego mandatum. Depozitar ne sme upotrebljavati stvar, niti koristiti njene plodove. Zato je na prvi zahtev deponenta ili po isteku ugovorenog roka duian vratiti stvar i sve plodove koje je ona za vreme cuvanja imala. Ako je upotrebljava Cini furtum usus (kradu upotrebe), pa je deponent mogao upotrebiti deliktnu actio furti. Deponent je obavezan da naknadi depozitaru sve nuzne i korisne troskove koje je imao oko cuvanja stvari (hrana, spasavanje od propasti, lecenje itd.) i (u Justinijanovom pravu) da mu naknadi svaku stetu koju mu je stvar koja je na cuvanju, priCinila. Pri tome je deponent odgovarao za omllis culpa, jer se depozitum uvek zakljucuje sarno u njegovom interesu. Depositum je besplatan - zato dopozitar nije rnogao traziti i nagradu za cuvanje. Ako je ugovorena nagrada onda to nije depositum nego locatio conductio Hi neki drugi neimenovani kontrakt. 3. - Zastita. - Depositum je contractus bilateralis inaequalis. Zato su strankama stajale na raspolaganju dye naspramne tuzbe. Protiv depozitara koji dolozno nanese stetu stvari Hi plodovima, ili ne vrati slvar na njegov zahtev, deponent je imao na raspolaganju actio depositi directa. Ona je actio bonaee fidei, a osuda po njoj povlacila je infamiju, posta je depositum bio :po saD baziran na specijalnom poverenju stranaka. Za eventualna svoja potrazivanja prema deponentu, depozitar je imao na raspolaganju actio depositi contraria, koja je takode bila bonae fidei ali nije povlacila infamiju. 4. - Kosebni slucajevi depozita. - Neki posebni slucajevi ostave bili su regulisani nesto drugacije od redovnih slucajeva. To su: depositum miserabile, depositum irregulare i sequestratio. 256
a. - Depositum miserabile. - Ako je neko prilikom teskih nepogoda Hi nesreca bio prinuden da ostavi stvar na cuvanje nemajuci vremena ni mogucnosti da bira depozitara, pretor mu je stavljao na raspolaganje tliZbu in duplum, povecavajuCi time odgovornost depozitara. Justinijan je davao actio in duplum same ako depozitar poriee depozit. b. - Depositum irregulare sastoji se u tome sto se depozitaru poverava na cuvanje zal}.1enljiva stvar (npr. zito, vino, ali najcesce novao), a on se obavezuJe aa wati ne istu stvar, nego istu kolicinu iste vrste stvari. Ovakva praksa se pojavila u periodu procvata rimske trgovine kod bankara i sopstvenika javnih skladiSta i bila rasirena naroCito u grckim provincijama. KIasicni pravnici su dugo ovakve kontrakte smatrali za mutuum. Medutim, od njega se depositum irregulare razlikuje po cilju: mutuum je zakljucen u interesu zajmoprimca a depositum irregulare u interesu deponenta. Iz toga proisticu znacajne posledice u pogledu odgovornostl. Tek je Papinijan istakao da se tu radi 0 jednoj vrsti depozita, a Justinijan je njegovo miSljenje prihvatio i razradio. Za razliku od obicnog depozita, depozitar ovde postaje sopstvenik stvari, moze se njom sluziti i otuditi je, a duzan je vratiti istu kolicinu iste vrste stvari. Depositum irregulare je bio vrlo cesto koriscen, naroCito u drugoj polovini repwblike i prvim vekovima principata, jer Rimljani nisu poznavali ugovore 0 stednji, tekucem racunu i javnim skladiStima, pa su te poslove i jos neke druge, obavljali u formi depositum il'reglllarc. c. - Sequestratio postoji onda kada dva Hi viSe lica povere trecem stvar na cuvanje stirn da je on vrati onome od njih koji ispuni uslove. Najcesce se to desava kod opklade i prilikom spora oko svojine stvari. On je bio rano u upotrebi. Za razliku od deposita, predmet sekvestracije moze biti i nepokretna stvar. Osim toga sekvestar se smatra ddaocem i moze'samostalno upotrebljavati sredstva za drZavins>ku zastitu. Najzad, on nije dliZan vratiti stvar na poziv deponenta, nego po ispunjenju uslova. Deponent ,koji je stekao pravo da trazi stvar time sto se l1!slovispunio u njegovl1 korist, imao je na raspolaganju posebnu tuzbu actio depositi sequestraria.
d. -
Commodatum
(ugovor 0 posluzi)
1. - Istorija. - Commodatum je, kao i depositum" ustanova koja je svoje prve dane provela kao nesankcionisana prijateljska usluga bazirana na bona fides. Zatim je dugo tuzba za njega obezbedivana na taj nacin sto je zakljucivan u formi fiducije. Stari pravnici su ga nazivali »intendum dare«. Pretor mu je dao ime commodatum i stitio ga sa actio in factum. Tek Gajus ga pominje kao kontrakt sa posebnom tuzbom actio commodatio Od tada je ostao nepromenjen do kraja rimske istorije. 2. -
Prava i obaveze stranaka.
se satoji u tome sto je jedna na raspolaganje drugoj stranci
stvar na besplatnu dantu istu stvar. 17 Rinrsko privatno
upotrebu, pravo
-
Commodatum je realni kontrakt koji - poslugodavac) stavlja stranka (komodant (komodataru poslugoprimcu) nepotrosnu
-
a ona se obavezuje da po upotrebi
vrati komo257
Osnovni cilj commodatuma je da se poslugoprimcu prijateljski omoguCi upotreba stvari. On ima pravo da je upotrebljava u granicama koje su predvidene ugovorom. Ako nije niSta predvidcno, mora je koristiti prema njenoj obicnoj nameni. Ukoliko je drugacije upo trebJj ava, ili preko ovlascenja, cini furtum usus (»kradu upotrebe«) pa je deliktno odgovoran. Posto se commodatum zakljucuje iskljuCivo u interesu poslugoprimca. on stvar mora euvati kao bonus pater familias, sto znac.i da odgovara za omnis culpa. U klasicnom pravu on je odgovarao i za custodia ali ner za castis maio/'. Commodatum se moze zakljueiti i uz obostranu- kor-ist 1I kom slueaju predstavlja dye uzajamne prijatelj-ske besplatne usluge. To ce, na primer, biti slucaj ako poslugodavac, odlazeCi na duzi put, preda poslugoprimcu stvari na upotrebu radi euvanja. Ovakav ugovor je sliean depozitu, ali se od njega razlikuje po pravu upotrebe koje ima euvar, a i po nekim drugim elementima. Kod ovakve posluge odgovornost poslugoprimca se umanjuje pa on odgovara sarno za culpa levis in concreto, sto znaei da nije obavezan da predmetu obligacijc posvecuje vecu paznju od one koju posvecuje svojim sopstvenim stvarima. Pri zakljueenju commodatum a rada se sarno jedna obaveza - za ko. modatara da vrati stvar. On je duzan da vrati stvar u ugovorenom roku :ili po zavrsenoj upotrebi. Po tome se posluga razlikuje od prekarijuma kod koga je prekarist obavezan vratiti stvar uvek lead je davalac zatrazi, bez obzira da Ii je koriScenje zavrseno Hi ne. Poslugoprimac je obavezan da vrati poslugodavcu istu stvar (in speciae). Zato predmet posluge mogu biti sarno nepotrosne stvari. Izuzetno mogu biti predmet posluge i potrosne stvari ako se daju »ad pompam et ostentationem« Hi »dicis gratia« tj. radi prikazivanja drugima, a ne radi njihove ob:cne upotrebe (na Pl'. daje se suma novca, ili vino, Hi druga sliena roba da bi se drzala u izlogu. U postklasicnom pravu predmet posluge su mogle biti i nepokretne stvari. posiugoprimac je obavezan da stvar vrati u stanju u kome ju je primio sa svim plodovima koje je ona u meduvremenu donela a koji nisu bili predmet njegove upotrebe (na primer, zdrebe od kobile koju je uzeo na upotrebu radi jahanja). On je duzan snositi troskove redovnog izdriavanja stvari u upotrebljivom stanju i preduzimati sve mere za njeno odrzavanje( na primer, hraniti i timariti zivotinju). Troskovi koji prelaze granlce redovnog odrZavanja (na primer, lec.enje zivotinje, popravka kvarova za koje poslugoprimac nije kriv) duzan je snositi poslugodavac. stete nastale zbog prekoraeenja ugovorene Hi normalne upotrebe, duzan je snositi poslugoprimac. Najcesce posluga zavrsava kao jednostrana obaveza poslugoprimca da stvar i plodove vrati i priCinjenu stetu naknadi. Mogla se, medutirn, javiti i obaveza poslugodavca prema poslugoprimcu. To ce bili ako je on imao troskove oko stvari koji ne ulaze u njeno redovno odrlavanje u upotrebljivom stanju (na Pl'. za lecenje bolesnog roba, za izrnenu dolrajalnih delova stvari i s1.). Poslugodavac je duzan naknaditi poslugoprimcu stetu koju mu je pricinio svojom doloznom radnjom (npr. dao mu svesno zarazenog konjakoji mu je zarazio druge konj~. Posto se commudatum zakljucuje iskljucivo u interesu poslugoprimca, poslugodavac ne odgovara za nehatno pricinjenu stetu. 3. - Zastita. - Commodatum je contractus bilateralis inaequalis. Zato je poslugodavac, cije potrazivanje je obavezno nastajalo zakljucenjem ugovora, imao na raspolaganju actio commudati directa. Poslugoprimac je imao na raspolaganju actio commodati contraria za svoja eventualna potrazivanja pre258
ma poslugodavcu. Actio com7nodati directa i contrarfa su tuzbe za .zastitu uzajamnih prava posIugQprimca i poslugodavca. Posta je poslugoprimac samo detentor stvari, on ne moze upotrebiti ni tuzbe ni interdikte protiv treCih lica koja bi mu stvar oduzeia ili ostetila. U 1akvim slucajevima on se morae obratiti za pomoe poslugodavcu. Posto poslugodavac lIe mora biti sopstvenik stvari, jer se u poslugu moze dati i zakupIjeno pa cak i ukradena stvar. Poslugoprimac u takvim slucajevima nema nikakva prava ni obaveze prema viasniku nego same prema poslugodavcu. Jedino je obavezan ,predati mu stvar ako se on njemu obrati svojinskom tuzbam.
---
e. -
Pignus (ugovor 0 zalozi)
1. - Istorija. - Rimski poverioci su nesumnjivo vrio rano trazili obezbedenje svojih potrazivanja i van licnosti duznika. Ali, zbog karaktera prvobitnih obligacija oni su ga trazili prvenstveno u licnoj garanciji drugog gradanina
-
jemstvu.
Kada
je uvedena
praksa
da se za obezbedenje
potrazi-
vanja uzima stvar u zalogu, ne maze se sa sigurnoseu utvrditi. U prvo vreme i dosta dugo to se postizalo fiducijom. U Katonovo vreme vee se pominje pignus kao realno obezbedenje koje se »cesto davalo privremeno u oeekivanju da duznik obezbedi jemca«. Pre tor je u takvom slucaju poceo davati duzniku actio in factum za povraeaj stvari date u zalogu. Medutim, ni Gajus ni drugi klasicni pravnici ne pominju pignus kao realni kontrakt, niti actio pigneraticiae. Zato je verovatno da je klasicno pravo poznavalo za pignus sarno jednu tuzbu - actio in factum, koju je mogao upotrebiti zalogodavac prativ zalogoprimca, i da je tek u Justinijanovom pravu actio pigneraticiae svrstana medu iudicia bonae fidei i ustanovijena actio pigneraticiae contraria. Rec pignus oznacava genusni pojam za zaIozno pravo (pa prema tome obuhvata i fdiucia cum kreditore i hipoteku). Ali u uzem znacenju oznacava ugovor kojim duznik u vee postojecem (ranije nastalorn) obligacionom odnosu (zalozni duznik - zalogodavac) predaje svome poveriocu (zaloznom poveriocu - zalogoprimcu) neku stvar za osiguranje isplate duga, a on se obavezuje da ee mu istu stvar vratiti kad dug bude ispIaeen. Usled ovoga se rada s jedne strane stvarnopravni odnos (zalozno pravo) zaIoznog poverioca prema stvari primljenoj u zalogu, a sa druge strane rada se obligacioni odnos koji nameee posebna prava i obaveze strankama. U tom obligacionom odnosu zalozni poverilac je duznik, a zalozni duznik je poverilac. 2. - Prava i obaveze stranaka. - Predmet zaloge maze biti svaka stvar koja se moze vratiti in specie. Rimsko pravo nije poznavalo davanje u zalogu potrosnih stvari i stirn da poverilac vrati istu kolicinu iste vrste, t"L:V. pignus irregulare. On je tvorevina pandektnog prava. Pod izvesnim uslovima moze se zaloziti i tuda stvar. Zalozni poverilac je duzan zalozenu stvar cuvati kao bonus pater familias, pa odgovara za omni5 culpa, a verovatno i za custodia. On ne sme stvar upotrebijavati, jer tada Cini furtum usus. Duzan je pdbirati plodove stvari i njihovu vrednost uracunavati u isplatu duga. Medutim, u vreme dominata uvedena je praksa da posebnim sporazumom poverilac stekne pravo da stvar upotrebljava i pribira plodove umesto interesa za dug. Takav sporazum se naziva antihreza i sluzio je prikrivanju visine interesne stope. U Justinijanovom pravu se, uvek kada je predmet zaloge stvar koja donosi 17*
259
plodove, pretpostavl.lalo da posto.li antihreza, iako ni.le posebno ugovorena. Antihreza se mogla zakl.luCiti i nezavisno od pignusa. Justini.lan .le takav spo-
razum smatrao samostalnim bezimenim kontraktom i dao (fiU zastitu sa actio in factum. Obaveza na vracan.le stvari nasta.le od momenta kada se ugasila glavna tra~bina. Kra.lem republike se u praksi po.lavio tzv. lex commissoria - sporazum da poverilac zadrli zalozenu stvar mesto isplate. To .le davalo siroke mogucnosti zloupotreba i eksploataci.le. Konstantin .le ovu praksu zabranio. Zalogodavac .le obavezan da naknadi zalogoprimcu sve troskove za adrzavan.le stvari i stetu ko.lu mu .le pricinio svo.lim doloznim i ,kulpoznim radn.lama (npr. time sto .le dao u zalogu bolesnog kon.la ko.li .le zarazio i poverioceve kon.le). Pri tome, on .le odgovarao' za ol1l1lis culpa, .leI' .le posao zakl.luCivan i u n.legovom interesu. 3. - Zastita. .., Dugo se za zastitu prava obe stranke mogla upotrebiti sarno pretorova actio in factum.. U postklasicnom pravu je stvorena posebna tuZba actio pigneraticiae, ali .le n.lu sve do Justini.lana mogao upotrebiti sarno zalogodavac, da bi dobio nazad predmet zaloge. Zalogoprimac se za svoja eventualna potrafivan.la morae sluziti sa actio in factum Hi actio doli. Justini.lan je i njemu dozvolio upotrebu actio pigneraticiae koja je, posto je pignus bio contractus bilateralis inaequalis, bila directa, ako je upotrebi zalogodavac za povracaj predmeta zaloge, a cOlltraria, aka je upotrebi zalogoprimac za svoja eventualna potra'livanja. 6. Za zakljucivanje
cetiri
KONSENSUALNI KONTRAKTI vrlo znacajna
kontrakta
- emptio-venditio, loca-
tio-conductio, societas i mandatum - bila je pocev od kraja republike dovoljna prosta saglasnost volja (consensus) saugovaraca 0 bitnim elementima kontrakta. Zbog te svoje 'karakteristike, oni su izdvojeni u posebnu grupu i nazvani konsensualni kontrakti. Prema tome konsensualnim kontraktima nanazivamo cetiri kontrakta za Cije zakljucenje je bila dovoljna prosta saglasnot volja 0 bitnim elementima 'kontrakta, koja se moze postici ma na koji nacin usmeno, pismeno, izmedu prisutnih i odsutnih, preko glasnika, izricito, konkludentnim radnjama itd. Oni predstavljaju izuzetak, .leI' rimsko pravo nije postavilo nikada generalno pravilo da je consensus dovoljan za nastanak kontrakta, pa je kod svih drugih kontrakta, da bi obligacioni odnos nastao, bilo potrebno, pored postignute saglasnosti vol.la uciniti jos nesto: izgovoriti svecane reci, upisati u codex, pre dati stvar Hi izvrsiti cinidbu Hi u postklasicnom i Justinijanovom pravu, sastaviti pisanu ispravu. Konsensualni kontrakti su nastali vrlo rano. Ciceron nam prica da je Q. M. Scaevola,koji je 'liveo na prelazu jzmedu drugog i treceg veka pre n.e., ova cetirikontrakta navodio leao posebnu grupu (konsensualnih) kontrakta. Kako .le do toga doslo izlo'leno je napred u odeljku 0 osnovnim lini.lama razvitka obligacionog :prava. Bitna su tri cinioca: 1. da su ti ugovorl, svaki iz posebnog razloga, uvek zakl.lucivani prostom saglasnoscu vol.la pa im je, u slucaju da to stranka 'leli, zastita obezbedivan.la ugovaranjem posebnih stipulacija Hi postupkom per aes et libram; 2. da .le, zbog vafnosti ovih poslova, zakl.lucivanih u drugoj polovini republike i izmedu manje po. znatih stranaka u ko.le se nije moglo imati apsolutno poverenje, pojavila se 260
potreba da se njima omoguci neposredna, a ne posebno ugovorena zastita; i 3. da su pretor i pravniei imali za uzor ius gentium, ,koje nije upotrebljavalo svecane forrnule ius civile. Interesantno je da su u klasicnom i postklasicnom pravu mnogi pravni poslovi zakljuceni 'Prostom saglasnoscu volja dobili zastitu, ali rimski pravniei ih nikad nisu (,pa ni u Justinijanovom pravuJ svrstali medu konsensualne kontrakte,
nego
su ih smatrali
posebnom
grupom
obligacija
-
zasticenim
paktima. Sem forme zakljucenja, konsensualni kontrakti imaju i neke druge zajednicke ,karakteristike. Svi oni spadaju u contractus bonae fidei i svi su, izuzev mandata, contractus bilateralis aequalis. To znaCi da su stranke bile obaveztle da se t1ZdrZavaju od svih nepostenih postupaka i da se jedna prema drugqj ponasaju savesno i posteno kako to bona fides zahteva, 0 cemu su pretor i sudija, u slucaju spora, vodili racuna po sluzbenoj duinosti. To dalje znaci da su to teretni, sinalagmaticni ugovori.
'a. -
Emptio-venditio
(ugovor 0 kupoprodaji)
1. - Istorija, - Ugovor 0 kupoprodaji je nesumnjivo najvazniji obligacioni odnos. On je imao siroku primenu 'kroz eelu rimsku istoriju poeev od najstarijih vremena. Zato je on i imao bogatu istoriju i bio do najmanjih detalja razraden i regulisan. Njegovi prvi poeeei nalaze se u trampi: u vreme kada Rimljani nisu poznavali novae, razmena se vrsila zamenom stvari ;za stvar. Medutim, neposredna razmenastvari za stvar kod Rimljana je bio iskljucivi oblik razmene daleko pre perioda koji smatramo pocetkom rimske istorije. U istorijskom periodu zaticemo kod Rimljana vec stoku kao sredstvo l'azmene - stoka vrsi ulogu novea. Vrlo brzo zatirn, sa razvitkom razmene, ulogu merila vrednosti uzima bakar u sipkama. Bakar se svaki put morae meriti. Zato su stranke, posta su se sporazumele 0 kupoprodaji, obavezno pri njenom izvrsenju 'Pribegavale mancipaciji. Kada je sa ,pojavom novea mancipacija postala svecana forma za prenos svojine, ona potiskuje znacaj prethodllog sporazuma stranaka i efektivne isplate eene i pokriva ih (zaklanja ih) znacajem svoje svecane forme, tako da se kupoprodaja utapa i gubi u mancipaciji i izjednacuje se sa njom. Ona'se sad a nuzno neposredno izvrsuje: u aktu mancipacije sadrzano je zakljucenje ugovora i 'Prenos svojine i priznanje prodavea da je primio isplatu eene. Ali istovremeno, zbog pojave novea, ucesce libripensa prestaje da bude nuzno u svakom slucaju kupoprodaje, jer nije bilo potrebno meriti bakar. Promet res nee mancipi je postao sve cesca, skoro svakodnevna pojava, a privatna 'Svojina na njima se POtpWlO ucvrstila, pa nije viSe bilo nuzno da svakoj kupoprodaji ovakvih stvari prisustvuju svedoci koji treba da je odobre. Zato se cesce desava da ljudi ne pribegavaju maneipaciji pri kupoprodaji res nee mancipi nego je obavljaju uz 'Prostu saglasnost volja i prostu 'Predaju (traditio) stvari, uz najrazlicitije modlfikacije u pogledu rokova i uslova predaje stvari i isplate eene, koje su potrebe zivota nametale. Pri tom su se stranke oslanjale na bona fides i u slucaju spora poveravale ga arbitriumu boni viri (»sudu dobrih ljudi« »sudu casti«). Sarno u slucaju ako je predmet kupoprodaje res mancipi, stranke su i dalje morale koristiti mancipaciju Hi in iure cessio.
-
261
U svim ovim slucajevima kupoprodaja nije smalrana za kontrakt, jer nema specijalnog sredstva zastite. Pitanje zastite putem tuzbe nije se ni postavljalo ako su obe stranke neposredno izvrsavale obaveze, Hi ako .se posao obavlja izmedu gradana na ciju se bona tides moze racunati. To pitanje se postavljalo sarno kod rocnih ugovora i kod ugovora sa peregrinima Hi gradanima na ciju se bona fides nije moglo racunati. U takvim slucajevima pribegavalo se svim sredstvima za obezbedcnje koje jc tadanje ,pravo prmalo: uzimanje zaloge putem fiducije, uzimanju Jicnog jemslva. a narocito zaodevanju kupoprodaje u apstraktne (orme ekspensilacije i stipulacije, pomocu kojih se dobijala mogucnost podizanja tllzbe. To se cinilo Hi na taj nacin 5tO je jedna stranka izvrsila svoju cinidbu, a druga se slipulacijom Hi ekspensilacijom obavezala da ce izvrsiti kontracinidbu; Hi su se obe stranke obavezale
da ce u nekom
roku
izvrslLi svaka
svoju
cinidbu
-
tada
je bilo 'po-
trebno izvrsiti dye uzajamne stipulacije Hi ekspensilacije. Svoju posebnu zastitu kupoprodaja jos uvek nije imala. Tek sa razvitkom trgovine, narocito sa peregrinima i prodiranjem bona fides u ius civile i shvatanjem da je mogucna civilna zastita i prostih neformalnih sporazuma stranaka, zajedno sa ostalim konsensualnim kontraktimd, pojavljuju se i posebne tuzbe iz kupoprodaje, a sredinom Il v. pre n.e. imamo potpuno formiran konsensualni kontrakt bone fidei empito-vellditio. Od tada emptio1}enditio je u osnovi ostao uvek konsesualni kontrakt. AJi u postklasicnom pravu uobicajeno je da se pri zakljucenju ugovora sa~tavlja pismena isprava, koja je, ukoliko su se stranke unapred dogovorile da je sastave, dobila postepeno znacaj forme bez cijeg ispunjenja ne nastaje kontrakt. Justinijan je ovu praksu sankcionisao. Od tada je kupoprodaja bib konsensualni kontrakt sarno onda aka se stranke nisu unapred dogovorile da svoj ugovor 0 kupoprodaji zakljuce u pismenoj formi. 2. - Bitni elementi. - U klasicnom pravu emptio-venditio je kontrakt kojim se jedna stranka (prodavac, venditor) obavezujc da preda drugoj strano ci (kupcu, emptoru) odredenu stvar (merx), a ona se obavczuje da ce za stvar platiti odredenu cenu (pretiulll). Prema tome njegovi bitni elementi su: predmet i cena.
-
a. - Predmet konsensualne kupoprodaje mogle su u starom pravu biLi sarno res nee mancipi, jer je za pribavljanje res nzallcipi bila potrebna mancipacija, a Rimljani jos nisu u mancipaciji videli sarno izvrsenje kupoprodaje, nego i zakljucenje. Od vremena kada su poceH izvrsenje kontrakta odvajati od njegovog zakljucenja i smatrati ih kao dva odvojena posla, predmet konsensualne kupoprodaje maze biti svaka res in eOlllmucio, pa i bestelesne stvari: potrafivanja i nasledstvo. Posto sarno zakljucenje ugovora 0 kupoprodaji nema nikakvog stvarno. pravnog dejstva (ne stice njime kupac nikakvo pravo prema stvari, koja je predmet ugovora) nego sarno rada obligacioni odnos, to predmet ugovora moze biti i tuda stvar, koja u momentu zakljucenja lIgovora pripada nekom drugom a ne poveriocu. U tom slucaju prodavac se u st\'ari obavezuje da ce 1I meduvremenu izmedu zakljucenja i roka za izvrscnje ugovora nabaviti stvar i predati je kupcu, odnosno, ako u tome ne uspe, naknaditi mu stetu. Predmet ugovora moze biti i stvar koja u momelltu zakljucenja ugovora ne postoji. Tu se pravi razlika jzmedu tzv. cmpito spei (kupovina nade - npr. kupovina za pausalnu cenu lava koji rlbar postigne odredenog dana Hi sata;) 262
i tzv. emptio rei speratae (naziv nije rim ski nego pandektisticki). To ce npr. biti slucaj pri kupovini buduce zetve Hi stvari koje ce tek biti napravljene, za odredenu cenu po kilu Hi komadu. Empitio spei je ugovor na srecu (aleatorni). Njegov predmet je nada da ce nesto uloviti, pa je zato perfektan od momenta zakljucenja i kupac ce morati platiti cenu l11~llovac niSta ne ulovio (ali mora svesrdno loviti). Emptio rei speratae je uslovni ugovor smatra se punovaznim tek kada stvari budu napravljene ili zetva zaista rodila. Ako stvari nisu/ stvorene bez krlvice prodavca, smatrace se da ugovor ne postoji. ,b. - Cena mora biti izrazena u novcu iIi bar pretezno u novcu. Ukoliko je iskljuCivo Hi pretezno izrazena u stvarima, nece nastati kupoprodaja nego promena (permutatio). To je u klasicnom pravu bilo miSljenje Prokulovaca koje je preovladalo. Sabinovci su smatrali da ce biti kupovina ikada se daje stvar za stvar i time obuhvati ovim kontraktom i pennutatio. Cena, dalje, mora biti dovoljno odredena (pretium certum), inace nece biti kontrakta. U Gajevo vreme .bilo je 'Spomo da li ce postojati kontrakt, ako se imenuje trece lice da cenu odredi. Justinijan je takav ugovor smatrao uslovnim: nastace tek u momentu kada cena bude odredena. Klasicno pravo nije postavljalo nikakve uslove u pogledu odnosa cene i vrednosti stvari nije trafilo da cena bude pravicna (pretium iustum). Tako Paulus istice da je sasvim prirodno da covek nastaji da kupuje sto jeftinije, a prodaje sto skuplje. Zahtevalo se same da cena bude ozbiljno miSljena (pretium verum), tj. da nije fiktivna Hi simulovana. Medutim, Rimljani
-
-
S11se cesto sluzHi fiktivnom
kupoprodajom
(rnummo
uno
-
za fiktivnu
cenu)
da pastignu druge ciljeve: emancipatio, coemptio, poklon i s1. Takvi paslovi su bili punovazni, ali nisu smatrani kupovnim ncgo onim poslom .koji 'Se stvarno zeleo. Medutim, Dioklecijan je zbog teskih privrednih uslova u kojima se drzava nalazila, bio prinuden da odstupi od ovog shvatanja ida, u svom ediktu De pretiis rerum venalitium, odredi cene za veIiki broj najvaznijih predmeta kupoprodaje i najma. Medutim, pocevsi u IV veku n.c. klasicni princip je opet u primeni. Izuzetno od njega Justinijan je postavio pravilo da u slucaju kupoprodaje zemljiSta cena ne sme biti manja od polovine vrednosti stvari, pa je prodavcu (i to samo njemu, a ne i kUpCl~),koji nije primio ni polovinu vrednosti zemljiSta davao pravo da trazi raskid ugovora i povracaj u predasnje stanje. Kupac je u tom slucaju mogao Hi pristati na raskid Hi doplatiti razIiku cene do pune vrednosti stvari. Srednjovekovno pravo je prosirilo primenu ovog Justinijanovog pravila i na kupca i na sve slucajeve kupoprodaje i ustanovi koja je tako stvorena dalo ime laesio ellormis. Predmet i cena Sillbitmi elementi ugovora 0 kupoprodajoi. Zato se smatralo, sa jedne strane, da nema ugovora dok stranke ne postignu saglasnot o njima, a sa druge strane, da je ugovor zakljucen eim su stranke postigle saglasnost volja a njima, ukoIiko se stranke nisu bile drugacije sporazumele. A:ko je predmet ugovora bila stvar odredena hz genere, odnosno jedna od stvari quae pondere, numero, mensurave consistu1'lt, za nastanak ugovora bila je, pored saglasnosti volja stranaka, potrebno da odredeni broj Hi mera tih stvari budu odmereni i advojeni. Jos od Plautovog vremena postojala je praksa da kupac pri zakljucenju ugovora da prodavcu malu sumu novca koja se nazivala arrha (kapara). Ona je u pocetku sluzila za obezbedenje izvrsenja kontrakta. U klasicnom pravu 263
je bila znak da je kontrakt zakljucen, a u Justinijanovom pravu, izmedu ostalog, bila je akontacija isplate i obezbedenje za slucaj odustajanja od ugovora: u slueaju izvrsenja ugovora, uracunava se u cenu, u slucaju da odustane kupac, prodavac zadriava kaparu, u slucaju da odustane prodavac koji je primio kaparu, mora vratiti dvostruki iznos. 3. - Dejstva ugovora. - Ugovor 0 kupoprodaji zasniva izmedu prodavca i kupca obligaciju koja im namece uzajamna prava i obaveze. Zato je on contractus bilateralis aequalis. Stvarna prava prema predmetu i ceni za kupca i prodavca nastace, kao i kod svih ugovora, tek po izvrsenju glavnih obaveza stranaka. Medutim, za razliku ad svih drugih ugovora, ugovor 0 kupoprodaji je u rimskom pravu od momenta zakljucenja davao ~upcu i prodavcu izvesna ovlascenja prema predmetu i ceni i nametao im izvesne obaveze kao da je predaja vee izvrsena. U izvesnom pogledu, dakle, rimsko pravo (i to kroz celu svoju istoriju) je priznavalo izvesna dejstva vee od momenta zakljucenja kontrakta i to u odnosu na obe stranke. Tako prodavac ie morae cuvati stvar kao bonus pater familias (kao da ddi tudu stvar), pa prema tome odgovara kupca za svaku stetu koja na stvari nastane u meduvremenu izmedu zakljucenja i izvrsenja ugovora, izuzev za stetu nastalu usled slucaja i viSe sileo On je morae predmet predati kupcu zajedno sa svim plodovima koje je stvar u meduvremenu donela. Od toga je izuzeta sarno zakupnina, ako je predmet ugovora bio izdat pod zakup. Sa druge strane kupac je morae platiti prodavcu kamatu na cenu ukoliko je nije isplatio odmah po zakljucenju ugovora. Kupac je iz istih razloga, iako mu stvar jos nije predata, snosio rizik za slucajno ostecenje stvari od momenta zakljucenja kontrakta, po pravilu: periculum est emptoris perfecta emptione (od momenta zakljucenja ugovora 0 kupoprodaji rizik kupcev). 4. - Obaveze prodavca: predaja stvari. Prodavceva je osnovna obaveza da stvar preda kupcu. Medutim, on nije obavezan da ucini kupca sopstvenikom stvari nego sarno »praestare rem«, »possessionem tradere«, »vacuam possessionem tradere«, tj. predati stvar kupcu i obezbediti mu mirnu ddavinu, tj. ddavinu koje ga niko ne moze lisiti upotrebom nekog pravnog sredstva. Zato ce se smatrati da je prodavac ispunio svoju..obavezu iako je predao kupcu tudu stvar, pa ce kupac, u slucaju da mu stvar bude oduzeta, imati pravo sarno da trazi naknadu pretrpljene stete. Prodavceva obaveza se, dakle, ne sastoji u »dare« nego u »facere«. Objasnjenje za ovakve propise treba nesumnjivo traiiti sarno u istorijskim i prakticnim razlozima, ali kojim, ne moze se sa sigurnoscu reei. Posto je emptio-venditio kontrakt bonae fidei, on obavezuje prodavca da ucini najvise sto moze za obezbedenje kupca: da ustupi kupcu sva svoja prava na stvari, pa i svojinu putem mancipacije, ako se radi 0 res mancipi. Zato tom pravilu ne treba dati preterano veliki znacaj: Rimljani su uvek smatrali da kupoprodaja ima u osnovi za cilj da prenese svojinu, sarno Jz niza prakticnih i istorijskih razloga prenosenje svojine nisu smatrali uslovom za ispunjenje kontrakta. Iz tih razloga, ako se radi 0 res nee mancipi, kupac ce pribaviti svojinu samom predajom stvari bez obzira na volju prodavca, ako je on bio sopstvenik. Iz istih razloga nece se smatrati kupoprodajom ugovor koji bi iskljucivao prenos svojine. Ali ce kupovina biti punovazna iako je prodavac predao tudu stvar kupcu pa on zato ne stekne svojinu.
-
264
-
5. - Obaveze prodavca: odgovornost za evikciju. Druga osnovna obaveza prodavca je da, po predaji stvari, odgovara za evikciju stvari, tj. da odgovara kupcu ako mu je neko tuzbom ili interdiktom oduzeo stvar. Odgovornost za evikciju je poznavao jos Zakon dvanaest tablica. On je propisivao da je kupac res mancipi koja mu je preneta putem mancipacije duzan da, u slucaju da neko pokrene protiv njega rei vindicatio zbog kupljene stvari, oba¥esti 0 tome prodavca (auctorem laudare, litem denunciare) koji je obavezan bilo da preuzme parnicu kao kupcev prokurator (u tom slucaju je osu1a glasila protiv njegar, bilo da mu u sporu pomaZe kao intervenient (u tpm slucaju je osuda glasila protiv kupca). Ako se prodavac nije upustio u spor, ili ako je i pored njegove pomoCi spor izgubljen, kupac je posebnom tuzbom (actio auctoritatis) mogao traziti od prodavca povracaj dvostruke cene (duplum). Actio auctoritatis je bila u upotrebi i u klasicnom pravu, a nestala je tek sa nastankom mancipacije u Justinijanovom pravu. Ako prenos stvari nije izvrsen mancipacijom ili se radi 0 res nec mancipi, prodavceva odgovornost je osiguravana stipulacijom zakljucenom sa kupcem i to: kod res mancipi i skupocenih stvari pomocu stipulatio duplae (na dvostruku cenu kao kod actio auctoritatis), koja je davala pravo na actio certae creditae pecuniae, a kod ostalih stvari pomocu stipulatio rem habere licere (na povracaj cene) koja je davala pravo na actio ex stipulatu. Pocetkom n.e. kurulski edili, u okviru svoje nadleznosti sudstva na trgovima, omogucili su kupcu da pomocu actio empti prisili prodavca na zakljucenje stipulacije. Klasicni pravnici su posle mnogih razmimoilazenja najpre tu praksu prosirili na sve slucajeve a zatim stvorili pravilo da se kod kupoprodaje skupocenih stvari, na osnovu same bona fides, ima pretpostaviti da su stranke zakljucile stipulatio duplae, iako to nisu uradile, a kod ostalih slucajeva kupac moze na osnovu sarno actio empti (bez pretpostavljene stipulacije) traZiti naknadu pretrpljene stete (upravo quanti interest rem evictam non esse) zbog evikcije. On je to mogao traZiti i ako je stvar zaddao kod sebe, ali ne po osnovu kupovine nego po drugom osnovu (npr. nasledio je, ponova je platio, dobio na poklon), pa cak i ako do evikcije nije ni doslo, ako je prodavac dolozno prodac tuau stvar a kupac to nije znao. Meautim, stipulacija odgovornosti za evikciju zaddala se i dalje u upotrebi kod prodaje robova i zemlje, a u Justinijanovom pravu zaddala se sarno jos kod skupocenih stvari i robova.
-
6. - Obaveze prodavca: odgovornost za fizicke nedostatke stvari. Jos Zakon dvanaest tablica je kupcu, koji je pribavio mancipacijom zemljiSte pa naknadno ustanovi da je njegova povrsina manja nego sto je prodavac rekao, ili je optereceno sluzbenostima a prodavac je tvrdio da je slobodno (»uti optimus maximus«), davao tuzbu de modo agri, kojom je trazio dvostruku vrednost priCinjene stete. Van ovog slucaja prodavac nacelno nije odgovarao za fizicke nedostatke stvari, pa se kupac obicno obezbedivao putern stipulacije. Kada je kupoprodaja postala konsensualni kontrakt bonae fidei, poceli su se i na nju, primenjivati principi postenog odnosa izmedu stranaka i posledice dolusa. Zato se pocelo priznavati kupcu pravo, da, iako nije bilo 0 tome zakljucena stipulacija, tuzbom actio empti trazi naknadu stete koju je pretrpeo usled toga sto mu je prodavac dolozno (sto je morao dokazati) sakrio nedostatke stvari Hi lazno predstavio (dicta et promissa da stvar 265
ima neko svojstvo koje ona nema. Ova mogucnost bila je prihvacena i od klasicnih pravnika i primenjivana sve do Justinijana. Posebna pravila ustanovio je kurolski edil (u okviru svoje policijske i sudske nadleznosti na trgovima) za slucajeve kupoprodaje robova i stoke na trgovima. Robovi i stoka daju najviSe mogucnosti za prikrivanje mana i prevare ~bolest fizicka i psihicka, karakterne osobine, odgovornost za ucinjeni delikt i s1. ne mogu se uvek spolja uociti) a trgovci robovima (manganes) su bili POZ'l1atikao ljudi sumnjivog morala i prevaranti. Oni su obicno bili peregrini, a kao kupci, pak, pojavljivali su se najcesce Rimljani robovlasnici. Zato su edili vrlo ranD uzeli u zastitu kupee, propisujuCi da je prodavae duzan javno da istakne sve nedostatke roba i zivotinje. Obicno se to radilo na taj naCin sto prodavae napiSe na tabli koju obesi robu 0 vrat njegove nedostatke, ili sto obelezi roba uobicajenim znacima za pojedine karakteristike robova. Osim toga, prodavae je bio duzan da stipulacijom garantuje kupeu da su svi njegovi navodi 0 kvalitetima roba tacni i da rob (kod zivotinja tu obavezu nije imao) nema drugih nedostataka. Ova stipulacija je, zato sto je zakljucivana istovremeno sa stipulacijom koja ustanovljava odgovornost za evikciju, nazivana nekad stipulatio duplae. Medutim, ~na nije davala pravo na naknadu dvostruke, nego sarno fakticki pretrpljene stete. Istovremeno, edili su ustanovili dva sredstva za zastitu kupea. Jedno je actio redhibitoria, koju je kupac mogao podici u roku od dva meseea ako prodavae nece da zakljuCi stipulaciju, a u roku od sest meseci ako je stipulacija zakljucena. Njeno dejstvo u klasicnom pravu bilo je vrlo blisko dejstvu restitutio in integrum - dovodilo je ili do raskinuca ugovora i povratka u predasnje stanje ili do naknade stete in simplum. Drugo sredstvo koje je stvorio edil jeste actio quanti minoris (ili actio aestimatoria), kojom je kupae u roku od sest meseci ako prodavae odbije da zakljuci stipulaciju, a u roku od godine dana ako je stipulacija zakljucena, mogao traziti smanjenje cene srazmerno umanjenoj vrednosti roba ili zivotinje zbog prikrivenih nedostataka. U oba slucaja prodavae je odgovarao bez obzira da li je za nedostatak znao ili ne. Uzimalo se da on svoju stvar mora poznavati. Pritom bio je odlucujuCi momenat zakljucenje ugovora a ne predaje stvari: prodavac ce odgovarati samo ako je stvar imala nedostatke u momentu zakljucenja ugovora. Pored ova dva sredstva, kupae robova i stoke je mogao, pod istim uslovima pod kojima i svi drugi kupci, za dicta et promissa upotrebiti i actio emptio Ona je bila za njih povoljnija utoliko sto nije bila vezana za rokove, a1i je imala tu nezgodu sto im je nametala obavezu da dokazu prodavcev dolus. U Justinijanovom pravu propisi edilskog edikta se primenjuju na sve slucajeve kupoprodaje, a ne samo kod prodaje robova i stoke na trgu. Kad su se ove promene odigrale ne moze se jos sa sigurnoscu utvrditi. Zna se sarno da su edilska pravila bila prosirena prvo na nepokretnosti. Tesko je verovati da klasicno pravo tu nije niSta doprinelo i da je stipulacija bila obavezna sve do Justinijana. Zato viSe privlaci miSljenje da je to delo klasicnih pravnika. Pritom edilova pravila su pretrpela izvesnu izmenu: prodavae viSe nije obavezan da zakljuci stipulaciju kojom garantuje ispravnost stvari, jer je j bez nje imao sve iste obaveze, a osuda na osnovu actio redhibitaria je glasila in duplwn. Kupae sada moze da bira izmedu raskinuca ugovora odnosno osude in duplum (actio redhibitoria), nadopune eene (actio 266
quanti minoris} i, u slucaju doloznog prikrivanja mana Hi laznog prikazivanja osobina stvari (dicta et promisa), naknade stete (actio empti). 7. - Obaveze kupca. - Kupceva je osnovna obaveza da plati cenu za stvar i to, ukoliko nije ugovoren rok, odmah po prijemu stvari. Njegova obaveza je obligatio dandi: duzna je da prenese svojinu na novcu i stvarima koje su sastavni deo cene. Zato se nece smatrati da je kupac ispunio svoju obavezu ako novac Hi stvar primljena od kupca budu prodavcu vindicirani Hi drugim sredstvima oduzeti. Ako cenu nije isplatio odmah po zakljucenju ugovora, kupac je duzan platiti prodavcu kamatu na iznos cene za vreme izmedu zakljucenja ugovora i isplate cene. Kad prodavac od njega to zatrazi, kupac je duz~n preuzeti predmet Hi se izjasniti da predmet nece da preuzme, Ako ne preuzme predmet ili ga ne preuzme na vreme, duzan je naknaditi prodavcu stetu koju je usled toga pretrpeo. Najzad, kupac je duzan naknaditi prodavcu nuzne troskove uCinjene za odrZavanje stvari od momenta zakljucenja kontrakta. Za svoja potrazivanja prema kupcu prodavac ima na raspolaganju actio venditi. U Varonovo vreme mogao ju je upotrebiti sarno ako je vec predao stvar. Sredinom drugog veka n.e. uloge su se izmenile: prodavac je mogao zadrZati stvar sve dok mu kupac ne isplati cenu. Time je kupac prisiljen da prvi ispuni svoju obavezu. Kupac je imao pravo da odbije isplatu cene, iako je primio stvar, sve dok njegovi interesi ne budu dovoljno obezbedeni (ako je npr. neko podigao tuzbu protiv njega). Sa druge strane, po jednom dosta diskutovanom pravilu Justinijanovih Institucija, kupac nije postajao sopstvenik kupljene stvari, iako mu je predata, sve dok ne isplati prodavcu cenu. 8. - Modifikacije ugovora 0 kupoprodaji. Stranke mogu sporazumima pridodatim ugovoru 0 kupo-prodaji (pacta adiecta) primiti i druge, sparedne obaveze koje, iako su zakljucene posebnim paktom, postaju sastavni deo kontrakta, zasticen istim sredstvima kojima i sve os tale obaveze koje proizilaze iz nje. Vazniji medu ovakvim paktima su: pactum displicentiae, na osnovu koga kupac stice pravo da u odredenom roku po prijemu stvari odustane ad ugovora aka mu se stvar ne svida to je kupovina na probu. lex commissoria, na osnovu koga prodavac dobija pravo da raskine ugovor (sa dejstvom povratka u predasnje stanje) ako mu kupac ne isplati na vrneme cenu; in diem addietio, po kome ce ugovor a kupoprodaji biti poniSten ako prodavac ne nade u odredenom roku povoljnijeg kupca; pactum de retrovendendo i pactum retroemendo, na osnovu kojih kupac stice pravo da jednostranom voljom preproda stvar prodavcu, odnosno prodavac stice pravo da jednostranom voljom prekupi stvar od kupca, po ceni po kojoj je kupljena (aka nije drugacije dogovoreno); pactum protimiseos, na osnovu koga je kupac, aka bi hteo prodati kupIjenu stvar, morao prvo ponuditi prodavca da je kupi pod istim uslovima kao i os tali interesenti.
-
-
b. -
Locatio conductio
Kontrakt locatio conductio je dobio ime od glagola locare, koji znaci smestiti stvar kod nekoga iIi na neko mesto, izloziti je ncgde, i glagola con267
ducere, koji znaci uzeti sa sobom, poneti, koristiti. Rimljani su ovim imenom nazivali tri kontrakta kojima je zajednicka karakteristika u .tome sto jedna stranka (locator) stavlja na raspolaganje stvar Hi radnu snagu drugoj stranci (conductor), a ona je uzima i -koristi uz novcanu naknadu. Ta tri kontrakta su: locatio conductio rei (ugovor 0 zakupu stvari), locatio conductio operis (ugovor 0 delu) i locatio conductio operarum (ugovor 0 sluzbi najmu radne snage). 1. - Istorija. - Locatio conductio nije nikad igrao tako znacajnu ulogu u pravnom zivotu Rimljana kao kupoprodaja, ali je nastao rano i bio u upotrebi sve do Justinijapa. Prvi njegov poznati oblik bio je zakup robova i stoke, koji se pominje u Zakonu dvanaest tablica i, verovatno, neki praoblik locatio conductio operisi operarum koji se ne pominje neposredno, ali se moze pretpostaviti da je postojao u sledeeem obliku: zanatlija je odlazio u kueu patricija da tamo od njegovog materijala sasije odelo, Hi napravi obueu, ili napravi druge stvari i za to dobijao platu u novcu Hi namirnicama. Ovakva praksa je poznata kod naroda koji vode zatvorenu kuenu privredu. Kod Rimljana u vreme Zakona dvanaest tablica ona se moze pretpostaviti, jer su oni vodili zatvorenu kuenu privredu, nisu imali robova-zanatlija koji bi im to obavljali, a postojale su zanatlije udruzene u kolegije. Zakup kuea i zemljiSta nije u to vreme praktikovan, jer je ekonomska struktura bila takva da je svaki gradanin dobijao od drZave nesto zemlje i kueu u heredium Hi ih je dobijao u precarium od svoga patrona. Iz prakse davanja klijentu zemlje u precarium, verovatno se razvio prvobitni oblik zakupa zemlje. Jer, klijent-prekarist istina nije plaeao ugovorenu cenu za koriSeenje zemlje, ali je morao ciniti patronu niz poklona, ciji je iznos bio mozda veei od zakupnine. Zakup zgrada za stanovanje razvio se posle punskih ratova i krupnih promena u ekonomskoj i drustvenoj strukturi koje su se tada odigrale, koje su izazvale navalu plebsa i raznih stranaca (Grka, Kartaginjana i drugih) u Rim. Tada se javlja unosan posao: zidanje zgrada za izdavanje. Tim
-
poslom
se bavio
i riiz uglednih
Rimljana
-
izmedu
ostalih
i Kras.
Podizane
su ili zasebne zgrade sa jednim veCim stanom (domus), koji su nekad (delile) zakupljivale i po dve porodice, Hi velike zgrade (insulae) sa viSe stanova (coenaculum), obicno viSesobnih, koje je cesto zakupljivalo viSe porodica. Svaki od ovih apartmana imao je posebno stepeniSte koje je izlazilo Hi na ulicu Hi na neko zajednicko dvoriSte (tada se nazivao conclave - jer se mogao zakljucati) Hi se u njih ulazilo kroz jednu zajednicku prostoriju (tada su nazivani cellae). Siromasniji su zakupljivali sobe u gostionicama Hi suterenima. U isto vreme i pod dejstvom istih promena u drustvenoj i ekonomskoj strukturi javlja se i razvija zakup zemljiSta za obradivanje. S jedne strane javlja se zakup velikih kompleksa ager publicus od strane bogatih robovlasnika. Ager publicus su izdavali cenzori licitacijom na pet godina (do izbora novog cenzora). Otuda je nastao uzus da se uopste zemlja izdaje u zakup na petogodiSnji rok: ako stranke drugaCije ne ugovore, pretpostavljao se taj rok. S druge strane krupni zemljoposednici poCinju izdavati pojedine parcele sitnim zemljoradnicima Hi preduzimacima koji ih obraduju pomoeu robova. Ovi zakupi su imali razlicite oblike, jer je to vreme u kome locatio conductio nije jos dobio svoj odredeni oblik. Neki su se priblizavali ortakluku (kad vlasnik
ulozi zemlju
a zakupac
radnu
snagu,
a prihod
dele
-
obicno
kod
vinograda i zitnih polja); neki ugovoru 0 delu (kad je zakupac istovremeno 268
-
strucnjak za melioracije politor); kod nekih se placala zakupnina u novcu Hi plodovima, kod nekih se davao procenat plodova itd. lako su ovakvi ugo. vori bili cesti. Rimljani jos dugo nisu bili nacisto u pogledu njihove pravne prirode i sankcije. Zato su u Katonovo vreme (sredina II veka pre n.e.) i u vreme agrarnog zakona od 111. god. pre n.e., zakup stvari koje donose plodove (zemlje, stado), a narocito prirodne (trava, mleko, vuna), smatrali uslovnom i roe nom kupovinom tih plodova. Krajem republike su najzad smatrali da se uvek kada neko uzme zemlju sa obavezom da je obractuje i sa pravom da pribira plodove, radi 0 locatio conductio rei. 0 drugim slucajevirna se jos u Gajusovo vreme diskutovalo. lako je u robovlasnickom Rimu proizvodnja pocivala na radu robova, a najamni rad se smatrao nedostojnim slobodnog coveka on je kroz celu rimsku istoriju (izuzev mozda najranijeg perioda) bio u upotrebi i to ne sarno u zanatstvu nego i u zemljoradnji. U rimskoj driavi je u vreme razvijenih robovlasnickih odnosa i stvaranja gradskog plebsa bilo uvek sitnih zemljoradnika koji se jos nisu potpuno proletarizovali. Posto im je posed bio nedovoljan za izdriavanje a nisu se jos mogli odvojiti od njega, trazili su dopunu u najamnom radu. To je narocito bila pojava u severnoj Italiji. Osim toga i proletarizovani plebs (ili bar pojedinci) nije bio do te mere neradan da se bukvalno bas nikakvog posla i nikad nije prihvatao i nikada niSta zaradio. Sa druge strane, nije svaki gractanin imao robove, pa se, ako nije imao . dovoljno clanova porodice, pri kampanjskim poslovima (npr. zetve) sluzio i najamnim radom. I vlasnici latifundija, kako piSe Katon, su driali na latifundijama sarno onoliko rob ova koliko mogu zaposliti preko cele godine (jer rob ne sme ni jednog dana biti bez posla), a za kampanjske poslove su uzimali za nadopunu najamne radnike. Osim toga Katon konstatuje da u nezdravim i mocvarnim predelima robovi mnogo umiru, pa savetuje da se tu koristi najamna radna snaga (jer smrt najamnog radnika ne kosta robovlasnika nista a smrt roba kosta). Ovakav robovlasnicki mentalitet ostavio je vidan pecat na dva rimska ugovora 0 radu - locatio conductio operis i locatio conductio operarum. Oni su se uvek mogli zakljuCiti sarno za poslove nize vrste, koje obicno rade robovi. Poslovi koji zahtevaju izvesno znanje ili vestinu (lekara, ucitelja, advokata i s1.) ne mogu biti predmet ovog kontrakta. Oni su smatrani za mandatum, koji je besplatan. Sve do Avgusta razlika izmectu locatio conductio operarum i operis nije bila jasna i precizna i oslanjala se na kriterijume pozajmljene iz javnog prava. Kao i drugi konsensualni kontrakti locatio conductio se u prvim svojim danima oslanjao na bona fides i bio sankcionisan sa arbitrium boni viri. Verovatno se, gde je to bilo moguce, pribegavalo i stipulaciji; kod zakupa stvari se verovatno pribegavalo i fiduciji; a za zakup namenjen zrtvenim svrhama, vazili su posebni propisi Zakona dvanaest tablica. Pred krj republike locatio conductio je konsensualni kontrakt bonae fidei, zasticen dvema posebnim tuzbama. 2. - Locatio conductio rei (ugovor 0 zakupu stvarl). Locatio conductio rei je kontrakt kojim se jedna stranka (zakupodavca, locator) obavezuje drugoj stranci (zakupcu, conductoru) da mu stavi na raspolaganje radi upotrebe ili uzivanja odrectenu stvar, a druga stranka se obavezuje da za to plati ugovorenu cenu.
-
269
L
Osnovna obaveza koja se iz ovog kontrakta rada za lokatora jeste da stavi konduktoru na raspolaganje stvar radi koriScenja. Predmet obaveze moze biti svaka pokretna i nepokretna stvar (zemlja, zgrada, stan, radnja, stoka, rob itd.). Predmet zakupa je mogla biti sarno nepotrosna stvar. Uzimanje u zakup potrosne stvari je zajam. Izuzetno potrosne stvari mogu biti predmet zakupa ako su uzete ad pompam et ostentationem. Predmet zakupa moze biti i usustructus koji je tada tretiran kao bestelesna stvar. a. - Obaveze zakupodavca. - Lokator je duzan da omoguCi da conductor koristi stvar u ugqvorenim granicama (praestare rem). U tom cilju on je duzan da mu preda predmet zakupa u detenciju i da ga oddava u upotrebljivom stanju (da vrsi opravke, placa porez itd.). On je morao naknaditi zakupcu stetu, koju je pretrpeo usled toga sto predmet ima mane koje su umanjile mogucnost njegovog koriscenja. U Justinijanovom pravu locator je odgovarao i ako je stvar imala nedostatke za koje on nije znao. Stvar data u zakup ne mora biti u svojini lokatora, pa ce se smatrati da je on ispunio svoju obavezu i ako je zakupcu predao tudu stvar. U tom slucaju on je duzan braniti zakupca od svih uznemiravanja pri koriScenju stvari. Conductor posta je sarno detentor, nema nikakvu stvarnopravnu zastitu nego sarno obligacionu. Zato ako mu neko oduzme stvar Hi ga uznemirava u koriScenju, ne moze ga on tuziti, nego se sarno moze obratiti lokatoru i traziti od njega zastitu i eventualnu naknadu stete. Za ostvarenje svih svojih zahteva conductor ima na raspolaganju actio conductio b. - Obaveze zakupca. - Conductor je obavezan: da plati zakupninu, da stvar upotrebljava kao bonus pater tamilias i da je na vreme vrati. Kao i kod kupoprodaje, cena (merx) mora biti odredena i ozbiljna. U Justinijanoyom pravu moral a je biti izrazena u novcu, ali pri zakupu zemljiSta mogla se odrediti zakupnina u delu plodova. Conductor je duzan platiti cenu sarno ako je stvar mogao koristiti. Zato ako krivicom lokatora Hi slucajnom propascu, stvar nije mogao koristiti, nece biti duzan da plati odgovarajuCi deo zakupnine, a ako je u pitanju zemljiSte za obradivanje, mogao je traziti odgovarajuce smanjenje zakupnine ako je zetva bila slaba. Tu je, dakle, vazio princip periculum est locatoris, tj. da sve rizike, pa i rizik za neuspeh zetve usled nepovoljnih prirodnih uslova, snosi locatot.. Conductor je duzan stvar koristiti kao dobar domaCin. Zato odgovara za on11lis culpa. Medutim, ne odgovara za ostecenja koja su nastala usled redovne upotrebe stvari. Za sva svoja potrazivanja prema konduktoru. Locator je imao actio locatio
c. - Rok trajanja. -
Locatio conductio rei se normalno gasi po pro-
teku ugovornog roka. Ako rok nije ugovoren, za zemljiSte za obradivanje se podrazumevao petogodiSnji rok a za ostale stvari su obe stranke mogle raskinuti ugvor u svako doba. Ako po proteku roka stvar ostane kod zakupca a zakupodavac ne protestuje, smatra se da je rok precutno obnovljen (relocatio tacita). Jos u klasicnom pravu locator je mogao i pre roka otkazati ugovor, ako zakupac ne placa zakupninu Hi ako ne koristi stvar kao dobar domaCin. Conductor je mogao otkazati ugovor pre roka ako locator ne opravlja stvar ili ne obezbeduje dovoljno njeno koriScenje. Karakala je propisao da locator moze otkazati ugovor ako je stvar potrebna njemu, a Zenon (V v. n.e.) da obe stranke mogu, ako se nisu drugaCije sporazumele, u toku prve godine zakupa otkazati ugovor bez obrazlozenja i naknade (ius poenitendi). 270
-
-
3. Locatio conductio opcrarum. Locatio conductio operarum Je kontrakt kojim se jedna stranka obavezuje da ce drugoj strand staviti na raspolaganje svoju radnu snagu za odredeno vreme, a ona se obavezuje da za to plati odredenu cenu. Posto ovde radnik »plasira« svoju radnu snagu, on je locator. Poslodavac koristi radnu snagu radnika, zato je on conductor. Locatio conductio operarum se zakljueuje samo za poslove koji ne traze nikakvu spremu ni posebne sposobnosti, koje obieno obavljaju robovi. Zato se i drustveni polozaj najamnog radnika smatrao ravnim ropskom. Prava i obaveze iz ovog kontrakta mere se vremenom a ne delom, ne rezultatom rada. Zato je locator duzan raditi ugovorene poslove u toku ugovorenog vremena savesno i prema upustvima poslodavca. Conductor je duzan platiti radniku nagradu, koja je obieno odredena globalno za celo ugovoreno vreme, ali je isplaCivana sedmieno Hi polumeseeno. On je duzan platiti nagradu i u slueaju ako radnik njegovom krivicom nije imao posla u ugovorenom vremenu. Sa druge strane, nije duzan platiti za one vreme u kome radnik, zbog bolesti Hi svojom krivicom, nije radio. Sva ostala pitanja odnosa izmedu radnika i poslodavca resavana su prema opstim pravilima za konsensualne kontrakte i locatio conductio. 4. - Locatio conductio operis. - Po shvatanjima Rimljana locatio conductio operis faciendi je kontrakt kojim jedna stranka poverava drugoj strand neku stvar, a ona se obavezuje da na njoj izvrsi odredeni rad za odredenu cenu. Ovde je narueitelj onaj koji plasira stvar da bi se na njoj izvrsio neki posao (local vinwn transportandum - vino za prevoz, vestimenta sarcienda treba izgraditi)
-
-
odelo za krpljenje, insulam aedificandam zato je on locator. Radnik, pak, uzima stvar
-
kucu koju da bi na njoj
izvrsio neki posao - zato je on conductor. a. - Obaveze narucitelja. - Glavna obaveza narueitelja je da stavi na raspolaganje radniku stvar, materijal, na kojoj treba posao da se obavi. Zato, ako je radnik obavio posao sa svojim materijalom, vecina rimskih pravnika je smatrala da to nije locatio conductio operis nego kupoprodaja, ili da su to dva kombinovana posla: locatio conductio operis i kupoprodaja. Ako preduzimae (conductor) podigne zgradu od svog materijala na narueiteljevom zemljiStu, smatralo se da postoji locatio conductio operarum. Druga obaveza locatora je da plati cenu za izvrseni posao. Cena je obieno bila jz. razena u novcu, ali ne mora biti. Najzad locator je duzan da preuzme izradenu stvar. b. - Obaveze preduzimaca. - Preduzimae (conductor) je obavezan da izvrsi naruceni posao. Predmet njegove obaveze je ne radna snaga Hi rad nego opus
(deIo)
-
rezultat
rada.
Zato on ima pravo
na cenu sarno ako i iz-
vrsi posao. On se moze sluziti pomocnidma, ukoliko posao koji radi nije vezan za njegove liene sposobnosti. Duzan je poslu i euvanju poverenog materijala posvetiti najvecu profesionalnu paznju. Zato odgovara ne sarno za omnis culpa nego i za struenost (imperitia) svoju i svojih pomocnika, a u nekim slueajevima i za custodia u pogledu poverenih stvari. Ako je obavIjeni posao imao nedostataka koji se mogu ispraviti, preduzimae je bio obavezan da ih otkloni. U protivnom narueitelj je mogao odustati od ugovora i traziti naknadu za dati materijal Hi u odgovarajucoj meri smanjiti cenu. Zanatlije koje su se profesionalno bavile pranjem i eiScenjem odela bili su obavezni da posvete posebnu paznju cuvanju stvari. Oni su odgovarali 271
l
za custodia sto znaci da su odgovarali i za slucajnu propast ili slucajna ostecenja poverene stvari, ali ne i za casus maior (viSu silu). Conductor, po pravilu dobija detenciju na poverenoj stvari. Ali ako je stvar zamenljiva (npr. vino ili zito povereno radi transporta), conductor ce postati sopstvenik, s tim da je po izvrsenom poslu (prevozu) duzan vratiti istu kolicinu iste vrste. Za ostvarivanje svih svojih prava prema naruCitelju, radnik je imao na raspolaganju actio COl'zducti, a narucitelj je, za ostvarenje svih svojih prava prema radniku imao actio locatio 5. - Posebna pravila za locatio conductio u pomorskom transportu. Ugovor kojim se kapetan brodoa obavezao da za odredenu cenu preveze neCiju robu, Rimljani su smatrali vrstom locatio conductio operis. Tu je vIasnik robe bio locator a kapetan broda conductor. Na osnovu jednog starog zakona ostrva Rodosa (Lex Rhodia de iactu) koji je bio primenjivan u pomorskom saobracaju po Sredozemnom moru, kapetan broda je imao pravo da, u slucaju nepogode, rastereti brod bacajuci u more deo tereta. Stetu od toga snosili su srazmerno vlasnici spasene robe. Vlasnik zrtvovane robe imao je pravo da tuzbom actio locati trazi od kapetana naknadu stete, a kapetan je tuzbom actio conducti mogao traziti od vlasnika spasene robe odgovarajuCi regres.
-
c. -
Societas (ugovor 0 ortakluku)
1. - Istorija. - NaCin ubiranja ddavnog poreza, izvodenja velikih drzavnih radova, narocito puteva i pristaniSta, nabavke potreba za opremu vojske, koja je skoro neprekidno u ,ratu, krupna trgovina sa udaljenim i prekomorskim zemljama, koja se u tom periodu razvija, veliki finansijski poslovi koji se obavljaju, i druge slicne okolnosti, uCinile su da je u drugoj polovini republike bila vrIo cesta pojava udruZivanja velikih finansijera i preduzetnika. Ubiranje poreza u provincijama je cenzor izdavao u zakup. Zakupac je isplaCivao ddavi ukupnu sumu poreza a dobijao pravo da ga za sebe ubira. Posto je to zahtevalo velika finansijska sredstva i organizaciju, osnovana su udruzenja
finansijera
-
societates
publicanorum.
Veliki
javni
radovi
i snab-
devanje vojske vrseni su takode preko velikih privatnih preduzimaca. UdruZivanje radi trgovine sa prekomorskim zemljama vrseno je radi izgradnje brodova i po dele rizika. Prodaju zaplenjenih rob ova vrsio je kvestor na lieu mesta trgovcima na veliko, koji su se udruzivali u societates venaliciariorum. Bankari su imali poslovne prijatelje ortake u raznim provincijama i trgovackim cent,rima sa kojima su osnivali societates argentariorum. Osim toga, bile su u ovom periodu ceste i razne vrste ortakluka manjeg obima u poljoprivredi. Takav je, na primer, ugovor izmedu viSe vlasnika stada koji poveravaju svoja stada zajednickom pastiru, stirn da dele prihode. Drugi ugovor 0 ortakluku u poljoprivredi koji je mnogo praktikovan, bio je ugovor vlasnika zemlje sa politor-om. Politor je specijalista za gajenje pojedinih biljaka i melioracije zemljista potrebnih za gajenje te biljke. Obicno se naseljavao na zemlju na nekoliko godina, obvezivao da popravi zemlju i podigne novu kulturu a prihode je delio sa vlasnikom zemlje. Sve ove oblike ortakluka stvorili su specificni uslovi druge polovine republike i ne treba im traziti koren u nekim ranijim ustanovama. Ali je ne-
-
272
sumnjivo da to nisu prvi oblici ortakluka koje su Rimljani poznavali. lako 0 tome nemamo neposrednih podataka, mozemo sa sigurnoscu pretpostaviti da su i oni, kao i svi narodi na njihovom stepenu razvitka, od vajkada praktikovali udruzivanje (najeesce rodaka i suseda) radi nabavke skupocenih zivotinja (vo je kostao 100 asa, a konj 1000), izgradnje sistema navodnjavanja i s1. Svi ovi poslovi obavljani su van pravne zastite oslanjajuCi se na bona fides i prema tome zakljueivani prostom saglasnoscu volja. Vrlo eesto se u konsorcijumu trazi praoblik rimskog konsensualnog ortakluka. Medutim, consortium nije ortakluk, vec porodiena zajednica uredena po propisima porodienog a ne obligacionog prava. Za njega je bitna sradnieka veza, potpuna zajednica zivota i rada i podela po principu potreba svakog elana. U ortakluku, medutim, nema zajednice zivota, zajednica imovine i rada nije neophodna. 8to Gajus u njemu vidi genus societatis dolazi otuda 5tO u njegovo vreme nije bilo tog porodienog oblika, jer je pre viSe (4-5) stotina godina nestao, a poslednji njegovi degenerisani oblici su se pretvorili u neku vrstu ortakluka. Osim toga, do Gajusa su bile doprle vesti 0 prvim oblicima societas omnium bonorum koji su izgleda zaista zakljueivani »ad exemplun fratrum suum« (po ugledu na consortium). Krajem II v. pre n.e. societas je vec potpuno formirani konsensualni kontrakt, sa posebnom tuzbom bonae fidei (actio pro socio), tako da mu kIasieno pravo nieeg bitnog nije dodalo. 2. - Elementi i vrste ortakluka. - Societas je kontrakt kojim se dva Hi viSe lica (ortaci, socii) obavezuju da zajedniekim sredstvima postignu imovinsku korist (zaradu). On se razlikuje od svih ostalih kontrakta po tome sto u njemu moze ueestvovati viSe subjekata koji nisu ni u solidarnom ni u podeljenom dugovinskom odnosu. Njihov odnos je takav da izgleda da svaki od njih prestavlja samostalnu stranku pa da, prema tome, u ovom obligacionom odnosu ima viSe stranaka. U stvari, osnovno obelezje obligacije da je t.o odnos izmedu dve stranke i da je to odnos izmedu duznika i poverioca, nije ovde povredeno. I societas, kao i svi drugi obligacioni odnosi, je odnos izmedu dve stranke: duznika i poverioca. Sarno, ovde je svaki ortak za svoje obaveze duznik prema svim ostalim ortacima, a zajedno sa drugim ortacima poverilac prema svakom pojedinom ortaku. Ortakluk nije pravno lice, jer ne predstavlja poseban subjekt prava sa posebnom imovinom razliCitom od imovine pojedinih ortaka. Udeli, delovi imovine koje unesu pojedini ortaci u zajednicu, ostaju u njihovoj svojini i dalje i oni njima mogu slobodno raspolagati (povuCi ih, pokloniti i prodati) ukoliko time ne stete interese drugih ortaka. Iz istih razloga, obaveze primljene poslovanjem ortakluka obavezuju ne ortakluk kao celinu nego ortake pojedinaeno. Zato se ne moze podici tuzba protiv ortakluka nego protiv ortaka pojedinaeno. Societas se zakljueuje prostom saglasnoscu volja, izraZenom izrieno Hi precutno. Justinijan je postavio zahtev da affectio societatis (volja da se zakljuei ortakluk) bude izrieno izrazena. Ortakluk mora imati za cilj obavljanje izvesnih poslova radi postizanja zarade
-
inaee
ce biti
susvojina.
Cilj i obim
poslovanja
mogu
biti razliciti:
zajednicko vodenje svih svojih poslova (to je slucaj kod societas omnium bonorum); zajednicko vodenje odredene poslovne grane (societas alicuius negotiationis, npr. trgovina robljem) Hi zajednicko obavljanje jednog odrede18 Rimsko prh'atno
pravo
273
nog posla (societas unius rei, npr. obrada jednog zemljiSta, izgradnja jednog objekta itd.). 3. - Prava i obaveze ortaka. - Svaki ortak je obavezan da unese svoj udeo u ortakluk. Ako bi ortak bio osloboden svakog uloga a imao pravo na ucesce u dobiti, bio bi to poklon a ne ortakluk. Sta ce uloziti zavisi od ugovora. Ortaci mogu uloziti u zajednicu eelokupnu svojinu sadasnju i buducu imovinu (takav ortakluk se nazivao societas omnium. bonorum), ili samo buducu imovonu stecenu aktivnoscu ortakluka (societas quaestus). Imovina stecena pre zakljucenja ugovora kao i imovina stecena drugim putem a ne aktivnoscu ortakluka (nasledem, poklonom i sl.) ne unosi se u zajednicu. Takav ortakluk se u klasicnom pravu pretpostavljao ako se stranke nisu drugaCije sporazumele. Ulog se moze sastojati u svojini ili koriscenju stvari, u noveu, pravima ili radu. Ulog svih clanova ne mora biti jednak po vrednosti (ali ne sme biti samo simbolican). Svaki ortak je ovlascen da obavlja poslove ortakluka, ako ugovorom nije drugaCije regulisano. Pritom on to radi u svoje ime. Iz toga proistice obaveza svakog ortaka da unese u zajednicu sve sto je pribavio za racun ortakluka, ali i obavezu svih ortaka da priznaju poslove koje je on obavio i troskove i eventualne gubitke koje je on u vezi sa tim imao. U klasicnom pravu socii su odgovarali samo za stetu pricinjenu drugim ortacima dolusom. Justinijan je prosirio odgovornost na culpa levis in concreto. Svaki ortak ima pravo na deo dobiti. Visina dela se odreduje ugovorom. U slueaju da nije niSta ugovoreno, dobit (kao i gubitak) deli se na ravne delove bez obzira na visinu uloga. Stranke mogu isklujCiti ucesce u dobiti koje nije u srazmeri sa udelom, mogu iskljueiti ucesce u gubitku, ali ne mogu ugovoriti iskljucenje nekog elana u podeli dobiti (to bi bio tzv. societas leonina = lavovski ortakluk). Ortakluk je tesno vezan za lienost ortaka. Zato se gasi usled smrti ili capitis deminutio. Ako naslednici umrlog ortaka ostanu u ortakluku, smatra se da se stari ortakluk ugasio i nastao novi. Ortakluk se gasi, zatim, kada se ispuni ili postane nemoguc eilj ortakluka, kada protekne vreme za koje je ortakluk zakljueen, kada propadne ortaeka imovina ili sporazumom stranaka (contrarius dissensus). Posto je ortakluk bio baziran na odnosu uzajamnog poverenja, svaka stranka ga je mogla raskinuti jednostranom izjavom. Ako su ostali elanovi orta!<.luka os tali u zajednici, smatralo se da su zasnovali novi ortakluk. Zbog specijalne uloge koju su imali (bili su neka vrsta ddavnog organa) sociatates publicanorum su imali nesto drugaCiji polozaj. Izmedu ostalog, nisu gasili usled smrti nekog elana, niti usled toga sto je neki od elanova prodao svoj udeo nekom trecem. 4. - Zastita. - Za sva svoja potrazivanja prema svakom ortaku, kao i za raskidanje ortakluka, svi ortaci imaju tuzbu actio pro socia. Osuda po ovoj tuzbi povlacila je infamiju. To je dolazilo otuda sto se ortakluk uvek osnivao na velikom prijateljstvu i poverenju ortaka. Izmedu njih je vladao bratski aclnos (ius fraternitatis). Zato se neispunjavinje obaveza prema ortacima koje je dovelo do podizanja tuzbe, smatra nekom vrstom neeasnog izigravanja poverenja. Osnov ovakvog shvatanja lezi u samoj prirodi ortakluka. Ono nije specifieno rimsko vee, se, manje ili viSe izrazeno, pojavljuje u svim vremenima. Iz istih razloga po ovoj tuzbi je ortak mogao biti osuden samo na ono274
liko koliko moze platiti a da ne ostane bez nuznih sredstava za zivat (uzivao je beneficium competentiae). Ortaci su magli upotrebiti i actio communi dividundo da bi raskinuli susvojinu na ivominu koju su uneli u ortakluk.
d. -
Mandatum
1. - Istorija - U staram rimskom pravu vladala je pravila da svaki cavek mora sam obavljati svoje pravne poslave. Osnav ovakvog shvatanja je u nerazvijenom pravnam prometu, a formirano je kroz stara shvatanje da se obligacioni adnas izmedu stranaka rada ne postignutam saglasnascl1 njihovih volja nego izgavaranjem svecanih i religijam zasticenih reci i gestova kajima je ta saglasnost izrazena i da abaveza Iezi na anorn koji je te reci izgovaria. Zato staro rimsko pravo nije uopste poznavalo mogucnosti zastupanja u pravnim paslavima: svi pravni .posiovi koje neka preduzme obavezuju sarno njega, bez obzira da Ii je posao preduzeo pa necijem nalagu. Ovakvo pravilo se u osnavi zaddaia kraz celu rimsku istoriju. U vreme kada je zastupanje u pravnim poslovima bila vrIa cesta pojava u Rimu, zastupnik (mandator) je te poslove preduzimaa za racun vlastodavca (mandanta), aIi uvek u svoje ime - an je pastajao duznik, odnosno poverilac u zakIjucenom pravnom posIu, sa obavezom da sarna njegav efekat prenese na mandanta. Dalje ad ovakvag zastupnika rimska pravo nije nikad atislo. Medutim, patreba za vodenje tudih pravnih poslova se pajavila relativno vrIo rana. Pre svega u slucajevima potpune posIovne nesposobnasti Iica sui iuris (tutorstvo), zatim u slucajevima adsustva gradana (najcesce zbog rata) ciju imavinu i pravne interese treba u njihovom odsustvu stititi, i najzad, kad su se poslovi pojedinih robovlasnika razvili na viSe strana i u raznim delovima imperije, tako da ih nije magaa sve sam obavijati, pa ih je morao poveravati drugam lieu. Ne poznajuCi ustanovu zastupniStva, pra'ksa se sluzila akolisnim putevima da amoguCi zastupanje u tim slucajevima. Pater familias se najradije u takvim prHikama sluzia patcinjcnim licima i rabovima. Oni nisu imaIi sopstvenu pravnu sposobnost, vec su smatrani delam licnasti svaga gaspadara, vrstam oruda ,kojim se pater familias pasluzio, pa su njihovi poslovi proizvodili neposredno dejstva na gaspodara. Docnije su lica alieni iuris i robovi koji su dobHi na upravu delove imavine, dabHi izvesnu delimicnu poslovnu sposabnast, pa su smatrani vrstom zastupnika, cija su ovlascenja regulisana tuzbama adiecticiae qualitatis. Istavremena za vodenje ovakvih poslova uzimana su slobodna lica van parodice. Takav zastupnik nazivan je procurator i tretiran je kao negotiorum gestor. U slucajevima u kojima se nisu mogla iskoristiti potCinjena lica Hi robovi, nega se morala uzeti extranea persona za zastupnika (zato sto pater familias nema odraslih sinova, Hi robova Hi kad tutorstva) .on je pastajaa sopstvenik imovine kajom je trebala upravljati Hi automatski (kad tutarstv~) Hi putem fiducia cum amico, zakIjucenom sa vlastodavcem. Fiducia cum amico je naroeita cesto upotrebljavana pri adlasku .u rat gradanina koji ne astavlja odrasle cianove poradice, i u vreme pragona Marijevih i Sulinih, kada su gradani koji su bili u opasnostl od kanfiiskovanja prenosHi imovinu na prijatelja kaji nije ugrozen, a an se obavezivao da je cuva, 13*
275
obraduje, preduzima sve potrebne poslove, i po prestanku opasnosti vrati je sopstveniku. U svim ovim 'slueajevima se radi u stvari 0 zastupanju, pa se u vezi sa fiducijom prvi put i pominje ree Itllllldare. PostajuCi sopstvenik, zastupnik se pojavljivao u svim poslovima kao titular a ne kao zastupnik, ali uz obavezu da po svrsenom poslu Hi proteku potrebnog vremena prenese na svog vlastodavea primljenu imovinu i efekte svih preduzetih poslova u vezi sa njom. Najzad, ranD se pojavila i potreba za zastupanjem u sporu. I tu je vazilo pravilo da svako, treba da vodi svoju parnicu. Medutim, jos u legisakcionom postupku je bilo odstupanja od tog pravila. Tako, u sporovima oko slobode (causa liberalis) gradanin koji se umesao u spor da bi zastitio interese roba (adsertor libertatis) vodio je postupak alieno nomine (u tude ime) - kao neka vrsta zastupnika. U slienom polozaju je bio gradanin koji je vodio postupak pro populo (kod actiones populares) i tutor lica koja su sa.mo relativno poslovno nes,posobna, ako vodi njihovu parnicu. Formularni postupak poznaje zastupnika u sporu (cognitor), koga jedna od stranaka imenuje svecanim rocima u prisustvu druge stranke. Kako se od ovakvog stanja doslo do konsensualnog kontrakta mandatum, koji je pred kraj republike bio vrlo rasirena ustanova, ne moze se sa sigurnoscu razjasniti. Verovatno je da se mandatum nije razvio neposredno iz ustanova kognitora i prokuratora, nego su ove dye ustanove postojale paralelno, pa su kasnije u klasienom pravu spojene na taj nacin sto se actio mandati poeela upotrebljavati i protiv prokuratora. Izgleda da i !poreklo mandata, kao i poreklo svih drugih konsensualnih kontrakta, treba trazitd u ius gentiumu. Nesumnjivo je, medutim, da je praksa kojoj su Rimljani pribegavali da bi omogucHi zastupanje (0 kojoj smo nap red govorHi) imala uticaja na njegovo formiranje, jer se izvesnih njenih tragova mandatum nikad nije oslobodio. 2. - Prava i obaveze stranaka. - Pri zakljueenju kontrakta nastaje samo jedna obaveza: za mandatara da izvrsi povereni mu posao. Taj posao moze biti neki materijalni akt (npr. da nesto napravi, da nekoga leci, daje easove itd.). Osim toga, obaveza mandatara se mogla sastojati u tome da obavi neki pravni posao (kupi Hi proda nesta, zakljuCi ugovor druge vrste, zastupa pred sudom itd.). Posao ne mora biti od iskljuCivog interes a za mandanta, nego moze biti i takve prirode da je za njegovo izvrsenje zainteresovan i mandatar Hi neko treci. Mandatum ce postojati i onda ako mandant nema nikakve koristi od izvrsenja mandata, aIi nece postojati ako od izvrsenja ima korist jedino mandatar. Tako, na primer, mandat ce postojati ako mandant nalozi mandataru da opravi kucu nekom trecem, Hi da leCi nekog treceg; ali nece postojati ako mandant nalozi mandataru da svoj novae ulozi u neki rentabiIan posao Hi da za sebe nesto kupi. Takav nalog se smatrao obienim savetom, koji ipak proizvodi pravno dejstvo utoliko sto, ako je zlonamerno rdavo dat, daje pravo »mandataru« da tuzbom actio doli trazi naknadu stete. Izuzetno postojace mandatum iako je jedino u interesu mandatara u tzv. procuratio in rem suam (koji je vrsta cesije: !poverilae eedira trazbinu drugome na taj naCin sto ga ovlasti da kao mandatar naplati trazbinu i novae zadrZi za sebe) i u tzv. mandatum pecuniae credendae (docnije nazvan mandatum qualificatum koji je vrsta jemstva: mandatar daje kredit nekom lieu, po nalogu i time stice pravo da, ako mu duznik ne vrati, trazi naplatu od mandanta). 276
Mandatar je duzan posao izvrsiti u granicama ovlascenja. Sabinijanci su smatrali da prekoracenje ovlascenja oslobada mandant a obaveze da primi posao. Prokuleanci, cije je miSljenje usvojio Justinijan, su smatrali da je mandant obavezan da Iprimi posao ukoliko mandatar primi na sebe razliku izmedu ovlascenja i ostvarenja eene. On je morao posao obaviti bona fide i, po izvrsenom poslu, podneti racun mandantu. Posto on radi u svoje ime i sve posledice svrsenog .posla pripadaju njemu, on je duzan da ih prenese na mandanta (primljeni novae Hi stvari) zajedno sa svim plodovima i kasnijim posledicama. Posto je mandatum contractus bilateralis inaequalis, mogu se u toku trajanja obligacionog odnosa pojaviti i za mandanta obaveze prema mandataru. To ce se desiti ako je mandatar imao troskove oko izvrsenja posla, ako je izvrsujuCi posao primio neke obaveze na sebe, Hi ako je pretrpeo neku stetu krivicom mandanta. U tom slucaju mandant je obavezan da mu naknadi sve ucinjene troskove, da ga oslobodi primljenih obaveza i naknadi mu stetu koju je eventualno pretrpeo njegovom krivicom. 3. - Besplatnost mandata. - Bitni elemenat mandata je besplatnostu tome je osnovna razlika izmedu njega i locatio conductio operis. Njegova besplatnost pociva na shvatanju robovlasnickog drustva da je najamni rad ponizenje za slobodnog coveka. Rimljani su ga objasnjavali time sto se mandatum zakljucuje sa ,prijateljem Hi sa lie em .koje duguje poverenje (npr. oslobodeni rob) a za ovakva liea je zazorno da na.placuju svoje usluge. Ali besplatnost mandata je bila vise »empiricka konstatacija« nego »racionalni princip«. Zato se vrlo brzo nasao nacin za nagradivanje mandatara. Najcesce se to vrsilo u vidu salariuma i honora. U prvom slucaju radi se 0 periodicnim nagradama prokuratoru, u drugom slucaju 0 prijateljsk1m poklonima mandataru. Ovakva nagrada se kasnije mogla i ugovoriti i tuzbom ostvariti, ali uvek se smatralo da to nije plata mandataru, nego samostalno obecanje, koje se ne ostvaruje sa actio mandati nego u extraordinaria cognitio. Zato je besplatnost i dalje smatrana karakteristikom mandata, pa je to izrazeno i u Digestama, gde se izric.no kaze, da se u slucaju nagrade (interveniente enim pecunia) radi 0 kontraktu locatio conductio. 4. - Gasenje mandata. - Mandatum 1p0Civana odnosu licnog poverenja mandanta i mandatara, zato se smrcu ma koga od njih ovlascenja data mandataru gase. Moze se, medutim, ugovoriti mandat sa dejstvom post mortem. Mandatar nema pravo da dalje koristi ovlascenja ako je mandant umro, niti su naslednici mandatara obavezni da izvrsuju naloge koje je on primio od mandanta. Ali obaveze obe stranke nastale usled onoga sto je izvrseno za zivota, prelaze na naslednike obe stranke. Zbog karaktera mandata, on se gasi uvek
onda
kada
jedna
od stranaka,
imajuCi
lione razIoge,
-
to zazeli
jednostranim otkazom. Jedino ogranicenje u tom pogledu je da otkaz ne sme biti u vreme i Ipod uslovima u kojima bi druga stranka pretrpela usled toga stetu. S. - Zastita. - Za ostvarenje svih svojih prava mandant je imao na raspolaganju actio mandati directa, ostvarenje svih svojih prava prema mandantu imao actio Posto je mandat odnos specijalnog poverenja, osuda po vlacila je infamiju.
prema
mandataru,
a mandatar je za mandati contraria. actio mandati po277
7. -
BEZIMENI KONTRAKTI
1. - Istorija. - Jos u klasicnom periodu ostao je van kruga formiranih realnih i konsensualnih kontrakta (pa prema tome bez posebne tuzbe i zastite) niz odnosa. Za njihovo zakljucenje se mogla koristiti stipulacija, ali su stranke najcesce pribegavale prostom sporazumu (paktu), oslanjajuCi se na bona fides. Pakt je bio nezasticen. U tome nije bilo teskoce ako su obe stranke is,punile svoje obaveze. Teskoca je nastajala onda ako je jedna od stranaka ispunila cinidbuna koju se paktom obavezala, a druga odbija da izvrsi svoju protivCinidbu. Stipulacija se nije mogla viSe zakljucivati. Zato su pravnici poceli traziti za njih druge puteve i sredstva zastite. Sabinijanci su nasli izlaz u tome sto su u takvim Siporazumima videli kupoprodaju, ali je brzo preovladalo miSljenje da su to specijalni odnosi koji se ne mogu podvesti pod postojece kontrakte. U prvo vreme resenje je nadeno u ideji pravno neosnovanog obogacenja: stranka koja je primila stvar na osnovu takvog :pakta, a nece da izvrsi svoju protivCinidbu, obogatila se bez pravnog osnova, pa je druga stranka mogla, upotrebljavajuci condictio ob rem dati, traziti povracaj datoga. U slucajevima kada se ispunjena cinidba sastojala ne u dare nego u facere, u kojima se nije mogla upot'reblj-avati condictio (jer cinidba se ne moze traziti nazad), upotrebljavana je, ukoHko se mogla dokazati zlonamernost, actio doli. Medutim, ovakva zastita je bila nedovoljna: ona je upravljena sarno na obestecenje stranke koja je svoju obavezu ispunila. Druga stranka se nije mogla ovim sredstvima prisHiti na izvrsenje svoje obecane protivCinidbe, sto je bio cilj i interes ostecenog, nego sarno na povracaj onoga sto je primila odnosno na naknadu stete. Zato je pretor poceo u takvom slucaju davati ostecenom actio in factum, koja je upravljena na ispunjenje ,protivcinidbe. Pod uticajem toga, neki pravnici su takve pakte, ako je jedna od stranaka ispunila svoju cinidbu, poceli smatrati kontraktima i davati im zastitu preko actio civilis incerti. Medutim, to glediSte nije bilo odmah usvojeno i kroz ceo klasicni period vodene su diskusije 0 tome. Spor je resio definitivno Dioklecijan propisujuci da se uvek kada je stvar !predata drugome uz neku klauzulu (res tradita certa lege) ima upot>rebiti actio civilis incerti. Na taj nacin stvorena je nova grupa kontrakta, razlicitih od realnih i konsensualnih, koji su docnije u V veku n.e. nazvani »bezimeni kontrakti« za razliku od ranijih realnih i konsensualnih kontrakta od kojih svaki ima svoje posebno ime i posebnu tuzbu (pa su prema tome »imenovani«). Od konsensualnih kontrakta bezimeni kontrakti se razlikuju time sto za njihovo zakljucenje nije dovoljna prosta saglasnost volja, nego je potrebna i predaja stvari (zakljucuje se re), odnosno ispunjenje Ci.nidbe od strane jedne stranke. Sa realnim kontraktima su po fOl1mi istovetni i oni se zakljucuju reo Zato su ih vizantijski i srednjevekovni ,pravnici smatrali posebnom grupom realnih kontrakta i nazivali ih »rea1ni bezimeni kontrakti«. Ali rimski pravnici ih nisu nikada svrstavali u realne kontrakte, jer je za realne kontrakte karakteristicno davanje stvari stirn da se vrati ista stvar Hi ista kolicina iste vrste, a kod bezimenih kontrakta ne vraca se stvar nego daje protivcinidba Hi se vraca stvar pod specificnim uslovima (kao kod aestimatuma). Osim toga, predmet bezimenih kontrakta moze biti ne sarno stvar nego i razne usluge.
-
278
2. - Definicija. - Teoriju bezimenih kontrakta razradili su narocito profesori skole u Bejrutu. U tom obliku usvojili su je i Justinijanovi kompilatori, stirn sto su im pridodali niz novih slucajeva i izvrsili izvesne promene u sredstvima zastite. Bezimenim kontraktima smatrani su u postklasicnom i Justinijanovom pravu svi sinalagmaticni s,porazumi dye stranke koji ne spadaju ni u realne ni u konsensual'l1e kontrakte, ukoliko je jedna od stranaka izvrsila cinidbu. Prema tome, postojace bezimeni kontrakt uvek onda kada su stranke zakljucile nudum pactum ma kakve dozvoljene sadriine i jedna stranka je svoju obavezu iz njega ispunila. Dok ni jedna stranka ne izvrsi svoju obavezu, to je nudum pactum bez ikakve zastite, ikakve mogucnosti podizanja tuzbe. Cim jedna od stranaka izvrsi svoju obavezu, ovaj pactum se pretvara u bezimeni kontrakt, sto daje mogucnost stranci koja je svoju obavezu ispunila da tuzbom prisili drugu stranku na ispunjenje njene obaveze. Zbog toga bezimeni kontrakti obuhvataju veliki, u stvari neogranicen broj slucajeva sa naJrazlicitijom sadriinom. Njih je Bejrutska skola svrstala u cetiri kategorije: sIucajevi u kojima su obe st,ranke obavezne na uzajamna davanja (do ut des); slucajevi u kojima jedna stranka daje nesto da bi joj druga stranka nesto uCinila (do ut facias); slucajevi u kojima jedna stranka cini nesto drugoj, stirn da joj ona nesto da (facio ut des); s1ucajevi u kojima se obaveze obe stranke sastoje u Cinjenju (facio ut facias). Zato se bezimeni kontra:kti mogu definisati i na sledeCi nacin: oni postoje uvek onda kada je jedna stranka na osnovu prethodnog sporazuma dala ili ucinila nesto drugoj stranci, a ona se obavezala da joj za uzvrat nesto ucini ili da, ukoliko takav sporazum ne predstavlja jedan od realnih ili konsensualnih kontrakta. PodvlaCim poslednju recenicu jer kombinacije do ut des, do ut facias, facio ut des i facio ut facias nisu specificne za bezimene kontrakte, nego se postavljaju kod svih sinalagmaticnih kontrakta i pakta (npr. kod kupoprodaje dajem stvar da mi se dfl cena; kod zajma dajem novae da mi se vrati (dfl) ista koliCina novca). Sarno u onim slucajevima kada jedna od ovih kombinacija ne spada ni u jedan od realnih i konsensualnih kontrakta, radi se 0 bezimenom kontraktu. 3. - Neki posebni sIucajevi. - Neki od bezimenih kontrakta koji su bili viSe u upotrebi dobili su vremenom i ime, ali su i dalje ostali »bezimeni kontrakti«, jer su im karakteristike zajednicke i nisu imali posebnu tufbu, nego su zasticeni tuzbama zajednickim za sve bezimene kontrakte. Medu njima najvazniji su: permutatio, aestimatum i precarium. a. - Permutatio (trampa, promena) je ugovor kojim jedna stranka prenosi svojinu na nekoj stvari, a druga stranka se obavezuje da ee za uzvrat preneti na iprvu svojinu na nekoj drugoj stvari. On je sHean ik~apro. daji i Sabinijanci su ga tako i tretirali. Medutim, izmedu njih postoje znacajne ra,zlike: 1*. permutatio die:rea>laJIl, a emptio-venditio IkonserJlSUlail.aIIl; 2*. permutatio IPrenos; S'VojliJnJu a emptio-venditio dtrla'VWu,(:mooaIlro de ;preneba tuda st>v>arpermutatio neee iPOISIoojati, a emptio-venditio hoce); 3*. emptio-venditio se ne moze jednostrano raskinuti, a permutatio moze sve dok druga stranka pocne izvrsenje svoje cinidbe. b. - Aestimatum iJi contractus aestimatorius je kontra.kt kojim trgovac ili proizvodae na veliko daje trgovcu na malo Hi preprodavcu robu da je proda, a on se obavezuje da ee, (po proteku 'l"oka, neprodatu robu vratiti a za prodatu .platiti odredenu cenu, bez obzira na to (po kojoj ceni je robu prodao. Medu rimskim praVil1icimadugo se vodio spor 0 tome da Ii se ova279
kav ugovor ima smatrati za kupoprodaju, Spor je otklonjen time sto je ustanovljena toria i time utvrc1ena njegova samostalnost.
mandatum illi locatio conductio. posebna actio in factum aestima.
c. - Precarium je vrlo stara ustanova, pra:ktikovana mnogo jos u Iprvom periodu rimske istorije, pa je sve do Justinijanovog vremena bila odlicno sredstvo za eksploataciju klijenata, oslobodenih robova i duinika. IiPak on je vrlo kasno priznat za kontrakt i dobio konktraktnu zastitu. Sastoji se u tome sto patron daje klijentu ili oslobodeniku komad zemlje ili stado na koriscenje, ali stirn da ga u svako doba moie uzeti nazad. Posto je to obitno bio jedini izvor sredstava za izdriavanje prekariste (klijenta Hi oslobodenika), on je bio u iPotpunoj zavisnosti od volje sopstvenika zemlje i bnio je sve da ga odobrovolji da mu je ne uzme. Docnije je prakt1kovano da siromah koji kupuje na kredit robu, dobije istu sarno u precarium slVedo !i;sp:l'a.tecene. Do Idasi6nog perioda precarium je smatran fakti6kim odnosom, za ciju zastitu je bila dovoljna snaga patrona. U klasitnom pravu je ustanovljen interdictum de precario (:maci imao je driavinsku a ne kontraktnu zastitu) kojim je precario dans (sopstvenik zemlje) mogao dobiti nazad svoju zemlju od prel,(ariste. Krajem V veka na zapadu je smatran sjpecijalnom vrstom komadatuma, a na istoku je imao zastitu kao bezimeni kontrakt. U Justinijanovom pravu 'se smatra kfao bezimeni ikontrakt tiJpa facio ut facias. Precarium ima sl\i6nos:tJi sa commodatumom. Bitna je razlika u tome sto nema roka vracanja i sto prekarist ni u kom slucaju ne moze imati neka prava prema sopstveniku stvari kao sto to moze komodator. Prvi je contractus unilateralis a drugi bilateralis inaequalis.
d. - poravnanje (transactio) je sporazum stranaka kojim, uz uzajamne ustupke, resavaju neke svoje nerasciScene imovinske odnose. Oni mogu biti najrazlicitije prirode: dugovanja i potrazivanja nastala ugovorima Hi deliktima, stvarnopravni odnosi (svojina, sluzbenosti i sl.) podela nasleda, pitanja miraza i td. Nuzno je da to bude nerasciSceni sporni odnos. Zato se ne moze zakljuciti poravnanje 0 sporu koji je vec presuden. Poravnanje ima iste dejstvo kao i presuda (transactio est instar rei iudicatae). To znaci da je time raniji spor rasCiscen i time unisten i ne moze se ponovo pokretati. Ostaje sarno novi bezimeni
kontrakt
-
poravnanje.
e. - Davanje na probu je vrlo stara praksa, ali se dugo vodio spor oko njegove pravne prirode. U postklasicnom pravu svrstan je medu bezimene kontrakte. Sastoji se u tome sto jedna stranka daje drugoj neku stvar da bi ispitala njena svojstva i, eventualno, odlucila se da je kupi, da zakljuci ugovor 0 kupoprodaji. Ovakav ugovor je samostalIJii obligacioni odnos po cemu se razlikuje od kupovine na probu, pactum displicenciae, koji je dodatni ,pakt uz vec zakljuceni ugovor 0 k~poprodaji. 4. - Zastita. - Bezimeni kontrakti u klasicnom pravu su bili zasticeni sa condictio ob rem dati, actio doli i pretorskom actio in factum. Docnije je uvedena i actio civilis incerti. Justinijan je pretorsku actio in factum i civilnu incerti spojio u jednu pod imenom actio praescriptis verbis ili actio civilis in factum. Pored toga, mogla se u Justinijanovom pravu i dalje upotrebiti condictio, koja se sada naziva caUSa data causa non secuta, ali sarno ako je duznik dolozno onemoguCio izvrsenje obaveze. Najzad Justinijan je uveo jos jedno
sredstvo
-
condictio
ex poenitentia
(kondikcija
»zbog kaja-
nja«) - kojim je stranka koja je izvrsila svoju Cinidbu mogla, j pre dospeca obaveze druge stranke, traziti povracaj date stvari i time raskinuti jednostrano ugovor, iako je duznik spreman da ispuni svoju obavezu. 280
B.
-
PACTA
1. - Pojam. - Po opste usvojenom objasnjenju, rec pactum ima zajednicki koren sa pax (mir), i prvobitno je oznacavala izmirenje, poravnanje, pogodbu izmedu delikventa i deliktom povredenog, sa ciljem da se likvidira neprijateljski odnos koji je usled izvrsenog delikta nastao izmedu njih. To znacenje daje mu Zakon dvanaest tablica u poznatoj odredbi: »si membrum rupsit ni cum eo pacit, talio esto« (»u slucaju osakacenja, ukoliko se ne izmire, pnimenice se talion«). Zato se jos u klasionom pravu obligacioni odnos koji je nastao iz delikta iniuria i furtum gasio iprostom saglasnoscu volja slianaka - paktom. Posto se mirenje zavrsavalo obicno obecanjem izvesne sume novca kao odstete, pocela se rec pactum u,potrebljavati i za oznacenje sporazuma koji imaju za cilj zasnivanje obligacionog odnosa. U klasicnom pravu paktom se naZJivao svaki sporazum (saglasnost volja) stranaka. Prema tome u ovom, najsirem znacenju reoi, pacta su i svi kontrakti 0 kojima smo do sada govorili, pa se u izvorima govori na primer, in pacta convento societatis. Rec pactum u ovom najsirem znacenju oznacava isto sto i conventio i consensus. Medutim rec pactum se kod Rimljana upotrebljavala i u drugom, uzem znacenju, oznacavao je sve one saglasnosti volje, sporazume stranaka koji nisu spadali u kontrakte. U tom smislu se sve saglasnosti volja dele na kontrakte i pakte. U vremenu kada su sarno kontrakti imali zastitu, kontrakti su predstavljali zasticene, a pakti nezasticene (otuda nudum pactum) sporazume stranaka. Vremenom su, medutim, i neki pakti dobili zastitu. Najpre su dobili zastitu pakti dodati ugovorima koji spadaju u negotia bonae fidei. Kod njih je sudija morao po sluzbenoj duznosti uzeti u obzir sve okolnosti koje mogu uticati na donosenje pravicne presude. Medu tim okolnostima u klasicnom pravu su uzimani u obzir i sporazumi, pakti koje su stranke zakljucivale istovremeno ili neposredno posle (in continenti) zakljucenog ugovora. Pritom su ovakvi pakti tretirani kao sastavni delovi kontrakta, pa su i bili zasticeni njegovim tuzbama. Pretori i imperatori su docnije stvorili mogucnost samostalne zastite za niz drugih pakta. Ove zasticene pakte Rimljani nisu nikada uvrstili medu kontrakte, iako su neki od njih imali potpuno isto dejstvo kao i kontrakti. Zato sad a imamo dye vrste pakta: nezasticene pakte, koje su rimski pravnici nazivali nuda (gola) pacta, i zasticene pakte, koji su rimski pravnici nazivali prosto pacta, a srednjevekovni pravnici pacta vestita (obucena), da bi podvukli razliku izmedu njih i nezasticenih pakta. Prema tome, RJimljani su izraz pactum u;potrebljavali u tri znacenja: 1*. u najsirem znacenju svake saglasnosti volja (consensus, conventio); 2*. u uzem znacenju sporazuma stranaka koji nije kontrakt; i 3*. u najuzem znacenju sporazuma stranaka koji ima zastitu (actio), a nije kontrakt. 0 ovoj trecoj, najuzoj grupi pakta bice ovde govora. Ovakvih zasticenih pakta ima tri grupe: jedni dopunjavaju neki vec postojeCi obligacioni odnos; drugima je pretor dao zastitu, a treCima su zastitu dali imperatori. Srednjevekovni pravnici su prvu grupu nazvali dodatna pakta (pacta adiecta, jer su »pridodati« nekom kontraktu), druga pretorska (pacta praetoria jer im je pretor dao zastitu), a trecu zakonska (pacta legitima - jer im je zastita data putem impera.torskih konstituciJa - leges). Posto je to uobicajeno, drzacemo se i mi u daljim izlaganj,ima ovoga reda i naziva, iako nisu rim ski.
-
281
2. - Pacta adiecta (dodatni pakti). - Pacta adiecta su sporazurni stranaka koje se vec nalaze u kontraktorn obligacionorn odnosu, koji irnaju za cilj da u izvesnoj rneri dopune Hi izrnene obaveze duznika; i to: Hi da ih urnanje (tzv. pacta ad minuendam obligationem), ili da ih uvecaju (tzv. pacta ad augendam obligationem). Pacta adiecta se zakljucuju ili istovrerneno sa kontraktorn korne su pridodani (in continenti) ili kasnije (ex intervallo). Pakti koji irnaju za cilj da ublaze duznikovu obavezu bili su vec pred kraj republike zasticeni na taj nacin sto je duznik, u slucaju da ga poverilac tuzi za ispunjenje obaveze iz kontrakta, rnogao istaCi prigovor (exceptio pacti conventi ili prosto exceptio pacti) na osnovu koga ce njegovo pravo steceno paktorn biti zasticeno. Prigovor je rnogao upotrebiti bez obzira kada je pakt zakljucen i to: akoje kontrakt korne je pridodan stricti iuris, rnogao ga je istaCi sarno u postu,pku in iure, a ako je bonae fidei rnogao ga je istaCi i u postupku in iudicio, jer je sudija na osnovu bona fides duzan da uzrne u obzir sve okolnosti. Pakti koji irnaju za cilj da prosire duznikovu obavezu, ukoliko su zakljuceni ex intervallo, nisu bili zasticeni (spadali su u pacta nuda). Uko1iko su zakljuceni in continenti uz kontrakt bonae fidei zasticeni su pocevsi od kraja II v. na taj nacin sto su srnatrani sastavnirn delorn kontrakta. Ukoliko su zakljucivani in continenti uz kontrakt stricti iuris, u principu rNSUzasticeni (tako npr. interes uz mutuum se mogao utuziti sarno ako je zakljucen u forrni stipulacije). U Justinijanovom pravu, izuzetno, pakti koji su pridodati stipulaciji, ali na istorn pisrnenu, srnatraju se njenirn sastavnirn delorn. Primera radi navodimo dodatne pakte zakljucene uz ugovor 0 kupoprodaji, koji, ako su zakljuceni istovremeno sa ugovorom Hi n~osredno posle njega (in continenti), postaju sastavni deo ,kontrakta i zasticeni su istim sredstvima kojima i sva ostala potraiivanjakoja proisticu iz njega: pactum displicientiae (kup'ovina na ,probu) na osnovu ikoga Iillipac stice IPravo da u odredenom roku po prijemu stvari odustane od odgovora a:ko mu se stvar ne svida; lex commissoria, na osnovu koga prodavac dobija IPravo da ra'skine ugovor (sa dejstvom povratka u predasnje stanje) ako mu kupac ne isplati na vreme cenu: in diem addictio, po kome ce ugovor 0 kupoprodaji biti ponisten ako prodavac nade u odredenom roku povoljnijeg ,kupca; pactum de retrovendendo J pactum de retroemendo, na osnovu kojih ku,pac stice pravo da jednostranom izjavom volje preproda stvar prodavcu, odnosno prodavac stice pravo da jednostranom i!ljavom volje pre.ku:pi stva):' od kupca, po ceni po kojoj je kuplje>na '(aiko nije drugaCije ugovoreno); pactum protimiseos, na osnovu koga je kupac, a,ko bi hteo IProdati kupljenu stvar, morao prvo .ponuditi prodavca da je ,kUlpi pod istim uslovirna kao i ostali interesenti.
3. - Pacta praetoria (pretorski pakti). - Irnenorn pretorska pakta nazivarno grupu od pet pakta koje je pretor stitio svojorn actio in factum. ani su ,sarnostalni ugovori i po dejstvu se ne razlikuju od kontrakta. To su: a) Receptum arbitrii je sporazurn kojirn se jedna stranka obavezuje da kao izabrani sudija (arbiter) presudi spar izmeau dva lica. Stranke koje su u sporu, pojavljuju se kao druga stranka u paktu. To je, dakle, ugovor izrneau arbitra i stranaka u sporu. Zakljucenju ovog pakta uvek je prethodio spa,razurn izrneau stranaka koje su u sporu da resavanje spora povere !izabra282
nom sudiji a ne redovnom sudu. Ovakav sporazum se nazivao comprommissum i u klasicnom rpravu nije imao posebnu zastitu (zasticen je tek u postklasicnom pravu kao zakonski pakt). Zato je obicno zakljucivan u formi stipulacije. Arbiter je sudio ne u redovnom postupku nego extra ordinem. Protiv arbitra koji ne izvrsi primljenu obavezu, pretor nije davao actio in factum radi naknade pricinjene stete, nego ga je pretnjom kazne ili uzimanjem zaloge (multis et pignoribus) prisiljavao da svoju obavezu ispuni. b) Receptum nautarum, cauponum et stabulariorum je ugovor koj1m se kapetan broda, gostionicar ili vlasnik stale u kojoj su se putnici sa rob om j kc.injima odmarali, obavezuje da primljene (receptae) putnikove stvari, robu i konje vrati neostecene. Na osnovu ovog ipakta on je odgovarao za svaku stetu koju bi poverene stvari pretrpele za vreme dok se putnik nalazi u gostionici Hi na brodu, bez obzira ko ju je priCinio i da li je on za to kriv. Jedino nije odgovoran za stetu nastalu usled VliSesileo Putnik je imao na rasrpolaganju actio in factum koja je nazivana i actio de recepto. U kasnom klasienom i Just,iniJanovom pravu, ovakva odgovornost brodara, gostionicara i vlasnika stala podrazumevala se za poverene stvari i bez posebno zakljucenog pakta. Osim toga, ustanovljena je kvazideliktna odgovornost in duplum, ako kradu Hi osteeenje izvrse njihov.i namesteniei. e) Receptum argentarii je ugovor kojim se bankar (argentarius) obavezuje svome klijentu da ce platiti neki njegov dug prema treeem lieu, koji vec postoji Hi ce tek biti zakljucen. Bankar je obavezan sarno prema klij~ntu a ne i prema njegovom poverioeu. Zato, ako odbije da isplati obecani dug, sarno klijent moze podiCi protiv njega tuz.bu. Receptum argentarii je najcesce zakljucivan sa eiljem da pojaca kredit klijenta (tada je imao znacaj sped. jalne vrste jemstva), ali su tim putem postizani i drugi eiljevi (npr. da bankar kod koga klijent drii svoj novae, isplati klijentove racune u drugom mestu neka vrsta mandata). Tuzba koj'a je strankama stajala na ras,polaganju bila je ista kao i kod svih drugih reeepata: actio in factum, odnosno actio de recepto. Receptum argentarii nije, izgleda, upotrebljavan u istocnim, grckim provincij'ama, koje su se sluzile jednom grckom ustanovom slicnom constitutum-u. Zato se on u Digestama ne rpominje, nego je potpuno zamenjen constitutum-om. U zGlipadnomdelu Imperije on se zadriao dugo u upotrebi, tako da je posluzio kao osnov srednjovekovnim bankarslclm poslov.ima. d) Constitutum debiti je ugovor kojim se jedna stranka obavezuje da ce drugoj stranci isplatiti u odredenom roku neki vec postojeCi svoj (constitutum debiti proprii) Hi tudi (constitutum debiti alieni) dug. Prvobitno je constitutum bio sredstvo da se duzniku, iz milosti, odlozi do odredenog roka placanje duga. Ako duznik ni u tom roku ne isplati dug, pretor je davao poverioeu actio de pecunia constituta, koja je imala za eilj da kazni duznika koji, pored odgadanja roka, ne plati dug. U klasicnom pravu primena constitutuma je znatno prosirena. Sada se mogao ugovoriti i za tudi dug (tada je igrao ulogu jemstva), i za sve obaveze, i bez tacno odredenog roka i da bi omoguCio zastitu prirodne obligacije itd., a Justinijan je actio de pecunia constituta ,prosirio tako da je obuhvatila i slucajeve receptum argentarii (tretirajuCi ga kao constitutum debiti alielli) i jednu grcku slicnu ustanovu. Obicno se navodi da consti'tutum sluii i kao novatio. Medutim, novatio izaziva gasenje starog obligacionog odnosa i nastanak potpuno novog. Kod consti-
-
283
tutuma ne nastu.pa ni jedno ni drugo: on ne gasi stari obligacioni odnos, nego poverilac po izboru moze da upotrebi staru tu~bu ili actio de pecunia constituta, a upotrebom te tuzbe ne gasi se pravo na upotrebu prvobitne tuzbe niti se stvara samostalni no vi obligacioni odnos, jer se obaveza iz constitutuma automatski gasi gasenjem stare obaveze. e) Pactum iusiurandi nastaje na taj nacin sto se dye stranke, koje se spore oko postojanja neke obligacije, ili oko svojine na nekoj stvari, Hi imaju ma kakav drugi spor, sporazumeju da spor likvidiraju zakletvom. Poverilac izjavi duzniku da ce odustati od svog zahteva ako se on zakune da nije duzan, ili da je on sopstveni!~/sporne stvari, ili titular spornog prava. Ako on na to pristane i zakletvu po10zi, sklopljen je pakt kojim je spor izmedu njih likvidiran. Ako poveplac ipak podigne tuzbu, duznik ce moei da istakne prigovor da je polozio zakletvu, na osnovu koga ce tuzba biti odbijena. Umesto da pristane na polaganje zakletve, duznik je mogao da uzvrati poveriocu ponudu: neka se ,poverilac zakune da postojri dug, odnosno da pravo pripada njemu. Ako poverilac na to pristane i polozi zakletvu, zakljucen je pakt koji ima izvesno novaciono dejstvo: poverilac je dobio pravo na actio de iure iurando, na osnovu koje je imao sarno da dokaze da je on zakletvu polozio, pa ce tuzeni biti osuden bez ikakvog daljeg ispitivanja njihovih odnosa. 4. - Pacta legitima (zakonski, imperatorski pakti.) U vreme dominata imperatori su svojim konstitucijama ustanovili zastitu za jos tri pakta: ugovor 0 izbornom sudu (compromissum), obecanje poklona od 500 solida (donatio) i obecanje miraza (pollicitatio dotis). Ova tri pakta srednjevekovni pravnici su nazivali pacta legitima. Tuzbu koju su za njihovu zastitu imperatori stvorili, Justinijan je nazvao condictio ex lege i ona je stricti iuri.s. a) Compromissum je sporazum stranaka koje imaju da rese neki medusobni spor, da njego'vo resavanje povere nekom izabranom sudiji (arbitru) a ne redovnom sudu. Na osnovu ovakvog sporazuma oni zatim zakljucuju sa izabranim sudijom pakt receptum arbitrii. lake je ,praksa izbornog sudstva bila jako rasi1rena vec od perioda principata, compromissum je dobio sarnostalnu zastitu tek u Justinijanovom pravu. Pre toga stranke su pribegavale stipulaciji. b) Obecanje miraza (pollicitatio dotis). Miraz je praktikovan pocev od perioda repubIike, ali se on tada ugovarao u formi stipulacije Hi do tis dictio, Hi acceptil'atio (ako se miraz sastoji u oslobodenju od duga) , ili neposrednim prenosenjem svojine (datio). Konstitucijom Teodosija II i Valentinijana III, koja je izdata sredinom V veka n.e. ,priznato je pravo muzu da tuzbom ostvari i neformalno usmeno obecani mioraz.
-
c) Obecanje poklona (pollicitatio donationis). Poklon (donatio) postoji uvek onda kada se neki pravni posao obavi uz animus donandi tj. uz iskljucivu nameru
da se poveca
imovina
jedne
stranke
-
poklonoprimca,
na ra-
cun imovine druge stranke - poklonodavca. To se pak moze ,postici najrazlicitijim pravnim poslovima: faktickim prenosenjem svojine (mancipacijom Hi tradicijom), stipulacijom, ustupanjem potrazivanja, otpisom duga, itd. U osnovi svakog poklona lezi pakt, koji sve do Justinijana nije imao posebnu zastitu nego je, ako se zelela obezbediti zastJita, morae biti zaodenut u neku od zasticenih formi. lake su pokloni nesumnjivo praktikovani kroz celu rimsku istoriju, rimsko pravo je, sve do hriScanskog perioda, nastojalo da ih ogranici i podvrgne 284
kontroli: svi propisi koji su nam od tog vremena poznati govore sarno 0 zabranama. Najstariji koji znamo (iz 204. god. pre n.e.) zabranjuje, pod pretnjom cetvorostruke kazne, svakii poklon advokatima. Istovremeno proglasuje da su pokloni preko odredene vrednosti, ako su dati licima van porodice, prirodne obligacije. Drugi propis (iz 149. god. pre n.e.) zabranio je magistratu da prima poklone od svojih gradana. Najzad, praksa tokom klasicnog perioda je zabranila poklone i~medu bracnih drugova. Sva ova ogranicenja doneta su da bi se sprecile izvesne zloupotrebe. Prvo ogranicenje done to je da bi se sprecilo neobjektivno zastupanje stranaka radi novea, i da bi se sprecilo siromasenje porodica rasturanjem porodicne imovine. Drugo, da bi se spreCio taj vid pljacke od strane magistrata, a trece u eilju zastite braka koji je bio velika briga ovog perioda. Paull/s, citirajuCi Sextusa Cecilusa, pravda ovu zabranu time: da ne bi odriavanje braka i dobri odnosi swpruznika bili kupovani nove em (D, XXIV, 1, 2,) a Proculus (D, XXIV, 1,31, 7) je pravda time: da ne bi neko zbog Ijubavi prema bracnom drugu, bio opljackan. Pocevsi od IV v. n.e. kurs prema poklonima se menja. Pala su u zaborav sva stara ogranicenja poklona. Umesto toga pokloni su podvrgnuti kontroli: propisano je da ugovor 0 poklonu mora biti zakljucen u prisustvu suseda kao svedoka (doenije zaboravljen uslov), u pismenoj formi i registrovan u posebnoj kaneelariji. U protivnom ugovor je niStav. Kasnije, pokloni obecani bracnom drugu pre braka, ako nisu veCi od 200 solida, nisu morali biti registrovani. U Justinijanovom pravu najzad, svi pokloni ispod 500 solida ne moraju biN registrovani. Za njihovu utuzivost dovoljna je :P'rosta saglasnost volja. Tek tada je donatio, i to sarno onaj cija vrednost ne prelazi 500 solida, postao pactum legitimum. Poklon se zakljucuje ~skljucivo u interesu poklonoprimea. Ipak on ne moze imati nikakve obaveze prema poklonodaveu ukoliko poklon nije primio pod nekim uslovom iIi pod nalogom. Poklonodavae, medutim, pored osnovne obaveze da poklonoprimeu preda stvar, odgovara i za sve stete koje je pricinio poklonoprimeu namerno iIi iz teskog nehata (na primer, poklonio mu bolesnu Zivotinju koja je zarazila nj,egove) kao i za evikciju i fizicke nedostatke stvari.
C. -
OBLIGACIJE KJOJE NASTAJU IZ NEDOZVOLJENIH RADNJI - DELICTA 1. -
DELIKTNA ODGOVORNOST
1. - Istorija. - Delicta su nedozvoljene radnje. Vrlo ranD su Rimljani pravi'li razHku izmedu delicta publica i delicta privata. Delicta publica koji su nazivani i crimina, su nedozvoljene radnje za koje se smatralo da predstavljaju napad na osnove drustvenog poretka, pa su izazivale javnu represiju u vidu smrtne kazne, progonstva, batinanja Hi novcane kazne u korist drzave. Delicta privata su nedozvoljene radnje koje su smatrane manje opasnim, pa nisu izazivale javnu represiju, nego obavezu za delikventa da plati nesto ostecenom lieu. Iz ovih delikata se, dakle, rada obligacija. Za takve obligacije su rimski pravnici govorili da nastaju ex delicto, a uobicajeno je da se nazivaju deliktnim obligacijama iIi, pros to, deliktima (delicta). Razlika izmedu ove dye 285
grupe delikta nije u pocetku bila tako jasna, jer su i neka delicta privata izazivala osvetu (krvna osveta, talion), sto je karakteristicl10 za delicta publica, a i obligacioni odnos koji se iz njih radao imao je dugo kazneni karakter. Nairne, po vladajucem miSljenju, u poectku se iz izvrsenog delikta radalo sarno pravo ostecenog na krvnu, tj. neogranicenu, osvetu prema delikventu. Nesto
docnije
osveta
je bila
ogranicena
na vracanje
iste
takve
povrede
-
talion (po principu »oko za oko, zub za zub«). Tragovi ovog sistema nalaze se jos u Zakonu dvanaest tablica u odredbi koja propisuje da ce se, ako neko osakati drugoga (»si membrum rupsit«) a sa njim se ne izmiri na drugi nacin
(»ni cum
eo pacit«
-
najcesce
ugovaranjem
otkupa),
primeniti
talion
(»talio esto«). Na nesto/visem stepenu razvitka, talion biva potiskivan izmirenjem preko posredni a koje se obicno zavrsavalo placanjem izvesne naknade ostecenom. Njen visina je odrec1ivana pogodbom (tzv. dobrovoljna kompozicija). Tu dakle, ob~ igacioni odnos nijc nastajao samim izvrsenjem delikta, nego tek sporazumom\ stranaka povodom izvrsenog delikta. Sa jacanjem dr:lave, kompozicija postaje obavezna, a visinu naknade odreduje drZava zakonom (tzv. zakonska kompozicija). Sada izvrselli delikt rada obavezno i neposredno, samim izvrsenjem, obligaciju izmedu delikventa i ostccenog, ali suma koju je delikvent morae platiti ostecenom ima karakter kazne, jer se ne meri visinom pricinjene stete nego tezinom dela, drustveno opasnoscu dela, koju je pravo unapred odmerilo za pojedine grupe slucajeva. Vremenom se rimsko pravo postepeno oslobadalo ovakvog kaznenog gledanja na posledice delikta, i sve viSe uvodilo naknadu stete, ali nikada nij:;: uspelo da ga se oslobodi. Ni krug nedozvoljenih radnji koje spadaju u delicta privata nije bio sasvim jasno razgranicen od kruga nedozvoljenih radnji koje spadaju u delicta publica. U vreme Za'kona XII tablica, krug deliCia publica je bio vrIo maIi. Obuhvatao je sarno ubistvo paterfamilijasa (purricidium) i pobunu (perduellio). To je razumljivo s obzirom na nerazvijene drustvene funkcije i relativno jednostavriu i laku borbu sa potcinjenim drustvenim klasama. Svi ostali delikti, medu kojima i ubistva, telesne povrede i t. s1., smatrani 'su privatnim deliktima i radali obligaciju. Sa jacanjem drZave, sirenjem drzavnog aparata i sve slozenijom strukturom rimskog drustva, mnoge od tih nedozvoljenih radnji svrstavane su mec1u delicta publica, ali mnoge od njih su vrIo dugo, Hi do kraja rimske istorije bile istovremeno smatrane privatnim deliktima, pa je osteceni mogao da bira da Ii zeli gradanskopravnu ili krivicnu sankciju za delikventa. To je, npr. bio slucaj sa kradom., uvredom i s1. Sve ove cinjenice navode nas na zakljucak da se cela istorija delikta u rimskom pravu krece u dva pravca; sirenje kruga deliciu publica i razvitak pojma naknade stete kao redovne posledice delicta privata. 2. - Karakteristikc - Deliktne obligacije su uvek u rimskom pravu bile u mnogim pitanjima regulisane drugacije od kontraktnih. Ukazacemo ovde na neke od tih razlika. a) Krug lica koja su doli capax, tj. koja su deliktno odgovorna, cije radnje mogu stvoriti deliktnu obligaciju, uvek je bio siri od kruga lica koja imaju poslovnu sposobnost. Posto je sankcija za izvrseni delikt bila vezana za fizicku licnost delikventa, doli capax su sva lica koja imaju fi:zjcku licnost bez obzira na njihov status libertatis, status civitatis i status familiae i bez obzira na uzrast. Zato su u pravu Zakona XII tablica doli capax i robovi i deca. U 286
klasienom pravu su bili izuzeti illfantes, illfanliae proximi i dusevno bolesni. Kada je osveta na fiziekoj lienosti delikventa (koja je u stamm pravu lezala u osnovu odgovornosti deJikventa svojom fizickom lienoscu) bila vremenom potisnuta i zamenjena noveanom naknadom, to nije ukinulo deliktm~ odgovornost rob ova i lica alieni iuris, koji nemaju svoju imovinu niti su poslovno sposobni, nego je stvorilo ustanovu noksalne odgovornosti paterfamiliasa. b) Pitanje dejstva smrti i capitis deminutio stranaka u deliktnoj obligaciji bilo je regulisano na naein potpuno suprotan naeinu na koji je to pitanje bilo regulisano kod kontraktnih obligacija. Deliktne obligacije su uvek bile strogo intuitu personae. Zato su se gasile smrcu jedne od stranaka. U poeetku su one bile aktivno i pasivno nenasledive: delikt je stvar kaja se tiee sarno delikventa i neposredno ostecenog. U klasicnom pravu su naslednici ostecenog mogli, u nekim slucajevima i jednim slozenim mehanizmom, traziti izvrsenje deliktne obligacije. Ali naslednici delikvcnata nisu nikada bili oba. vezni da ispune deliktnu obligaciju. U Justinijanovom pravu su bili obavezni jedino da vrate predmete koje je delikvent pribavio deliktom i nalazili su se u njegovoj zaostavstini. Capitis deminutio stranke imao je za posledieu gasenje svih njenih kontraktnih obaveza: muz nije bio obavezan da plati dugove svoje zene u manus-braku koje je pre zakljueenja braka primila ugovorom; pater familias nije bio odgovoran za kontraktne obaveze adrogiranih liea; kontraktne obaveze slobodnog coveka koji je postao rob, nije niko bio obavezan da plati. Medutim, potpuno suprotno dejstvo je imao cap tis d6minutio na deliktne obligacije. Posto je delikvent i dalje imao fizieku Henost on je i dalje bio odgovoran i nosio je tu svoju odgovornost sa sobom 111a gde bio: svaki njegov pater familias Hi gospodar bice noksalno odgovoran. Iz istih razloga rob delikvent, ako bude osloboden, .ostaje i dalje odgovoran, ali sada neposredno, a ne preko noksalne odgQvornosti gospodara. Capitis dClIlinutio ostecenog, medutim, gasi obligaciju, jer osteceni tada nema viSe sposobnosti da sam putem tuzbe ostvari potrazivanje, a za njegovog novog gospodara ili paterfamilijasa pravo nije predvidalo nikakvo sredstvo da to ostvari. c) Neke karakteristike deliktne odgovornosti u klasicnom pravu bile su ostatak nekadanjeg shvatanja da je ona osveta a ne naknada pricinjene stete. To je, pre svega, kumulativna odgovornost sadelikventa: ako je delikt izvrSilo viSe liea, radalo se toliko samostalnih obligacija koliko je bila saizvrsilaea i ,svaki od njih je bio obavezan da naknadi ceo iznos stete. Samo u slueajevima koje je predvideo lex Aquilia sadelikventi su odgovarali solidarno. Iz istih razloga su neke penalne tuzbe (koje povlace kaznu u vidu viSestruke naknade stete) gubile taj karakter ako se ne upotrebe za godinu dana po izvrsenom deliktu. Smatralo se da covek norl)1alno na uvredu reagira odmah i odmah trazi osvetu, zato se pretpostavljalo da osteceni koji za godinu dana nije podigao tuzbu nije bio, Hi nije viSe uvreden, pa mu ne treba osveta, nego sarno jednostruka naknada stete. Najzad, iz istih razloga su se deliktne obligacije uvek mogIe gasiti prostim paktom - nije bio potreban nikakav sveeani akt. 3. -Klasicno pravo. - U klasienom pravu bila jc izgradena teorija delikata, koja je dodala neke nove karakteristike deliktne odgovornosti. Njihova posledica je bila da se suzio krug nedozvoljenih radnji koje su smatrane 287
deli-ktima i da se iz njih izdvojila grupa slucajeva koji su u postklasicnom pravu nazvani zajednickim imenom kvazidelikti. Smatralo se, nairne, da ce postojati delikt samo onda ako je steta nastupila delatnoscu, aktivnom radnjom, Cinjenjem delikvcnta. Steta nastala usled necinjenja, us led propustanja da se ncsto ucini, llije radala deliktnu odgovornost. Necinjenje je povlacilo sarno, eventualnu, kontraktnu odgovornost za naknadu stete. Osim toga, za deliktnu odgovornost se traiilo dt>.je steta nastupila i da je nastupila neposredno iz radnje delikventa (corpori corpore datum). Rimljani nisu poznavali teoriju posredne uzrocne veze. Zato nije smatrana deliktnom, odgovornost gostionicara za stete koje pricine gostima clanovi njegove porodice, robovi Hi name?;tenici, kao ni odgovornost u drugim slucajevima kvazidelikata. Zato, isto tako, nema dellkta ni onda aka neko, npr. iz sazaljenja, isece veze kojima je rob radi kazne bio obesen 0 drvo, pa rob pobegne. Gospodar je pretrpeo stetu, ali ne neposredno od secenja veze, nego od bezanja. IIi, ako ne'ko poplasi tudeg kunja koji upadne u potok i udavi se (jer nerna neposrednog dejstva koje bi postojalo da ga je on gurnuo u potok). IIi, ako neko zatvori roba, pa on umre od gladi (negativna radnja neCinjenje). 4. - Klasifikacija delikata. - Staro ius civile poznavalo je dva vaznija delikta: iniuria i furtum. Zakon dvanaest tablica pominje i nekoliko delikata koji su vrlo ranD bili sankcionisani na drugi na60, pa zato necemo 0 njima govoriti posebno. To su: secenje tudeg drveta, napasanje stoke na tudem zemIjiStu, ugradivanje u zgradu tude grede, utaja pupHine imovine od !>trane tutora, i juS neke druge. U toku republike ius civile je dobilo dva nova delikta: damnum iniuria datum i rapina. Poeetkom princ1pata. pre tor je ustanovio nekoliko delikata koji se zato nazivaju pretorski delikti. Medu njirna najvainiji su: dolus malus, metus i fraus creditorum. Mi cemo prvo izloziti delikte ius civile-a i to redom kojim su nastali, a zatim pretorske delikte.
-
2. - DELICTI STAR.OG IUS CIVILE
a. - Injuria
-
1. - Zakon dvanaest tablica. Zakon dvanaest tablica nazivao je »iniuria", lake telesne povrede (npr. samar, tuca, nasilno privremeno lisenje slobode), koje nisu povlacile osakacenje niti dugo lecenje. On je propisivao da je u takvom slucaju delikvent duzan platiti povredenom 25 asa. Zakon dvanaest tablica je poznavao jos dva slucaja telesne povrede: trajno osakacenje Hi onesposobljenje rna koga dela tela (membrum ruptum), i prelom kosti koji nije imao za posledice trajno osakacenje (os fractllm). U prvom slucaju, Zakon je propisivao da ce se, ukoliko se dilekvent i povredeni ne sporazumeju drugacije, primeniti talion tj. delikventu ce biti osakacen isti deo tela koji je i on osakatio povreden011l. Talion ce se, znaci, primenjivati sarno onda ako se stranke ne izmire tj. sporazumeju da na drugi nacin (najcesce novcanom naknadom Hi zlvotinjama) rese svoj spor. Ovde je, dakle osveta 'Potisnuta dobrovoljnom kompozicijom. U drugom ~ll1caju Zakon je propisivao da je delikvent duzan platiti 300 asa ako je 'Povredeni slobodan covek, a ako je rob 150. Interesantno je ovde obratiti paznju na ci288
njenicu da se povreda roba smatrala povredom coveka, pa se tako i kaznjava. Tada jos imamo nerazvijeno, patrijarhalno ropstvo u kome je rob clan familije i saradnik Tek sa daljim razvitkom ropstva, postaje rob stvar pa lex Aquilia povredu roba ne tretira viSe kao povredu coveka (iniuria) nego kao ostecenje stvari (damnum iniuria datum). Ova dva delikta Zakon dvanaest tablica nije nazivao iniuria, iako imaju mnogo zajednickih osobina. Verovatno zato sto njihova sankcija nije ranije ulazila u sferu »ius« nego sferu »fas« tj. religijskog prava koje je, pre ucvrscenja driave, regulisalo odnose coveka sa bogovima, a time i mnoge imovinske i drustvene odnose. Talion je bio jedna od tipicnih religijskih sankcija toga vremena. Medutim, vec u periodu republike, veroyatno kad se fas i ius potpuno odvajaju, i ova dva delikta su smatrana injurijom. Mnogi autori ucvrscuju u injuriju jos dva slucaja predvidena u Zakonu dvanaest tabIica: malum carmen, i occclltatio. koji se satoje u vradibinama i izgovaranju magijskih formula upravljanjem na nanosenje stete drugome. Medutim ovi slucajevi ne spadaju u injuriju, jer su delicta publica, gone se krivicnim postupkom i povlace smrtnu kaznu. 2. - Pretorsko pravo. - Ovi propisi Zakona dvanaest tablica nisu dugo os tali u primeni. Vec u prvim danima naglog razvitka Rima, u drugoj polovini republike, iniuria jepoeela trpeti krupne promene. Dalje ucvrscenje i obrazovanje driavnog aparata i poostrena borba za klasnu i licnu bezbednost robovlasnika, s jedne strane, i sve ccsci neredi i cesCi manji i veCi napadi na pojedine pripadni'ke vladajuce klase, s druge, ucinilu su da su teske telesne povrede izdvojene iz injurije i pretvorene u delicta publica. Surovija eksploatacija rob ova izdvojila je telesnu povredu raba iz injurije i premestila u damnum iniuria datum (ostecenje stvari). Znatno smanjena vrednost novca ucinila je novcane naknade predvidene Zakonom, smesno malim. Poznata je anegdota koju prica Aulus Gelius 0 bogatom Luciusu Vcraciusu koji se jednog dana zabavljao time sto je iSao ulicom i prolaznicima udarao samare, a za njim je isao rob koji je svakom osamarenom odmah isplaCivao 25 asa na ime naknade predvidene Zakonom. Najzad, novi uslovi su, prepustajuci zastitu fizicke licnosti krivicnom pravu, nametnuli potrebu gradanskopravne zastite nekih drugih dobara, koja u vreme Zakona dvanaest tablica nisu bila od takvog znacaja, ili su bila dovoljno zasticena patrijarhalnim moralom i religijskim verovanjima. Takva dobra su na primer: cast zene i dece i ugled gradana. Zato prvenstveno pretor, a zatim zakoni i klasicni pravnici, pokazuju veliku aktivnost u oblasti injurije. Rezultat te aktivnosti je potpuno ukidanje odredaba Zakona dvanaest tablica i ustanovljenje potpuno novih pravila 0 injuriji. Umesto unapred odredenih novcanih sankcija (legalne kompozicije) za svakipojedini slucaj uvedena je jedinstvena tuzba koja se upotrebljavala u svim slucajevima injurije, actio iniuriarum eastimatoria. Kao sto sarno ime kaze ona 'je stavljala u duznost rekuperatorima u postupku in iudicio da, prema okolnostima, odrede visinu naknade. Visina naknade nije se odredivala visinom pricinjene stete nego opasnoscu dela. Zato ova naknada nema karakter naknade stete, nego kazne. Dna je imala i druge osobine penalne tuzbe: mogla se upotrebiti sarno u roku od godinu dana, nenaslediva je ni aktivno ni pasivno, mogla se kumulativno traziti kazua od svih ucesnika u izvrsenju injurije, povlacila je infamiju za osudenoga, povlacila je noksalnu odgovornost itd. 19 Rimsko privatno
l
pravo
289
Posebnim ediktima pretor je proglasio za injuriju: javno vredanje pogrdnim izrazima uCinjeno od viSe lica (convicium = zajednieko vikanje, »maeja serenada«); napad na cast i postene zene i maloletnika pogrdnim dobacivanjima, ponudama, pracenjem, odvodenjem pratioca (jer se postene zene i malotenici nisu smeli pojavljivati na javnom mestu bez njih) itd., i svaki drugi nap ad na ugled gradanina uCinjen sa namerom da se umanji njegova cast (infamandi causa factum). Time je iniuria umesto nekadasnje telesne povrede dobila karakter uvrede (contumelia). U Sulino vreme injurijom se smatrala i povreda domaceg mira (prodiranje u stan) uCinjena infamandi causa. Time je injurija prodrla i u drugu sferu - zastitu imovine. PolazeCi odatle, pravnici su, pocey od kraja republike, poceli upotrebljavati actio iniuriae u svim onim slueajevima u kojim se napad na imovinu Hi uzivanje neke stvari (svoje Hi tude, koja je u pritezanju), moze smatrati povredom easti. Na pro ako neko baca dubre u susedno dvoriste, prolazi preko njegovog imanja, smeta mu da dolazi na njivu, smeta mu da lovi )ibu, neosnovano ga optuzi, uzima mu stvari sarno iz sikane i t. sl. Time je injurija dopunjavala zastitu svojine i drZavine. 3. - Klasieno i postklasicno pl'aVO. - Klasieni pravci su pod injuriju podveli mnoge druge radnje kojima se neko lice vreda Hi omalovazava, na pro spreeavanje nekoga da prolazi ulicom, da ide 11pozoriste, da koristi javna dobra, vredanje njegove dece, ukucana, robova i sl. U vreme Konstantina, tome su pridodati i neki drugi slueajevi, medu kojima narocito veliki znacaj imajl1 napadi na staleske privilegije i uznemiravanje drugoga zato sto je hriScanin. Jos u Sulino vreme bili Sl1neki tezi sll1cajevi injurije povereni posebnoj kvestiji (questio iniuriis). Questio je krivicni sud, ali je postupak zbog injurije pred njim bio zaddao u izvesnoj meri privatni karakter: pokrece se sarno na tuibu uvredenog, a izrecena kazna pripada njeml1. Polazeci odatle, u vreme dominata su svi tezi slucajevi injurije mogli biti gonjeni i po krivicnom postupku i kaznjeni javnom kaznom. Justinijanovo pravo dozvoljava povredenome da u svim slucajevima hira izmedl1 privatne i javne kazne. Tako injurija nije nikada izgubila svoj karakter privatnog delitkta.
b. -
-
Furtum
-
1. Zakon dvanaest tablica. Furtum je delikt protiv imovine nekog lica, koji je najbliZi savremenom krivienom delu krada, ali se nikad nije poklapao sa savremenim pojmom krade, nego je uvek bio siri. Tako: furtum je pored uzimanja pokretne stvari u nameri prisvajanja (to je u savremenim pravima krada), obuhvatao uvek sll1cajeve koji u savremenim pravima sacinjavaju utajl1 Hi pljackl1 (prisvajanje poverene ill l1adene stvari), slucajevi tzv. furtum usus saeinjavajl1 u savremenim pravima nekoliko raznih krivicnih dela. Osim toga, jedno vreme je furtum obl1hvatao i prisvajanje nepokretnih stvari - sto u savremenim pravima nije krada; itd. Pre Zakona dvanaest tablica furtum je postojao samo onda kada je 10pov uhvacen na delu, Hi je ukradena stvar pronadena kod njega, na osnOVl1 koji se specijalnog religijskog ceremonijala - perquisitio lance et licio sastojao u tome sto je pokradeni go, opasan sarno keceljom (ili koncem? licium), sa zdelom (Hi easom? lanx) u ruci i pracen od rodaka i prijatelja,
-
-
_
vdio pretres stana onoga kome vode ostavljeni tragovi krade. Sliean cere290
monijal poznat je mnogim primitivnim narodima. Nesumljivo je da je njegov osnov u nastojanju da se otkloni mogucnost podmetanja krade (zato pokradeni dolazi go i sa zauzetim rukama) i da je taj cilj zaodenut u religijski eeremonijal (sto je redovan nacin regulisanja odnosa kod primitivnih naroda). I u jednom i u drugom slucaju lopov je bio predavan na raspolaganje pokradenom. Zakon dvanaest tahliea je prosirio furtum, smatrajuCi za lopova (fur) i onoga koji nije ni uhvacen na delu, ni na osnovu pertjllisitio lance et licio, nego je na drugi nacin utvrdeno da je on ukrao. Ovakav lo.pov nazvan je fur nec manifestus (neuhvaceni lopov), za razliku od fur manifes/us (lopov uhvacen na delu ili na osnovu perquisitio). Kao specijalne teze vrste lopova Zalkon smatra nocnoga lopova i lopova koji se pri kradi branio oruzjem. Tako sada imamo tri vrste furtuma: a) Nocna krada i krada sa upotrebom oruzja. Pokradeni je imao pravo ovakvog lopova, ako ga je uhvatio na delu, ubiti na lieu mesta, ne cekajuCi intervenciju magi strata ali je prethodno morao sazvati vikom susede (ploratio). Prema tome u ovom slucaju se ne rada nikakav obligacioni odnos. b) Furtum manifestum. Pokradeni u tom slucaju nije smeo sam kazniti uhvacenog lopova, nego ga je morao odvesti kod magistrata, koji ga je osudivao na batinanje, a zatim, ako je rob, na smrt baeanjem sa Tarpejske stene, a ako je slobodan covek, dosudivao ga je pokradenom u dugovinsko TOPstvo. Ako je bio maloletnik, predavao ga je ,pokradenom da mu radom naknadi stetu. U svim ovim slucajevima lopov se mogao osloboditi fizickih kazni, ako se sa pokradenim sporazumeo (pro stirn paktom) da mu plati otkupninu. Posebnu sankciju predvideo je Zakon dvanaest tablica za onoga u cijoj .kuCije na osnovu perquisitio lance et lido, pronadena ukradena stvar, ali se nije moglo utvrditi da je on lopov. Protiv njega je IPokradeni mogao podiCi posebnu tuibu (actio furti concepti) na osnovu koje je osudivan da plati trostruku vrednost U!kradene stvari, a on je mogao, ako utvrdi ko mu je stvar rpodmetnuo, podiCi protiv njega IPosebnu tuZbu (actio furti oblati), II1aosnOVIU'Koje je dobijao reg res za placenu trostruku vrednost ukradene stvari. c) Ako lopov nije uhvacen na delu niti je kod njega nadena ukradena stvar prilikom pretresa, krada se nazivala furtum nec matufes/um. Protiv ta,kvog lopova pokradeni je mogao pokrenuti samo redovau postupak (per sacramentum) na osnovu koga je on osudivan da plati pokradenom dvostruku vrednost pokradene stvar1. 2. - Pretorsko i klasicno pravo. -- Aktivnoscu pretora i jurisprudencije pojam furtuma je znatno prosiren. Furtumom se sada smatra svaka povreda tude imovine koja nije obuhvacena drugim deliktima, a ne sarno oduzimanje stvari kako je to Zakon dvanaest tablica uzimao. U periodu .principata se oseca teznja za suzavanjem pojma furtuma. Istovremeno njegovi elementi su preciznije definisani a sankcija je nesto izmenjena i znatno dopunjena. Furtum ie sada sire shvacen utoliko, sto se smatra da IPostoji ne sarno okada lopov stvar uzme i odnese od s~stvenika, nego u svim onim slucajevima u kojima neko, ma kakvom prevamom radnjom, lisi sopstventka stvari Hi je prisvoji, bez obzira na koji naein je dosao do nje. Zato mnogi rim ski praWlici smatraju da moze biti krade nea>0Icr-etnosti(ako zakupac 19*
291
ili drugo lice kome je ona poverena (proda zemlju) i da se ima osuditi za .kradu roba lice koje skloni roba koji befi da ga 'Sopstvenik ne nade, sekvestal' koji ne vrati poverenu mu stvar, lice koje negira da mu je stvar data u d~ozit, itd. Osim toga smatrala se kradom i nedozvoljena upotreba poverena stvari (kod depozita, (posluge, ;laloge), bez namere da se oduzme svojina sopstveniku. Takva krada se nazivala »krada u,potrebe« (furtum usus). BtaviSe smatralo se da i sopstvenik moze da izvrsi kradu sopstvene stvari, ako je prevarno uzme od lica koje ima pravo da je drli (DIPr. od uzufruktuara, zakupca, zaloznog poverioca). Takav slucaj se nazivao furtum possession is (krada drlavine) za rarlliku od drugih slueajeva koji su nazivani furtum rei. Isto tako smatralo se da rob koji (pobegne izvrsi time kradu samoga sebe. U klasicnom pravu bila je ukinuta telesna kazna svake vrste za sve slucajeve furtum manifestum Ii zamenjena cetvorostrukom naknadom vred'I1osti stvari, .koja se ostvaruje sa actio furti manifesti. P.retor je istovremeno stvorio jos dye tuzbe: actio furti prohibiti, protiv onoga ko se odUipire kuenom pretresu, koja je upravljena na cetvorostruku vrednost stvari, i actio furti nec exibiti protiv lica koje odbija da preda odmah stvar koja je pri pretresu pronadena. Obe ove tuzbe iscezle su u postklasicnom IPravu zajedno sa tuzbama furti concepti i furti oblatio Da bi se uzirnanje Hi koriscenje tude stvari smatralo kradorn, bilo je potrebno: a) da je ueinjeno sa namerorn da se izvrsi krada (animus furandi); b) da je izvrseno u cilju pribavljanja koristi (animus lucri faciendi), zato ako bi neko uzeo tudu stvar pa je bacio u more bez sopstvenog rnaterijalnog interesa nece postojati furtum,' c) da je ukradena stvar tuda. Zato ako neko uzme tudu stvar misleci opravdano da je njegova, Hi stvar koja je nicija, nece izvrsiti furtum. Pored gradanskopravne sankcije za furtum, razvijala se paraleIno i krivicnopravna. Jos je Sula (lex Cornelia de sicariis) (propisao krivicnu odgovornost za naoruzanog 'lqpova. Avgust jru je prosirio i na kradu stvari za javnu u,potrebu, a kasnije je jprosirena i na mnoge druge sluc!lJjeve. U svim ovim slucajevima pokradeni je mogao birati izmedu gradanskopravne tuZbe (kojom se sluzio (protiv IQpova od koga se mogla naplatiti novcana kazna) i krivicne tuZbe (koju je upotrebljavao obieno protiv insolventnog lopova).
3. - Potklasicno i Justinijanovo pravo. - Razlika izmedu furtum manifestum i nec manifest £1m zadrlala se i u Justinijanovom pravu. Perquisitio lance et licio je zarnenjen neforrnaInirn (neritualnirn) pretresorn. Izgraden je pojam saucesnika u kradi, koji je obuhvatio sva lica koja su pomagala Hi prikrivaIa ukradene stvari. Oni su kaznjavani kao i fur nec manifestus. 4. - Zastita. - Tuibe protiv lop ova rnogao je u pocetku podiei sarno sopstvenik ukradene stvari. U klasienorn i Justinijallovorn pravu rnoglo ih je podiCi svako lice koje irna in teres a da stvar bude saeuvana (furit actio ei competit cuius interest rem salvam esse). To su, na primer: zakupac, poslugoprirnac i sva lica koja sopstveniku odgovaraju za custodia aU ne i depozitar, jer on odgovara sarno za dolus i culpa lata. Actio furti nec manifesti se rnogla podici ne sarno protiv kradljivca nego i protiv njegovih saucesnika i pornagaca i to sa kurnulativnirn dejstvorn. lako penalna tuzba, actio furti je bila trajna sto znati da njena upotreba nije bila vrernenski ogranicena. Osuda po njoj povlacila je uvek infamiju. Zbog ove njene posledice, ona se nije ll10gla upotrebiti u svirn onirn slueajevima u kojirna tuZilac ne bi trebalo da dopusti da do de do infarnije osudenog. Zato se Ova tuzba nije rnogla upotrebiti izrnedu roditelja i dece, bracnih drugova i oslobodenika i njegovog patrona. 292
L
Sve tuzbe 0 kojima smo do sada govorili upravljene su sarno na to da lopov plati kaznu, a ne i na rpovraeaj ukradene stvar!. Zato je pokradeni morao, ukoliko nije pri hvatanju lopova oduzeo stvar, pokrenuti poseban paralelni postupak da bi dobio nazad ukradenu stvar ili njenu vrednost. Osim toga, pokradeni se mogao posluziti i jednom kondikcijom (condictio furtiva) kojom je, smatrajuei da se nalazi u kvazikontraktnom odnosu sa lopovom, trazio da lopov prenese svojinll stvari na njega ~li mu rplati njenll vrednost. Ova kondikcija je anomalija: pokradeni nije izgubio kradom svojinu, pa zato nema potrebe da se ona prenosi na njega. Ali je ona uvedena, 'PO Gajusovim recima odio furum (na stetn lopova), jer se time pokradeni oslobada obaveze da dokazujc svoju svojinu sto bi morae raditi ako upotrebi svojinsku tuzbu, vee sarno dokazuje postojanje krade. Osim toga, ovu kondi'kciju moze podiei i protiv onoga lopova kod koga se stvar viSe ne nalazi (pa se zato svojinske tuzbe ne mogu podiei), kao i protiv njegovil:} naslednika.
c.
-
Damnum iniuria datum
1. - Zakon XII tablica. - Damnum iniuria datum je osteeenje tude stvari bez namere pribavljanja koristi za sebe. Zakon dvanaest tablica je predvidao viSe takvih slucajeva, ali ih nije smatrao jcdinstvenim deliktom vee samostalnim deliktima i predvidao za svaki od njih posebno sredstvo zastite. To su bili, na primer, sledeei slucajevi: 1. Namerno paljenje tude kuee ili sena koje se nalazi u blizini kuce. Ovakva radnja smatrana je jednim od najtezih delikata 'pa je kaznjavana i smrtnom kaznom uz prcthodno sibanje. 2. Isto tako teskim deliktom smatralo se namerno preoravanje tudih useva ili njihovo uniStenje drugim nacinom. I on je kaznjavan smrtnomkaznom ili, ako je izvrsilac maloletnik, njegovim predavanjem osteeenome da radom nadoknadi stetu. 3. Nehatna, nenamerna paljevina kuee, koja je kafnjavana naknadnom stete ili sibanjem. 4. Secenje tudeg drveta; koje je kaznjavano novcanom kaznom od 25 alsa. 5. Stete koje priCine tude zivotinj" kaznjavane su time sto je na osnovu actio de pauperiae zivotinja predavana osteeenome. 2. - Lex Aquilia. - Jedinstveni delikt cija sadriina je ostecenje tude imovine stvoren je u III veku pre n.e. jednim plebicitom, koji je kasnije dobio naziv lex Aquilia de damno. Lex Aquilia je saddao tri poglavlja. U prvom poglavlju je propisivao da li ee lice koje ubije tudeg roba ili cetvoronoznu zivotinju koja zivi u stadu, biti obavezno da naknadi stetu u iznosu najvece vrednosti ,koju su taj rob ili zivotinja imali u toku prethodne godine. U drugom poglavlju je predvidena odgovornost sapoverioca, (adstipulatora) koji oprosti dug na stetu ostalih sapoverilaca. U klasicnom pravu jc ovakav adstipulator smatran za mandatara pa se protiv njega upotrebljavala actio malldati. lato je ova odredba lex Aquila pala u zaborav. U treeem poglavlju propisano je da ee u svim drugim slucajevima osteeenja tude stvari (ranjavanje ili prelom kostiju roba Hi zivotinje ili osteeenje drugih stvari) delikvent biti duzan da naknadi stetu u visini najvece vrednosti stvari za prethodnih 30 dana. Za ostvarenjc svih prava prema delikventu osteceni je dobio jedinstvenu tuzbu (actio legis Aquiliae) koja mu je, 11 slucaju da tuzeni neosnovano podce da je izvrsio delikt, davala pravo da zahteva dvostruku vrednost osteeene stvari. 293
Da bi postojao delikt damnum ii/iuria datum potrebno je: a) Da je radnja izvrsena protivpravno (iniuria), posta nemo damnum facit qui suo iure utitur (onaj koji vrsi neko svoje pravo ne moze priciniti drugome stetu). Zato (da se posluzimo primenom iz lustinijanovih Institucij3l> ako neko ubije tudeg roba u nuznoj odbrani, nije uCinio delikt. b) Da je steta materijalne prirode. c) Da je prouzrokovano neposrednim dejstvom delikventove pozitivne radnje. d) Delikvent se smatrao krivim ako je stetu priCinio i usled najmanje nepaznje. To znaci da nije odgovarao sarno za stete nastale slucajem (casus). Delikvent je odgovarao i za strucnost (imperitia), pa je bio odgovoran i za stete koje su nastale zbog njegove nedovoljne strucnosti. To ee, na primer, biti slucaj sa lekarem koji zbog neznanja ne izleci roba Hi zivotinju. Sankcija koju je predvideo lex Aquilia sastoji se ne u kazni u naknadi stete ciji iznos se meri iskljuCivo visinom pricinjene stete. U tome je veliki znacaj lex Aquilia: on je postavio osnove na kojima se razvila sva kasnija rimska i pandektisticka teorija naknade stete kao karakteristicne gradansko-pravne sankcije, pa se i u savremenoj pravnoj terminologiji tuzba za naknadu stete naziva »akvilijanska tuzba«. Jpak je acLw legis Aquiliae zadrzala neke karakteristike penalne tuzbe: povlacila je kumulativnu odgovornost viSe izvrsilaca delikta i u nekim slucajevima (ako delikvent neosnovano porice pred sudom da je izvrsio delikt) moze dovesti do plaeanja dvostruke vrednosti priCinjene stete. 3. - Klasicno i postklasicno pravo. - U klasicnom i postklasicnom pravu delikt damnum iniuria datum je pretrpeo izvesne promene. Najznacajnija je ta sto se poeelo voditi racuna 0 krivici izvrsioca delikta. Nije viSe bilo dovoljno da je radnja protivpravna (iniuria), nego ,j da je uCinjena krivicom delikventa (culpa). Pri tom dovoljan je i najmanji nehat (>>Inlege Aquilia culpa levissima venit«). Zato, po Justinijanovom primeru, ako vojnik vezbajuei se ,po polju kopljem ubije tudeg roba slucajno, neee postojati delikt; ali ako to uradi na mestu gde je vezbanje vojnika sa oruzjem zabranjeno, odgovaraee. Druga promena je u tome sto se pri odmeravanju naknade stete pocela uzimati za osnovicu ne pojacana vrednost stvari nego i sva steta koju je vlasnik pretrpeo, a koja je cesto veea od trzisne vrednosti stvarii. Tako, npr., ako je ubijen rob koga je neko imenovao za naslednika, njegov gospodar ee izgubiti ne sarno vrednost roba nego i nasledstvo koje bi mu preko roba pripalo. Zato ima pravo da trazi naknadu celokupne stete. Pre tor je prosirio primenu actio legis Aquiliae na jos neke slucajeve: a) pomoeu fikcije, dozvolio je njenu upotrebu peregrinima, savesnim ddaocima, plodouZivaocima i zaloznim poveriocirna; b) pomocu actio utilis prosirio je njenu primenu i na neke slucajeveposrednog nanosenja stete. (Npr. na slucaj kad neko zatvori roba pa on umre od gladi). U postklasicnom pravu actio legis Aquiliae se mogla upotrebiti i u slucaju ranjavanja slobodnog coveka i nanosenja moraIne stete.
d. - Rapina U nemirnim vremenima pred kraj republike nametala se potreba za poostrenom zastitom licnosti i imovine robovlasnika, narocito protiv napada i pljacke od strane odmetnutih naoruzanih rob ova i plebsa. Takvi slucajevi su po Zakonu dvanaest tablica smatrani za furtum manifestum i povlacili pravo, 294
pokradenog da ubi.1e lop ova, Hi naplati od n.1ega cetvorostruku vrednost stvari. AIi za to je bilo potrebno da pokradeni uhvati lopova. To .1e, medutim, postalo nemoguce ako .1e napad na imovinu izvrsila naoruzana grupa ko.1u pokradeni ne moze savladati sopstvenim snagan1a. Tako su oni Hi osta.1ali nekazn.1eni iIi odgovarali za furtum nee manifestwtl ili damnum iniuria datum. Zato .1e Sula predvideo krivicno gon.1en.1eu ovim sluca.1evima, a nesto kasni.1e .1edan pretor .1e za ovakve sluca.1eve ustanovio posebnu tuzbu actio vi bonorum raptorum (»tuzba zbog silom otetih stvari«), na osnovu ko.1e .1e delikvent osudivan da plati ostecenom cetvorostruku vrednost otete stvari, ako je tuzba podignuta u roku od go dine dana po izvrsenom delu. Ako osteeeni ne podigne tuzbu u roku od go dine dana, ona prestaje da bude penalna i da.1e pravo sarno na prostu (jednostruku) naknadu stete. Posto .1e rapina sarno kvalifikovani tefi sluca.1 furtuma osteceni je uvek mogao upotrebiti actio furti, ali ne kumulativno sa actio vi bonorum raptorum., nego .1ednu Hi drugu. Te'k: u Justinijanovom pravu mogao je osteceni, ko.1i je koristio actio furti i dobio dvostruku naknadu, traziti pomocu actio vi bonorum raptorum dopunu do cetvorostruke vrednosti. Kumulativno sa svakom od ovih tuzbi morae .1e osteceni upotrebiti i svojinske i druge tuzbe za povraca.1 S'tvari. U Justinijanoyom pravu actio vi bonorum raptorum .1eactio mixta a cetvorostruka naknada sadrli u sebi i povraca.1 stvari, pa iskljucu.1e kumulativnu upotrebu svo.1inske tuzbe. Tako je prakticno actio vi bonorum raptorum u Justinijanovom pravu davala pravo na povracaj stvari i kaznu u iznosu trostruke n.1ene vrednosti. 3. -
PRETORSKI DELIKTI
a. - Metus (strah) 1. - Pojam. - Metus (strah) posto.1i onda kada jedna stranka upotreborn sile {vis} Hi pretn.1om da ce jo.1 priciniti neko zlo, prisili drugu stranku da se odluci da zakl.1uci pravni posao usled koga pretrpi neku stetu. U modernim pravima smatra se da u takvom slucaju posto.1i samo nedostatak u iz.1avi vol.1e (prisil.1eni nije pri zakl.1ucenju ugovora iz.1avio svo.1u pravu nego iznudenu vol.1u), ko.1i cini zakl.1uceni posao relativno niStavim. U rimskom pravu takav sluca.1 je smatran samostalnim pretorskim deliktom. Pandektno pravo razliku.1e tzv. vis absoluta (slucaj u -kome ni.1e ni doslo do odluke prinudenog da zakl.1uci posao -- njemu .1e npr. neko silom stavio pero u ruku i vukuci mu ruku potpisao ugovOlV, i tzv. \'is compulsi1'a (sluca.1 kada se on pod de.1stvom sile Hi pretn.1e ipaK odlucio da zakl.1uci ugovor Hi ucini neki drugi pravni akt). U prvom slucaju nema vol.1e, pa ni pravnoga posla - on .1eneposto.1eci. U drugom sluca.1u pravni posao .1enastao i posto.1i dok se ne poniSti. U izvorima rimskog pray::! nema nigde pomena 0 sluca.1evima vis apsoluta, verovatno zato sto se takvi slucajevi nisu desavali zbog slabe upotrcbe pismenih formi. Delikt metus odnosi se sarno na druge sIucajeve - vis compulsiva. 2. - Istorija. - Staro ius civile ni.1e vodilo racuna 0 pri preduzimanju pravnih poslova. Verovatno zato sto u .1e one primen.1ivano, ni.1e ni bilo mnogo mogucnosti za ograniceni krug saugovaraca, ko.1i se dobro pozna.1u, ucesce
upotrebi pretn.1e upotrebi pretn.1e n.1enu upotrebu: libripensa i sve295
doka, strogi formalizam i verovanje u religijski osnov i dejstvo pravnih poslova, bili su dovoljni da obezbede saugovarace. Uslovi pod kojima se razvijao pravni zivot pred kraj republike, medutim, davali su siroke mogucnosti zloupotreba ovakve vrste (narocito prema propadajuCim sitnim zemljoposednicima, pa i upotrebe sileo Narocito mnogo takvih slucajeva bilo je u vreme Suline diktature, jer je Sula, po Ciceronovim recima. dao u tom pogledu odresene ruke jednom broju oslobodenika na cije usluge je racunao. Zato je pretor Octavius ustanovio jednu tuzbu sile ili pretnje. Ta tuzba ej u pocetku nazivana formula Octaviana, a u klasicnom pravu actio quod metus causa.
3. - Zastita. - Za zastitu lica koja su zakljucila stetne ugovore pod dejstvom straha postojala su tri sredstva: actio quod metus causa (ili krace actio metus), restitutio in integrum ob metum i exceptio metus. a. Actio quod metus causa. - Ova tuzba tretira metus kao delikt i daje ostecenom pravo na cetvorostrukl1 naknadu stete (in quadruplum) ako je podigne u tokl1 prve godine po zakljl1cenju pravnog posla pod dejstvom metusa, odnosno na jednostruku naknadu posle ovoga roka. U pocetku ona se mogla podiCi sarno ako je metus imao za posledicl1 nasilno odnosenje stvari. Kasnije je pre tor postavio pravilo da »nece smatrati valjanim ono sto je uCinjeno zbog straha« (»quod metus causa gestum erit ratum non habebit«). Time je tuzba metus proSirena na sve pravne poslove zakljucene pod dejstvom pretnje i sileo U Justinnijanovom praVl1 delikvent je mogao biti osuden in quadruplum sarno ako do izricanja presude ne vrati uzete stvari, odnosno, ne naknadi stetu, a tuzba se mogla podiCi protiv svakoga ko je imao koristi od delikta, a ne sarno protiv lica koje je izvrsilo prinudu. b. - Restitutio in integrum ob metum. - Pored penalne zastite putem actio metus, pretor je davao i restittttio in integrum ob metum, koji je potpuno poniStavao dejstvo pravnog posla ucinjenog pod dejstvom straha. Ovo sredstvo je bilo protivteza delikventovoj mogucnosti da se oslobodi odgovornosti in quadruplum vracajuci stvar pre podizanja actio metus. Osteceni se njime sluzio uvek ako mu je ono davalo povoljniji polozaj nego actio metus. To ce biti npr. slucaj: a) ako je !prosao jednogodiSnji rok za actio
-
metus, pa i 1Ja:ko dobija jednostruk.u naknadu Ulpotrebom restitutio in integrum ubrzava i uproscuje sebi postupak; b) ako je delikvent prezaduzen, pa ne moze da plati viSestruku naknadu - restitutio in integrum mu daje mogucnost da svojinskom tuzbom dobije svoje stvari od svakoga kod koga se nalaze; c) ako je strah uticao na izjavu 0 prijemu nasleda, vracanjem u predasnje stanje stice mogucnost da se naknadno izjasni 0 prijemu po svojoj volji; itd.
c. - Exceptio 111.etus.- Najzad ostecenome je stajalo na raspolaganju i trece sredstvo: exceptio metus. U slucaju da ga poverilac iz kontrakta zakljucenog pod dejstvom straha tuzi za ispunjenje kontrakta, on je mogao isticanjem ovoga prigovora odbiti njegovu tl1zbu i time se oslobobiti svih posledica. U svim ovim slucajevima da bi postojao delikt metus potrebno je da je pretnja protivpravna, ozbiljna i takve prirode da moze izazvati strah kod vrIo hrabrog coveka, jer »pretor ne stiti plasljivce«. (»Metum autem non vani hominis, sed quo merito et in homine constantissimo cadat, ad hoc edictum pertinere dice/nus«).
b. -
Dolus malus (prevara)
1. - Istorij.a - Staro ius civile nije imalo nikakvu sankciju za prevarne radnje stranaka. Verovatno je to iz istih razloga iz kojih nije imalo sankciju za metus. Celokupna struktura tadasnjeg rimskog drustva, a narocito formalizam, prisustvo svedoka i religijski ritual u koje su svi tadasnji pravni poslovi bili uvijeni, do krajnjih granica su smanjivali moguenost prevara. U toku druge polovine republike, kada su se prilike iz osnova izmenile, pretor je poceo vodit racuna 0 postenom odnosu (bona fides) stranaka u obligaciji, pa im je izmedu ostalog, omoguCio da se u prigovoru na tuzbu pozivaju na prevarne radnje druge stranke. Tada je izgraden pojam dolusa, koji je obuhvatao sve radnje, sve postupke stranaka koji su protivni bona tides, pa bilo da su ucinjene pri zakljucenju, bilo u toku trajanja obligacionog odnosa, bilo u toku spora u vezi sa njim. Prigovor koji su stranke u takvim slucajevima isticale dobio je ime exceptio doli. Dejstvo ovog prigovora bilo je sarno odbijanje tuzbe iz kontrakta zasnovanog na dolaznim radnjama. Medutim. dolazne radnje su moglc biti izvrsene i pri preduzimanju drugih pravnih akata (npr. pri prenosu svojine, pri izvrsenju ugovora). U takvom slucaju izvrsilac doloznih radnji nema potreba da podize ma kakvu tuzbu, pa osteeeni nema priliku da istakne prigovor na nju. Sa druge strane pretori su nastojali da kaznom poostre borbu protiv nepostenog ponasanja u pravnim posJovima. Zato je u prvom veku pre n.e. pretor stvorio posebnu tuzbu, koja je dobila ime actio doli ili actio de dolo, kojom je osteeeni mogao sam pokrenuti postupak i traziti da delikvent bude osuden da otkloni stetna dejstva njegovih doloznih radji, placanjem jcdne kaznene sume novca veee od vrednosti prieinjene stete. Time je stvoren samostalni pretorski delikt dolus. On je docnije nazvan doLus malus da bi se istaklo da on ne obuhvata neke slucajeve koji su dozvoljeni, koji su dolus bonus, kao npr. ako prodavac preuvelicava kvalitete stvari, ako neko pribegava lukavstvu da uhvati lopova ili da prevari neprijatelja. U klasicnom i postklasicnom pravu dolus malus je shvaeen kao delikt koji obuhvata sve radnje ucinjene sa narnerom da navedu drugu stranku da uCini neki materijalni ili pravni akt koji ee rnu naneti, stetu, a koji ne bi ueinio da nije bilo te dolozne radnje. Najcesee se radi 0 dovodenju u zabludu iH odriavanju u zabludi 0 momentirna odlucujuCim za njegovu odluku da preduzme neki posao. Tako Ciceron iznosi kao primer dolusa slucaj Rimljanina Kaniusa, koga je neki bankar iz Sirakuze doveo u zabludu da ee od kupovine jedne kuee za uzivanje imati velike koristi i zato se odlucio da je kupi. Dolus malus ee postojati i u slucaju ako je stranka sarna sebe (iz neznanja, neosnovane sarnouverenosti ili iz drugih razloga) dovela u zabludu, a druga stranka ju je u tome podrzala. Dolus se moze izvrsiti ne sarno na lice koje podigne tuzbll na kOjll, po bukvalnom tumacenjll odredaba ius civile, ima pravo ali po sustini njegovih odnosa sa tuzenim to ne bi trebalo da uradi. To ce biti, npr. slucaj kada prodavac res mancipi koji je preneo stvar prostom tradicijom podigne rei vindicatio protiv kllpca; ili neko trazi ,tuzborn od drugoga stvar kOjll ee mu, po nekom drugom osnovu, morati odmah vratiti (»dolo facit qui petit quod redditurus est«). U svim slucajevima za po stojanje doillsa trazila se sciencla atque prudencia, tj. da je delikvent izvrsio 297
doIoznu radnju svesno i namerno, i da je postojaia neka aktivnost sa njegovc strane u tom pravcu, tj. da je on prediozio i savetovao (propositum atque consilium) ostecenom da ,izvrsi akt koji mu je naneo stetu. Justinijan je jos viSe prosirio pojam ovog delikta. On je u Justinijanovom pravu obuhvatio sve slucajeve namernog osteccnja imovinskih interesa jedne stranke u obligaciji, izvrsene od strane druge stranke a tuzba actio de dolo je dobila karakter generaine tuzbe za naknadll stete. 2. - Zastita. - U klasicnom i postkiasicnom pravu za otkianjanje 1'0sledica doloznih radnji postojala su tri sredstva: exceptio doli, actio doli i in integrum restitutio ob dolum.
a. - Exceptio doli je prigovor na tuzbu zasnovan na doloznim radnjama tuzioca. Ako se tuzeni poziva na tuzioceve dolozne radnje pri zakljucenju kontrakta, prigovor se naziva exceptio doli specialis. Ako se pozivao na dolozne radnje izvrsene u toku trajanja obligacionog odnosa Hi samim podizanjem tuzbe. prigovor se naziva exceptio doli generalis. b. - Actio doli (ili actio de dolo) nije bila upravljena na poniStaj pravnog posla predllzetog pod dejstvom dolozne radnje, nego na obestecenje tuzioca i kaznu tuzeniJga. Zato se ona mogla podid sarno ako je iz posla zakljucenog pod dejstvom dolozne radnje vec nastupila steta na tuziocevoj imovini, ako je on, npr. vec izvrsio delimicno Hi potpuno tako stecenu obavezu; Hi ako tuzeni, pozivajud se na takvu obavezu tuzioca, nece da izvrsi neku drugu svoju obavezu prema njemu. Iz istih razloga osteceni nije mogao po did actio doli ako je delikvent dobrovoljno otklonio stetne posiedice svoga delikta. Iz istih razloga, najzad, actio doli nije poviacila osudu na povracaj stvari primIjenih od tuzioca na racun izvrsenja napadnutog pravnog posIa, niti je tuzilac mogao traziti povracaj tih stvari sa rei vindicatio Hi nekom drugom svojinskom Hi drZavinskom tuzbom. Po svim svojim karakteristikama actio doli je penaina tllzba. ana se mogia upotrebiti sarno u roku od godinu dana od izvrsenog delikta i poviacila je osudu na sumu koja je nezavisna (obicno veca) od koristi koju je delikvent imao od posia zakIjucenog pod dejstvom njegovog dO]llsa. Ovaj rok Konstantin je produzio na dye godine. Posle ovog roka ostecenom je stajaia na raspolaganju sarno actio in factum, kojom je mogao traziti da mu delikvent plati sarno onoliko koliko se od delikta obogatL Actio doli se mogia upotrebiti sarno protiv delikventa, a ne i protiv drugih lica koja su imaia koristi od delikta. ana je aktivno i pasivno nenaslediva i povlaci noksalnu odgovronost. Medutim, za razliku od drugih penalnih tuzbi ona nije povlacila viSestruku nego jednostruku naknadu stete, i nije povlacila kllmulativnu nego solidarnu odgovornost, ako je dolus izvrsen od vise lica. Osuda na osnovu actio doli povlacila je infamiju. Zato je nju pretor dozvoljavao sarno posle ispitivanja okolnosti (cognita callsa) i sarno »si de his rebus alia actio non erit«, tj. ako ne postoji nikakvo drugo sredstvo da se otklone stetne posledice delikta. Najcesce je pretor pokusavao prvo da pitanje reci putem in integrum restitutio. tj. naredujuCi strankama da jedna drugoj vrate one sto su pri izvrsenju posia primile. Na taj nacin su bile otklonjene stetne posledice del~kta na imovinu tuzioca i time nestala pretpo298
stavka za podizanje actio doli. Cesto je i sam osteceni, umesto da upotrebi actio doli trazio in inrgrum restitutio. Ovakav in integreum zvao se ob dolum U Justinijanovom pravu actio de dolo nema penalni karakter niti povlaCi infamiju. Njen jedini cilj je obestecenje ostecenog. Zato ona potiskuje sasvim
iz upotrebe
restitutio
in integrum
ob dolurn
-
njega
Justinijanovo
pravo viSe ne poznaje. Istovremeno ona postaje arbitrarna, tj., tuzeni je mogao dobrovoljnom naknadom stete prekinuti dalji postupak.
C. -
Fraus creditorum (izigravanje poverilaca)
1. - Istorija. - Rec fraus u rimskim pavnim tekstovima znaci svaku prevarnu radnju i na nekoliko mesta je upotrebljena u znacenju dolusa. U
-
ovom izrazu fraus creditorum - ona ima posebno, znatno uze znacenje prevara. Delikt fraus creditorum) nastaje onda kada duznik umanji svoju imovinu da bi onemogucio poverioce da iz nje naplate svoja potrazivanja. Ovakvim postupcima duznici nisu pribegavali sve dok je nemogucnost naplate duga iz njihove imovine omogucavala manus iniectio i ubijanje odnosno prodaju duznika u ropstvo. Zato staro ius civile nije ni poznavalo delikt fraus creditoru:n. Ali kada je lex Poetelia zabranio manus iniectio duznika i kada je ustanovljen venditio bonorum kao naCin zajednicke naplate svih poverilaca insolventnog duznika iz njegove imovine, neki duznici su poceli, videCi da ce doci do stecaja, na razne nacine spasavati delove svoje imovine. ani su ih poklanjali Hi prodavali fiktivno prijateljima, Hi su omogucavali pojedinim poveriocima da pre stecaja naplate celokupna svoja potrazivanja. Time su Hi stetHi interese svih poverilaca Hi su neke od njih stavljali u povoljniji polozaj u odnosu na druge poverioce. Da bi ovo sprecio i sto vise zastitio interese poverilaca, pretor je, uvodeCi jedan interdikt i jednu tuzbu omoguCio da se svi ovakvi pravni poslovi poniSte, i time stvorio poseban delikt koji je nazivan fraus creditorum. Prvo sredstvo koje je pretor stvorio u tom cilju bio je interdictum fraudatorium. Njime je pretor, na zahtev nekog poverioca Hi curatora bonorum, naredivao poveriocu da vrati uno sto je, znajuCi za insolventnost duznika, primio od njega, na stetu ostalih poverilaca. Ukoliko on ne postupi po, interdiktu, pretor je davao protiv njega actio in factum kojom je osudivan da plati kaznu u visini primljene vrednosti i plodova. Vremenom je upotreba ovog interdikta bila prosiren a na sve slucajeve duznikovih fraudoloznih raspolaganja u kojima je pribavilac znao za duznikovu nameru da osteti povcrioce. Tako se on mogao upotrebiti i protiv treCih lica: Pretor je u nekim slucajevima, posle ispi1ivanja okolnosti, dozvoljavao da se ovaj interdikt upotrebi i proti\' pribavilaca koji nisu znali za duznikovu fraudoloznu nameru. Na iPOcetku principata pretor je poceo davati restitutio in integrum ob fraudem kojim su na zahtev curatora bonorum, vracena u predasnje stanje sva duznikova fraudolozna 0tudenja. Ali Ova sredstva nisu bila dovoljna zastita poverilaca, jer su se mogla upotrebiti sarno u slucaju otudenja stvari. Duznik je medutim, mogao fraudolozno ostetiti interese svojih poverilaca i drugim aktima u korist treCih lica Cnpr. oprastajuci svoje potrazivanja Hi ih prenoseCi na drugoga). Da bi kompletirao zastitu poverilaca i obuhvatio sve moguce fraudolozne akte duznika, pretor je stvorio jednu tuzbu, koja je nezvana actio Pauliana. U 299
Justinijanovorn pravu su interdictum fraudatorium i in integrum restitutio ob fraudem ukinuti, a njihova dejstva su preneta na actio Pauliana. Da bi to postigli, Justinijanovi pravnic su izvrsili veIiki broj interpolacija u tekstovirna klasicnih pravnika. lato je vrIo tesko zakljuciti kako je actio Pauliana, izgledala u klasicnorn pravu. 2. - Actio Pauliana - U Justinijanovorn pravu actio Pauliana se rnogla upotrebiti protiv svih fraudoloznih radnji duznika, koje se rnogu sastojati ili u otudenju nekog dela irnovine (prodajorn, poklonorn, isplatorn duga, otpisorn potrazivanja) ili u propustanju neke radnje (ako narnerno propusti neke rokove pa se zato ugasi neko njegovo pravo, narncrno ne koristi neko pravo pa se ono zbog neupotrebe ugasi i sl.). NuZno je da je usled toga nasta10 urnanjenje duznikove imovinc. lato nece postojati deIikt ako duznik sarno propusti rnogucnost da nesto pribavi (npr. ako propusti da prirni ponudeno rnu naslede ili poklon). Tuzbu je rnogao podiCi i curator bonorum i svaki poverilac, pod uslovorn da je usled napadnute duznikove radnje nastala steta (eventus damni) za poverioce, sto se utvrduje nernogucnoscu da se iz preostale duznikove irnovine naplate njihovi dugovi. Ona se rnogla podiCi kako protiv duznika tako i protiv treCih lica koja su od pobijanog duznikovog akta irnala rna kakve koristi. Ako je podignuta protiv duznika, njen jedini cilj je bio da dove de duznika u zatvor i onernoguCi njegova eventualna dalja raspolaganja. Da bi actio Pauliana irnala uspeha, trazilo se da je duznik radnju koja se pobija izvrsio znajuCi da time povecava svoju insolventnost (consilium traudis). Nije se, dakle, trazila duznikova narnera da osteti poverioce: dovoljno je da je znao za svoju insolventnost. Consilium fraudis se uvek pretpostavljao, pa tuzilac nije rnorao dokazivati da postoji, nego je tuzeni duznik eventualno rnorao dokazivati da ne .postiji. Isto tako, trazilo se da je pribavilac otudene stvari ili druge koristi iz duznikove fraudolozne radnje znao da je duznik insolventan i da tirn aktorn nanosi stetu poveriocirna (conscius traudis). Medutirn, ovaj uslov se zahtevao sarno kod oneroznih osnova pribavljanja. Ako je tuzeni besplatno stekao stvari od duznika, tuzba ce irnati uspeha bez obzira da Ii postoji conscius {raudis. Ovakvo resenje je usvojeno zato sto ce pribavilac stvari oneroznirn poslorn, ako tuzba uspe, pretrpeti stetu, jer je stvar platio a protivvrednost ne rnoze dobiti nazad. Tu stetu treba da pretrpi sarno ako do njega ima neke krivice, tj. ako je znao za duznikovu insloventnost. Ako nije znao, ne treba ga kazniti. Besplatni pribavilac, pak, ako tuzba uspe, nece izgubiti niSta, nego ce sarno izgubiti priliku da uveca svoju irnovinu. lnaci bez stete za besplatnog pribavioca. otklonice se steta za poverioce. Conscius fraudis ipak irna uticaja na odgovornost besplatnog pribavioca utoIiko sto ce on ako je savestan (nije znao za insolventnost duznika) biti osuden sarno na onoIiko koIiko se tirn aktorn obogatio. Nesavesni ce pak biti osuden na ceo iznos i plodove. lako je u osnovi penalna tuzba, actio Pauliana je bila i aktivno i pasivno naslediva i nije povlacila infarniju za osudenoga. U slucaju da actio Pauliana uspe, tuzeni je duzan da vrati prirnljene stvari ili druge vrednosti (odnosno naknadi njihovu jednostruku vrednost). Ali ovakvo dejstvo ona irna sarno ako se podigne za godinu dana od izvrsenja pobijanog akta. Posle toga roka tuzeni je duzan naknaditi sarno onoIiiko za koliko se tirn aktorn obogatio. 300
d.
-
Ostali pretorski
delikti
Pored tri napred navedena pretorova delikta, u pretorovim edilktima bila je ustanovljena zaStita protiv sledeCih manje znacajnih deliktnih radnji.
a. - Osknzavljenje groba obuhvata svaku povredu Hi osteeenje groba. Protiv izvrsioea ovih radnji mogla se upotrebiti actio sepulcri violati. Ona je spadala u actiones populares pa su je mogli podid ne same rodaei umrlog ciji je grob povreden, nego i svaki drugi gradanin. Povlacila je infamiju za osudenoga. b. - .4lienatio iudicii mutandi causa facta postoji onda okada neko namerno otudi stvar ili pravo koji su predmet spora na nacin koji ee protivnoj strani znatno otezati polozaj (na primer, otudi je lieu koji pripada povlaseenom sloju drustva Hi lieu iz druge provincije). Izvrsilae ovakve radnje mogao je biti osuden na naknadu stete koju je druga strana zbog toga pretrpela. Ovakve osude mogao se osloboditi ako ponisti ugovor 0 otudenju i vrati stvari u predasnje stanje. e. - Kvarenje roba postoji kada neko nagovori roba na begstvo Hi mu pomaze u tome Hi ga nagovori da uCini neko drugo robovima zabranjeno delo. Protiv ovakvih lica mogao je vlasnik roba upotrebiti actio servi corrupti i traziti naknadu pretrpljene stete. d. - N esavesltost meraca postoji kada merac zemlje (agrimensor) nesavesnim merenjem osteti necija svojinska Hi neka druga prava. Protiv njega se mogla podiCi actio in factum i traziti naknada pretprljene stete. e. - Zloupotreba poreznika postoji kada poreznik neosnovano oduzme poreskom obvezniku neku stvar radi naplate poreza. Protiv njega se mogla upotrebiti penalna actio in duplum i traziti dvostruka naknada stete.
D. -
OBLIGACIJE KOJE NASTAJU IZ RAZNIH DRUGIH OSNOVA - VARIAE CAUZARUMFIGURAE
Klasicni pravnici su sve obligacionc odnose delili na dye grupe: one koji nastaju iz kontrakta i one koji nastaju iz delikta. Medutim, vee tada je bilo obligacionih odnosa koji nisu imali izrazene karakteristike ni jednog ni drugog. Takav je npr. slucaj sa obavezama koje nastaju iz legata per damnationem Hi preduzimanja tudih poslova bez ovlaSeenja (negotiorum gestio) i jos neki. Ove slucajeve su klasicni pravnici dodavali obligacijama kojima su bili najslicniji. Tako, na primer, negotiorum gestio i obaveza tutora prema pupili po prestankl.l tutorstva (tutela) su tretirani kao mandatum; communio incidens kao societa.:>,pravno neosnovano bogaeenje kao mutuum. U postklasiCnom pravu svi ovakvi slucajevi su grupisani u posebnu grupu obligacija za koje se govol'ilo da nastaju ex variis causa rum figuris (iz raznih drugih osnova), tj, ni iz kontrakta, ni iz delikta. Justinijanovi pravnici su ove obligacije podelili, prema tome da li su slicni kontraktima Hi deliktima, na dye grupe: ,kvazikontrakte i kvazidelikte. U kvazikontrakte su svrstali sve obligacije koje su nastale iz dozvoljenih radnji ali ne iz saglasnosti volja. U kvazidelikte su svrstali sve obligacije koje nastaju iz nedozvoljenih radnji, a nemaju druge elemente delikata. 301
A. -
KVAZIKONTRAKTI
Kvazikontrakti su obligacije zasticcne, kao i kontrakti, posebnom tuzborn, nastale jz jzvesnih dozvoljenih radnji, ali bez saglasnosti volja stranaka. Oni nisu kontrakti ni pakti, jer nemaju osnovnu njihovu karakteristiku saglasnost voIja. Ali oni su slicni sa kontraktima po tome sto nastaju iz dozvoljenih radnji i sto su regulisani po istim principima po kojima i kontrakti. Justinijanove Institucije nabrajaju pet kvazikontrakta: pravno neosnovano obogacenje (C011dictiol1essine causa), preduzimanje tudih posiova bez ovIaScenja (negotiorum gestio) obaveze iz tutorstva (tutela), obaveze naslednika prema Iegataru postavijenom per damnationem, i obaveze koje proizilaze iz imovinske zajednice nastale bez ugovora (communio incidens).
-
1. -- Pravno neosnovano obogacenje 1. - Istorija. - Pod zajednickim imenom pravno neosnovano obogacenje obuhvaceno je nekoliko slucajeva u kojima se u imovini jednog lica nalaze tude stvari ili vrednosti na osnovu nekih nepostojeCih Hi niStavih pravnih posiova, pa je uno zbog toga obavezno da ih vrati. Ovi obligacioni odnosi se nazivaju» pravno neosnovano obogacenje" zato sto se stvari nalaze kod duznika bez pravnog osnova (jer je naknadno ustanovijeno da pravni osnov pribavljanja nije ni postojao Hi je postao nistav) a zadrZavajuci ih on se »bogatk Medutim, ovaj naziv nije potpuno precizan, jer se bez pravnog osnova bogati i Iopov i svaki onaj koje je bez ugovora sa viasnikom i besplatno dosao do drZavine stvari pa nece da je vrati. Ove slucajeve ne treba mesati sa sIucajevima 0 kojima se ovde govori. Cesto se navodi da ovi obligacioni odnosi poCivaju na principu »da niko ne moze da se obogati na stetu drugoga« ili na »moralnom principu« da »svakome treba dati uno sto mu pripada« (suUln cuique tribuere). Medutim, ocigledno je da se radi 0 potrebi prakse, koja se sastoji u sledecem: Rimsko pravo je prenos svojine uvek smatralo apstraktnim pravnim poslom - izvrsene formalnosti za mancipatio i in iure cessio prenose svojinu bez obzira na razloge, na pravni osnov, zbog koga su one izvrsene. Pravni osnov se nije morao ni navoditi. Kod tradicijc pravni osnov (iusta causa traditionis) je morao postojati u momentu prenosenja svojine i morao se navesti, ali je pribavilac postojao sopstvenik stvari iako je pravni osnov prenosa svojine bio niStav. Sa druge stranc rimski sistem zastite prava bio je takav da se tuzba mogla podiCi sarno na osnovu nekog pravnog posia Hi pozivajuci se na svoju svojinu. Posto je u nasim slucajevima pravni osnov bio niStav Hi nije ni postojao, osteceni nije mogao podiCi tuzbu pozivajuCi se na njega. Isto tako nije se mogao pozvati ni na svojinu, jer je prenosom prestao biti sopstvenik. Prema tome, on nije imao sredstva da dobije stvari nazad. Jedino sredstvo koje se mogio primeniti i na ove slucajeve bile su kondikcije. To pravno sredstvo je stvoreno sa legis actio per condictionem. Posto za upotrebu kondikcija nije bilo potrebno navesti nelki drugi pravom priznati osnov, pretor je dozvoljavao upotrebu kondikcija u svim onim slucajevima kada tuzilac nema nikakvo drugo sredstvo da dode de svoje imovine koja se nalazi kod drugoga, a pretor nalazi da bi bilo pravicno da mu ta imovina bude vracena. Zato su tokom druge polovine republike i principata kondikcije 302
imale vrl0 siroku i raznovrsnu primenu, ali sarno u slucajevima kada se radi100 neosnovanom prenosenju svojine (dare). U postklasicnol1l pravu je stvorena condictio incerti koja se mogla upotrebiti i u drugim slucajevima. Vremenom su mnogi slucajevi koji su bili zastiCeni kondikcijama dobili posebnu zastitu, posebne tuzbe, sto je bio slucaj i Sa mutuumom, pa se u Justinijanovom pravu upotreba kondikcija svela sarno na pet slucajeva. Za svaki od ovih slucajeva postojala je posebna kondikcija, sa posebnim nazivom, a sve su nazvane zajednickim imenom condictiones sine causa. 2. - Condictio indebiti. - Condictio indebiti upotrebljava liee koje je u zabludi (misled da je duzno) platilo nesto sto nije duzno platiti. Potrebno je da obligacija bude ma iz kojih razloga nepostojeca ili niStava. Dovoljno je da je takva da se njeno ostvarenje moze odbiti trajnim prigovorom. Tako na primer condictio indebiti se mogla upotrebiti ako je dug vec neko isplatio, ili se iz nekih drugih razloga ugasio; ili je obaveza uslovna, pa duznik pogresno misli da se uslov ispunio, ili ne zna za uslov a on se nije ispunio. Isplata se moze sastojati u noveu, u cinidbi ili davanju stvari. Ali isplata prirodne obligacije se ne moze traziti nazad ni kondikcijom. Ko je znajuei platio ono s10 nije duzan (znaci nije u zabludi) ne moze traziti povraeaj, nego se to plaeanje smatralo poklonom. Sa druge strane ako je accipiens (liee je primilo takvu isplatu) znalo da dug ne postoji pa precutao, smatralo se da je izvrsio furtum. 3. - Condictio causa data causa non secuta. - Ovu kondikciju upotrebljava liee koje je dalo Hi ucinilo drugome nesto nadajuCi se nekim posledicama koje, medutim, nisu nastupile. To ee, na primer, biti sillcaj ako neko da miraz kceri a do zakljucenja braka ne dode; izddava i neguje starea u nadi da ce da nasledi njegovu imovinu, a starae napiSe suprotan testamenat itd. Kondikcija iste vrste (tzv. condictio ob rem dati) upotrebljavana je u klasicnom pravu i u slucajevima kada je neko, na osnovu sporazuma, dao drugoj stram nesto da bi mu ona dala Hi ucinila neSto drugo (do ut des Hi do ut facias) pa ona to nije ucinila. Doenije su ovi slucajevi postali bezimem kontrakti. 4. - Condictio ob turpem vel iniustam causam. - Ova kondikcija upotrebljava se protiv liea koje je primilo nesto po nemoralnom (turpis causa) Hi protivpravnom osnovu (iniusta causa). Potrebno je da je osnov nemoraIan sarno za accipiensa. U tom slucaju se moze traiiti povracaj iako je on izvrsio ocekivanu protivcinidbu. Tako npr. ako je neko dao novae drugome da bi ga nagovorio da ne izvrsi neki zlocin, prijem je nemoralan ali davanje nije; Hi ako je neko dao novae, ili druge stvari, drugome da bi izvukao od njega svoju stvar koju mu je inace duzan dati (jer je na Pl'. bila u depozitu), Hi ako je primio isplatll iznudene stipulacije prijem je protivpravan ali isplata ne, itd. U svim ovim slucajevima moze se traiiti povracaj kondikcijom, iako je bio postignut cilj radi koga je stvar data. Ako je posao za obe strane nemoralan Hi zabranjen. ne maze se traziti kondikcijom povracaj. Npr., neko daje drugome nesto da bi izvrsio zloCin ili kakvu drugu nemoralnu ili nedozvoljenu radnju (kradu, blud). 5. - Condictio ob causam finitam. - Ova kondikcija se mogla upotrebiti onda kada je u momentu davanja stvari prenos imao pravni osnov, ali je on naknadno nestao, kad je, dakle, neosnovanost pridosla naknadno. Njom 303
l
se, na primer, mogao traziti povraeaj poklonjenih stvari ako je poklon poniSten zbog nezahvalnosti Hi traziti povraeaj date kapare po prestanku ugovora 0 kupoprodaji. 6. - Condictio sine causa. - Ova kondikcija se upotrebljava u slueajevirna kada postoji pravno neosnovano bogacenje, aIi se ne moze upotrebiti ni jedna druga kondikcija. Dna je neka vrsta opste tuzbe za pravno neosnovano obogaeenje. Tako, npr. ona se upotrebljava ako je neko dao drugome novac na zajam, a on misIi da je dobio na poklon. Posto ovde nema saglasnosti volja, ni 0 zajmu ni 0 poklonu, to nije nastao ni jedan od ovih ugovora pa »zajmodavac« nije mogao upotrebiti actio mutui.
2. -
Obavljanje tudih poslova bez ovla~cenja (Negotiorum gestio)
1. - Istorija. - Imenom negotiorum gestor nazivao se u poeetku eovek kome je neki gradanin, koji je, zbog sluzbenog posla morae biti odsutan (zbog odlaska u rat Hi na duznost magistrata u provincijama), poverio na upravu celu svoju imovinu. On je, znaei, bio neka vrsta generalnog punomoenika (procurator). U Ciceronovo vreme tako je nazivano svako lice (obieno prijatelj ili oslobodeni rob), kome je poverena na upravu ma kakva tuda imovina. Pretor je tako tretirao i one slueajeve u kojima je neko spontano, bez ovlaseenja sopstvenika (negotiorum gestor voluntarius) preuzeo upravu imovine nekog odsutnog Iica Hi jos neprihvacenog nasleda. Vremenom su slueajevi zastupanja po nalogu formiraIi samostalni kontrakt mandatum, a negotiorum gestio je obuhvatio sarno slueajeve preuzimanja tudih poslova Hi zastupanje pred sudom bez prethodnog ovlaseenja dominusa. U ovakvom obliku negotiorum gestio je u Justinijanovom pravu uvrseen u kvazikontrakte. 2. - Pojam. - U klasicnom pravu negotiorum gestio je obIigacioni odnos koji je nastao usled to~ sto je jedna stranka (,koja se zove negotiorum gestor) obavila ma kakve fizicke i pravne poslove druge stranke (koja se zove dominus negotii) iako zato od njega nije dobila ovlaseenje. Potrebno je, dakle, da negotioram gestor preduzima tude poslove. Da su poslovi »tudi«, procenjuje se subjektivno: potrebno je da negotiorum gestOr zna da 'se prihvata tudih poslova. Ako misIi da radi svoje poslove Hi tude, aIi za svoj raeun, neee nastati negotiorum gestio, nego ee, po Justinijanovom pravu, imati pravo na naknadu stete u granicama obogacenja dominusa tim poslom. Potrebno je da negatiorum gestor radi sa namerom da trazi od vlasnika naknadu troskova koje je oko obavljanja posla imao. Ako je radio bez te namere, neee nastati negotiorum gestio nego ee se raditi 0 nekoj vrsti poklona. U klasienom pravu se nije trazilo da dominus ne zna da je gestor preuzeo poslove. Dovoljno je da se nije protivio. U postklasienom pravu je negotiorum gestio nastajao sarno ako dominus nije znao da je gestor preuzeo poslove. Ako je znao a nije se protivio, nastajao je mandatum. Ako je saznao u toku izvrsenja posla i odobrio ga (ratihabitio) nastaje mandatum, ali se i daIje mogla upotrebiti i tuzba iz negotiorum gestio. Medu rimskim pravnicima bilo je sporno sta ee biti ako je dominus izricno zabranio izvrsenje toga posla. Po Justinijanu, u tom slueaju ne nastaje negotiorum gestio, izuzev ako se radi 0 sahrani umrlog Hi izvrsenju javnih obaveza. 304
...
3. - Prava i obaveze stranaka. - Iz ovako preduzetog posla rada se obligacioni odnos koji sc sastoji u sledecem: negotiorum gestor je duian da zapocete poslove radi savesno, da ih dovede do kraja, da podnese dominusu racun 0 obavljenom poslu i prenese na njega sve ono sto je pribavio obavljajuCi ga. Pri tom on je odgovoran za culpa levis (ako je poslom sprecio neku stetu odgovara samo za dolus). Za ostvarenje svojih ,prava prema njemu, dominus negotii ima actio negotiorum gestorum directa. Dominus negotii je duzan da naknadi troskove negotiorium gestoru i da preuzme na sebe obaveze koje je on tSvrsavaju6i posao, pr.imio. Pri tom, obavezan je da snosi sarno one troskove koji su mu bili korisni i nuini. Za ostvarenje svojih prava prema dominusu, negotiorum gestor ima (u Justinijanovom pravu) actio negotiorum gestorum contraria.
3. -
Slucajna zajednica (Communio incidens)
Slucajna zajednica (communio incidens) postoji kada dva ili viSe lica postanu suvlasnici na jednoj stvari Hi imovini bez svoje volje. Do ovakve zajednice najcesce dolazi na taj nacin sto vise lica naslede jednog ostavioca, ali i na taj nacin sto dode do neodvojivog mesanja (usled havarije broda Hi slicnih dogadaja) stvari koje pripadaju razlicitim vlasnicima. Suvlasnicki odnosi su regulisani po pravima stvarnog prava, sto znaci svaki od suvlasnika ima svojinska prava prema odgovarajucem idealnom delu zajednicke imovine. Ali, istovremeno, suvlasnici se nalaze i u obligacionom odnosu kojim su regulisana njihova uzajamna prava i obaveze koji iz takvog, slucajnog suvlasnistva za njih proisticu. Posto je taj obligacioni odnos nastao bez saglasnosti volja stranaka, a iz dozvoljene radnje, svrstan je medu ,kvazi1kontrakte. Iz njega za stranke proizilaze sledeca prava i obaveze: svaki suvlasnik ima pravo na upotrebu i koriscenje stvari, iz cega proizlazi njegova obaveza da postuje ista prava drugih suvlasnika; svaki suvlasnik ima pravo na srazmerni doo prihoda i obavezu da naknadi deo troskova stvari, iz cega proizilaze uzajarnna potrzivanja suvlasnika; najzad svaki suvlasnik ima pravo da u svako doba traZi raskinuce suvlasniStva, odnosno podelu stvari. Za raskinuce ovakvih zajednica rimsko pravo je imalo tri tuibe: a) actio familiae erciscundae, koju je poznavao jos Zakon dvanaest tablica i koja se mogla upotrebiti ako je do zajednice doslo tako sto je vise lica nasledilo jednog ostavioca; b) actio finium regundorum, koja se mogla upotrebiti ako se radi 0 suvlasniStvu
na medi
od pet stopa
(finis
-
koja je kod Rimljana
obavezno postojala izmedu svih zemljiSta), koja se izgubila tako da se ne moze raspoznati; c) actio communi dividundo, koja se mogla upotrebiti za sve druge slucajeve. Osim podele, ovim tuibama se istovremeno ostvaruju i sva druga uzajamna potrazivanja suvlasnika. Spor pokrenut ovim tuibarna razresavao je stvarnopravne i obligacione odnose stranaka, pa su zato one u Justinijanovom pravu svrstane u »mesovite tuibe« (actiones mixtae). Njihova zajednicka karakteristika je u tome sto kod njih nema osudenog i pobednika nego presuda podjednako tretira i tuzioca i tuienoga: svaki dobija svoj deo i svaki biva osuden na odgovarajuca davanja. Ako je stvar Ikoja je predmet spora nedeljiva sud moze postupiti na dva nacina: ili odrediti da se stvar proda i dobijena cena podeli, ili dosuditi stvar jednoj stranci uz obavezu da ostalim suvlasnicima da odgovarajucu novcanu naknadu. 20 Rimsko privatno pravo
305
4. -
Obaveze iz tutorstva
(Tutela)
Kad tutorstvo prestane, nastaje izmeau tutora i pupile obligacioni odnos, koji je u poeetku tretiran kao negotiorum gestio, a docnije kao samostaIan obligacioni odnos. Posto je on nastajao bez ugovora izmeau tutora i pupile, Justinijan ga .1e svr.stao u kvizikontrakte. On se iSasto.1iu sledecem: tutor je duZan da vrati pupili njegovu imovinu, da mu podnese racun 0 celokupnom poslovan.1u, da prenese na njega potraZivan.1a ko.1a .1e za njega stekao i da mu naknadi stetu 'ko.1u mu .1eprieinio eventualnim rdavim voaen.1em poslova. Za svoja potraZivanja prema tutoru, pupila .1e imao actio tutelae directa. Pupila .1e obavezan da naknaditutoru troskove ko.1e .1e imao oko upravljanja njegovom imovinom i da preuzme na sebe obaveze koje je tutor primio za njega. Za svo.1a potrazivanja prema pupili, tutor .1e u klasicnom pravu imao actio negotiorum gestorum utilis, a u Justinijanovom pravu actio tutelae contraria.
5. -
ObUgacija nastaIa iz legata per damnationem
Ako je de cuius ostavio nekome legat u formi per damnationem, nastaje u momentu njegove smrti izmedu legatara i naslednika obligacioll'i odnos. koji je, zato sto je nastao bez ugovora, svrstan u kvazikontrakte. On se sasto.1i u tome sto su naslednici duzni da uruee legiranu stvar legataru, u kom cil.1u ova.1moze upotrebiti actio ex testamento. Sliean obligacioni odnos nastajao je i iz legata sinendi modo.
B. - KVAZIDELIKTI Kad su klasieni pravnici izgradili teoriju deliktnih obligacija, niz obligacionih odnosa nastalih iz nedozvoljenih ,radnji nije viSe mogao biti svrstan meau delikte. U Justini.1anovom pravu za njih se govorilo da su nastali quasi ex delicto (iz osnova koji su slieni deliktima), pa su oni nazvani kvazideliktima. Justini.1anovom pravu bila su poznata cetiri kvazidelikta i svaki od njih nije mogao biti svrstan meau delikte izposebnoih razloga. Kod nesavesnosti sudije razlog je u tome sto se od njega nije traZila naknada stete, sto je neophodan uslov za deliktnu odgovornost, nego preuzimanje spora na sebe, odnosno eventualno placan.1e tudih dugova. Kod ugrozavanja prolaznika razlog je u tome sto se kazna traZila iako steta ni.1e nastupila (sto je za delikte neophodan uslov). Kod povrede prolaznika razlog je u tome sto se naknada traiHa od v:lasnika, odnosno stanara i Ikada steta nije Iposledica njegove radnje, sto je neophodan uslov za deli'ktnu odgovomost. Kod odgovornosti gostionicara razlog je u tome sto se od njega trazi odgovornost za tuae radnje sto je, inaee, kod delikata nemoguce. 1. Nesavesnost sudije. Ako sudija, (iudex) namerno ill iz nehata ne donese Ipresudu on predvidenom roku, pa usled toga tuzilac, 2'Jbognovacionog dejstva litis contestatio i neposto.1anja pravnih lekova, izgubi mogucnost da ostvari svoje pravo na tuzbu, ili ako sudija zlonamerno donese rdavu presudu kojom osteti, interese stranaka, ostecena stranka je mogla, Ipocev od Zakona dvanaest tablica, podici protiv sudi.1e tuzbu i od njega traZiti predmet
-
306
-
r spora i naknadu stete. Govorilo se da sudija u tom slucaju cini spor svojim (litem suam facit). U vreme primene e~straordinannog postupka, kada je iudex bio skolovani pravnik a 'stranke imale pravo na Zalbu na njegovu presudu, iudex je odgovarao ne u visini vrrednosti &pora, nego sarno do vis1ne stvarne stete.
-
2. - UgroZavanjeprolaznika. Ako neko obesi Hi postavi nesto na ulieni zid kuce tako da moze pasti i povrediti Hi ostetiti nekog prolaznika, mogao je vlasnik Hi zakupae kuce na osnovu actio de positis et suspensis, koju je stvorio pretor jos pre Cieerovog vremena i koju je mogao podici svaki prolaznik, biti osuden da plati tuZioeu kaznu od 10.000 sestercija (u Justinijanovom pravu 10 aureusa). 3. - Povreda prolaznlka. - Ostecenje tude stvari kaznjavalo se po actio legis Aquiliae kao damnum iniuria datum, a telesna povreda ISlobodnog eoveka smatrala se injurijom. Ako je jedna od ovih posledica nastaIa na taj naein sto je neko izbacio Hi izlio nesto kroz prozor kuce Hi lade na prolaznike, pretor je ostecenom lieu davao actio de deiectis vel effusis na osnovu koje je stanar sobe osudivan da plati: 50.000 sestercija (50 aureusa u Justinijanovo doba) , ako je prolaznik ubijen; punu naknadu stete i izgubljene dobiti prema oeeni sudije, ako je ranjen; dvostruki iznos stete ako je ostecena stvar. Stanar je bio osudivan bez obzira da li je on izvrsio radnju koja je prieinila stetu i da li je za nju kriv. On je mogao traziti regres od krivca.
-
-
4. Odgovomost gostionicara i brodara. Vlasniei brodova, gostionica i stala u kojima se odmaraju putnici sa stokom i robom, odgovarali su na osnovu pretpostavljenog pakta za svaku kradu Hi stetu koja im je pricinjena na stvarima unetim u brod, gostionicu Hi stalu. Ali ako su to uradiIi liea koja su namestenici Hi clanovi kuce vlasnikove, onda je vlasnik u Justinijanovom pravu, na osnovu posebne actio in factum, osudivan da plati dvostruku vrednost stete (in duplum). U tom slucaju, dakle, tufba ima penalni ,karakter, pa je svrstana u k'Vazideli~te. Polazilo 'se od toga da je vlasnik odgovoran zato sto je uzea u sluzbu nesigurna lica. Ova mera, kao i odgovornost na osnovu pretpostavljenog pa~ta ako kradu ucine druga liea, oeigledno je posredno prisilno sredstvo da ,se obezbedi veca sigurnost trgovea i putnika na putevima, u vreme kada je ona, zbog opsteg opadanja snage rimske ddave, znatno oslabila.
20'
OSMI
DEO
NASLEDNO PRAVO
I. -
OPSTI POGLED
1. - Pojam. - Nasledno pravo se bavi pitanjem sta biva pasle smrti jednog lica sa njegovom imovinom i drugim pravima koja sva zajedno sacinjavaju njegovu zaostavstinu. Umrlo lice, kada je u pitanju nasledno pravo, Rimljani su nazivali de cuius Hi de functus. De cuius je skracenica od izraza: de cuius successione agitur (lice 0 cijem nasledivanju se radi). De fuctus je izraz nastao od glagola de fungere i oznacava »lice koje je prestalo da bude aktivno«. Ukupnost imovinskog prava i obaveza umrlog lica nazivana je hereditas, sto znaci »zaostavstina« ili »naslede«. Hereditas obicno prelazi u celini na neko drugo lice koje se naziva naslednik (heres). Zato je osnovno pitanje naslednog prava 'ko ce biti naslednik, ko ce biti pazvan na naslede umrlog lica. Prolazark celokupne imovine umrlQg na naslednika naziva se u tooriji univerzalna lSukcesija. Ako je de cui us odredio putem legata da pojedina stvar Hi pojedina prava pripadaju odredenim licima ona nisu naslednici (univerzalni swkcesori) nego legatar,i (,singulami 'Sukcesori). Pocevsi od rimskog prava do danas, u skoro svim pravima pitanje ko ce biti naslednik se resava Hi na taj nacin sto de cuius jos za zivota odredi sebi naslednike testamentom, Hi na taj nacin sto naslednik postaje lice koje na to ima pravo po zakonima Hi obicajima. Prema tome postoje: testamentalno i intestatsko ili zakonsko pozivanje na naslede. P,rema tome, postoje dye osnovne grupe pitanja kojima se bavi nasledno pravo: pitanja vezana za intestanski red nasledivanja i pitanja vezana za testament, testamentalno nasledivanje i legati. Na zakonsko naslede uvek su pozivana lica koja su najbliza i najviSe vezana za ostavioca, a to su najcesce njegovi najblizi srodnici. Medutim videli sma govoreci a porodicnom pravu, da se u razlicitim ekonomskim uslovima smatraju najblizim srodnicima razlicita lica, pa se i srodstvo racuna na razne nacine. Zato i shvatanje nasleda i intestatski red nasleda zavise ad konkretnih ekonomskih i drustvenih odnosa i iz njih proizaslih porodicnih i srodbinskih odnosa. Isto taka i pravo ostavioca da pravi testamenat i granice u kojima se on pri tom maze kretati zavise, kao i intestatski red nasledivanja, ad konkretnih ekonomskih i porodicnih odnosa. Na to uticu sekundarno i mnogi drugi cinioci kao sto je religija, tradicija, opsti 308
kulturni nivo i s1. Zato se istorije. pojavljuju railiciti pravljenja testamenta.
u raznim intestatski
drustvima i u raznim periodiam njihove redovi nasleda i razUcite mogucnosti
-
2. - Osnovne linije razvitka. Rim je u svojoj dugoj istoriji prdao u cetiri dela, u cetiri perioda put od primitivne zatvorene kucne privrede, preko razvijene robovlasnicke robno-novcane privrede do prvih koraka u feudaUzam. Ovaj razvitak je bio dosledno pracen promenama u shvatanju nasleda, slobodi koju je de cuius imao pri pravljenju testamenta i intestatskom redu nasledivanja. Pitanje prava nasleda i reda nasleda postavlja se u istoriji jeOOog drustva tek onda kada se pocinje postavljati pitanje po dele kolektivne svojine i kada se stvara privatna svojina. U Rimu je to bilo u vreme kada se konsorcijum poceo eepati. 0 nasledivanju u gensu mozemo govoriti sarno uslovno: mi mozemo naCi u njegovim imovinskim odnosima i elemente nasledivanja, mi danas mozemo govoriti 0 tome da su u gentilskom drustvu gens, oOOosno clanovi gensa, gentili, nasledniei eelokupne imovine svih clanova gensa, aU oni o tome nisu imaU nase predstave. Tu se covek radao i umirao na gensovoj imovini, zaticuci, koristeCi i ostavljajuci u njemu sve, nemajuci pri tom osecanje da to cini na osnovu nekih svojih naslednih i svojinskih ovlascenja. Njemu je takvo stanje prirodno, jer je to jedina mogucnost koja se u tim uslovima mogla ostvariti pa i zamisUti. Takvo osecanje je preneto i u cousortium: i tu se oovek rada i umiTe na porodioooj imovini kao svojim pI1irodnim uslovima zivota. AU tu dolazi jedan novi momenat: imovinski odnos konsorcijuma i gensa. lmovina konsorcijuma izdvojena je nekad iz gentilske a tu je i staro pravilo da sve sto umrli clan gensa ima ostaje gensu, pa gens, odnosno gentili polaiu "neko pravo na nju. Tu se rada prvo pravilo naslednog prava, tj. prvo pravilo koje razgranicava nasledna prava. To pravilo kaie: imovina umrlog clana konsorcijuma ostajekonsorcijumu, tj. njegovim Zivim clanovima, agnatima, a tek ako njih nema, ako se tom smrcu gasi porodica, imovina pripada gentilima. Tako su stvorena dva nasledna reda koja zaticemo u Zakonu XII tabUea: agnati, zatim gentili. U toku prve polovine repubUke, familia postaje vladajuci obUk porodice i osnovna zajednica imovine, zivota, proizvodnje i potrosnje. Njoj ne odgovara nasledni sistem Zakona XII tabliea, pa ga praksa prilagodava novim uslovima i u pogledu intestatskog i testamentalnog nasledivanja. Sada su na naslede pozvani clanovi familije (sui), a raniji testamentum calatis comitiis biva zamenjen testamentom per aes et libram.
U svim ovim slucajevima naslede ostaje zajeOOici - gensu, konsorciju-
-
mu Hi porodici odnosno njihovim clanovima. naslednih sistema lem agnatsko srodstvo. U toku srodstvo gubi sve vdse.znacaj u korist kognatskog, ralo biti prilagodeno promenama. Taj posao je, obavio pretor. Tako su stvorena .nova pretorska mentalnog nasledivanja.
sto znaci da u osnovi ovih perioda repubUke agnatsko pa je i nasledno pravo mokao i mnoge druge sUcne, pravila intestatskog i testa-
Najzad, promene u porodicnom pravu, koje su se odigrale u toku principata i dominata pod uticajem promena opste ekonomske i drustvene strukture i hriScanstva, dovele su do promena u naslednom pravu koje su nasle svoj zavrsni oblik u Justinijanovom naslednom pravu.
U Rimu se, dakle, smenilo pet sistema naslednog prava: pravo Zakona XII tablica, pravo perioda republike, pretorsko pravo, pravo principata i dominata i Justinijanovo pravo. Sve ove promene bice ovde pracene prvo u intestatskom redu nasleda, a zatim u testamentu. Posebno ce b1ti izlozena pitanja vezana za p11ijern nasleda i zastitu naslednih prava.
II. -
INTESTATSKI RED NASLEDA
-
-
Vec je Zakon XII tablica istakao da ce nje1. Zakon XII tablica. gova pravila nasleda biti primenjena tek ako je de cuius umro bez testamenta, upotrrebljavajuci za takvog dekujusa naziv »intestatus«. Tako je stvoren naziv »intestats'ki« red nasleda koji se upotrebljava do danalS. Zakon XII tablica je zabelezio intestatski red nasleda koji je stvoren obicajima u vrerne kada je consortium bio jedini Hi vladaju6i oblik porodice. Zato je on za slucaj da de cuius umre bez testamenta, predvidao dva intestatska reda nasleda: prvo je pozvan adgnatus proximus (najblizi agnat) a ako njega nema, na naslede su pozvani gentiles (clanovi njegovog gensa). Adgnatus proximus u konsorciumu su njegovi clanovi koji pripadaju istoj generaciji, a to su braca. Ali u vreme Zakona XII tablica konsorcium se raspada. Sve je cesCi slucaj da se braca dele zasnivajuci tako svaki svoju familiju. Iako sada izmedu brace nema viSe zajednice imovine, Zivota, proizvodnje i potrosnje, oni su i dalje najblizi agnatski srodnici koji imaju nasledno pavo prema imovini svakog umrlog brata. Adgnatus proximus Zakona XII tablica; prema tome, su lica iste generacije sa kojima je de cuius ziveo do srnrti, ako je :liveo u konsordumu i lica sa kojirna je on nekada ziveo u konsorciumu pre nego sto se iz njega izdvojio i zasnovao svoju familiju. Medu intestatskim naslednicima Zakon XII tablica ne pominje decu urnrloga. To ne znaci .da ~h je on iskljucivao iz nasleda. On je za njih ustanovio testamenat. Bila je normalna i po normalnim i religijskim pravHima obavezna pmksa, da de cuius napravi testamenat i njime imenuje za naslednika (heres) svoju decu i potomke, tako da se smatralo velikom nesreoom umreti bez testamenta. Zato je do intestatskog nasledivanja normalno dolazilo sarno onda ako de cuius nije imao sui i ako se usled toga njegova familia gasila. Zato Zakon XII tablica i ne ka'Ze za najblizeg agnata da je naslednik (heres) i ne daje rnu prava i obaveze vezane za taj polozaj, nego sarno ka'Ze da ce on dobiti porodicnu irnovinu (»familiam habeto«). Po opste usvojenom turnacenju odredaba Zakona XII tablica, u ovorn naslednorn redu nije bilo ni devolucije ill reprezentacije. Devolucija je prelazak, silazak naslednih prava na potornke lica koje je urnrlo pre pozivanja na naslede, Hi je postalo nedostojno da nasledi, Hi je odbilo da prirni naslede: nasledno pravo oca prelazi na decu, ako on urnre pre srnrti de cuius-a, Hi se odrekne svojih naslednih prava Hi ih izgubi. Dolazeci na naslede po principu devolucije, potomci, po principu reprezentacije, stupaju na rnesto pretka i dobijaju svi zajedno onoliko koliko bi dobio predak da je naslednik. Prerna tome, sarno ziva braca dobijaju naslede a ako njih nerna naslede pripada naslednicirna
drugg
reda
-
gentilima.
Deca urnrle
brace
se ne porninju.
Ve-
rovatno je to zato sto je umrlog brata vec nasledio preziveli brat i uz njegovu 310
imovinu primio i brigu 0 njegovoj ded, koja su tako postala njegovi sui i u pogledu prava izjednacena sa njegovom rodenom decom. Zato se, verovatno, nije ni desavalo u praksi da neko ko ima decu umrlog brata na staranju umrre kao intestatus, pa prema tome ni bilo prilike da se oni pojave kao intestatski naslednici. Ako nema najbHzeg agnata, na naslede iSUpozvani gentili tj. clanovi gensa kome je de euius pl1]padao. Zakon ne govor~ niSta 0 tome ko ad gentila ee naslediti, ali se iz izraza familiam habento, koji je upotrebljen u mnozini i bez ikakvih ogranicenja, i iz cinjenice da se i tu ne pominje naslednik, nego se sarno kaze da ee »imovina pripasti«, zakljucuje da se u tom slucaju imovina ugasene porodice dekujusa utapala u zajednicku imovinu gensa ager gentilicius. 2. - Promene u toku republike. U toku prve polovine republike tragovi konsorcijuma se vrlo brzo gube. Normalni, moze se reei i jedini oblik porodice je familia sastavljena od bracnog para i njegovih potomaka. U takvim uslovima staro shvatanje da je brat blizi od dece sasvim se gubi i kao proximus adgnatus poCinje se smatrati suus, tj. najbli~i potoma:k de euiusa koji zivi sa njim. Zato se smatra normalnim, pa je u tom smislu tumacen Zakon XII tablica, da je suus pozvan ,prvi na naslede onda kada nema testamenta. Odredba Zakona XII tablica »qui suus heres nee escit adgnatus proximus tamiliam habeto« pocela se tumaciti tako da je i bez testamenta na naslede prvo pozvan suus, a tek ako njega nema, najblizi agnat. Tako je stvoren jos jedan nasledni red, koji je zauzeo prvo mesto, potiskujuei ranije nasledne redove na drugo i treee mesto. Sada su, u slucaju da de euius umre bez testamenta, na naslede prvo po~ivani sui, zatim najblizi
-
-
agnat
koji nije suus
-
maci
brat,
i najzad,
ako njega
nema
imovina
IPripa-
da gensu. Sui Hi domestiei heredes su ona lica koja su se u momentu smrti dekujusa nalazila pod njegovom neposrednom patria potstas, pa su zato njegoyom smreu postala sui iuris. To su njegovi rodeni Hi adoptirani sinovi i potomd umrlih sinova. Udate zene ne nasleduju svoga oca jer mu nisu ni sui,ni agnati. Neudate keen dok su u kuCi uzivaju potpuno ravnopravno sa muskarcima parodicnu imovinu. AH one nisu dobijale deo nasleda, jer bi to znacilo odneti jedan deo porodicne imovinde u slucaju udaje, a to nije odgovaralo shvatanjima tadasnjih Rimljana. Jedino ako de euius nije imao muske potomke nego sarno neudate keeri, one ee dobiti porodicnu imovinu. Sui su i za zivota dekujusa suvlasnici porodicne imovine. Otuda njihovo nasledivanje ne znaci pribavljanje nasleda u pravom smislu reci, vee samo ozivljavanje njihovog prava svojine, koje je za iivota paterfamilijasa bilo potisnuto. Otuda oni postaju nasldnici bez ispunjavanja specijalnog postupka predvidenog za preuzimanje nasleda ~ smatraju se naslednicima od momenta smrti de euiusa i bez njihovog znanja, cak i protiv njihove volje. Oni su nuzni, prinudni, naslednici (heredes neeessarii) koji se ne mogu ne primiti Hi odreei nasleda. To ne bi oni niposto ni uradHi, jer je jos uvek vladala zatvorena kuena privreda, koja je njihov opstanak cinila zavisnim od porodicne imovine (paterna avitaque), ali ako bi to i pokusali to bi se smatralo strahovitim zlodelom u odnosu na pretke i porodicnu religiju, koja bi se time ugasila. 311
Vrlo je verovatno da je, u slucaju da su naslednici ostaIi da Zive u zajednici i posle smrti ostavioca, duinost pater familiasa vrsio najstariji brat. Specijalni red nasledivanja postojao je za oslobodene robove i emancipovane gradane. Oni nemaju agnate a oslobodeni robovi ni gentile. Zato ako nemaju sui, njihovu imovinu dobijaju patron ili njegovi potomci. Oslob~denici, pak, ni u kom slucaju ne nasl.eduju patrone. 3. - Pretorsko pravo. - Pred kraj repubIike, kada je porodica prestala da bude radna zajednica i kada su masovnim iskoriscavanjem robova pojedinci mogli da steknu velika bogatstva nezavisno od porodicne imovine, porodicna kohezija je znatno oslabila. Usled toga patria potestas, a uporedo sa njom i agnatsko srodstvo, pocinju da gube znacaj, a kognatsko srodstvo ima sve vecu ulogu u porodicnom i naslednom pravu. Propisi staroga ius civile 0 intestatskom naslednom pravu, sada viSe ne odgovaraju porodicnim i imovinskim odnosima Rimljana, pa ih je bilo potrebno prilagoditi. Taj posao obavio je pretor. Da to postigne, on se posluiio ustanovom bonorum possessio. On nije mogao ulci.nuti niti menjati ius civile, niti oduzeti nasledno pravo Iicima koja su po njemu pozvana na naslede. Ali, posta su se shvatanja 0 blizini srodstva i imovinskim odnosima srodnika izmenila, on je, oslanjajuci se na uticaj javnog mnenia, ne vodeci raeuna 0 odredbama ius civile, davao naslede u drlavinu (bonorum possessio) onim Iicima koja su to trazila a 'Po noV'im shvatanjima bila najb1iza de'kujusu. U pocetku su Iica koja su na ovaj nacin dobila naslede bila u neizvesnosti do proteka roka za usucapio (kojim je otek bilo ucvrsceno njihovo pravo svojine), jer je lice koje je po ius civile imalo pravo na naslede moglo u tom roku pokrenuti parnicu i zatraziti naslede za sebe. Pr.itisak javnog mnenja je bio tako jak da su, verovatno, takvi slucajevi bili retki. Zato je pretor mogao, posle kratkog vremena, jednim prigovorom da im oduzme tu mogucnosti. Tako je bonorum possessor bio rpotpuno zasticen a odrredbe Zakona XII tablica 0 intestatskom redu nasleda potpuno potisnute iz prakse. Rezultat ovih pretorovih nastojanja bio je novi intestatski red nasledivanja, koj~ se iz osnove razlikuje od starog. Pretor je ustanovio cetiri reda naslednika: a. Prvo su pozivani liberi, tj. deca, i to bez obzira da Ii su u momentu smrti de cuius-a bila pod njegovom patria potestas. Znaci, pozvani su i sui, i deca udata, emancipovana, ili data u adopciju. Deca su delila imovinu na ravne delove, a potomci umrle dece su dobijali delove po principu reprezentacije. Emancipovani je, ako jehteo da bude naslednik, morao prethodno uneti u zaostavstinu svu imovinu koju je posle emaricipacije stekao (tzv. collatio bonorum), posto je sve sto su druga deca, koja nisu emancipovana, zaradila automatski postajalo svojina paterfamilijasa i prema tome usia u zaostavstinu. b. Ako nema nikoga iz prvog reda, naslede dobijaju legitimi (»zakonski naslednici«), tj. lica koja je Zakon XII tabIica pozivao na naslede. To su Iica sa kojima je de cuius ziveo u zajednici dok je njegov pater familias bio ziv a to su njegova braca i sestre. Jedan zakon iz 169 god. pre n.e. (lex Voconia) ogranicio je ovo pravo sarno na bracu, punokrvne sestre i polusestre po ocu. c. Ako nema nikoga iz prva dva reda, nasleda dobijaju cognati tj. krvni srodnici do 6. stepena srodstva. To su, pre svega, krvni srodnici koji nisu 312
obuhvaceni prethodnim redovima (npr. braca i sestre od strica Hi srodnici po zenskoj Iiniji). U ovom redu pozvana je na naslede od II v. n.e. i majka de cuiusa, bez obzira da Ii je dete iz braka sa ili bez manusaili je vanbracno, a i vanbracno dete na naslede majke. d. Ako nema nikoga iz prethodnih redova, naslede dobija preziveli bracni drug - pod uslovom da brak nije bio pre smrti raskinut. Kao sto se vidi, novi nasledni red ima za osnovu kognatsko srodstvo sa minimalnim ostacima nekadanjeg o~nova nasleda, agnatskog 's.rodstva. On unosi vrlo mnogo i znacajnih novina u intestatsko nasledivanje. Krug Iica obuhvacenih pojmom liberi daleko je siri od kruga sui, jer obuhvata svu musku i zensku decu i potomke, bez obzira da Ii su emancipovani Hi udati i bez obzira da Ii su potomci po muskoj ili zenskoj liniji. Zato, deca na potpuno isti nacin nasleduju majku kao i oca, jer i zena moze imati liberi (a ne moze imati sui) a u ovom vremenu zene u braku bez manusa mogu imati imovinu odvojenu od muzevljeve. Zatim, novina je i nasledno pravo pobocnih krvnih srodnika potomaka brace i striceva, koji po Zakonu XII tabIica nisu nikako mogli doci na naslede a sada su pozvani u trecem naslednom redu. Najzad, to je uzajamno nasledno pravo bracnih drugova, koje se sada iako sa slabim izgledom na ostvarenje, u cetvrtom naslednom redu, ipak ustanovljava. Pretor je uneo promene i u intestat~i red nasleda oslobodenih robova On je davao bonorum possessio prvo deci, zatim kO!¥latskim srodnicima (pretor
rih je nabrojao
-
deset
zato
se ovaj
bonorum
possessio
zvao
bono-
rum possessio unde decem personae), a tek ako njih nema, patronu. 4. - Promene u toku prlncipata i dominata. -Pretor je uzeo za osnov svog naslednog reda kognatsko srodstvo, ali ga nije potjpuno dosledno Siproveo. Isto tako on je uveo zen sku decu i zenu medu naslednike, ali nije dosledno sproveo ravnopravnost u nasledu izmedu muskarca i zene. Nizom senatskih odluka i imperator~kih zakona bilo je rimsko intestat~o nasledno pravo razvijeno u ova dva pravca. Puteve ovog razvitka vrlo je tesko u detaljima pratiti, narocito zbog iZiVesnih suprotnih tendencija koje su se pojavljivale na Istoku i na Zapadu. Navescemo neke vainije prqI?ise. Jedna senatska odluka iz vremena Hadrijana (SC Tertulzanum) je 'lI:stanovila nasledno pravo majke ,prema imovini deteta, bracnog i1i vanbracnog, ako je umrlo bez testamenta a nema oca ni punokrvnu braeu. Druga senatska odluka (SC Orficianum), doneta nesto docnije izjednaeio je nasledna prava bracne i vanbraene dece, hilo da su sui liIli alieni iuris, prema imovini majke i to IPre svih agnatskih srodnika. Uslov je bio: da .su rodena slobodna i da su rimski gradani. U 1P0stklasicnom pravu slieno pravo su dobili i descendenti umrlih sinova.
-
5. - Justinijanovo pravo. Justinijan je dvema novelama (118 iz 543. god. i 127 iz 548. god.) potpuno ukinuo raniji i izgradio novi intestatski red pozivanja na naslede. On je ustanovio sledeca cetiri nasledna reda: 1. Prvi su pozvani na naslede descendenti (potomci) i to bez obzira da Ii se radi 0 nasledu muskarca iIi zene i bez obzira da Ii se descendent nalazi pod patria potestas de cuius-a ili ne. U obzir do laze sarno bracna deca. 2. U drugi nasledni red spadaju ascendenti (preci). To su roditelji i braca i sestre de cuiusa od istag oca i majke i njihova deca u prvom stepenu, a ne i njihovi unuci (tzv privilegisani pobocni srodnici). Najblizi zivi ascendenti dobijaju celu zaostavstinu iskljucujuCi ostale. To znaci da roditelji de cuius-a dobijaju celu zaostavsthm, iskljucujuCi sve ostale. ani dele zaostavstinu na pola, pa ocev deo docnije odlazi njegovim ascendentima a majCin njenima. Ako otac i majka nisu ~ivi zao313
stavstinu dobijaju braea i sestre iskljucujuei tako svoju decu. Oni dele zao5tavStinu na jednake delove pro capite. Deca urnrlog brata ucestvuju u toj podeli po naeelu reprezentacije. 3. U treei nasledni red ulaze polubraea i polusestre (od istog oca i raznih rnajki Hi iste rnajke a raznih oceva) de cuiusa i njihovi potornci prvog stepena. 4. U eetvrti nasledni red ulaze svi ostali pobocni srodnici koji su pozvani tek ako nerna nikoga iz prethodnih redova. Ako je viSe ascendenata istog stepena, jednu polovinu dobijaju ascendenti po oeevoj a drugu po rnajeinoj lozi. Ako nerna nikoga iz ova eetiri reda, zaostavstinu dobija preziveli bracni drug Hi izvesne korporacije Hi ddava. Vanbracna deca nernaju pravo na na. slede, vee sarno na alimentacije.
-
III. A. -
TESTAMENAT
FORME TESTAMENTA
je u Rirnu vrIo stara 1. - Testamentum calatis comitiis. - Testarnenat ustanova. U vreme Zakona XII tablica je 000 vee dovoljno poznat, tako da tvorci Zakona nisu osecali potrebu da ga objasnjavaju niti detaljno regulisu, vee ga sarno porninju. Napraviti testarnenat se srnatralo eak tako jakorn moralnom i religijskorn obavezom za svakog gradanina, da se smatralo velikom nesrecom umreti bez testamenta, pa je i jedna od teskih kletvi toga vremena bHa pozeleti nekome da ga Jupiter kazni time da umre bez testamenta. U tom pogledu Rimljani predstavljaju istorijski izuzetak, jer drugi narodi na tom stupnju Hi nisu uopste poznavali takvu ustanovu, Hi su poznavali, samo neke posredne puteve da se postignu neka dejstva testamenta, ali testamentalno nasledivanje koje bi imalo prvenstvo nad intestatskim, odnosno testamenat koji bi potiskivao primenu intestatskog reda nasledivanja, nijedan narod na istom st'.lpnju razvitka kao Rimljani u vreme Zakona XII tablica, nije poznavao. Grci su, na primer, u vreme kada su ih Rimljani pokorili, bili na daleko viSem stupnju razvitka od njih, ali su poznavali samo moguenost da se neki stranac dovede u polozaj da postane intestatski naslednik. SHena mogucnost je bio najveci domet do koga su stigla i druga vrIo razvijena robovlasnicka prava. Uzrok ovako ranoj pojavi testamenta u Rimu, koji mu je i dao osnovne karakteristike i diktirao prvu formu, bio je sledeci. Videli smo da je stari obieajni red nasledivanja, koji je unet i u Zakon XII tablica kao intestatski red nasledivanja, predvidao sarno dva naslednieka reda: najbliZi agnat i, ako njega nema, gentHi. NajbliZi angat je tu brat ostavioca. Deca umrlog nisu pozivana na naslede. Ona su, zajedno sa ostalom decom iste generacije u konsorcijumu, sa kojirna su zajedno saeinjavali sledeeu generaciju i sledeei step en srodstva, morala eekati da postanu sopstvenici porodicne imovine tek kad generacija oeeva izumre. Ovakav red nasledivanja potpuno je odgovarao konsorcijumu, u kome je i nastao i shvatanjima 0 srodstvu i porodicnoj imovini koja su tada vladala. Ali kada se u praksi konsorcijum sve cesee cepao i na njegovo mesto dolazHa kao imovinska i oradna zajednica familia, u kojoj zive i rade izdvojeno jedan bracni par sa decom, javHa se zelja kod paterfamilijasa da njegova imovina posle njegove smrti ostane njegovoj deci, tj. da deca, umesto da odu zajedno sa imovinom na staranje najbliZem agnatu, kao s10 je bio red i praksa, nastave da zive na njegovoj imovini. Ova zelja paterfa-
314
milijasa bila je protivna vladajuCim pravilima nasleda, a i interesima njegovih agnata. Jedini ko je mogao ovaj krupni spor da raspravi bila je skupstina >kurijska 'komicija - i to kad joj predsedava pontifex maximus, sef svestenicke kolegije koja se brinula 0 obicajima. Zato se pater familias poceo obracati njoj sa molbom da njegovoj zelji izade u susret. On je traZio od skupIjenih gradana testimonium, pa se zato njegova molba zvala testamentum. U pocetku je, verovatno, bilo otpora da se ovakvim molbama izade 11susret, pa se 0 svakoj od njih i glasalo u skupstini. Ali vremenom, sa sve vecim brojem familia, ulazilo je u svest ljudi osecanje da je prirodno da ,imovina paterfamilijasa ostanc njegovoj deci. Stvaranju tog osecanja je vrlo mnogo doprinela religija, koja je stvorila kult porodicnog ognjiSta i porodicnih bozanstava i koja je pomogla da se izgradi pojam heresa, svestenika porodicne religije i cuvara porodicne imovinde i porodicnih tradicija. Tako je postalo normalno da se svi testamenti odobravaju pa su iznosenja pred skupstinu i izgovaranje svecanih reci pred njom, postali sarno zahtev forme a volja zaveStaoca sustina testamenta. Bas to je znacenje onoga sto je receno u Zakonu XII tablica odredbom »uti legassit suae rei ita ius esto«; prvopozvani intestats'ki naslednik je brat (adgnatus proximus), ali ako pater familias testamentom hoce da postavi decu za naslednike, neka tako bude. Testamenat tako stvoren nazivao se testamentum calatis comitiis jer je pravljen pred komicijom kojoj predsedava pontifex maxim us. Njegov cilj je da obezbedi heresa i naslede za sui. Zato je imenovanje naslednika njegova gIavna saddina, bez koga nema testamenta, koji predstavlja, kako su rimski pravnici govorili, temelj i glavu (caput et fundamentum) testamenta. Ovo pravilo, tada stvoreno, ostalo je kroz celu rimsku istoriju jedan od osnovnih zahteva za valjanost testamenta. Iz ovakvog cilja prvog rimskog testamenta izasla je i druga njegova znacajna karakteristika: da je za naslednika mogao biti imenovan sarno suus zavestaoca. Najzad, taj njegov cilj objasnjava zaSto je testamenat u Rimu od samog njegovog pocetka bio jaci od intestatskog nasleda i zasto je bilo prokletstvo umreti bez testamenta: znaCilo je to gasenje porodice, gasenje porodicnog ognjiSta i rasturanje porodicnih bozanstava i neobezbedeno prinosenje htava ostaviocu posle smrti- a to niko nije zeleo.
-
-
2. - Mancitpatiofamiliae. Testamentum calatis comitiis vrlo ranD nije zadovoljavao sve potrebe Rimljana. Njime se nisu mogli slmiti svi oni koji nisu imali pristup na kurijatske komicije (plebejci i zene); mogao je biti pravljen sarno u Rimu gde su se sastajale komicije; u slucaju iznenadne bolesti i opasnosti od smrti nije bilo moguce napraviti testamenat (jer 5U za to bila odredena sarno dva dana u godini i to oba u prolece), itd. Osim toga promene nastale u toku republike, kada je suus postao prvopozvani tintestatski naslednik, kada su stvoreni legati i kada je zavestalac poceo da unosi u testamenat razna druga raspolaganja, nije mu, vrlo cesto, odgovarao testamentum calatis comitiis zbog toga sto je morao objaviti sadrzinu testamenta pred celom skupstinom. Zato je praksa pocela traziti puteve da omoguCi. pravljenje testamenta i gradanima koji nemaju pristupa na kurijatske komicije i.onima koji ne mogu da sacekaju odredene dane za pravljenje testamenta pred skupstinom ili ne zele da objave njegovu saddinu. U tu svrhu hila je iskoriscena mancipacija, koju su mogli preduzimati i plebejci i zene, koja se mogla preduzimati i van Rima i u svako doba. Taj nacin se sastojao u sledecem: de cuius je pro315
davao fiktivno mancipaci10m celokupnu svoju imovinu (mancipatio familiae) nekom svom prijatelju (koji je nazivan familiae emptor) koji se istovremeno obavezivao da ce tu imovinu, kad de cuius umre, preneti na onoga koga je on odredio. Izvrseni mancipatio familiae cinio je da je familiae emptor postajao kviritski sopstvenik celokupne imovine ostavioca. Ali on tu imovinu nikada nije dobijao, nego je ostajala kod de cuiusa sve do njegove smrti, a zatim ju je dobijao u ddavinu neposredno onaj na koga je familiae emptor po nalogu ostavioca duzan da prenese imovinu. Mancipacija kojom familiae emptor prenosi kviritsku svojinu na ovakvo lice je fiktivna. Mancipatio familiae nije testamenat, jer nema osnovnu karakieristiku testamenta: imenovanje nC1lsledni'ka.Familiae emptor nije nasledni,k vec sarno posrednik izmedu zavestaoca i lica kome on zeli da ostav,] svoju imovinu. Takvo lice, pak, nije naslednik, jer svoje pravo prema ovoj imovini ne izvlaci iz naslednog prava vec iz pravnog posla kojima je familiae emptor preneo svojinu na njega. Zato ovo lice i nije heres. Ono ce to postati tek protekom vremena, putem usucapio pro lzerede.
-
3. - Testamentum per aes et Iibram. Vremenom je testamenat calatis comitiis upotrebljavan sve rede, jer se umanjivala potreba za objavljivanjem saddine testamenta na komicijama. Zato mancipatio familiae ulazi sve viSe u upotrebti kod onih koji bi se inace mogli koristiti i testamentom calatis comitiis. Pri tom mancipatio familiae trpi [zvesne promene i pretvara se u formalni testamenat koji je nazivan testamentum per aes et libram. U toj formi on sasvim potiskuje testamentum calatis comitiis i postaje za dugi period jedina forma testamenta. Testamentum per aes et libram je preuzeo od mancipatio familiae formalnosti mancipacijei prisustvo svedoka, libripensa i familiae emptora, ali mancipacija se ne vrsi da bi se prenela svojina na familiae emptora, vec sarno kao forma koja omogucuje testatoru da prilikom izgovaranja nunkupacije 'saopsti saddinu testamenta. Zato libripens i familiae emptor u njemu nemaju nikak.vu praktienu ulogu, vec su tu sarno zato da se iladovolji forma. Glavni deo celog posla je i.zjava zavestaoca nuncupatio - u koju su sada Ilmete Ii sveeane reci
-
koje su ranije izgovarane ,pri imenovanju naslednika u testamentu calatis comitiis. Ona sadrii imenovanje naslednika i sve elemente testamenta, pa ima i snagu testamenta i smatra se testamentom. Na.slednik imenovan u ovakvom testamentu postaje heres i kao takav nasleduje zavestaoca neposredno u svim njegovim pravnim odnosima i u obavezi odrlavanja porodicnog 'kuIta.
Vremenom je uobicajeno da zavestalac ne saopstava prisutnim svedocima saddinu testamenta, vec da .donese vec napisan testamenat, koji pri nunkupaciji sarno pokaze i izjavi da je u njemu saddano njegovo raspolaganje na slucaj smrti. Testamenat je obicno pisan na tzv. diptihu, tj. dye dascice premazane voskom, vezane i preklopljene kao dva lista u knjizi. Tekst je bio pisan na unutrasnjim (drugoj i trecoj) stranama a spoljasnje strane (prva i cetvrta) su ostajale za potpise i pecate zavestaoca i svedoka, kojima unutrasnje strane nisu ni pokazivane. 4. - Testamenat u pretorskom pravu. Posto su vec kod testamenta per aes lib ram mancipaeija, libripens i familiae emptor bili postali sarno zahtev forme bez ikakvog prakticnog znacaja, pretor je otiSao korak dalje pa
-
31()
je aka 70 gad. pre n.e.) propisaa da ce an smatrati testamentam svaka pismena kaje saddi imenavanje naslednika i snabdevena je pecatima testatara i sedam svedaka, bez abzira da Ii je pri njegavam sastavljanju bila mancipacije ili ne. Sa glediSta ius civile ovakav pismeni akt nema snagu ,testamenta, jer IPri njegovom sastavljanju nije izgovoren nuncupatio Ik.oji je smatran bitnim elementom testamenta. Zato su u takvom slucaju \po ius civile .imaJ1i pravo intestatski naslednici da traie naslede. Zbog 'toga iIlaslednici po /pretorskom testamentu nisu postajali heredes !VeCISIUsamo dobijali imovinu u bonorum possessio, tj.. postajali ,su pretorSiki sqpstvenici. Tek. u II veku n. e. su ovakV'i naslednici dabijali potpunu zastitu pa je pismeni pretorski testamenat lPostao najcesce upotrebljavana forma testamenta.
Pre tor je aslabodio testamenat svecanih :i.zjava i gestava i potpuna uprastio njegova sastavljanje, isticuCi time valju testatara kaa bitni elemenat testamenta i pridajuCi svedacima i farmama sarna znacaj nesumnjivag dakaza a pastajanju i sadrzini testartorave valje. Testamentum ex eo appellatur quad testatio mentis est (testament se taka zove s.ta je an svedocanstva, dakaz anoga sta neka misIi, njegave valje) kaZe se u Justinijanavim Institucijama. Hm putem je dalje iSaa razvitak testamenta.
-
S. - Postklasicno i Justinijanovo pravo. Kad je jedanput postavljen princip da svedoci sluZe sarno tame da dakazu valju testatora, postepeno su pastale valjane za testamenat sve farme kaje su taj dakaz abezbedivale. Jednom konstitucijom donetom sredinom treceg veka, priznata je snaga 'testamenta i usmenoj izjavi testatorovoj ucinjenoj pred sedam svedoka. Paralelno 'sa tim rarz:vijale su se i forme testamenta pri Kojima je za dokaz volje testatora koriscena javna overa ili sadejstvo driavnih organa. Krajem cetvrtog veka primata je snaga testamenta svakom pismenu, bez obzira cijom rukom je napisano, koje je testator deponovao kao testamenat u cenzusku kancelariju. Od sredine petog veka testamenat se mogao deponovati i u imperatorovoj kancelariji.Poeevsi od istog tog vremena, mogao je testator izdiktirati usmeno svoj testamenat u zapisnik municipalnog .sluzbeni,ka.
Justinijan je sumiraa sve prapise i praksu koji su da njega pastajaIi i propisao tri farme u kojima se magaa praviti testamenat. Glavna vrsta testamenta, kojoj je pridavan najveCi znacaj, bia je pismeni testamenat potpisan od testatara i overen pecatima 7 svedaka. On je bia nazvan »tripartitni« jer su za njegovu farmu bili uzeti elementi iz tri pravna sistema: iz ius civile elementi koje je testamenat maraa imati ired izlaganja u njemu, iz pretarskog prava 7 svedaka i njihavi pecati, a iz imperatarskih leges patpis testatara. Druga forma je usmeni testamenat saapsten pred sedam svedoka. Trenapisan i patpisan rukom testatara. Za ca farma je alagrafski testamenat njega se nije traZila prisustva ni potpisi svedaka. Osim avih, »privatnih« farmi, Justinijan je zaddao i dve »javne«: testamentum apud acta conditum, tj. izdiktiran u zapisnik pred sluzbenikam, i testamentum principi oblatum tj. deponovan na c1.1vanjeu :i.mperatorovaj kancelariji.
-
317
-
-
6. Vojnicki testamenat. Paralelno sa gore navedenim formama testamenta, postojali su kroz celu rimsku istoriju posebni propisi 0 testamentu vojnika. Vec Zakon XII tablica poznaje poseban vojnicki testamenat, koji se naziva testamentum in pracinctu. Kasnije je to bila jedna od povlastica koje su rimski imperatori, pocev od Cezara davali vojnicima. Zajednicka karakteristika svih vojnickih testamenata je da su oslobodeni forme i mnogih ogranicenja slobode testiranja koja su hila nametnuta drugim zavestaocima. To znaci da se vojnicki testamenat mogao praviti u svakoj pisanoj i usmenoj formi koja je dovoljna da saddina njegove volje bude jasna. Svedoci nisu bili obavezni. Protivno pravilima koja vaze za civilna lica, vojnik je mogao imenovati za naslednika lice koje nema testamenti factio passiva, ostaviti deo imovine testamentalnim, a deo intestatskim naslednicima, mogao je raspolagati svojim peculium castrensae itd. Justinijan je propisao da se ovakav vojnicki testamenat mogao praviti samo za vreme ratnog pohoda. Posebni propisi, koji su testamenat potpuno oslobadali forme, ili je samo uproscavali, vaZili su: za testamente pravljene na selu, Hi za vreme epidemija, zaraznih bolesti itd. I ovde se radilo 0 specijalnim okolnostima u kojima nije bilo moguce postovati propisane formalnosti. B. - OPOZIVANJE I NI$TAVOST Testator u principu moze uvek opozvati svoj testamenat. Ali u vreme testamenta calatis comitiis i per aes et lib ram on je to mogao uraditi samo na taj nacin sto hi sastavio novi testamenat koji ispunjava sve uslove. Drugog nacina za opozivanje nije bilo. Tek kada je pretor propisao da ce proiznati kao punovaZan samo onaj pisani testamenat na kome su svi pecati i potpisi ne osteceni, testator je mogao prostim uniStenjem pecata i potpisa ili celih tabli.ca, opozvati testamenat. U doba dominata (Teodosije II, V vek) propisano je da gubi vaznost svaki testamenat koji je star deset godina. Justinijan je propisao da testamenat star deset godina ne gubi vaZnost automatski, vec samo ako testator pred svedoka i nekim organom vlasti izjavi da ga opoziva. Testamenat koji u momentu redakcije ne ispunjava sve potrebne zahteve je nistav {iniustum}. Ali testamenat moze i u meduvremenu izmedu redakcije i smrti testatora biti ponisten. Za takav testamenat se kaZe da je ruptum. Testamenat moze biti poniSten Hi usled capitis deminutio rtestatora, Hi usled toga sto testator u meduvremenu izmedu sastavljanja testamenta i smrti dobije novog clana porodice koji spada u sui a koga pri sastavljanju testamenta nije mogao uzeti u obzir. C. - SADRZINA TESTAMENTA
1. - Imenovanje naslednika
-
1. Institutio heredis est caput et fundamentum testamenti. - Imenovanje naslednika bilo je kroz celu rimsku istoriju glavni cilj testamenta. Zato su Rimljani govorHi da je institutia heredis est caput et fundamentum te. stamenti (imenovanje naslednika je glava i temelj testamenta). Kako je do tog 318
pravila doslo, videli smo napred, govoreci 0 postanku testamenta. Kada su u testamenat pocela da budu unosena i pojedina raspolaganja imovinom putem legata i druge razne naredbe nasledniku, ovo pravilo je bilo protumaceno bukvalno, pa se smatralo da testamenat mora poceti imenovanjem naslednika. Dalja posledica ovakvog shvatanja bila je da se smatralo nepostojecim sve sto je u testamentu napisano pre naredbe 0 imenovanju naslednika. Ovakvo tl1macenje ovog pravila ukinuo je tek Justinijan. Imenovanje naslednika je moralo biti izvrseno specijalnim svecanim recima. Po Gaju moralo je biti izreceno na latinskom jeziku i morala se upotrebiti imenica »heres« i glagol »esse«. Tek u V v. n. e. mogao se upotrebiti i drugi jezik. Kroz celu rimsku istoriju se primenjivalo pravHo »semel heres, semper heres« (jedaIl\Put naslednik, uvek naslednik). Zbog toga naslednik nije mogao biti postavljen pod raskidnim uslovom, tj. da postane odmah naslednik a da to prestane biti ako i kad se l1slov ispuni. Isla tako nije mogao biti postavljen pod izvesnim (za koji se zna da ce i kad ce se ispl1niti) odloznim uslovom, tj. da ne postane odmah naslednik vec tek od momenta kada se uslov ispuni. Pod neizvesnim odloZnim uslovom moguce je imenovati naslednika. U tom slucaju dok se uslov ne ispuni, naslede »ceka« a pretor ga je davao imenovanome odmah u privremeni bonorum possessio. Moguce je imenovati u testamentu viSe naslednika i to Hi tako da su svi istovremeno pozvani na naslede Hi da su pozvani jedan za drugim. U prvom slucaju su naslednici postavljeni Hi na jednake delove, sto se postiZe prostim naoo-ajanjem njihovih imena, ili na odredeni broj dvanaestina (unciae). Naslednik se nije mogao postaviti na odredenu stvar iz zaostavstine. Takva naredba u teS'tamentu je, ukoliko je to hilo moguce, tretirana kao legato lako se r1msko pravo cesto smatra trijumfom privatnosopstvenicke volje, testator u Rimu nije nikada imao potpunu slobodu izbora lica koje ce imenovati za naslednika. U prvim vekovima njegov izbor je bio ogranicen sui, jer je jedini cilj testamenta bio iskljucivo na njegove muske potomke da se za njih obezbedi porodicna imovina. Pri tom izgleda da je heres mogao postati sarno jedan od njih. Kakav polozaj su ddbijala druga braca i ostali clanovi porodice ne moze se sa sigurnoScu utvrditi. Verovatno su ostajali da zive posle smrti testatora u zajednici i pod vlascu novoga sefa porodice naslednika, sve dok, koristeCi actio familiae erciscundae, nisu traZili podelu imovine i tako zasnovali svaki svoju posebnu familia. Sloboda testiranja hila je i kasnije, ukljufujuCi i Justinijanovo pravo, u razlicitim slucajevima i na razlicite nacine ogranicavana. Medu njima, najva.znije je ustanovljenje formalnog i materijalnog nuinog naslednog prava. 2. Formalno i materijalno nuino nasledno pravo. U uslovima koji su tada vladaH, testatoru nije mogla ni na pamet pasti ideja da iskljuci nekog clana porodice iz nasleda. Zato se 0 tome nije govorilo u testamentu pa ni Zakon XII tablica nije pominjao nikakva ogranicenja paterfamHijasa u tom pogledu. Medutim, docnije kada je zavisnost clanova porodice od porodicne imovine, usled razvitka robovlasnickih odnosa slabila, u testamenat se sve vise, kao vaZan elemenat, porelo uvlaciti raspolaganje imovinom bez nastojanja da ona ostane u porodici nepodeljena. Testatori su tada poceli imenovati viSe naslednika, medu kojima i lica koja nisu clanovi porodice (extranei heredes). U takvim uslovima ne spomenuti nekog clana porodice u testamentu, znacilo je lisiti ga ucesca u podeIi porodicne imovine. Ovakva praksa
-
-
-
-
319
je nesumnjivo bila protivna interesima drlave. Zato je propisano da je testator dllian u testamentu spomenuti sve clanove porodice, a ukoliko feli nekoga ad njih da iskljuci iz nasleda, mora to u testamentu naznaciti. Ako je hteo iskljuciti sinove, morae je to uraditi spominjuCi svakoga poimenice, ostale clanove porodice mogao je iskljuciti opstom formulom (npr. ceteri ostali neka budu iskljuceni iz nasleda). Pravo ovih lica exheredes sunto da budu spomenuti u testamentu naziva se »formalno nuZno nasledno pravo«. Njega imaju svi oni koji su bili clanovi testatorove porodice u momentu sastavljanja testamenta Hi to posle sastavljanja a pre njegove smrti postanu (rodenjem, adopcijom, brakom sa manusom itd.).
-
Nepominjanje nekog od sinova, Cinilo je testamenat nevaZeCim. Na OVIU nevaznost mogao se pozvati svako i uvek pa i posle smrti zainteresovanog sina. Nepominjanje ostaIih clanova nije povlacilo nevaznost testamenta, nego je nepomenutim davalo pravo da uzmu iz zaostavstine polovinu onog dela koji bi dobili
intestatski.
Pojava
novog
clana
porodice
-
pa i posle
smr-
ti testatora - povlacila je poniStaj testamenta. Primenjivano je, dakle pravila »Postumi - povlacila je poniStaj testamenta. Primenjivano je. dakle, pravilo »Fostumi agnatione testamentum rumpitur«. Pred kraj republike i nesto docnije stvorena je moguenost da oUtestamentu bude UD3IPred pomenut i postumus i da se na taj nacin sacuva vaznost testamenta.
Pretor je znatno izmenio ove propise. Pre svega prosirio je krug lica sa formalnim naslednim pravom na sve one koje je on svrstao u liberi, a zatim zahtevao je poimenicno iskljucenje za sve muSke potomke bez obzira na stepen srodstva. Samo zene su mogle biti iskljucene opstom formulom. Pretor nije proglasavao nistavim testamenat u kome nije spomenut neko od tiberi, nego je same nespomenutome clavao bonorum possessio na odgovarajucem delu zaostavstine. Inace sve odredbe testamenta, ukoliko nisu u suprotnosti sa bonorum possessio os tale su u vaZnosti. MoguCnost iskljucenja iz nasleda koju je pater familias imao bila je formalno neogranicena - nikakav propis nije postavljao uslove pod kojima je neko mogao biti iskljucen. To ipak ne znaci da je rimsko pravo tada dozvoljavalo testatoru da po svojoj volji i bez razloga iskljucuje clanove svoje porodice iz nasleda. To sarno znaci da, zbog tadanje strukture porodice i moralnih principa koji su vladali nije ni bilo slucajeva da pater familias feli nepravicno da iskljuCi nekoga od clanova porodice. Iskljucenje je u pocetku bila retka pojava i vrseno je sarno u zaista opravdanim slucajevima Hi u feIji da se iskljucenom pruii beneficija. Tako, na primer, odrlavanje porodicnog kulta, na sta je heres bio obavezan, ,predstavljalo je veliki teret. Primiti naslede bez kulta predstavljalo je veliku srecu, tako da su Rimljani najvecu srecu koja moze da zadesi coveka figurativno nazivali »Hereditas sine sacris« naslede bez kulta. Zato je pater familias ponekad iskljuCivao dete iz kruga naslednika (i time ga oslobodio kulta), a davao mu odgovarajuci deo imovine legatom. Docnije, pak, poeeli su se pojavljivati slueajevi nepravicnog iskljucenja, koji su bili protivni i tradiciji i interesima vladajuce klase. Zato su propisana ogranicenja u vidu obaveze za paterfamHijasa da izvesna lica ne sarno pomene u testamentu, vec i postav,i za naslednike na odgovarajuCi deo. Lica koja su imala pravo na deo nasleda su: ,potomci, preci, braea i sestre i polubraca i polusestre po ocu {ovi poslednji sarno ako je za naslednika postavljeno neko nedostojno lice (turpis persona). Ovo njihovo pravo naziva se »materijalno nllino nasledno pravo«. Testamenat u kome de cuius
-
320
nije ispunio ovu obaverzu, smatran
je za testamentum
inofficiosum,
koji je prenebregao duznasti, bezumni akt. Zato. se i tuiba Za njegov paniStaj nazivala querela inofficiosi testamenti.
surov,
koja se podizala
Po. njaj je IPastUiPaa centumviralni sud. OvlaScena lica ,su magla podici avu tuclbu sama aka su a:u~pravedna iskljucena iz naslelta. U poeetku nije bila adredenih pravila a tame kad je iskljucenje nepravedna,. vec je to. astavljena proceni suda. Tek je Justinijan u noveli 115 nabrajaa mative za iskljucenje koja ,se smatraju ,pravednim, pa su, prema tame, svi ostaJ.i nepravedni. U IPacetku nije bia odreden dea nasleda kaji je ,testatar morao asta. viti licima sa materijalnim nuZnim naslednim iPravom. Po. analogiji sa lex Falcidia, donetim 40. ~d. pre n. e. :za legate, ustanavljena Je da ne maZe traiiti paniMaj testamenta lice kaje je primilo bar 1/4 ad o.naga sto. bi nasledila da nije bila testamenta. Justinijan je odredio da taj dea treba da iznosi 1/3 aka de cuius lima do cetiri deteta a ,1/2 aka ima vise od cetiri deteta. Panistaj testamenta nisu mag1i traiiti ascendenti u IPravaj Hniji ko.ji su pastavljeni za naslednike na ma kaliki dea. Querela inofficiosi testamenti je uvek bila paniZavajuca za uspamenu testa tara, jer ga je IProglasavala dusevna paremecenim. Zata je ana sma. trana kao. ultimum remedium (.krajnje sredstva) i dazvaljavana sarna anda aka nije bila nikakvag drugag nacina da se nepravda u testamentu ispravi. Prava na podizanje ave tnJ2Jbene ,prelaczi na nasledni!ke i gasi se iUsled ne. upatrebe kroz dye godine. Jusmnijan je dazvalio upotrebu ove tufbe sarno anima kaji nisu niSta dobili testamento.m. Lica kaja nisu dabila dovaljna imala su prava da traie sarna dqpUllU svaga dela.
3. - Supstitucija.- Testatar maze adrediti u testamentu ko ce biti naslednik u slucaju da se prvaimenavani naslednik ne primi nasleda Hi da se primi ali umre pre nega sta je stekaa spasabnast da sam pravi testamenat. Takav, eventualni, naslednik, naziva se supstitut a ustano.va se naziva supstitucija. Ovu ustano.vu je rimsko pravo poznavalo vdo. rana, tako da je Gajus bio u magucno.sti da da vrla detaljne podatke 0. njaj. Posto.jale su dye vrste sup stitucij e: vulgalfna i pupilama. Pupilarna je v.r1o. stara usta. nava i, verovatna, patice iz prvih vekova republike. Vulgarna je nastala po.. cetkam principata. Vulgarna supstitucija pastaji onda kada testator odredi lice koje ce biti naslednik u slucaju da prvaimenavani naslednik ne dozivi prijem nasleda, ili ga odbije, Hi ma iz ko.jih razloga ne postane naslednik. Ona je u naj. prostijem obliku naredivana na sledeci naCin: »Neka A bude mo.j nasledni'k. Aka A ne bude naslednik, neka B bude maj naslednik. Ako A i B ne budu, neka C bude naslednik itd.« Moguce je jednom nasledniku o.drediti vise istavremenih supstituta, Hi nekalicini jednaga. Supstitucija je u stvari pastav. Ijanje naslednika pad adlo.znim uslavam »da prethodna imenavani ne postane naslednik«. pupila, deCka bez roditelja, sirotan) supPupilarna (ad reCi pupillus stitucija posto.ji anda kada de cuius imenuje za naslednika svoga malo.letno.g sina a istavremena adredi ka ce naslediti sina u slucaju da on ne bude u mogucnasti da pravi testamenat zata sta je wnra pre nega sta je stekao sposobnast za pravljenje testamenta. Ona je abicna naredivana avakvam formulam: »Neka maj sin A bude naslednik, a aka umre pre mene ili pasle mene ali pre svoga punaletstva, neka B bude naslednik«. Otac je na ovaj nacin mogao raspolagati ne sama imovinom koju sin od njega nasledi, nego i ono.m kaju je sin na drugi naein stekao. Docnije je mogao i iskljuciti sina iz nasleda a odrediti supstituta.
-
21 Rimsko privatno
pravo
321
U Justinijanovam pravu po primeru ipupilame supstitucije postupano je i u sIueaju kada sin istina postane punaletan, aU 7Jbog dusevne iporemeeenosti ne bude sposoban da pravi testamenat. Ovaj slucaj je nazvan kvazipupilarna supstitucija, i bio je regulisan potpuna isto kao i pupilarna. Pasta je u testamentu o.dredeni substitutus mo.gao.imati, i abieno. imao., interes da supstituirani naslednik ne do.fivi (prijem nasleda Hi s;po.sobno.st pravljenja testamenta, jos u perio.du re(publike je uvedena praksa da se supstitucija nareduje u posebno.j tablici Ikoja je sastavni deo. testamenta adi se ne o.b]avljuje, niti su njego.vi .svedo.cismeli saqpstiti njegovu sadrlinu pre nego. sto. supstitucija nastupi.
2. -
-
Legati i fideikomisi
-
1. Legati. Osim imenavanja naslednika i raspadele imovine izmedu naslednika, testarnenat je, vec u periadu republike, vrla cesta sadrZaa i imavinska raspalaganja u karlst Iiea kaja nisu naslednici ili u karlst nekaga od naslednika, a1i nezavisno ad tag njegavog svajstva i dela kaji mu u tom svojstvu pripada. Takvo raspalaganje nazivana je legat (legatum) i bilo je u upotrebi tSve do. Justinijana. Legatar je ,singularni sukcesor, 5ta znaci da u svakom slucaju dobija sarno Iegirana prava, za razliku od nasledmka, kaji je univerzaIni sukeesor, 8to znaei da dobija sva prava i abaveze umrlaga, bez obzira da Ii su u momentu sm~ti bila ipOznata ili ne. Poeevsi ad Avgusta uslo je u praksu da se Iegati nared,uju u advojenim tablicama, koje su nazivane lrodicil. Od Konstantirna je za vaIjanast kodicila bilo patrebna prisustvo 7 svedaka. Legat mora biti nareden sveeanim re'cima i, ako je nareden u testamentu, admah pasle imenovanja naslednika. On moZe biti nareden u cetirl forme: a. - Legatum per vindicationem nareduje se najceSCe reeima »do, lego« (dajem, legiram) i ima za pasledicu da u momentu smrti de cuiusa Iegatar pastaje sopstveni'k legiil'ane stvarl bez iCijeg iPOsredovanja. On ima pravo da svajinskam tuibam rei vindicatio traii legiranu stvar od svakog kod koga se ona nalazi, pad istim uslavima i u istam abimu u kame svaki sapstvenik traii pavracaj svaje stvari. b. - Legatum per damnatibnem se nareduje reCima »heres meus ... dare damnLLS esta« (»rnoj naslednik je obavezan da da .. «) i ima za iposledieu obligacioni odnas izmedu opterecenog naslednika i Iegatara. Legatar u mamentu smrti astaviaea ne pastaje sapstvenik Iegirane stvarl, vec sarna stice pravo da ad apterecenaga naslednika traii ispunjenje Iegata. U starom pravu ova patraiivanje Iegatara je bilo sankcianisano sa manus iniectio protiv naslednika. U kIasiCnom pravu manus iniectio je bio zamenjen jednam tuZJbom na osnovu koje je, u slucaju uspeha, osudivan optereeeni na davanje dvostruke vrednosti Iegata. Ta tuZba se nazivala actio ex testame.nto. c. Legatum sinendi modo (od sinere dozvoliti, dopustiti, 1JI1peti)je sliean Iegatu per damnationem. Legatam optereceni nasIednik nije duZan niSta sam da ucini, da da, vec je sarno duZan da dopusti da legatar uzme Iegiranu stvar iz njegovog dela na,sleda. Ovaj Iegat je varijanta legata per damnationem pa je talrode zasticen sa actio ex testamento. d. Legatum per praeceptionem (00 praecipio = unapred uzeti) opterecuje ne jednog od naslednika vec celo naslede. Zato su naslednici dufui ispuniti avakav legat pre nega s10 pristupe padeli zaostavst1ne. On je sHean legatu per vindicationem i stvara u karl.st Iegatara, u momentnl smrti ostavioca,
-
322
=
stvamo pravo na legiranu stvar. Doanije je i on bio zasticen sa actio ex testamento. Vec u klasicnom ,pravu doslo je do umanjenja rmika izmedu pojedinih formi legata. Pritom je poseban polozaj, i u praksi i u propisima (SC Neronianum) dobio legatum per damnationem. U postklasiCnom pravu se legat mogao ostaviti upotrebom mlo kojih reei. Time su izbcisane razlike izmedu gore pomenutih vrsta legata. Sada se ne po formi, nego po sadrlini odrediva10 stvamopravno Hi obligaciono-pravno dejstvo legata. Legatom moze biti optereeelIl sarno testamentom imenovani naslednik i to jedan od njih Hi vise njih zajedno. Predmet legata rnoZe biti svaka stvar (novae, a:emlja, ikuca, :pekulium, stado, plodouzivanje itd.) koja predstavlja korist za legatara. iPredmet legata moze biti i stvar koja ne pri(pada ostaviocu vee nekom drugom (u tom slucaju naslednik je duzan da je pdbavi i preda legataru), Hi nasledniku (u tom slucaju je ispunjenje legata uslov za :prijem nasleda). Legat moze biti ostavljen tako da legatar izabere koju od /Vise stvari zeli da uz,me. Ako je ,predmet legata potra7livanje, le~atar ne postaje odmah poverilae vec sarno stice pravo da trazi da se potraZlV3'llje :prenese na njega. Razumljivo je da svi ovi predmeti ne mogu biti legirani u svim formama legata. Predrnet legata per vindicationem i praeceptionem moze biti sarno telesna stvar koja pripada zaveStaoeu. IPredmet legata sinendi modo moze biti sarno stvar koja pri(pada zavestaocu Hi optereeenom nasledniku. Sarno legat per damnationem, koj.i je i inace bio najviSe u upotrebi, mogao je biti primenjen u svim kombinacijama. Pod uticajem promenjenih imovinskih i lPorodienih odnosa IPred kraj republike se pocinju desavati slucajevi da pater familias legatima koje naredi u ,korist svojih tprijatelja, prijateljica, saucesnika IU operacijama najrazlititijih vrsta, iserpi skoro eelu ~aostavstinu, tako da nasledniku ostane sarno mali deo irnovine ili sarno golo naslednicko iZVanje, skqpcano sa teretOm odrlavanja porodicnog kulta. Ovalkvi slucajevisu ,bili stetni ne sarno tZa clanove njegove porodice, koja je .time siromasila, nego i za robovlasnicku klasu, jer su slabili njenu ekonornsku snagu. Zato su 1UII v. !pre n. e. pocela da se lPojavljuju ogranitenja legata. U republ1kanskom lPeriodu donete su u tom cHju tri zakonske mere: a. - Lex Furia testamentaria (oko 200. g. pre n. e.) zabranio je zavestaoeu da legira viSe od 1.000 asa jednome legataru, ukoliko mu nije najblizi rodak. 'Prekrsaj ave naredbe nije povlaeio
niStavost voc imovinsku kaznu za legatara koji primi voci legato b. -
Lex
Voconia (169. god. pre n.e.) je zaoo-anio zavestaocu da nekom legataru legira vise nego sto je dobio naslednik c. - Lex Falcidia 1(40. god. pre n.e.) je zabranio da se legatima iscl1pi viSe od 3/4 a:aostavstine, odnosno dao je pr~vo nasledni'ku da zaddi 1/4 zaostavstine bez obzira na naredenje u testarnentu, i bez obzira da li je u nekom drugom svojstvu, a ne u svojstvu naslednika, prirnio vise od cetvrtine zaostavstine.
2. - Fideikomisi.- Fideikomisomje prvobitno nazivana molba testatora ispunjenje kakve bilo radnje pri kojoj se racunalo na cast, na »veru« (tides) i kome je molba upucena. Ova'kva molba bila je moraIne a ne pravne prirode. ZamoIjeni nije mogao biti pravnim sredstvima prinuden da ispuni ovakvu mo1bu. Tek od Av.gusta fideikomis se poeeo pretvarati u pravni institut i dobija pravnu zastitu a staranje 0 njegovom izvrsenju je povereno specijalnom pretoru (praetor tideicommissarius). U prvo vreme je fideilromis morao biti upucen u ma kom pismenom Hi usmenom obliku. Docnije je najcesce 000 upucivan u kodicilu, pa je ;prema tome bio ,podvrgnut formalnostima propisanim za 'kodicil. Fideilromisiom moze biti opterecen svako ko je, ma u kom vidu primio ma sta iz zao.stavstine (naslednik, legatar, fideikomisar). On nije vezan za postojanje testamenta, pa mozebiti nalozen i in21*
323
testantslcim naslednicima. Fideikom1som se moze naloZiti nasledni,ku ili legataru da, po proteku izvesnog v:remena :Hi po ispunjenju izvesnog uslova, preda svoj deo nasleda drugome a ovom drugom naloziti da preda trecem itd. a ovaj nacin je postao tzv. porodicni fideikomis, tj. naredenje da izvestan deo imovine, ili celu, naslednici nri njihovi dooniji naslednici ne smeju prodati, veC on mora ostati sarno u porodici i prenosin se sa kolena na koleno. Ovo je sredstvo da se spreei osiromaSenje jedne iporodice, koje je narocito mnogo upoocebljavano u feudalnom pravu. Otkalro je fideilkomis postao pravni institut, na njega su se prosirila ~vesna ogranicenja koja su bila propisana za legate i oba instituta su se dosta priblizila. I;pak je u klasienom pravu posrojala jasna razlika izmedu njih koja se ogledala naroCito u formalnim zahtevima za njihovu valjanost. Za vreme Konstantina i Konstansa, kada je propisano da se kod legata ne mora voditi racuna 0 propisanim recima, legat je postao isporuka naredena testamentalnom nasledniku, a sve ostale isporuke su nazivane fideikomisom. Justinijan je i forma1no ukmuo r~riku izmedu njih i naredio da se svaka isrporuka ima smatrati i,stovremeno i kao legat i kao fideikomis i imaju se na nju primenjivati propisi i za jedan i za drugi institut i to oni od njih koji su povoljniji za odrlavanje isporuke u vaznosti.
3. -
Ostala nare4enja
1. - Oslobodenje robova. - Jos u prvim vekovima republike je uslo u praksu da se testamentom dodeljuje sloboda nekom robu. Naredba 0 tom moze biti bezuslovna i uslovna. U prvom slucaju je momentom smrti testatora rob sticao slobodu i status rimskog gradanina, dolazeci pod patronat naslednika. U drugom slucaju rob je ostajao u svojini naslednika dok se postavljeni uslov ne ispuni. Tatkav rob se nazivao statuliber. Po ispunjenju uslova on je ipso iure ipOstajao slobodan, bez obzira da Ii je jos u svojini naslednika ili u svojini nekoga drugoga. Ako je naslednik sprecavao ispunjenje uslova, smatralo se da je uslov od tog momenta ispunjen. U oba slucaja oslobodenje roba je zavisilo od valjanosti testamenta, ali ako testamentalni naslednik odbije prijem nasleda pa nastupi intestatsko nasledivanje, naredba 0 oslobodenju roba je ostajala na .snaz.i. Marko AureIije je propisao da, u slucaju da imenovani naslednici odbiju naslede a in1'estatskih naslednika nema, rob koji je u testamentu osloboden moze traZiti da mu se uruci naslede uz obavezu da isplati sve zavestaoceve poverioce, i na taj nacin steCi slobodu.
-
-
2. Imenovanje tutora. Pocev od Zakona XII tablica pa do Justinijana, testator je mogao u testamentu odrediti tutora svojoj maloletnoj muskoj i zenskoj deci i potomcima, svojoj i njihovim Zenama, detetu koje se eventualno rodi posle njegove smrti a docnije i staratelja sinu koji je punoletan ali dusevno boles tan, ili sa drugim nedostacima koji umanjuju njegovu poslovnu sposobnost. Za tutora je mogao imenovati lice po svom izboru, ukoliko ono ima opstu sposobnost da bude tutor. To je mogao biti i rob osloboden u istom testamentu. Ako je imenovanje tutora u testamentu bilo bez dejstva zbog neva~nosti testamenta, naredba u testamentu je sluilia pretoru kao orijentacija za odredivanje tutora. 324
D. - TESTAMENT! FACTIO
1. - Testamenti factio activa.
-
Testamenti
factio
activa
je sposobnost
praviti testamenat, tj. sposobnost za vestavati testamentom svoju imovinu. Posto je testamenat akt volje koji se odnosi na imovinu, to ga maze praviti sarna lice kaje ima imovinu i kaje ima patpunu paslovnu spasabnast. Prema tame nespasabni su za pravljenje testamenta: 1. Lica koja ne magu imati svoju imovinu. To su: robavi, peregrini i lica alieni iuris. Ovi poslednji su imali izvesno ograniCena pravo testiranja u odno.su na svoj peculium castrense. 2. Lica kaja nemaju pravno relevantnu volju: impuberes, dusevno poremeceni i rasipnici. 3. Plebejci i zene u starom pravu nisu mogli daci na kurijske kamicije pa zata nisu mogli praviti testamentum calatis comitiis. Iz nekih rarlaga zene nisu mogle praviti testamenat ni u formi per aes et libram. Za vreme Hadrijana ane su dabijale prava da prave testamenat uz auctoritas tutora. PiI'etor je propisao da ce dati bonorum possessio na asnavu zeninog testamenta napravljenog bez auctoritasa tutara. Tutorstvo nad zenama je nastala u III veku, a Justinijan ih je patpuna izjednacio sa muSkarcima u pagledu testamenta. 4. Najzad, ne mogu praviti testamenat: intestabiles (koji su obecali da budu svedaci kad nekag pasla i nisu ispunili abeeanje, pa usled toga izgubili pravo da budu svedod i da prizivaju svedake), jeretici i atpadnici od vere (u doba hriscanstva).
-
2. - Testamenti factio passiva. Testamenti factio passi'Va je sposobnost biti imenavan za naslednika i primiti lIlaslede. Zata se naslednicka spasabnast mara imati u mamentu imenavanja i u mamentu kada testamenat praizvadi dejstva (smrt de cuius-a). Zahtev da se naslednicka spasabnast ima u momentu sastavljanja testamenta nije ni nl\.lZanni praktican, ali je u rimskarn pravu adrZavan kaa zaastatak iz vremena kada je testamenat praizvadia
dejstva
admah
po. sastavljanju
-
jas za zivata
ranijeg
sefa para dice.
iNisu imaili naslednicku spasobnost: 1. Pereg,rfu;J.ii zene. U stamm pravu zene nisu mogle biti naslednici jer nisu magle biti sefavi paradice. Dacnije, kada je sadrZina testamenta pastala raspalaganje imavinam, uabicajena je da se i zene postavljaju za naslednika. Da bi se oCuvao stan porodicni paredak, spreeilo asiromasenje deobom imo.vine i adri:aa raniji autaritet paterfamilijasa bar kad najbagatijih, danet je 169. gad. pre n.e. lex Voconia kaji je zabrania pripadnicima prvag cenzusno.g reda da imenujuju za naslednika zenu, odnasno. oduzeo je zenama sposabnost da naslede pripadnike prvoga reda. Ovaj zakan je relativna rana paa u zabarav i ad tada su zene dabile patpunu naslednicku spasobnast. 2. Personae incertae, tj. lica a 'kojima testator u mamentu redigavanja testamenta nije mogao iomati adredenu pred~ stavu. To. su: postumlls (lice rodeno posle sastavljanja testamenta), pravna lica, kalektivi, grad, karparacije, hramavi itd. Iz istih razlaga nije testatar magaa astaviti da drugi ili slucajnast adrede naslednika. Postumus je vec u klasicnom pravu mogaa biti imenavan. U doba hriScanstva je bio jako rasiren obieaj da se za naslednika imenuju hramavi i zaduZbine. 3. Intestabiles, jeretici i apastati. 4. Lica kaj.ima je ta spasobnost delimicno ili potpuno adUIZeta kadukarnim zakanima. Rob je mogao biti postavljen za naslednika i to. Hi od svog gaspodara ili ad drugag lica. U prvom slucaju gospadar ga je istov:remeno aslobadaa. Ovakav rob je nooni naslednilk (heres necessarius), tj. maraa se primiti na325
sleda. U drugom slucaju imenovanje roba za naslednika nije bilo vezano za osloboaenje i imalo je za eilj da imovinu dobije robov gospodar Hi da se robu za zivota de cuius-a ;podigne eena i obez.bede bolji zivotni uslovi.
E. - PRIJEM NASLEDA
-
1. - Sui et necessarll heredes. Ako su na nasleae pozvani intestatski ill testarnentom, clanovi porodiee ostavioca Hi rob, oni su postajali naslednici u momentu njegove smtti »sive velint, sive nolint« (»hteli ne hteli«) kako se izraiava Gajus, tj. bez ikakve izjave njihove volje i cak protiv njihove volje. Oni nisu ni mogli cIa ne prime nasleae. Njihov polozaj bio je uslovljen cinjenieom da su Rimljani i za zivota paterfamHijasa smatrali clanove njegove porodice suvlasnieima, Hi tacnije receno, sauiivaoeima porodicne imovine. Zato se njihov polozaj naslednika shvatao kao produienje njihovog ranijeg odnosa prema porodienoj imovini. Sliean poloiaj, ali iz ch'ugih razloga, imao je i rob ako ga je gospodar imenovao za naslednika. Njemu je ovakav polozaj narnetnut zato sto ga je gospodar obicno imenovao za naslednika onda kada je zaostavstina prezaduiena, da bi time oslobodio clanove porodice teSkih posledica venditio bonorum. Ovi naslednici nazivani su necessarii heredes. Ovakav poloiaj sui kao naslednika poeoo im je nanositi stetu u drugoj polovini republike, .kada su sinovi testo :liveli van porodice, jer su postajuci naslednici, odgovarali za dugove nasleaa i svojom sopstvenom imovinom. Zato im je pretor dozvolio da se »uzdcie« od nasleaa (,}ius abstinendi«) i time spasu od stetnih posledica. Nairne, ukoliko su se oni briZljivo cuvali da preduzmu ma kakav akt u vezi sa ponuaenim nasleaen, poverioci nasleaa su, putem venditio bonorum, naplacivali svoja potrazivanja iz zaostavstine, a suus je ostajao stra!n svemu tome. Na ovaj nacin je suus heres prakticno dobio mogucnost da se ne primi nasleaa. Nesto kasnije ustanovljen je tzv. beneficium inventarii, tj. pravo ovakvih naslednika da neposredno posle ostavioeeve smrti, a pre nego sto su ucinJ.li ma kakav naslednicki akt, sastave spisak ostavioceve imovine i time ogranice svoju odgovomost za njegove dugove sarno na vrednost popisane imovine. 2. - Izjava 0 prijemu nasle4a aditio hereditatis. Sva os tala liea, koja nisu sui ni robovi ostavioea a pozvana su testamentom Hi intestatski na nasleae, nazivana su extmnei heredes. Ovi naslednici nisu bili duzni da prime ponuaeno nasleae. Zato nisu postajali naslednici u momentu smrti ostavioca nego tek posle izjave 0 prijemu nasleaa (aditio hereditatis). Izjava 0 prijemu nasleaa vrsila su u narocitim formama, koje su razlicite i ius civile a razlicite u pretorskom pravu. Ius civile poznaje dva nacina izjave 0 prijemu nasleaa. Prvi je cretio. To je vrlo stara forma koja se sastoji u svecanoj izjavi u prisustvu svedoka, Ova forma je primenjivana i kod intestatskog i testamentalnog nasleaivanja i bila je vezana za rok od 100 dana od dana pozivanja naslednika na nasleae. Kao svecana ustanova starog prava, cretio nije trpeo nikakve uslove ni rokove. Upotrebljavan je jos i u vreme principata. Drugi nacin na koji se mogla dati izjava 0 prijemu nasleaa bio je tzv. gestio pro herede. To je posredna izjava o prijemu nasleaa izvrsena na taj nacin sto pozvani naslednik preduzme iz-
-
326
-
vesne radnje u vezi sa nasledem (npr. otudi neki deo zaostavstine, podigne tuzbu i tome slieno). U pretorskom pravu izjava 0 prijemu nasleda davala se u formi molbe liea pozvanog na naslede upucene pretoru da mu se zaostavstina preda u bonorum possessio. Takva molba se zvala bonorum possessionis agnitio ili rogatio. Justinijan je propisao da se izjava 0 prijemu nasleda moze dati na ma koji naein i bez ikakvih formalnosti. Da bi i tim putem prisilio gradane da zakljueuju brakove i radaju decu, Avgust je tzv. kadukarnim zakonima, kako su zajedniekim imenom nazivani lex Julia i lex Papia Poppaea, oduzeo izvesnim licima pravo da prime naslede iako inaee imaju uslove da budu imenovani za naslednike. Ta liea su muskarci od 25 do 60 i zene od 25. do SOgodina, ako su neozenjeni odnosno neudate. Ozenjeni muskarci bez deee, zene ako nemaju troje deee i muskarci udovci ili razvedeni ako imaju deeu, mogu primiti sarno polovinu svoga dela nasleda. Supruzi koji nemaju u momentu smrti jednog od njih zive deee, mogu naslediti jedan od drugoga najviSe desetinu imovine. Ova ogranicenja ne odnose se na naslednika koji je ostaviocev kognat do 6 stepena srodstva. Pored toga, bilo je i individualnih oslobodenja od strane senata ili imperatora. Ostali su imali rok od 100 dana u kome su se mogli ozeniti ili steCi deeu i time pribaviti sposobnost za prijem nasleda. Kadukarni zakoni su potpuno ukinuti za vreme Konstantina. U vremenu izmedu smrti ostavioea i izjave 0 prijemu nasleda naslede lezi, pociva
(iacet
-
zato
se naziva
hereditas
iacens).
Ovakva
situacija
je
neprijatna za uspomenu de cuiusa jer niko nije obavezan da mu prinosi zrtve i oddava porodicni kult. Ona je istovremeno nezgodna za njegove poverioee, jer ne mogu da naplate svoja potra:zivanja. Zato se nastojalo da se ovakva situacija sto manje produzi. U tom cilju bio je propisan rok od 100 dana u kome se morao izvrsiti cretio. Istom cilju sluzio je i usucapio pro herede. Nairne, u starom pravu se smatralo ovakvo naslede nekom vrstom niCije stvari na kojoj se sticala svojina, a time i svojstvo naslednika, oddajem od go dine dana bez obzira na iustlls titulus i bona fides. Ta:kvo stieanje nasleda se nazivalo usucapio pro herede. U klasicnom pravu je ovakvo stieanje nasleda zabranjeno i proglaSeno krivienim delom. Urnes to toga je, fikcijom da je de cuius ziv sve dok naslednioi ne daju izjavu 0 prijemu nasleda, stvoren ovakvom nasledu polozaj pravnog liea sposobnog da naplacuje svoja potra:zivanja i isplacuje svoje dugove. U istom eilju pretor je propisao rok od 100 dana u kome se morao tra:ziti bonorum possessio i ustanovio jedno sredstvo poznato pod imenom spatium deliberandi. Nairne, poverioci nasleda i druga liea koja za to imaju materijalni interes, mogla su zahtevati da naslednik dode pred pretora i izjasni se 0 prijemu. Ukoliko ne dode, Hi se ne izjasni i ne zadrzi odredeni rok za odgovor, smatra se da je odboio naslede i pretor moze dati bonorum possessio drugome. Jus~inijan je propisao da, ako naslednik umre pre nego sto se izjasni o prijemu, izjavu mogu dati naslednici naslednika do kraja tekuce go dine. Pored toga skratio je u izvesnim slucajevima rok za spatium deliberandi i propisao da cutanje 0 prijemu nasleda znaci prijem a ne odbijanje. Naslede se moglo otuoiti, putem in iurecessio, i to pre Hi posle izjave o prijemu nasleda. Preneti na drugoga naslede pre izjave 0 prijemu, moze sarno intestatski naslednik. Pribavilae u tom slucaju dobija i aktivu i pasivu de cuis-a i postaje njegov naslednik. Posle izjave 0 prijemu, naslede u eelini 327
moze preneti svaki naslednik. Sarno, ovakvo prenosenje llasleda ima karakter obicnog prenosa svojine: pribavilac dobija sarno telesne stvari dekujusa, dugovi i naslednicko svojstvo ostaju prenosiocu.
-
3. - Posledice prijema i odbijanja nasleda. Naslednik je univerzalni sukcesor ostavioca, sto znaci da on preuzima na sebe sva njegova prava i obaveze koji se nisu ugasili njegovom smreu. Ona se nazivaju zajednickim imenom hereditas. U starom pravu hereditas je saddavao niz prava i obaveze neimovinske prirode. Nasledllik je postojao produzitelj i sef porodice i svestenik porodicnog kulta. To mu je davalo pravo i obavezu da se stara 0 svim maloletnioima porodice i da vrsi sva prava i sve duznosti paterfamilijatsa (npr.: nasledivao je polozaj senatora). Istovremeno to mu je natmetalo obavezu da oddava porodicni religijski kuIt (sacra privata). U toku druge polov.ine republike sva prava i obaveze ovakve prirode postepeno se gasili a obaveza oddavanja sacra privata ostavioca nametnuta je onome ko je dobio ma kojim putem (legatom, nasledem) najveci deo njegove Jrnovine. Smreu ostavioca gase se sva njegova prava .j obaveze nastale iz delikata. Na naslednika prelaze sarno njegova kontraktna prava i obaveze. Naslednik nije nastavljao ddavinu ostaviocevu, aU je imao na raspolaganju interdictum quorum bonorum kojim je mogao traZiti da rou se uruce stvari koje su bile U ostavioeevoj ddavini. Isto tako i tok odrlaja se prekida smrcu ostavioca i za naslednika poeinje teei iznova. Prijemom nasleda nastupa potpuno spajanje imovine ostavioca i naslednikove imovine. Usled toga se gase sva uzajamna potrazivanja naslednika i de cuius-a (jer niko ne moze biti sam sebi dman). lz obe imovine od tada mogu naiPlatiti svoja potrazivanja i nasledni!kovi i ostaviocevi poverioci. Zbog ,toga mogu da nastanu nezgode, ako je jedna od imovina bila iPrezaduzena. Da hi zastitio poverioce de cuius-a od poverilaca IPrezaduienog naslednika, pretor im je stvorio moguCnost da ill roku od pet godina traZe separatio bonorum (odvajanje nasledene imovine od sopstvene imovine naslednika) i timesprece Sjpajanje imovine. Time poverioci de cuius-a dobijaju pravo da se prvo ani naplate iz 'laostavstine. Tek ako po njihovoj naplati ostane nesto, mogu se i nasledni'kovi poverioci najplatitiiz ostatka. Time istovremeno ostaviocevi poverioci gube ,pravo da se naplate naslednikove Hene imovine.
Ako je vise naslednika primilo naslede oni postaju suvlasnici na nasledenoj imovini u srazmeri svojih naslednickih delova. Za pode1u susvojine ove vrste, koju je svaki od njih mogao u svako doba traziti, imaH su actio familiae erciscundae. Pri pOOeli nasleda uracunavao je udatoj keen ono sto je primila na i.me miraza (tzv. collatio dotis) a emancipovanom sinu ono sto je posle emancipacije zaradio (collatio bonorum emancipati). Ovo uracunavanje se vrsi sarno ako su ostali naslednici sui heredes i sarno ako se radi 0 intestatskom nasledivanju. Uracunavanje je poznato od pocetka principata, ali je od vremena kada su i neemancipovana deca mQgla imati svoju otmovinu, iScezlo. Kad pozvani naslednik odbije prijem nasleda, nastupaju, prema prilikama, razliCite posledice. Ako je bilo viSe pozvanih nasIednika, 'pa naslednstvo odbije jedan od njih kome de cuius nije bio odredio supstituta, njegov deo »prirasta« ostalim pozvanirn naslednicima. Tacnije rcceno: prirasta .delovima ostalih naslednika i to automatski bez akta njihove volje. Ovaj deo prirasta ostalim naslednicima bez ikakvih tereta, jer se smatralo da su ler"\ti, 328
fideikomisi, oslobodenja itd. stavljeni na teret Henosti pozvanog naslednika a ne na teret njegovog naslednickog dela. Zato kad otpadne Henost, njen naslednicki deo ostaje slobodan. Osnov ovoga »prava prirastaja« (ius accrescendi) leZi iU principu da niko ne moze biti nasleden delom po testamentu a delom intestatski (»Nemo partim testatus, partim intestatus decedere potest«) Ii shvatanju da je svaki od sanaslednika pozvan na celu zaostavstinu a da ne moze da je uzme celu jer mu smetaju ostali sanaslednci. Ako je pozvanom Lkoji odbije naslede bio odreden sll;pstitut, on postaje naslednik (naravno IPO izjavi 0 prijemu) i dobija naslede sa svim teretima.
UkoliLko se nijedan od testamentom pozvanih naslednika ne primi, nastupa intestatsko nasledivanje. Ako neko od viSe pozvanih intentatskih naslednika odbije naslede, nastupa ,priraStaj ostalim sanaslednicima. Ako je bio pozvan sarno jedan naslednik pa on odbije da primi naslede, pozivaju se naslednici iz narednog kruga naslednika. Ako ni od illtestatskih naslednika niko ne primi naslede u starom pravu ga je mogao pribaviti svako putem usucapio pro herede. Kaduikarni zakoni su u izvesnim od ovih slucajeva davali zaostavstinu ddavi. U doba dominata su, pored drZave, imali cl'kva i Lkorporacije izvesno pravo na zaostavstinu svojih clanova. DrZava, crkva Hi kOIlPoracija, ako IPrime ovako napuStenu zaostavstinu, moraju ispuniti sve terete koji su bili nalozeni pozvanim naslednicima. 4. Hereditatis petitio. Kao !produZitelj Hcnosti de cuius.J3., naSleldnik od momenta prijema nasledstva ima na raspolaganju sve tuZbe koje je imao de cuius. Ali !pored njih, ima i jednu taibu baziranu na II1jegovom svojstvu naslednika - hereditatis petitio (naziva se jos i vindicatio generalis). Ova tuZba je vrlo stara i u pogledu procedure imala je skoro iste uslove i istu evoluciju kao i rei vindicatio. iPostuipak !po njoj vodi se IPred centumviraLnim sudom. Naslednik je za uspeh twbe morao jedino dokazati svoje naslednicko svojstvo a ne i svojinu. Ovu ,tuibu moze 1P0dici sarno onaj koji je naslednik po ius civile i pod uslovom da nema u drzavini stvar koja je predmet tuzbe. TuZba se moze podici sarno IProtiv lica koje 1ma predmet spora u driavini i koje lI1ece da je vrati, ili nece da ispuni obave'Zu zato sto odbija da IPrizna taiioca za naseldnika, lPa ,bilo da on stvar drli pro herede (smatrajuei sebe naslednikom), bilo da je drli pro possessore (ne smatrajuci sebe naslednikom ali osporavajuci tuZiocu nasledno pravo). Sarno u dva izuzetna slucaja u Justinijanovom IPravu mogla se podici ova tuZba, kao i rei vindicatio, i protiv f1ktivnih ddalaca (qui dolo desiit possidere i qui liti se obtulit). Ako petitio hereditatis uspe tuzeni je dwan da preda stvar nasledn~ku. Ako drZalac otudi neku stvar iz nasleda, duzan je da naknadi vrednost otudene stvaTi aka je bio nesavestan drZalac, a ako je bio savestan drZalac duZan je da preda nasledniku sarno onoHko koliko se obogatio otudenjem te stvari. Isto tako i u pitanju plodova stvari, nesavestan drlalac je duzan vratiti sve plodove i nakilladiti vrednost 1P0trosenih i iPropuStenih IPlodova, a saves tan drZalac je duian vratiti sarno one plodove koji se u momentu podizanja tuzbe nalaze kod njega nepotroseni. Bonorum possessor nije mogao UiPotrebiti hereditatis petitio. Da bi uzeo u drZavinu stvar iz zaostavstine koju mu je pretor dodelio, imao je na raspolaganju: 1. Interdictum quorum bonorum (p.I1Oti'V lica .koja stvar drZe pro herede i!l:i:pro possessore. 2. Interdictum quod legatorum, protiv onih koji stvar dde smatrajuci sebe legatarima. 3. Uz fikciju da je heres, lS'Vewzbe Ikoje je de cuius imao za rzastitu svojih imovinskih odnosa. 4. Najzad, kada su se tokom vremena bonorum possessio i naslede IPOius civile skoro polJpUlDJO ;pIi]j}i.Zi!li,bonorum possessor je ddbio .tuZbu sa dejstvom i po ugledu na hereditatis petitio kdja lSe zw!la hereditatis petitio possessoria.
-
-
329
F. -
POKLON NA SLUCAJ SMRTI
Poklon na slucaj smra je, u sustini, obligacioni oclnos, pa mu zato ne bi bllo mesto ovde. ALi, posta je u mnogome ibio podvrgnut istim Hi slicn~m pravilima kao i legati, uobicajeno je da se 0 njemu govori u okviru Naslednog prava. Ovakav poklon za:kljucuje darodavac koji se nalazi u srnrtnoj opasnosti zbog bolesti, odlaska u rat ili na opasan put i ts1. To se radilo na dva nacina: ili je poklonodavac prenosio svojinu poklonjene stvari na poklonoprirnca, ali pod uslovorn da je vrati ako poklonodavac prezivi opasnost; ili je sarno zakljucivao ugovor 0 poklonu s tirn da ce poklonoprirnac postati sopstvenik stvari tek ako poklonodavac ne prezivi opasnost. U oba slucaja poklon nastaje ugovororn izrnedu poklonodavca i poklonoprimca po svirn pravilima obligacionog prava. Ali vec u klasicnorn pravu su se na ovakve poklone poceli primenjivati pravila Avgustovog zakonodavstva 0 braku i nasledivanju, a zatirn i pravila 0 nuznom naslednorn pravu i pravu priraStaja pri nasledivanju. Poklonoprimac je kasnije rnogao biti opterecen fideikrnisima kao i naslednici i legatari. On je rnogao upotrebiti querela inoficiosi testamenti, predvidenu za naslednike i ponistiti testamenat poklonodavca ako je ostetio njegova prava drzpoldona, ali za dobijanje poklonjene oStvari poole smrti poklonodavca nije mogao upotrebiti hereditatis petitio nego sarno svojinsku tuibu rei vindicatio.
PRILOZI
REGISTAR POJMOVA I IMENA (Brojevi
oznacavaju
A abusus 148 accessio 153 accesorium 142 acceptilatio 24, 224, 225 accidentalia negotii 213 accipiens 159 Accursius 64 actio 1, 11, 112+ actio aestimatoria 266 auctoritatis 158 certae creditae lPecumae 245,265 civilis incerti 198,280 civilis in factum 280 cOIiunodati 257,258 communi dividundo 120, 151,305 conducti 270 . confessoria 176 de deiectis vel effusis 307 in rem verso 84 iure iurando 284 paUJperiae293 peculio 84 , lPecunia eonstituta 283 dEU>ositieontraria 256 de receq)tJo283 . actio de tigno iuncto 154 -::-d~ositi directa 255 -' sequestraria 257 - doli 195, 198,229, 278,280, 298+ empti 262 ex interdicto 170
--
-
--
-
--
- .testamento 322
exercitoria 84 familiae erciscundae '90, 151,305, 319 - fiduciae 251 - fintum .regundorom 305 furti concepti 291, 292 manifesti 292 nee exibiti 292 oblasti 291, 292
- -
-
stranicu
-
---
knjige)
-
prohihiti 282 hYIPothecaria 179 i obligatio 217+ in factum 108,257, 278, 280 factum 'aestimatoria 280
-
- lPerssonam 134
.
inivriarum aestimatoria 289 institoria 84 iudicati 126, 129 legis Aquiliae 174,293 locati 270 mandati 217 momentariae Ipossessionis 170 negatoria 165+, 176 . - negotiorum gestorum utiJIis.305, 306 . actio noxalis 211
-
- Pauliana 299 - pigneraticiae 259,260
-
IPraescriptis verbis 280 !pro !Socio274 -Pu:bliciana in rem 113,135, 162 aquae ,pluviae arcendae 165 quanti minoris 266 - quod iusSIU84 quod metus causa 296 redhilbitoria 266 Salviana 179 'sepulcri vioiati 301 . oservicorropti 301 - suStPtIDSisvel eiectis 307 tributoria 84 tutelae 79, 306 rei uxoriae 103 venJditi267 .:- "i, bonOl!U!ID ratptorum 295 actiones' adiectitiae qualitatis 83+, 78,
-
--
--
211, 219.,275,
--
.
bonae fidei .114,124 civiles 113 - fJctwae 112, 162, 189 - honorariae 113 - in factum 114,189 . 333
-
--
ius conceq>tae113 personam 114
rem 1.14
- mixtae305 - noxales85 actiones penales 115 per ,traIl$Ositionem 114 lPopulares 276 r"'i ,perseoutoriae 115 stricti iuris 114 utHes 113,189 actor 118 ad exemplum fratruum suum 145,273 minuendam obligationem 198 personam 10 lPompam et ostentationem 270 sustinenda onera matrimonii 103 - teci.toriam 10 aditio hereditatis 326 adiudicatio 123, 157 adoptio 92+, 107 minus plena 107 plena 107 adrogatio 24, 85, 92+, 107 adsertor libertatis 276 adsigJIlatio161 adstipulatio 246, 293 adversaria 247 advocatUIS45, 210 aediles curules 35 Aemilius Papinianus 44 aerarium lPublicum 86 aes et libram 188 aestimatum 279 affectio maritalis 100 societatis 273 affinitas 104 ager gentilicius 22, 143, 144+, 311 OCClLpatorius145 lpublicUIS145 romanus 139 agere 45 agnatio 104 agnatS'ka porodica 88 agnatS'ko srodstVIO88, 104 agnatus plOximus 31U aggarni zakoni 29 akvilijanska tulba 294 aktivna wlidarnost 207 Alarikov Breviar 63 album 35 formula 123 iudicum 118,123 A1ciatus Andreas 68 AI~ksandrija 47 alienatio in fraudem creditoIW1l 299, 199 1udroilimUfalnkldfaota 301 alieni iuris 74, 84,91, 96 alieno nomine 166 aliquid l110vi233 alluvio 153 alternativne obligacije 216
-
--
--
--
-
--
-
--
334
anatocizam, 202, 255 Anatolius 56 animus donandi 167,284 furandi 292 lucri faciendi 292 animus novandi 234 possidendi 167 rem ,sibi habendi 167 anonymon synalagma 198,278 antecesores 53 antihreza 177,259+ Apleton 7] apocha 225 ap,pelatio 129 apstraktnost 24+, 186 stipulac:je 244 apud iudicem 109, 110,125 aquae et ignis il11terdictio23, 85 Arangio Ruiz 13 arbiter 283 arbitrafa 117 arbitrarna tuzba 164 arbitri 118 arbitrium bani viri 269 Archadius Charisius 53 argentarius 237 Arndts 67 arrha 263 ascendenti 313 auctorem laudaJ;"e265 auctoritas 80 - tutoris 80, 223 aureus 30 auspicije 23 Austrijski gradanski zakonik 69 avulsio -153 Av;gust 18,39, 43, 49, 51 Atzrzo64
--
--
-
B
bagwdi 46 Baldus de Ubaldis 65 bankar 237 Bartolus de Sa,ssoferato 65 Basilicos nomos 62 Bazilike 62 benefic1um cedendarum actionum 208 competentiae 203, 275 divisionis 207 inventarii 326 bestelesne stvari 132,161bezimeni kontrakti 198+, 278 b1gamija 102 bitni elementi obligacije 213 Blum 57 bolonjs'ka s.kola 63 bona 136 adventitia 75 . - paraferna 102 - paterna avitaque 80
--
-
- profecticia 74
-
fides 37, 156, 187, 193, 194, 252, 273 Bonfante 71 bonitarna .5vojina 102 bonorum possessio 161, 163, 312, 313, 317, 319,329 bonus lPater fanillias 229 braene z'
-
c canon 145 capacitas 73 capite menti 80 capitis accusare 73 damnatio 11, 73, 76, 85+, 235, 287 caJput 73 liberum 73 servile 73 casus 196,228,231, 235+ - maior 235,258 minor 235 Cassius Lon~nus 44 Cassiu~ Ulrich 68 Cato 30 causa 24, 191 liberalis 276 causae maiores 127 minores 127 causidici 45 cautio rei uxoriae 10% sti.pu1ationis 244 cavere 4S celae 268 Ce1sus 7 Celsus sin 44 cena 263, 271 censor 33 centrurija 21+, 33 centumviri 118 centurijske SkUipstine21, 33 certa credita pecunia 121 lPecunia 115 res 115,121 cessio 202,209+, 232 bonO!um 129 hereditatis 327 Cesar 51 chirographum 248 Cicero 132, 137, 140,297 Cinus de Pistoia 65 Cuq 71 cives 38, 43, 74+
-
-
-
-
-
--
-
optimo iure 74 c1arissimi 48 Code civil 69 codex accepti 247 Codex Gregorianus 53, 84+ Hermogenianus 53, 54 Justinianus 56 maximidiaDIUsba'V'aricicivilis 69 Codex repetitiae IPrelectionis 56, 59 Theodosianus 54, 63 coemptio 99 fiduciaria 251 coenacuLum 268 cognatus 3'13 cognatio 101, 106, 126 cognatio civilis 106 naturalis 106 collatio bonorum 54, 312, 328 coloniae civium romanorum 31 colonus 48 Columela 39 cOnLtia 19 curiata 19 commixtio 154 commodatum 257 communio incidens 305 communio ,pro diviso 154 indiviso 154 communis opinio doctomm 65 compromissum 283, 284
--
-
-
-
-
-
COD(~ubjnatus 98
coOOiotio 115, 121, 198, 213+, 252, 302 causa data causa secuta 20, 303 certae creditae pecuniae 201, 254 certae rei 254 ex lege 284 - poemtentia 280 furtiva 293 mdebiti 303 - ob causam finitam 303 condictio ob iniustam vel w11Pem causam 303 - rem dati 278, 280 - sine causa 304 - .triticaria 245, 254 condictiones sine causa 303 condominium 150 confarreatio 98, 99 confessio in iure 118 confusio 203, 236 consanguinei 107 c:onsdus fraoois 300 consensus 239, 261.:,281 consiliam fraudis 300 consortium 22, 88+, 144 constitutum debiti 283 Cunstitutio Antoniana 40 oonstitutiones principum 43 constitutum possessorium 160, 161 cOllsules 33 contractus 238,239
--
-
335
-
aestimatoriuS 279 .
contrarius oonsensus 232 contravindicatio 120, 159 oontubernium 98 contumelia 290 conventio 240 convicium 290 compensatio 237 conductor 268 confusio 154 corlPori cor.pore datum 288 corpus 167 inscriptionum graeoorum latinarum 14 - 1uris civilis 68 Cratinus 56 creditor 203 cretio 326 culpa 195+, 196, 229 in custodiendo 230 eligendo 231 faciendo 196 Cuiacius 68 culpa levis 230 cum moriar 212 cura 80 curia 19 curiales 48 curio 19 custodia 196, 229, 258
- -
-
-
14
--
-
c cetiri doktora 64 D damnum 228 damnum emergens 228 inimia datum 289,293 dare 215 daNo in solutum 224 debitor 203 deca kao naslednici 310, 311,312
-
decemviri21+, 118
-
legibus scri:bendis 26 decreta 44 decretum divi Marci 110 de cuioo 308 decuriones 48 dediticii 76 de functus 308 de iure belli ac pacis.69 Dekart 68 deHkti 185, 186, 199+,238, 285+ delicta !privata 185 - !publica 286 deliktne obaveze 85, 211 deHktne obligacije 182 deliktna odgovomost 84,287 336
deli:ktne tuiJbe 199 deljive stvari 141 demonstratio 123 denarius 30 denegatio actionis 125 deo stvari 142 deponent 256 depozitar 256 depositum 255 oirregulare 256 derelictio 166 derlvativni naeini za pribavljanje svojine 151, 157 De rim sacrorum 22 Dernburg 67 descendenti 313 detentio 166 deteriorem C'ondicionem facere 78 detestatio sacrorum 93, 99 devotio 247 devolucija 310 dicta e.t,promissa 266 dicis gratia 258 dies 214 comiciales 23 - fasti 23 nec fasti 23 difarreatio 100 Digesta Justinijani 45, 57, 63 diktator 33 Dioklecijan 18,47, 263, 287 Dion Zlatousti 40 Distractio bonorum 126 dlvortium 101 dobit orta'ka 274 dornja 225 doctores 53 dodatna ,pakta 281 dokazi 125 dokaz i,s,plate225 dokazivanje .prava svojine 155 dokazm: sredstva 128 doli capax 286 dolus 75,195+,229,230+ dolus bonus 297 malus 297 dominat 18,46 dominica !potestas 92 dominium ex iure quiritium 143, 148 - iJustum 150 - optimo iure 150 - transferre 133 dominus et deus 47 negotii 304 domus 89 donatio 284 ante nuptias 103 mortis causa 330 Donellus Hugo 68 Dorotheus 56, 61 dos 102 dotis dictio 103,245
.
-
-
-
ddavina 134, 145, 166+, 178 drustvena svojina 144, 145, 146 driavina zemlja 145 dud iubere 126 duo viri 117 dufnicko .ropstvo 184 duZIik 203 dvorodno srodstvo 101 dvostrane obligacije 204 do ut des 279 facias 279
-
E ec10gae ton nomon 61 Edictum 35 de pretiis rerum venalitium 263 pe~tuum 36, 43 theodorici edil kurulski 33 edicio actlOnis 124 egzegeza 67 Ekloga 61 ekstraordinarni ,postupa.k 110,126 ekvestri 32, 40 elegantna jurisprudencija 68 elektivna solidarnost 207 emancipatio 25, 76, 91, 93+, 97+ emfiteviZa153,167, 180+ emptio spei 262 rei speratae 263 venditio 134,156,261+ Engels 3, 49, 66, 71 enhiridium 45 Bpanagoga 62 ton nomon 62 Epitome Gai 54 Iuliani 59, 63 Parisiensis 63 equitas 115 erga omnes 131,204 error 240 in cOI1Pore141 error in negotio 240 lPersonam 241 supstancia 141 essentia1ia negotii 213 Etrurci 21, 30 eventlus damni 300 evikcija 265 ex intervallo 282 exc~tio 110, 123 doli 237, 298 metus 296 non numeratae pecuniae 245 - ,pacti conventi 233 rei iudicatae 126 venditae et traditae 162 eXipensllatio24, 184,246 ex.promissio 210 extranei heredes 319,326
--
-
-
--
-
-
--
-
-
-
22 Rimsko primlno
provo
F facere 215 facio ut des 279 facias 279 factor 84 facultas alternativa 216 fam1lia 88, 89, 90+, 145 pecuniaque 136 rusUca 82 urbana 82 familae emptor 316 fas 9, 23 fenus nauticum 253, 254,255+ Ferini 71 festuca 120 feudalizacija svojine 143, 146 ncti possessores 164 fidei commissum 323 fideiussio 221 indemnitatis 222 fides 115 fiducijant 251 fiducijar 251 fiducia 177+, 189,250+ - cum arnica 275 oreditore 178,251 fikcije 114 fiktivne tu.Zbe113 filiae loco 91 fiscus 42, 86 fizicka lica 74 Fiorelltina 64 formalno numo na5ledno pravo 320 formula Octaviana 296 - Petitoria '63 fans omnis iuris 35 Fontes iuris romani anteiustiniani 13 forma kontrakta 200 formalizam 23+, 24, 34, 110, 186, 188, 192 formula Ill, 123+, 222 formularni lPostujp3lk46, 109, 122+ forom adimpleti contractus 128 domicilii 128 originis 128 IProrogatum 128 rei 127 commisi 128 Fragmenta Vaticana 54 fructus 142+, 148+, 153 consumpti 142 extantes 142 pe.ndentes 142 percijpiendi 142 - percepti 142 fraus creditorum 299 fundus provinciale 146 fur manifestus 291 nec manifestus 191 furJosi 80 furtum 290+
-
--
-
-
--
-
--
-
-
337
-
possessionis 292 rei 292 usus 177,256,259,292
hri~canstlvo 4, 49 Hugo 64 humanizam 67 Huveli.n 71
G Gaius 45+, 53, 56, 90, 110, 117, 122, 140, 151, 155,249,256, 319 Gajeve Institucije 10, 11, 13, 53 ,71 Galilej 68 gaSenJe obligacija 232 sluZbenosti 176 svojine 166 Geist des romisches Recht 71 Gemeines Recht 60 genera 141 generalne tuZbe 112,113,201 gens 89 gen.tilSka aristokracija 20 genus 216 gestio pro herede 326 germani 107 Girard 12,71 glavna stvar 154 glossa 64, 67 Glossa ordinaria 64, 65 glose prejustinijanske 58 Glosatori 59, 63, 67, 226 gostionicari i brodari 307 Gothofredus 27, 56, 68 gradski plebs 32 gradanski lPostupak 9, 12, 108+ Grci 28 grCkj jezik 52 grob 139,301 Grotius Hugo 69
-
H Hadrijan 43 h3lbitatio 175 hasta 24, 161 Heksabiblos 6 heredes necessarii 311,326 hereditas 308,328 iacens 327 sine sacris 320 hereditatis petitio 329 petitio ipossesoria 329 heredium 268 Hermogenianus 53 Hermenopulos Konstantin 63 hipoteka 103,177,179 Holoander Gregor 68 homo 73 IIlOViUS 32 honor 277 Hrist 50
-
-
-
338
I Ihering :7'1
imenovanje naslednika 318 imovina 136 imperatorska procta 281 :~eritia 186,271,294 imperium 24, 33, 35 imperium militiae 22 in bonis esse 133, 136 continenti 282 diem addictio 267 duplum 195 fraudem legis agere 216 iUTe109, 110 iure cessio 18, 139,159 hereditatis 159 ius vocatio 118 quadmplum 195 - solidum 221 incoI1Poralia,l37 indefensus 1118,125 infamia 75, 126, 251, 256, 274, 278, 289, 292,298 infantes 78, 287 in~enuus 83 imuria 193, 199,288+ inscriptio 57 institor 197 institutiones 45 Gai 56 Justiniani 56 instrumentum stipulationis 244 insulae 268 intentio 118,123 intendum dare 257 inter partes 204
- -
-
- vivos.u
intercesija zene 220 intercessio 219 interdict8 recuperande possessionis 170 interdictum 116, 135, 169 retinendae iPossessionis 170 de claodestma ,possessione 170 migrando 179 ,preeario 170,280 uxore exhibenda vel ducenda 102 fraudatoria 199 quod legatorum 329 quorum bonorum 329 Salwanum 178 unde vi 170 .uti possidetis 170 utrubi 170
--
-
-
-
-
--
intervenient 265 intestaibiles 325 intcstatski red nasleda 310 intuitu .personae 196 intellpelatio 226 inteliPOlacije 58 ipsam rem 128 Irnerius Guarnerius 64 instrumentum dotale 100 iskljucenje iz nasleda 320 istorijska .pravna ~kola 69 iter 173 iudex 24, 110, 118, 120, 123 iudices tPedanei 128 iuditia ibonae fidei 115, 188, 229 iII1(periocontinentia 125 stricti iuris 115,195 iudicis nominatio 123 judicium ILl, 119 iudicium iII1(periocontinens 193 ilura in re aliena 136, 171
--
-
rem 11
11 - -navitpersonam curia 66 iuri.sdictio voluntaria 117 ius 8, 23, 52, 118 abutendi 137,144,326 acrescendi 329 civile 9, 10,34, 34, 36 _. cogens 182 - commercii 73 - conubii 73, 101 - dispositivwn 182
--
- fraternitatis 274
- gentium 9, 10, 36, 37, 43, 76 honorum 36, 73 in agro vectigali 137, 180 naturale 10 - (pOCnitendi203, 270 .proprium civium romanum 37 privatum 9 !publicae respondendi ex auctoritate principis 45 - IPUblicum9 - quod ad actiones lPertinet 11 quod ad res .pertinet 130 - 'l"es.pondendi42, 53
--
Romanum 8 sacrum 22 suffragii 73 tolendi 165
- vitae ac necis 23, 93 iusiurandum 9 Hberti 246 - necessarium 128 iusta causa traditionis 151, 155, 157, 159, 160 iusros titulus 151 iustitia 9 i~anstvo 85 izjava 0 IPrijemu nasleda 326
-
22*
izvori prava 43 izvrsenje obligacije 223 .presude 126, 129 izvrsni IPOstupaik 119
-
J Jacobus 64 javno mnenje 94 Javolenus 44 jednostrane obligacije 204 jemstvo 185,220, 222+, 283 juristiOka drlavina 166 Justinijan 18, 56+, 63, 154, 200 Justinijanova kodifikacija 13, 62, 64 Justinijanove Institucije 11 K Kadukarni zakoni 43, 80, 327 kalendar 23 kamate 31, 185, 252, 254 Kamcralisti 66 kapara 263 kapJtulacije 63 Karakala 44, 156 Kara'kalin edilkt 76 karolinske ,kapituIacije 63 Kartagina 4, 29, 47 Katon 29, 269 k:mzalne obligacije 181 kazne 286 kJasifikacija delilkata 288 kontrakta 241 obligacija 238 klijenti 20, 77 kogna1ska IPOrodica 88, 95 kognatS'ko srodstvo 104, 106, 313 ko~nicioni JPOstupak 126 tkodicil 322 kodifikacija 56 kolektivna sVIOjina 151 kolonat 40, 180 koloni 46, 48+, 77+, 83, 147 Komentatori 65 kompozici'ja 185, 286 kondikcije 115 konkUlbinat 101 konsensualni kontra:kti 192+, 201, 260 Konstantin 18, 48, SO, 51, 74, 106, 290 'kontraiktna odgovornost 227 tkiontraktne obaveze 85 obHgacije 182 konzervativnost 24 konmli 33 KOJPernilk 68 korealne obligacije 207 krada 252, 262
-
-
-
339
- lIlepokretnosti 291 krivica 228 krivicni postupak 108,199 kriza robovlasniCkih odnosa 39 krvno srodstvo 104 ~uca 89 kucni zatvor 121 kult princepsa 49 kumulativna intercesija 220 odgovornost287 solidarnost 207 'kupac 267 kUpQprodaja 184,201 kurijska skupstina 33 kurulski edil 33 kvarenje roba 301 k.vazidelikti 239, 306 kvazikontrakti 239, 301
--
L Labeo Marcus Antonius 44 laesio enormis 202,263 lance et licio 186 latifundije 4, 29+, 40 latini 31, 38, 40, 46 coloniarii 76 iuniani 76 prisci 76 veteres 76 latinski jezik 52 Lauricius 28 Lav III Isaur.ijski 61 lavovski ortalkluk 274
--
legati 319,322
.
legatar 322 legatum per damnationem 306 lVindicationem 157 leges 22,35+, 52 edictales 52 generales 52 imperfectae 216 Iuliae de iudiciis :publicis 43 Iuliae de iudiciis privatis 43 - I,uliae de vi .publica et de vi privata 110 - perfectae 216
-
-
- regiae
- seculares 55 legisalkcioni JPOstu(paik117 legisactio per sacramentum 109, 119, 189 legisactio per cond.ictionem 109, 119, 120,192,252 legis actio per iudicis 1P0stuiationem 119, 120 legis actio per ma11ll1siniectionem 119, 121 legis actio per pignoris capionem 119, 121 340
legis actio per iudicis postulationem 109 legis actio per sponswnem 119, 122 lagitimatio 106 legitimi 312 Lenel Otto 36 Lenjin 7 lex 51, 52 aebutia 79, 117, 122 lex Aquilia 193 lex Aquilia dedamno 293 Atinia 155 Claudia 80 Commissoria 178, 260, 267, 282 Cornelia desicariis 292 data 32 Falcidia 321,323 IuJia de adulteris 101 Iulia 43 Licinia 145 Papia Popea 43 Rhodia de iactu 272 Plaetoria 81 Plautia de vi 155 Poetelia 299 Papiria 242 romana Burgudionum 55 curiensis 63 Visigothorum 54, 55, 63 Furia testamentaria 323 Voconia 312, 323, 325 Lucius Veracius 289 Lucrum cessans 228 liberi 312 liber Syro-Romanus 54 - tiber papiensis 63 I1ibertinus 83 libri ad edictum 45, 58 Sabinum 45, 58 libripens 24, 75 liene s1~benosti 136,172 liktori 20, 93 literalni kontrak.ti 201, 246 litem denunciare 265 litis contestatio 119, 125, 234 Livije 26 locatio-conductio 267 - operarum 270
-
-
_-
--
--
-
- - -
-
- operis 271
locator 268 Longinus Cassius 44 Longobardi 63, 65 longi temp oris ipI'aescriptio 156, 157 longissimi teIDJPOrispraescriptio 157 M magij'a 24, 186,243,247 magistrati 33 majka kao naslednik 313 Maksimilijan 46,66
maloletnrk 81 malum carmen 289 manciJPatio 24, 134, 139, 157,184, 189, 261 familiae 315 mancipium 85, 133 mandata 44 mandant 275 mandatar 275,276 mandatum 189,269 qua1ificatum 276 mandatum pecuniae credendae 222 mangones 266 manum capere 24 manus 24, 92, 98 iniectio 24 manumissio 83 Marce1in 47 Marko Aurelije 39 MaIik:s7, 32, 71, 262 mater famiHas 98
-
-
Martinus 64
.
materijalno numo nasledno pravo 320 meam esse aio 133 meliorem condicionem facere 78 membrum ruptum 288 mentalna rezervacija 141 metus 295 Mertonski statut 66 mesna nadleznost 128 miraz 96, 100,102,245,284 missio in bona 126 possessionem 125 Mitra 50 modestinus herenius 45 modus 214 aquirendi 151 Mommsen 71 mora 225 creditoris 227 mortis causa 11 mos docendi gaIi'kus 68 mos docendi italicus 65 mutuum 197,251,257
-
-
ne bis in idem 119 nedeljive stvari 141 negotiorum gestio 304 gestor 80, 304 nehat 230 Nemacka istorijska praJVna S;k:ola 69 Neopitagorejci 49 nnepokretne stvari 140 neposredno zastupanje 208 nepotrosne stvari 141 nesavesna ddavina 168 nesavesnost meraca 301 sudije 306 n{;verstvo II1IUZa102 neverstvo zene 102 nexum 134, 142, 184 niStava obligacija 215 mstavost kontrakta 141 nobiIes 32, 40 nobilitas 32 noksalna odgovomost 211, 287 nota censoria 94 novac 30, 141 nova'tio 210, 233
-
-
- necessaria 234 nove11ae (leges) 59 nuda proprietas 162 nudum pactum 112, 279, 281 nummo uno 189,263 nummus 30 nuncupatio 24, 316 nuntius 208 nuZni naslednici 311 nuino nasledno IPravo 319 NJ Njutn 68
o
-
N naCini za IPribavljanje svojine 151 najamni rad 29, 269 naknada 294 stete 131, 185, 193+, 258, 286, nalog 214 n3lpustene stvari 152 naru~:telj 271 naslednilk 209 nasledno pravo 308 nasled;vanje obligacija 234 naturalia negotii 215 naturalna IPrivreda 63 naturalizacija IPrivrede 47
obezbedenje lPoverioca 219 obicajno IPravo 46, 61, 70 objektlvna odgovomost 229 obligacioni odnos 131 obligaciono pravo 181 obligationes biIaterales 204 certae 238 obligationes civiles 218 incertae 238 - naturales 218, 253 unilaterales 204 obustava zastarelosti 156 occentatio 289 occUipatio 152 - bellica 152 odbacivanje dece 92 odbijanje nasledstva 328 odgadajuCi uslov 214 odgovornost za fizicke nedostatke ri 265
-
-
stva341
odredivost ipredmeta obligacije odrfaj 254 officiales 48 ogranicenje legata 323 poslovne is'Posobnosti 80
--
216
svojina149
olografski testamenat 317 omnis CUJlJpa256, 258, 264 ope eXeiptionios207 operis novi nunciatio 165 qpklada 120 qpozilvanje testamenta 317 qpste ipravo 65, 66, 69 oratio 43 ordo equester 32 orga.ni ;pravnih Hca 86 ipostuplka 117, 123, 127 originarno pribaV'ljanje svojine 151, 152 oratores 45 ortaikluk 272 os fractum 288 oslobodenje robova 82, 83, 324 oslobodenici kao naslednici 312, 313 osveta 287 otudenje nasleda 327
-
p pacta 114, 239, 281 adiecta 110, 198, 267, 281 ad augendam obligationem minuendam obligationem 1egitima 281, 284 ipraetoria 198, 282 vestita 281 pactum de contrahendo 249 non petendo 233
-
- --
- -
- -
retroemendo 267, 282
- - IProtomisseos 267, 282 - di~licientioae 267,282
-
282 282
dotis 245 iusiurandi 284 ipailjevinaikJuee293 Pandectae 57 lPandektisti66,86,263 pa.nde.ktnopravo 67 panem et cirsenses 38, 40 Papianus 55 Papit'ius 22 lPapirologija 14 papirusi 14 para1.erizam formi 224 iparriciclium 22 lPars 142 virilis 206 pasivna delegacija 233 solidarnost 207 paterna avitaque 94 pater famillias 23, 27, 91+, 96, 105 patTia ipotestas 90, 9.1+, 105 patriciji 20, 23, 25, 26, 28, 100
-
-
342
,patrijahalno rOlPstvo 82, 90 patnmonium 136 patrocinium 47, 147 patronus 77 PauH Sententiae 54 Paulus 44, 52, 57 pax 281 romana 42 peculium castrensae 74 penalne tu~be 115 per aes et Hbram 159, 192, 242 - extraneam personam 197 perduelio 22 peregrini 32, 36, 73, 76+ peregrinska svojina 146 peregrinSki IPretor 118 periculium 226 est [ocatoris 270 periodizacija rimske istorije 17 permutatio 279 perquisitio Ilance et licio 290 pel1petuatio dbligationis 226 pel'sona 72, 73 incerta 325 - iuridica 86 - mora:lis 86 pertinentia 142 petitum 118 Petronie iProb 47 pietas 219 pignus 177,178+,259+ - ex iudicati causa captum 129 irregulare 259 Placentius 64 Plinije dadi 40 plebejci 4, 20, 28, 78 plebs 20, 38, 40, 49 plena in rem potestas 148 plodovi 142+, 153+, 165 ploratio 291 plus petitio 111, 125, 129, 216 Plutarh 30 iPobuna ltalika 38 pobune robova 82 podeljene obligacije 206 podeljena zajednicka svojina 151 poena capitis 73 poklon 284 na slucaj smrti 330 pokTetne stvari 140 policitatio donationis 284 policitatio dotis 284 politor 269, 272 polubraca i p01usestre 107, 314 polusestre 107 pomol'S'ko osiguranje 285 pontifex maximus 23, 93 pontifices 23, 26, IH Populus roma.nus 19 poravnanje 290 poretZ 272 porodiena imovina 90, 104
-
-
-
-
-
-
religija 91, 94 zadruga 88 porodiCni fideiIromis 324
porodicno IPravo 9, 87 posledice neizv.rSenja obli,gacije 225 p.oslovna sposobnost 72, 78, 121
-- --
IPravnih lica 86
'l"oba81
poslugodavac 258 poslugoprimac 79, 258 poslu.'Snodobro 172 possessio 134,'146,166+ ad interdicta 135,168 bonae fidei 168 civilis 135,168 cOI1Por3llis166 i.niusta 168 iusta 168 :naturnlis 166 ;yiciosa 168
---
possidere
c011P<>re167
posredno zastlUjpanje208 postglosatori 65, 67 postumus 75, 325 potestas 33 potomci 313 potrosne stvari 141 povedlac 203 povlasno dobro 172 povracaj u IPrec:1asnjestanje 116 precarium 167,268 praediatura 245 preadium dominans 173 .serviens 173 praefecti iure dicundo 117 praefectus iPraetorio 42, 51 praes 245 praescrjptio 0123,236 praestare 215 rem 264 praetor 36 fideicommissarius 323 lPeregrinus 35, 36 urbanus 35, 76 pravna SiPOsobnost IPravnih lica 72+, 75, 81, 86 ,pravno ne05novano obogacenje 191, 252, 278, 302+ praVDOlice 85+, 273 pravnici 44 pravo pri'l"aStaja 329 precanum 145, 167, 279, 280+ preci 313 precutna i.ntercesia 220 prodaja .tJutorstva79 predmet duZnikove obaveze 214 prefektura 51 prekid odrZaja 156 prenos svojine 151,157 presuda 111 pretium 262,263 pretor 43, 53+, 109,188
-
-
pretorijanmca garda 41 pretorov intestatski red naslec:1a312 ,testamenat 316 pretorSka pakta 281 svojina 160, 162 pretol'Sko IPravo 188,287 prevara 24, 81, 194,253 pribavljanje svojine od driave 161 prijem naslec:1a326, 328 princeps 39, 4>1 principat 18, 39 pripadak 142 prara:Staj 153 priroda stvari 223 prirodna obligacija 218, 236 prirodni elementi obligacije 215 prirodno pravo 10 priSIVajanjestvari 152 privatna intercesija 220 priznanica 225 proba 280 probatio dialbolica 165 procesualna sredstva 113 Procu1us 44 procuratio in rem suam 276 procurator 202, 208 in rem iSUam 209, 210 prodigus 80 progonstvo 96 Proheiron 61 Proheiros nomos 61 prdkuleanci 44+, 263, 277 ,proleteri 4 promena subjekta u obligaciji 208 proprietas 135, 148 proprium patrimonium 74 proste stvari 141 provincije 32+, 36, 38 provocatio ad lPopuilum33 ,proximus adgnatus 105 prudentes 45 Pruski grac:1anski zakonik 69 prvobitna rzajednica 3 pUiberes 78 punski ratovi 29 pupila 78
-
-
Q questiones 45 questio iniuriis 290 quanti ea res erit 228 querela 116 querela inofficiosi testamenti 321, 330 non n:umeratae lPecuniae 116, 245, 248, 249 quasi ex contractu 301
-
- -
delicto
306
-
iPossessio 167, 176 - usus fructus 175 quidquid non agnoscit ,glosa non agD05cit curia 67
343
qui dolo sciens morti duit 196 liti se obtulit 164 qui.nquaginta decisiones 59 Quintus Mucius Scevola 44
-
R !l"acionalizam 68 rapina 294 rasipnik 80 raskidni uslovi 214 ratio 68 scripta 69 Ravena 64 razvod braika 101 J"ealna egzekucija 126 realni bezimeni ikontrakti 250, 278 kontrakti 192,249 recepcija rimskog (prava 8, 60, 64 receptum 282 rector 51 regres jemca 221 regulae 45 Regulae Uil(piani 54 reforma Servia Tulia 21 rei vindicatio 163 ReichskammerGericht 66 reipersekutome tuibe 115 religija 23+, 34, 49, 91, 186, 188, 243 relocatio tacita 270 rekwperatori 118, 125 renesansa 67 reprezentacija 310 repudi,um 101 Ricobono 13 Rigerius 64 res 137 extra commercium 138 - - - divini iuris 138 - - - hiumani iuris 138 - - patrimonium 138 - communes 139 cOIlPorales 140 - derelictae 152 fungibiles 141 incorporales 140 in commercio 138 - infugibiles 141 immobiles 140 - in patrimonio 138 mancipi 26, 138+, 150, 159 mobiles 140 - nee mandpi 138 - nUillius 152, 169 respri(pcioni (postU(pak 127 rescripta 44 reservatio mentalis 141 re&ponsa 45 respondere 45 res (publica 18, 28+, 33, 39 res quae extra nostrum (patrimonium habetur 138
-
-
-
-
-
-
344
- -
- - -
- -
intelegentur
140
in IDOStro(patrimonio sunt 138 numero, (ponderemenSIUrae consistunt 141, 253
sunt 140 religiosae 139 sacrae 139 sanctae 138 se moventur 140 - universitates 139 restitutio in integrum 116, 195
--
- - - ob aetatem 81, 116 - - - - dolum 117, 299 - - - -
metum
296
reus 118 - stipulandi 243 rex 19, 20 rezolutivni uslovi 214 rob 77, 81+, 85, 90, 196, 219 rob i testamenat 325 robna IProizvodnja 5, 63 robno-novcana razmena 5 robovi 20, 22, 28, 29, 30, 31+, 38, 39, 40,48+,49,60,73 rodenje 92 rok 214 romant~am 70
s Sabinijanci 44+, 263, 278, 279 Sabinus MassurilUs 44 sacer esto 23 sacramentum 120 sacrum consistorium 51 soorlina testamenta 213+, 318 saglasnost volja stranaka 239, 281 salarium 277 Scdvius Iulianus 36, 43, 44 samO(pornoC 109, 117 samovolja 109 saucesnilk 292 savesna drlavina 153, 168 saveznici 28 saveznicki rat 38 Savi~y 69 SC Macedonianum 206, 253+ SC Neronianum 323 SC Orfitianum 313 SC Sici-lianum 82 SC Tertulianum 43, 313 secretarilUm 128 seecessio iPlebis 21 se!ktorska IPrava 137 senatori 75 senatorski red 32, 41 Senat 19+, 20, 31, 32, 33+, 41, 43 senat mrtvih 53 senatus consulta 42, 43 Seneca 40, 137, 219 sententiae 45 separatio bonorum 328
sequester 14, 118, 167 sequestratio 257 servandum dare 255 seI1VilPublici 86 servitutes 136, 171 personamm 172 IPraediorum 172, 173 Servije TuJije 21 Servius SuJ,picius Ruffus 44 sestercws 30 Sextus Aelius 44 sholia 61, 62 skolastika 65, 67 si iudex litem suam fecit 125, 307+ Sicilia 29 simbolicna IPreda'ja 160 simboliJka 24 simUilacija 141 sinalagmaticne obligacije 191 singularna sukcesija 308 skroviste 152 slob.oda wbora forme 200 - - naslednrka 319 volje stranaka 210 slucaj 235 slucajna zajednica 305 sluzbenost 136, 171 smrt 75, 234 socijalistidke zemlje 71 societa,s 272+ aliqu1s negotiationis 273 leonina 274 omnium bonomm 274 questus 274 - unius rei 274 sacietates 27, 86 argentariorum 272 omnium bonorum 145, 273 - lPublicanorum 31, 272 274 socii 274 solidarne obligacije 206 sdlidarni saduZniik 221 solutio 223 lPer aes et libram 24, 224, 225 solum IProvinciale 146 sop,stvenik 149 Spartak 38 spacium deliberandi 327 species 141, 216 nova 154 specificatio 154 sponsalia 100 sponsia 220 sa>oravilPeregrina 111 Slpurii 106 srodstvo 87, 104 Srpski gradanski zakon1k 69 stanje nuzde 232 starateljstvo 80, 87 staresina gens a 20 staratelj 197
-
-
--
-
stara istori'jska Skola 67 staro ius civne 21, 26 status 73 familiae 72, 74 statusno pravo 11 stipulatio 24, 100, 122, 124, 134, 184, 186, 188, 189, 201, 202; 233, 242+, 324 St~hanus 61 stipulatio dUJpllae26 certa 245 incerta 245 lPoenae 212, 217, 222+ usuramm 254 stojicaTi 49 stranci 77 strah 295 stranke U abligacionam odnosu 203 stvar 137 stvarna nadiIeZnost 127 stvarno IPravo 130 sub hasta 161 SiubjeJktIPraIVa72 sUlbjek:ti .obligacije 203, 205 subjektivna IPrava 72 substanca 153 successio 308 SlUi23 - et domestici heredes 311 iUTls 74, 78, 91, 96 suspenzivni UiSlovi 214 summae 64 summa divisio obligationum 238 suo nomine 166 superficijar 180 superficies 136, 180 SUpstitllcija 321 subsidijernost jemceve odgovornosti 220, 221, 222 susvojina 150 svedo'k 75 svetC' Melanija 47 Sveto rimSko carstvo 66 svestenici 24 svojina 143 - konsorcijuma 144 syngraphae 248 Synopsis Basilicorum maior 62
-
--
-
- -
minor 62
-
skola elegantne jurisa>mdencije 67 IPriTodnogprava 68 steta 228
-
T talion 185, 285, 288 tantundem eiusdem generis 254 tat gradUiS quod generationes 106 Trajan 86
345
Teodosije I 50, 51 tema>UJS1ugendi 101 tenere 167 teorija formalnih dOikaza 111, 128 testamenat 314 i zene 325 testamenti factio 325 testamentum calatis comitiis 314, 315 iniustum 318 mofficiosum 322 in IProcinctu 318 per aes et libram 316 ruptum 318 testimonium 315 Theqphilus 56, 61 thesaurus 152 Thubo 69 Th.omas Hobes 69 Trib.onianus 56 tripartitni testamenat 317 Tripouceit.os 62 tole f.ormu1amog ipostUiPka 124 tIok ipostUiPka 128 tradens 159 tradicija 189 traditi.o 159+, 253
-
-
- 'brevi manu 160 - ~.ongamanu 160 TTajan 39 trampa 261 transactio 280 transferre rem 133 translatio d.ominii 133 - rei 133 trans. Tiberim 121,184 treea ilica 211 tI1g.ov'ina30, 63, 81
tri:bUlS21 troskovi lPostUIPka129 tuTbatio sanguinis 102 tutela 189,306 dativa 78 'legitima 78 mulierum 79 testamentaria 78 tut.ol1Stvo78, 79, 87, 197, 202, 324 nad zenama 75, 79 tuZbe sa IPromenjenim subjektom 113
-
u udeo ortaoki 274 udruzenja gradana 86 ug.ovor na teret 'treeeg 212+ ug.ovor .0 delu 268 ug.ov.or .0 kupoprodaji 261+ ug.ovor .0 posluzi 257 ug.ov.or .0 stednji 257 ugovor .0 najmu radne snage 268 ugov.or .0 zaikUIPu267
346
ug.ov.or .0 zastupanju 275+ ugov.or 'II k.orist treceg 212+ ug.ov.orne obligacije 182 ugrozavanje pr.olaznilka 307 Ulpian.UISto, 45, 58 unciae 30 univerzalni sttkces.or 126, 308 universitas 164 universitmtes 72, 86 usl.ov 213+ usmeni testament 317 usucapiens 156 UlPraIVnilkIProvincije 34 usucajpi.o 154+, 157 usucajpi.o pro d.onat.o 155 - 'Pro emptore 155 - IPro herede 155, 156, 316, 327, 329 usurecepti.o fiduciae 156 - ex IPraediatura 156 UlSUS100, 148+, 174, 175+ USUISm.odernus Pandecta'rum 60, 67 ususfructus 146, 174 usv.ojenje 92 uteriDi 107 utilis causa 114, 197 V vaouam p.ossessi.onem tradere 264 vanbraooa deca 92, 98, 104, 106
-
kao naslednici 313, 314 Varro 30, 31 varvari 46, 47 varvarslki zbornici rims.'kog prava 55 vectigal 145 veenost porodice 89 venditi.o b.on.orum 126, 129, 199 - is'U!b hasta 161+ verba1ni 'kontrakti 200, 242+ veterani 146 veteres 44 vet.o 33 via 173 vicarius 51 villa 30 vilicUIS82 vindex 121, 125 vindicatio 120, 139, 159 generalis 329 vindicta 24, 120 vinost 228 vis absoluta 295
-
-
cOffilPulsiva
295
maior 235 visi IStUIPanjvarvarstva 3, 18 Virzantija 60, 61+ vojna dem.o'kratija 3, 18+, 21 vojnicki testament 318+ v.oluntas novationis 234 volja testat.ora 317 vulgarno rimsko jpTav.o8, 63 vulgo conc~ti 106 Vulic 14
w Wenger 14
Windisoheid 67 WlalSsak 71
z zabluda 156, 240 zadu:l;bina 86 zajam 121, 184, 242, 251 zak!letva ,125, 246 zakljueenje braka 98 zarkon XU tab'lica 26+, 34, 46, 71, 90, 132+, 149, 155, 183, 211, 252, 288, 3'10 0 citiranju 52 0 kasiranju 52 zaJkoni 35+ zalkUipac 153, 179, 268
--
za:kUtPodavac 268 zalogqprimac 259 zalozni duznik 259 zalozni poveri'lac 259 zarlozno IPravo 176+ zanarti 28, 30+ zanatlije 20+, 46, 48 zastarelost 236 zastUtPaIl'je 176+, 208 zasticeni iPaJkti 261 zastita iSlu~benosti 176 - svojine 163 zatvorena kucna iPrivreda 28, 83, 88, 89, 90, 94, 97, 104 zelenaSi 202 zelenastvo 31 zemljiSne slu:l;benosti 173 Zan Zak Rus.o 69
LATINSKE IZREKE, PRAVILA I DEFINICIJE KOJE SE U KNJIZI POMINJU Accessori'llm sequitur pdnctpale 142 Actod incumbit pr.obatio 125 Bis de eadem re ne sit actio 125 Consensus facit nUIPtias102 Contumax non ~peHat 128 Dies inter.pellat pro homine 226 Dies non interpellat pro homine 226 Dolo facit qui petit guod redditurus est (iPawus D, 50, 17, 173, 3) 237, 297 Ex consensu contrahentium stipulationnes valent (Just. inst.) 212 Ex nuda polLicitationem nulla acti.o nascitur (Paulus, sent. 5, 12, 19) 203, 240 Ex nudo paota .obligatio non nascitur 189,198 FUTsemper moram facere videtur (D, 13, 1, 8, 1) 226 Furti actio ei competit cuius interest rem lSalvamesse 292 Fructus pendentes pars fundi ,videntur 142 Genera non pereunt 141,227 Genus copporum quod continetur uno spiritu 141 Genus coJ:1poI'llII1 quod ex contingentibus hoc est .pluribus inter se cohaerentibus constant 141 Hominum causa omne ius constitutum est (D, 1, 5, 2) 72 I1lud nulla pactione effici, ne doLus praestetur (U1pianus, 50, 17, 23) 230 Impossibilium nulla obligatio est (Celsus D, 50, 17, 185) 215 Infans conctWtus pro nato habetur quoties de comm.odo e1us agitur 75 In lege AqUJiliacuLpa.levissima lVenit(UJ;pianus D, 9, 2, 44) 294 In paris causa melior est conditio possidentis 164 Iustitia est constans et peppetua voluntas iUiSSlUUffiquique tribuendi (Ul!Pianus D, I, 1, 10) 9 Institutio heredis est caput et fundamentum ,testamenti 318 Intentio est ea pars fonnulae quae actor desiderium suum conoludit (Gaius 4, 41) 123 Inter arma silent musae 42 Is qui in domo dominium habet (Ulpianus) 91 Iuris pracctWta sunt haec: honeste vivere, alterum non laedere, suum cuique trieucre (IULpianu5D, 1, 1, 10, 1) 9 Ius est ars bOlli et a~qui (Ulpianus 1, 1, 1) 9 Lata culpa est nimia negligentia, id est non intelligere quod omnes intelligunt (Ulpiamls D, 50, 16,213, 2) 230 Libertas inaestimabilis res est ('Paulus D, 50, 17, 106) 57 349
Magna negligentia culpa est, magna cullpa dolus est (Paulus D, 50, 16, 226) 230 Mala fides superveniens non nocet 156 Male enim nostro iure uti non debemus (Gaius 1,53) 149 Malititoris .perfecta emptione (Sec. Paulus D, 18, 6, 8, IPr) 264 Possessio solo animo Tetinetur 168 Postumi agnatione testamentum rllmpitur 320 Prior tempore p'oti.or jure 179 PubJicum ius est quod ad statum rei Romanae spectat, privatum quod ad singulor.um utilitatem spectat; sunt enim quedam ,publice uHlia, quedam !privatum (UlJpianus D, 1, 1, 1, 2) 9 Publicum ius in sacris, sacerdotis, magistratibus consistit (Ulpianus D, 1, 1, 1, 2) Qui 'suo iure utitur neminem laedit (Sec. Paulus D, SO, 17, 155, pr) 231 Quidquid principi placuit habet 'legis vigorem 47 Quod metus causa gestum erit ratum non habebit (U1pianus D, 4, 2, 1) 296 Quod vero naturalis ratio inter omnes homines constituit id apud oomes tp.qpulOIS peraeque custodiatur (Gaius) 219 Rati enim habitio mandato comparatur 223 Res incoIlPorales tTaditionum non reci:pere manifestum est (Gaius, 2, 28) 160 Res iudicata .pro veri tate accipitur inter parotes 126 Res nullius cedit occupanti 152 Res perit debitori 236 Res perit domino 236 Scire leges non hoc est verba earum tenere sed vim ac potestatem (Celsus D, 1, 3, 17) 7
350
Servitus in faciendo consistere nequit 171 Sine materia nulla species effici ,potest (Sabinijanci) 154 Si quis stipulatur alii cum eius interest placuit stiJpulationem valere (lust. inst) 212 Si quod univel'Sitati debetur, singulis non debetur: nee quod debet univel'sitas, singuli debent 86 Si unus solvat omnes liberatur (ULpianus D, 45, 2, 3, 1) 207 Solvere dicimus eum qui fecit quod facere promissit (UlpianlU's D, SO, 16, 176) 223 Summa divisio de iure !personarum haec est quod omnes homines aut Urberi sunt autserv.i (Gai Inst. 1, 9) 73 Superficies solo cedit 140 Talem igitur diligentiam IPraestare debet qua-lem in suis rebus 231 Testis unus, testis nullus (Sec. Codex lust. 4, 20, 9) 111, 128 Testamentum ex eo appellatU'r quod .testatio mentis est 317 Transactio est instar rei iudicatae (Sec. Codex lust. 7, 51, 3) 280 Uti Iegas>sit suae rei ita ius esto (,zakon XII tablica) 315 Usustructus est ius alienis rebus utendi fruendi sa1va rerum ubtantia (lut, IDISt. 2,4) 17 Vi enim vi defendere omnes leges omniaque iura permittunt (D, 9,2, 45, 4) 110 Vis est et tunc, quoties quis id, quod deberi sibi !PI\ltat, non per iudicemreposcit (CaHistratus D, 4,2, 13) 110
HRONOLOSKI PREGLED DOGADAJA ZNACAJNIH ZA ISTORIJU RIMSKOG PRAVA 754.(?) 500.( ?) 509. 451-450. 443. 396. 390 367.(?) 340-338. 326. 304. 287. 264--241. 252. 242. 234-149. 218-201. 199. 196. 150,( ?) 149-146. 138-132. 133. 123-122. 116-27. 111. 106-43. 104-101.
Osnovan grad Rim Reforma Servija Tulija Ustanovljena republika Zakon XII tabliea Ustanovljenje eenzora Prvi rimski novae (aes signatum) Gali Slpaljuju Rim Ustanovljena magistratura gradskog pretora Prvi rim ski okrugli novae Lex Poetelia Papiria (zaibm:njeno duznicko Flavijev zakon (objavljene sudske formule Lex AqUJilia Prvi punski rat
ropstvo) i .kalendar)
Prvi plebejae (Tiberius Coruncanius) postao pontifex Ustanovljena magistratura peregrinskog pretora Marko Porcije Katon Stariji Drugi punski rat Pobuna robova u Lacijumu Ustanak robova u Etruriji Uveden fiormula.rni postupak - lex aebutia Treci punski rat Prvi ustanak robova na Siciliji Tiberije Grah tribun Gaj Grah tribun Marko Tereneije Varon Agrarni zaikoni Spurija Torija Marko Tulija Ciceron Drugi ustanak rob ova na Siciliji
23 Rimsko privatno
pravo
maximus
353
90-88. 90. 82-79. 74-71. 59. O?ren.e. -17. 45. 44. 27.pre n.e. -14. 4-65. 14-37. 37-41. 41-:4 46-126. 54-68. 69-96 96-192 98-117 117-138. 135. 138-161. 161-180. 193-211. 211-217. 212. 222-235. 284-305. 306-337. 313. 325. 330. 361-363. 379-395. 380. 395. 408-450. 410. 426. 438. 455. 354
Saveznicki rat (pobuna Italika) Lex Julia (Latini dobijaju pravo Sulina
diktatura.
-
Leges
rimskog
gradanstva)
Corneliae
Spartakov ustanalk n.e. Tit Livije Novi (Julijanski) kalendar Cezar (Gai Julius Caesar 100-44.)
ubi-jen .u senartu
n.e. Avgust (C. Julius Caesar. Octavianus - Imperator Augustus) - C. Ateius Capito, M. Antistius Labeo
Caesar
Lucije Anej Seneka (Tiberius Claudius Nero) - Massurius Sabinus, Nerva otac, Proculus Kaligula (Caius Caesar) KJaudiDje (Tiberius Claudius) Plutarh iz Heroneje Neron (Claudius Nero). - Komelije Tacit (55-120.), Plinije MIadi (62-113?) Dinastija Flavijevaca (Ves.pazijan, Tit, Donicijan) Dinastija Antonina Trajaal (Ulpius Nerva Traianus) HadiJ:;ijaJIl(T. Aelius Hadrianus). - Salvius Julianus Edictum perpetuum (ikodifikacija pretorSlkog edfiikta) Antoninus Pius. - Pomponius, Gaius Mailiko AUIl"eNje(Marcus Aurelius Antoninus) Se;ptilIIlije Sever Ka.ra'ka:Ia (Marcus Aurelius Antoninus). - Papinianus, Ulpianlfs) Constitutio Antoniniana (;peregrini dobili pravo rimskog gradanSltva) Tiberije
AIe'ksandaJr
Sever
-
Mode5JtIimus
Diolkilecijam. - Codex Gregorianus, Codex Hermogenianus Kons'tianltm M~la!I1lSlk.i edii!klt (hriscamii dob1Li slobodu
na
I.ragmeruba Va1!icana Teodosije II Goti (Alarik) pljackaju Zakon 0 citiranju Codex Theodosianu.<; Vandali 'razaraju Rim
IiSltoCno i ZapadtnJO
Rim
'I1~msiko caJrrSlt'vo.
-
