Međunarodno javno pravo
UVOD Međunarodni sud pravde je glavni sudski organ Ujedinjenih nacija koji postupa u skladu sa Statutom kao sastavnim delom Povelje UN i Pravilnikom o vođenju postupka. Od 194. godine! kada je "amenio Stalni sud međunarodne pravde osnovan pod pokroviteljstvom pokroviteljstvom #ru$tva naroda! Međunarodni sud pravde deluje kao ne"avisno sudsko telo u %iju nadle&nost spada re$avanje sporova sporova i"među dr&ava i davanje savetodavnih savetoda vnih mi$ljenja o pravnim pitanjima. Njegovo osnivanje predstavlja vrhunac dugog ra"voja mirnog re$avanja sporova! tako da je danas sudsko re$avanje sporova $iroko prihva'en i utemeljen na%in mirnog re$avanja sporova.
Međuna Međunarod rodni ni sud pravde pravde zauzima zauzima
bitnu bitnu ulogu u primen primenii međunarod međunarodnog nog prava. prava. Od svo svogg
osnivanja pa do današnjih dana predstavlja vrlo aktuelnu temu o kojoj se može puno govoriti. Međunarodni sud pravde (obično nazivan Svetski sud ili MSP engleski! "nternational #ourt o$ %usti&e $ran&uski! #our internationale de justi&e' je glavni sudski organ jedinjenih na&ija. Sedište suda je u Palati mira u )agu* u )olandiji. Osnovan je +,-. godine prema odredbama Pove Povelj ljee jed jedin inje jeni nihh na&i na&ija ja** a poč počeo eo je sa radom radom +,+,-/. /. kao kao nasl nasled edni nikk Stal Stalno nogg suda suda za međunarodno međunarodno pravo. Statut Statut Međunarodnog Međunarodnog suda pravde je glavni konstitutiv konstitutivni ni dokument koji ustanovljava i reguliše rad Suda. Međunarodni sud pravde ne treba mešati sa Međunarodnim krivičnim sudom. 0ngleski i $ran&uski su dva zvanična jezika suda. 1ad Suda karakteriše širok opseg sudskih aktivnosti. 2eluje kao nezavisno sudsko telo u čiju nadležnost nadlež nost spada rešava rešavanje nje sporova između država i davanje savetodavnih savetodavnih mišljenja mišljenja o pravni pravnim m pitanjima. 3lavna $unk&ija je rešavanje pravnih parni&a podnetih od strane država i davanje pravnih saveta podnetih od strane ovlaš4enih međunarodnih organa i agen&ija. Međunarodni sud pravde u )agu predstavlja najautoritativniji " najspe&i$ičniji pravosudni organ Stalnog suda međunarodne pravde nadležan za rešavanju pravnih sporova između država.+ 5načaj Stalnog se ogleda u tome što je dao veliki doprinos razvoju međunarodnog prava
1 6lan 7. Statuta Međunarodnog suda pravde
Page | 1
Međunarodno javno pravo
SASTAV I ORGANIZACIJA MEĐUNARODNOG SUDA PRAVDE Međunarodni sud pravde deluje u skladu sa Statutom koji je zasnovan na Statutu Stalnog suda međunarodne pravde i sastavni je deo povelje 8. Svi članovi 8 predstavljaju i strane Statuta Međunarodnog suda pravde. Sud se sastoji od petnaest &lanova* između kojih dvoji&a ne mogu biti državljani iste države.7 6lanove Suda biraju 3eneralna skupština i Savet bezbednosti s liste li&a koja su predložile na&ionalne grupe Stalnog arbitražnog suda.9 6lanovi Suda biraju se na devet godina i mogu biti ponovo birani međutim* što se ti&e sudija izabranih prilikom prvog izbora* petori&i sudija mandati isti&u na kraju tre&e godine* a mandati ostale petori&e sudija isti&u na kraju šeste godine .4 Svih petnaest sudija moraju biti različitog državljanstva. 5a sudije se predlažu pravni stručnja&i u oblasti međunarodnog prava i istaknuti pravni&i koji ispunjavaju uslove za obavljanje najviših sudskih $unk&ija. 5a vreme trajanja svog mandata sudije ne mogu biti smenjene osim ako su po jednoglasnom mišljenju ostalih sudija prestali da ispunjavaju određene uslove i $unk&iju. vršenju svoje $unk&ije * sudije uživaju diplomatski imunitet i privilegije. Predsednik i podpresednik suda biraju se na period od tri godine iz reda sudija. Sekretara imenuje Međunarodni sud pravde i on obavlja sudske* administrativne i diplomatske $unk&ije. Svoje obaveze* Sud vrši u punom sastavu ili u ve4ima. kloliko odlučuje u punom sastavu za kvorum je neophodno devet sudija* a ukoliko radi u ve4ima tada se obrazuju ve4a od tri ili pet sudija. Sud može* u &ilju ekspeditivnosti postupka* da $ormira ve4e od pet sudija koji 4e odlučivati u skra4enom postupku koji podrazumeva vođenje spora bez usmenog dela postupka.
2 6lan 9. stav +. Statuta Međunarodnog suda pravde 3 6lan -. stav +. Statuta Međunarodnog suda pravde 4 6lan +9. stav +. Statuta Međunarodnog suda pravde Page | 2
Međunarodno javno pravo
Svaki član Suda prima godišnju platu* predsednik prima spe&ijalni godišnji dodatak dok podpredsednik prima poseban dodatak za svaki dan kada vrši dužnost Predsednika. Platu Sekretara određuje 3eneralna skupština na predlog suda. :roškove Suda snose jedinjene na&ije na način koji određuje 3eneralna skupština./
NADLEŽNOST MEĐUNARONOG SUDA PRAVDE 2ržave su jedine stranke koje se mogu pojaviti u postupku koji se vodi pred Međunarodnim sudom pravde* dok pravna i $izička li&a ne mogu da imaju status stranke. ;eoma je bitno da je država* koja je strana u postupku* dala svoj pristanak za uspostavljanje nadležnosti Međunarodnog suda pravde* jer* ukoliko nema pristanka nema ni uspostavljanja nadležnosti Suda. Međutim* Sud može odlučivati i u sporovima u kojima jedna ili obe države nisu stranke Statuta ali pod uslovom da je ta ili obe države deponovala svoju izjavu o prohvatanju nadležnosti u skladu sa Statutom kod sekretara Suda. Sud je nadležan za sve sporove koje stranke iznesu pred njega, a, isto tako, I za sve slučajeve posebno predviene u Povelji !jedinjeni" na#ija ili u važe$i% ugovori%a i konven#ija%a.
&
Po pravilu, Sud se prvo upu'ta u pitanja utvrivanja nadležnosti, pa tek poto% re'ava pred%et ili su'tinu spora (judicio in meritum). Pri"vatanje nadležnosti odnosi se prvenstveno na pravne sporove u vezi sa svaki% pitanje% %eunarodnog prava, od tu%ačenja nekog ugovora, utvrivanja pravni" činjeni#a pa do sporova oko prirode ili obi%a obe'te$enja. Sudska nadležnost se konstitui'e unapred zaključenje% %eunarodni" ugovora ili konven#ija u koji%a se stipuli'e posebna ko%pro%isna klauzula. ! svako doba države su slobodne da sopstveni% izjava%a priznaju kao obavezu i bez pret"odnog sporazu%a.
Sa%o u izuzetni% slučajevi%a, Sud bi i%ao
( 6lan 97. stav +* 7*9*<. Statuta Međunarodnog suda pravde ) 6lan 99. Statuta Međunarodnog suda pravde & 6lan 9/. stav +.Statuta Međunarodnog suda pravde Page | 3
Međunarodno javno pravo
%ogu$nost da pre$utno konstitui'e nadležnost. 2akle*sud sporove rešava u skladu sa
međunarodnim pravom pri čemu Sud primenjuje opšte i posebne međunarodne konven&ije koje su priznate od strana u sporu* opšta pravna načela priznata od strane &ivilizovanih naroda* međunarodne običaje* sudske odluke... =Statut dopšušta da stranke mogu zatražiti da se spor reši po načelu pravičnosti ( e( ae)uo et *ono'. :akođe* Statut predviđa jednostranu izjavu prihvata $akultativne klauzule tj.nadležnosti Suda za budu4e sporove sa svakom drugom državom koja je prihvatila istu obavezu. 8adležnost Međunarodnog Suda pravde* u postupku rešavanja sporova* gradi se na sporazumu stranaka. >ao kod svakog suda* tako se i kod Međunarodnog suda pravde govori o personalnoj i stvarnoj nadležnosti* tj. ispituje se koji se pravni subjekti mogu pojaviti pred Sudom i za koje predmete. , >ada se naldežnost Suda ograniči na određeni vremenski period* tada se može govoriti i o vremenskoj nadležnosti. :o znači da se nadležnost Suda* može odrediti kao nadležnost ratione personae* nadležnost ratione materiae i nadležnost ratione temporis.
Nadležnost ratione personae Pred Međunarodnim sudom pravde samo se države mogu pojaviti kao stranke u parničnom postupku. Međutim* nisu sve države ovlaš4ene da se pojave pred Sudom* zbog toga što je obra4anje Sudu uslovljeno članstvom u Statutu ili podnošenjem deklara&ije o prihvatanju nadležnosti Suda. Sud je* pre svega* otvoren za one države koje su člani&e Statuta. :o su sve države člani&e 8* a države nečlani&e 8 mogu postati člani&e Statuta pod uslovima koji se određuju u svakom konkretnom slučaju po podnošenju zahteva za pristupanje Statutu. +? 2ržave * 6lan 9=.+. Sud* čiji je zadatak da sporove koji su mu podneti rešava saglasno međunarodnom pravu* primenjuje!a' međunarodne konven&ije* bilo opšte ili posebne* kojima ustanovljavaju pravila izričito priznata od država u sporu b' međunarodni običaj* kao dokaz opšte prakse prihva4ene kao pravo &' opšta pravna načela priznata od &ivilizovanih naroda d' pod uslovom odredaba člana ,* sudske odluke i doktrinu najpozvanijih stručnjaka javnog prava raznih naroda* kao pomo4no sredstvo za utvrđivanje pravnih pravila.
+ %uraj @ndrassA! Međunarodno pravo* 5agreb* BCkolska knjigaD* +,,?* str. ++
.
1 :o su slede4i uslovi! izjava države da prihvata odredbe Statuta* izjava da prihvata se obaveze koje člani&e 8 imaju na osnovu čl. ,-. Povelje 8 i izjava da učestvuje u snošenju troškova Suda. Page | 4
Međunarodno javno pravo
koje nisu člani&e Statuta mogu se pojaviti pred Sudom pod uslovima koji su određeni rezolu&ijom Saveta bezbednosti (+,-/.godine'. 5ainteresovana država u tu svrhu podnosi deklara&iju (deponuje izjavu' kojom prihvata nadležnost Suda u skladu sa Poveljom* Statutom i Pravilima Suda i obavezuje se da savesno izvrši odluke Suda i da preuzme sve obaveze koje člani&e 8 imaju. Ova izjava može biti opšta (odnosi se na budu4e sporove određene vrste ili za sve budu4e sporove' ili posebna (odnosi se na spor ili sporove koji su ve4 nastali'.++ 2ržave nemaju stalne predstavnike pri Sudu* tako da sa Sudom komuni&iraju preko ministra spoljnih poslova ili ambasadora akreditovanog u )olandiji. >ada se pojave kao stranke u sporu* pred Sudom ih predstavljaju zastupni&i koji su ovlaš4eni da preuzimaju sve $ormalne akte u ime države. >ao zastupni&i obično se imenuju ambasadori akreditovani u )agu i pravni savetni&i u ministarstvima spoljnih poslova. sporu pred Sudom se kao parnične stranke ne mogu pojaviti pojedin&i ni međunarodne organiza&ije. Međutim* to ne znači da se ne mogu voditi sporovi koji se tiču zaštite prava i interesa pojedina&a* kao ni da međunarodne organiza&ije nemaju nikakvu pro&esnu ulogu. Sud je u mnogim sporovima rešavao o privatnim interesima. tim sporovima država je na sebe preuzimala zaštitu interesa svojih državljana kao svoj interes* tvrde4i da je taj interes povređen kršenjem međunarodnog prava ili neke međunarodne obaveze od strane druge države. >ada je reč o međunarodnim organiza&ijama* Sud može od njih tražiti relevantne in$orma&ije u vezi sa sporovima koji se vode* a one mogu takve in$orma&ije pružati i samoini&ijativno. "pak* njihova uloga je značajnija u postupku davanja savetodavnih mišljenja. :u se razlikuju dve situa&ije! +' kada je međunarodna organiza&ija ovlaš4ena od 3eneralne skupštine da traži savetodavno mišljenje o pravnim pitanjima koja proizilaze iz njene nadležnosti. ovom slučaju međunarodna organiza&ija ima punu pro&esnu sposobnost* jer ima mogu4nost da u odgovaraju4oj $ormi pokrene savetodavni postupak. 7' kada se međunarodna organiza&ija pojavljuje pred Sudom na osnovu obaveštenja Suda zato što Sud smatra da je u stanju da pruži podatke o relevantnom pravnom pitanju. ovom slučaju uloga međunarodnih organiza&ija se svodi na pružanje podataka po pitanju po kome se traži savetodavno mišljenje i na stavljanje primedbi na izjave koje su istim povodom dale druge međunarodne organiza&ije ili države. 11 O mogu4nosti da se pred Sudom pojavi država koja nije člani&a Statuta niti je podnela izjavu o
prihvatanju nadležnosti vid. kod! 0tinski* str. 7?E7+ Page | (
Međunarodno javno pravo
Nadležnost ratione materiae Osnovni zadatak Suda je da rešava pravne sporove između država na bazi primene međunarodnog prava čiji su izvori de$inisani u čl. 9=. Statuta. Pored rešavanja sporova između država* Sud je nadležan i za davanje savetodavnih mišljenja u pogledu pravnih pitanja* i to na osnovu međunarodnog prava.+7 Sud je nadležan da rešava sve sporove koje stranke iznesu pred njega. On je isto tako nadležan i za sve slučajeve naročito predviđene . Poveljom 8* ili u konven&ijama i ugovorima koji su na snazi. +9@li* Sud je u konkretnom sporu nadležan samo ako su države u sporu odlučile da prihvate nadležnost Suda. :o znači da se osnov nadležnosti Suda nalazi u dobrovoljnom pristanku strana u sporu. Ovaj osnov proizilazi iz opšteg načela međunarodnog prava da se nijedna država ne može primorati na parničenje bez svog pristanka.
+-
>ada Sud ispituje da li je nadležan ili ne* on* u
stvari* ispituje da li u tom smislu postoji pristanak stranaka.On ispituje da li ga je država koja se pojavila pred njim kao strana u sporu ili umešač zaista ovlastila da reši taj spor. Sporazum stranaka o nadležnosti Suda može biti postignut na različite načine! +' >ompromis predstavlja saglasnost država da Međunarodnom sudu pravde povere rešavanje spora koji je ve4 nastao. 1eč je o pristanku na nadležnost Suda za konkretan slučaj. 7' >ompromisna klauzula je odredba sadržana u brojnim međunarodnim ugovorima koja predviđa da se sporovi u vezi sa primenom ili tumačenjem tih ugovora iznesu pred Međunarodni 12Sud* čiji je zadatak da sporove koji su mu podneti rešava saglasno međunarodnom pravu* primenjuje! a'
međunarodne konven&ije* bilo opšte ili posebne* kojima ustanovljavaju pravila izričito priznata od država u sporu b'međunarodni običaj* kao dokaz opšte prakse prihva4ene kao pravo v' opšta pravna načela priznata od strane &ivilizovanih naroda g' pod uslovom odredaba čl. ,* sudske odluke i doktrinu najpozvanijih stručnjaka javnog prava raznih naroda* kao pomo4no sredstvo za utvrđivanje pravnih pravila. Ova odredba ne prejudi&ira pravo Suda da jedan sporrešava eh ae)uo et *ono! ako stranke u sporu na to pristanu. (6l. 9=. Statuta'
13 8ajčeš4e vrste sporova koji se javljaju pred Sudom su! teritorijalni sporovi* diplomatska zaštita* nedozvoljena upotreba sile* rad međunarodnih organiza&ija i sudova i diplomatskoEkonzularni sporovi. ;id. kod! Sanja Faji4! B1ešavanje sporova u međunarodnom javnom pravuD 14 Granimir M. %ankovi4 i 5oran 1adivojevi4! Međunarodno javno pravo* Geograd* BStručna knjigaD* +,,+* str.
97,. "sto i 0tinski*str.7+!BPosledi&a suverene jednakosti država jeste da je međunarodna sudska nadležnost uvek konsenzualna* to je uvek stvar pristanka državaD
Page | )
Međunarodno javno pravo
sud pravde. Ova odredba može biti sastavni deo ugovora (npr. >onven&ija o sprečavanju i kažnjavanju zločina geno&ida'* a može se sklopiti i poseban sporazum* najčeš4e kod multilateralnih ugovora* koji se u vidu aneksa priključuje osnovnom ugovoru. Ovim se omogu4ava da neke države potpišu obaveznu nadležnost Suda* a da druge ne budu time obavezane. "sto se može posti4i i time što se potpisni&ama dopušta da na odnosnu odredbu ugovora stave rezervu. 9' Pošto su prilikom izrade Statuta odbačeni predlozi da se ustanovi obavezna nadležnost Suda za sve sporove pravne prirode* čl.9/. Statut je predvideo mogu4nost da države dobrovoljno prihvate nadležnost Suda. Prihvatanjem tzv. $akultativne klauzule* države se jednostranom izjavom volje obavezuju da 4e za sve njihove sporove biti nadležan Međunarodni sud pravde* odnosno u svim pravnim sporovima koji se odnose na! a'tumačenje nekog ugovora b'svako pitanje međunarodnog prava v'postojanje bilo koje činjeni&e koja bi* ako se utvrdi* predstavljala kršenje neke međunarodne obaveze g'na prirodu ili veličinu dužne naknade zbog kršenja neke međunarodne obaveze. >ada se prihvati obavezna nadležnost Suda* ona postaje obavezna za sporove prema svakoj državi koja je potpisala istu takvu izjavu. 2ržava može prihvatiti obaveznu nadležnost Suda ili bezuslovno ili određivanjem grani&a nadležnosti putem rezervi. Ograničavanje nadležnosti putem rezervi može biti trojako! a' rezervom ratione personae države koje su prihvatile obaveznu nadležnost Suda izuzimaju nadležnost Suda za sporove sa određenom državom putem opštih $ormula&ija* koje mogu biti pozitivne ili negativne. b' rezervom ratione materiae se iz nadležnosti Suda izuzimaju određene kategorije sporova. 8ajčeš4e su to sporovi u vezi sa pitanjima koja spadaju u domen unutrašnje nadležnosti* zatim sporovi za koje je predviđen neki drugi način mirnog rešavanja i dr. v' rezervom ratione temporis se iz nadležnosti Suda ili izuzimaju sporovi koji su nastali pre ili posle određenog datuma* ili se određuje rok važenja izjave kojom se prihvata nadležnost Suda* uz mogu4nost automatskog produžavanja. +
1( "zjave date prema čl. 9/. Statuta Stalnog suda međunarodne pravde* a koje su na snazi* smatraju se
među strankama Statuta Međunarodnog suda pravde kao prihvatanje obavezne nadležnosti Međunarodnog suda pravde do isteka njihovog roka i u skladu sa njihovim odredbama Page | &
Međunarodno javno pravo
"zjave o prihvatanju nadležnosti Suda se deponuju kod 3eneralnog sekretara 8 koji prepise izjava dostavlja člani&ama Statuta i sekretaru Suda. 8adležnost se prostire samo na države koje su prihvatile $akultativnu klauzulu i to samo u obimu u kome se njihove izjave poklapaju. -' +orum prorogatum predstavlja pre4utno datu saglasnost na nadležnost Suda kada se država (koja u momentu nastanka spora nije priznala nadležnost' upusti u rešavanje spora bez isti&anja prigovora nenadležnosti Suda. Pošto se zasniva na sporazumu stranaka* nadležnost Suda je uvek ograničenog karaktera* tj. postoji samo u onoj meri u kojoj su je stranke prihvatile. 5ato Sud mora ispitati da li je spor iznet pred njega onaj spor u pogledu koga su države dale svoju saglasnost da ga reši. Sud može raspravljati i one sporove koji se odnose na pitanja unutrašnjeg prava ako odgovaraju4e zadovoljenje nije ostvareno posredstvom sudova u unutrašnje pravnom poretku. :o su* po pravilu* situa&ije kada neko strano $izičko ili pravno li&e bude ošte4eno radnjama ili propustima organa doma4e države pa* nakon što nije uspelo da ostvari zadovoljenje sredstvima koje predviđa unutrašnji pravni poredak države štetnika* zahteva od svoje države da se supstituiše umesto njega u međunarodnom pravu. Sud je nadležan i da raspravlja sporove u pogledu činjeni&a ako se radi o ustanovljenju činjeni&a koje bi* ako se njihovo postojanje utvrdi* predstavljale povredu neke međunarodne obaveze. 8adležnost Suda da rešava sporove obuhvata i nadležnost Suda da rešava in&identna pitanja (in&identna nadležnost'. Samim aktiviranjem Suda po nekom pravnom pitanju* Sud stiče ovlaš4enje da raspravlja o sporednim pitanjima i u tom pogledu mu nije posebno potrebna saglasnost stranaka. Pod sporednim (in&identnim' pitanjima se podrazumevaju sva ona pitanja koja se tiču merituma* ali ne ulaze u suštinu predmeta spora. teoriji i praksi se pod sporednim pitanjima podrazumevaju! zahtev za privremenim merama* prethodni prigovori* zahtev za mešanje u postupak (interven&ija'* spe&ijalno obra4anje Sudu* prekid postupka* zahtev za tumačenjem presude i zahtev za ponavljanjem postupka. Sud takođe raspolaže inherentnom nadležnoš4u da raspravlja o sopstvenoj nadležnosti. Pored toga što rešava sporove između država* Sud može davati savetodavna mi$ljenja o svakom pravnom pitanju na zahtev bilo kog organa ili ustanove koji su Poveljom 8 ili u skladu sa njenim propisima ovlaš4eni da traže mišljenje. Prema Povelji* savetodavna mišljenja o svakom pravnom pitanju mogu tražiti 3eneralna skupština i Savet bezbednosti. Ostali organi 8 mogu tražiti savetodavno mišljenje o pravnim
pitanjima koja bi se postavila u okviru njihove Page | *
Međunarodno javno pravo
delatnosti* ukoliko za to dobiju ovlaš4enje od strane 3eneralne skupštine. Savetodavna mišljenja ne mogu tražiti države* niti se savetodavno mišljenje daje državama* ve4 samo organu ili organiza&iji koja ga traži.
+/
jedinjene na&ije i spe&ijalizovane organiza&ije ne mogu da se
pojave pred Sudom kao strane u sporu sa državom člani&om* ali mogu da reše ovaj spor traženjem savetodavnog mišljenja. :o je bitan razlog za ustanovljavanje instituta savetodavnih mišljenja. Mogu4a su " neslaganja između pojedinih organa 8 ili između pojedinih grupa država člani&a koja bi mogla da parališu rad organiza&ije te izlaz može da se potraži u savetodavnom mišljenju Međunarodnog suda pravde.
+<
5a razliku od postupka rešavanja
sporova* nadležnost Suda u savetodavnom postupku se ne zasniva na konsesualnoj osnovi* tj. sporazumu* ve4 neposredno na Povelji 8. 6injeni&a da Sud u savetodavnom postupku ne deluje na bazi saglasnosti* ne dira u načelo suverenosti iz dva razloga! prvo* savetodavno mišljenje se ne daje državama niti ga one mogu tražiti i* drugo* savetodavno mišljenje nema obaveznu snagu.9< :ela i organiza&ije koje su od Suda zahtevale da dH savetodavno mišljenje nisu u obavezi da ga poštuju. Međutim* savetodavna mišljenja po svojoj pravnoj prirodi nisu obavezna* ali se poštuju zbog autoriteta Suda. Savetodavno mišljenje nema pravnu mo4 presude. 5ato se može o istom pitanju uvek započeti parni&a pred arbitražnim sudom ili i pred samim Sudom.
Nadležnost ratione temporis 8adležnost ratione temporis predstavlja izvedenu nadležnost* jer je vezana za nadležnost ratione materiae ili ratione personae. 5apravo* države u sporazumu o zasnivanju nadležnosti Suda*
obično putem rezerve* ograničavaju nadležnost Suda na određeni vremenski period tako što se iz nadležnosti Suda isključuju sporovi proizašli iz činjeni&a ili situa&ija koje su nastale pre nego što je sporazum o zasnivanju nadležnosti Suda stupio na snagu. :o znači da Sud mora da vodi računa i o vremenskoj dimenziji* tj. mora ispitati da li ovlaš4enje kojim su mu strane poverile da reši spor vremenski obuhvata spor iznet pred njega. praksi se nadležnost ratione temporis tumači polaze4i od pretpostavke da je Sud nadležan za sve sporove koji su izneti pred njega ukoliko ne postoji izričita odredba. Sud je $ormulisao i opšte 1) Pošto Sud u savetodavnom postupku deluje kao pravosudni organ* predmet zahteva za davanje savetodavnog mišljenja može biti samo pravno pitanje. 1& 0tinski* str. -7. Page | +
Međunarodno javno pravo
stanovište prema ovoj nadležnosti! BSud je mišljenja da se u slučaju sumnje* nadležnost koja se zasniva na jednom međunarodnom sporazumu proteže na sve sporove koji su Sudu doneti posle donošenja takvog međunarodnog sporazuma.II
POSTUPAK PRED MEĐUNARODNIM SUDOM PRAVDE +. Službeni jezi&i Suda su $ran&uski i engleski. @ko se stranke sporazumeju dase spor raspravlja na $ran&uskom* presuda se izri&e na $ran&uskom. @ko se stranke sporazumeju da se spor raspravlja na engleskom* presuda se izri&e na engleskom. 7. nedostatku sporazuma o jeziku koji &e biti upotrebljen* svaka strana u sporu može se u postupku služiti jezikom kojim želi Sud izri&e presudu na $ran&uskom i engleskom jeziku. ovom slu&aju Sud istovremeno određuje koji &e se od dva teksta smatrati verodostojnim. 9. Sud &e na zahtev ma koje stranke u sporu odobriti upotrebu i nekog drugog jezika osim $ran&uskog i engleskog kojim &e se ta stranka služiti.+= Sud je ovlaš&en da ukaže* ako smatra da okolnosti to zahtevaju* na sve privremene mere koje treba preduzeti radi obezbeđenja prava jedne ili druge stranke u sporu. Stranke u sporu predstavljaju zastupni&i. 8jima pred Sudom mogu pomagati savetni&i ili advokati. 5astupni&i* savetni&i i advokati stranaka u sporu pred Sudom uživaju privilegije i imunitete potrebne za nezavisno obavljanje svojih dužnosti. 1azlikuju se dva osnovna postupka*. Prvi je* postupak koji ima odlike parničnog postupka koji se vodi između država* a drugi je postupak koji Sud vodi povodom davanja savetodavnog mišljenja na zahtev Saveta bezbednosti ili 3eneralne skupštine. Postupak koji se vodi pred Sudom povodom spora između država* zapravo predstavlja parnični postupak predviđen Statutom odnosno Poslovnikom Suda. Postupak se vodi na jednom od dva službena jezika Suda E $ran&uskom ili engleskom ili* pak* po zahtevu stranke i odobrenju suda* na nekom tre4em jezik. Postupak počinje saopštavanjem kompromisa obe stranke
koje
predstavljaju zastupni&i kojima Sud dostavlja sve spise o sporu. Postupak može započeti i sačinjavanjem pismene tužbe upu4enom sekretaru koja sadrži predmet spora i stranke u sporu. Parnični postupak može biti okončan* sem presudom* i povlačenjem tužbe i poravnanjem 1* 6lan 9,. Statuta Međunarodnog suda pravde Page | 1
Međunarodno javno pravo
stranaka. Povlačenje je mogu4e pod određenim uslovima! da je tužila& pismeno obavestio Sud o odustanku od tužbenog zahteva. 5atim* da tužena strana nije preduzela ni jednu parničnu radnju do podnošenja obaveštenja o odustanku od tužbenog zahteva ( ukoliko je tužena strana preduzela neku parničnu radnju do prijema obaveštenja od odustanka od tužbe* Sud određuje rok u kom se tužena strana mora izjasniti o predloženom prekidu postupka* a ukoliko tužena strana prihvati prekid ili se ne izjasni u predviđenom roku* postupak se prekida'* i da Sud donese naredbu o prekidu postupka. slučaju prigovora tužene strane postupak se nastavlja. Savetodavni postupak se okončava proglašenjem savetodavnog mišljenja koje se vrši na javnoj sedni&i kojoj prisustvuju podnosio&i zahteva i predstavni&i država i međunarodnih organiza&ija koje su neposredno zainteresovane za savetodavno mišljenje o pravnom pitanju. 2rugi način okončanja savetodavnog postupka je povlačenje zahteva za davanje savetodavnog mišljenja od strane podnosio&a. Postupak se sastoji iz pismenog i usmenog dela. Pismeni postupak se sastoji iz dostavljanja Sudu i strankama u sporu podnesaka* protivpodnesaka i* ako je potrebno* odgovora a* isto tako* i iz svih dokaznih spisa i isprava. Ove dostave vrše se preko Sekretara* po redu i o rokovima koje odredi Sud. Overen prepis svake isprave koju podnese jedna stranka u sporu bi&e dostavljen drugoj stran&i u sporu. smeni postupak sastoji se u saslušanju pred Sudom svedoka* veštaka*zastupnika* savetnika i advokata. 1aspravom rukovodi Predsednik ili* ako je on spre&en da predsedava* Potpredsednik ako su oboji&a spre&eni da predsedavaju* predsedava najstariji prisutni sudija. 1asprava pred Sudom je javna ako Sud ne odluči druga&ije* ili ako stranke u sporu ne zatraže da se javnost isključi. 8a svakoj raspravi vodi se zapisnik koji potpisuju Sekretar i Predsednik. Sud izdaje naređenja za vođenje postupka. Sud donosi Pravilnik po kome obavlja svoje $unk&ije tj. Sud propisuje svoj poslovnik. %avnost se može isključiti na zahtev stranaka u sporu ili po odlu&i Suda. 1ed izalaganja može da bude utvrđen sporazumom stranaka ali i odlukom Suda. Svedo&i i vešta&i polažu zakletvu pre davanja iskaza* a njihovo ispitivanje vrše zastupni&i i advokati strana u sporu. Sud zaključuje usmesnu raspravu nakon završetka dokaznog postupka. 5atim* Sud se povlači na ve4anje postupka koje se vrši tajno * a odluke se donose ve4inom glasova. slučaju jednake podele glasova* predsednik ima odlučuju4i glas. Presuda se objavljuje na javnoj sedni&i čitanjem i ima Page | 11
Međunarodno javno pravo
obavezuju4e dejstvo prema strankama u sporu* ona je konačna i stranke nemaju pravo žalbe na nju. Presudom se utvrđuju razlozi na kojima je zasnovana. Ona sadrži imena sudija koji su učestvovali u donošenju odluke. @ko presuda u &elini ili delimi&no ne predstavlja jednodušno mišljenje sudija* svaki sudija je ovlaš&en da da odvojeno mišljenje koje je izraz negativnog glasanja u ;e4u i neslaganjem sa njenim obrazloženjem. Presudu potpisuju Predsednik i Sekretar. Ona se čita na javnoj sedni&i* a sudija može da izrati i svoje individualno mišljenje. @ko Sud drugačije ne odredi* svaka stranka u sporu snosi svoje troškove. Stranke u sporu su se obavezale* prihvatanjem nadležnosti Međinarodnog suda* na izvršenje njegovih presuda. slučaju neispunjenja obaveze* druga strana se može obratiti Savetu betzbednosti (u čijoj nadležnosti je izri&anje mere koje bi trebalo preduzeti' u &ilju izvršenja presude. Presude Međunarodnog suda pravde mogu se podvr4i reviziji samo u slučaju da se radi o otkri4u neke nove činjeni&e koja nije bila poznata pre izri&anja presude ni stran&i koja zahteva obnovu* a ni Sudu. Postoje subjektivni i objektivni rok za reviziju. Subjektivni iznosi šest mese&i od otkri4a nove činjeni&e* a objektivni rok je deset godina od dana izri&anja presude. Stranke mogu sklopiti sporazum o poravnanju o čemu obaveštavaju Sud* al pre donošenja presude. Sporazum se sačinjava u pismenoj $ormi i dostavlja Sudu koji donosi rešenje o prekidu postupka.
SPOREDNI POSTUPCI Pred Međunarodnim sudom pravde* pored osnovnog postupka* rešavaju se i neka uzgredna pitanja koja su od značaja za rešavanje spora. sporedne postupke spadaju postupak u vezi sa prethodnim prigovorima* postupak u vezi sa privremenim merama i postupak interven&ije tre4e države. Prethodni prigovor podnosi tužena strana u roku koji je predviđen za dostavljanje odgovora na tužbu. 8jime se osporava nadležnost Suda na opravdanost tužbe a podnosi se u pisanom obliku. Podnosenje prethodnih prigovora ima za posledi&u suspendovanje osnovnog postupka. Sud traži izjašnjenje tužio&a po prigovoru a zatim zakazuje usmenu rasprau. 8a kraju ovog sporednog
Page | 12
Međunarodno javno pravo
postupka po prigovorima* Sud izriče presudu kojom ili usvaja prigovor u &elosti ili odba&uje prethodne prigovore i nastavlja sa rešavanjem osnovnog spora. +, Postupak izdavanja privremenih mera zaštite može da se pokrene u bilo kojoj $azi prethodnog postupka. :užila& podnosi zahtev za izri&anje privremenih mera * ali to može učiniti i Sud. 1azlog za pokretanje postupka za izdavanje privremenih mera je zaštita prava i interesa ( koji su predmet spora'. #ilj postupka je sprečavanje daljeg pogoršavanja sporne situa&ije. Postupak je hitan. Sud u ovom sporednom postupku odlučuje naredbom koja ima pravno obavezuju4e dejstvo koja se dostavlja Savetu bezbednosti i strankama. Pravo tre4e države da interveniše odnosno da se umeša u parni&u pred Sudoom* predstavlja njihovo legitimno pravo. :o se može učiniti na dva načina. Prvo* tre4a država može da podnese zahtev sudu za interven&iju ukoliko smatra da 4e njen pravni interes biti povređen u sporu koji se vodi. :re4a država u zahtevu treba da obrazloži &ilj interven&ije. Presuda ima obavezuju4e dejstvo i za tre4u državu koja se umešala* ukoliko Sud to dopusti. 2rugi osnov ua interven&iju tre4e države postoji kod višestranačkih međunarodnih ugovora. @ko je predmet spora te parnične strane tumačenje ili pravo iz višestranog ugovora* svaka strana ugovorni&a ima pravo interven&ije u toj parni&i. :re4a država koja želi da interveniše je dužna dostaviti Sudu izjavu o interven&iji do okončanja pismenog dela postupka. Presuda u postupku jednako obavezuje i strane u parni&i i tre4u državu koja je intervenisala i koja se umešala u postupak.
ZAKLJUAK savremenom svetskom poretku Međunarodni sud pravde u )agu predstavlja najautoritativniji* " najspe&i$ičniji pravosudni organ nadležan za rešavanje pravnih sporova između država.
1+ 6lan /+. Statuta Međunarodnog prava+. 5ahtev za obnovu postupka može biti podnet samo kad se zasniva na otkri4u neke činjeni&e od odlučuju&eg značaja* koja pre izri&anja presude nije bila poznata ni Sudu ni stran&i u sporu koja zahteva obnovu* pod uslovom da takvo nepoznavanje nije posledi&a nemarnosti. 7. Postupak za obnovu otvara se odlukom Suda kojom se izričito utvrđuje postojanje nove činjeni&e* uz priznanje da ona po svome karakteru čini spor podložnim obnovi i izjavljuje da se po tom osnovu zahtev uvaži. 9. Sud može zahtevati prethodno izvršenje presude pre nego što odobri obnovu postupka. -. 5ahtev za obnovu mora se podneti najdo&nije u roku od šest mese&i od otkri&a nove činjeni&e. . 8ijedan zahtev za obnovu postupka ne može se podneti po isteku deset godina od dana presude.
Page | 13
Međunarodno javno pravo
>ao sudski organ* Međunarodni sud pravde je telo koje deluje na osnovu međunarodnog prava* nezavisno od političkih momenata. pravo zbog toga je ispravno re4i da je Međunarodni sud pravde glavni sudski organ 8* jer se takvom $ormula&ijom ukazuje na činjeni&u da Sud suštinski deluje u okviru univerzalnog pravnog poretka ustanovljenog Poveljom 8. poređenju sa na&ionalnim sudovima* Međunarodni sud pravde ima istu $unk&iju J rešava sporove između stranaka primenom (međunarodnog' prava na konkretan slučaj i štiti njihova prava i interese. Međutim* spe&i$ičnost ovog Suda proizilazi iz karaktera međunarodne zajedni&e kao de&entralizovane zajedni&e zasnovane na načelu suvereniteta država. Predviđena $akultativna nadležnost Suda u suštini predstavlja ograničenje suvereniteta država u vezi sa određenim pravnim pitanjima* što ima za posledi&u da su presude Suda konačne i da imaju obaveznu snagu samo prema parničnim strankama i u odnosu na konkretan sporni slučaj. "pak* značaj značaj Suda je mnogo ve4i* jer Sud predstavlja najautoritativniji pravosudni organ u primeni " tumačenju međunarodnog prava. "ako nije obavezan da sudi u skladu sa prethodnim presudama* Sud često &itira svoje presude i na taj način vrši jak uti&aj na kodi$ika&iju i razvoj međunarodnog prava.
Literatura,
- Pro. dr Nenad /vramovi'! Međunarodno javno pravo! prvo i"danje! Univer"itet Privredna akademija u Novi Sad! 011.2
- Pro.dr 3odolju* tinski! Međunarodno javno pravo! %etvrto pro$ireno 5 dopunjeno i"danje! Pravni akultet Univer"iteta u Novom Sadu! 01.2
Page | 14
Međunarodno javno pravo
-Pro.dr Smilja /vramov! Pro.dr Milenko 6re'a! Međunarodno javno pravo! Slu&*eni glasnik! 00.2
- Statut Međunarodnog Suda2
- sr.7ikipedia.org87iki8:;<=>?@A=BCD
FA:
Page | 1(
