STANDARDIZACIJA Ciljevi: Tipizacija (sređivanje po vrstama, klasama) Unifikacija (ujednačavanje) Opšta ekonomičnost Bezbjednost, zdravlje i zaštita životne sredine Zaštita interesa potrošača i interesa društva Odstranjivanje prepreka za trgovinu Uvođenje jedinstvene terminologije Tolerancije i dr. • • • • • • • •
Predmeti standardizacije mogu biti: Proizvdi Metode ispitivanja Tehnički proizvodi Mjere, veličine Projekti, inženjering Opšti pojmovi i dr. • • • • • •
Nivoi standardizacije: 1. nivo – međunarodni (ISO, IEC) 2. nivo – regionalni (Evropa: CEN, CENEL; Pan-Američki: COPANT) 3. nivo – nacionalni (BAS, JUS, DIN, USA) 4. nivo – interni
ZAKONSKA REGULATIVA VEZANA ZA TRANSPORT OPASNE ROBE Zakonska regulativa
Međunarodna: Zakoni Sporazumi Direktive
Domaća: Zakoni Uredbe Pravilnici
Drumski ADR Vazdušni ICAO-TI IATA Željeznički RID Pomorski IMO 1
Riječni
ADN
ADNR
Problemi pakovanja: Sve vrste ambalaže nije moguće reciklovati Sve vrste ambalaže nije moguće skupiti Sve vrste ambalaže nije moguće uništiti Samo mali dio ambalaže je moguće pojesti sa proizvodom ili biorazgraditi • • • •
Zadaci ambalaže: Da štiti upakovan proizvod od spoljašnjih uticaja Da svojim likovnim i estetskim izgledom pomaže prodaju proizvoda Da pomaže kupcu pri izboru i upotrebi proizvoda Da svojim praktičnim rješenjem izaziva interes kupca Da nosi upustvo za upotrebu proizvoda Da nosi oznake za zaštitu životne sredine ili reciklažu • • • • • •
Klasifikacija ambalaže: 1. Po namjeni: Komercijalnu (pojedinačno pakovanje) Zbirnu (pakovanje flaša u kutiji) Transportnu 2. Po načinu upotrebe: Povratna (tekstilne vreće, sanduci, baloni) Nepovratnu (ambalaža od papira, kartona, plastičnih masa, stakla, konzervi) 3. Prema ma materijalu: Keramička Kožna Tekstilna Drvena Staklena Papirna Kartonska Metalna Plastična Kombinovana 4. Prema obliku: Ambalaža pravougaonog presjeka Ambalaža okruglog-ovalnog presjeka 5. Prema os osnovnoj fu funkciji: Zaštitna Skladištno transportna Prodajna Upotrebna • • •
• •
• • • • • • • • • •
• •
• • • •
2
6.
Prema trajnosti: Povratna Nepovratna 7. Prema vrsti proizvoda: Za prehrambene proizvode Za hemijsku industriju Za kozmetičku industriju Za farmaceutsku industriju Za industriju prerade metala Za industriju prerade nemetala Za tekstilnu industriju Za kožnu industriju 8. Prema zaštitnoj funkciji: Zaštita od dinamičkog naprezanja Držanje i učvršćivanje predmeta Zaštita predmeta od trenja Popunjavanje praznog prostora u ambalaži Povećavaje uglova i ivica Povećanje otpora na pritisak u ambalaži 9. Prema recikličnosti: Ambalaža koja se može reciklovati Ambalaža koja se recikluje mehaničkim putem Ambalaža koja se recikluje hemijskim putem Ambalaža koja se ne može reciklovati 10. Prema uništivosti: Ambalaža koja se može uništiti fizičkim ili hemijskim putem Ambalaža koje se ne može uništiti bez specijalnih postrojenja • •
• • • • • • • •
• • • • • •
• • • •
• •
Ispitivanje materijala: 1. Vlaga, odnosno upijanje vode 2. Propustljivost na tečnost i gasove 3. Uticaj temperature 4. Indikativnost (da unutrašnja površina ambalaže ne reaguje sa upakovanom robom) 5. Otpornost prema koroziji, hemikalijama, rastvaračima, mastima i drugim agensima Ispitivanje gotove ambalaže: 1. Izdržljivost na padanje i bacanje 2. Izdržljivost na udare i vibracije 3. Izdržljivost na prevrtanje i kotrljanje 4. Izdržljivost pri stvarnim uslovima transporta Ispitivanje gotove ambalaže od hartije: 3
1. 2. 3.
Izdržljivost na pritisak Izdržljivost na prodiranje šiljatim predmetima Izdržljivost na bočne udare
Podjela skladišta: 1. Prema izvedbi: Nadzemna Poluukopana Podzemna 2. Prema vrsti namjene: Javna Priručna Regalna Visokoregalna Silosi Hladnjače 3. Prema materijalu od koga su izrađene: Od tvrdog materijala Od lakih elemenata punjenih poliur. penom, Nasteršnice 4. Prema lokaciji: Skladišta u posebno izrađenom objektu Skladišta u prostoru koji se nalaze u objektu druge namjene 5. Prema veličini: Mala (do 1000 m2) Srednja (od 1000 do 3000 m2) Velika (više od 3000 m2) 6. Pema vrsti materijala koji se skladište • • •
• • • • • •
• • •
• •
• • •
PALETIZACIJA ROBE Po obliku palete djelimo na: Ravne Sandučaste – boks Stubne palete • • •
Ravne palete (podjela): Tip 0 – dimenzije: 600x800 [mm]; nosivost: 1000 do 4000 [kg]; masa: 18 [kg] Tip 1 (Euro paleta) – dimenzije: 800x1200 [mm]; nosivost: 1000 do 4000 [kg]; masa: 22 [kg] Tip 2 (Standardna paleta) – dimenzije: 1000x1200 [mm]; nosiovost: 1000 do 4000 [kg]; masa: 40 [kg] • •
•
4
•
Tip 3 – dimenzije: 1200x1200 [mm]; nosivost: 1000 do 4000 [kg]; masa: 45 [kg]
KONTEJNERI Prema nosivosti i unutrašnjoj zapremini kontejneri se djele na: Male nosivosti 0.75 do 1.25[Mgt]1; V= 1 do 3 m3 Srednje nosivosti 2.50 do 5 [Mgt]; V= 5 do 10 m3 Teške ili velike nosivosti 5 do 10 [Mgt]; V= 10 do 25 m3 Vrlo teške (odnosno transkontejnere) 10 do 20 [Mgt], V= 25 do 30 m3 • • • •
PREGLED POJAVNIH OBILKA ROBA U TRANSPORTU Upotrebna vrednost robe zavisi od mnogih faktora i to od: Vrste i kvaliteta sirovine Savremenosti tehnološkog postupka dobijanja Način pakovanja Skladištenje Transporta Upotrebe • • • • • •
Podjela robe se može izvršiti na više načina: Prema porjeklu (organsku, neorgansku, sintetičku) Prema stepenu obrade (sirovine, poluproizvode, gotove-finalne proizvode) Prema kvalitetu (pravu, surogate-zamjene, falsifikate) Prema ekonomskoj namjeni (proizvodi za reprodukciju, investicije i potrošnju) • • • •
Roba se razvrstava u sledeće kategorije: Komadna roba Rasuta roba Tečna roba Gasovita roba • • •
•
U opšte transportne osobine koje nepovoljno utiču na podobnost transporta rasutih tereta treba uvrstiti: Rasprašljivost Raskvašljivost Ljepljivost Drobljivost Krtost Zbijenost usled dugog odležavanja Otrovnost Korozivnost Zapaljivost • • • • • • • • •
1
[Mgt] – Mega tona
5
• •
Eksplozivnost Sklonost ka smrzavanju itd.
Od opštih transportnih osobina rasutih tereta koje imaju poseban značaj treba proučiti: Granulometrijski sastav Zapreminsku masu Unutrašnje i spoljno trenje Abrazivnost ili habajuće dejstvo • • • •
Granulacija se obilježava sa a' =
(a max
+
a min )
2
a'
i podrazumjeva :
[mm]
Kod sortiranih rasutih tereta je
a max : a min
≤ 2.5
, a kod nesortiranih
a max : a min
>
2 .5
Podjela rasutih tereta prema granulaciji je: a > 160 [mm] Krupno-komadasti a = 60 do 160 [mm] Srednje-komadasti a = 10 do 60 [mm] Sitno-komadasti a = 0.5 do 10 [mm] Zrnasti a < 0.5 [mm] Praškasti •
'
•
'
•
'
•
'
•
'
Zapreminska masa rasutih tereta ρ =
m V v
[t/m3]
V v -zapremina uzeta sa šupljinama i porama
Stepen stisnosti ρ =
ρ v ' ρ v
; gdje je
ρ v
-sveži nasuti materijal, a
ρ v
'
-masa stisnutog
tereta Unutrašnje trenje u = tg Θ- u stanju kretanja u 0 = tg Θ0 - u stanju mirovanja Spoljno trenje φ 0 = tg Θ0 - u stanju mirovanja φ = tg Θ- u stanju kretanja Prema stepenu habajućeg dejstva rasuti tereti mogu biti: Nehabajući Malohabajući Srednje habajući i Jako habajući • • • •
6
Sa gledišta transporta, komadni tereti mogu biti: Pojedinačni komadi Upakovani u odabranu ambalažu Paletizovani tereti Kontejnerizovani tereti • • • •
Komadni tereti zavisno od dimenzija mogu biti: Male Srednje i Velike • • •
Komadni tereti zavisno do težine mogu biti: Laki (do 30 kg) Srednji (od 30 do 1000 kg) Vrlo teški (preko 1000 kg) • • •
Za ukrupnjavanje tereta je bitna: Jedinica rukovanja Jedinica tereta Jedinica transporta Jedinica skladištenja • • • •
Jedinica rukovanja: 100 kg 100 do 250 kg 250 do 500 kg 500 kg pa nadalje • • • •
Jedinica tereta: Jedinica tereta od više slobodnih komada Jedinica tereta nastala korištenjem paleta Jedinica tereta nastala korištenjem kontejnera • • •
Jedinica transporta: Kamioni, vagoni, brodovi, teretni avioni •
Jedinica skladištenja: Podrazumjeva optimalno korištenje skladišnih prostora •
Vrsta prevoza Prema prometnoj klasifikaciji teretna vozila su podeljena na: Vozila izuzetno male korisne nosivosti (do 0.5 tona) Vozila male korisne nosivosti (0.5 do 3 tona) • •
7
• • •
Vozila srednje korisne nosivosti (3 do 7 tona) Vozila visoke korisne nosivosti (7 do 12 tona) Vozila izuzetno visoke korisne nosivosti (preko 12 tona)
Podela prema vozilima: Dostavna vozila (Pikap) Transporteri do 2.8 tona Transporteri do 3.5 tona Laki kamioni 7.5 tona Srednja klasa kamiona 12 tona Kamioni do 18-40 tona Teški kamioni 18-40 tona Teški kiperi • • • • • • • •
Dimenzije vozila i uklupna masa Najveća dužina solo vozila: Solo teretna 12 metara Specijalna teretna vozila 17 metara Priključna vozila (sa rudom) Jedna osovina 6 metara Dve osvine 10 metara Tri ili više osovina 12 metara Skupna vozila: Tegljač sa poluprikolicom 16.5 m Vučna sa jednim ili dva priključna vozila 18.75 metara Dozvoljena širina 2.5 metara i visina 4.0 metara Dozvoljena masa vozila na motorni pogon ili skup vozila je 40 tona: Jedna osovina 10 tona Jednostruke osovine ili više osovina (međusobni razmak manji od 1 metar) 10 tona Dvostruke osovine (sa razmakom od 1 do 2 metra) 16 tona; pri čemu nijedna osovina ne smije preći 10 tona Trostruke osovine sa međusobnim razmakom susednih osovina od 1 do 2 metra – 24 tone, pri čemu nijedna osovina nemože preći 10 tona, a ni dve susedne preko 16 tona • •
• • •
• •
• • •
•
Najveći deo međunarodnog drumskog prevoza obavlja se sledećim tipovima kamiona: Kamion sa prikolicom Šleperi Hladnjače Cisterne Džambo kamioni Specijalni kamioni za prevoz kontejnera Niskonoseće prikolice • • • • • • •
8
•
Džambo prikolice
Prema nomenklaturi UIC, shodno svojim tehničko-tehnološkim i eksploatacionim karakteristikama, željeznička kola su grupisana u četiri grupe (vrste) i trinaest serija: Zatvorena kola serije G, H, I, T Otvorena kola serije E, F Plato kola serije K, L, O, R, S Ostala kola serije Z, U • • • •
Specifična površinska nosivost: q p = q / l × b [t/m 2] Korisna nosivost/ korisna tovarna površina {q-korisna nosivost vozila; l -unutrašnja(korisna) dužina tovarnog prostora; b-unutrašnja (korisna) širina tovarnog prostora} Specifična zapreminska nosivost: q v = q / l × b × h [t/m 3] { q-korisna nosivost vozila; l -unutrašnja(korisna) dužina tovarnog prostora; b-unutrašnja (korisna) širina tovarnog prostora; h-visina stranica tovarnog prostora} Specifična zapreminska nosivost za rasuti materijal: q v ' = q / l × b × ( h − h1 ) [t/m 3] { q-korisna nosivost vozila; l -unutrašnja(korisna) dužina tovarnog prostora; b-unutrašnja (korisna) širina tovarnog prostora; h-visina stranica tovarnog prostora; h1-rastojanje od gornje ivice stranice karoserije do dozvoljene visine} Specifična zapreminska nosivost za kabaste terete:
q v " =q / l ×b ×( h
h ) × [t/m3] ] { q-korisna
+ 1
nosivost vozila; l -unutrašnja(korisna) dužina tovarnog prostora; b-unutrašnja (korisna) širina tovarnog prostora; h-visina stranica tovarnog prostora; h1-rastojanje od gornje ivice stranice karoserije do dozvoljene visine; η- koeficijent smanjenja korisne zapremine u zavisnosti od dimenzija komadnih pošiljki i oblika zapremine} Koeficijent iskorišćenja zapreminske nosivisti: γ v = V ×η v × ρ / q {V -zapremina tovarnog prostora; q-korisna nosivost vozila [t]; ρzapreminska masa tereta [t/m3]; ηv-koeficijent iskorištenja tovarnog prostora} 1. ZADATAK: Dimenzije tovarnog prostora: Dužina 5880 [mm] Širina 2430 [mm] Visina 800 [mm] Upotrebna korisna nosivost: 10720 [kg] Površina tovarnog prostora: P=2.43*5.88=14.2884 [m2] Zapremina tovarnog sanduka: V=2.43*5.88*0.8=11.4307 [m3] • • •
9
Korisna zapremina (za rasuto stanje): Vk=2.43*5.88*0.72=10.2876 [m3] Specifična površinska nosivost = 10720/14.2884=750.26 [kg/m2] Specifična zapreminska nosivost = 10720/11.4307=937.82 [kg/m3] Pšenica u rasutom stanju: Korisna zapreminska masa Vk=10.2876 [m3] Koeficijent iskorišćenosti tovarnog prostora ηv=0.9 Zapreminska masa tereta ρ=1.33 [t/m3] Korisna nosivost vozila q=10720 [kg] Koeficijent iskorištenosti zapreminske nosivosti γ v = V ×η v × ρ / q = 10.2876*0.9*1.33/10720=1.1787 Pšenica u džakovima: V=11.4307 [m3] ηv=1 ρ=1.33 [t/m3] q=10720 [kg] γ v = V ×η v × ρ / q =1.5674 • • • • •
• • • • •
TRANSPORT OPASNIH MATERIJA
Prema ADR-u, transport opasnih materija je podeljen u 9 klasa: Klasa 1 – Eksplozivne materije Klasa 2 – Gasovi Klasa 3 – Zapaljive tečnosti Klasa 4.1 – Zapaljive čvrste materije Klasa 4.2 – Materije sklone samozapaljenju Klasa 4.3 – Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove Klasa 5.1 – Oksidirajuće materije Klasa 5.2 – Organski peroksidi Klasa 6.1 – Otrovi Klasa 6.2 – Infektivne materije Klasa 7 – Radioaktivne materije Klasa 8 – Korozivne (nagrizajuće) materije Klasa 9 – Ostale opasne materije • • • • • • • • • • • • •
Vozila koja prevoze opasne materije: Table za obilježavanje vozila su reflektujuće narandžaste boje dimenzija 400x300 [mm] oivičena crnom linijom debljine 15 [mm] •
•
Transportna dokumentacija vezana za prevoz opasnih roba: 1. Sertifikat za vozača 2. Sertifikat za vozilo 3. Isprava o prevozu 4. Upustvo o posebnim mjerama bezbednosti 10
5. Odobrenje za prevoz 6. Potvrda o osiguranju robe •
•
Posebno odobrenje od nadležne ustanove se zahtjeva ukoliko se vrši prevoz: 1. Eksplozivnih materija 2. Infektivnih materija 3. Otrovnih materija 4. Radioaktivnih materija 5. Opasnog otpada Listice: 250x250 (ADR); 300x300
Tablice za obilježavanje vozila Identifikacija stepena i vrste opasnosti
Identifikacija materije
Dijamant opasnosti (kod prevoza opasnih materija u željezničkom saobraćaju): PLAVA – štetnost po zdravlje CRVENA – opasnost od zapaljivosti ŽUTA – opasnost od eksplozije BJELA – ostale vrste opasnosti (radioaktivnost) ili pak posebne namjene kada je to potrebno • • • •
U klasu I opasnih roba spadaju: Eksplozivne materije Predmeti punjeni eksplozivnim materijama Sredstva za paljenje • • •
U grupu eksplozivnih materijala (klasa Ia) spadaju sledeće vrste eksploziva: Deflargantni (Puščani) Brizantni (Dinamit, TNT, i dr) Sigurnisni i Inicijalni eksplozivi • • • •
11
U grupu predmeta napunjenih eksplozivnim materijama (klasa Ib) spadaju: Kapisle Municija Fitilji Signalna sredstva Osjetljavajuća sredstva • • • • •
Opasne materije klase I, prema brzini odvijanja procesa, dele se na: Progresivne eksplozive (reakcija sporija) Brizantne eksplozive (reakcija trenutna) • •
Gasovi obuhvataju: Tečne gasove Gasove pod pritiskom Smješe više gasova Čisti gasovi (dobijeni u procesu proizvodnje) • • • •
Prema ADR-u i RID-u, opasna roba klase II je podjeljena u 7 kategorija: Sabijeni ili komprimovani gasovi Utečnjeni gasovi Rashlađeni gasovi Gasovi rastvoreni pod pritiskom Uređaji za raspršavanje aerosoli i male posude sa gasom Ostale predmete koji sadrže gas pod pritiskom Nekomprimovani gasovi • • • • • • •
Prema primarnim opasnostima koje se mogu prouzrokovati u toku prevoza, gasovi se svrstavaju u 3 podklase: 2.1 – Zapaljive 2.2 – Nezapaljive i neotrovne 2.3 – Otrovne Klasifikacija opasne robe klase II (prema osobinama): A → Zagušljivi O → Oksidišući F → Zapaljivi T → Otrovni TF → Otrovni, zapaljivi TC → Otrovni, korozivni TO → Otrovni, oksidišući TFC → Otrovni, zapaljivi, korozivni TOC → Otrovni, oksidišući, korozivni • • • • • • • • •
12
Način pakovanja gasova prema stanju u kome se šalje u transportu može se podeliti u 4 osnovne grupe: Sabijeni ili komprimovani gasovi Gasovi prevedeni u tečnost na normalnoj temperaturi Gasovi prevedeni u tečnost na niskoj temperaturi Pakovanje gasova upijanjem u posrednu tečnost • • • •
Obilježavaje gasova na bocama prilikom transporta: Kiseonik PLAVA Vodonik CRVENA Acetilen BJELA Hlor ZELENA Prostorija namjenjena skladištenju boca mora ispuniti sledeće kriterijume: Onemogućavanje prodora sunčevih zraka Temperatura unutar skladišta nesmije da bude visoka Posjedovanje dobre ventilacije Da prostorija u kojoj se skladišti opasna roba klase II posjeduje protivpožarni sistem • • • •
Drumska vozila koja se koriste za transport gasova su: Cisterne Baterijska vozila Vozila sandučari • • •
Prema svojim karakteristikama, supstance i materije klase III mogu se rasporediti u sledeće grupe: F – Zapaljive tečnosti, bez dodatnog rizika: F1 – Zapaljive tečnosti koje imaju tačku paljenja manju ili jednaku 61 [oC] F2 – Zapaljive tečnosti koje imaju tačku paljenja veću od 61 [oC] FT – Zapaljive, tečne i otrovne tečnosti: FT1 – Zapaljive i otrovne tečnosti FT2 – Pesticidi FC – Zapaljive i korozivne tečnosti FTC – Zapaljive, otrovne i korozivne tečnosti D – Tečnosti sa manjom eksplozivnošću Prema stepenu opasnosti robe klase III su svrstane u tri grupe pakovanja, odnosno ambalažne grupe: Ambalažna grupa I – velike opasnosti Ambalažna grupa II – srednja opasnosti Ambalažna grupa III – male opasnosti • • •
Materijali za izradu ambalaže za transport opasne robe klase III su:
13
• • • •
Metal Staklo Plastične mase Ostali materijali (porcelan , guma, kamenin i sl.)
Ambalaža koja se koristi za pakovanje i prevoz opasnih roba klase III prema obliku je podeljena na: Burad Boce Balone Sudove velikih zapremina (cisterne, tankovi…) • • • •
U okviru opasnih roba klase IV razlikujemo tri najvažnije podklase: 4.1 – Zapaljive čvrste materije 4.2 – Materije sklone samozapaljenju 4.3 – Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove
U zapaljive čvrste gasove spadaju: Supor Crveni fosfor Celuloid Nitroceluloza • • • •
U materije sklone samozapaljenju spadaju: Beli i žuti fosfor Otpaci Sirovi pamuk Upotrebljene krpe Nitrocelulozni filmovi • • • • •
U materije koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive gasove spadaju: Natrijum Kalcijum Kalcijum-karbid Cink u prahu Metalni magnezijum Alkalni silicid • • • • • •
Prema ADR-u i RID-u, zapaljive čvrste materije klase 4.1 se klasifikuju na: F – Zapaljive čvrste materije, bez dodatnih opasnosti:
14
F1 – Organska, čvrsta materija F2 – Organska, čvrsta materija, topljiva F3 – Neorganska, čvrsta materija FO – Zapaljive čvrste materije, oksidirajuće D – Čvrsti desintetizovani eksplozivi, bez dodatnog rizika DT- Čvrsti desintetizovani eksplozivi, otrovni SR – Samoreagujuće supstance: SR1 – Zahtevaju kontrolu temperature SR2 – Ne zahtevaju kontrolu temperature Prema ADR-u i RID-u, materije koje su sklone samozapaljenju se klasifikuju na: S – Supstance sklone samozapaljenju, bez dodatnog rizika: S1 – Organska, tečna S2 – Organska, čvrsta S3 – Neorgansa, tečna S4 – Neorganska, čvrsta SW – Supstance sklone samozapaljenju, koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive gasove SO – Supstance sklone samozapaljenju, oksidirajuće ST – Supstance sklone samozapaljenju, otrovne: ST1 – Organske, otrovne, tečne ST2 – Organske, otrovne, čvrste ST3 – Neorganske, otrovne, tečne ST4 – Neorganske, otrovne, čvrste SC – Supstance sklone samozapaljenju, korozivne: SC1 – Organske, korozivne, tečne SC2 – Organske, korozivne, čvrste SC3 – Neorganske, korozivne, tečne SC4 – Neorganske, korozivne, čvrste Prema ADR-u i RID-u, materije koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive gasove se klasifikuju na: W – Materije koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive gasove, bez dodatne opasnosti: W1 – Tečne W2 – Čvrste W3 – Artikli WF1 – Materije koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive gasove, tečne, zapaljive WF2 – Materije koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive gasove, čvrste, zapaljive WS – Materije koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive gasove, čvrste, samozagrevajuće WO – Materije koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive gasove, oksidirajuće, čvrste WT – Materije koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive gasove, otrovne: WT1 – Tečne WT2 – Čvrste
15
WC – Materije koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive gasove, korozivne: WC1 – Tečne WC2 – Čvrste WFC – Materije koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive gasove, zapaljive, korozivne U okviru opasnih roba klase V razlikujemo 2 grupe materija, i to: 5.1 – Oksidirajuće materije 5.2 – Organske perokside U oksidirajuće materije (klasa 5.1) spadaju: Hloridi Vodeni rastvor vodonik-super-oksida Peroksidi alkalnih metala i njihove smeše, i dr. • • •
Oksidirajuće materije (klasa 5.1) prema svojim opasnim osobinama su klasifikovane na: O – Oksidirajuće supstance, bez dodatnog rizika: O1 – Tečne O2 – Čvrste O3 – Artikli OF – Oksidirajuće supstance, čvrste, zapaljive OS – Oksidirajuće supstance, čvrste, samozagrevajuće OW – Oksidirajuće supstance, čvrste, koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive gasove OT – Oksidirajuće supstance, otrovne: OT1 – Tečne OT2 – Čvrste OC – Oksidirajuće supstance, korozivne OC1 – Tečne OC2 – Čvrste OTC – Oksidirajuće supstance, otrovne, korozivne Organski peroksidi (klasa 5.2) su podeljeni u dve velike grupe, i to: P1 – Ne zahtjevaju kontrolu temperature P2 – Zahtjevaju kontrolu temperature Organski peroksidi su podeljeni u SEDAM GRUPA koji su klasifikovani od A (najpasnije) do G (najneopasnije) U okviru klase VI opasnih roba razlikujemo 2 grupe, i to: 6.1 – Otrovne materije 6.2 – Gadne, zarazne i infektivne materije Otrovi prema poreklu mogu biti: 1. Mineralni otrovi: Gasoviti: hlor, vodonik-fosfid, sumpordioksid, ugljendioksid i dr. •
16
Čvrsti: jedinjenja arsena, žive, olova 2. Biljni otrovi: Opijum, morfin, kokain 3. Sintetički otrovi: Insekticidi (suzbijanje insekata) Rodenticidi (suzbijanje glodara) Fungicidi (suzbijanje biljnih bolesti) Herbicidi (suzbijanje korova) •
•
• • • •
Prema svojim opasnim osobinama, OTROVE klasifikujemo na: T – Otrovne materije, bez dodatnog rizika (u zavisnosti od porekla i agregatnog stanja u okviru ove grupe razlikujemo 9 podgrupa – od T1 do T92 ; npr. T1 – Organski, tečni) TF – Otrovne materije, zapaljive: TF1 – Tečnosti TF2 – Tečnosti, koriste se kao pesticidi TF3 – Čvrste materije TS – Otrovne materije, samozagrevajuće, čvrste TW – Otrovne materije, koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive gasove: TW1 – Tečne TW2 – Čvrste TO – Otrovne materije, oksidirajuće: TO1 – Tečne TO2 – Čvrste TC – Otrovne materije, korozivne: TC1 – Organske, tečne TC2 – Organske, čvrste TC3 – Neorganske, tečne TC4 – Neorganske, čvrste TFC – Otrovne materije, zapaljive, korozivne Gadne, zarazne i infektivne materije; prema svojim opasnostima, klasifikovane su na: I1 – Infektivne materije koje djeluju na ljude I2 – Infektivne materije koje djeluju na životinje I3 – Medicimski otpad I4 – Dijagnostički uzorci Stepen opasnosti je definisan kao: Letalna doza (LD) – ako je otrovnost dermalna Letalna kocentracija (LC) – ako je otrovnost inhalaciona • •
LD50 predstavlja količinu otrova u [kg] po jednom [kg] mase tjela životinje, a dovoljna da usmrti 50% ispitanih životinja.
2
Više o ovome u Transport opasnih materija – ADR 2009.pdf
17
Jedinica aktivnosti radioaktivnog izvora u kojem se raspada radioaktivno jezgro u 1 sekundi naziva se bekerel (Bq). Radioaktivne materije su materije kada je radioaktivnost iznad 74 bekerela po gramu LLS – Čvrste materije sa malom radioaktivnošću LSA – Materije sa malom specifičnom radioaktivnošću Snaga doze zračenja kod radioaktivnih materija na rastojanju od jednog metra od površine pakovanja je TRANSPORTNI INDEKS (TI) (TI može biti najviše 10) Najpoznatija jedinjenja klase IIX (korozivne materije): sumporna kiselina, azotna kiselina, mravlja kiselina, brom, natrijum-hloroksid Klasifikacija opasnih roba klase IIX3 : C1-C10 – Korozivne materije, bez dodatne opasnosti: C1-C4 – Kiseline C5-C8 – Baze C9-C10 – Ostale korozivne materije C11 – Predmeti CF – Korozivne materije, zapaljive: CF1 – Tečne CF2 – Čvrste CS – Korozivne materije, samozagrevajuće: CS1 – Tečne CS2 – Čvrste CW – Korozivne materije, koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove: CW1 – Tečne CW2 – Čvrste CO – Korozivne materije, oksidirajuće: CO1 – Tečne CO2 – Čvrste CT – Korozivne materije, otrovne: CT1 – Tečne CT2 – Čvrste CFT – Korozivne materije, zapaljive, otrovne, tečne COT – Korozivne materije, oksidirajuće, otrovne Kontrola transportujuće robe: Kod izvoza: 1. Carinska 2. Veterinarska 3. Fitopatološka 4. Kontrola kvaliteta od strane spoljno-trgovinskih organa Kod uvoza i prevoza: •
•
3
Više o klasifikaciji opasnih roba klase IIX u Transport opasnih materija – ADR 2009.pdf
18
•
1. Carinska 2. Veterinarska 3. Fitopatološka U unutrašnjem saobraćaju: 1. Veterinarska 2. Fitopatološka
TERETI KOJI SE TRANSPORTUJU Tovarenje tereta (hladnjača) Izračunavanje potrebnih količina sredstva za hlađenje L – količina rashadnog sredstva [kg] Q – količina razmjene toplote hladnjače je 860 [kcal/oC] F – površina razmjene toplote na vagone-hladnjaču je 115 [m2] G – masa robe [kg] h – trajanje prevoza u časovima [h] tr – temperaturna razlika [oC] c – specifična toplota robe [kcal/kg oC]: - Svježe voće 0.92 - Riba 0.82 - Za zaklanu živinu, margarin 0.80 - Za jaja 0.76 - Za sir 0.64 - Za ulje 0.40 k – koeficijent prodiranja spoljne toplote kroz površinu razmjene kod vagona-hladnjače je 0.32 [kcal/m2*h* oC] Tf – toplota disanja robe – toplotni faktor: - za temperaturu veću od +4 oC 200 [kcal/t*24h] o - za temperaturu veću od +15 C 2500[kcal/t*24h] o - za temperaturu veću od +30 C 6000[kcal/t*24h] Učinak hlađenja: 1 [kg] vodenog leda na 0 [oC] je 80 [kcal/kg] 1 [kg] suvog leda na 0 [oC] je 150 [kcal/kg] 1 [kg] tečnog azota na 0 [oC] je 96.5 [kcal/kg] Temterature koje treba anulirati upotrebom sredstva za hlađenje Za hlađenje vozila: Q1=860*tr [kcal] Za hlađenje robe: Q2=G*c*tr [kcal] Za uticaj spoljne temperature: Q3=F*k*tr*h [kcal] Za uticaj disanja robe:
L – količina rashladnog sredstva [kg] Vodeni led
Suvi led
Tečni azot
Q1/80
Q1/150
Q1/96.5
Q2/80
Q2/150
Q2/96.5
Q3/80
Q3/150
Q3/96.5
Q4/80
Q4/150
Q4/96.5
19
Q4=
(G * Tf * h) 1000 * 24
L se uvjek zaokružuje na veći cjeli broj, a u ljetnim mjesecima se povećava za 5 do 7 %, ako je temperatura veća od 20 [oC] ZADATAK I (Prevoženje od mjesta proizvodnje do tržišta): Od Doboja do Minhena treba prevesti 8000 [kg] svežeg voća (breskve, kajsije) tako da na tržište stigne sa temperaturom od +15 [oC]. Spoljna temperatura je +25[oC] (tr=10 [oC]) a prevoz traje 72 sata -Za hlađenje vagona-hladnjače: Q1=860*tr=8600, tj. 8600/80=107.5 [kg] USVAJAMO: 108 [kg] -Za hlađenje robe: Q2=G*c*tr=8000*0.92*10=73600, tj 73600/80 ili 920 [kg] -Za uticaj spoljne temperature: Q3=F*k*tr*h=115*0.32*10*72=26496, tj. 26496/80 ili 332 [kg] -Za uticaj disanja robe: Q4=
(G * Tf * h) 1000 * 24
=
(8000 * 2500 * 72) 1000 * 24
= 60000, tj. 60000/80 ili
750[kg] -Količina rashladnog sredstva: L=108+920+332+750=2110 [kg] Zbog sigurnosti uvećava se za 6 % odnosno 127 [kg] L=2110+127=2237 [kg] Odjeljak vagona hladnjače može da primi 2125 [kg] vodenog leda u ljetnim periodima.
ZADATAK II (Prevoženje iz hladnjače do tržišta): Iz Doboja za Cirih treba prevesti 9000 [kg] svežeg povrća da na tržište stigne sa 15 [oC]. Prije utovaranja povrće je hlađeno na +4 [oC]. Spoljna temperatura je 25 [oC] (tr=10 [oC]), a za robu (tr=11 [oC]). Prevoz traje 86 sati. -Za hlađenje vagona-hladnjače: Q1=860*tr=8600, tj. 8600/80=107.5 [kg] USVAJAMO: 108 [kg] -Za hlađenje robe (roba se ne treba hladiti zato što je već ohlađena): Q2=G*c*tr=9000*0.92*11=91080 -Za uticaj spoljne temperature: Q3=F*k*tr*h=115*0.32*10*86=31648, tj. 31648/80 ili 396 [kg] -Za uticaj disanja robe: Q4=
(G * Tf * h) 1000 * 24
=
(9000 * 200 * 86) 1000 * 24
= 6450, tj. 6450/80 ili 81
[kg] -Količina rashladnog sredstva: L=8600+31648+6450=46698 [kcal] Suvi led
ZADATAK III (Prevoženje iz hladnjače u hladnjaču):
20
Iz Doboja u Sarajevo treba prevesti 15000 kg rashlađenog svežeg mesa čija je temperatura +4 [oC] i nju treba održati svo vreme transporta, spoljna temperatura je 24[oC] (tr je 20[oC]) prevoz traje 24 sata. -Za hlađenje vozila: Q1=860*tr=17200, tj. 17200/150=114.66 [kg] USVAJAMO: 115 [kg] -Za hlađenje robe (već ohlađena i Q2 se ne računa jer se prevozi iz hladnjače u hladnjaču) -Za uticaj spoljne temperature: Q3=F*k*tr*h=115*0.32*20*24=17664, tj. 17664/150 ili 118 [kg] -Za uticaj disanja robe: Q4=
(G * Tf * h) 1000 * 24
=
(15000 * 200 * 24) 1000 * 24
= 3000, tj. 3000/150 ili 20
[kg] -Količina rashladnog sredstva: L=115+118+20=253 [kg] Zbog sigurnosti uvećava se za 6% Lu=253*0.06=16 [kg] L=253+16= 269 [kg] Pošto prevoz traje 24 sata dovoljno je oko 270 [kg] suvog leda, za održavanje temperature na +4 [oC]. ZADATAK VI: Iz Brčkog za Banja Luku treba prevesti 1200 [kg] smrznutog svežeg mesa utoravljenog na -15 [oC]. Spoljna tempreatura je +25 [oC] (tr = 40 [oC]). Prevoz traje 24 sata. -Za hlađenje vagona: Q1=860*tr=34400, tj. 34400/150=229.33 [kg] USVAJAMO: 230 [kg] -Za hlađenje robe (isto ne treba računati, a temperaturu treba održavati) -Za uticaj spoljne temperature: Q3=F*k*tr*h=115*0.32*40*24=35328, tj. 35328/150 ili 236 [kg] -Za uticaj disanja robe (ne treba računati zato što roba u smrznutom stanju „ne diše“) -Količina rashladnog sredstva: L=230+236=466 [kg] Zbog sigurnosti uvećava se za 6% Lu=466*0.06=28 [kg] L=466+28= 494 [kg] USVAJAMO: 500 [kg]
21
