1. Podela i klasifkacija robe, kvalitet, njegovo odrec1ivanje odrec1ivanje i oznake oznake kvaliteta, uzimanje i obr obrada uzoraka uzoraka 12.12.20 12.12.2010. 10. Roba se moie podeliti: - Prema poreklu:organska, neorganska i sinteticka. - Prema stepenu obrade:Sirovine, poluproizvode i gotove finalne proizvode Prema kvalitetu: kvalitetu:prava roba, surogati ili zamene i falsifikati - Prema domacoj klasifikaciji: klasifikaciji: proizvodi industrije, industrije, poljoprivrede i proizvodi sumartva _ Prema _ Prema ekonomskoj nameni: nameni:proizvodi za reprodukciju, reprodukciju, za invsticije i siroku potrosnju. Kvalitet je skup svi osobina koje imaju bitan uticaj na upotrebljivu vrednost robe. robe. !potrebl"lva vrednost robe je razlicita od proizvoda do proizvoda. proizvoda. #etode za odredivanje kvaliteta su: - $bjektivno%naucno ispitivanje, u naucno te laboratorjama od strane strucnjaka&. - Subjektivno%na osnovu cula vida, vida, mirisa, dodira, odreduje se boja, miris, miris, ukus #edunarodne oznake kvaliteta su: - '(tra, '(tra, Prima, Sekunda, #ercantil-Konzum !zorci se uzimaju da bi se obezbedila kolicina jednog dela ili cele kolicine robe koja ce biti predmet ispitivanja. ispitivanja.
2. Deklar Deklaraci acija ja robe, robe, ambala ambalaia, ia, dokumenti koji prate robu
zastit zastitni ni
znaci znaci i znaci znaci opomen opomena, a, standa standard rdii
i
)eklaracija )eklaracija robe predstavlja predstavlja zbir oznaka koje sva roba mora imati ako dolazi u promet, promet, obicno se nalazi na omotu etiketi ili na samom sudu originalno o riginalno upakovane robe. robe. *rste ambalaie: - +mbalaia koja se upotrebljava pri transportu%burad,sanduci,gajbe,bale,boce itd itd . ...& - +mbalaia koja se upotrebljava kod neposredne prodaje%boce, prodaje%boce,tegle, tegle,papirnate kese&. kese&. Standardi su tacno odredene i propisima definisane kvalitetne norme, koje odgovara j ju u unapred postavljenim okvirima, u pogledu fizicko-emiski meanicki osobi osobina, spoljnjeg izgleda kvaliteta uopste. uopste. )okumenta koja prate robu su: otpremnica ili skladisni list, list, sertifikat i prospekat.
Proizvodi zi zivotinjskog porekla dele sa na: na: "estive, "estive, za isranu,%mes isranu,%meso, o, i drugi klanicni klanicni proi proizvodi, zvodi, mleko mlecni proizvodi, jaja i pr irodni med&. ejestive one koji se koriste u ostale svre tj za tenicke potrebe. potrebe. %dlake,kosti, rogovi, papci, papci, creva tanka i debela, debela, koza ptica, ptica, korali i justure mekusaca, mekusaca, sunderi&. sunderi&. #eso je misicno tkivo sa uraslim masni masnim, vezivnim i kostanim tkivom. tkivom. $snovni sastav mesa su belancevine, belancevine, masti, masti,mineralne soli,vitamini,voda soli,vitamini,voda /-0/1 .$buvata delove kao sto su trup, trup, polutke, :glave, repovi, repovi, vime, vime, srce, jetra, pluca, pluca,bubrezi, bubrezi, cetvrtine, cetvrtine, komade i dr . Klanicni proizvodi su :glave, mozak, gusteraca gusteraca ... $d mesa se dobijaju prerambeni proizvodi ili mesne preradevine, koji se dele na n a %suomesnate proi proizvode, zvode, kobasicarske proizvode, proizvode, konzerve od mesa, konzerve od pasteta, pasteta, masokovi od mesa, mesa, mesne ekstrakte, ekstrakte, preradevine od riba, riba , preradevine o d juskara, juskara, preradevine od mekusaca& #etode konzervisanja su : - 2i 2izicke%ladenje, zicke%ladenje, smrzavanje, smrzavanje, pasterizacija, sterilizacija, sterilizacija, susenje, susenje, dimljenje&. - 3emiske% uz primenu emiski sredstava, so, so, secer, konzervansi konzervansi-aditivi&. -aditivi&. #leko je proizvod lucenja mlecni zlezda sisara. sisara. $sn $snovni sastav je voda u kojoj su rastvorene rastvorene belancevine, belancevine, secer , masti i mineralne materije. materije. $5&. Konzervisanje mleka vrsi se: Pasterizacijom%4-0/5& i Ster ilizaci lizac jom%6 ijom%6 /-66 $5&. *rste mleka su #leko u prau, prau, evaporizovano, evaporizovano, kondenzovano%sa kondenzovano%sa secerom ili bez secera&. secera&. #lecni proizvodi su: pavlaka, pavlaka,maslac,kajmak, maslac,kajmak,maslo,jogurt,kefir, kiselo mleko, mleko, kumis i sir%mladi sir%mladi sir , topljeni sir , sir sir prosaran plesnima&. plesnima&. "ogurt i pavlaka se dobijaju fermentaci fermentac jom. ijom.
"aja - obuvataju jaja domace peradi %kokosija, gus5i ja, ja, pacija, pacija, jaja divlji divlji ptica- retka u upotrebi& upotrebi& Sadr7e najvise balancevina i masti. Koriste se za isranu, priplod, priplod, za proizvodnju vakcina %eleukoticna jaja&. Sastoje se od juske, kozice, kozice, belanceta i zumanceta. Prirodni med je proizvod p roizvod pcela r adilica koji nastaje iz nektara%8/1 saaroze
y
9/1 vode&koga pele invertuju u med.Prirodni med je smesa glukoze i fruktoze, fruktoze, u podjednakim k ol olicinama ;1, osta secera 1.
4. Kaa, caj, zacini!poreklo, osobine i upotreba" Kafa je seme drveta kafovca%pokrajna kafa u juznoj 'tiopiji&,kafa sedobija posle berbe, berbe, mesnati deo ploda se odvaja, ostaje semenka sa juskom koja se podvrgava fermentaciji. kafa sadr7i sadr7i bil bi jni ljni alkaloid kofein od /,-6, /,-6,1. 1. Kafa moze naci na tr7istu kao: Sirova, pr7ena i pr7ena samlevena.Kafa ima blago narkoticko dejstvo. $d kafe se dobijaju ekstrakti, esencije i koncentrati %nes kafa, kapucino&. kapucino&. 5aj-se dobija od biljke cajevac %ndija i Kina& od mladi lisca i cvetni cvetni pupoljaka,postoji crni, crni,zeleni i obl oblong caj, caj,alkaloid caja je tein, tanin. tanin.Razlika izmedu crnog i zelnog caja je st kod zelenog caja fermen fermentacija kratko traje, a kod crnog caja fermentacija traje duze%dok ne dobije tamnocrvenu boju&.$blong caj je mesavina zelenog i crnog caja.Kao zamena za caj koristi se isce #+<' #+<' caja%juz. +merika&. +merika&. 7acini su del delovi biljaka koji sadr7e najvecim delom etericna ulja, alkaloide koji zacinu daju ukus i mir mir is.
#. $ajvainije iitarice
i proizvodi proizvodi mlinske industrije
ajvaznije zitarice su: Psenica, Psenica, kukuruz, ovas, ovas, raz, raz, jecam, jecam, pirinac ... Koriste Koriste se u jdskoj israni i isr isr ani ani zivotinja kao i u industriskoj proizvodnji proizvodnji. Proizv Proizvodi odi mlinar mlinarske ske indust industrij rije e su: >rasno >rasno - proizv proizvod od dobije dobijen n razlic razliciti itim m postu postupci pcima ma mleven mlevenja ja zdravi i zreli zitarica, zitarica, #ekinj #ekinje e - proizv proizvod od koji koji ostaje ostaje na situ situ nakon nakon posledn poslednjeg jeg prosejava prosejavanja nja.. Prekrupa- namenjena je israni stoke, stoke, dobija se mlevenjem slabi ji ji vrsta zita %jecam, zob, zob, kukuru kukuruz&, z&, Slad Slad - predsta predstavlj vlja a isklij isklijali ali jecam jecam,,pomocu kojeg se skrobne materije pretvaraju u slatku kominu, kominu,sposobnu za alkool alkoolno vrenje. vrenje. Skrob je ugljeni idrat sadr7an u celijama mnogi biljaka. biljaka. ajvaz ajvaznij nijii izvori izvori skro skroba ba su zitari zitarice ce %pseni %psenica, ca, kuku kukuruz ruz,, pirina pirinac& c& i krompi krompir. r. nulin nulin - polisa polisaar ar id sastavl jen jen od fruktoze, fruktoze, =luten =luten - upotrbl upotrbljav java a se za proizv proizvodn odnju ju dijabe dijabetic ticars arskog kog leba leba.
%. &asti i ulja iivotinjskog porekla !vrste, osobine i upotreba" #asti i ulja su organska jedinjenja i spadaju u grupu ipida. ipida. Po emi em jskom ijskom sastavu su estri glicerola i vi visi masni kiselina. ezasicene masne kiseline daju ulja, ulja, dok zasicene masne kiseline daju masti. ! mastima i uljima se nalaze vitamini i provitamini, fosfatidi fosfatidi, koji su znacajni za razvoj judskog organizma. Koriste se kao namirnice, u industriji sapuna, mazivni ulja, boja i lakova. lakova. Svinjska #ast- je bledo zute boje, boje,dobija se iz masnog tkiva i trbusno0 sala, koristi se za isranu. isranu. $d masnog tkiva oko creva, unutrasnji organa za tenicke potrebe. 7ivinska mast- nastaje od sala ugojeni ugojeni gusaka%najpozatija&, pataka, pataka, kokoski. Koriste se za i za isranu sranu i tenicke potrebe. potrebe. #ast goveda,ovaca i koza u sirovom stanju naziva se netopljeni loj. loj. z loja se ladnim presovanjem moze ukloniti stearin pa se dobija proizvod $?'$#+R=+R %za dobijanje margar ina&. na&. #ast od vune- dobija se pri pranju vune u tekstilnoj industriji. =usta lepljiva masa neprijatnog mirisa, mirisa, cijom rafinacijom s dobija ?anolin%koristi se u kozmetici, kozmetici, farmaciji, farmaciji, industriji sapuna&. sapuna&. #ast od kostiju i kostane sr7i, kao sporedni proizvod u industriji tutkala i zelatina. zelatina. eprijatnog mirisa, mirisa, samo za teni tenicke potrebe. !lja od ribe i morski sisara se dobijaju od masnog sala kita, kita, tuljana%sitni& i krupni riba i jetre neki vrsta riba. riba. !lje od papaka i nozica dobija se ekstrakcijom od isitnjeni delova, delova, koristi se za podmazivanje podmazivanje..
'. &asti i ulja biljnog porekla !vrste, osobine i upotreba" >iljna ulja i masti dobijaju se od plodova i semena biljaka uljar ica. Seme se cisti, sortira, sortira, susi susi i justi. z ovakvog semena, ulje se izdvaja presovanjem usitnjeni semenki ili samleveni plodova. plodova. )rugi na5in dobijanja ulja je ekstrakcija iz usitnjeni bilj ni delovadelova-dobija se Sirovo !lje %*rste
akrilni polimera i dr. 'poksidni premazi- na bazi epoksidne smole. 'poksidne smole su poliestri na cijim se krajevima nalaze epoksi grupe, kao reaktivne grupe i sekundarne idroksilne grupe po duzini lanca. +krilni premazi-na bazi akrilni polimera, akrilni polimeri su polimeri na bazi akrilne kiseline i njeni derivata. *odeni premazi- kojise ne razreduju organskim rastvaracima, vec vodom. >ezbojni premazi-akovi deluju kao obojeni pigmenti, daju izvesnu zastitu drvetu, povecavajuci time trajnost premaza. Rastvaraci i razredivaci u premaznim sredstvima imaju samo prolaznu funkciju.Primenjuju se iskljucivo kod tenicki premazni materijala.
2%. Plasticne mase !vrste, osobine i upotreba" Plasticne mase su materijali koji se u odredenim temperaturnim granicama,pod uticajem meanicke sile mogu oblikovati i dobijeni oblik zadr7avat?Po emijskom sastavu su visokomolekularna organska jedinjenja,pokazuju otpornost na vlagu i emijske uticaje, male su specificne tezine i imaju dobre meanicke osobine. )ele se na:*estacke i sinteticke. *estacke plasticne mase se dobijaju iz makromolekula koji se nalaze u prirodi na primer : na bazi celuloze%celofan,celuloid,celon,vulkanfiber&, na bazi belancevina%galit, dobija se iz kazeina, alginati%od alginske kisel&, na bazi belancevina biljnog porekla&. Sinteticke plasticne mase nastaju povezivanjem mali molekula %monomera&,u velike molekule%polimere& reakcijom polimerazacije.! procesu polimerizacije obicno ucestvuju molekuli jednog istog jedinjenja, a ako su razliciti molekuli proces se zove kopolimerizacija nastaju K$P$?l#'R. Polimerizacija moze biti: +)l5$+%nastaju linearni molekuli&@ +dicija se vrsi direktnim spajanjem molekula i tako nastaju polietilen, polipropilen, poliizobutilen, polivinil, lorid, polivinil acetat,polivinil, alkool,poliakrilati, polistirol i dr. K$)'7+5$+%nastaju umrezeni molekuli&@ kondenzaciona i polikondenzaciona je proces povezivanja mali molekula, dva razlicita organska jedinjenja, koja sadr7e bar po dAe aktivne grupe.#oze se odvijati inearno-nastaju <'R#$P?+S<5' materije, ili u svim pravcima nastaju prostorno umrezeni molekuli <'R#$S<+>?' materije.
2'. Kaucuk i guma !poreklo, vrste, osobine i upotreba" Kaucuk je sok dobijen zasecanjem kore biljaka u tropskim predelima, po emijskom sastavu su polizopren. ?ateks je beli sok dobijen zasecanjem kaucukovog drveta i sadr7i B/ - C/1 kaucuka. *rste kaucuka : Prirodni kaucuk se dobija koagulacijom lateksa, uz dodavanje sircetne li mravlje kiseline, pri cemu dolazi do izdvajanja kaucuka od drugi sastojaka lateksa. a visim temperaturama je lepljiv, ana nizim je krt.$setljiv je na benzin, biljne i zivotinjske masti a koristi se u proizvodnji gume. Sinteticki kaucuk se proizvodi od nekoliko osnovni vrsta, %npr . Stirol butaden kaucuk, butaden kaucuk i dr .&, koji se dobijaju od osnovni monomera butadena i kopolimera stirola. $d ova dva sasto jka pod posebnim uslovima uz dodavanje katalizatora nastaje ?+<'KS S<'<5K$= K+!5!K+. #odifikovani kaucuk je smesa prirodnog i sintetickog kaucuka. Regenerisani kaucuk se proizvodi od stari guma i druge stare gumene robe koji se dalje koristi za proizvodnju gumeni podova, obuce,ploca ... Pored isitnjenog %mastifikovanog & prirodnog i sintetickog kaucuka, regenerisanog kaucuka % ponekad&, za proizvodnju gume potrebne su i pomocne materije, koje podizu kvalitet gotovi proizvoda i produzavaju vek trajanja: Supor, +ktivatori, +ntioksidanti, Plastifikatori, Punila,
>oje.
*ulkanizovana guma je:proizvod koji se dobija zagrevanjem nevulkanizo-vane gume uz dodatak sumpora na temp od 6B/ -6/5. *ulkanizovane gume mogu biti: #eke %8-C1 S& - prenosne trake, igijenski proizvodi, gume za tockove.
2(. Proizvodi od drveta !vrste prema nacinu obrade i upotrebi" )rvo se deli na tri grupe: listopadno, cetinare, e gzoticno
% ebonovo, maagoni, africka kruska,
kanadski bor&, )rvo se sastoji od celuloze, emiceluloze, lignina i smole.5eluloza cini osnovnu strukturu. ?ignin je smesa organski jedinjenja i ima vezivnu ulogu u gradi stabla. ma ga vise u cetinarima a man je u liscarima. Prema nacinu upotrebe drvo se deli: drvo za tenicku upotrebu@ drvo za emijsku preradu@ drvo za ogrev.
2). *eluloza!osnovne vrste i osobine", vrste papira !podela prema sastavu i upotrebi" $snovna sirovina za proizvodnju papira je celuloza. *rste celuloze su: #eanicka drvna celuloza %dr venjaca&, emijska celuloza i poluemijska celuloza. #eanicka celuloza je proizvod meanicke prerade drveta. )rvo se brusi, na taj nacin se sitni na vlakanca i snopice vlakana, razliciti duzina i debljina. Prema vrsti drveta postoji bela i mrka drvenjaca. >ela se dobija od liscara koji ne sadr7e smole i boje. ! toku brusenja, drvo se kvasi ladnom vodom. #rka se dobija od razni vrsta drveta. 3emijska celuloza se dobija emijskom preradom drveta. Sitno izrezani komadici drveta kuvaju se pod pritiskom u rastvaracima koji ne rastvaraju celulozu a rastvara ju lignin, smole. Postoje dva postupka emijske prerade drveta: kiseli % sulfatni&, alkalni % natronski&. 3artija nastaje ukrstanjem, spajanjem vlakana celuloze, kojoj se dodaju lepila, punila, boje i dr. 7a slepljivanje vlakana celuloze koriste se tutkalo, skrobni lepak, kazein. )orada artije se vrsi: keljenjem, naknadnim povrsinskim bojenjem, premazivanjem kaolinom. Prema nameni:novinska artija, stamparska, filter, svilasta % cigaret papir, salvete&, za pakovanje ... Karton se dobija od pulpe koja je spremljena za dobijanje artije pa se izvlace deblji istovi ili se slepljuje vise listova artije pomocu lepka.Karton je artija mase vece od 6/ grDm8. Prema kvalitetu artija i karton se dele na: visokokvalitetni bezdrvni, srednje fini omotni papir , karton. Prema masi : tanak, obican papir , karton % mase preko 6/ 0 D m8&.
+0. Koia, krzno, njiovi proizvodi !poreklo, vrste, osobine i upotreba" $snovna sirovina za kozarsku industriju su: sirove koze. Sirova koza se sastoji od potkozice, prave koze, potkoznog tkiva %mesina&, sirova koza sadr7i ;/1 vode i B/1 suve materije %91 pr oteina, masti,mine. #aterije&. a kvalitet koze utice vrsta zivotinje, sa koje je skinuta koza, deo tela sa kog je skinuta koza, pol iuzrast zivotinje, klimatsko podneblje u kom je zivotinja gajena. Prema vrsti zivotinje od koje se dobijaju koze se dele na: Kru pne%od goveda, teladi, konja i bivola&@ Sitne %od ovaca, jagnjadi, koza i jarica&@ Svinjske %sadrze veti udeo masti, zbog cega se specijalno pripremaju pred stavljenje&@ $stale koze-ostali
zivotinja, reptila
%gustera, zmija, krokodila&, jelenska, pseca, foke, kunici.Prerada koze obuvata
faze:pripremu, stavljenje, doradu. ! fazi pripreme, sa koze se odstranjuju suvisni delovi: dlake, pokozica, meslna sa unutrasn"e
v
B
E
strane. Stavljenjem koza postaje otpornija na raspadanje, povecava se f izicka jacina, nepromocivost na vodu.Stavne materije mogu biti: biljna stavila, mineralna stavila, masna stavila, emijska stavila. Stavljena koza ide na doradu i moze biti : #eanicka dorada obuvata ispiranje, peglanje, izravnavanje nabora, obrezivanje krajeva, brusenje, ujednacavanje debljine. 3emijska dorada obuvata beljenje, bojenje, omeksavanje mascenjem, impregnisanje, lakiranje. 7a proizvodnju obuce % donska koza i koza za lice& kao koza za lice najvise se koristi
+1. -ekstilna vlakna iivotinjskog porekla !vrste, osobine i upotreba" Prema poreklu tekstilne sirovine dele se na: prirodne, vestacke i sinteticke. uret Svila dobija se rascesljavanjem unutrasnjeg ostatka svile. *una se dobija sisanjem zivi jagnjadi i ovaca,
+2. -ekstilna vlakna biljnog porekla, fna i gruba !vrste, osobine i upotreba"
++. estacke teksti/ne sirovine !poreklo, vrste, osobine i upotreba" *estacka vlakna se dele: - na bazi celuloze % na bazi estara celuloze i na bazi regenerisane celuloze& - na bazi belancevina % iivotinjskog i biljnog porekla& *estacka vlakna koja se dobojaju se od vestacki plasticni masa na bazi celuloze, nazivaju se i vestacka svila. ajpoznatiji su: *iskoza- dobi ja se iz celuloze iz drveta, koja se potapaju u rastvor natrijum idroksida, cime se dobi ja +?K+? 5'?!?$7+, koja se mesa sa ugljendisulfidom i dobija se viskozna masa koja se izvlaci u niti. *lakna prolaze kroz rastvor sumporne kiseline i soli, pri cemu ocvrscavaju. *lakno je po sastavu 5ista celuloza i igroskopno je. >akarna svila- celulozno vlakno, celuloza se dobija iz pamucnog lintersa, tretiranjem rastvorom bakarni soli. spreda se u tanke niti, bele boje, meke. $vo vlakno se lako odriava, igroskopno je % upi ja vodu, znoj u letnjim danima&. Koristi se za izradu tkanina, aljina, esarpi. .. +cetatna svila-proizvodi se od pamucnog lintersa. spredeno vlakno je celulozni acetal. Koristi se za izradu tkanina, al jina, rublja itrocelulozna svila- dobijala se od pamucnog lintersa. 7bog velike sklonosti ka sagorevanju, danas ne proizvodi. *estacka vlakna na bazi belancevina
ajpoznatije je vestacko vlakno dobijeno iz kazeina mleka -=+?l<. spreda se kao beskrajno vlakno, koje kasnije moze da se iseca na manja vlakna, koja odgovaraju duzini vune. a taj nacin dobija se - K+7'SK+ *!+. Slicna je vuni, ima manju jacinu na kidanje. ajcesce se koristi u mesavini sa prirodnom vunom kod razni tkanina. $d belancevina biljnog porekla takode se proizvode vestacka vlakna, npr . iz kikirikija i kukuruza. *lakna su slaba na kidanje, pa se koriste kao dodaci prirodnij vuni. $d odredeni vrsta morski algi
proizvode se +?=+
*?+K+
+4. inteticke tekstilne sirovine Sinteticka vlakna, slicno kao i plasticne mase, nastaju procesom polimerizacije i polikondenzacije. Polimerizacijom se dobijaju termoplasticna vlakna, otporna na emikalije i vlagu. ajpoznatija su: Polivinilloridna %P*5& vlakna-kvalitetna, otporna na vlagu i emikalije, nepostojana na visokim temperaturama. Koriste se za izradu zastitni odela, za emijsku industriju Poliakrilonitritna %orlon& vlakna-jaka, meka, otporna na emikalije, za izradu odece, razliciti prekrivaca Polietilen i polistiren vlakna- za izolaciju, za presvlacenje sedista u autobusima i vozovima Polikondenzacijom se najcesce dobijaju sledeca vlakna: Poliamidna vlakna- fabricka imena su: najlon, perlon, grilon rilsan i dr. Poliestarska vlaknafabrica imena su: terilen, tergal, dakron, Poliuretanska vlakna- elasticna su, sluze za proizvodnju likre %poliuretansko vlakno je obavijeno poliamidnim vlaknom& imeracija prediva, oznacava finocu prediva, jedinica je <'F. !edinica za linearnu gustinu koja odgovara masi 6 km prediva&. )'-jedinica, koja oznacava masu od 0 km prediva.
+#. Keramika i proizvodi od keramike
+%. taklo i proizvodi od stakla Staklo je smesa silikata u amorfnom stanju.
stako- jedinjenja olova, Smesa za proizvodnju stakla zagreva se na visokoj temperaturi, zatim se ladi na radnu temperaturu %'00133*" i na toj temperaturi se vrsi oblikovanje stakla, slede4im postupcima: duvanjem % meanickim putem&- dobija se suplje staklo presovanjem - oblikuju se predmeti pom/4u kalupa, cime se dobija ju cinije, pepeljare, vaze ivenjem- staklena masa se izliva na ravne stolove, koji imaju izdignutu ivicu koja odreduje dimenzije ploce, koje se dalje mogu doradivati. zrada posebno finog stakla koje se dalje ne mora doradivati, vrsi se na slede4i nacin: valjanjem- staklena masa se propusta kroz sistem valjaka pa se dobijaju staklene ploce razlicite debljine. izvlacenjemstaklena masa se izvlaci izmedu velikog broja parova azbestni valjaka u vertikalnom ili orizontalnom smeru. Staklo ravni glatki zidova izvlaci se u vertikalnom smeru a staklo reljefne povrsine i armirano staklo izvlace se orizontal no P?l*+"!5' S<+K?$ % float staklo& nastaje kada se staklena masa !'0033*" izliva na vec istopljeno olovo.lma izrazito ravne, paralelne povrsine, st mu omogu4ava da idealno propusta svetlost %za vitrine, opticke instrumente, ogledala & Kaljenje stakla je zagrevanje pretodno dobijenog stakla na temperaturu og 4//-;// 5, koje se zatim naglo ladi u struji vazdua. Kaljeno staklo je dosta tvrdo i krto, pri udaru se lomi na sitne komade sa zaobljenim ivicama *rste stakla prema sastavu: - natrijumovo staklo % obicno& - kalijumovo staklo - kalijum-olovno staklo % sadrz.i /1 olova&- koristi se za izradu imitacije bisera % staklena perla se prevlaci bisernom esencijom koja se dobija od krljusti & - stras-staklo % imitacija brilijanata& - bor-aluminijumovo staklo %za lab posude& - bor-silikatno staklo % za lab posude&
{- 37. Plemeniti metali, biseri drago kamenje !osobine i upotreba" >iseri su proizvodi prirodnog izlucivanja morski i slatkovodni mekusaca %ostriga i biserni skoljki&. $kr uglog ili kruskastog oblika su, razliciti veli5ina, sedefastog sjaja. Sastoje se od kalcijum karbonata presvucenog rozastim materijalom %coniolin&. $bicno su beli a mogu biti osenceni i obojeni %sivi, crni, purpurno crveni, crveno zuti, zuti ili plavi&. #ogu se kultivisati pricvrs4ivanjem zrnca sedefa u kesu isecenu od omotaca jedne ostr ige, unosenjem kesice u tkivo ostrige. Kultivisani biseri se razlikuju od prirodni pom/4u ispitivanja F-zracima. *rste bisera: Slatkovodni, +k/tfa, "uinomorski biseri, , )rago i poludrago kamenje su rude %minerali&, koji se zbog svoji svojstava upotrebljavaju za izra nakita, .ukrasa ili u i.ndustrij.i.jsigr .niji .a5inralikoanja drago.g kGmenja Gd. ostali. je emljska analrza. ! praksl se konstl dentlflkaclja tvrdoce mlnerala. ajvecu tvrdocu ma dljamant, e;, .-. potom safir i rubin. Rubin, safir i smaragd su u obliku mali valjaka ili kuglica kruskastog oblika. .., 5..., P$)'?+ dragog kamenja: prvog reda %dijamant, korund, beril spinel i krizoberil&@ drugog reda %dragi opal, cirkon, topaz, krizolit&@ treceg reda %granat, turmalin, tirkiz, vezuvijan&@ cetvrtog reda %abradorit, kremen ii belutak, ortoklas&. )"+#+<-najtvrdi i najskuplji kamen. Sastoji se od cistog ugljenika u kristalnom obliku. >ezbojan je i bistar i st je prozirniji cena mu je ve4a. #eri se karatima D6 karatH8/ miligramal. >rilijant je brusen tako st je gornji deo sastavljen od B8 fasete i plo5ice i donji deo od 8C fasete i siljka. Poludrago kamenje obuvataju slede4e vrste: lazurit, ematit, malati, serpentin.
#etali se odlikuju metalnim sjajem, visokom provodljiviscu elektriciteta metali, izuzev zive, su na obicnoj temperaturi,
i toplote,
kao i kovnoscu.
i
pod normalnim pritiskom cvrste materije. Prema b$",
metale delimo na - crne % gvozde i njegove legure-celik, ferolegure, mangan i rom& , I-. , - obojene metale .t Prema postojanosti na vazduu, vlazl mlal"am, delmo I . - plemenite metale %zlato, srebro, platlna metall latlnske ru e 7lva se nalazl na prelazu izmedu plemeniti i prosti metala, a aluminijum, rom, nikal i kalaj su postojani na vazduu, all se ne ubrajaju u plemenite metale. - prosti metali- slabo otporni prema delovanju emijski jedinjenja, na vazduu se prevlace tankim slojem oksida % gvozde, bakar , olovo, molibden, mangan & Prema specificnoj tezini metale delimo na - lake metale -imaju spacificnu tezinu manju od B,9 % litijum, kalijum, natrijum, magnezijum, aluminijum & - teske metale- imaju spacificnu tezinu vecu od B,9 % zlato, srebro, ziva, bakar , gvozde, platina, olovo, cink, nikal, kobalt.. & 7lato je zute boje, meko je, obraduje se izvlacenjem ivaljanjem. *eoma je mekano i legira se sa mnogim metalima. ?egure zlata i srebra - u juvelirstvu, zlata i bakra - u juvelirstvi i kod izrade novca. Rastvara se u carskoj vodi. $obro provodi toplotu i elektricitet. a triistu se pojavljuje u vidu praa, zrna, grumenja, zice, profila, ploca, folija.>elo zlato - legura zlato, bakar, nikal,% sa malo cinka i magnezijuma&. Srebro - je bele boje, sjajno. #eko je, dobar je provodnik toplote i elektriciteta. Posto je meko, obraduje se kovanjem ili izvlacenjem, valjanjem %filigranska zica duzine 6 km ima masu 6g&. Sluzi za prevlacenje predmeta i drugi metala. Rastvara se u azotnoj kiselini, a u sumpornoj, tek uz zagreavan je. ?ako se legira sa drugim metalima, pa se dobijaju razlicite legure srebra. Platina - je najplemenitiji metal, srebrnasto sive boje, meka je lako se preraduje u listice ili izvlacenjem u zice. e tamni na vazduu, otporna je prema kiselinama % osim carske vode&. Sa teskim metalima gradi legure. a triistu se nalazi u vidu praa, zrna, grumenja, zica, profila, ploca, foli ja. Koristi se u juvelirstvu, stomatoligiji, izradi iruski instrumenata. Platina u vidu praa ima ulogu katalizatora u emijskim reakcijama, za izradu igli za injekcije.
-t 38. 6voide, celik i ero/egure !osobine, legire i upotreba" =vozde se u prirodi nalazi u obliku fero legura %ematit,limonit,siderit,magnetit,pirit...& $obija se termickom obradom ruda gvozda u visokim pecima uz odgovarajuci tenoloski postupak. akon i7dvajanja sirovog gvozda, ostaje zgura %sljaka& Sirovo gvozde sadrii ugljenik, silicijum, mangan,sumpor i fosfor . Podela prema nameni: sirovo gvozde za livenje i za proizvodnju celika. Prema boji: sivo %sadrii do C1 ugljenika i jedino moze da se ob raduje ivenjem& sivi liv@ o irovo gvozde %sadrzi do B1 ugljenika i obraduje se valjanjem,koristi se za proizvodnju ce<"JI9&. 5elik je gvozde sa poboljsanim meanickim osobinama. 5elik se proizvodi duvanjem zagrejanog vazdua kroz rastopljeno sirovo gvozde, pri cemu pr imese sagorevaju. Proces se vrsi u konvertorima. ! sirovo gvozde dodaje se jos i stare gvozde ili topitelji %simens-martenov postupak&.
5elik se meanicki obr aduje plasticnom deformacijom na topic % valjanje, kovanje, vucenje&, obradom na ladno % savijanje, falcovanje-rucno ili meanicko savijanje ivica limova koji spajaju&. 2ero-egure- su legure gvozda koje su neupotrbljive za kovanje, koriste se kao dodaci u proizvodnji dr.ugi legura, kao dezoksidansi, sredstva za odsmporavaje i s. !potrebu ,ucr,:oj me:talurgiji. c78ar9t
41.. ~ ~C\UA I-e \l- tfI~\i€ tI: iJ~ +). akar !osobine, legure i upotreba"
\~\-tU\~
9t..::!, *l; k
? >: f0cVf I =t:7 db.r:.ft" lo>7
>akar se u prirodi nalazi u vidu ruda. >akar je svetlocrvene boje, sjajan, otporan prema koroziji. a suvom vazduu prevlaci se slojem crnog oksida koji ga stiti od dalje oksidacije. a vlaznom vazduu prevlaci se zelenom patinom koja ga stiti od dalje korozi je. >akar je mek i tegljiv, dobar provodnik toplote i elektriciteta, pa se koristi za proizvodnju dalekovoda. )obijanje iz alkopirita pirometaluskim postupkom koji je veoma slozen zbog prisustva velikog ! primesa. 3alkopirit se prii na aparatu za sinterovanje i dobija se prienac koji se dalje to pi u peci i dobija se bakrenac %bakarni kamen& i zgura %nus proizvod&. >akrenac se u bubnjastom konvertoru oksiduje i dobija se sirovi %blister& bakar, sa 0;1 bakra, ali koji nije dovoljno cist, tako da se vrsi dalja rafinacija u plamenoj peci gde zaostale primese oksiduju i dobija se anodni bakar %koji sadr7i 09-001 bakra&. l7/tP:i8 7.. : +$) >+K+R se dalje elektroliticki pre5iscava da bi se oslobodili plemeniti metali i elektroliticki &,G iI"-
r Jr & bakar %koji
sadrii 00.091 bakra&. Koristi se za bakarno posude, za izradu rezervoara, tankova u prerambenoj i pivarskoj industriji. ?egure bakra - bakar se dobro se legira sa drugim metalima pri cemu se legure bakra najvise koriste u undustriji. ajpoznatije legure su: mesing %bakar i cink za izradu umetnicki predmeta&, bronza %bakar i kalaj za izradu umetnicki predmeta&, novo srebro %bakar , nikal i cink u brodogradnji za propelere, parne slavine, za izradu pribora za jelo ... &. $>?l5 bakra i legura, pra, juspice, granule, sipke, profili, imovi. ..
t/7::
-# 40.?luminijum !osobine, legure i upotreba" +luminijum je najrasprostranjeniji metal u prirodi. alazi se u obliku rude boksit iz koje se dobija. Proizvodnja se vrsi u dAe faze: 6- boksit se preciscava od primesa da bi se dobio cist aluminijum oksid %glinica& koja sadr7i 00.1 aluminijuma i mali 1 gvozda, sumpora i dr . 8- iz oksida se pretopljavanjem izdvaja cist metalni aluminijum %00.01 alumin&. Karakteristike:metal male gustine, srebrne boje, mek, obraduje se valjanjem i kovanjem. )obar je provodnik toplote i elektr iciteta ali manje od bakra. a vazduu je vrlo postoja, prevlaci se slojem neporoznog oksida koji ga stiti od dalje oksidacije. 7bog male gustine koristi se u avio i auto industriji, gradevinarstvu, za ambalazu u prerambenoj industriji. ?egure-egira se mnogim metalima %magnezi jum, bakar, nikal, mangan& koji mu povecavaju cvrstocu, tvrdocu, otpornost prema koroziji.?egure su nemagnetne pa se koriste za izradu merni instrumenata.
t
41.&otori sa unutrasnjim sagorevanjem !pode/a osobine i upotreba" )ele se na: 6. #otori na paljenje pomocu svecice 8. #otori na paljenje pomocu kompresije
~
.1-$
LL
&. J. 6
/"%.
-\-
Klipni motori sa unutrasnjim sagorevanjem na paljenje pomocu svecica, imaju sledece delove: cilindar, klip, klipnjaca, radilica, zamajac, usisne i izduvne ventile. $vi motori koriste ekspanzionu snagu zapaljive smese goriva i vazdua koja sagoreva u cilindru. $sobina je da imaju sve5ice za paljenje u glavi cilindra i elektricnu opremu koja sluzi za napajanje strujom visokog .napona. ! njima se emijska energija goriva pretvara u snagu i toplotu, koje se zatim pretvaraju u maanicki rad. Sluzi za pogon elektl:generatora, pumpi, kompresora, za pogon automobila, vazduoplova, poljoprivredni masina. )izel .motori su kipni motri s utrasnji sagorevnjem a p"enje pomoc kopresij. maj sledece delove: cllmdar, kllp, k5pljaca, radlllca, zamaac, ulsne 5 5zduvne ventile, all nema"u sveclce za paljenje, vec se gorivo pali putem kompresije. =orivo se u komori za zagrevanje ubrizgava pomocu pumpe gde se pali spontano u prisustvu sabijenog zagrejanog vazdua %teska ulja od nafte ili uglja&. Poludizel motori sa kompresionim paljenjem rade pri nizo j kompresiji. )a bi se pokrenuli, glava cilindra treba pretodno da bude zagrejana grejacem. )izel motor sluzi: za pogon motorni vozila, traktora, br odova, u elektranama.
4%. Kompresori, vakum pumpe i ventilatori
Kompresori su uredaji koji sluze za manipulaciju gasom. Sluze za dobijenje gasa pod povecanim pritiskom. #ogu biti razlicite konstrukcije: klipni, centrifugalni, aksijalni,rotacioni. Pri povecanju pritiska, povecava se i tempreatura, pa se moraju laditi, obicno vodom ili vazduom. Kompresovani vazdu se moze korisi!i u raznim granama industr ije, moze ici direktno u proces se cuvati u rezervoarima. *akum pumpe su ur edaji koji omogucavaju prevodenje gasova na pritiske mize od atmosferskog, odnosno transportuje gas sa nizeg na visi pritisak. Po principu rada se ne razlikuje od kompresora, razlika je u tome st se vakum pumpe prikljucuju na usisnom delu za sudove u kojima treba da se stvori potpritisak %vakum& razlicitog stepena evakuacije. a usisnom delu, otvori za prolaz gasa su veci. Po konstrukciji_mogu biti: klipne,mlazne,rotacione. !potreba u tenoloskim procesima gde se zateva evakuacija vazdua %ind.sijalica, elektronski cevi, kod specijalni zatvaranja, u emijskoj industriji&. *entilatori su uredaji koji sluze za obezbedenje cirkulacije vazdua, bez promene njiovog pr itiska. Podela prema konstrukciji: ventilator i koji usisavaju %uvlace& gasove i ventilatori koji postiskuju %duvaju& gasove. !potreba: za stvaranje strujanja vazdua, za procese susenja u industriji, za snizavanje temperature u domacinstvima.
-4 43. ?parati &' rasprsivanje tecnosti i praova
Q 44. @riiideri
!vrste i upotreba"
2rizderi su rasladni uredaji za proizvodnju %u kontinualnom ciklusu& niski temperatura sa nekim aktivnim elementima za ladenje, rasladnim fluidom koji od okoline oduzima toplotu i isparava a okolina ostaje rasladenja. Razlikujemo dva tipa: kompresioni- delovi su kompresor, kondenzator , isparivac. Komprsor prima ekspandirani gas iz isparivaca i pod pritiskom ga salje u kondenzator gde se ladi i ponovo pretvara u tecnost koja ide ponovo na isparivanje, cime nastaje kruzni ciklus. sparivac je aktivni element za ladenje u kome se nalazi kondenzovano rasladno sredstvo koje propusteno kroz ekspanzioni ventil brzo isparava, apsorbujuci toplotu iz okolnog vazdua. Rasladni fluidi su lorovani ugljovodonicl, apsorpcioni-rasladni fluid je tecni amonijak. ema kompresor ali ima generator u kome se %voda se odvaja&, i prikulja zagreva vodeni rastvor amonijaka. )obijeni amonijacni gas se potiskuje pod pritiskom u kondenzatoru, kondenzuje se i odlazi u ispac gde oduzima toplotu i ponovo isparava, odlazi u apsorber, gde ponovo apsorbuje vodu i ponovo dobijamo tecni amonijak i ciklus se ponovo nastavlja . .l..
4(. Aredaji &' klimatizaciju !redaji za klimatizaciju su uredaji za odriavanje zeljeni uslova tempeature i vlaznosti vazdua u zatvorenim prostorijama. #ogu imati i elemente za pre5iscavanje vazdua. !potrebljava ju se za klimatizaciju zatvoreni prostorija a takode i kod neki industrijski instalacija koje zatevaju posebne atmosferske uslove %ind. tekstila, artije, duvanska, prerambena industrija ... &. #ogu biti opremljeni: vantilatorom ili duvaljkom sa motorom. $bicno imaju i precistace vazdua sa f ilterima koji je impregnisan ugljem a moze biti od tekstilnog materijala, staklene vune, celicneili bakarne vune, kroz koji prolazi vazdu, radi otklanjanja prasine.
~ 4). Poljoprivredne masine, masine &' ubiranje letine Poljoprivredne masine su masine bilo koje vrste, koje mogu imati razlicitu vrstu vuce. #ogu i vu5i zivotinje, vozila %traktori& a mogu biti i montirane na vozilu %samoodne&. Podela prema
upotrebi: za obradu
zemlje, za mlekarstvo, zivinarstvo, za pcelarstvo. Podela masina za obradu
zemlje: masine za pipremanje i kultivisanje zemlje u PGlioivredi. %povrstvo,vorstvo. .ortikultur, sumarstvo&: plugovi, drljace, tanjirace, aeratorl, kultlvatorl, plevlce, kopaclce, maslne za se"an"e, sadenje i presadivanje, rasturaci dubriva@ y. * Bl " masine za berbu, zetvu i vrsidbu, prese za baliranje slame i stocne rane: travokosaclce druge , masine za kosenje@ I&D masine za ubiranje pol? proizvoda, za ubiranje leti.e: znjevenje, vdenje plGdoa iz zemlje, branje, vrsidba, vezivanje u snopove, odvajanje zrna od bll"ake, presovan"e slame stocne rane.
t
47. rste masina alatljika &' obradu metala deormacijom #asine alatljike koriste se za odredene operacije %deformacijom&
i dele
se na B grupe:
1. &' obradu metala i metalni karbida, 2. betona i kamena, +. drveta,tvrde plastike.
Q
48. 6eneratori, e/ektromotori !vrste, osobine, upotreba" 'lektricni generatori su masine koje proizvode elek. energiju, pretvaraju meanicku energiju u elektr icnu. Potrebnu meanicku energiju daje pogonska masina %idraulicna turbina, parne ili gasna turbina, motor sa unutrasnjim sagorevanjem itd& koja zajedno sa generatorom cini agregat. Podela: 6. generatore jednosmerne struje %dinamo masine&, 8. generatore neizmenicne struje %alternatori& ko ji mogu biti jednofazni,dvofazni i trofazni %sinroni i asinroni&. Sasto je se od statora %montiranog u kuciste& i rotora %montiranog unutar statora&. 'lektromotori su masine koje elektricnu energiju pretvarju u meanicku. Sluze za pogon najrazlicitiji radni masinam, uredaja i te. postrojenja. Podela: - na motore sa jednosmernom strujom %delovi:stator, rotor i kolektor& i - na motore sa naizmenicnom strujom %sinroni i asinroni&. Sinroni - rotor se okrece istom brzinom kao i obrtno magnetno polje, asinroni - rotor se okrece sporije od obrtnog magnetnog pol ja.
Q
4+. -rensormatori i ispravljaci !vrste, osobine i upotreba"
C #0. aterije i akumulatori >aterije su primarne celije i primarne baterije su emi jski izvori elektricne struje, koji proizvode elekt. energi ju pomocu emijski reakcija %emijsku u elektricnu energiju&. Primarne celije se sastoje od jedne posude koje sadrzi elektrolit %kalijum idroksid, natrijum idroksid ...& u koji su potopljene dAe elektrode. +noda je obicno od cinka ili litijuma a katoda od zive,srebra,mangana
biljni ulja su: sojino, kikirikijevo, maslinovo, palmino, pamukovo, kokosovo itd&. 2aze prerade sirovog ulja su: - 2iltriranje ulja-odvaja se talog@ - !klanjanjem sluzasti materija - Susenje ulja-uklanja se voda. $vakvo ulje naziva se precisceno ulje i moze se poslati na tr7iste. Kompletna rafinacija obuvata : - eutralizaciju - uklanjanje slobodni masni kiselina - )ekoloraciju - filtriranje kroz aktivni ugalj - )ezodorizaciju - uklanjanje mirisa, propustanjem vodene pare kroz ulje. - *interizacija - uklanjanje cvrsti masti i voskova ladjenjem ulja. a ovaj nacin se dobi ja Raf inisano ulje.
(. &argarin i ostali proizvodi prerade masti, voskovi !vrste, osobine i upotreba" ajcesti postupak kojim se menja izgled i gustina masti i ulja je idrogenizacija. #argarin je- vestacki proizvod koji treba da zameni kravlji maslac.Ranije su se za proizvodnju margarina koristile prirodne mast %svinjska mast, kitovo ulje& a danas se koriste idrogenizovana bil jna ulja%sojino, pamukovo, kikirikijevo ili palmino ulje& #argarin se dobija emulgovanjem biljni ili zivotinjski masti u mleku ii vodi, uz dodatak emulgatora najcesci lecitin, koji olaksava emulgovanje masnoce u tecnost.Koristi se u israni i u prerambenoj industriji. ! prodaji se nalazi stoni, delikatesni, za kuvanje. =licerin je nus proizvod razgradnje masti i ulja. )obija se kao sporedan proizvod pri proizvodnji sapuna, kao i sintetickim putem.iljni voskovi dobijaju se iz lisca palmi, sa stabljika koja i luci kao zastitu, ekstrakuje se iz kore neki tropski bil jaka ili iz lisca pamuka,lana&. 7ivotinjski voskovi se upotrebljavaju za prevlacenje kartona,papira,koze kao zastita od vlage, za izradu sveca,lekova,kozmeticki preparata. ajpoznatiji zivotinjski voskovi su:pcelinji vosak,lanolin,kineski vosak,spermaceti %ekstrakcijom ulja dobijenog iz potkozni kanala glavate uljarke&.
). eceri !vrste prema poreklu i osobinama" Seceri su organska jedinjenja iz grupe ugljeni idrata. *rste secera su: Saaroza - dobijaja se iz secerne repe itrske.
Kada se napon izjednaci, celija je prazna. Primarne celije se mogu ponovo puniti. Kada se medusobno povezu dve ili vise primarni celija %redno,paralelno&, dobija se primarna baterija. Pr imarne celije se koriste kao izviori elekt struje za zvono, telefon, dzepne svetiljke ... 'lektricni akumulatori su sekundarni izvori jednosmerne struje.
..-t
t
(1. Eucni
alati
Pod rucnim alatima podrazumevaju se alati koji su konstruini dTee prilikom rada dr:ze u ruci i da u sebi imaju ugraden motor. !gradni motor moze bitif neelektricniU lektromotor ili vibrator . +latke sa ugradenim neelektricnim motorom ubrajaju se : idraulicne alat e, pneumatske aDatke i alati sa ugradenim motorom sa unutrasnjim sagorevanjem na paljenje pomocu kompresije. ! tu grupu spadaju razlicite vrste pneumatski alata za obradu metala, vibrator i za beton, lancane testere i dr . #ogu biti za dr:zanje u ruci a mogu se koristiti i sa pomocnim uredajima za oslanjanje %tronosci, cekrci. ..&. $d rucni alata najvise se koristi busilica kod koje se promenom alatke mogu obavljati i dr . posDovi, tj moze imati i drugu funkciju %glodalice, brusilice ...&. (%.
Flektricne peci &' domacinstvo i industriju
'lektricne peci sastoje se od zatvorenog prostora u kome se dobija relativno visoka temperatura. ! industriji se koriste: Flektrootporne peei u kojima se toplota dobija prolazom struje kroz otpornike %sporeti,resoi&@ 5ndukcione peei u kojima se toplota stvara u samom materijalu %u metalurgiji&@ Die/ektricne 1 peei u kojima je zagrevni materijal izolator %u drvnoj industriji&@
Q (3. Flektricne
sijalice !vrste prema nacinu rada i upotrebi"
'lektricne sijalice se sastoje od stakleni baDona razDiciti oblika, koji sadr:ze sve potrebne elemente za pretvaranje elektricne energije u svetlosne zrake. Podela: sijalice sa uiarenim vlaknom imaju najsiru primenu, sastoje se iz eDektrootpornog spiralnog vlakna u staklenom balonu iz koga je evakuisan vazdu, ili su punjene inertnim gasom. *lakno se zagreva do usi janja prolaskom elektricne struje. #ogu biti razli5iti obDika i mogu imati razlicitu primenu %opsta upotreba, dekorativne svre, signalne, telefonske ...&@ sijalice punjene gasom sijalice sa praznjenjem se sastoje od staklenog omotaca u kome su elektrode i gas pod niskim pritiskom koji svetli pod uticajem elektricnog praznjenja. !mesto gasa mogu sadr :zati i neku supstanu, koja otpusta paru slicni osobina. Koriste se za osvetljenje u doma5instvu, ulicno osvetljenje, osvetljenje u alama i parkovima, za dekorativne i reklamne svre.
sijalice sa mesa nom svetloscu - svetlost se proizvodi usijanim vlaknom i prznjnjem gasa. !nutrasnja cev je punjenjea gasom a spoljasnja ima uzareno vlakno. !potrebljavaju se umesto obicni sijalica cime se povecava nivo osvetljn ja i oboljsava rerodukcija Gvja@ alogene sijalice - imaju uzareno vlakno a u nertnl gas se dodaje mala kollclna broma joda. Koriste se za filmska i tv snimanja, za snimanje u ateljeima,za fa rove itd.@ ultraljubicaste sijalice - sastoje seod cevi od stopljenog kvarca koje sadr7e zivu,za unistavanje klica, u medicinske i laboratoriske svre@ R sijalice - sa vlaknom, konstruisane su za proizvodnju infra crveni zraka. Koriste se u medicini i
t
za izvor toplote u industriji.
#4.:ikrooniizvucnici #ikrofoni su uredaji koji zvucne impulse pretvaraju u elektricne. Sadr7e membranu koja vibrira, pod dejstvom zvucni talasa. Karakteristike su: osetljivost,frekventna karakteistika, izoblicenje, impendansa. Podela prema principu rada: ugljene, elektromagnetne, kristalne, elektrodinamicke, kondenzatorske. Poela prema nameni: direktne,indirektne, usmer ene. 7vucnici - elekticne oscilacije pretvaraju u zvuk. Karakteristike: frekventna karakteristika, direktnost, stepen iskoriscenja, inpendansa, snaga, izoblicenje. Po principu rada mogu biti:elektrodinamicki, kristalni, elektromagnetni,kondenzatorski. #ogu biti montirani na ramove, u kutije, sasije, delove namestaja. Koriste se za telekomunikacione aparat, telefoniju, uredaje za slusanje svi vrsta itd .
.fL
((. - prijemnici, projektori i kamere !vreste i upotreba":b /0- ".$
:Pe :o tti{ -I\eIA
llC,-€
#!Ite L..
-r
(). 6ramooni i repruduktori &' *D =ramofoni i repruduktori za 5) - su uredaji za reprodukciju zvuka snimljenog na neku podlogu. Kod gramofona reprodukcija se vrsi preko gramofonske igle koja je vezana za glavu gramofona i ocitava zapise sa gramofonske ploce i preko pojacala salje na zvucnike. Kod 5)-a reprodukcija se vrsi pomocu lasera koji ocitava magnetne zapise sa 5)-a.
-- (7. :agnetooni i diktaoni #agnetofoni su uredaji za magnetno snimanje i reprodukciju zvuka. ! sebi sadr7e i uredaje za o5itavanje zapisa, brisanje starog zapisa i snimanje novog. #ogu imati pojacalo i zvucnike. #ogu snimati na jednoj ili na obe strane megnetne trake. Koriste se u pr ofesionalne svre. Kasetofoni su uredaji kod koji duzina i sirina trake takva da moze dase smesti u zatvorenu kasetu. )iktafoni su posebna vrsta magnetofona gde se zapisi snimaju na trake ili diskete. Koriste se u profesionalne svre . .: - (8. Flektonski urec1aji&' snimanje i reprodukciju slike i zvuka ! ove uredaje ubrajaju se magnetoskopi i videorektorderi. ! procesu snimanja, ovi uredaji, elektricne impulse koji odgovaraju snimljenoj slici prenose na namagnetisanu traku.! procesu reprodukcije magnetna polja sa trake indukuju elektricni signal u kalemima glava. mpulsi se pojavl juju i emituju na monitore ili televizijske aparate.
ajvazniji deo magnetoskopa je velika rotaciona glava koja omogu4ava kvalitetno snimanje i sinronizovano dobijanje slike i tona. *ideorekorderi imaju slicnu konstrukciju, samo st je kod nji rotaciona glava postavljena unutar ku4ista. Kamkorderi, za razliku od fotoaparata koji beleze LzamrznutuL sliku dogadaja, mogu snimiti sate snimka i preneti *am celokupan dozivljaj. ajbolja stvar kod kamera je da su razvojom tenologije postale veoma male i jednostavne za rukovanje. Postoje vise vrsta kamkordera danas, kao st su:
t
digitalni, ig 9 i *3S-5. )igitalni kamkorderi beleze snimak pomocu 55)-a %5arged 5ouple )evice&. (+. -e/egra, te/eon, teleprinter 5 te/eaks
!vrste 5 upotreba"
-t
%0. rste racunara !komponente
i prateca
oprema"
Racunar ii racunarski sistem cine elektronske masine koje obraduju ulazne informacije %podatke ili naredbe& i od nji proizvode izlazne informacije %rezultate&. Racunar je slozeni uredaj koji sluzi za izvrsavanje matematicki operacija ili kontrolni operacija koje se mogu izraziti u numerickom ili logickom obliku. 5entralna jedinica %ku4iste racunara& se sastoji od: 6. $snovna maticna ploca je glavna printana poluprovodnicka ploca koja omogu4ava komunikaciju izmedu ostali ardverski delova u racunaru. 8. Procesor je elektronska komponenta napravljena od minijaturni tranzistora na jednom cipu %poluprovodnickom integralnom sklopu&. zvrsava sve racunske i logicke operacije kao i komande koje su zadate programima. B. #emorija je deo racunara koji se koristi za pam4enje uneti podataka. E?& je jedan od oblika cuvanja racunarski podataka cijem sadriaju se moze pristupiti po bilo kom redosledu. E?& se u racunarima upotrebljava prvenstveno za primarno cuvanje podataka koji se aktivno koriste i neprestano se menjaju. R$# memorije, iz koje se podaci mogu samo 5itati. K'S memorija sluzi za pristup podacima koji se cesto koriste. C.
i8:
.%\~.~~11
l6WI<\ilJ tU
lt5t6.
lf J9.
luI@&l oeo -lt6rf l@&*_ ~l%v6&l" i
fA~~1
;. zvor napajanja omogucava napajanje racunara elektricnom energijom. !laznollzlazne jedinice racunara 6. #onitor prikazuje racunarske sigale kao sliku koju korisnik vidi. #oze biti 5R< monitor %sa katodnom cevi& 3i?5) monitor. *elicine ekrana se mere u incima i postoje 6L,6;L, 60L,86L,88L. 8. ezicni mis %R2 mis i >luetoot mis&, ?aserski mis, >iometricki. C. Stampac je izlazni uredaj koji nam omogucava da rezultate obrade naracunaru prikazemo na papiru ili nekoj drugoj podlozi. Postoje ?aserski stampac, #atricni stampac, Stampac sa mlaznicom %ink jet&. . Skener ulazni uredaj koji prenosi sliku ili tekst sa papira u racunar . 4. Ploter je specijalni izlazni uredaj za visoko kvalitetno crtanje crteza veci dimenzija na racunaru. ;. 2las memorija spada u grupu spoljni memorija, nalazi se na maloj stampanoj ploci zatvorena plasticnim ili metalnim kucistem.
-#
)1. 3pticki aparati i opticki instrumenti &' snimanje i reprodukciju
pokretni i nepokretni
slika Prosti opticki aparati su: - Predmeti za zastitu ociju od prasine, dima ili gasa - sastoje se ravni ili savijeni diskova od stakla ili plastike, naocare za sunce, zastitne naocare itd. - $ni koji se upotrbljavaju za popravku vida - sa opticki obradenim staklom %naocari& - "ednookularno ili dvookularni aparati za priblizavanje slike udaljeni predmeta, pomocu kombinacije okulara i objektiva %rucna uvelicavajuca stakla, dzepna ili kancelarjska& Sloieni opticki aparati su: Pozorisni dvogledi, dvogledi za turozam i lov, vojni mornaricki dvogledi, teleskopi, mikroskop, elektronski mikroskop, tranzitni teleskopi, astronomski teleskop. $pticki instrumemti za snimanje nepokretni slika su fotoaparati koji mogu da se upotrebljavaju profesionalne svre, i siroku potrosnju. $snovni delovi su: objektiv, blenda, okidac zaotvaranje i propustanje svetlosti, vizir, premotac fiDma, ku5iste. ! ovu grupu instrumenata spadaju i polaroid, dijaprojektor , grafoskop. 7a snimanje pokretni slika koriste se filmske kamere koje imaju elektromotor i prilagodene su raznim sirinama filmova. $bicno imaju i opremu za snimanje zvuka. Siroko je rasprostranjena upotreba kako u amaterske, tako i u profesionalne svre. 2ilmski projektori projektuju sa providni filmova razliciti sirina. Slika se pomera odredenom brzinom i dobija se efekat pokreta. !z dodatnu opremu mogu da reprodukuju i zvuk.
I%2.Drumska prevozna u,l. lU$
J\ +utomobili
VdiI$ ":>"ltJ=$II c#. ~ D sredstva .e tX@ti.I 873J1k?
. l++.v..,f&
:Gllj8!"1oJ.J
, ft"JI l@\.ll\ 0\3" t$1 a:+
r t fl"C
~
lHl.t1u LL6e6e66
"f~
.:l
su vozila koja se krecu po putevima i zemljistu sopstvenim pogonom, obicno pomocu ugradenog benziskog ili dizel motora. Prema nameni dele se na: Putnicke automobile, +utobuse,
5~t:1f :;B
- (22J:$t:;1
:l"o.vM ?
~ ADtEJ"F<Di
rrr <8D Vii G..
J
u
C. ..,& ..~ :tlL8:
---t
~3.inska vozila
Sinska vozila obuvataju sva vozila koja se kre4u posinama i sluze za prevoz putnika i materijala ili za vucu vagona. $vde spadaju:sve vrste lokomotiva, motorna zeleznicka kola, motorne dresine, tramvaji, sve vrste vagona, sinske dizalice. 6 ?okomotive su samoodne radne masine koje sluze za vucu vagona po sinama. Kre4u se pomo4u razliciti vrsta energi je: pare, nafte, gasa, elektricne energije. Parna lokomotiva - toplotna energija pare se pretvara u meanicki rad potreban za vucu vozova. Postojale su i lokomotive tenderke, koje su imale pogonski materijal u rezervoarima na istom postolju i lokomotive sa zasebnim tenderom.
#otorna kola su sinska vozila koja se razlikuju od lokomotiva po tome st su, pored toga st imaju motor , konstruisana i za prevoz putnika i robe. #ogu biti konstruisana da se kre4u sama, ili da se pr ikace uz jedno ili vise vozila iste vrste. G&
I6
7eleznicki vagoni su sinska vozila bez meanickog pogona, raznovrsne konstrukcije i namene. Prema nameni mogu biti: putnicka kola %salonska kola, kola za spavanje, kola za rucavanje,
inspekcijska kola, kola i 66klase&@ sluzbena kola@ postanska kola@ teretna kola@ specijalna kola %ladnjace&@ cisterne@ sanitarni vagoni@ zeleznicki kranovi itd.
~
teretna
)4. Klasicni i e/ektronski muzicki instrumenti Podela instrumenata !daraljke - Percussion %diopones, #embranopones& 7icani instrumenti - String %5ordopones& )uvacki instrumenti - Vind %+eropones& 'lektricni instrumenti - 'lectronic %'lectronopones& nstrumenti sa zicama: =udacki instrumenti, kod koji se zvuk dobija prevlacenjem strunama gudala preko zica *iolina, *iola, *ioloncelo, Kontrabas, gusle. nstrumenti kod koji se ton dobija okidanjem, trzanjem zica - 3arf a, #andolina, =itara. nstrumenti kod koji se ton dobija udaranjem po zicama - Klavir , #onocord. )uvacki instrumenti su: labijalni, flaute - 2lauta, #ala flauta,. nstrumenti sa jednim ili dva jezicka od trske - Klarinet, Sa(opon. nstrumenti sa dva jezicka od trske - $boa, 'ngleski rog. nstrumenti sa levkastim nausnikom - as truba ... nstrumenti sa zategnutom membranom su: nstrumenti sa odredenom visinom ton a - ubanj, >ongo. nstrumenti koji sami i celi zvuce su: nstrumenti sa odredenom visinom tona - Ksilofon, 7voncici, ?ira, 7vona, Klepetusa. nstrumenti sa neodredenom visinom tona -
C
)(. 3ruije i municija Podela naoruzanja %pistolji, revolveri, poluautomatski pistolji, automatski 1. Pesadijsko naoruzanje deli se na: rucno pistolji, puske, automatski bacaci granata& 8. +rtiljerijska oruda se dele na: minobacaci, vucna %klasicna&, samoodna %tockasi ili gusenicari&, r a ketna %*>R-i& B.
melasa - ostatak pri izdvajanju secera iz difuznog soka, sadrii /1 secera. poslastice - bombone,gume za zvakanje, bela cokolada, ratluk .. Kao stocna rana koriste se izluzeni rezanci koji ostaju u postupku prerade secerne repe melasa.
10. Kakao i proizvodi od kakaoa Kakao je plod drveta kakaovaca, potitce iz juzne +merike, drvo raste 8/m, plod ima d!.i.n.6 . 8/cm, zuto-crvene je boje i sadrii 8/-;/ semenki. Semenke se podvrgavaju fermentacl" dbl"au crveno smedu boju i karak. miris i ukus. Sirovi kakao se prii na temperaturi od oko 6C/ 5,pn tome sam otpusta svoju masnocu u kojoj se prii, prilikom prienja opada spoljna juska a jezgro se delom raspada. Kakao-om se sastoji od slomljeni prieni zrna kakaoa koja su oslobodena juski i klica. Sluzi za dobijanje kako butera i kakao praa. Kakao masa %moze biti sa vecim ii manjim 1 masti& dobija se mlevenjem prieni kakao zrna zbog velike kolicine masti, pretvara se u polutecnu masu. Sluzi za dobijanje kako butera i kakao praa. Kakao buter %manje se izdvaja masti& se dobija presovanjem kakao loma i kakao mase. !potrebljava se u proizvodnji cokolade, kao i u kozmetici i farmaciji. Kakao pra %vise se izdvaja masti& se dobija mlevenjem kakao mase ili kakao loma, iz koji se idraulicnim presovanjem moze istisnuti kakao buter.akon presovanja dobijena masa se ladi a potom melje u fini pra.
*oda za pice mora da zadovolji odredene kriterijume u pogledu mir isa, bistriine i mikrobioloske ispravnosti. ?ed za rasladivanje jela i pica priprema se od ispravne vode zapice. #ineralne vode- su one podzemne vode koje kad izadu na povrsinu zemlje sadrie u sebi vise mineralni materija i gasova nego obicna voda. )ele se na pr irodno mineralne, prirodno kisele vode, prirodno radioaktivne vode i vestacki mineralne vode. $svezavajuci napitci su proizvodi dobijeni rastvaranjem u vodi ii mineralnoj vodi saaroze, dekstr oze, biljni plodova i organski kiselina%vinske, limunske, jabucne, vocni koncetrata i aromatizovani sirupa uz dodatak dozvoljeni aroma i boja .. )ele se na: - Prirodne osvezavajuce napitke%prave se od vode, mineralne vode uz dodatak koncetrovanog vocnog soka ili sirupa& -*estacke osvezavajuce napitke%prave se od secer a,limunske mlecne kiseli&. - Penusava bezalkoolna pica%prave se od vode vocni sokova ili vocni esencija&
+lkoolna pica to su proizvodi alkoolnog vrenja sokova,razlicitog voca, proizvodi vrenja ugljeni idrata iz zitarica, kao i proizvodi koji se izraduju od industriskog etil alkoola, secera i drugi dodatak. 2ermentisana pica%pivo,vino i drugi pica dobijeni na ovaj nacin&, dela se na:Prirodna penusava i gazirana. +lkoolno vrenje %fermentacija& je pretvaranje prosti secera%glukoze i fruktoze&, u alkool i ugljen dioksid, koje se vrsi pod uticajem enzima%fermenata& iz kvascevi gljivica. Pivo je alkoolno pice koje se dobija alkoolnim vren jem jecmenog slada uz dodatak melja i vode.Sirovine za dobijanje piva su: jecam,melj,voda i kvasac. 2aze tenoloskog procesa su: dobijanje slada, dobijanje slatke pivske corbe, meljenje i vrenje, naknadno vrenje i odlezavanje. Pivo se deli: - prema procentu alkoola na slaba %81&, jaca %41& i jaka %01&, - po boji na svetla i tamna. *ino je proizvod alkoolnog vren ja grozdanog soka, pri kome se pored alkoola i ugljen dioksida nasta ju manje kolicine drugi mater ija, kao st su glicerin,estr i, kiseline i dr . koji vinu daju specifican ukus i miris. $snovne radnje pri dobijanju vina su : muljanje i presovanje, otakanje i negovanje vina. Podela vina prema nacinu proizvodnje:
_>ela vina nastaju vrenjem sire od belog ili crnog grozda koja je odma po m!ljanju odvojena od kljuka , u trajanju 8-B nedelje _5rna vina nastaju vrenjem sire i komine
%kljuka& od crnog grozda u trajanju
-6/ dana. _ Ruiice nastaje vrenjem kljuka od crnog grozda u trajanju 8C-C9 . *rste vina su: Stona vina, desertna vina, penusava vina, sampanjac
%penusavo vino proizvedeno u
pokrajni Sampanja.
1+. irce, alkool i alkoolna pica dobijena procesom destilacije !vrste, pode/a prema poreklu i jacini" )estilacija-je prevodenje tecnosti u stanje pare.
14. &ineralni proizvodi, cement !vrste, osobine i upotreba" #inerali su prirodne materije, stalnog emiskog sastava, odredeni fizicki i emiski osobina i predstavljaju deo zemljine kore. #ogu biti u - u kristalnom obliku%tacno odredena struktura& - u amorfnom $sobine #inerala su boja, tvrdoca, specificna tezina, indeks preloma i dr . ajvazniji su: natrijum lorid, grafit, pesak, kvarc, kaolin, kreda ... 5ement je ree latinskog porekla 5+'#'eli cement- je takode portland cement, samo je iz njega potpuno uklonjen oksid gvozda.
>oksitni%aluminatni& cement-?a farge-dobija se topljenjem boksita i krecnjaka, zbog cega se zove aluminantni cement.Predstavlja tamno sivi pra vezuje br7e od portland cementa manje je idroskopan. Koristi se za izgradnju morski pristanista jer je postojan prema morskoj vodi. Pucolanski cement je od zemlje vulkanskog porekla%pucolanska zeml ja&, !z dodavanje klinkera sa dodatkom gipsa. Superfosfatni, *atrostalni i 7ubarski cement Klinker je pr oizvod dobijen pecenjem sirovina za proizvodnju cementa u rotacionim pe4ima.
1#. ?zbest i 'S<$S-nesagoriv. Predstavlja zajednicki naziv za vlaknaste strukture silikantni minerala%5a,#g,2e&. $va smesa je veoma otporna na visoke temperature. Po emiskom stanju je idratisani megnezijum silikat. ! pr irodi se pojavljuje u dva oblika: 6. Serpentinski azbest-je kvalitetan,predstavlja naslaage magnezi jum silikata u vidu vlakana dugi do nekoliko cm,debeli oko /, mikrona*lakna su paralelna,sive 3imrke boje,otporna na emikalije,visoke temperature i pokazuju znatnu dielektricnu otpornost. Koristi se za izradu vatrostalne odece i obuce kao i elektro-toplotnu izolaciju. 8. +mfibolski azbest ima kraca i krta vlakna,belo sive je boje, vise je emiski i toplotno postojan.a tr7istu se pojavljuje u vidu praa,koristi se za izradu emiski filtera,kao punilac u proizvodnji boja i guma. ?iskun je mineral slozenog sastava sastoji se od silikata,kalijuma,magnezijuma.Kristalise se u vidu ploca debeli i do C cm koje se mogu cepati na vrlo tanke listi4e,sja jne i prozracne,razliciti boja u zavisnosti od sastava.?os je provodnik toplote i struje, koristi se kao izolator%za okna na pecima,zastitne naocare&. "avlja se u cetiri oblika: sirovi liskun, listovi od liskuna, cepke od liskuna i u prau.
1%. *vrsta mineralna goriva !podela prema poreklu i upotrebi" =oriva su zapaljive materije cijim se sagorevanjem oslobada toplota, koja se iskoriscava u razlicite svre.da bi materija bila gorivo treba da ima:kaloricnu vrednost i da bude ekonomski isplativa. *rednost goriva se odreduje njegoviom toplotnom moci, koja predstavlja kolicinu toplote %X& izr azenu u kalorijama, koja se oslobada pri potpunom sagorevanju jednog kilograma goriva. Prema gregatnom stanju goriva delimo na: cvrsta, tecna i gasovita. 5vrsto mineralno gorivo - !=+?", nastalo je postepenim raspadanjem organski materija bez prisustva kiseonika u zemljinoj kori i njiovim ugljenisanjem do cistog ugljenika *rste uglja su: prirodni i vestacki Prirodni ugalj- kameni, mrki, lignit, treset - Kameni ugalj je najstarija vrsta uglja. Prema sadr7aju isparljivi materija, nacinu sagorevanja i kaloricnosti poznati su: - +ntracit - kameni ugalj koji sadr7i do 6C1 isparljivi materija - >itumenozni kameni ugalj koji sadr7i vise od 6C1 isparljivi mater ija - Kameni ugal j za proizvodnju koksa sadr7i 60-C/1 isparljivi materija - #rki ugalj na prelomu je skoljkast. Kuvanjem u vodenom rastvoru kalijum idroksida, rastvor se oboji, dok kameni ugalj ne oboji isti rastvor. - ?ignit je najmalada vrsta mrkog uglja kod koga jos nije doslo do potpunog ugljenisanja organski materi ja, golim okom se mogu videti ostaci delova bil jaka u tragovima. -
_ Retortni
% gasni
& ugalj- nastaje pri suvoj destilaciji kamenog uglja, talozi se na zidovima
retorte ili u visokoj pe4i u vidu guste i tvrde mase. Katran se dobija kao cvrst ostatak prilikom suve destilaci je kamenog uglja ugljovodinka. Katran je viskozna tecnost erne boje, sjajna i jakog mir isa.
ipo sastavu
y
"e smes a
1'. $ata !sirova, rafnisana, destilisana, proizvodi od nate" afta je pr irodno tecno mineralno gorivo.Rec nafta potice od reci nafada-znoj zemlje. Po emlskl" sastavu je smesa razliciti ugljovodonika %alifaticni, aciklicni i aromaticni& .$statak su organska jedinjenja kiseonika sumpora i azota. afta se nalazi u zemljinoj kori sakupljena medu nepropustljivim slojevima sedimentni stena, pra4ena je slanom vodom, peskom i gasom. Sirova nafta je mrko zelena tecnost, karakteristicnog mirisa.Sirova nafta se preraduje destilaeijom u dAe faze: atmosferskom destilacijom i vakum destilacijom. )estilacija se zasniva na tome da se slozena smesa ugljovodonika odvaja u vise frakeija, prema razlicitim tackama kljucanja. +tmosferskom destilacijom se dobijaju: =lavne frakeije koje se dobijaju destilaeijom nafte: ->enzin i ostala laka ulja - smatraju se najvaznijim proizvodima destilaeije nafte, destilise se od B/-88/5. Postoje razne vrste benzina u zavisnosti, od dalje prerade ili dorade frakeije, koje mogu da se koriste kako za sagorevanje u motorima, tako i za drugu industrisku primenu. rodska i ostala goriva - 'kstra lako i lako specijalno ulje za lozenje%za eentralna grejanja manjeg kapaciteta& *akum destilacijom se dobijaju: ?oziva ulja-nisko sumporna za metalurgiju sa sadr7ajem sumpora do 61 dele se na ?ako nisko sumporno za metalurgiju Srednje nisko sumporno za metalurgiju i,
1(. 6asovita goriva !vrste prema poreklu i upotrebi" Prema poreklu dele se na: Prirodna %iz zemljine kore&, i vestacka %kao nus proizvod u industriji& Prirodna gasovita goriva:Prirodni gas je smesa gasova koja se dobija kao kaptazni gas na nalazistima nafte ili pr irodnim izvorima.Sadr7i najvise metana 0/1, a sadr7i i etan, butan i propan.=as koji sadr7i najvise metana i etana, kakav se dobija na prirodnim izvorima, naziva se Suvi gas, koristi se kao gorivo u doma4instvima ili kao sirovina u organskoj industriji. =as sa naf tni polja sadr7i i pentan i eksan naziva se *lazni gas. *estacka i gasovita goriva: - =as za osvetljenje dobija se suvom destilacijom kamenog ili mrkog uglja.Koristi se u industr iji i doma5instvima kao gor ivo za grejanje i osvetljenje. - Koksni gas dobija se kao sporedni proizvod pri suvoj destilaci ji kamenog ugl ja, u vakumu, pri dobijanju koksa.
dobija se ugljen monoksid*odeni
gas je smesa ugljen monoksida i vodonika, koristi se u
industriji kao gorivo. _=as visoki peci dobija se pri dobijanju sirovog 2e u visokim pecima kao sporedm prolzvod. )obre je kaloricne moci i koristi se u zelezari posle preciscavanja. _=eneratorski gas dobija se nepotpunim sagorevanjem uglja ili drveta u gasnim .geneatGnma ili podzemnom gasifikacijom uglja%u zemlju se ubacuje zagrejan vazdu,sagoreva"u slo"evl zemlje i na njenoj povrsini se izdvaja gas&. #ale je kaloricne moci, koristi se u industri ji keramlke i stakla.
1). $eorganske kiseline !najcesce vrste i osobine"
eorganske kiseline su emiska jedinjenja ciji se molekul sastoji iz dva dela:atoma vodomka kiselinskog ostatka%koji moze biti jedan element ili grupa elemenata&.Prema broju vodonikovi atoma, koji se mogu zameniti atomima metala, dele se na: "edno-,dvo-,tri-, i visebazne kiseline ajvaznije kiseline su: - 3lorovodonicna kiselina jaka kiselina, gradi soli lorida.$strog je mirisa, bezbojna je ako je cista, u suprotnom je zu4kasta, na vlaznom vazduu gradi bee dim, otrovna je i korozivna. )obija se apsorbcijom gasoviti lorovodonika u vodi uz oslobadanje velike kolicine toplote. - Sumporna kiselina potpuno je cista bistra bezbojna, kao ulje gusta tecnost bez mirisa, dva puta je teza od vode, vrlo je igroskopna, rastvara metale izuzev zlata i platine. =radi soli sulfate. )anas se dobija nitroznim i kontaktnim postupcima. Koristi se za dobijanje vestacke magle i vestacki boja&. - +zotna kiselina u cvrstom stanju je bezbojna tecnost izlozena svetlosti postaje smeda zbog otpustana azot-dioksida. Koristi se u industiji boja, lakova, plasticni masa, dubriva, vestacki vlakana. 5arska *oda je smesa jednog dela koncetrovane azotne kiseline i dva dela koncetrovane lorovodonicne kiseline rastvara zlato.
20. itamini, ormoni, serumi, vakcine i lekovi !vrste, oblici i upotreba" *itamini su grupa organski jedinjenja slozenog i razlicitog sastava, biokatalizatori katalitisu bioemiske reakcije u organizmu i razmenu materija,biljke i zivotinje imaju sposobnost da i sintetisu. )ele se na: ?iposolubilni-rastvaraju se u mastima- +, ), K, ', 2 3idrosolubilni-rastvaraju se u vodi > kompleks, 5, PP, 3 $blika: u vidu kristala ili praa@ uljni, u vidu viskozni ulja@ vitaminski preparati. Provitamini su slozena emiska jedinjenja, nemaju vitaminsku aktivnost u osnovnom stanju, u judskom organizmu se pretvaraju u vitamine, provitamin + ili beta@karoten, provitamin ) ili ergosterol. 3ormoni su organska jedinjenja slozenog sastava, luce i zlezde sa unutrasnjim lucenjem, prenose se krvotokom uticu na fizioloske funkcije Klasifikacija prema delovanju i prema organu koji i stvara - 3ormoni stitne zlezde- tri-jodo-tiranin,kalcetonin,nedostatak poreme4aj rasta,funkcija koze i mozga,anemija, preterano lucenje-povisena temperatura,poreme4aj srcanog rada - 3ormoni nadbubrezne zlezde- dAe vrste ormona 6.sri-adrenalin%krvni pritisak,razmena ugljeni idrata&@ 8.Kora-kartikosteron%promet materija,rad srca&. - 3ormoni ipofize %samotropin,kortikotropin,oksitocin,vazopresin&,rast funkcija polni i nadbubrezni zlezda. - 3ormoni pankreasa-%insulin& nedovoljno lucenje -secerna bolest - 'strogen, progesteron-imaju ormonsko dejstvo,Po strukturi steroidi Serumi i vakcine su imunoloski proizvodi Serumi-antitoksini, dobijaju se iz zivotinjske krvi, spontanom koagulaci jom belancevina i odstranjivanjem ostatka koji je ostao posle zgrusavanja.)obijaju se od konja,goveda,ovaca i pitomi zeceva. )ele se na ativni serum%izdvajaju se iz zivotinjske krvi&@ 8& Pre5isceni serum%dalje precis4en&@B& Suseni
*akcine su imunoloski preparati%izazivaju imunizaciju organizma prema odredenoj bolesti, ! organizmu aktiviraju antitela&.Pripremaju se od oslabljenog izazivaca bolesti%od bakterija i virusa&.!zimaju se oralno ili putem injekcija,cuvaju se u posebnij sterilnoj ambalazi na niskim temperatu. ., ?ekovi su farmaceutski proizvodi,sadr :ze aktivnu materiju i imaju terapeutsko de"stvo.Po"avl"u"use u vidu pilula,drazeja,tableta, supozitorija, pasta,lekoviti masti ikrema.
21. Memijske supstance na posebnom reiimu uvoza i5i izvoza
$pojne droge, psiotropne supstance, prekursori iostale supstance % iz Priliga br. 8& za koju dozvolu, odnosno odobrenje za izvoz, uvoz, odnosno tranzit izdaje #inistarstvo zdravlja, koja je oznacena sa /6 %kada je u pitanju dozvola& i6i?>6 %kada je u pitanju saglasnost&. $roga je prirodna ili sinteticka emijska supstanca koja utice na promene u fizioloskim i psiickim %intelektualnim, emocionalnim i motivacionim& funkcijama, bitno menja ponasanje. Prema zavisnosti delimo droge na teske %opijum, morfijum, kodein, eroin, kokain, amfetamin ...& i lake %mariuana, asis, psilocibin, meskalin, ?S) ...&. Psioaktivne droge ili psiotropne supstance, koji se cesto nazivaju i narkotici, su emijske materije, izrazitog fizioloskog ucinka, koje menjaju mozdanu funkciju, st kao rezultat daje privremenu promenu percepcije, raspolozenja, svesti ii ponasanja. )ele se na : $epresante, Stimulanse, 3alucinogene i +ntipsiotike. Prekursor je supstanca utvrdena Spiskom prekursora, kao i smesa supstanci ili prirodni proizvod koji sadr:zi prekursor, a koji se koriste za nedozvoljenu proizvodnju opojni droga i psiotropni supstanci. Prekursori se klasifikuju u prvu, drugu i tre4u kategoriju. $trovima se smatraju supstance prirodnog ili sintetickog porekla i preparati proizvedeni od ti supstanci, koji mogu ugroziti zivot i zdravlje judi, odnosno zivotnu sredinu. )ele se na : Slabo toksicne materije, !mereno toksicne materije, *eoma toksicne materije, 'kstremno toksicne materije. )o slabljenja ozonskog omotaca i stvaranja rupa dolazi zbog emitovanja stetni gasova iz aparata za ladjen je i prilikom proizvodnje i upotrebe proizvoda u vidu spreja.
22. oje i pigmenti !pode/a prema poreklu, izgledu i upotrebi" >oje su prirodne i6ivestacke m aterije koje sluze za bojenje drugi materija u masi, da bi se postigao zeljeni izdvojeni utisak boje. !slov je da materija mora dobro da prijanja za podlogu koju bo ji. )ele se na $rganske %prirodne i sinteticke&@ eorganske%prirodne i sinteticke&. $rganske prirodne boje su materije biljnog %brocevina%crvena&, kurkumin %zuta&, indigo%plava&, lakmus%plava&. z razni biljni delova izdvajaju se ekstrakcijom sa vodom, vodenom parom ili organskim rastvaracima. z zivotinjskog sveta poznate su %kosenila-crvena&@ purpur-iz morski puzeva@ sepia -sipa& $rganske sinteticke boje dobijaju se od proizvoda destilacije katrana kamenog uglja-katranske ili aneminske boje. Koriste se za bojenje tekstila, plastike. #ogu biti kisele, redukcione i direktne%rastvorljive u vodi&. eorganske boje su nerastvorljive cestice, pigmenti, razni boja. Prema nacinu dobijanja dele se na pr irodno obojene cestice i mineralne boje. >oje se dele prema nameni: ->oje za specijalne svre%antikorozivne, boje za zastitu brodski korita, forescentne, luminescentne i dr .& -*odene boje jesu najjednostavni je boje%smese pigmenata i vezivnog sredstav&. ->oje za umetnicko slikanje. Po svom e#i jskom sastavu, neorganski pigmenti su razni oksidi soli koji su relativno inertni prema emijskim uticajima. $ni zadr :zavaju svoj kristalni oblik tokom 5itavog postupka bojen ja. ajznacajni ji su: beli pigmenti, zuti pigmenti, plavi pigmenti, crni pigment.
2+. @otograski i kinematograski materijal zraz Lfotogr afskiL se odnosi na postupak koji omogu4ava stvaranje vidljive slike, direktnim ili indirektnim delovanjem svetla ili drugi oblika zracenja na osetljivu povrsinu egativ foto mater ijal:
2ilmovi u trakama % izradeni od plastiene rnase, na kojoj je negativna foto emulzija&. Koriste se a fotoaparate i kinoaparate. 2otografska ploca- podloga je od stakla, na koju je naneta fotoemulzl"a, namenjena za profesionalna snimanja u studiu. %folija&, pa su lakse za rad. Konste Plan filmovi- slieni ploeama, ali su na podlozi od plastieni masa se za portrete. Rendgen fimovi i ploce- za specijalna snimanja pomocu rendgenski zraka. a podlozi su od plastiene mase. Ploce za fotografsko graviranje - u grafiekoj industriji. Specijalne ploce za mikrofotografiju. Pozitiv foto materijal: Pozitiv se dobija, kada se kroz negativ propusti odredena kolieina svetlosti, koja pad a na P$7ltl* podlogu. Podloga se proizvodi od razlieiti materijala: papir, karton, metal, tkanina, porcelan, plastika, staklo. Rendgen papir je specijalni pozitiv papir, na koji se nanosi foto emulzija i mora se zastiti od svetlosti. Kino pozitiv film- na providnoj podlozi, za izradu slika i ton filmova snimljeni filmskom kamerom. )ijapozitiv film proizvodi se u crno-beloj ili obojenoj tenici. #ikrofilm- prekriven finom emulzijom sa velikom ostrinom, obraduje se specijanim razvijaeima, koristi se za euvanje dokumentacije retki materijala iz ariva. Polariod - film za brzu trenutnu fotografiju, sastoji se od lista papira sa negativnom foto emulzijom i lista papira sa pozitivnom foto emulzijom i razvijaeima.
24. Parfmerijski, kozmeticki i toa/etni preparati;
apuni i sinteticka
sretstva &' pranje
'tericna ulja su lako isparljiva mirisljava ulja, koja se razlikuju od aromatieni sastojaka kao st su aldeidi, etri, estri, fenoli, terpeni, koji se nalaze u nekom delu biljke. z biljaka se izdvajaju ekstrakcijom. Koriste se u kozmetici, prerambenoj industriji idr. ajpoznati ja su: lavandino, ruzino ulje, ulje kore cimeta, mentol ulje. Kozmeticki preparati dele se na sredstva za negu dece i odrasli, kao i prema naeinu delovan ja.
2#. Premazi !5akovi i boje", rastvaraci i razredivaci ?akovi i boje su premazni materijali odnosno rastvori neisparljivi materija u organskim rastvaracima definisani svojstava razlivanja, otvrdnjavanja i otpornosti na klimatske, emijske i meanieke uticaje. Polazni materijali prema funkciji dele se u C glavne grupe: 2ilmogeni, Pigmenti i punioci, +ditivi%pomocna sredstva&, RastvaUraci. Premazi se sastoje od isparljivi i neisparljivi komponenti. sparljive komponente su: rastvaraci@ produkti izdvajanja@ eisparljive komponente su: veziva@ sredstva za bojenje@ pom/4ni materi jali. *rste premaza su: Premazi na bazi celuloze@ alkidni @ poliestarski@ poliuretanski@ kiseloocvrs4avaju4i@ premazi na bazi termoplasta@ epoksidni@ akrilni@ vodeni premazi. +lkidni premazi su premazi na bazi alkidne smole. +lkidne smole podrazumevaju poliestarske smole modifikovane masnim kiselinama. Premazi,na bazi alkidni smola imaju koli5inu suve mater ije /1. Poliuretanski premazi%poliuretani&-su polimeri koje karakter ise uretanska grupa u osnovnom nizu. Kiseloocvrscavajuci premazi mogu biti jednokomponentni %kombinaci je amino veziva sa nitroceluloznim i alkidnim vezivom&, i dvokomponentni%kisela komponenta se dodaje neposredno pred upotrebu&. Poliestarski premazi dobijaju se polikondenzacijom visebazni kiselina sa visevalentnim alkoolima. Premazi na bazi termoplasta-na bazi polivinil lorida, polivinil acetata, polistirola,
