Medjunarodni transport robe

SADRŽAJ

1.

UVOD ............................................................................................................. 3

2.

VRSTE SAOBRAĆAJA ............................................................................... 4

3.

POJAM TRANSPORTA .............................................................................. 6 3.1. FUNKCIJE I EFEKTI TRANSPORTA ..................................................... 6 3.2. USLOVI ZA OBAVLjANjE TRANSPORTA ........................................... 7

4.

MEĐUNARODNI TRANSPORT ................................................................ 8 4.1. POJAM MEĐUNARODNOG TRANSPORTA ...................................... 10 4.2. FAKTORI KOJI UTIČU NA ODLUKE O MEĐUNARODNOM TRANSPORTU ............................................................................................... 11

5.

POSLOVI MEĐUNARODNOG TRANSPORTA ................................... 12 5.1. ZAKLjUĈIVANjE UGOVORA O UKRCAJU, ISKRCAJU I PREKRCAJU ROBE ........................................................................................ 12 5.2. ZAKLjUĈIVANjE UGOVORA O TRANSPORTNOM OSIGURANjU 13 5.3. ZAKLjUĈIVANjE UGOVORA O USKLADIŠTENjU ROBE .............. 13

6.

OSIGURANjE ROBE U TRANSPORTU ................................................. 14 6.1. ŠTA JE OSIGURANjE ROBE? ................................................................ 14 6.2. ZAŠTO VAM JE POTREBNO OSIGURANjE ROBE? .......................... 14 6.3. KOJI RIZICI POSTOJE KOJE MOŢEMO OSIGURATI? ...................... 15 6.4. KOJE VRSTE OSIGURANjA ROBE POSTOJE? ................................... 16 6.5. KAKO OSIGURATI ROBU? ................................................................... 16 6.6. KOLIKO OSIGURANjE ROBE MOŢE DA KOŠTA? ............................ 16 6.7. ŠTA UĈINITI U SLUĈAJU NASTANKA ŠTETE?................................ 16

7. MEĐUNARODNI TRANSPORT ................................................................ 18 7.1.

DOZVOLE ZA MEĐUNARPDNI TRANSPORT ............................ 18

7.2.

VRSTE DOZVOLA ZA ROBU .......................................................... 19

7.3.

MEĐUNARODNI PREVOZ BEZ DOZVOLE................................. 21

7.4 TAKSE ZA PUTEVE U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU ......... 22 8.

PREVOZNE ISPRAVE U MEĐUNARODNOM PREVOZU ................ 23

9.

MEĐUNARODNI TRANSPORT ROBE DRUMSKIM PREVOZOM . 27

10. MEĐUNARODNI PREVOZ ROBE ŽELJEZNICOM ........................... 29

Međunarodni transport robe

11. MEĐUNARODNI TRANSPORT ROBE VODNIM SAOBRAĆAJEM 30 12. MEĐUNARODNI TRANSPORT ROBE VAZDUŠNIM SAOBRAĆAJEM ................................................................................................ 31 13. ZAKON O PREVOZU ROBE .................................................................... 32 14. ZAKLJUČAK .............................................................................................. 34 LITERATURA .................................................................................................... 35

2


1. UVOD U ovom radu ćemo, prije svega, reći nešto o vrstama saobraćaja i navesti njegove podjele, zatim ćemo se osvrnuti na pojam transporta i reći da se njime vrši prevoz, pretovar, utovar, istovar i ĉuvanje materijala, polu-proizvoda i proizvoda u toku navedenih radnji. Za obavljenje ovih transportnih aktivnosti neophodna su nam transportna sredstva, transportne infrastrukture, oprema za manipulaciju i obuĉeni kadrovi. Posebno ćemo govoriti o meĊunarodnom transportu kao specijalizovanoj privrednoj djelatnosti koja se bavi organizacijom otpreme robe i drugim poslovima koji su s tim vezani. Zatim o faktorima koji utiĉu na odluke o meĊunarodnom transportu i poslovima meĊunarodnog transporta, kao i o osiguranju robe, gdje ćemo reći šta predstavlja osiguranje robe, zašto nam je potrebno, koje vrste osiguranja postoje, kako osigurati robu itd. Biće i par rijeĉi o dozvolama za meĊunarodni transport, kao aktu koji omogućava da vozilo jedne zemlje saobraća u drugoj zemlji, i zakonu o prevozu robe.

3


2. VRSTE SAOBRAĆAJA U zavisnosti od toga gdje se obavlja, saobraćaj dijelimo na: 1.

kopneni,

2.

vazdušni,

3.

vodeni.

Prema saobraćajnim sredstvima i saobraćajnom putu: - kopneni koji se dijeli na: 1.

drumski,

2.

ţeljezniĉki,

3. saobraćaj cijevovodima. - vodeni koji se dijeli na: 1.

pomorski

2. unutrašnju plovidbu (rjeĉni, kanalski i jezerski). - vazdušni koji se dijeli na: 1.

vazdušni u obiĉajenom smislu rijeĉi

2. kosmoski. - kopneno-vazdušni koji se dijeli na: 1.

PTT

2.

radio saobraćaj. Prema politiĉko-teritorijalnoj podjeli:

1.

meĊunarodni

2.

unutrašnji.

4


Slika br. 1: Vrste transporta (drumski, željeznički, vodeni i vazdušni saobraćaj) Izvor: http://www.milance.edu.rs/mod/lesson/view.php?id=393&pageid=741&startlastseen=no

5


3. POJAM TRANSPORTA Pod transportom u uţem smislu se podrazumjeva prevoz stvari sa jednog mjesta na drugo. Pod transportom u širem smislu se podrazumijevaju sve aktivnosti neophodne za obavljanje prevoza i drugih prevoznih radnji, ĉuvanje i obezbeĊenje stvari i dokumentacije tokom transportnog procesa. Kao specifiĉna djelatnost, transport povezuje ljude, preduzeća, grane, teritorije, gradove, drţave i trţišta. Njime se moţe uticati na nivo razvoja nekog trţišta, on neposredno utiĉe na stepen snabdjevenosti trţišta robama i na veću prisutnost ljudi na trţištu (bilo u ulozi prodavca ili kupca).Transport utiĉe i na cijenu proizvoda i usluga. [http://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat10953.pdf] Transport se moţe posmatrati kao: 1.

Ulazni transport,

2.

Unutrašnji transport,

3.

Izlazni transport.

Ulazni transport se odnosi na transport materijala proizvedenih unutar kompanije i transport materijala nabavljenih iz spoljašnjih izvora. Transport materijala proizvedenih unutar komapanije se obavlja unutrašnjim transportom, a transport materijala nabavljenih iz spoljašnjih izvora se obavlja spoljašnjim transportom. Transport poluproizvoda se uvijek obavlja unutrašnjim transportom: unutrašnje skladište-pogonizlazno skladište. Izlazni transport se odnosi na transport proizvoda, koji se moţe obaviti djelimiĉno unutrašnjim, a djelimiĉno spoljašnjim transportom.

3.1. FUNKCIJE I EFEKTI TRANSPORTA Transportom se obavlja prevoz, pretovar, utovar, istovar i ĉuvanje materijala, poluproizvoda i proizvoda u toku navedenih radnji. Veza transporta i skladištenja je direktna. Skladištenje je efikasnije ukoliko se: 1.

objedine isporuke,

2.

adekvatno koristi prostor u prevoznom sredstvu,

3. odaberu adekvatne rute. Objedinjavanjem isporuka smanjuje se potrebna koliĉina rada i vremena isporuke i veći broj proizvoda. Nema potrebe za ponavljanjem operacija isporuke. Transport oslobaĊa skladišni prostor od proizvoda koji se ĉuvaju do momenta potrošnje i podiţe frekvenciju zaliha. Koliko se efikasno proizvodi prevezu i saĉuvaju tokom prevoza, toliko zalihe bivaju blagovremeno popunjene. Privremeni transport dovodi do veće koliĉine materijala na zalihi koji „ĉeka“ na proizvodnju ili do veće koliĉine zaliha proizvoda na prodajnom mjestu. Ma koliko privremeno, nikada ne moţe da dovede do rasta troškova zaliha, koliko moţe nabavka, ĉije vrijeme ni koliĉina nisu optimalni.

6


Zakašnjeli transport i pored efikasno obavljene funkcije snabdjevanja moţe dovesti do zastoja u proizvodnji ili prodaji. Transport doprinosi zadovoljstvu potrošaĉa, ponudom pravih proizvoda na pravom mjestu, tj, mjestu na kojem potrošaĉ oĉekuje proizvod u traţenoj koliĉini i obećanim performansama.

3.2. USLOVI ZA OBAVLjANjE TRANSPORTA

Za obavljanje transportnih aktivnosti neophodno je postojanje: 1.

transportnih sredstava,

2.

transportne infrastrukture,

3.

opreme za manipulaciju u transportu,

4.

obuĉenih kadrova.

Transport dobija podršku od skladišne infrastrukture. Adekvatan skladišni prostor je opremljen skladišnom opremom i opremom za manipulaciju. Skladišta prate parking prostori za unutrašnja i spoljna transportna sredstva i prostorom namjenjenom higijensko zdravstvenoj brizi vozaĉa. Na njima se obavlja popravka, pregled i opskrba vozila gorivom i preventivna higijensko-zdravstvena zaštita nosioca/izvršioca transportnih aktivnosti. Oprema za manipulaciju moţe biti: 1.

ruĉna,

2.

mehanizovana,

3. automatska. Ruĉna oprema su obiĉno kolica na vuĉu ili guranje. Mehanizovanu opremu ĉine viljuškari, kranovi, kranovi-kašikari za rasutu robu i sl. Automatska oprema je specijalizovana u vidu integrisanih dizalica cijele prikolice sa teretom na sve tri strane. Obuĉeni kadrovi su potrebni u oblasti upravljanja, rukovoĊenja i izvršenja. Naroĉito se od vozaĉa oĉekuje da budu sposobni i spremni za rukovanje proizvodima i dokumentacijom u transportu.

7


4. MEĐUNARODNI TRANSPORT Poĉeci meĊunarodnog transporta vezani su za Veneciju i 13.vijek. Venecija je apsolutni gospodar glavnih saobraćajnih puteva na moru. Ona igra najvaţniju ulogu u trgovini sa susjednim zemljama. U trgovini sa alpskim i preko alpskim drţavama su redovno povjeravali opremu i dopremu robe posebnim posrednicima (vozari) koji su se brinuli za siguran prevoz. Posrednici ( vozari) organizuju otpremu/dopremu tuĊe robe za svoj raĉun (naplata vozarine i izdavanje prevoznih isprava). Krajem 18. vijeka trgovina sa udaljenim podruĉjima poprima široke razmjere. Trgovci se sve više obraćaju posebnim, specijalnim posrednicima – špediterima koji vrše odabir prevoznog puta, unajmljivanje prevoznog sredstva, daju struĉne savjete za prevoz robe. U 19. vijeku nastala je špedicija kakvu poznajemo i danas – pojava ţeljeznice i modernizacija drugih oblika prevoznih sredstava dovela je do jaĉanja meĊunarodne trgovine. MeĊunarodni transport predstavlja jednu od najznaĉajnijih logistiĉkih operacija i to zbog visokih troškova koje sa sobom nosi, a dijelom što zauzima prvo – transport sirovina za proizvodnju i poslednje mjesto – transport gotovog proizvoda do potrošaĉa u proizvodnom procesu.

Slika br. 2: Prva lokomotiva iz 19.vijeka Izvor: http://www.zeljeznice.net/forum/index.php?/topic/10038-australija-nz/

8


Slika br. 3: Niskopodni elektromotorni voz iz 21.vijeka Izvor: http://www.klix.ba/vijesti/bih/novi-voz-kupljen-prije-tri-godine-tek-danas-krenuo-za-mostar/120613027

Slika br. 4: Avion braće Wright iz 19. vijeka Izvor: http://www.enovine.net/zanimljivosti/05/05iv01zan/05iv0109zan/index.html

9


Slika br. 5: Ruski „SUPERJET 100“ iz 21. vijeka Izvor: http://serbian.ruvr.ru/2009/06/15/1064203/

Ukoliko bi došlo do zaustavljanja transporta to bi znaĉilo zaustavljanje proizvodnje, dakle obavljanje meĊunarodnog transporta je od izuzetnog znaĉaja za opstanak preduzeća na trţištu, dobro organizovanje i upravljanje procesom.

4.1. POJAM MEĐUNARODNOG TRANSPORTA MeĊunarodni transport je specijalizovana privredna djelatnost koja se bavi organizacijom otpreme robe i drugim poslovima koji su s tim vezani. MeĊunarodni transport organizuje se preko špedicije. Špediciju obavlja špediter – privrednik, pravna ili fiziĉka lica koja se iskljuĉivo bavi organizacijom otpreme robe svojih komintenata pomoću vozaĉa i drugim poslovima koji su s tim vezani, kako na domaćem tako i na meĊunarodnom planu. Poslovi meĊunarodne špedicije su poslovi otpreme robe iz vlastite u stranu zemlju (izvozna špedicija), poslovi dopreme robe iz stranih u vlastitu zemlju (uvozna špedicija) i poslovi prevoza robe izmeĊu stranih zemalja preko vlastite zemlje (transportna spedicija). MeĊunarodni špediter je privredni subjekt pravno ili fiziĉko lice koja iskljuĉivo i u obliku stalnog zanimanja zakljuĉuje u svoje ime i za tuĊi raĉun (kao komisionar), u tuĊe ime i za tuĊi raĉun (kao agent) i u svoje ime i za svoj raĉun ugovore potrebne pri organizovanju izvoza, uvoza i prevoza robe svojih nalogodavaca s pomoću vozara i obavlja druge propisane ili uobiĉajene specijalne poslove i radnje u vezi s otpremom, dopremom i prevozom robe. MeĊušpediter je špediter na kojeg je glavni špediter prenio djelimiĉno izvršenje špediterskog posla. A podšpediter je špediter na kojeg je glavni špediter prenio u cjelini izvršenjem špediterskog posla.

10


4.2. FAKTORI KOJI UTIĈU NA ODLUKE O MEĐUNARODNOM TRANSPORTU

Odluka o medjunarodnom transportu komapnije je pod uticajem: 1.

drţavne regulative ciljnog trţišta,

2.

raspoloţivosti posrednika-transportnih kompanija,

3.

razvijenost saobraćajne infrastrukture ciljnog trţišta,

4.

kvaliteta saobraćajne povezanosti ciljnog trţišta kompanije i trţišta sa koga se obavlja isporuka,

5.

iskustvo o radu sa transportnim aktivnostima najbliţih konkurenata na ciljnom trţištu,

6.

uslova i roka isporuke,

7.

sopstvenih mogućnosti kompanije i

8.

vrste proizvoda.

11


5. POSLOVI MEĐUNARODNOG TRANSPORTA 1.

Zakljuĉivanje ugovora o ukrcaju, iskrcaju i prekrcaju robe

2.

Zakljuĉivanje ugovora o transportnom osiguranju

3.

Zakljuĉivanje ugovora o uskladištenju robe

4.

Skladištenje robe

5.

Uspostavljanje i pribavljanje potrebnih isprava

6. 7.

Obavljane poslova u vezi sa carinjenjem robe Kontrola ispravnosti dokumenata i obraĉun vozarine, carine i drugih taksi i troskova te informisanje nalogodavca.

5.1. ZAKLjUĈIVANjE UGOVORA O UKRCAJU, ISKRCAJU I PREKRCAJU ROBE Pod ukrcajno – iskrcajno – prekrcajnim radnjama podrazumijeva se skup mjera i operacija koje stoje u vezi s prevozom tereta od otpremnog do odredišnog mjesta, a naroĉito s unosnim smještajem tereta u prevozna sredstva (ili kontejner), iznosom tereta iz prevoznih sredstava i prenosom tereta iz jednog prevoznog sredstva u druga. Svaka od tih radnja predstavlja dio ukupnog prevoznog procesa.Potrebno je izraĉunati raspon vremena koji je pod normalnim uslovima potreban za ukrcaj odnosno iskrcaj tereta. To vrijeme moţe biti propisano zakonom, ugovoreno ili odreĊeno od vozara. Prekoraĉenje tako utvrĊenog vremena predstavlja razlog zarazne vrste penala: prekostojnice, dangubnine ţeljeznice ili vagona, dangubnine kamiona i sl. Vrijeme u kojem treba izvršiti ukrcaj ili iskrcaj tereta kod prevoza morem naziva se stojnicama (engl. “lay days”), a raĉuna se na naĉin utvrĊen prevoznim ugovorom. Nakon isteka stojnica nastupaju prekostojnice (engl. “demurrage”), a mogu biti odreĊene ili neodreĊene.Ukrcajno – iskrcajno – prekrcajne radnje zauzimaju relativno najviše vremena u eksploataciji prevoznih sredstava. U savremenim uslovima meĊunarodne robne razmjene racionalizacija manipuliranja i transporta robe dobija sve veće znaĉenje u konkurentskoj borbi za osvajanje novih trţišta i ukljuĉenje u meĊunarodnu podjelu rada, pa su time i razumljivi napori koji se poduzimaju da se manipulacijsko – prijevozni troškovi što više snize. To znaĉi da se racionalizacijom manipuliranja i transporta robe ubrzava prevozni proces, a time se smanjuju prevozni troškovi i cijena robe. Trajanje i racionalizacija ukrcajno – iskrcajno – prekrcajnih radnji zavisi od brojnih ĉinitelja meĊu kojima su najvaţniji: vrsta, konstrukcija i nosivost prevoznog sredstva, vrsta i priroda robe, ukrcajno – iskrcajne taĉke, naĉin izvršenja dotiĉnih radnji, opremljenost terminala i prometnih ĉvorišta i skladišnih prostorija.

12


5.2. ZAKLjUĈIVANjE UGOVORA O TRANSPORTNOM OSIGURANjU Robu u transportu špediter osigurava samo na izriĉit nalog i protiv rizika koje je naveo komitent.U dispoziciji je potrebno navesti protiv kojih rizika treba robu osigurati. Ako je dat opšti nalog za osiguranje, onda on vrijedi do opoziva te je špediter duţan osigurati sve pošiljke odnosno nalogodavca tj. izdati generalnu policu osiguranja. U drugim sluĉajevima osiguravaju se samo one pošiljke koje su izriĉito navedene u dispoziciji. Ako u nalogu za osiguranje nisu navedeni rizici protiv kojih robu treba osigurati,špediter je duţan osigurati pošiljku samo protiv uobiĉajenih transportnih rizika. Špediteri s osiguravateljem imaju posebne, vrlo pogodne ugovore za osiguranje robe u transportu. U ponudi za osiguranje robe ĉije prazne obrasce osiguravatelj daje na raspolaganje špediteru unose se podaci o osiguraniku, podaci o pošiljci, podaci o instradiciji, podaci o vrijednosti robe i rizici i ostali uslovi osiguranja. Kod kopnenih grana prevoza unosi se klauzula temeljni rizici prevoza (AAR), kod pomorskog (TLO, FPA, WA ili AAR). Ukoliko se roba ţeli osigurati od ratnih ili politiĉkih rizika unosi se kartica WAR ili SR&CC. Ove kartice nazivaju se institutske klauzule koje utvrĊuju tzv. osiguravateljski instituti u Londonu. U pomorskom je saobraćaju najĉešće upotrebljavana Lloyd's SG polica koja se koristi u nepromijenjenom obliku od 1892. godine.Roba se osigurava upisom u posebnu “knjigu pokrića” koju vode špediteri, pa je ovaj naĉin osiguranja preko špeditera praktiĉan i jeftin.Roba se najĉešće osigurava protiv tzv. uobiĉajenih rizika, a tu spadaju:rizik oštećenja pošiljke prilikom tvorniĉkog tovarenja oštećenje uslijed djelovanja prirodnih nepogoda protiv kraĊe i gubitka pošiljke.

5.3. ZAKLjUĈIVANjE UGOVORA O USKLADIŠTENjU ROBE Skladištenje robe ne predstavlja osnovnu djelatnost meĊunarodnog špeditera ali je funkcionalno povezano s ukupnim procesom organizacije otpreme i dopreme robe.Špediter obavlja uskladištenje robe posebno u dva sluĉaja, i to:ako se priljev robe u luku ne moţe sinhronizirati s dolaskom broda ako je robu prije daljnje otpreme potrebno sortirati, pakirati, prepakirati, miješati ili podvrgnuti drugim manipulacijama.Špediter moţe robu uskladištiti u svom skladištu ili u skladištu treće osobe. Ako skladišti kod treće osobe špediter je duţan robu prvenstveno predati javnim skladištima,špediter tada odgovara samo za izbor skladišta. Ako se za vrijeme skladištenja robe uoĉe nedostaci ili oštećenja ambalaţa, špediter je duţan preuzet potrebne mjere za otklanjanje nedostataka na trošak i raĉun nalogodavca. Nalogodavac moţe uskladištenu robu prepakirati, vaditi uzorke i raspolagati sa skladištenom robom. Ako nalogodavac svoje pravo raspolaganja prenese na drugoga, duţan je o tome bez odgode obavjestit špeditera. Robu opasnu i neprikladnu za uskladištenje, špediter moţe odbiti na uskladištenje. Od uskladištenja su iskljuĉene odnosno pod posebnim uslovima se uskladištava sljedeća roba: eksploziv, samozapaljivi i lako zapaljivi predmeti; roba koja širi neugodan zadah; roba koja moţe štetno uticati na drugu uskladištenu robu; lako pokvarljiva roba, roba podloţna brzoj propasti i truljenju; radio–aktivne materije; volumiozna i druga opasna roba. U vezi sa zakljuĉivanjem ugovora o skladištenju i samom skladištenju robe potrebno je obratiti posebnu paţnju na: 1.

obavezu špeditera da zakljuĉuje ugovore o uskladištenju robe,

2.

izbor skladišta,

3.

odgovornost za usklaĊenu robu,

4.

pristup uskladištenoj robi i raspolaganje njome.

13


6. OSIGURANjE ROBE U TRANSPORTU 1.

Šta je osiguranje robe ?

2.

Zašto Vam je potrebno osiguranje robe ?

3.

Koji rizici postoje koje moţemo osigurati ?

4.

Koje vrste osiguranja robe postoje ?

5.

Kako osigurati robu ?

6.

Koliko osguranje robe moţe da košta?

7.

Šta uĉiniti u sluĉaju nastanka štete?

6.1. ŠTA JE OSIGURANjE ROBE? Osiguranje robe pokriva fiziĉko oĉtećenje ili gubitak vaše robe dok je u transportu zemljom, vodom ili vazduhom i obezbeĊuje znaĉajne mogućnosti i troškovne prednosti ukoliko se osiguranjem upravlja na dobar naĉin. Osiguranje robe u meĊunarodnom transportu predstavlja osiguranje kod kojeg se polazno i/ili odredišno mesto ne nalaze na teritoriji zemlje izvoza, bez obzira o kom se prevoznom sredstvu radi. Za osiguranje robe u meĊunarodnom prevozu koristi se ugovor o meĊunarodnoj kupovini i prodaji robe. Roba u prevozu osigurana je od opasnosti gubitka, uništenja ili oštećenja usled nepredviĊenih, eksternih faktora rizika. Roba je, bez obzira na prevozno sredstvo, relaciju prevoza ili njenu vrstu, tokom puta do odredišta izloţena ĉitavom nizu najrazliĉitijih rizika koji mogu prouzrokovati njeno oštećenje (umanjenje vrednosti), a u najgorem sluĉaju, i potpuni gubitak. Osiguranje robe u transportu je imovinsko osiguranje robe koja se prevozi, robe u skladištu koja ĉeka dalju otpremu i prevoznih sredstava u koja ne spadaju kopnena sredstva prevoza. Najĉešći korisnici osiguranja robe su sami vlasnici, jer se pored osiguranja robe koja se prevozi osiguravaju i trajna i obrtna sredstva. Osiguranje pokriva sve štete nastale usled fiziĉkog gubitka i oštećenja robe u meĊunarodnom ili domaćem transportu. Osiguranje robe u domaćem transportu predstavlja osiguranje koje vaţi samo u sluĉaju kada se polazno i odredišno mesto nalaze u okviru granica jedne zemlje. Predmet osiguranja u domaćem prevozu je sva roba koja se prenosi ili prevozi na teret osiguranika sa bilo kojim prevoznim sredstvom. Roba se osigurava od svih transportnih rizika, plus dopunska premija za osiguranje od specifiĉnih rizika (lom, iscurenje, kvar i sl.).

6.2. ZAŠTO VAM JE POTREBNO OSIGURANjE ROBE? Kada priĉamo o izvozu jedan deo pošiljalaca pogotovo kada su u pitanju udaljene relacije (prekookeanski transport), prodaje robu na paritetu CIF (cost, insurance and freight) što im omogućava da obezbede robu u transportu. Kako je trošak osiguranja po paritetu CIF uraĉunat u cenu proizvoda a koji plaća primalac robe, koji je takoĊe i korisnik usluga osiguranja, ovaj trošak

14


za izvoznika praktiĉno ne postoji. Mnogi kupci vide osiguranje robe kao esencijalnu uslugu koju pruţa izvoznik jer ukoliko izvoznik ne obezbedi osiguranje moţe dugoroĉno izgubiti posao Sa druge strane postoji situacija u kojoj izvoznik omogućava kupcima da sami organizuju osiguranje robe. Ovo je moguće ukoliko se radi o EXW, FOB ili CFR paritetu. U situacijama kada je kupac duţan da obezbedi osiguranje, prodavac mora da dobije potvrdu da je roba osigurana pre nego što se ona fiziĉki izveze. MeĊutim, ono što se ĉesto previdi jeste situacija u kojoj je izvoznik oslonjen na organizaciju osiguranja od strane kupca za robu koja nije plaćena. Ukoliko roba stigne na odredište oštećena ili kupĉevo osiguranje ne pokriva gubitak robe, izvoznik lako moţe ostati bez novaca za samu robu. TakoĊe ukoliko su roba ili propratni dokumenti odbijeni na destinaciji, rizik osiguranja se ĉesto prenosi na izovznika koji meĊutim nije robu pokrio nikakvim osiguranjem. Najbolje je da traţite kopiju dokumenta o osiguranju kako bi se potvrdilo da je obezbeĊeno pokriće od rizika transporta robe. Roba je obiĉno osigurana do luke ili aerodroma u kojima se vrši istovar. Ĉesto se osiguranje robe moţe produţiti „od skladišta do skladišta“, tj. „od vrata do vrata.“ Roba treba da bude osigurana najmanje na puni iznos fakture. Tako će osiguranik, u sluĉaju gubitka ili oštećenja pošiljke, biti u istoj finansijskoj poziciji kao kada bi posao bio uspešno okonĉan. Osiguranje robe moţe da pokriva razne rizike kao što su tonjenje ili potonuće, oluje, poţare ili eksplozije,štete prouzrokovane vodom, piraterija, sudari, havarijske štete, nezakonite radnje vozaĉa, kapetana ,posade, kraĊa ili sitna kraĊa, štete ili lomljenje usled nepravilnog rukovanja, kao i gubitak tovara. Stepen pokrića osiguranja zavisi od rizika koji su pokriveni polisom, ali i od rizika poput robe koja se otprema, odredišta i standardne prakse za odreĊene vrste trgovine. Još jedna vaţna stvar jeste upravo tip pokrića osiguranja koje je obezbeĊeno - da li je obuhvaćeno osiguranje od svih rizika ili samo odreĊenih. Da li osiguranje pokriva kompletnu rutu transporta ili samo deo rute ? Bez ovih informacija, uvoznici ĉesto ne primete da plaćaju znatno više za osiguranje koje ne podmiruje vaše potrebe i mogu vas ostaviti bez pokrića.

6.3. KOJI RIZICI POSTOJE KOJE MOŢEMO OSIGURATI? Rizici se obiĉno dijele na: 1.

osnovne - pokriveni polisom uz redovnu premiju kao, na primer, saobraćajne nezgode, elementarne nepogode, provala, kraĊa i rizik morskog transporta.

2.

dopunske - pokriveni polisom samo u sluĉaju kada je to posebno ugovoreno i uz dopunsku premiju kao, na primer, manipulativni rizici, manjak i kvar iz bilo kog razloga;

3.

specijalne - ratna dejstva, rizik štrajka i mane robe koja se prevozi.

Osiguranik ima obavezu da prijavi sve informacije od znaĉaja za ocenu rizika, kako bi osiguravajuće telo moglo da oceni tip ugovora koji treba zakljuĉiti. Nakon definisanja ugovora, osiguranik plaća premiju kao cenu osiguranja. Iznos premije osiguranja zavisi od visine procenjenog rizika, verovatnoće nastupanja i vrednosti osiguranja.

15


6.4. KOJE VRSTE OSIGURANjA ROBE POSTOJE? Otvorena polisa - Ovo je najuobiĉajni oblik osiguranja robe pri ĉemu polisa pokriva više pošiljki. Polisa moţe biti na taĉnu vrednost koja se obnavlja nakon što se potroši osigurana suma ili na trajnu otvorenu polisu koja se pravi na odreĊeni period bez obzira na koliĉinu pošiljki. Specifična polisa - Iako nije najĉešći oblik osiguranja, na ne razvijenim trţištima veoma ĉesto ćete biti u situaciji da osiguravate pojedinaĉne pošiljke u transprotu. Ovo je pak najĉešći oblik osiguranja za mala i srednja preduzeća koja nemaju trajnu polisu osiguranja na odreĊeni period. Osiguranje kontigenta - Kao izvoznik ĉesto ćete biti u situaciji da prodajete robu pod uslovima gde je vaš kupac odgovoran za osiguranje robe, na primer paritet FOB ili CFR. U ovim sluĉajevima izloţeni ste riziku oštećenja robe u tranzitu koju klijent neće hteti da plati ukoliko sam kupac nije osigurao robu. Ukoliko se to desi i kupac pokušava da izbegne odgovornost, moţete traţiti obeštećenje sudskim putem. MeĊutim ovo se ĉesto pokaţe kao veoma skupo i ĉesto potpuno uzaludno.

6.5. KAKO OSIGURATI ROBU? Vašu robu moţete osigurati uvek i u svakoj situaciji. Ukoliko ţelite da se obezbedite i osigurate slbodno traţite od agenta koji vam organizuje transport da Vam ponudi i osiguranje robe. Ukoliko agent nije u mogućnosti da osigura robu u transportu uvek se moţete sami obratiti osguravajućim društvima odnosno njihovim agentima kako biste obezbedili adekvatno osiguranje robe.

6.6. KOLIKO OSIGURANjE ROBE MOŢE DA KOŠTA? Kao i sve druge usluge osiguranja i osiguranje robe morate platiti kroz premiju osiguranja. Premija se obiĉno obraĉunava u zavisnosti od vrednosti robe, vrste robe kao i relacije i transportnih sredstava koja se koriste kao i drugih specifiĉnih rizika. Same premije nisu iste za sve tipove transporta tako se uvek raspitajte i traţite ponudu za osiguranje robe.

6.7. ŠTA UĈINITI U SLUĈAJU NASTANKA ŠTETE? Neophodno je da Vi na odgovarajući naĉin utvrdite prirodu, obim i uzrok štete kao i okolnosti pod kojima se šteta dogodila. Konstatacija šteta na robi zavisi od prevoznog sredstva i vrste štete. Kod prevoza pomorskim brodovima štetu obiĉno konstatuje havarijski komesar. Kod ostalih vrsta prevoza primalac robe i vozar. Obaveza osiguravaĉa je da daje nadoknadu za nastalu štetu po uslovima Ugovora o osiguranju.

16


Kategorije šteta: 1.

potpuni gubitak osiguranog predmeta (stvarni i izvedeni),

2.

djelimiĉni gubitak i oštećenje osiguranog predmeta,

3.

troškovi spašavanja i troškovi neposredno prouzrokovani nastupanjem osiguranog sluĉaja,

4.

troškovi konstatacije i likvidacije štete

17


7. MEĐUNARODNI TRANSPORT MeĊunarodni prevoz je svaki prevoz koji obuhvata prelaţenje najmanje jedne drţavne granice. Obavljanje medjunarodnog prevoza je regulisano relativno velikim brojem multilatarnih (potpisuje veći broj drţava) i biletarnih (potpisuje dvije drţave) medjunardnih ugovora. Biletarni ugvori. Bivša Jugoslavija je imala izgraĊen sistem bilatarnih ugovora sa velikim brojem drţava koji su prikrivali veliki prostor. Tipiĉne klauzule u biletarnim ugovorima, odnosno zajedniĉke odredbe u ovim ugovorima prema principu ECE UN su: • zabrana kabotaţe (obavljanje transportnih usluga inostranih prevoznika u drugoj zemlji), •

zabrana prevoza za treće zemlje,

•

prevoz uslovljen dozvolama (ima više vrsta za prevoz robe i dozvola za prevoz putnika).

7.1. DOZVOLE ZA MEĐUNARPDNI TRANSPORT MeĊunarodni komercijalni saobraćaj uslovljen je sistemom dozvola. Dozvola je akt koji omogućava da vozilo jedne zemlje saobraća u drugoj zemlji (dokument kojim se odobrava korišćenje vozila na teritoriji zemlje izdavanja). Kontigent dozvola je ukupan broj dozvola kojim je oznaĉen maksimalan broj vozila jedne zemlje koji u toku jednog perioda (kalendarska godina) mogu saobraćati u drugoj zemlji (njenoj teritoriji).

Slika br. 6: Dozvole za međunarodni transport

18


7.2.VRSTE DOZVOLA ZA ROBU Multilatarne dozvole, su one isprave koje omogućavaju prevozniku koji ih posjeduje da sa svojim vozilom obavlja prevoz, odnosno pristup i kretanje po putevima svih drţava (većeg broja) ĉiji su organi prihvatili multiletarni ugovor kojim su te dozvole uvedene. U Evropi postoje dvije vrste ovakvih dozvola i to: Multiletarne dozvole CEMT-a, ĉije je sjedište u Parizu, ima 19 evropskih zemalja ĉlanica i pridruţne ĉlanice: SAD, Kanada, Japan i Australija. U okviru CEMT-a postignut je dogovor da svaka zemlja ima odreĊen broj dozvola ove vrste. Bivša Jugoslavija je bila ĉlanica CEMT-a i krajem osamdestih godina ukupan kontigent ovih dozvola iznosio je 661 dozvola. Multiletarne dozvole EU (Evropske unije), posjeduju i koriste samo za zemlje ĉlanice EU.

Slika br. 7: Multilateralna dozvola CEMT http://teretna-vozila.com/smf/zakonodavstvo-zakoni-propisi/cemt/60/

19


Slika br. 8: Potvrda o kretanju robe http://www.komorars.ba/pkrs/projekat/5/evropska_unija/vijest/1310/

Biletarne dozvole , izdaju se na osnovu biletarnih sporazuma zakljuĉenih izmeĊu dvije zainteresovane zemlje. Ovim sporazumom regulišu se, izmeĊu ostalog i kontigenti (broj i vrsta) ovih dozvola. Kontingeniranje dozvola obiĉno se vrši svake godine protokolom koji se sastavlja mješovite komisije formirane na osnovu sporazuma. Biletarneih dozvola za robu ima više vrsta:  pograniĉne dozvole, za pograniĉne prevoze izmeĊu susjednih zemalja i to 25 km od granice ako sporazumom nije utvrĊeno drugaĉije, 

biletarne dozvole, omogućuju prevoz imeĊu bilo kog podruĉja dvije zainteresovane zemlje. Ova dozvola moţe da zamjeni i pograniĉnu dozvolu.



tranzitne dozvole, omogućavaju tranzit kroz zemlju koja ju je i dala bez kabotaţe,



dozvola za treće zemlje, omogućava prevozniku iz jedne zemlje da vrši utovar u drugoj zemlji i radi prevoz za treću zemlju,



dozvole za luke.

20


7.3. MEĐUNARODNI PREVOZ BEZ DOZVOLE U meĊunarodnom saobraćaju ne traţe dozvole za: • Putniĉke automobile do 8 sjedišta, •

Prevoz stvari sa vazduhoplovnog pristaništa u sluĉaju nezgode ili prinudnog sletanja vazduhoplova,

•

Poštanske prevoze,

•

Prevoz oštećenih motornih vozila,

•

Prevoz smeća i neĉistoća,

•

Prevoz posmrtnih ostataka,

•

Vozila tehniĉke pomoći za popravku vozila u kvaru,

•

Ulazak praznih vozila radi zamjene vozila u kvaru i preuzimanje stvari iz vozila u kvaru...i dr.

Slika br. 9:Prevoz smeća i nečistoća

http://www.ekapija.com/website/sr/page/250876/Pretovarne-stanice-za-odlaganje-sme %C4%87a-re%C5%A1enje-firmi-Gommi%C5%A1-i-Nencki

21


Slika br. 10:Putnički automobil do 8 sjedišta http://www.forum.hr/archive/index.php/t-681452.html

Slika br. 11:Poštanski prevoz http://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Hrvatska-posta-vozilo.jpg

7.4 TAKSE ZA PUTEVE U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU Taksu – naknadu za puteve po pravilu plaćaju samo komercijalna vozila (kamioni i autobusi). Ako je strani prevoznik iz drţave u kojoj naši prevoznici za upotrebu puta plaćaju veću taksu od one koja je kod nas propisana, onda i taj prevoznik kod nas plaća taj veći iznos, odnosno onoliko koliko naši prevoznici plaćaju u njegovoj zemlji. Bilatarnim sporazumom izmeĊu dvije zainteresovane drţave moţe se predvidjeti da se neke prevoze ili za dio nekog kontigenta dozvola, uzajamno po principu preciprociteta, ova taksa ne plaća. Najĉešće su ove takse osloboĊeni pograniĉni, djelimiĉno i bilatarni prevozi, a po pravilu se tranzitni prevozi ne oslobaĊaju. Ovu taksu naplaćuju carinski organi za sebe zadrţavaju proviziju (oko 3 %), a ostalo bi trebalo da bude namjenjeno za puteve jer je po osnovu njihovog habanja taj prihod i naplaćen.

22


8. PREVOZNE ISPRAVE U MEĐUNARODNOM PREVOZU Za obavljanje meĊunarodnog prevoza potrebne su sledece isprave:  Koncesija-dozvola –odobrenje za rad, (linijski prevoz), 

Dozvola za vanlinijski prevoz putnika,



Dozvola za prevoz stvari,



Tovarni list – kada se vrši prevoz za drugo lice,



Drugi dokument za prevoz za sopstvene potrebe,



Isprava za vozilo,



Isprava za vozaĉa: pasoš, vozaĉka dozvola, viza po potrebi,



Polisa osiguranja: za treća lica – vozilo, za putnike.



Za prevoz nekih stvari na osnovu ugovora ili meĊunarodnog ugovora robu treba da prate isprave i uvjerenja kao sto su:



Uvjerenje o porijeklu robe,



Potvrde koje se odnose na sanitetske, fitopatološke, veterinarske i dr.preglede,



Isprava da je roba iz carinske zone,



Uvijerenje o višoj sili- izdaje se SO na ĉijem podrĉju se desila,



Uvjerenjenje da je roba iz treće zemlje-izdaje nadleţan organ te zemlje,



Uvjerenje o robi koja se uvozi radi izvoza.

Međunarodni tovarni list, izdaje se prema Konvenciji o ugovoru za meĊunarodni prevoz robe drumom CMR. To je dokumet za prevoz stvari koji se izdaje kad bilo koja strana traţi njegovo izdavanje, uz izjavu da se prevoz vrši po konvencijom i spisak dokumenata predatih prevozniku.

23


Slika br. 12:Međunarodni tovarni list http://trisan.hr/index.php?main_page=popup_image&pID=340

Putni list, je dokument za meĊunarodni prevoz putnika. On je formata 29,7 x 21cm, popunjava se u dva primjerka, prvi primjerak za vozilo, drugi za knjigu evidncije putnih listova.  Sadrzaj putnog lista: 

podaci o vozilu (regostarski broj, broj sjedišta),



Podaci o prevozniku (firma, naziv, adresa)



upis u sudski registar za meĊunarodni prevoz,



oznaka i broj rešenja o upisu,



Ime i prezime vozaĉa,



Vrsta prevoza,



kruţna voţnja,



Prevoz u odlasku-prazan u povratku-drţava i mjesto iskrcavanja,

24




naizmjeniĉna voţnja,



druga vrsta vanlinijskog prevoza.



plan putovanja (datum, dnevna etapa, km, graniĉni prelazi),



spisak putnika (koji moţe da bude dat u prilogu),



datum satavljanja spiska,



naknade izmjene,



ovjera kontrolnih organa.

Slika br. 13:Putni list http://www.mppi.hr/UserDocsImages/nn-138-05-Pravilnik-putnilist.htm

Osobe koje učestvuju u transportu U transportu robe po pravilu uĉestvuju :  pošIljalac, 

prevoznik,



primalac.

Ove osbe su obaveznu uĉesnici u prevozu robe, s tim što ponekad pošiljalac i primalac mogu da budu jedno fiziĉko lice. Kod nekih prevoza mogu se pojaviti još i :

25




špediter,



skladištar.

Pošiljalac, je fiziĉko ili pravno lice koje, na osnovu ugovora, preda ili preduzme ono sto je potrebno da se roba preda na prevoz. Pošiljalac i primalac mogu biti ista osoba. Prevoznik, vozar ili transporter je fiziĉko ili pravno lice koje, n aosnovu ugovora o prevozu, treba da izvrši prevoz ĉiji je: vlasnik, korisnik ili zakupac. Primalac, je viziĉko ili pravno lice koje je ovlašćeno da u mjestu opredjeljenja primi stvari predate na prevoz. Primalac moţe biti svaka osoba koju odredi pošiljalac. Robu moţe preuzeti: primalas liĉno, njegovo osoblje ili njegov zastupnik. Špediter, je fiziĉko ili pravno lice koje se bavi organizacijom otpremanja ili dopremanja robe. Špediter je organizator prevoza, on vodi raĉuna o pakovanju, sklapa ugovor o prevozu, pribavlja ostale prevozne isprave i obavlja ostale preuzete poslove. Javno skladište je organizacija koja smješta i ĉuva robu, a moţe obavljati i druge poslove u vezi sa skladištenjem (utovar, istovar, otprema, manipulacija robe...i dr.)

Slika br. 14:Pošiljalac http://backend.ekapija.ba/Uploads/Article/Images/dhl_11311.jpg

Slika br. 15:Primalac http://www.personalmag.rs/wp-content/uploads/2013/09/posta.jpg

26


9. MEĐUNARODNI PREVOZOM

TRANSPORT

ROBE

DRUMSKIM

Drumski transport je elastiĉan i prilagodljiv zahtjevima prevoza. Moţe prihvatiti svaku koliĉinu robe. Vrijeme polaska vozila se podešava prema potrebama prevoza, tereta ili putnika. Pravci kretanja mogu zadovoljiti potrebe više neko bilo koje prevozno sredstvo. Savremeni drumski transport obavlja se automobilima (teretni automobili sa prikolicom i bez prikolice, tegljaĉi, šleperi, specijalni automobili i prikljuĉna vozila). Odlika drumskog saobraćaja je što omogućuje jednostavniju organizaciju prevoza. Moguće je svako pojedinaĉno vozilo organizovati nezavisno od drugog. Bez obzira na jednostavnu organizaciju prevoza drumski saobraćaj ima sloţenu organizaciju saobraćaja. Nezavisnost voznih jedinica istiĉe daje bezbjednost saobraćaja na putevima manji nego kod bilo koje vrste saobraćaja. Na to utiĉe veliki broj vozila razliĉitih mogućnosti, starosti, ţelja, potreba, kojima upravlja isto toliko osoba koje istovremeno donese odluke stoje razlog nesporazuma i saobraćajnih nesreća. Pod motornim drumskim saobraćajem podrazumjeva se prevoz putnika i robe automobilima, autobusima, kamionima i specijalnim motornim vozilima kao što u šleperi,kamioni hladnjaĉe, vuĉni vozovi, autocisterne itd. Još uvek ni jedan vid transporta po raznolikosti sredstava nije ugrozio drumskitransport. Ima prednosti u odnosu na ostale vidove transporta, naroĉto kod nekih vrsta roba. Drumskim transportom se moţe obavljati prenos roba i proizvoda“od vrata dovrata”. Ne gube se vreme i sredstva na pretovar, prepakivanje. Naroĉto je pogodan za skupocene teretena kraćim relacijama (novac, zlato, dragocenosti, umetniĉka dela itd.). Moţe se obavljati i za sopstveni i za tuĊi raĉun. U meĊunarodnom drumskom saobraćaju ĉesto se koristi oznaka TIR – znaĉi da je teret propisno zapakovan i da odgovara dokumentu (tovarnom listu) pa ga ne treba posebno pregledati kroz tranzitne zemlje. Transport se ugovara se transportnim ugovorom. Vozaĉ mora uz sebe imati tovarni list (saĉinjen na osnovu ugovora). Bitni elementi tovarnog lista:  mesto izdavanja, 

datum,



adresa pošiljaoca,



adresa primaoca,



mesto utovara i mesto istovara robe,



podaci o prevozniku,



opis i koliĉina robe,



bruto teţina,



dokumenta koja potvrnuju da prevoz odgovara odredbama menunarodne konvencije

27


Slika br. 16:Prevoz automobila http://www.autofonija.com/tag/uvoz-automobila/

Slika be. 17:Prevoz naftnih derivate http://www.netauto.rs/images/stories/1_Vesti/2012/

Slika br. 17:Prevoz živih životinja http://www.prijatelji-zivotinja.hr/index.hr.php?id=1383

28


10. MEĐUNARODNI PREVOZ ROBE ŽELJEZNICOM U ugovoru o prevozu robe ţeljeznicom se ţeljeznica kao jedna ugovorna strana obavezuje da prevezerobu koja je predala druga strana iz otpremnne u uputnu stanicu i da je preda odreĊenom licu,dok se pošiljalac obavezuje da će za to platiti vozarinu.Ovo je realan ugovor i do njega dolazi predajom robe od strane pošiljaoca ţeleznici. Prijemstvari se potvrĊuje stavljanjem ţiga i datuma otpremne stanice na tovarni list.Po pravili, ugovori o prevozu robe ţeleznicom spadaju u red ugovora po pristupu, adhezionihugovora, sa unapred utvrĊenim uslovima.

Slika br. 18:Međunarodni prevoz željeznicom http://img710.imageshack.us/img710/9779/1005204.jpg

29


11. MEĐUNARODNI TRANSPORT ROBE VODNIM SAOBRAĆAJEM Vodni saobraćaj moţe se podeliti na pomorski saobraćaj i saobraćaj na unutrašnjim vodnim putevima. Saobraćaj na unutrašnjim vodnim putevima obuhvata prevoz putnika, njihovog prtljaga i robe na plovnim rekama, kanalima i jezerima. Istorijski posmatrano, na prvim ljudskim naseobinama pojavila su se i prva primitivna plovna sredstva. Kada je shvatio da drvo pliva u vodi, ĉovek ga je poĉeo koristit na razne naĉine, najpre izdubljivanjem samih debala i pravljenjem ĉamaca, zatim povezivanjem više debala u splavove, a kasnije i za brodove. Za upravljanje ovim sredstvima najpre su korišćena vesla, potom jedra, a vremenom na boĉnim stranam ugraĊuju se toĉkovi sa lopaticam. Umesto lopatica ubaĉen je propeler. Poĉetkom prošlog veka klipnu parnu mašinu zamenila je parna turbine sa nafnim pogonom, ĉime je povećana snaga vuĉe i smanjena masa (pogonskog postrojenja i goriva) a povećana korisna nosivost, brzina i ekonomiĉnost broda. U novije vreme koristi se i atomski pogon,meĊutim njega prvenstveno koriste velike pomorske sile za izgradnju ratnih brodova i podmornica. Za plovidbu reĉnih brodova koriste se tokovi plovnih reka i kanala. Pored plovnih puteva, infrastrukturu saobraćaja na unutrašnjim plovnim putevima saĉinjavaju: plovni objekti (sa ili bez sopstvenog pogona) , pristaništa, marine i pristani. Reĉni saobraćaj ima veoma znaćajnu ulogu u unutrašnjem prometu mnogih zemalja.Njegovo mesto u saobraćajnom sistemu pojedinih zemalja je zavisno od prirodnog i geografskog poloţaja reka, njihove veliĉine i sposobnosti za plovidbu. U mnogim zemljama prirodni putevi su dopunjeni veštaĉkim plovnim kanalima, koji za cilj imaju da upotpune saobraćajni sistem unutrašnje plovidbe. Ne samo što se kanalima povećava plovna mreţa u jednoj zemlji,već se ĉesto dešava da pojedine reke tek kada se veţu kanalima dobijaju na svom znaĉaju mreţa kanala unutrašnje plovidbe, koja je naroĉito razvijena u Nemaĉkoj (Centralni kanal), Francuskoj(Rona-Rajna), Rusija(Volga-Moskva). Iako reĉni saobraćaj spada u najstarije saobraćajne grane,on još uvek ima veliki znaĉaj za prevoz masovne jeftine robe,koja ne moţe da podnese visoke transportne troškove(npr.nafta,ruda,drvo ,ugalj).Ucešće reĉnog saobraćaja u ukupnom prevozu robe u Evropi iznosi 8%,mada se u nekim zemljama taj udeo znaĉajno povećava.

Slika br. 19:Prevoz kontejnera morskim transportom http://www.taringa.net/posts/info/7029574/El-Triangulo-de-las-Bermudas.html

30


Slika br. 20:Prevoz kontejnera riječnim http://i1286.photobucket.com/albums/a606/Dina1102/4Containerschiff_Amistade-Nyks_zps7dd80867.jpg

12. MEĐUNARODNI TRANSPORT ROBE VAZDUŠNIM SAOBRAĆAJEM Obuhvata:  prevoz tereta vazdušnim putem na redovnim linijama, s utvrĊenim redom letenja  vanredni prevoz tereta vazdušnim putem  iznajmljivanje vazduhoplovne opreme s posadom u svrhe prevoza tereta

Slika br. 21: Međunarodni transport robe vazdusnim saobraaćajem https://nedimmakarevicdiplomacy.files.wordpress.com/2014/05/utovar-pomoci-u-avion.jpg

31


13. ZAKON O PREVOZU ROBE Član 42 MeĊunarodni javni prevoz stvari obavlja se u skladu s meĊunarodnim ugovorom kao bilateralni ili tranzitni prevoz stvari, ili prevoz stvari za treću zemlju iz treće zemlje. Strani prevoznik ĉije je sjedište na teritoriji zemlje s kojom je zakljuĉen ugovor o meĊunarodnom drumskom prevozu stvari moţe da obavlja meĊunarodni javni prevoz stvari na teritoriji SRJ na osnovu dozvole za meĊunarodni javni prevoz stvari, koju izdaje savezni organ nadleţan za poslove saobraćaja. Dozvola za meĊunarodni javni prevoz stvari izdaje se za jednu voţnju, koja obuhvata odlazak i povratak.

Član 43 Ako strani prevoznik iz ĉlana 42. stav 2. ovog zakona ne poseduje dozvolu za meĊunarodni javni prevoz stvari, savezni organ nadleţan za poslove saobraćaja moţe doneti odluku da mu carinski organi na graniĉnom prelazu izdaju posebnu dozvolu za bilateralni ili tranzitni prevoz, imajući u vidu broj razmenjenih dozvola, broj iskorišćenih dozvola, mogućnosti domaćih prevoznika i potrebe privrede. Zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog ĉlana mora se podneti najmanje pet dana pre dolaska teretnog vozila na graniĉni prelaz.

Član 44 Ministarstvo nadleţno za poslove saobraćaja utvrĊuje i razmenjuje potreban broj i rok vaţenja pojedinaĉnih i vremenskih dozvola za narednu godinu sa organima nadleţnim za poslove saobraćaja drugih drţava na osnovu meĊunarodnih bilateralnih ugovora, odnosno preuzima odreĊen broj CEMT dozvola na osnovu meĊunarodnih multilateralnih ugovora (u daljem tekstu: godišnji kontigenti dozvola). Godišnji kontigenti dozvola raspodeljuju se prevoznicima na osnovu godišnjeg plana raspodele dozvola koji se utvrĊuje jednom godišnje shodno propisanim kriterijumima. Godišnji plan raspodijele dozvola utvrĊuje, na osnovu iskazanih potreba prevoznika, ministarstvo nadleţno za poslove saobraćaja. Kriterijume iz stava 2. ovog ĉlana, kao i naĉin raspodele stranih dozvola za meĊunarodni javni prevoz stvari domaćim prevoznicima propisuje Vlada uredbom. Ministarstvo nadleţno za poslove saobraćaja preuzima i dodeljuje pojedinaĉne dozvole koje su steĉene na osnovu obavljenog kombinovanog prevoza domaćih prevoznika u drugim drţavama.

Član 45 Ministarstvo nadleţno za poslove saobraćaja, na osnovu zahtjeva domaćeg prevoznika, donosi rešenje o dodjeli stranih dozvola za meĊunarodni javni prevoz stvari domaćem prevozniku u skladu sa godišnjim planom raspodele dozvola ili donosi rešenje o odbijanju zahteva prevoznika. Rešenje o dodjeli stranih dozvola za meĊunarodni javni prevoz stvari domaćem prevozniku i rešenje o odbijanju zahteva prevoznika je konaĉno.

Član 46 Ako prikljuĉna vozila, u skupu vozila koji ĉine strano vuĉno vozilo i prikljuĉna vozila, imaju registarske oznake razliĉitih zemalja, meĊunarodni javni prevoz stvari obavlja se na osnovu dozvole za meĊunarodni javni prevoz stvari izdate za vuĉno vozilo.

Član 47 Ako je strani prevoznik iz zemlje s kojom nije zakljuĉen ugovor o meĊunarodnom javnom prevozu stvari ili iz zemlje sa kojom nisu razmenjeni godišnji kontingenti dozvola, ministarstvo nadleţno za poslove saobraćaja moţe doneti odluku da tom prevozniku nadleţni carinski organ izda posebnu dozvolu za prevoz stvari za bilateralni ili tranzitni prevoz, pod uslovom uzajamnosti.

Član 49 32


Stranom prevozniku nije potrebna dozvola za meĊunarodni javni prevoz stvari pod uslovom da je i domaćim prevoznicima dozvoljeno obavljanje istog prevoza u zemlji tog prevoznika, i to za prevoz: 1) stvari do aerodroma ili od aerodroma, u sluĉaju skretanja vazduhoplova s redovnog leta; 2) havarisanih vozila ili vozila za popravku; 3) servisno-remontnih vozila za popravke motornih vozila u kvaru; 4) praznog teretnog vozila koje će zameniti vozilo u kvaru u nekoj drugoj zemlji i u povratnoj voţnji za vozilo koje je bilo u kvaru; 5) stvari teretnim vozilima ĉija maksimalna dozvoljena masa, ukljuĉujući i prikolice, ne prelazi šest tona, ili ĉija dozvoljena nosivost zajedno sa prikolicom ne prelazi 3,5 tone; 6) posmrtnih ostataka (osim ako je lice umrlo od zarazne bolesti); 7) humanitarnih pošiljki u hitnim sluĉajevima, naroĉito u sluĉaju prirodnih katastrofa; 8) djelovi koje treba zamijeniti na havarisanim letelicima i avionima;

33


14. ZAKLJUČAK Pod transportom u uţem smislu se podrazumjeva prevoz stvari sa jednog mjesta na drugo. Pod transportom u širem smislu se podrazumijevaju sve aktivnosti neophodne za obavljanje prevoza i drugih prevoznih radnji, ĉuvanje i obezbeĊenje stvari i dokumentacije tokom transportnog procesa. Transportom se obavlja prevoz, pretovar, utovar, istovar i ĉuvanje materijala, polu-proizvoda i proizvoda u toku navedenih radnji. MeĊunarodni transport je specijalizovana privredna djelatnost koja se bavi organizacijom otpreme robe i drugim poslovima koji su s tim vezani. MeĊunarodni transport organizuje se preko špedicije. MeĊunarodni prevoz je svaki prevoz koji obuhvata prelaţenje najmanje jedne drţavne granice. Obavljanje medjunarodnog prevoza je regulisano relativno velikim brojem multilatarnih (potpisuje veći broj drţava) i biletarnih (potpisuje dvije drţave) medjunardnih ugovora. Multilatarne dozvole, su one isprave koje omogućavaju prevozniku koji ih posjeduje da sa svojim vozilom obavlja prevoz, odnosno pristup i kretanje po putevima svih drţava (većeg broja) ĉiji su organi prihvatili multiletarni ugovor kojim su te dozvole uvedene.

34


LITERATURA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27.

http://transportrobe.com/medjunarodni-transport-robe-inostranstvo/ http://www.mkt.gov.ba/dokumenti/transport/cestovni_transport/zakoni/zakoni/default.asp x?id=3748&langTag=bs-BA www.slideshare.net/MarinaSimidzija/saobracajpodela www.scribd.com/doc/50538814/POJAM-I-ZNAĈAJ-TRANSPORTA www.studenti.rs/skripte/saobraćaj/medunarodni-transport-2/ http://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat10953.pdf http://www.milance.edu.rs/mod/lesson/view.php?id=393&pageid=741&startlastseen=no http://www.zeljeznice.net/forum/index.php?/topic/10038-australija-nz/ http://www.klix.ba/vijesti/bih/novi-voz-kupljen-prije-tri-godine-tek-danas-krenuo-zamostar/120613027 http://www.enovine.net/zanimljivosti/05/05iv01zan/05iv0109zan/index.html http://serbian.ruvr.ru/2009/06/15/1064203/ http://teretna-vozila.com/smf/zakonodavstvo-zakoni-propisi/cemt/60/ http://www.komorars.ba/pkrs/projekat/5/evropska_unija/vijest/1310/ http://www.ekapija.com/website/sr/page/250876/Pretovarne-stanice-za-odlaganjesme%C4%87are%C5%A1enje-firmi-Gommi%C5%A1-i-Nencki http://www.forum.hr/archive/index.php/t-681452.html http://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Hrvatska-posta-vozilo.jpg http://trisan.hr/index.php?main_page=popup_image&pID=340 http://www.mppi.hr/UserDocsImages/nn-138-05-Pravilnik-putnilist.htm http://backend.ekapija.ba/Uploads/Article/Images/dhl_11311.jpg http://www.personalmag.rs/wp-content/uploads/2013/09/posta.jpg http://www.autofonija.com/tag/uvoz-automobila/ http://www.netauto.rs/images/stories/1_Vesti/2012 http://www.prijatelji-zivotinja.hr/index.hr.php?id=1383 http://img710.imageshack.us/img710/9779/1005204.jpg http://www.taringa.net/posts/info/7029574/El-Triangulo-de-las-Bermudas.html http://i1286.photobucket.com/albums/a606/Dina1102/4Containerschiff_AmistadeNyks_zps7dd80867.jpg https://nedimmakarevicdiplomacy.files.wordpress.com/2014/05/utovar-pomoci-uavion.jpg

35

Medjunarodni transport robe

Recommend Documents